AUTOBOGOGRAFIJA

30. januar 2021.

25990. dan mog života

 

 

broj 1 prva kuća

luka i njegova

mama i tetka

 

 

i

 

 

broj 3

lepa kuća u kojoj

je živeo uglješa ali

su se oni brzo

odselili

 

 

i

 

 

broj 5

panta i

katica

 

 

i

 

 

broj 7

hroma baba

desa i njena

kuća pod

trskom

 

 

i

 

 

broj 9

tanurdžićevi

 

 

i

 

 

broj 11

bunipartovi

sofija i borica

 

 

i

 

 

broj 13

poslastičar

nešić i čika

mita krojač

 

 

i

 

 

broj 15

vita lazin

otac. njihova

kuća je bilia

pod trskom

 

 

i

 

 

broj 17

bugarski

čika steva i tetka 

mara i njihovi sinovi

racko i đorđe sa ženama

i ćerkama maricom

i ljiljom

 

 

i

 

 

broj 19

učitelj vujković

i tetka jela. tetka

melanija i čika sava

kaja milomir i

mikica i

boško

 

 

i

 

 

broj 21

čika sava i

njegova žena a

posle dimitrijevići

 

 

i

 

 

broj 23 kuća na uglu

čika paja i tetka sofija

i njihov sin milan i ono

veliko drvo koje je

posle posečeno

 

 

i

 

 

broj 25 kuća na uglu

tetka kaja đermanović

i njena deca perica i 

dušica

 

 

i

 

 

broj 27

deda duša

i njegova skroz

povijena žena. kasnije je

tu bila lončarska radnja

mog obrada tasića

i novke

 

 

i

 

 

broj 29

droćkalovi

i njhovi sinovi

boško šilić i

sava šilić

 

 

i

 

 

broj 31

ne

sećam

se

 

 

i

 

 

broj 33

kasnije se

doselila žena

sa svoje dve

ćerke

 

 

i

 

 

broj 35 poslednja kuća

mića krnjajić moj školski

drug i još dve tri

porodice

 

 

i

 

 

kuće

sa desne

strane patrijarha

čarnojevića

 

 

i

 

 

prva kuća

velika kuća na

uglu sa brojem

u temerinskoj i

čudni dečak

sa lovačkim

psima

 

 

i

 

 

broj 2

kuća u kojoj se

nikog ne sećam osim

jedne fine ozbiljne

male žene

 

 

i

 

 

broj 4

devojčice

smiljka i

biljka

 

 

i

 

 

broj 6

tetka lepa i

njen otac čika

aca i ćerka

dragana

 

 

i

 

 

broj 8

papučar čika

imre blašković i tetka

jela sa divnim sinom pajom 

i mlađi čika imretov brat

lacika sa ženom

ćerkom i sinom

laslom

 

 

i

 

 

broj 10

belodragini

 

 

i

 

 

broj 12

poštar i

njegov sin

srba

 

 

i

 

 

broj 14

baba

ljuba

 

 

i

 

 

broj 16

modići milenko

i marica i njihove

dve ćerke

 

 

i

 

 

broj 18 kuća na uglu

zvonarevi. otac bate

čaruge. bata čaruga

i mira i njihov

sin mita

 

 

i

 

 

broj 20 kuća na uglu

krojač njegova žena

i ćerka milena

 

 

i

 

 

broj 22

paor. pričalo se

da je bio dobar

fudbaler

 

 

i

 

 

broj 24

mali čovek i

visoka žena

 

 

i

 

 

broj 26

sofija

 

 

i

 

 

broj 28

možda još

jedna kuća

 

 

i

 

 

broj 30 poslednja kuća

kuća profesora i njihove dece

i mita boarov i njegova mama

a kasnije i otac kad se

vratio iz zatvora

 

 

i

 

 

još

dve kuće

kumrijina kuća

a iza kumrijine kuće

kuća duleta pacova

u kojoj sam drugi

put 1969. vodio

ljubav

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

29. januar 2021.

25989.  dan mog života

 

 

igrali smo

se na trotoaru

i zemljanom delu

do puta jer nam je

stalno govoreno

nemojte na put

 

 

i

 

 

put je bio 

na sredini ulice

i bio je od turske

kaldrme. kasnije je

asfaltiran kao i sve

ulice u podbari

 

 

i

 

 

asfaltirani

su i trotoari i

oivičeni su žutim

pečenim ciglama

a zasađeni su 

i bagremi

 

 

i

 

 

trotoarom

su išli ljudi

putem su išli

konji i po koji

auto. biciklovi

su se vozili

trotoarom

 

 

i

 

 

konji su

vukli taljige sa

drvenim točkovima

kasnije su vukli laskola

sa bešumnim malim

točkovima od

gume

 

 

i

 

 

u

ulici su

živeli paori

seljaci koji su

imali svoje njive

na obodu

grada

 

 

i

 

 

kad su se 

pred veče vraćali

sa njiva divno su se

javljali podigavši sporo

ruku u kojoj je bio bič

ka starom od sunca

izgorelom šeširu

ti divni paori

 

 

i

 

 

volim

vas paori

taljigaši moji i

taljigaši pesme

taljigaši petera

esterhazija

 

 

i

 

 

ulica

je išla gore

ka drumu i dole

ka igralištu

 

 

i

 

 

igralište

slavije su sva

igrališta sveta jer

su sva igrališta sveta

jedan jedini svetski

stadion stadion

slavije

 

 

i

 

 

u ulici

su uglavnom

živeli starosedeoci

i retki dođoši kao

što smo bili

mi

 

 

i

 

 

centar

ulice je bio

ugao naše i

tekelijine ili

dugorepove

kako su je

nekada

zvali

 

 

i

 

 

pored

ugla na

našoj strani je

bio bunar koji je

bio srce ulice jer su

se na njemu ljudi

viđali dolazeći

po vodu

 

 

i

 

 

doći

doći po

vodu

 

 

i

 

 

dođi

dođi po

boga

 

 

i

 

 

dve

stare kuće

su bile pod

trskom

 

 

i

 

 

bandere

drvene sa sijalicama

i belim šeširima iznad njih

su bile na drugoj strani ulice

i osvetljavale su nam noć i

ulicu treperećom bledo

žutom svetlošću 

istine

 

 

i

 

 

sve su kuće

bile sa dvorištima

iza kuće ili pored. samo

 su modići kad su gradili

novu kuću ostavili

bašticu ispred

kuće

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

ti si boginja

svih mojih

puteva i

ulica

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

ti si bunar sa

predivnom

vodom

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

u tebi je bilo

ono veliko

drvo pored

bunara

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića ti si

izlazila na slavno

fudbalsko igralište

slavije i čuveni

kanal

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

černojevića ti

si najlepša

ulica

 

 

i

 

 

hej

preselite

me u patrijarha

čarnojevića ulicu

da u njoj budem

podstanar

bogu

 

 

i

 

 

da

u njoj

budem

centar

svemira

centar

pevanja

stvaranja

hodanja

centar

bo

mi

bomimabo

ma

bo

pesme

umetnosti

hodanja

2021-2031

ili 

do

moje

smrti

24/7/365

 

 

i

 

 

centar

pupoljka

pahulje

 

 

i

 

 

centar

hleba vina

postelje puta

ruže preduzeća

hrama za sva

i svako biće

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

28. januar 2021.

25988. dan mog života

 

 

ulica

je 

kurva

 

 

i

 

 

ulica

je javna

i pripada

svima

 

 

i

 

 

ulica je

golotinja svačija

golotinja svakog

dom ljudima toj

nezbrinutoj deci

ovog sveta

 

 

i

 

 

ulica je

pripitomljeni

put

 

 

i

 

 

ulica je

dom poniženih

i odbačenih jer oni

su svakom 

dom

 

 

i

 

 

ulica

je napolju

izaći napolje je

bilo izaći na

ulicu

 

 

i

 

 

izaći

napolje

videti ima

li nekog

na ulici

 

 

i

 

 

videti

da li neko

dolazi

 

 

i

 

 

sačekati

nekog na ulici

i ispratiti nekog

na ulici

 

 

i

 

 

oni

koji su samo

prolazili bili su

prolaznici

 

 

i

 

 

oni koji

su hodali bili

su pešaci

 

 

i

 

 

oni čije

su kuće

bile u blizini

naše kuće bili

su komšije

 

 

i

 

 

 

koji

su dolazili 

sa druma vraćali

su se kući a oni koji

su išli ka drumu

su odlazili od

kuće

 

 

i

 

 

oni koji

su odlazili u

grad bili su lepo

obučeni a oni koji su

izlazili samo na ulicu

ili do radnje bili su

obučeni za

po kući

 

 

i

 

 

svi na ulici

su uglavnom

bili poznati ali bi

onda prošao neko

nepoznat i to je

bio događaj

u ulici

 

 

i

 

 

ljudi su

uglavnom

samo prolazili

a deca su se

igrala na

ulici

 

 

i

 

 

svi su

se javljali

jedni drugima

sa dobro jutro

ili dobar dan i

dobro veče

 

 

i

 

 

deca su

se javljala

sa ljubim

ruke

 

 

i

 

 

javiti

se svakom

na ulici je bila

prva lekcija

ulice

 

 

i

 

 

biti

dobar na

ulici. hodati

pored kuća

paziti kad

prelaziš

ulicu

 

 

i

 

 

svi

su čistili

ulicu ispred

svojih

kuća

 

 

i

 

 

svi su

krečili svoje

kuće da bi ulica

svima bila 

lepša

 

 

i

 

 

dece

je bilo najviše

na ulici a predveče

pogotovo leti su

svi bili na

ulici

 

 

i

 

 

kao što

je kuća štitila

od ulice naša

ulica nas je

štitila od

drugih

ulica

 

 

i

 

 

mistika ulice

potvrđuje mistiku kuće

mistika kuće potvrđuje mistiku

sobe. mistika sobe potvrđuje mistiku

majčinog stomaka. mistika majčinog

stomaka potvrđuje mistiku svemira

mistika svemira potvrđuje mistiku

boga. mistika boga potvrđuje

mistiku mene. mistika mene

potvrđuje mistiku ove

autobogografije

 

 

i

 

 

mistika ove

autobogografije

potvrđuje tebe ti

ko god da si ti

ti najlepše

ime si

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

27. januar 2021.

25987. dan mog života

 

 

vreme je

da izađem

iz kuće

 

 

i

 

 

ali ipak

pre nego što

sam izašao na

ulicu gledao sam

kroz prozor

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

prekoputa

je jebežljivo

do bola

 

 

i

 

 

sva ulica

se skupi u

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

ulica je bila

desno nekih 400

metara do temerinske

ulice i levo ka tekelinoj

nekih 800 metara do

slavijinog igrališta

i kanala

 

 

i

 

 

prekoputa

je bilo samo

10 metara

ali

 

 

i

 

 

prekoputa 

je neki drugi

svet

 

 

i

 

 

prekoputa

oslobađa od

svoje strane

puta

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice nije na ovoj

strani ulice nego

na onoj strani

ulice

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice su ljudi

p r  o   l   a     z      i      l        i  

a na našoj strani su

samo prolazili

 

 

i

 

 

prolaženje

vodi smrti a

p r  o   l   a     ž      e      n       j        e

bogu

 

 

i

 

 

prekoputa

su prolazili

žene i muškarci

mladi stari deca

sami ili udvoje ali

pre svega te

čudesne

žene

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice je bila

baba ljuba i

njena uboga

kuća

 

 

i

 

 

baba ljuba

je bila gluvonema

sitna i energična žena

koja nas je plašila

svojim gluvonemim

govorom

 

 

i

 

 

kad bi

lopta preletela

u njeno dvorište

plašili smo se da

odemo po loptu

 

 

i

 

 

terala

nas je da se

ne igramo ispred

njene kuće

 

 

i

 

 

baba ljubina

kuća je bila bela

na kant sa dva mala

prozora. imala je vrata

za gong. kapiju za konje

i dugačku iskrivljenu

drvenu tarabu sa 

čvorovima

 

 

i

 

 

rešetka za

kanalizaciju je bila

na strani baba ljubine

kuće pa je izbacivanje

prljave vode već bilo i

prelaženje na drugu

opasnu stranu

ulice

 

 

i

 

 

iako mala

baba ljuba je

energično teglila

kantu vode sa 

bunara

 

 

i

 

 

preko

baba ljubine

ograde i njenog 

dvorišta bilo je drveće

jug bogdanove ulice

sa koga su opojno

ujutru gugutale

gugutke

 

 

i

 

 

život

je proklijao

opasnosti

spasi

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. januar 2021.

25986. dan mog života

 

 

bila

je to

kuća na

duž

 

 

i

 

 

sa četiri

prozora. tri

naša do vrata i

tetka jelin do

oluka

 

 

i

 

 

jednobojno

okrečena obično

nekom oker bojom

sa tamnijom coklom i

horizontalnim frizom

iznad prozora i dva

vertikalna između

svake od tri

sobe

 

 

i

 

 

kuća je

bila pokrivena

smeđim crepom

i olukom ispod

crepa

 

 

i

 

 

na zabatu

je bila jedna

badža

 

 

i

 

 

dva

dimnjaka

su bila na

dvorišnoj

strani 

krova

 

 

i

 

 

ispred

kuće je bio

asfalt a do njega

zemlja oko metar

do asfaltiranog

puta

 

 

i

 

 

kod 

kapije je bilo

drvo bagrema na

koje se oslanjala

jedna drvena

klupa

 

 

i

 

 

kaja

i tetka jela

su obično ujutru

čistile metlama

ulicu

 

 

i

 

 

kaja

i tetka jela

su u proleće

krečile kuću

za sve nas

i za ulicu

 

 

i

 

 

leti bi 

se pred veče

polivao ugrejali

asfalt da malo

osveži

 

 

i

 

 

kad se

igralo ispred

kuće trebalo je

paziti da se zid i

cokla ne ogule a

pogotovo da se

ne polupa

prozor

 

 

i

 

 

prozori

su oči kuće

vrata su joj

srce

 

 

i

 

 

prozori su

bili zaklonjeni

firangama tako da

se nije moglo videti

šta se u kući

događa

 

 

i

 

 

kuću

su činili i

prolaznici koji

su prolazili

 

 

i

 

 

dobro

jutro i dobar

dan i dobro

veče

 

 

i

 

 

glavna

stvar na kući 

je bio kućni broj

plava metalna

ploča sa belim

brojem

19

 

 

i

 

 

19

to je

bila naša

kuća iako kuća

nije bila

naša

 

 

i

 

 

u toj

kući se

kaja porodila

u toj kući je

i umrla

 

 

i

 

 

kuća je

zaustavila

čoveka u

duhovnom

razvoju

 

 

i

 

 

od kad sam

u 35. otišao iz

te kuće postao

sam beskućnik

onaj koji pesnički

stanuje na ovom

svetu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

25. januar 2021.

25985. dan mog života

 

 

evo

već 21 dan

pevam stvaram

hodam moju i svačiju

autobogografiju i lepo

mi je da se pred bogom

svemirom tobom i svim

bićima učim da pevam

stvaram hodam moju

božiju tvoju i svačiju

autobogografiju

pesmu boga

mog i tvog

jedinog

hej

 

 

i

 

 

učenje

je podavanje

čednost živog

seksa. tren

spasenja

 

 

i

 

 

učitelj

vujković i tetka

jela kasnije udovica

su bili naše

gazde

 

 

i

 

 

plaćali

smo kiriju

gazdi a kasnije

njegovoj ćerki tetka

melaniji čiji nam je muž

čika sava ispisivao rukom

priznanicu bede da smo

kiriju platili pošteno

svakog meseca

u godini

 

 

i

 

 

u ovoj

autobiografiji koju

zovem autobogografija

ne treba ništa pamtiti nego

se samo treba osmehivati

kao što se osmehuje

svako ko se bogu

podaje

 

 

i

 

 

tetka jela

udovica je bila

hit. leti bi se na

starom kanalu

gola kupala

uprkos

 

 

i

 

 

tetka melanija

starija od svoje maćehe

tetka jele bila je ozbiljna i

odmerena i zato nas je kaja

slala da zakucamo na njena

vrata i kažemo tetka melanija

pogledajte šta nam je

mama sašila

 

 

i

 

 

jebote sve je

predivno i sve je

tako jebežljivo u tom

jebenom detinjstvu pa

i svi ti stidovi i sve te

traume odrastanja i

danas su tako

jebežljive i

božije

 

 

i

 

 

ni učitelj

vujković i tetka

jela kao ni tetka

melanija i čika sava

nisu imali dece i

zato ih još više

volim sad

 

 

i

 

 

čika sava

tetka melanijin

muž je bio tih. odnekud

iz srbije kao i milomir. bio je

planinar i za svoje planinare

je olovkom u blokovima

za crtanje crtao sav

planinarski

pribor

 

 

i

 

 

čika savo

ti si slikarčina

mog detinjstva sa

svim tvojim nežnim

senčenjima po papiru

koje sam opčinjen

gledao kao u

čudo

 

 

i

 

 

olovka

piše

bogom

 

 

i

 

 

olovka

je srce boga

srce je bog

olovke

 

 

i

 

 

svako

bogojavljanje

je živi bog

sad

 

 

i

 

na sredini

dvorišta je bila

mala baštica sa

ringlovom u

sredini

 

 

i

 

 

staze

kroz dvorište

su bile od cigala

zato mi je staza od

cigala ostala najdirljivija

podloga za hodanje i

danas po još starim

ulicama svemira

u gornjem

zemunu

 

 

i

 

 

deo kuće u

kome su živeli

učitelj i tetka jela

imao je podrum i

ulaz na tavan pred

kojim su stajale

dugačke drvene

merdevine

 

 

i

 

 

baš te merdevine

su mi u glavi kad god

pomislim na lestvičnikovu

lestvicu i vitgenštajnove

merdevine koje treba

odbaciti kad se

popnemo

 

 

i

 

 

ulaz

u dvorište

je prolazio pored

našeg zida i bio je

podeljen na deo kojim

smo hodali i onaj drugi

deo pored bedema

od cigala komšija

bugarskih sa

cvećem

 

 

i

 

 

čuvarkuća

na bedemu i u

oluku je i danas ono

što ne samo da me čuva

i ne samo što mi čuva moje

detinjstvo nego čuva i dete

u svemu i svakom ko

jeste čuvarkuća

života

 

 

i

 

 

uz

našu drvenu

šupu prekrivenu

crnim terom i njihove

dve male šupe od cigala

i dva poljska klozeta to

bi bilo sve na tom

placu od 15 x 12

metara života

u svemiru

 

 

i

 

 

drvena

taraba iza 

klozeta nas je

delila od bašta

dimitrijevića i

bugarskih

 

 

i

 

 

mahovina

po ciglama i

stavi ciglu da

ne lupa

kapija 

 

 

i

 

 

nikad

se nismo igrali

u dvorištu jer nije

bilo naše nego

samo u sobi 

i ulici

 

 

i

 

 

učitelj

vujković. tetka

jela. tetka melanija

čika sava. milomir. kaja

mikica. boško preživeli su

u patrijarha čarnojevića

19 na podbari u novom

sadu u vojvodini u

jugoslaviji na planeti

zemlji svemiru

ljubavlju

baš

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

23. januar 2021.

25983. dan mog života

 

 

radosti

kad kaja

ujutru donese

doručak

 

 

i

 

 

radost

kad se kaja

i milomir

smeju

 

 

i

 

 

radost kad

kaja u nedelju

obuče svečanu

domaću haljinu

jer je onda sve

svečano i neće

biti batina

 

 

i

 

 

radost

kad se sam

zaigram

 

 

i

 

 

radost

kad se

sakrijem ili

kad jurcamo

po sobi do

besvesti

 

 

i

 

 

radost

da skočim

sa šamlice

a posle čak

i sa stolice

 

 

i

 

 

radost

igranja na

podu

 

 

i

 

 

radost

radosti radost

radosti radost radosti

radost radosti radost

radosti radost

radosti

 

 

i

 

 

tuga

jer sam

gladan

 

 

i

 

 

tuga

jer moram

da jedem

grašak

 

 

i

 

 

tuga 

kad se

naoblači

 

 

i

 

 

tuga

kad kaja

plače

 

 

i

 

 

bol

zuba. bol kad

se udarim. bol kad

se ubodem. kad

podbijem

palac

 

 

i

 

 

užas

jer me

grebu

čakšire

 

 

i

 

 

strah

u snu. neko

nepoznati prolazi

pored prozora i u

trenutku mi je

već iza

leđa

 

 

i

 

 

dosada

jer

dan traje

dugo

 

 

i

 

dosada

to neopisivo

stanje ničega

u ničemu

 

 

i

 

 

svrabeži

golicanja. cerekanja

izmotavanja. kliberenja

praviti se važan. prdenja

kijanja. kašljanja. teglenja

plakanja. deranja. zevanja

trljanja očiju. pospanosti

smirivanja. odlaženja

na spavanje

 

 

i

 

 

čekanje

da 

se ručak

skuva 

 

 

i

 

 

stanja

kad pada

kiša ili pljušti

kiša. kad je

sve sivo

 

 

i

 

 

kad

veje sneg

ili napado

sneg

 

 

i

 

 

nema

ni besnog psa

na ulici govorila je

kaja kad duva jak

vetar i pada kiša i

stvarno nije bilo

ni besnog psa

na ulici

 

 

i

 

 

noćna

upišavanja

i vrištanja

u snu

 

 

i

 

 

stanje

svetlosti

u sobi kad

granulo je

sunce

 

 

i

 

 

dobovanje

kiše u oluku

 

 

i

 

 

zvuci

noćnih

koraka

 

 

i

 

 

iščekivanja

komšija gostiju

i željenih rođaka

iz daleka

 

 

i

 

 

stanje

radosti

kad čujem

otvaranje

ulaznih

vrata

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

22. januar 2021.

25982. dan mog života

 

 

neopisovom

ljubavlju pevam

stvaram hodam

autobogografiju

svakog i svih

bića

 

 

i

 

 

svitanje

svetlost u

prozorima

i ja mali u

toplom

krevetu

 

 

i

 

 

ustajanje je

vrsta svakodnevnog

porađanja otkrivanja

sebe kao junaka

života

 

 

i

 

 

da li

sam to ja ili

sve ovo oko

mene

 

 

i

 

 

kaja

boginja

i ja

 

 

i

 

 

bio

sam tek

rođen a već

sam živeo moju

autobogografiju

 

 

i

 

 

podne

nisam znao

šta je to podne

ali je nekako

bilo podne

 

 

i

 

 

padanje

večeri i svetlost

koja se gasi nad

okeanom dana

svakog dana

 

 

i

 

 

zahladilo

je. otoplilo je

i opet je sve

poskupelo

 

 

i

 

 

nestala

je struja. sedimo

u mraku i pevamo

čekajuči da se

upali svetlo

 

 

i

 

 

buve

preko noći i

ujutru u šavovima

jorgana koje je kaja

tražila i pritiskala ih

između nokata

palčeva

 

 

i

 

 

miš

u sobi me je

terao da se penjem

na stolicu i vrištim 

od straha

 

 

i

 

 

prosula

se voda

 

 

i

 

 

iskipela

kafa

 

 

i

 

 

neko

kuca na

vrata

 

 

i

 

 

neko

ulazi u

sobu

 

 

i

 

 

sveća

treperi i baca

senke na zidove

i dogoreva

polako

 

 

i

 

 

razbijen

prozor. uflekana 

košulja. slomljena

čaša. unošenja

blata u sobu

 

 

i

 

 

penjanje

na stolicu i

padanje sa

stolice

 

 

i

 

 

neprimetno

rašćenje svakog

dana sve dok nisam

dorastao do visine stola

posle se visina merila

crtom na dovratku

sobnih vrata

 

 

i

 

 

ulazak

kola zime u

sobu u hladnim

danima ako se

vrata drže duže 

otvorena

 

 

i

 

 

prašina

u đubrovniku i kajino

kad bi prašinu zamenili

za šljive bili bi bogati

eto koliko je bilo

prašine

 

 

i 

 

 

svemirska

prašina u sobi

i sad svetluca i

lebdi u mojim

očima

 

 

i

 

 

zidovi

patosi i plafoni 

su bili stalno prisutni

kao i klozet u dvorištu

koji je bio tu kad

god zatreba

 

 

i

 

 

molitva 

kaja na sred

sobe pred spavanje

u spavaćici sa sklopljenim

rukama na gruidma se tiho

moli. ja u krevetu šapućem

lego spati boga zvati i anđele

prozivati kad ja legnem kad ja

spim da nikakvo zlo ne snim

amin. život je amin životu

i ljubav za bogu. boga

bogića koji je i u

meni rastao  

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

21. januar 2021.

25981. dan mog života

 

 

posle

hrane

sranje

 

 

i

 

 

hrana

i govna

usta i

čmar

 

 

i

 

 

glad

gladnih 

očiju

 

 

i

 

 

piškenje

noću u nošu i

bacanje mokraće

ujutru u klozet

 

 

i

 

 

jutarnje

oblačenje. skidanje

pižame i navlačenje

gaća čarapa čakšira

i dosadno i sporo

zakopčavanje

košulje

 

 

i

 

 

umivanje

lica sapunom

pranje očiju ušiju

pranje zuba i

češljanje

 

 

i

 

 

potpala

jutarnje vatre

zgužvane novine

 drvca za potpalu

i šibica. hej

šibica

 

i

 

 

loženje

vatre ceo

dan

 

 

i

 

 

izbacivanje

pepela u kantu

za đubre ili bacanje

na ulicu ako je

poledica

 

 

i

 

 

nameštanje

kreveta je jedna od

najtežih ali i najvažnijih

stvari na početku života

ali i tokom celog

života

 

 

i

 

 

po ceo dan

otvaranje i

zatvaranje

vrata

 

 

i

 

 

igranje

od jutra do

večeri

 

 

i

 

 

batine

i stojanje u

ćošku za

kaznu

 

 

i

 

 

batine

prutom po

otvorenim

šakama

 

 

i

 

 

bolne

batine po turu

dok presavijen preko

stolice plačem vrištim

i molim da batine

prestanu

 

 

i

 

 

pravljenje

reda u sobi

čišćenje metlom

i metlicom

 

 

i

 

 

brisanje

prašine i

čišćenje

cipela

 

i

 

 

namotavanje

vunice u meko

okruglo klupče

 

 

i

 

 

štrikanje

džempera 

rukavica 

šalova

 

 

i

 

 

krpljenje

iglom i koncem

i šivenje šivaćom

mašinom 

 

 

i

 

 

ne srči

jedi polako

jedi više

hleba

 

 

i

 

 

pospremanje

stola i vraćanje

pepeljare na 

sredinu

stola

 

 

i

 

 

gledanje

kroz prozor

na ulicu

 

 

i

 

 

sedenje

šćućuren u

prozoru

 

 

i

 

 

pevanje

u sumraku

sa kajom

 

 

i

 

 

slušanje

radija i jedan

drugi život

 

 

i

 

 

pranja

pranje veša i 

posteljine u limenom

koritu ili velikom lavoru i

pranje krpara i zavesa i pranje

patosa i pranje vrata i pranje

prozora i pranje kvaka i

pranje klozeta i pranje

kose i pranje

bicikla

 

 

i

 

 

otvaranje

prozora da uđe

svež vazduh. luftiranje

sobe da izađe dim

ili miris zagorelog

ručka

 

 

i

 

 

zakucavanje

eksera u zid za

ram slike

 

 

i

 

 

krečenja

sobe i kuće

spolja

 

 

i

 

 

gledanje

u sat je jedna

od najčudnijih

radnji celog

života

 

 

i

 

 

kupanje u

koritu subotom

i pranje nogu u

lavoru svake

večeri

 

 

i

 

 

večernje

svlačenje isto

kao i jutarnje 

oblačenje

 

 

i

 

 

spavanje

svlačenje odeće

i slaganje za ujutru

oblačenje pižame i

predavanje milini

ulaska u krevet

 

 

i

 

 

dodaj

stavi. pomeri

na. evo. uzmi

odnesi. zatvori

otvori. sedi

tu

 

 

i

 

 

ne diraj

srušićeš

slomićeš

pašćeš

 

 

i

 

 

kajino čuveno

znala sam koje

bi izgovarala kad

god smo načinili

neko sranje

 

 

i

 

 

na ulici

diši duboko

hodaj pravo

lepo se javi

ne vuci

noge 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

20. januar 2021.

25980. dan mog života

 

 

 

ujutru

i uveče

hladno jelo

u podne kuvani

ručak. i nedeljni

svečani ručak

i svakidan

ručkovi

 

 

i

 

 

leba

pekmeza

masti i

soli 

 

 

i

 

 

leba

i paštete

leba i kobasice

leba i parizera. leba

i kajmaka. leba putera i

soli. i od kad se pojavio 

margarin skoro

ceo život leb i

margarin

 

 

i

 

 

moče

hleb ispržen

u jajima. prženice

hleb ispržen na plotni

utrljan belim lukom

i namazan mašću

koja se topi

 

 

i

 

 

supe

sa puno

rezanaca

kajinih

 

 

i

 

 

paradajs

supa sa knedlama

od griza sa barem tri

četiri sipanih

tanjira

 

 

i

 

 

popare

mandare

i kulja

 

 

i

 

 

jaja

na oko i 

kajgana i

obožavana

pržena jaja

sa lukom

 

 

i

 

 

kuvana

šarena jaja za

uskrs sa puterom

i rotkvicama

crvenim

 

 

i

 

 

mladi

kajmak i mladi

sir. mileram. pavlaka

jogurt i kiselo mleko

leti u zemljanim

šoljama

 

 

i

 

 

kiseli kupus

kiseli krastavci

ajvar i kuvana

cvekla 

 

 

i

 

 

musaka

mleveno meso

sa krompirom i

jajima zapečeno

u rerni mi je bilo

najomiljenije

jelo

 

 

i

 

 

ruska

salata

oh

 

 

i

 

 

krompirača

krompir sa 

kobasicama

zapečen u

rerni

 

 

i

 

 

punjena

paprika sa

mlevenim

mesom i 

pirinčem

 

 

i

 

 

obični

paprikaš sa

noklicama

 

 

i

 

 

krompir

mladi krompirići

u proleće. krompir

u čakširama zimi

pečeni krompir i

ko duša blagi 

pire

 

 

i

 

 

đuveč

paradajs

paprika i

pirinač

 

 

i

 

 

pečena

paprika u

ulju i belom

luku

 

 

i

 

 

španać

sa jajima

na oko

 

 

i

 

 

pohovani

plavi patlidžan

 i karfiol

 

 

i

 

 

čorbast

gusti pasulj

ne možeš ga

se nasititi

žuti

 

 

i

 

 

slatka

testa sa makom

sirom grizom orasima

prezlama ili sa zaprženim

ošećerenim kupusom

i flekicama

 

 

i

 

 

kajino

razvijanje

testa uglavnom

nedeljom na kuhinjskom 

stolu. sušenje na čaršavima

u spavaćoj sobi pa sečenje

nožem na krupnije sitnije

rezance flekice i

mrvice

 

 

i

 

 

kajin

veliki kuvar

u kome je bilo puno

ubačenih papira sa novim

receptima koje je kaja

zapisivala 

 

 

i

 

 

nedeljni

ručkovi koji su

zaista bili svečanost sa

belim uštirkanim čaršavom i

svečanim posuđem i escajgom su

se posle milomirove smrti okončali

i  pretvorili u ruča svako za sebe

kad je gladan i to na novinama

da se ne bi mrvilo

po stolu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

19. januar 2021.

25979. dan mog života  

 

 

voleo

sam najviše

slatko

 

 

i

 

 

kaja je pravila

kolače nedejom

četvrtkom i za praznike

česnice. žute i bele oblatne

lenje pite od jubuka višanja

griza. štrudle sa orasima

makom sirom. mađarice

bundevare krofne 

princes krofne

palačinke

 

 

i

 

 

krempite

šampite i torte

sam jeo u gradu u

poslastičarnici 

 

 

i

 

 

prvo

su se jeli

okrajci od kolača

da se kolači ne

bi odmah 

pojeli

 

 

i

 

 

puding

griz sutlijaš 

šne nokle

 

 

i

 

 

kajino

testo sa

makom

orasima

sirom i

šećerom

 

 

i

 

 

knedle

sa šljivama

i prezlom

 

 

i

 

 

šufrolne

i tašci sa

pekmezom

od šljiva

 

 

i

 

 

pekmezi

od šljiva kajsija

šipaka i kupovna

marmelada

 

 

i

 

 

udrobljeno

toplo mleko sa

šećerom svako

veče a pogotovo

subotom posle

kupanja 

 

 

i

 

 

kasnije

sam voleo

da pijem hladno

mleko iz flaše za

mleko sa hlebom

i pekmezom

 

 

i

 

 

kaja je

svaki dan

ujutru jela toplu

kulju sa hladnim

mlekom a uveče toplo

mleko sa hladnom

već stvrdlom

kuljom

 

 

i

 

 

torta

red kulje red

prezli red šećera

i tako nekoliko

redova

 

 

i

 

 

leti

nakvašen

hleb posut

šećerom

 

 

i

 

 

voće

jabuke trešnje 

višnje jagode breskve

kajsije dinje lubenice

šljive grožđe limun

pomorandže i

smokve na

moru

 

 

i

 

 

voće

je kao

cveće

 

 

i

 

 

šećer

je vodio

soli sirćetu

biberu masti

povrću i

ulju

 

 

i

 

 

povrće

krompir pasulj

paradajs spanać

grašak keleraba

boranija paprika

kupus karfiol 

šargarepa

 

 

i

 

 

mladi crni

luk rotkvice

zelena salata

kiseli krastavci

kiseli kupus

cvekla

 

 

i

 

 

meso

jako sam 

voleo meso 

i mesnate

proizvode

 

 

i

 

 

od zatvora

u svojoj 24 već 48

godina sam vegetarijanac

da ne bih ubijao barem životinje

nisam jeo ni ribu ni meso. kasnije

sam prestao da koristim mleko i jaja

u poslednje vreme sam skoro potpuno

vegan i to je razlog više da priznam

da sam uživao da jedem meso

i da je jako važno što sam

prestao da ga

jedem

 

 

i

 

 

život je životinja

jeli smo uglavnom

kokošje svinjsko i

kasnije jeftinije konjsko

meso. voleo sam batake

pohovane šnicle. belo meso

ćevapčiće kobasice šunku

faširane konjske šnicle

pršutu salame paštete

parizere tunjevinu

viršle

 

 

i

 

 

jeo

sam kokošje

srce koštanu srž

džigericu krvavicu

švargle slaninu

čvarke

 

 

i

 

 

i dalje

volim da jedem

ali volim da jedem

jednostavnu jeftinu

jednoličnu i bačenu

hranu. hranu koju

kupujem samo

za taj dan

 

 

i

 

 

nadam se

da ću jednom

moći da jedem

samo svetlost

i vazduh

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

18. januar 2021.

25978. dan mog života

 

 

zaista

sve što jesam

pevam stvaram hodam

ljubim javno je. ja sam javni

radnik i javni radovi. ja sam

javna kurva svakog i svih bića

javni žigolo svega i svakome

javna autobogografija

pred očima boga

svih i svakog

bića

 

 

i

 

 

tanjiri

plitki i duboki

emajlirani stakleni

i beli od porcelana za

svečane nedeljne

ručkove

 

 

i

 

 

činije

čaše lončići

bokali

 

 

i

 

 

šerpe

i poklopci

crvene plave

jednobojne

šarene

 

 

i

 

 

šerpice

za zapršku

života

 

 

i

 

 

lonci

veliki i mali

za iskuvavanje

veša. za pasulj

supu i guste

čorbe

 

 

i

 

 

tiganji

veći i manji

visili su iznad

šporeta

 

 

i

 

 

plehovi

za musaku

krompiraču

i kolače

 

 

i

 

 

neko

posuđe je

bilo okrnjeno

neko je lako

zagorelo 

 

i

 

 

kad

se ne bi

odmah opralo

posuđe bi zakorelo

pa bi se onda sipala

voda da odstoji i

da se otkori pre

pranja

 

 

i

 

 

krpim

šerpe lonce

uzvikivao je

klomfer koji je

krpio flekama

probušene

šerpe i

lonce 

 

 

i

 

 

džezva

za kafu sa

šoljicama i

tacnama

bajnim

 

 

i

 

 

kao

o svemu

i o posuđu bi

se moglo

danima

 

 

i

 

 

hranu

su činile

namirnice

i jela od tih

namirnica

božijih

 

 

i

 

 

hleb

voće povrće

i meso

 

 

i

 

 

letnja i

zimska

ishrana

 

 

i

 

 

hladna

i kuvana

jela 

 

 

i

 

 

pečeno

ili kuvano

sveže ili od

pre neki

dan

 

 

i

 

 

slatko

slano kiselo

gorko ljuto

i bljak

 

 

i

 

 

ukusno

naravno da je

najukusnija hrana

koju sam ikada 

jeo kajina

 

 

i

 

 

hleb

najlepše

miriše i prvi

zalogaj

života

je

 

 

i

 

 

kifle i 

gospodska

peciva. pogačice

kajzerice perece

puter kifle

 

 

i

 

 

glad

žeđ i

san

 

 

i

 

 

glad

žeđ san

seks i eto

života

 

 

i

 

 

kao

prva reč i

kao prvi gutljaj

i prvi zalogaj je bio

zadovoljenje gladi

koje me je vodilo

nepogrešivo ka

bogu

 

 

i

 

 

namazati

nešto na hleb

je bilo najlepše

jer je bilo

odmah

 

 

i

 

 

ili

čak

samo

pokidati

hleb i

jesti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

16. januar 2021.

25976. dan mog života

 

 

stvari

su bile od

drveta gvožđa

stakla gume sirka

vune papira kanapa

porcelana tkanina 

konjskih i drugih

dlaka hemije

perja 

 

 

i

 

 

stvari su

bile male i

velike glomazne

izlizane od upotrebe

zarđale svakodnevne

zaturene pokvarene

skupe jeftine

bačene 

 

 

i

 

 

pored

stvari bila

je tu odeća

i obuća

 

 

i

 

 

gaće

čarape čakšire

majice košulje potkošulje

promaje džemperi kaputi kape

šalovi kišni mantili rukavice 

prsluci kaiševi jakne

školske uniforme

farmerice

 

 

i

 

 

ženska

crvena. muška

plava. ženske gaće

muške gaće. ženske

haljine. muške pantalone

ženske pantalone bez šlica

muške pantalone sa šlicem

ženska odeća od mekše

tkanine muška od

grublje

 

 

i

 

 

kajine

kućne haljine

svečana nedeljna

sa dezenom od krupnih

 cvetova i obična za svakidan

pa brushalteri kombinezoni

mideri najlon čarape

kecelje marame

mašne i

ruž

 

 

i

 

 

odeća

za po kući

i odeća za

izlazak

 

 

i

 

 

odeća se

delila na letnju

i zimsku odeću i

prelaznu za jesen

i prelaznu za

proleće

 

 

i

 

 

špilhozne

zokne dokolenice

šorcevi kravate dugmad

spavaćice i pižame

lastiši i učkuri

 

 

i

 

 

garderoba

je bila od svile

od satena od tvida

od parheta od somota 

od batista od brokata od

platna od žerseja od frotira od

gabardena od kašmira od kepera

od klota od krepa od lamea od

damasta od listera od muslina

od pamuka od paname od

šetlanda od tafta od

tila od velura od

mohera od

flanela

 

 

i

 

 

grombi

kaput hej a

tek čuveni restlovi

koje je kaja kupovala

kad god je čula da

ima da se kupe

restlovi

 

 

i

 

 

odeća se

krpila zašivala

prala štirkala sušila

peglala slagala 

iznosila

 

 

i

 

 

bila je

prevelika

da ne bi brzo

postala tesna

jer se brzo

izraslo

 

 

i

 

 

obuća

se uglavnom

nije prala ali se

čistila svaki dan

ona nošena tog

dana a sve su

glancane 

nedeljom

 

 

i

 

 

plitke

cipele i

duboke

cipele

 

 

i

 

 

svake

godine za

broj veće

sve do

broja

43

 

 

i

 

 

kajine

cipele na

štikle

 

 

i

 

 

patike

sandale

gumene

čizme

 

 

i

 

 

krpene

papuče ili

patofne za

po kuću

 

 

i

 

 

zajedničke

papuče za napolje

za ulicu šupu ili klozet

su odano čekale

pred vratima

svakog od

nas

 

 

i

 

 

cipele su

bile blatnjave

mokre izlubljene

izlizanog đona i

otpalih blokeja

razjapljene i

izgažene

 

 

i

 

 

cipele

su vezivane

pertlama pertle su

se šnjirale i vezivale

na čvor a posle nekog

vremena bi se 

uvijale krzale

i kidale

 

 

i

 

 

sve stvari

sva odeća i sva 

obuća se koristila uz

pomoć mnogih pokreta

i radnji za koje postoje

reči i predivni

glagoli

 

 

i

 

 

obući

se i obuti se

zakopčati otkopčati

navući svući zašiti zakrpiti

isflekati izgužvati pocepati

iznositi zakucati iseći

oprati izribati 

sašiti

 

 

i

 

 

sve stvari

odeća obuća su

imale svoje zanate

i zanatlije sa svim

majstorijama

i alatima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

15. januar 2021.

25975.  dan mog života

 

 

fijoke su

bile prepune ali i u

njima je vladao red tek

kad ih kaja sredi. važno je

bilo da se zna šta je u kojoj

fijoci. najčešće je korišćena

fijoka u astalu sa viljuškama 

kašikama i noževima za

sečenje hleba

 

 

i

 

 

pribor za

šivenje sa

iglama koncima i

čiodama naprstkom

makazama dugmadima

krojačkom kredom 

santimetrom

 

 

i

 

 

češljevi

četke za kosu

makazice za sečenje

noktiju žileti i pribor 

za brijanje

 

 

i

 

 

vunica

sa iglama i

klupčadima od

raznobojne

vune

 

 

i

 

 

šivaća

mašina srce

kajino sa papirnim

mustrama

 

 

i

 

 

igrački se

ne sećam 

ali je nekih

lopti uvek 

bilo

 

 

i

 

 

kaja je

bila domaćica

i ona je bila kraljica

kuće. milomir je bio

trgovački putnik

i njegov je

bio put

 

 

i

 

 

spavaća

soba je bila i

ženska i muška

i dečija. dnevna soba

je bila više sa ženskim

priborom. predsoblje i

šupa su bili više sa

muškim priborom

 

 

i

 

 

čekić

i klešta i

ekseri

 

 

i

 

 

šrafciger

veliki i mali

i šrafovi veći

i manji

 

 

i

 

 

oklagija

daska za sečenje

čekić za meso praher

drvene varjače

 

 

i

 

 

mašine za

mlevenje mesa

mašine za mlevenje

oraha i maka

 

 

i

 

 

velika metla

i metlica sa

đubrovnikom

 

 

i

 

 

četke

za čišćenje

kaputa i odeće

za ribanje

patosa

 

 

i

 

 

kutija za

čišćenje cipela

sa četkom za prljave

cipele četkom za stavljanje

imalina na cipele četkom za 

glancanje cipela i kutijom

sa crnim crvenim i braon

smrdljivim imalinima

 

 

i

 

 

sve ono

što stoji bilo gde 

ili se zaturilo ili mu

se ne zna mesto ili 

to stoji u uglu ili to

okači ili ispravi

ga da ne

padne

 

 

i

 

 

razna čudesa

drveni uložak sa

federom koji je širio

cipele da ne žuljaju

kišobrani vešalice

i razni kanapi

i kaiševi

 

 

i

 

 

umivaonik

sa lavorom u sredini

pločicom iznad na kojoj su

bili sapun i četkice za zube

ispod lavora je stajala kanta

za prljavu vodu a sa obe

strane šipke za kačenje

krpa i mokrog

peškira

 

 

i

 

 

pored

lavora je

stajala kanta

za pijaću vodu

sa poklopcem 

i lončićem

za vodu

 

 

i

 

 

u šupi

sekira i panj za

cepanje drva testera

i drveni nogari za testerisanje

lopata za ugalj i čišćenje snega

metla od korova za čišćenje

ulice drvene sanke čađava

peruška za čišćenje

cevi od čađi

 

 

i

 

 

 bicikli

i pribor za

bicikle

 

 

i

 

 

katanac

za šupu i cigla

za podmetanje

kapije da ne

lupa

 

 

i

 

 

ključ

svih ključeva

ključ 

 

 

i

 

 

juče

sam pomislio

da baš na ovaj način

pevam stvaram hodam

prvi krug autobogografije

ponavljajući i opisujući

svet i sve oko mene

i tebe i to bez

mene

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

14. januar 2021.

25974. dan mog života

 

 

stvari su

žive i važne

ali i omalovažene

i zato sam i sada

sa njima

 

 

i

 

 

predsoblje

je bilo četiri sa

dva metra. dnevna

i spavaća soba su

bile kvadratne

četiri sa četiri

metara

 

 

i

 

 

plafoni

su bili okrečeni

belom a zidovi su

bili u boji i molovani

raznim cvetnim

šarama

 

 

i

 

 

na zidu

u dnevnoj sobi

na sredini između dva

prozora je bila ikona arhanđela

mihajla. na ostalim zidovima su bile

fotografije kaje i milomira boška i

mene i dve tri pastoralne slike

mnogo godina kasnije na

zidovima su bili kajini

gobleni

 

 

i

 

 

sva

vrata su

bila zastakljena

a samo su se ulazna

zaključavala. sobna su

imala rajbere. preko

zastakljenog dela

su bile zavesice

i vešalice za

odeću

 

 

i

 

 

prozori su

bili zaklonjeni

tankim belim

zavesama

 

 

i

 

 

ikona

arhanđel mihajlo

sa krilima i mačem 

u jednoj ruci i vagom u

drugoj lebedeo je u plavom

nebu. ta plavet i to nebo

su me opčinjavali i 

opčinjavaju me

i danas

 

 

i

 

 

u predsoblju

je bio beton prekriven

krparama. sobe su bile

patosane i prekrivene

šarenim krparama

takođe

 

 

i

 

 

krpare

su bile carice

drljale su se pa kad

ih lepo prostremo odmah

je bio red u sobi. kasnije

su ih zamenili tepisi 

a tepihe kasnije

linoleumi

 

 

i

 

 

preko kreveta

otomana i kauča

su bili prekrivači

i oni su čuvali

red u kući

 

 

i

 

 

u

jednom

velikom ormanu

u spavaćoj sobi su bile

police i u njemu je bio čist 

veš. u drugom su visili

kaputi pantalone

mantili

 

 

i

 

 

u ormanu

u dnevnoj sobi

ne znam čega sve

nije bilo. a nije se

ni zatvarao

dobro

 

 

i

 

 

u vitrini 

su bile čarobne

drangulije. u kredencu

je bilo posuđe i escajg

limene kutije za

šećer i

so

 

 

i

 

 

šporet

je imao ognjište

pepeonu ringle cug 

cevi i kolena za cevi

žarač i kutiju ispod

sa drvima i ugljem

i neku kuhunjsku

krpu koja se

sušila

 

 

i

 

 

spavaća

soba je uvek

bila sređena a

u dnevnoj je 

bio nered

 

 

i

 

 

kreveti

u spavaćoj sobi

su se koristili samo za

spavanje noću a otoman

u dnevnoj sobi samo da se

prilegne preko dana. kasnije

je kauč zamenio otoman i

on je služio za sedenje a

kad se razvuče za

spavanje

 

 

i

 

 

sto

je bio u

centru

sobe

 

 

i

 

 

oko stola

su bile četiri

stolice. na onoj

do ikone je sedeo

milomir. sa njegove 

desne strane je sedela

kaja a boško je ako se

ne varam sedeo sa leve

strane a ja sam sedeo

prekoputa milomira

do izlaznih

vrata

 

 

i

 

 

u sobi

je osim stolica

bez naslona kasnije

bilo i tapaciranih sa

naslonima. bile su tu

i hoklica i šamlica i

tronožac

 

 

i

 

 

metalni

beli šeširi oko sijalica u

dnevnoj sobi i predsoblju i

stakleni okrugli luster u

spavaćoj sobi sa dve

stone lampe na

natkasnama

 

 

i

 

 

radio

koga su

kasnije menjali

tranzistori gramofini

kasetofoni magnetofoni

televizori je zauvek

ostao moj glavni

junak u kući

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

13. januar 2021.

25973. dan mog života

 

 

boško

se rodio kod

kuće. pred novu

godinu. porodila

ga je babica

 

 

i

 

 

boškić

je bio mali

vragolan i

milomirov

ljubimac

 

 

i

 

 

borben

i kočoperan bio

je malena zvezda

naše porodice

 

 

i

 

 

kaja

je želela

da ima ćerku

a dobila je

dva sina

 

 

i

 

 

dva bikčića

koja su joj se

popela na glavu

koji su joj pravili

vašar u sobi

 

 

i

 

 

dva

tanjira

svako

svoj

 

 

i

 

 

dve

kašike. dve

viljuške. svaka vaška

obaška govorila

je kaja

 

 

i

 

 

kaja

je volela da

smo u različitim

smenama u školi

da bude mir

u kući

 

 

i

 

 

malo dete

bio sam stariji

brat i nisam ga baš

mnogo primećivao ali

kad se jednom razboleo

od šarlaha i bio dve nedelje

u dečijoj bolnici to mi je bilo

jako tužno što jedno dete

pati iako se on dobro

držao tamo u

bolnici

 

 

i

 

 

 

boško

je bio živahno

i veselo dete a sada

je tom malom detetu

sedamdeseta

godina

 

 

i

 

 

boško

i ja smo bili

dva brata do moje

devete i njegove sedme

godine ali kad se milomir

ubio ja sam mu zamenio

oca i bratstvo je nestalo

u vrtlogu životnih

iskušenja

 

 

i

 

 

malo

ću pevati 

stvarati hodati

o bošku i uopšte

o drugima da ih ne

bih povredio mojim

doživljajima i 

viđenjima o

njima

 

 

i

 

  

pevaću

stvaraću hodaću o

meni jer moja pesma

moja umetnost moje

hodanje je o svima

i baš o svakom

biću

 

 

i

 

 

dve

najvažnije

slike božidara

za mene

su 

 

 

i

 

 

švrća

koji u petnaestoj 

svakog dana ustaje

rano i odlazi u radionicu

na zanat i od deteta i

dečaka postaje

radnik

 

 

i

 

 

kao što

je moja ljubav za

kaju kaju preobrazila

u majku božiju majku svih

bića a milomira u oca svemira

tako se moja ljubav za božidara

preobrazila u to da nemam brata

jer su mi sva bića braća a

svako biće sestra

voljena

 

 

i

 

 

verujem

da ću posle nekoliko

meseci ili možda posle i

nekoliko godina ili možda posle

stotinu godina ili možda posle hiljade

godina ili možda posle miliona godina

naučiti da jesam pevam stvaram hodam

ljubim autobogografiju a do tog trenutka

treba da svakog trena u noći i danu

jesam pevam stvaram hodam

ljubim autobogografiju

tvoju moju svačiju

božiju

 

 

i

 

 

jer

jesam pevam

stvaram hodam ljubim

autobogografiju da svako

ponovo zavoli sebe i da

svako zavoli svakog

i svačiju i bilo čiju 

autobiografiju

amin

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

12. januar 2021.

25972. dan mog života

 

 

lučani

milomir je

rođen u lučanima

gore u brdu u zaseoku

mandića. lučani se nalaze

na putu između čačka i

užica u zapadnoj srbiji

na maloj reci

bjelici

 

 

i

 

 

milomirova

majka je umrla

brzo posle porođaja 

tako je milomir odrastao

sa ocem milunom tesarom

koji je sa drugom ženom

vojkom dobio ljubišu

mirjanu obrada i

dulu

 

 

i

 

 

sa dvanaest

godina milomir je

otišao u beograd da

uči trgovački

zanat

 

 

i

 

 

skoro

ništa ne znam o

milomirovom životu

osim da je bio veseo

druželjubiv trgovački

putnik u gvožđaru

i moj tata

 

 

i

 

 

ponedeljkom

je odlazio sa šoferom

i škodom na poslovni put

u zapadnu srbiju da prodaje

i ugovara na veliko raznu

gvožđarsku i tehničku

robu jer je radio u

tom čuvenom

gvožđaru

 

 

i

 

 

subotom

uveče kad se

vraćao sa puta

brat i ja bismo

izludeli od sreće

kad ga vidimo

 

 

i

 

 

donosio

bi nam sa puta

puno sitnih novčića

koje je skupljao da bi

nas obradovao

 

 

i

 

 

nedeljom

ujutru smo se

dugo izležavali u

toplom krevetu sa

milomirom. uživao 

sam u njegovom

telu i njegovoj

ljubavi

 

 

i

 

 

baš

je bilo

dobro imati

oca

 

 

i

 

 

penjali 

bismo mu se

na leđa dok je on

naglas čitao novine kaji

oslonjen na kuhinjski

astal na sredini

sobe

 

 

i

 

 

njegove

cipele. kravate

sakoi. kaputi. mantili

košulje. pantalone. njegova

kožna putna torba. njegov

rukopis. sve je to za

mene bio jedan

čudesan

svet

 

 

i

 

 

na

onoj dolmi

kanala gde je kaja

sušila veš igrali smo

fudbal sa milomirom i ja

nisam mogao da zamislim

kako je on ovako debeljuškast

kao dete bio jako brz i leteo po

livadama i proplancima

zaseoka mandića

u lučanima

 

 

i

 

 

preko

nedelje smo

živeli sa kajom

i ona nas je učila

svemu. bila ja strožija

od milomira i često

nas je tukla prutem

koga smo zvali

mirko

 

 

i

 

 

milomir

je bio nežniji

popustljiviji i nije

nas tukao nego

se smejao

 

 

i

 

 

ali

dva

puta me

je istukao i

to je bilo jako

bolno i jako

opasno 

 

 

i

 

 

ko

je bio on

ne znam jer

se ubio u svojoj

trideset sedmoj

godini kad je

meni bila

deveta

 

 

i

 

 

malo je

milomirovih

slika u mom

telu srcu i glavi

ali su ove tri

najvažnije 

 

 

i

 

 

milomir

dečak koji

večno trčeći

leti livadama i

proplancima

života

 

 

i

 

 

milomiro

samrtno lice

u otvorenom

kovčegu pre

ukopa

 

 

i

 

 

milomir

je otac

svemira

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 11. januar 2021.

25971. dan mog života

 

 

važno

mi je da

bogojavljanja

pevam stvaram

hodam ljubavlju za

boga tebe svemir

sve i svakog jer

samo ljubav

otkriva bit

i biće 

 

 

i

 

 

ruža

cveta bez

zašto cveta

jer cveta

angelus

silesijus

 

 

i

 

 

juče

je padao

sneg

 

 

i

 

 

sneg 

pada i po

belom ekranu

ove autobogografije

u kojoj ponovo kao u

detinjstvu kroz prozor

gledam kako veju

bele krupne

reči

 

 

i

 

 

život

je pupoljak

ljubav je pahulja

bog je pupoljak

pahulja

 

 

i

 

 

još sam

u kući i sobi

još ne znam ni

da hodam ni

da govorim

 

 

i

 

 

godinama

kasnije su kaja

i milomir pričali o

prvoj reči koju sam

izgovorio iako sam je 

zaboravio verujem da

tim zvukom od tri

slova pevam

i danas

 

 

i

 

 

ni prvog

koraka se

ne sećam ali

i on je slava

svih mojih

koraka

 

 

i

 

 

soba

i stvari su

stajale u mestu

kretali su se samo

milomir i

kaja

 

 

i

 

 

kaja

me je

rodila kao

prvenca u

dvadeset

trećoj

 

 

i

 

 

milomir

je postao

otac prvi put

u dvadeset

osmoj

 

 

i

 

 

kaja

je bila bez

roditelja. otac miloš

joj je streljan u raciji u

čurugu i bačen u reku tisu

kad joj je bila šesnaesta. majka

ljubica joj je umrla za vreme rata

kad joj je bila osamnaesta. ljubicin

grob je u vremenu rata nestao

tako da nismo nikad išli na

milošev i ljubicin grob

jer ih nije ni

bilo

 

 

i

 

 

ljubica je

bila deset godina

starija od miloša i bila

je iz nazarenske porodice

miloš je bio trgovac konjima

i sam je prešao u nazarene

iako je bio raspustan. živeli

su u tarašu u banatu i tu

su rodili svetislava

i kaju

 

 

i

 

 

čurug

uskoro su

prešli na drugu

stranu tise u bačku

u veće selo čurug u

kome je kaja odrasla

i postala čuruškinja

volela je da priča 

o čurugu pa je za 

mene čurug bio

neko mitsko

mesto

 

 

i

 

 

posle

miloševe

i ljubicine smrti i

odlaska njenog brata

svetislava-cvete u vojsku

kaja je ostala sama u čurugu

naučila je šnajderski zanat

kod gazda i radila kao

seka u zabavištu

 

 

i

 

 

kad je kaji

bila dvadeset

druga čika branko

koji je bio iz čuruga a

u novom sadu radio sa

milomirom provodadžisao

je i spojio kaju i milomira 

i samo posle dve nedelje 

kaja je došla u novi sad

kod mileta u onu šupu

pored bolnice u kojoj

sam rođen

 

 

i

 

 

slike

ima desetak

slika iz kajinog

života u čurugu koje

ću kasnije spomenuti

jer bih voleo da pevam

slikama i muzikom a

ne hronologijom

 

 

i

 

 

puno

je kajinih

slika u mom

telu srcu i glavi

ali ove dve

najvažnije 

su

 

 

i

 

 

kaja

večna

devojčica

života

 

 

i

 

 

kaja

majka božija 

majka svih

bića

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

9. januar 2021.

25969. dan mog života

 

 

stan

u kome smo

živeli zovem kuća

iako je stan bio samo

pola kuće jer je druga

polovina bila gazdina

učitelja vujkovića i

tetka jelina

 

 

i

 

 

kuća

je imala

vrata prozore

zidove podove

i plafone

 

 

i

 

 

bilo je

četiri prozora

dva u dnevnoj sobi i

jedan veći u spavaćoj

svi su gledali na ulicu

prozor u predsoblju je

gledao na dvorište i

komšijske bašte

preko ograde

 

 

i

 

 

bilo

je troje vrata

ulazna. vrata između

predsoblja i dnevne sobe

i vrata iz dnevne sobe u

spavaću sobu. dvorišna

vrata smo zvali

kapija

 

 

i

 

 

grejala se

samo dnevna soba

šporetom na drva i ugalj

kasnije na naftaricu i na

kraju električnom

peći

 

 

i

 

 

u spavaćoj

sobi su bila jedna

zazidana vrata koja

su kuću podelila na dva

stana i pored tog zida su

bila dva bračna kreveta sa

natkasnama sa strane

i dva velika furnirana

ormana puna stvari

na drugoj strani

sobe

 

 

i

 

 

na sredini

dnevene sobe je bio

kuhinjski astal sa četiri

stolice prekriven mušemom

i fijokom u kojoj su bile viljuške

kašike i noževi. bio je tu i šporet

vitrina. otoman. jedan običan

orman i zavese i krpare

koje su bile u sve

tri sobe 

 

 

i

 

 

predsoblje je

bilo podeljeno zidom

od kartona na manji deo

koji je bio špajz i veći ulazni

u kome je bio umivaonik

zeleni kredenac i

otirač pred

vratima

 

 

i

 

 

kasnije je

milomir napravio

u dvorištu drvenu

šupu za drvo i ugalj

koja je leti služila

kao letnja 

kuhinja

 

 

i

 

 

još

slavna

klonja u 

dvorištu sa

rupom na

vratima

 

 

i

 

 

pored

svega toga bilo

je tu mnoštvo drugih

stvari. odeće. obuće. hrane

posuđa. alata. sitnica koje

čine život nepodnošljivo

šarmantnim. veselim

neponovljivim i

tužnim

 

 

i

 

 

tu su

živeli kaja

mile mikica

i boško

 

 

i

 

 

tu 

su

živele 

sa nama 

zajedno i sve te

slavne stvari. krpare

posteljina. rajberi. kutija za

čišćenje cipela. vlaga koja se

opet pojavljuje i diže sve više

po zidu. jutarnja toplota koja se

odmah posle potpaljivanja

vatre širi kroz hladnu

dnevnu sobu

 

 

i

 

 

tu u

dnevnoj sobi

je živeo i dan baš

kao što je u spavaćoj

sobi sa nama

živela i

noć

 

 

i

 

 

sa nama su

u početku živeli

i buve i buba švabe

ponekad i neki miš

a leti obavezno

komarci i

muve

 

 

i

 

 

živelo

je tu i sunce

koje je kroz prozor

osvetljavalo čestice

lebdeće prašine

u sobi

 

 

i

 

 

dnevna

soba je vrt

večni

 

 

i

 

 

stan

kuće u

patrijarha

čarnojevića 19

kraljevstvo je

večno 

 

 

i

 

 

kuća

patrijarha

čarnojevića 19

nepoznatost

je večna 

 

 

i

 

 

ulica

patrijarha

čarnojevića 19 

je opasnost

večna 

 

 

i

 

 

podbara

patrijarha

čarnojevića 19 

je uzbuđenje

večno

 

 

i

 

 

novi sad

patrijarha

čarnojevića 19 

odbačenost

je večna 

 

 

i

 

 

vojvodina

patrijarha

čarnojevića 19 

su plavo nebo i

večne pustare 

ravnice

 

 

i

 

 

planeta

zemlja

patrijarha

čarnojevića

19 

je

večna

plava

ruža

boa

mia

boamiamaaboa

maa

boa

oko

nje

 

 

 

i

 

 

svemir

patrijarha

čarnojevića 19 

je 

prvi

jedan

jedini

najbolji

i

večni

dom

boa

mia

boamiamaaboa

maa

boa

 

 

i

 

 

ruža

tek

trnjem

je ruža

ruža

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

8. januar 2021.

25968.  dan mog života

 

 

još

ne mogu da

se raspevam ali i

kako da se raspevam

kad ne znam još ni

da govorim a ni

da hodam

 

 

i

 

 

ja

sam još u 

utrobi kajinoj

kaji devojčici

mojoj

 

 

i

 

 

pre

kajine utrobe

bio sam u spermi

milomirovoj

 

 

i

 

 

još pre

milomirove sperme

bio sam u bogu i rečima

boga koje me i sad

pevaju

 

 

i

 

 

radio

je bio na mojim

kolenima dok smo

se selili u podbaru

u ulicu patrijarha

čarnojevića 19

radio je bio dugo

život moj 

 

 

i

 

 

bio je to

stan od 40

kvadrata sa

tri prostorije

predsobljem

dnevnom i

spavaćom

sobom

 

 

i

 

 

hej

predsoblje

hladno. hej topla

dnevna sobo. hej

svečana hladna

spavaća sobo

 

 

i

 

 

milomir je

otkupio stanarsko

pravo od nekog pijanca

stanka čijeg bih sina

ponekad viđao

na ulici

 

 

i

 

 

bio je 

to verovatno 

konfiskovan stan

od učitelja vujkovića

koji je sa svojom ženom 

tetka jelom živeo u drugoj

polovini kuće. u dvorištu u

kućerku je živela učiteljeva

ćerka tetka melanija sa

svojim mužem

čika savom

 

 

i

 

 

u stanu

je bila struja

od 110 volti i žicama

po zidovima. nije bilo ni

vode ni kanalizacije. dva

klozeta naš i gazdin su

bili u dnu malog

dvorišta

 

 

i

 

 

po vodu smo

išli na ulični bunar

sto metara od kuće

prljavu vodu smo bacali

u uličnu kanalizaciju

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

vrlo brzo

pred novu godinu

kaja je rodila boška

i sad nas je bilo

četvoro

 

 

i

 

 

život je

počeo. treba samo

da ga ređam i eto velike

umetnosti. pragovi na ulasku u

kuću. pranje patosa i osvežavanje

nekim žuto-braon sredstvom koje se

topilo u vodi. vešplav. šrafciger. metla

lopatica. čekić i klešta. čišćenje cipela

ključ pod tepihom. novine umesto wc

papira. unošenje uglja i drva sa ulice

u šupu. drva za potpalu. kompoti

plesan u kompotima. mast u

velikoj kanti za mast

ikona na zidu

život

 

 

i

 

 

ekseri u zidu

krpe u prozorima koje

skupljaju vlagu i sprečavaju

da ulazi hladan vazduh. papuče

za napolje. papuče za unutra. odeća 

za svakidan. odeća za svečano. bicikli

kartoni kojima su se uveče prekrivali

prozori. čuvarkuća na zidu. broj 19

na kući. kikotanje zbog golicanja

čišćenje prljavštine između

prstiju na nogama

 

 

i

 

 

tanjiri

emajlirani. jedan

sa slikom jabuke

drugi sa slikom

kruške

 

 

i

 

 

kapljice

kiše se

slivaju niz

prozorska

okna

 

 

i

 

 

hladnoća

u kući je veća

od hladnoće

napolju

 

 

i

 

 

zahvalnost

svim stvarima

i danima koje sam

proveo u kući 

 

 

i

 

 

kuća

je osnova

moje ljubavi za

beskućništvo baš

kao što je put osnova

mog beskućništva

u umetnosti

 

 

i

 

 

kapija

cele noću

lupa jer je

vetar

nosi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima