AUTOBOGOGRAFIJA

31. oktobar 2024.

27360. dan mog života

 

 

dok sam

pisao krug godine

koji sam nazvao ja sam

ti je on tada još nisam znao 

da ću nastaviti to da radim 

i 10 godina kasnije

 

 

i

 

 

ali posle

sveprožimajućeg

iskustva sa ja sam ti je

on bilo je neminovno da to

nastavim posle 10 godina sa

knjigom kaja i posle 10 godina

sa knjigom ja ime ili milomir i

posle 10 godina sa knjigom

ja sam ti si ja sam bog

 

ja sam ti je on

proleće

 

kaja

leto

 

milomir

jesen

 

ja sam ti si ja sam bog

zima

 

ČUDESNO DELO

dok smo prelazili ulicu

kod radničkog univerziteta rekao

sam čedi drči da bih voleo da stvorim

čudesno delo. delo sačinjeno od

godišnjih doba – na primer

1971

 

 

i

 

 

bog bogom bogu bog

tridesetogodišnja knjiga

su sve četiri knjige zajedno

tako da su sve četiri pesme

napisane pod istim datumom

u razmaku od 10 godina

spojene ko vertikala

vremena

 

 

i

 

 

ajmo

pesmo

moja

 

 

i

 

 

ja sam

ispažnjen

čardak. umesto

kukuruza raširili

su veliki veš

po meni

26. juni 1981

 

 

ja sam

nesreće iz

naroda nastale

nedostojanstvo. laž

licemerje. zavidljivost

poslušnost. kukavičluk

neverstvo. škrtost

nesreće narodu

namenjene

večni krug

pakla

27. juni 1981

 

 

ja sam

opijen značajem

moje kancelarije

28. juni 1981

 

 

ja sam

dvogodišnji

čičak

29. juni 1981

 

 

ja sam

kiša kiša kiša

30. juni 1981

 

 

juli

 

 

ja sam

carstvo

površnosti ko

nije sa mnom

protiv mene

je

1. juli 1981

 

 

ja sam

sećanje na

tekstilčevo igralište

kod starog šlajza

2. juli 1981

 

 

ja sam

povetarac na vodi

kroz prozor zatvora na

ribljoj pijaci vide me nečije

oči. hej ti koji me sada

požudno gledaš iza

tih prozora

3. juli 1981

 

 

ja sam

isparenje u

ranom jutru iz

reke bosne u

zemlji bosni

4. juli 1981

 

 

ja sam

nevidljiva slika

boga iznad ulaznih

vrata u njihovu kolibu u

daljoj okolini ne cvetaju

ruže. đavo se razigrao

po tim pustarama

5. juli 1981

 

 

ja sam

stari poslagani

crep ostavljen za

neku drugu priliku

kišu u piranu na

primer

6. juli 1981

 

 

ja sam

neuspela metafora

ambideksteri u

ravnoteži čuvaju

ovaj svet

7. juli 1981

 

 

ja sam

lagano

spuštanje

očnih kapaka

psa lutalice na

morskoj obali

8. juli 1981

 

 

ja sam

ponarođeni

recidiv neznanje

da se čita prošlost

9. juli 1981

 

 

ja sam

brazilski

gaminez

10. juli 1981

 

 

ja sam

onaj koji

priznaje svet

sam svet

11. juli 1981

 

 

ja sam

smokva

krupna

sočna

i

slatka

12. juli 1981

 

 

ja sam

izuzetno vrstan

stručnjak. jedino

za sopstveno

dupe

13. juli 1981

 

 

ja sam

prisustvo

lepota

razočaranih

bića

14. juli 1981

 

 

ja sam

iza šljive iza

duda iza divlje

smokve roza

stari oleander

15. juli 1981

 

 

ja sam

žila bora

pružila sam se

duga po zemlji u

potrazi za životom

uglačanost moje kore

od bezbroj nogu koje

su prešle preko

mene i sunce

16. juli 1981

 

 

ja sam

strast ličnih

interesa. strast

za uništavanjem

tuđih interesa

17. juli 1981

 

 

ja sam

topli vetar

po palmi po

novinama na

stolu po sobama

kroz otvorene

prozore

18. juli 1981

 

 

ja sam

svetlost od

sevanja u žuljani

na moru. dvorište se

za trenutak zasija. mokro

je od kiše. dve crvene ruže

svetlost ulične svetiljke

podrhtava. senke lišća

na beloj površini

zida ali malo

kasnije

19. juli 1981

 

 

ja sam

hladnoća gustih

šuma u srednjem veku

magla. vlaga. bog. tajne i

neugodni počeci zdravog

razuma i zauvek neukog

prosvetiteljstva

20. juli 1981

 

 

ja sam

tri devojke

jabuka šljiva

i višnja

21. juli 1981

 

 

ja sam

zaspao sa

olovkom u ruci

rukom pod glavom i

danijelovom d. knjigom na

stomaku. pio vodu iz šolje sa

plavim rubom. povezivao donja

i gornja četiri ugla sobe. posmatrao

nabore kože na zamorenom stopalu

pokušavao da od misli sačinim

mišljenje. primio ono što mi se

davalo. bivao toliko on u

traganju za ja sam

22. juli 1981

 

 

ja sam

dve ptice u odmoru

na brelovoj lađi negde

daleko od nas na moru

dve ptice u filmu koji je

brel smislio na svojoj

lađi na moru daleko

od nas

23. juli 1981

 

 

ja sam

vreme koje je

prošlo od trenutka

usmrćenja vrapca do

trenutka kada ga je nečiji

pogled podigao mrtvog sa

pločnika i obnovio mu

snagu za nova

letenja

24. juli 1981

 

 

ja sam

jasna manjulov

na mojoj beloj majici

ispisala sam crvenim

slovima

bobby sands

francis hughes

raymond mccreesh

patsy o’hara

25. juli 1981

 

 

ja sam

stara gospođa

za starim stolom u

staroj fotelji pred otvorenim

starim vratima sa starim perom

za pisanje u ruci sa starim

uspomenama zabeleženim

na papiru obasjanim starim

uvek mladim suncem

26. juli 1981

 

 

i

 

 

ja sam

smrt druga. i

patetično zašto

zašto zašto

ponavljam po

hiljadu puta

27. juli 1981

 

smrt mog

voljenog druga

save moljca

 

 

i

 

 

ja sam

vuneno ćebe

na povijenim leđima

i uskim ramenima stefana

malarmea (a. t. mi je posle

čitanja ovog rukopisa rekao šta

će vam ovaj stefan malarme

rekao sam da je vuneno

ćebe u pitanju)

28. juli 1981

 

 

ja sam

čarape tri

dana nošene

končane maslinaste

izbledele na podu pored

dve godine nošenih puma

patika. ponoć je prošla

ujutro ponovo na noge

pa u znoju kroz 

ceo dan

29. juli 1981

 

 

ja sam

široko kišno

nebo ranog

kapitalizma

30. juli

30. juli 1981

 

 

i

 

 

pesma

je moja savest

da volim svakog

i moja svest da i

jesam svako

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

30. oktobar 2024.

27359. dan mog života

 

 

kada 

sam posle

godinu dan pisanja

svakog dana stvorio ono

što je pisano svakog dana

godinu dana osetio sam da se

nešto prelepo dogodilo u svemiru

jer je stvoreno nešto još nestvoreno 

to što sam pisao u jednoj maketi koja je

bila štamparski primerak za neku buduću

knjigu prepisao sam odmah na papire koje

sam spojio u svitak jer ja sam ti je on je tok

vremena koje teče svom svojom lepotom 

poželeo sam da to nekome pročitam i

zahvaljući miloradu grujiću pročitao

sam ja sam ti je on pred ljudima

posle čitanja aleksandar tišma

mi je predložio da tekst

odnesem u letopis

matice srpske

da ga

objave

 

 

i

 

 

dok

sam čitao

to opojno ja sam

ja sam ... ja sam... ja

sam... ja sam... ja sam... 

ja sam... ja sam... ja sam

osetio sam kako to ja

sam uznosi i nosi

sve pred 

sobom

 

 

i

 

 

ja

me

raznosi

jer sam ja

ja a ja ja je

ja sam

bog

a

ja sam

bog

je

bog

i

moje

prve

knjige

ja

sam

ti

je

on

i

30

godina

kasnije

knjige

ja

sam

ti

si

ja

sam

bog

 

 

i

 

 

krećemo

ja sam ti je on

 

 

ja sam

u nekom

drugom kraju

neki drugi

kraj

25. maj 1981

 

 

ja sam

podvodni

limani peska

26. maj 1981

 

 

ja sam

pregorela

žarulja

27. maj 1981

 

 

ja sam

izelica lepih lica

bez mogućnosti

da predahnem

od te lepote

28. maj 1981

 

 

ja sam

bol za crvenim

ružama na

ogradi

29. maj 1981

 

 

ja sam

asfaltni putevi

zapravo ja sam bulke

na tim putevima. zapravo

ja sam sećanje na

jednu ženu

30. maj 1981

 

 

ja sam

orlovo

gnezdo

31. maj 1981

 

 

juni

 

 

ja sam

čuđenje kako

i od čega je ona

tako lepa

1. juni 1981

 

 

ja sam

iskrivljena

crvena šipka

2. juni 1981

 

 

ja sam

jutarnja senka

drvene bandere na

zabatu poštareve

kuće

3. juni 1981

 

 

ja sam

noć pred dugo

očekivanu kišu

4. juni 1981

 

 

ja sam

u niskom letu

ližući asfalt uzane

ulice pred pljusak

plava lasta

5. juni 1981

 

 

ja sam

muva na ruci

dok piše o muvi

na ruci. popnem se

na vrh olovke i svojom

težinom i sudbinom

uslovim pokrete te

ruke što piše

o meni

6. juni 1981

 

 

ja sam

okrunjen malter

na zelenoj cokli

kuće broj 22

7. juni 1981

 

 

ja sam

onaj koji hoda i

gura pred sobom gomilu

vazduha. zastanem i gledam

kako talasi vazduha koje sam

izazvao odlaze do starice na

uglu. u trenutku kada je

zapahnu ja tiho joj

izgovorim

živi

8. juni 1981

 

 

ja sam

ona iza prve

ulične svetiljke iza

druge ulične svetiljke iza

treće ulične svetiljke iza četvrte

ulične svetiljke jedna od uličnih

svetiljki. od mog bledo-prljavo-žutog

svetla svetlucaju sitni komadi

stakla po asfaltu. sve je tiho

pa i to svetlucanje

9. juni 1981

 

 

ja sam

od upotrebe

izanđali anđeo

stari. mudri anđeli

tek sad imaju

poverenje

u mene

10. juni 1981

 

 

ja sam

papirić u knjizi

imitacija hrista tome

kempenca. na tim stranicama piše

izostavi nepotrebno govorenje. nekorisne

izlaske. zatisni uši za taštu svetsku graju i naći

ćeš dovoljno vremena za sveto razmišljanje. stari

mudrac je rekao kad god sam bio među ljudima

vratio sam se manje čovek nego što sam pre toga bio

bolje je biti povučen i starati se o svojoj duši nego činiti

čudesa a sebe zaboravljati. zato što si u radosti izašao

često se u žalosti vratiš. veseloj večeri žalosno jutro

svanjuje. šta bi mogao drugde videti što ne vidiš i

tu gde si. eto neba i zemlje i elemenata a od

njih je sve stvoreno. ma kud da ideš hoćeš

li videti što trajno pod suncem. zaključaj

vrata svoja za sobom i pozovi k sebi

isusa svoga ljubimca. ostani s njim

u svojoj ćeliji jer nigde nećeš

naći toliko mira

11. juni 1981

 

 

ja sam

radnik na betonskoj

bušilici. ne verujem u boga

i ne verujem u socijalnu pravdu

nema pomoći ovakvima kao što

sam ja. nikada je nije ni

bilo niti će je biti

12. juni 1981

 

 

ja sam

čamac koji

se odvojio

krenuo od

obale

13. juni 1981

 

 

ja sam

neosvetljena crkva

u noći. po dnu mojih zidina

svetli par mačijih očiju. porta je

obrasla visokom travom. u mojoj

unutrašnjosti jezici vremena ližu

tajne svakog trenutka koji se

kao trenutak pojavi i kao

trenutak nestaje

14. juni 1981

 

 

ja sam

kamilino

kopito

15. juni 1981

 

 

ja sam

zrno žutog

pasulja

16. juni 1981

 

 

ja sam

iskidani konjski

am u prašnjavoj travi

na ulazu u temerin

17. juni 1981

 

 

ja sam

uplašen

od gluposti i

zaslepljenosti

ljudske

18. juni 1981

 

 

ja sam

spajanje

19. juni 1981

 

 

leto

 

 

ja sam

pre jednog sata

nogom snažno udaren

pas. kako sad da poverujem

čoveku koji me miluje po

mestu po kome me je

onaj drugi udario

20. juni 1981

 

 

ja sam

kopanje

zemlje

21. juni 1981

 

 

ja sam

stub za informacije

star sam i više me ni

jedna od njih ne

interesuje

22. juni 1981

 

 

ja sam

noćna smena

implikacije

slede

23. juni 1981

 

 

ja sam

miris hleba 

i pokislog

asfalta

24. juni 1981

 

 

ja sam

(ono) cik

25. juni 1981

 

 

i

 

 

pevanje

prefinjuje. svako

novo ja sam me je

prefinjavalo i ja sam

sve više bio svako

i svačije ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

29. oktobar 2024.

27358. dan mog života

 

 

ja

jesam

bio ja ali to

je bilo ništa šta

je tek bilo ja koje

me je čekalo

da ga

pevam

 

 

i

 

 

ja je

prva kap i

uzor izvoru a

o uzoru je reč

u svakoj

reči

 

kad

peva uzor

svaka reč

je bog

 

kad

peva bog

svaka reč

je

pesma

 

 

i

 

 

pevaj

pesmo

pevaj

 

 

ja sam

zatamnjenje

i otamnjenje

breskva

života

20. april 1981

 

 

ja sam

grana i na

grani grana i na

grani grančica i na

grančici peteljka i na

peteljki list. list javora

iz javorevog korena

21. april 1981

 

 

ja sam

ljubavnik snu

podajem mu se

i danju i noću

22. april 1981

 

 

ja sam

srna u mladoj

šumi. sloboda i

vazduh me još

više čine

srnom

23. april 1981

 

 

ja sam

njen a ona je

njena a ona je njena

a ona je njena a ona je

njena a ona je njena a ona

je njena. ona je majka svih

i svega. ja sam njen u

žudnji za njom

24. april 1981

 

 

ja sam

grana u reci

nada mnom duž

obale vrbovo granje

čije senke u vodi

ometaju moj

plov

25. april 1981

 

 

ja sam

lasta uz

vetar

26. april 1981

 

 

ja sam

parče

iskislog

kanapa

27. april 1981

 

 

ja sam

odvajanje

28. april 1981

 

 

ja sam

 (tužan)

osmeh

devojke

na stanici

29. april 1981

 

 

ja sam

žena koja sam

to gubicima. svakim

gubitkom nešto se u

meni novo za

muškarca rađa

30. april 1981

 

 

maj

 

 

ja sam

njihanje gornjih

bogato olistalih grana

na blagom vetru

1. maj 1981

 

 

i

 

 

ja sam

dva rumunska teška

konja što pod neprestanim

bičem pretovarena vuku kola

dostojanstvena poniznost i

trpnja sa suzama u očima

za sva im vremena

rajska vrata

otvaraju

2. maj 1981

 

dva

rumunska

teška konja su

preteče oslobođenja

svih domaćih životinja

i svih domaćih biljaka

od čoveka koji ih

muči i ubija

 

 

i

 

 

ja sam

iza neba

plavilo koje

ga plavi

3. maj 1981

 

 

ja sam

puž na ogradi

crkvene porte

noću dok kiši

4. maj 1981

 

 

ja sam

bolna i

nerazgovetna

potreba za pisanjem

pojavljujem se u poslednjem

trenutku beznađa i novim

rečima oživim svet

bolna potreba

5. maj 1981

 

 

ja sam

pad bez želje

da se podignem

stalni lagani pad

neodgonetljiv i

bremenit

zadovoljstvom

i

ugođajima

6. maj 1981

 

 

ja sam

slika ugla ili

slika procepa i lažne

argumentacije

7. maj 1981

 

 

ja sam 

svetlost iz hiljadu

mladih očiju koje osvetljavaju

jedne druge i po ovoj noći u

kojoj su se našli očekujući

da iz visokog krene

ka niskom

8. maj 1981

 

 

ja sam

od one trojice

dečaka na stepenicama

onaj u sredini onaj plavi kome ni

topli zalogaji večernjeg bureka

više nikada neće utoliti

glad za toplotom

9. maj 1981

 

 

ja sam

čitljivi jezik istorije

moja čitljivost ne dostiže

značenja čavki na

prigradskim ledinama

u majsko

predvečerje

10. maj 1981

 

 

ja sam

ja sam

drvo

11. maj 1981

 

 

ja sam

odsjaj svetiljki

na obali dunava

pružila sam se dužinom

od obale do obale. po sredini

reke svetlucam po talasima

vodene matice

12. maj 1981

 

 

ja sam

nešto ostavljeno

negde i izvesno nekad

(da li će mali puž sa belom

prozirnom kućicom uspeti

da do jutra dok ne krenu

ljudi pređe put)

13. maj 1981

 

 

ja sam

cigla u pločniku

od cigala što razdvaja

zgradu novog pozorišta u

novom sadu od kružnog zida

uspenske crkve. u mojoj

blizini je drvo i beli

zid

14. maj 1981

 

 

ja sam

između dvanaest

između. ništa osim

pukotine sveta

15. maj 1981

 

 

ja sam

jutarnja kiša

samo žuta ruža uz

ogradu otvorila je svoje

latice i posmatra me. sve

što je ove noći spavalo još

spava. samo žuta ruža

i ja pripremamo

ovaj dan

16. maj 1981

 

 

ja sam

slika u kojoj

pun mesec nad

crkvenim krstom ženski

simbol oformi. koračanjem

u sledećem trenutku slika

simbola nestaje

17. maj 1981

 

 

ja sam

zaboravljeno

neugašeno svetlo što

svetli po tihoj sobi

i licu zaspalog

mladića

18. maj 1981

 

 

ja sam

stari natruli ipak

procvetali bagrem

dva vesela mladića

ovog časa smejući se

pišaju po meni

19. maj 1981

 

 

ja sam

šum tek po

koje kapi kiše

ali dovoljan da

blago iziritiram

nečiju

zamišljenost

20. maj 1981

 

 

ja sam

gutljaj treće

rakije u njenom

grlu na mene

naviknutom

a oči joj

sjaje

21. maj 1981

 

 

ja sam

umor

22. maj 1981

 

 

ja sam

gusti mrak

na ovoj panonskoj

ravnici. zemlja je otvorila

oči i opustila se bez

griže savesti

23. maj 1981

 

 

ja sam

vrapci

24. maj 1981

 

 

i

 

 

knjigu

ja sam ti je on

posvetio sam

siromašnima i to

me je vodilo kroz

život  i vodi i u

umetnosti

 

 

i

 

 

pesma i

jeste siromah

koji s radošću

peva ovaj

svet

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

28. oktobar 2024.

27357. dan mog života

 

 

ja

sam

ja sam

ti je

on

 

 

i

 

 

ja sam

ti je on je moja

prva knjiga objavljena

u matici srpskoj 1984 a

pre toga i ko tekst u

letopisu matice

srpske

 

 

i

 

 

ja sam

ti je on sam

pisao godinu dana

svakog dana po jednu

pesmu. počeo sam 20

marta 1981 na početak

proleća i prošao kroz

sva četiri godišnja

doba

 

 

i

 

 

svaka

pesma ja

sam ti je on

počinje sa

ja sam

 

 

i

 

ja sam

je ozarenje

bogom

 

 

 

i

 

 

ja

sve duguje

mojim radovima

u poeziji i umetnosti

1970 i 1971 kad ja više

nisam ni postojao nego

sam bio ja umetnosti

i ja u umetnosti

 

 

i

 

 

ja sam ti je on

 

ovu knjigu posvećujem siromašnima

 

 

proleće

 

mart

 

 

ja sam

proleće

20. mart 1981

 

 

ja sam

zbunjenost

21. mart 1981

 

 

ja sam

čestica prašine

koja bez smrti svoje

dane provodi

22. mart 1981

 

 

ja sam

vera u ples

vera u beznađe

vera u kotrljanje od

zabačenog do

zabačenijeg

23. mart 1981

 

 

ja sam

ptica na

proletnjem

suncu

24. mart 1981

 

 

ja sam

strah i slutnja

od čega strah

od čega slutnja

odakle dolazi ka

čemu odlazi

25. mart 1981

 

 

ja sam

đorđa statijatina

žurnog zbog kašnjenja 

na željeni intimni sastanak

i zabrinutost zbog novog

laganja ženi malo pre bačeni

opušak. pored mene ispljuvak

i šljunak od asfaltnih

otpadaka

26. mart 1981

 

 

ja sam

hladni noćni

vazduh koji ulazim

u sobe sa otvorenim

prozorima dodirujući

nečije gole ruke

27. mart 1981

 

 

ja sam

klozetska šolja 

znači razna sranja

znači prećutkivanja moje

uloge. znači razna sranja

znači smrad iz mene

ali ne moj

28. mart 1981

 

 

i

 

 

ja sam

onaj koji je

posmatrao kako 

je on zapisao

ja sam srna

29. mart 1981

 

ja sam 

ti je on duguje

i onom božijem

srna sam

 

kada sam

u jednoj knjižari

listajući knjigu justina

popovića pročitao tekst

koji počinje sa srna sam

prožeo me je i ozario

duh onog božijeg

ko sam

 

srna

sam. u

vasioni

ja sam

čulo 

tuge

 

 

to

srna sam

me je otvorilo

zauvek za

ja sam

 

 

i

 

 

ja sam

tri prljavo plava

aerodinamička oblika 

u sivom krugu nastala u

mraku zatvorenih očiju pod

suncem. u tim očima ja se

bleštavilom plavih nijansi

širim u hiljade plavih

trijada

30. mart 1981

 

 

ja sam

mačka. posle

podne je. izdužena

senka na zemlji sledi

moje tiho kretanje

po bedemu

31. mart 1981

 

 

april

 

 

ja sam

drveno stepenište

izlizano i blatnjavio u

zemljanoj obali uprljanog

jezera. čamcem mi prilazi 

dečak što će po mojih

osam stepenika izneti

jagnje u svom

naručju

1. april 1981

 

 

ja sam

osunčani zid

ispisan mnogim

porukama. popodne

u senci ne menjam

svoju šaroliku

narav

2. april 1981

 

 

ja sam

jedan od 

prolaznika

prolaznika (i

danas mi pod

noktima crno)

koji sam prošao

pored mnogih

prolaznika

3. april 1981

 

 

ja sam

njen drug a ona

se gleda u prozorima

svoje sobe dok skida košulju

grudi su joj i ovog dana (bile) lepe

uskoro će utonuti u svoju nežnost

možda će njena toplina ove

noći i do mojih snova

doći

4. april 1981

 

 

ja sam

spiralna

tačka

5. april 1981

 

 

ja sam

trenutak u

kom mira pomisli

da li sam bila gruba

prema vladi

6. april 1981

 

 

ja sam

stari mađar

volim da sam u

svitanju na dunavu

u čamcu i da dok

gledam u izmaglicu

na drugoj obali

kažem živ

sam

7. april 1981

 

 

ja sam

misao o

prostranstvu

vremena i misao

o bezbroj života

ovakvih misli

koje

mislim

8. april 1981

 

 

ja sam

svakodnevlje

9. april 1981

 

 

ja sam

jabuke

10. april 1981

 

 

ja sam

miris posle

proletnje kiše

pun sam ozona

pa prolazim kroz

nozdrve i zasjajim

u očima životinja

i ljudi

11. april 1981

 

 

ja sam

zahvalnost

12. april 1981

 

 

ja sam

odsjaj mladog

meseca u čaši sa

vodom koju devojka

pored prozora prinosi

usnama. postojim još samo u

njenom sećanju na trenutak

kada sam se u jednom

položaju njene ruke ka

usnama našao u

toj maloj

vodi

13. april 1981

 

 

ja sam

muva. sletela 

sam na knjigu koju

čita stari čovek. potomak

sam muve čija je nasilna smrt

daleke 1914 godine između ostalog

uzrokovala prvi svetski rat. blage

oči starog čoveka gledaju

me sa simpatijama

i to me raduje

14. april 1981

 

 

ja sam

belina hartije

uvećana tamom

po ivicama stola. crno

nalivpero bez misli i reči

u sebi zloslutno leži

na meni

15. april 1981

 

 

ja sam

o kako ja

odmaram oči u

predelima dalekim

o kako ja lutam po

krajevima nepoznatim u

kojima je moje svojstvo

zauvek izgubljeno ali

i u svemu dato

16. april 1981

 

 

ja sam

sumanutost

čovečanstva na dan

17. aprila 1981 godine

ima me u neograničenim

količinama i plod sam

onih koji vladaju

narodima

17. april 1981

 

 

ja sam

pet miliona

godina star

udah i izdah

18. april 1981

 

 

ja sam

znoj pod

pazuhom

prepodnevni

rad unutarnjih

organa. znoj kao

vlažnost bez

simboličkih

značenja

19. april 1981

 

 

i

 

 

hvala

ti ja jer se

jebeš sa ti

ko i ti sa

on

 

ko

ako

ne

ja

 

ja

dete

bog

 

ja

bog

dete

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

26. oktobar 2024.

27355. dan mog života

 

 

ja sam

asfalt i trava

ja sam energija

koja te je i dovela

do sebe i baš tvog

pevanja voljeni

moj pesniče

 

 

i

 

 

ja sam

asfalt i trava je

objavljena u junskom

broju beogradskog časopisa

delo. u uvodniku piše danas

godinu dana posle završetka

ovog teksta dodajem mu

 

poezija

ne može

bez poljske

 

poljska bez

poezije

 

 

i

 

 

bilo

mi je ne

reći ništa

a biti

sve

 

biti

i

samo

pevati

 

 

i

 

 

37

kao

udarac

jeza

niz

leđa

 

ti

si

sam

 

 

i

 

 

93

vući 

ću nežne

poteze jer

laste se

uvek

vraćaju

 

to

vući 

ću nežne

poteze bilo 

je moje

zaveštanje

 

 

i

 

 

166

poštenom

svetu ne

verujem

 

bravo

za ovo mladi

čoveče. to te je

vodilo u boga

i načinilo

bogom

 

 

i

 

 

199

kad

shvatiš da

saosećajući sa

svima otpisanima

i sam bivaš otpisan i

nepoželjan bez obzira

što se niz banderu

zaraslu u visoku

travu lagano

sliva voda

jutarnje

kiše

 

 

i

 

 

jako

sam uživao u

susretu sa samim

sobom. osetio sam

veliku nežnost za

sve te reči u ja

sam asfalt

i trava

 

hej

svaka

ta reč 

sam

ja

 

 

i

 

 

osetio

sam

 

 

kad

zapeva

nepevljivo

to

je

moje

pevanje

 

 

kad

zapeva

neizrecivo

to

je

moje

stvaranje

 

 

kad

zapeva

nemoguće

to

je

moje

hodanje

 

 

i

 

 

ajmo

poslednjih

10

pesama

ja

sam

asfalt

i

travo

 

 

200

on ima

sedmoro dece

deca uslovljavaju

ozbiljnost njegovim

akcijama

 

 

201

svaki san

je avantura

a dan je dan

kao i ruža

kao i autobus

kao i misao

da li je pitanje

odbira pre

svega pitanje

morala

 

 

202

pre osam

godina je dan bio

sunčan kao i danas. oko

podne krenuo sam u grad da

kupim peškir i da možda slučajno

sretnem nekog. grad je bio pun ljudi

na toplom suncu novembarskom. nikoga

nisam sreo. seo sam u autobus i otišao u

sremsku mitrovicu na izdržavanje (zbog

pisanja) kazne. danas sunce opet lepo 

sija. ja pišem a onaj peškir se suši

na štriku. oprao sam ga baš

jutros

 

 

203

 bezrazložno

ništa uz put

a kiši

 

 

204

zebu mi

kolena. da li

je to važno

oprečna su

mišljenja

trasirala

put

 

 

205

sa sve

četiri strane

sipila je zlatna

kiša i pomagala

rađanju pravednijih

krajeva. oblik bi

da se oblikuje

 

 

i

 

 

206

razočaranost

u životu nastupa kada

ustanovite da se niko ne

slaže s vama čak ni oni koji

se bore i koji su se borili sa vama

razočaranost u životu nastupa kada

ustanovite da se niko ne slaže sa vama

čak ni oni koji se bore za vas. potpuna

razočaranost nastupa kad shvatite da niko

ne može da se složi sa vama jer ljudi ne mogu

da se izmene. broj onih koji se slažu sa vama

važan je za vas sve dok potpuno ne shvatite

koliki je broj onih koji se ne slažu s vama

onda kažete da ćete živeti za samog

sebe i za nepoznate ljude a to onda

stvara od vas starog čoveka

ili staru ženu

 

gertruda

u opancima

francuskih seljanki

gertrudino vreme

dolazi

 

gertruda

stejn je srce

moje odanosti. um

mog iskorenjivanja. telo

mojih ponavljanja

 

obeležili

su me mnogi

njih 500 kojima

sam se divio i zato

mi je sad bilo da

zapevam

i

sam

se

obeležim

 

bogom

 

bog

bogom

bogu

bog

 

 

i

 

 

207

kašika u

lončiću od mleka

pored čaše sa kafom

nasilje. prijateljstvo. izdajstvo

prokisle noge. svrab u oku

crtež. olovke. tekst i

sveska. naslućeni

glas

 

 

208

tolio je lep (?)

duletov život da je

i meni moj na radost

vratio se u svoju sobu

izvadio iz džepa pogačicu

i počeo da jede. tako svaki

dan posle posla. tepih

pored prozora kroz koji

posmatra ulicu dok

jede sasvim je

izlizan

zora tuge

 

 

209

priroda

i vizija. ono

što je napisao 

i ono što nije

napisao. kuća

kao svet i

svet kao

svet

 

 

i

 

 

na

kraju

ja

sam

asfalt

i

trava

poslednja

pesma

koja

leti

 

 

210

(da li da

završim sa

pticama)

 

 

 

 

 

ptice

 

 

 

 

 

i

 

 

rođena

si pticama

ja sam

asfalt

i

travo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

25. oktobar 2024.

27354. dan mog života

 

 

ja sam

asfalt i trava

ja sam podignuta

ruka koja pozdravlja

boga koji odpozdravlja

otvorenim umom i

srcem u šaci

svakog

bića

 

 

i

 

 

prošlo

je 7 godina 

od kako sam

izašao iz zatvora

u zatvoru sam bio

broj 9094 i sada

mi je već bilo

biti ja 

 

ljubav ja

ja ljubav

 

sloboda ja

ja sloboda

 

istina ja

ja istina

 

 

i

 

 

sada ja

sam i svaki i

svi zatvorenici u

sremskoj mitrovici

oduvek i zuvek

 

sada ja

sam i svaki i

svi zatvorenici u

svim zatvorima

ovog sveta i

to

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

ajmo

asfalte

 

ajmo

travo

 

 

172

odgovornost

za moje estetsko

i etičko ponašanje se

ogleda u slučaju žene u

zubnoj ambulanti čija

egzistencija me

pobuđuje do

bola

da li ću tu

odgovornost

moći proširiti

i produbiti

 

 

173

nad sobom

kao jedna mudra

žena jer trideset

 jedna godina nije

dovoljna da me

sačuva od

sopstvene

gluposti

 

 

174

njegova jedina

želja je bila da napravi

neko veliko sranje. smrti

se nije bojao. ona mu je

je jedino nešto i

značila

 

 

175

ma koji

će ti kurac to

pisanje. jedi

govna sa

nama kao

pravi

čovek

 

 

i

 

 

176

dok

bljuješ dušu

u hladnom krevetu

negde na dnu posrnuća

osetiš kako je slabima i

onima koji su zbog našeg

komfora najebali. najebali

bez povratka. kao olakšanje 

u užasu tvog pada pojavi

se misao (osmehom)

živeću za njih

 

to

živeću

za njih me

je i spašavalo

i vodilo životu koji

je bio dostojan

svih onih

koji

se

pate

 

 

i

 

 

177

još topla

kafa čini mi

ugođaj isto kao

i ovu rečenicu

 

 

178

o večno

seme rascepa

odlaziti a biti

tu. biti tu a

odlaziti

 

 

179

ipak

ih zakači

čarape su

lake

odleteće

ti

 

 

180

kad se

sve svede

ostaje muzika

bolje rečeno

tišina

 

 

181

jedna

mlada žena

pokušava u svojim

starmladim danima da

odgovori na pitanje da li

bi postojala umetnost

da ne postoje

zatvori

 

 

i

 

 

182

ništa je

veoma u svemu

izrazito. zašto si

poludeo prijatelju

moj. kako te je

srušio svet

 

jednom

sam ga sreo

na ulici a on mi

je uhvativši jednu

vlas svoje kose sav

ozaren rekao ceo svet

počiva na ovoj mojoj 

dlačici. bilo mi je to 

tad prejako ali sad

mi je preistinito

prijatelju

moj

 

 

i

 

 

183

ovako je to bilo

ona je došla u rano jutro

(malo po odlasku noći) da mi

kaže pozdravi ga. a ja sam mislio

o tome da ako umetnost ne služi i nije

za duhovno i fizički najugroženije i to

one sada i ovde onda je ta umetnost

komercijalna i frazerska. jer moral

je pomak a pomak je u

lepom

 

 

184

ne zezam

se kad kažem

da se bavim

ljubavlju

 

 

186

iz drezge 

gore na površinu 

stavim glavu pored

ptice na cvetu

lokvanja

 

 

187

toliko me

je problem

kidao da sam

bio u velikoj

opasnosti

 

 

188

izgraditi

reč i reči kroz

koje prolazi istina

lepota sloboda i

vreme u kojem

živimo

 

 

189

okrenuo

sam se oko

sebe da li

ću znati

izaći

van

 

 

i

 

 

190

mnogi koje

volim i mnogi

koji su mi dragi

na čijoj sam strani

bezuslovno jesu

nepismeni

(ni hleba nemaju)

a ja pokušavam da

u pisanju otkrijem

lepotu pisane reči

i naslutim jedan

novi jezik

 

novi jezik

i lepota pisane

reči me uzbuđuju i

danas dok ih čitam

posle 44 godine

 

 

i

 

 

191

daleko

pruža se

moja senka

unaokolo

 

 

192

lepota reči

je posledica širine

i dubine problema

o kome ta reč

govori

 

 

193

odakle

dođe u

rečenicu

dunjin cvet

iz jezika 

iz jeseni

iz gladi

iz suvog

ili

iz

širokih

voda

 

 

195

zamagljeno

ubrisano

opet nejasno

 

 

197

za

pisanje

moraš imati

dobar stomak

zbog

prljavštine

 

 

199

kad

shvatiš da

saosećajući sa

svima otpisanima

i sam bivaš otpisan i

nepoželjan bez obzira

što se niz banderu

zaraslu u visoku

travu lagano

sliva voda

jutarnje

kiše

 

 

i

 

 

vodo

jutarnje

kiše

ti

si

reka

u

svitanju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

24. oktobar 2024.

27353. dan mog života

 

 

ja sam

asfalt i trava

pobune koja se

više ne buni jer je

postala pobuna sama

po sebi i preobražava

se u neodoljivu

jebačinu

svakog

i

svega

 

 

i

 

 

ja

sam trud

jer u borbu ne

verujem nego samo

u trud jer ne bori se

trudnica da rodi nego

se trudovima trudi da

iz nje dete izađe

ko neodoljiva

ljubav

 

 

i

 

 

ja

sam trud

kojim se šta

preobražava u

ko jer verujem

da sve jeste

ko

 

 

i

 

 

ajmo

trudovi

moji da

ja sam asfalt i

travu ljubavlju

porodimo

 

 

131

moje

olovke mi

tako mnogo

znače

 

 

132

život je

komedija

reče

kafka

 

 

133

mirišeš

dobro

vazduše

posle

kiše

 

 

134

neću da

se snalazim

u praksi

 

 

135

šest

godina

sam stariji 

od početka

roken

rola

 

 

136

čaša

grlo. sto

oko. ruka

sve u

suncu

 

 

i

 

 

137

sve stoji

kako jeste i

iznenada se sve

to pretvori

u reč

 

to

je

to

 

 

i

 

 

138

o majci

o pesmi

o majci

 

 

140

na

brzinu

voda

 

 

141

zapisujem

lepota mog

prijatelja uvećava

šanse mog

života

 

 

142

duboko je

osećao muziku a

onaj je bio stručnjak

za vinovu luzu

 

 

143

ulagaću

a zatim ću

čekati

 

 

144

na radiju

slušam reportera

nepoznate stanice kako

dugo govori nepoznatim mi

jezikom (grčkim). misterij 

jezika me opčinjava

nežnom jezom

 

 

145

nepodnošljivo

stanje prouzrokovano

(njenim) ulagivanjem za

toliko joj potrebnu

ljubav

 

 

146

umetnost nije

zatvaranje očiju nego 

saopštavanje nesaopštivog

i zabranjenog. u kakvom su

odnosu nesaopštivo i

zabranjeno

 

 

147

kako da

oživim čašu i

mesto stola na

kome ona

uobičajeno

stoji

 

 

148

slučajno

o

slučajnom

 

 

149

da li je

bog niskog

rasta kao ta

žena koja mi

se sviđa

 

 

150

golubovi se

hrane mrvicama

sa zemlje. a zašto

je meni tako

teško

 

 

151

zamor

mi mami

zamor

 

 

152

kad plati 

troškove za stan

grejanje televizor i svetlo 

ostaje joj novaca za kilogram

hleba litru mleka novine i

pet jaja dnevno. ostalo

je izmišljeno

 

 

153

lepi mladić

za volanom velikog

kamiona po vojvođanskim

putevima crnu naftu

prevozi

 

 

154

breht. vitmen

(valeri) jedan izbor

ove večeri što se tiho

sa mesečinom druži

hajdemo unutra

hladno mi je

 

 

155

pačići i

ostali cvetovi

na livadi. to nije

besmislica jer

počinje

jesen

 

 

i

 

 

157

posle čitanja

velikh pesnika

ostajem još više

u svom jeziku

 

jeziku boga

u rađanju

 

 

i

 

 

158

boje jeseni

jesen groze

groza sveta

svet boja

 

 

159

oblaci

prelaze preko

punog meseca

 

 

160

da imam

pogled koji se

saživljava sa 

živim i svim

neživim

 

 

161

ovo ti je

čovek najgore

vrste. nema svoju

teoriju kaže jedan

ubijeni ubica

 

 

162

dobro je jela

jebala se toplo joj

na boga više

ne misli

 

 

163

voz

kroz

noć

 

 

164

iz

pripadanja

doneti

cvet

 

 

i

 

 

166

poštenom

svetu ne

verujem

 

bravo

za ovo mladi

čoveče. to te je

vodilo u boga

i načinilo

bogom

 

 

i

 

 

167

nekad

bih požurio

a sve ima svoje

i pisanje i želja

za pisanjem

 

 

168

ima li ti

u pisanju stida

ima li ti u pisanju

događaja iz

života

 

 

170

vlast uvek

pokušava da

ljudima usadi

osećaj krivice

rekao mi je

vozeći svoj

malolitražni

auto

 

 

171

šušti lišće

na pločniku

otvoren prozor u

toploj jesenjoj noći

po zemlji se kreću

senke drveća

događaju

približi

me

blizini

 

 

i

 

 

blizina

pesme

blizina

boga

je

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

23. oktobar 2024.

27352. dan mog života

 

 

ja sam

asfalt i trava u

velikoj umetnosti

njištanja odbačenih

i maloj pesmi

ubijenih

 

 

i

 

 

ja sam

oduvek sebe

jako osećao i ja

sam se tog i takvog

sebe gadio i zato sam

žudeo za drugima koji

su bili nesebični koji su

zračili sebe bez svesti

o sebi ko što je kanta

za vodu samo kanta

za vodu ili ko božur

koji kruži ili lasta

koja samo

preleće

okean

ili

bik

koji

je

jači

od

planine

 

 

i

 

 

uh

taj drugi je

tako čudesan

i on je u svakoj

reči ja sam

asfalt i

trava

 

 

i

 

 

91

u osnovi to

je jednostavno

pevanje sa mnogo

detalja putujućeg. na

primer cipela. torba

zarđali nož. vizije

sreće i

neokolišanja i

svevremenska

julska seta

 

 

92

vetar. u

noći se ne

definiše

strast

 

 

93

vući

ću nežne

poteze jer

laste se

uvek

vraćaju

 

to

vući

ću nežne

poteze bilo 

je moje

zaveštanje

 

 

i

 

 

94

ipak

 

 

95

da

li je ovim

uobičajenim

danom moj

život nešto

dobio

 

 

96

plava

krpa

 

 

97

kamenčić

pored puta ravnopravno

učestvuje u rasporedu atmosfere

na tom delu puta i zato treba valjano

preispitati razloge za narušavanje

postojećeg stanja u bilo kom

slučaju kao i u deset sati

i trideset pet minuta

ovog dana

 

 

98

nada da

sam u svetu

otkrio svet. mada

ne znam šta znači

ta rečenica

 

 

99

nes pa pa

kad sam pomislio

da treba našto da

napišem za danas

obradovao

sam se

 

 

100

prodreti

kroz tekst

plava

šljiva

 

 

101

da izustim

reč to bi htelo

moj ždrelo

 

 

102

dugo

sam se

mučio

nad

ovim

zapisom

 

 

103

tišina

(broj

kombinacija

u jeziku je

božanski)

 

 

104

oni koji

su to videli

sličili su

im

 

 

106

riznica

dan

 

 

108

do kojih

te visina

podiže ta

radost sa

dna

 

 

109

pokušaj

izbegavanja

banalnog je

često

banalan

 

 

111

polako

polako pružam

usne tvojim

 

 

112

da ovo

postojanje

osmisliš. kako

to rade pesnici a

kako mudraci

 

 

i

 

 

113

već

danima

ne mogu da

napišem ono

što će me

zadovoljiti

 

to da 

pišem i kad

ne mogu da

napišem ono

što će me

zadovoljiti

baš to

je

muzika

 

 

i

 

 

114

prolaze

godine

pada

kiša

 

 

115

na ovaj

način beležim

svoju misao

 

 

116

potišten ko

vreća krompira

vrećom luka i mirisom

natrulog bagrema

 

 

117

mi ljudi

ko smo mi na

ovom svetu. zašto

smo tu. pre dvadeset

dve godine bio je vreo

dan i ispunjen očevom

smrću. danas

kišica

 

 

118

sumnja

i

vera

 

povrće

i

cvet

 

 

119

svuda oko

nas je lepota

postojanja. jedino

mi svojim klanjima

i izrabljivanjima

narušavamo

(možda potvrđujemo)

tu lepotu

 

 

120

kraj ploče

(džonija štulića)

okreni je

 

 

121

istog

dana ljubim

toplo gvožđe

vernog mi

bicikla

 

 

122

poništavajući se

izražavam barem

onoliko šire i više

koliko bih sobom

zauzeo

 

 

123

nije smiraj

u smiraju

iza nade je

večno lovi

pravdu

 

 

124

bolest je

informacija

o

smrti

 

 

125

život

(u)

životima

drugih

 

 

127

ružice

ružice

crvene

na punoj

mesečini

 

 

128

more

u tami

noći

 

 

129

trava

do trave

do

izmišljanja

 

 

130

odi do tamo

i od tamo pokušaj

da još jednom

to napišeš

 

 

i

 

 

i

posle

44 godine

vučem nežne

poteze čitajući

i pevajući ja

sam

asfalt

i

trava

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima