Bog Miroslav Mandić Bog

ishodao sam 17.144.857. korak

 

dvanaest hiljada kilometara za malo manje od tri godine

 

da bih do 31. decembra 2019. još jednom obišao planetu

Zemlju potrebno je da svaki dan hodam 12.796 kilometara

 

dvanaest hiljada kilometara sam prešao sa dnevnim prosekom od 13.207 kilometara

 

ritam ritam ritam

 

koraci koraci koraci

 

reči reči reči

 

korak po korak vreme

 

korak po korak prostor

 

 

reč

po

reč

pesma

 

 

kada su ljudi bili opijeni otkrićem točka govorili su da je Svemir točak

 

kad su bili opijeni otkrićem sata govorili su da je Svemir mehanizam precizan kao sat

 

opijeni kompjuterom govore da je Svemir kompjuter

 

dizajneri govore o Svemiru kao o dizajnu

 

informatičari kao o informaciji

 

bankari o banci

 

za mene Svemir pesma je

 

jedna jedina pesma

 

pesma svih pesama

 

 

ja

sam

ti

si

ja

sam

bog

 

 

malopre sam se video sa mojim Elvisom. tri godine sam

ga viđao skoro svakog dana na Bulevaru. nisam ga video

godinu-dve. kao i uvek bio je radostan iako je invalid u kolicima

 

 

šta

god

da

je

i

ko

god

da

je

svemir

elvisu

i

svemiru

pesmu

ljubavi

pevam

 

 

još dvadeset osam hiljada kilometara preda mnom

 

još sedam godina i trideset šest dana

 

nadam se da ću izdržati

 

 

pesma

izdržljivosti

peva

izdržljivost

pevanja

 

 

pesma

je

zavet

pevanju

 

 

pesma

je

ljubav

kojom

pesma

ljubi

 

 

pesma

pesmi

 

 

Cigančić peva u autobusu i niko mu nije dao ni dinar

 

veliko pevanje bez dinara je

 

pevajmo pevajmo pevajmo

 

ljubav smo

 

 

bele hrizanteme na stolu

 

bele kao sneg

 

rođendan ponedeljka

ponedeljka 26. novembra 2012.

 

svaki dan je samom sebi rođendan

 

svaki dan je novi dan

 

jedan jedini dan

 

prvi dan

 

svaki dan je do ponoći jedan jedini dan

 

svaki dan je od ponoći novi dan

 

 

pesma

od

ponoći

do

ponoći

 

 

svaki dan peva svakom ko je u njemu

 

volim kad osetim razumem i zavolim one koji su mi strani

 

one čijih se osećanja mišljenja ukusa i ponašanja gadim

 

ne pristajući u mladosti na postojeće stanje u društvu. na

aktuelnu sliku sveta. na karijeru. predao sam se otvorenom nebu

 

Bogu

 

početku

 

jednom iz koga je sve nastalo

 

tako mi se otkrilo jedno jedino jedno

 

večno sada

 

život sam

 

sve koje se neprestano prepliće sa svime u svakom

 

sve koje je jedan jedini detalj svega

 

 

umno

peva

umno

 

 

umno

ljubi

telesno

 

 

telo jednog jedinog tela je u svakom telu

 

jedno jedino telo nikada ne umire

 

jedna jedina pesma nikada ne prestaje

 

nisam mogao da odolim ovom listu platana. podigao sam ga i — ljubim ga

 

svaki dan je zahvalnost svim danima

 

zahvalnost je radost u svakom danu

 

svaki dan je muž svakoj noći

 

danas je današnjem danu rođendan

 

dan bez snega sa hrizantemama belim kao sneg

 

 

dozvoli da Tii šapnem na uvo da čuju svi

 

sve ćelije u Tebi su ljubav

 

neke su golubovi

 

neke laste

 

neke leptiri

 

neke cveće

 

neke poljske livade

 

neke oblaci

 

sve one kruže kao radost u Tebi

 

raduj nam se — kažu Tii

 

ljubimo Te — kažu Tii

 

voli nas — kažu Tii

 

trepere

 

vijugaju

 

talasaju

 

jedna drugu ljube ljubeći Te

 

jedna drugu neguju milujući Te

 

 jedna drugu pevaju proslavljajući Te

 

dozvoli mi da nastavim da Tii šapućem na uvo da čuju svi

 

sve čestice u Tebi su ptice koje lete visoko pod oblake

 

lete sa grane na granu

 

sa krova na krov

 

preleću ulice

 

reke i planine

 

mora i okeane

 

u vetru se vrtlože

 

kišom se kupaju

 

suncem blistaju

 

ptice u Tebi ljubavlju stvorene

 

ptice u Tebi ljubavlju primaju i daju

 

ptice u Tebi ljubavlju jesu i žive

 

dozvoli mi na kraju da Tii još jednom šapnem da čuju svi

 

ovo šaputanje u Tvojoj duši nikada neće prestati

topli vetar nosi miris trulog lišća

 

kišica nežno dobuje po mom mantilu

 

srećan sam jer sam u vazduhu

 

srećan jer hodam

 

sreća je radost koju lepota oseća u dobroti

 

sreća je sloboda koju stvaranje oseća u hodanju

 

sreća je istina koju pevanje oseća u stvaranju

 

sreća — neopisiva je

 

sreća — neizreciva je

 

sreća — bezrazložna je

 

svako biće proslavlja život u sebi

 

živeći u bićima život srećan je

 

živeći u bićima život večan je

 

živeći u bićima život život je

 

 

živi

život

bog

boga

je

 

 

živi

život

život

živog

boga

je

 

 

živi

život

srećan

je

 

 

život živi na sreću svih bića

 

život živi da svako biće proslavi

 

zemlja je prepuna opalog lišća

 

čudesno je svo to kruženje lišća

 

zelenilo požuti a na kraju se zlati

 

deset godina sam crtao lišće

 

deset godina trave

 

ako je preduslov politike da otkriješ da znaš ko Tii je neprijatelj

preduslov poetike je da Tii se otkrije da Tii je sve i svako prijatelj

 

jato vrabaca je silovito i veselo obletelo krug oko mene

 

bez sestrinske i bratske ljubavi prema svim bićima

čovekova priča o čoveku je tužna priča o samoljubivosti

 

još sam pod utiskom vesele razdraganosti jata vrabaca

 

penjem se na betonski most da pređem reku

 

ptice reku prelete u trenu

 

Božije stvaranje. nastavljanje stvaranja

i novo stvaranje jedno jedino su stvaranje

 

jedno jedino jedno

ljubavi jedina

 

dobar dan mladi vetre nad rekom — vičem sa mosta vetru nad rekom

 

dužina mog koraka je sedamdeset santimetara

 

dok se penjem na most računam koliki je poluprečnik kruga obima sedamdeset santimetara

 

jedanaest zarez jedan santimetar

 

zamišljam svoje korake kao točkove čiji je poluprečnik jedanaest zarez jedan santimetar

 

dobar dan vetre — vičem i današnjem vetru nad rekom

 

današnji vetar je topliji nego jučerašnji

 

jedan čovek nad sred reke peca u čamcu

 

četiri kilometra uzvodno sam letos preplivao Savu

 

dok razmišljam kojom rečju da opišem stanje neke prefinjene žudnje

kojom živim život od rođenja vetar je poneo sitni pesak ispred mojih nogu

 

razvejavanje

da li je to ta reč

 

sijanje

živeti život kao sijanje sunca

 

vejanje

živeti život kao vejanje snega

 

kišnjenje

živeti život kao padanje kiše

 

svakog dana sve oploditi

 

svakog dana biti oplođen svime

 

sejati život

 

žnjeti ljubav

 

jesti hleb Božiji

 

muškim pokretima ruku žena pripaljuje cigaru na vetru

 

vraća upaljač u jaknu

 

zatvara cibzar

 

sa velikim uživanjem povlači drugi dim

 

vetar joj nosi kosu

 

vetar leluja travu

 

dok sam izgovarao vetar leluja travu osetio sam nešto veličanstveno u tom vetar leluja travu

 

vetar leluja travu je najveći spomenik na Zemlji

 

pevač seje reči

 

pesnik seje pesme

 

rodio sam se kao sejač reči

 

stvorio sam se da se posejem

 

u pički pesme

 

sve moje reči su hlebovi i pesme

 

u pesmi pičke

 

 

slažem se da bi loši trebalo da postanu dobri

 

ali verujem da bi dobri trebalo da postanu čudesni

 

čudesni Bog

 

kao što je lošima teško da se promene i postanu dobri još je

teže dobrima da se odreknu toga što su dobri i postanu čudesni

 

uvek je samo o mojoj promeni reč

 

stvaranje preobražaja

 

izvršenje obećanog

 

prevladavanje stvorenog

 

preobražavanje stvaralaštva

 

ljubav je jedina promena koja nikada ne prestaje

 

šta ima novo komšija — pita komšija komšiju

od novog pravimo staro — odgovara komšija

 

žena

 

muškarac

 

jedno su

 

na prstima

 

dnevnica svakodnevice

 

izvesnost prohujalosti

 

štrudla sa makom za ručak i za večeru

i dva-tri zalogaja hleba sa uljem usput

 

nagla promena ritma uvek dobra je

 

ritam ponavljanja uvek prijanja

 

volim Te

 

vetar u noći ljulja semafor koji neprestano trepće u praznoj ulici

 

Tii si moj život

 

atmosfere

 

butina pripijena uz butinu

 

ponoćna hodanja

 

bilo šta

 

kad god kažem bilo šta rekao sam sve

 

neko

 

negde

 

neko negde

 

neko negde u mom srcu

 

 

neko

negde

u

mom

srcu

bog

je