AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    418869

    pupoljak

    milomire zar svaka reč nije pesma boga

    30. novembar 2024.

    27390. dan mog života

     

     

    milomir

    ili kako pevati

    glagolima jer svi

    glagoli mogu biti

    zamenjeni bilo

    kojim glagolom

    to sam otkrio

    u milomiru

     

     

    i

     

     

    glagol

    strujati

    i

    biti

     

    biti

    i

    pevati

     

    pevati

    i

    stvarati

     

    stvarati

    i

    hodati

     

    hodati

    i

    ljubiti

     

    ljubiti

    i

    vaskrsavati

     

     

    i

     

     

    ko

    što je je

    kaja bila na

    početku ruže

    lutanja i prvih 4

    meseca ruže

    lutanja

    tako

    je

    milomir

    bio pri kraju

    ruže lutanja

    i poslednjih

    4 meseca

    posle

    ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    milomire

    jedno je jebanje

    ko i jedno svitanje

    ko i jedna nada

    vera i ljubav

     

     

    i

     

     

    milomire

    ko i jedan jedini

    milomir svih onih koji

    su ne samo hrabri da

    dišu nego su i hrabri

    da budu baš oni

    koji jesu

    amin

     

     

    i

     

     

    večni

    milomiri

    krenimo

    u

    večnost

    milomira

     

     

    i

     

     

    gledam

    unutrašnjim

    očima kao svi

    majstori

    gleda­nja

    25. avgust 2001

     

     

    i

     

     

    bajkolikujem

    pogledom ovog

    prolaznika gde god

    da sam bio nikad

    nisam otišao dalje

    od njegove

    krotkosti

    26. avgust 2001

     

    to

    i

    samo

    to

     

     

    i

     

     

    nagradim

    se lelujanjem

    palminog lišća u

    pesmi tihog

    pesnika

    27. avgust 2001

     

     

    dobročinim

    slaveći

    dobročinitelje

    bez kojih ne bi

    bilo života

    28. avgust 2001

     

     

    blagoslovim

    luj armstronga

    koji je rekao da

    ako možeš da

    pitaš nećeš

    saznati

    29. avgust 2001

     

     

    pomažem

    noći da se

    zarosi na

    jutarnjim

    ružama

    30. avgust 2001

     

     

    pozovem

    se na

    svetost

    svesnost

    i

    svetlost

    onih koji su

    ljubili sve

    31. avgust 2001

     

     

    i

     

     

    izdržim

    misao koju

    mislim zar joj

    nisam dao

    reč

    1. septembar 2001

     

    ja

    i jesam

    jer sam data

    reč a data reč

    je bog i u reči

    i u pesmi

     

     

    i

     

     

    provejem

    noseći najveći

    teret jer gle lakoća

    je teret koji nosi

    mene

    2. septembar 2001

     

     

    sugerišem

    sebi da svaki

    dan proživim kao

    da su u njemu

    hiljade dana

    3. septembar 2001

     

     

    rojim

    brojeve i

    reči reči je isto

    onoliko koliko

    i brojeva

    4. septembar 2001

     

     

    spremim

    svoj život ja

    sam sin

    spremačice

    5. septembar 2001

     

     

    usprotivim se

    svemu što nije

    nadraženost i

    smiraj oni su

    mera svih

    stvari

    6. septembar 2001

     

     

    sastavim se

    lepotom

    prvih

    prizora

    7. septembar 2001

     

     

    trčim

    zagrevam

    zglobove sveta

    čistim hram

    mirisom

    detinjstva

    8. septembar 2001

     

     

    pristajem

    da budem

    film pa film

    me je i

    stvorio

    9. septembar 2001

     

     

    pozdravim

    dan dobar je

    drug svaki

    dan

    10. septembar 2001

     

     

    izmirim se

    sa hladnim danom

    koji me usamljuje

    prinesem ga svom

    grubom licu da

    ga ugrejem

    11. septembar 2001

     

     

    uzmem

    krpu u ruke

    seksualnost u

    srce muziku u glavu

    pod stopalima upalim

    vatricu jednog dobrog

    puta za svetlost

    stvaranja

    12. septembar 2001

     

     

    sagorim

    u hiljadama

    kilometara cepajući

    drva kora­čanja. održavajući

    jučerašnju današnju i

    sutrašnju vatru

    stvaranja

    13. septembar 2001

     

     

    susretnem se

    sa odorom istovetnosti

    verovao sam u nju a

    sada je znam

    14. septembar 2001

     

     

    trudim se

    odan

    kosmičkom

    radništvu

    15. septembar 2001

     

     

    prokrvim

    svoju krv da

    mi nenasilje

    teče

    venama

    16. septembar 2001

     

     

    rukujem se

    zaista mislim

    da je dobrota

    tako lepa da mi

    nema druge

    17. septembar 2001

     

     

    javstvujem

    sve što postoji

    zavisi samo od

    mene i zato je

    najbolje da se

    svemu dam

    18. septembar 2001

     

     

    zaorem

    po svojoj

    muževnosti 

    toplo gledajući

    belu šoljicu

    kafe

    19. septembar 2001

     

     

    iskusim

    najčulniji

    su čedni

    20. septembar 2001

     

     

    priznajem

    ja sam iver koji je

    odleteo daleko od klade

    i preobrazio se u misao

    koja preporađa sve

    21. septembar 2001

     

     

    klimnem

    u letu se

    prevrćem

    od stvaralaštva

    protivljenja do

    stvaralaštva

    predavanja

    22. septembar 2001

     

     

    pijem

    put

    jedem

    lutanje

    23. septembar 2001

     

     

    njišem se

    pratim kretanje

    ljubljeninih dojki u

    kojima već vri mleko

    našeg spajanja

    24. septembar 2001

     

     

    i

     

     

    milomire

    i milomire moj ti

    si i milomir i milomir

    moj. ti si milomire jedan

    jedini milomir milomir

    milog mira i mira

    miline u svakom

    i svim bićima

    svemira

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    milomire zar svaka reč nije delo boga

    29. novembar 2024.

    27389. dan mog života

     

     

    milomir

    ili kako pevati

    tobom jer samo

    sam tobom i

    boginja i

    bog

     

     

    i

     

     

    milomir

    je delo svitka

    na kome sam ga

    svakog dana

    pisao

     

     

    i

     

     

    motorika

    svitka mi je 

    otvarala svaki

    glagol u njemu

    samom i njegovoj

    lepoti i snazi

     

     

    i

     

     

    malopre

    sam odmotao

    prvih nekoliko

    metara svitka

    i prestao

    jer je

    iz

    njega

    izbijala velika

    snaga koja traži

    posvećenje i

    vreme koje

    ja sad

    nemam

     

     

    i

     

    milomiri

    dečaci

    moji

    krećemo

    u

    milomira

     

     

    i

     

     

    trajem

    sa usamljenima

    koji subote i nedelje

    provode samujući i

    o tome ponešto

    ponekom kažu

    u utorak

    24. jul 2001

     

     

    usredsredim se

    na novi društveni

    ugovor koji uklju­čuje

    drugi obraz svih

    bića u svemiru

    25. jul 2001

     

     

    obratim se

    svima koji me

    zavode i kažem

    im da je njihova

    igra završena

    26. jul 2001

     

     

    premašim

    pšenicu u

    hranljivosti i 

    ludu u

    žrtvo­vanju

    27. jul 2001

     

     

    izgubim se

    kada vidim sve

    ono što ljudska

    vrsta ne vidi

    28. jul 2001

     

     

    i

     

     

    kaznim se

    da bi me savest

    ispunila erosom

    nove

    odgovornosti

    29. jul 2001

     

    baš

    sam

    to sinoć

    pričao

    iđi

     

     

    i

     

     

    ističem

    pored konjskog

    groblja na kraju

    sela okru­žuje me

    miris zore kojoj

    pripadam

    30. jul 2001

     

     

    uživam

    sa prijateljem

    dok šlep bešumno

    plovi kanalom obraslim

    u trsku mi pričamo o

    odnosu jezika i

    prirode

    31. jul 2001

     

     

    usudim se

    živim svoje

    misli

    1. avgust 2001

     

     

    dopustim

    izobilju da

    podrhtava

    i služi

    siromaštvu

    2. avgust 2001

     

     

    ponudim se

    anonimnim

    herojima

    ljubavi da im

    rane izvidam

    3. avgust 2001

     

     

    usvojim

    dobru volju. iz

    dobre volje su nastali

    svi alati iz zle volje sva

    oružja pa se zato nešto

    mislim da ni alat više

    ne dotičem

    4. avgust 2001

     

     

    pletem

    i to nije baš

    nešto ali neka je

    biće tu nešto i od

    onoga što nije

    nešto

    5. avgust 2001

     

     

    dočekam

    svako godišnje

    doba sa hlebom

    solju i no­vim

    divljenjem

    6. avgust 2001

     

     

    nađem

    džez na radiju

    podilaze me žmarci

    ja sam zadovoljstvo

    predaka u mome

    telu

    7. avgust 2001

     

     

    i

     

     

    oduprem se

    moralisanju. tu sam 

    samo da padaju po meni

    kapljice vode sa krila

    poletelog galeba

    8. avgust 2001

     

    biti tu samo

    da padaju po meni

    kapljice vode sa krila

    poletelog galeba je

    nežnost koja živi

    u smislu

     

     

    i

     

     

    saobraćam

    sa prosjacima oni

    čuvaju nešto neopisivo

    važno u meni bez čega

    bih svisnuo ako bi

    uvenulo

    9. avgust 2001

     

     

    propnem se

    iznad

    najvećeg 

    i odano se

    prepustim

    najmanjem

    10. avgust 2001

     

     

    ljuljam se

    dok hodam i

    tako još više

    uživam

    u hodanju

    11. avgust 2001

     

     

    radujem se

    to je moja jedina

    dužnost i posao

    12. avgust 2001

     

     

    mahnem

    nekom u daljinu

    koga tamo ni nema

    ali ga mahanjem

    stvorim

    13. avgust 2001

     

     

    razumem

    da mi je ponovo

    samo krenuti

    14. avgust 2001

     

     

    pošaljem se

    večnosti

    iščekuje me

    15. avgust 2001

     

     

    polazim

    lagano laganije

    da sve može sa

    mnom da

    krene

    16. avgust 2001

     

     

    grlim

    bosiljak

    posipam ga

    po namazanom

    hlebu dok me dve

    breskve iz tanjira

    gledaju šta

    radim

    17. avgust 2001

     

     

    počnem

    prestajući

    da pijem

    mleko

    18. avgust 2001

     

     

    rasuđujem

    nepodrazumevanjima

    19. avgust 2001

     

     

    odvojim se

    kao misao

    koja se odvaja

    od iskustva

    20. avgust 2001

     

     

    duvam

    samog sebe

    raznosim ja

    sam stari

    vetar

    u

    mladom

    vazduhu

    21. avgust 2001

     

     

    savladam se

    samo se podsećam

    da sam suština

    22. avgust 2001

     

     

    smislim

    da dunav i na

    nebu teče i obećam

    mu da ću se i tada

    u njemu kupati

    23. avgust 2001

     

     

    živnem

    kad pomislim

    na nevidljive figure

    koje vetar stvara u

    svom vazduhu

    24. avgust 2001

     

     

    i

     

     

    hvala

    vam glagoli

    i vi ste postali

    bića sama

    po sebi

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    milomire zar svaka reč nije čin boga

    28. novembar 2024.

    27388. dan mog života

     

     

    milomir

    ili kako pevati

    sobom jer samo

    sam sobom

    čin boga

    i

    bog

     

     

    i

     

     

    milomir

    mi je svojim

    glagolima otkrio

    da svaki glagol

    u sebi nosi

    svest o

    sebi

    i

    svojoj

    dobroti

     

     

    i

     

     

    milomir

    su pesme

    glagola koji

    pevaju

    sebe

     

     

    i

     

     

    milomiri

    i danas nam

    je krenuti u

    milomira

     

     

    i

     

     

    zanosim se

    početkom u njemu

    je misterija celine

    i

    suverena

    nezaštićenost

    23. jun 2001

     

    u

    početku 

    je misterija

    celine

    i

    suverena

    nezaštićenost

    ponoviti

    mi

    je

    to

    i

    danas

     

     

    i

     

     

    sakupim

    besove i gnevove

    pa ih ostavim na

    suncu da se

    sasuše

    24. jun 2001

     

     

    težim

    savršenoj

    odanosti

    hodačkog

    štapa koju

    sam

    iskusio

    25. jun 2001

     

     

    nađubrim se

    situacijom da me

    sa velikim delom

    sa­obrazi

    26. jun 2001

     

     

    vrim

    kao prva

    menstruacija

    devojčice koja je

    obe­ležila pobedu

    prvog dečaka

    nad samim

    sobom

    27. jun 2001

     

     

    ne kolebam se

    samo sa

    odlučnošću

    ne grešim

    28. jun 2001

     

    odlučnosti

    vodi

    me

     

     

    i

     

     

    popustim

    pred nagonom

    za drugim

    29. jun 2001

     

     

    posadim

    odlučnost

    prvim korakom

    postojanost

    drugim

    30. jun 2001

     

     

    poštujem

    sve što se

    njiše i uvija ka

    drugome

    1. jul 2001

     

     

    hrlim

    postupnost

    je beskrajna

    a ruža vlažna

    i savršena

    2. jul 2001

     

     

    utičem

    u prodavačicu

    koja mi svakog

    jutra uz hleb da

    i malo same

    sebe

    3. jul 2001

     

     

    zvonim

    tabanajući

    4. jul 2001

     

     

    naslonim se

    samom sebi

    na ruku ja sam

    onaj koji leči

    nežnošću

    5. jul 2001

     

     

    uspravim se

    da bih sve

    primećivao

    6. jul 2001

     

     

    odem

    spokojan

    svi će krenuti

    za mnom

    7. jul 2001

     

     

    umilim se

    ruži iznad ograde

    otvorila me je za sneg

    koji usred jula polako

    pada u meni

    8. jul 2001

     

     

    primim

    ženu koja nikada

    neće popustiti u

    našem rukohvatu

    9. jul 2001

     

     

    spojim

    nežnost usana

    sa idejom koju

    izgovaram

    10. jul 2001

     

     

    stanujem

    na stazi pesmi

    sa kojom se

    uspinjem

    11. jul 2001

     

     

    istrajavam

    kao kraljevi puta

    koji od kako je sveta

    i veka slede samo

    svoju priču

    12. jul 2001

     

     

    izložim se

    nezaštićenosti

    tako je slična

    kamenju i

    cveću

    13. jul 2001

     

     

    okrepim se

    uspinjanjem

    uvek me

    podigne iz

    sebi­čnosti

    14. jul 2001

     

     

    ustupim

    svoj teški teret

    slabijem od sebe

    da se preporodi

    i ojača

    15. jul 2001

     

     

    naumim

    da mi tabananje

    bude učtivo i od

    uma umni­je

    16. jul 2001

     

     

    očistim

    kosmogoniju

    jezika jezikom

    kosmogonije

    isto je reći i

    biti

    17. jul 2001

     

     

    unesem

    još vibriranja

    u hod i još više

    mirnoće u

    pogled

    18. jul 2001

     

     

    cvrkućem

    iako je pomalo

    hladno iako vetar

    duva po poljima

    iako pada sumrak

    iako sam sam

    19. jul 2001

     

     

    postanem

    i trava i vrabac

    u ponoćnom vozu

    koji me vozi ka jutru

    pred svitanje osetim

    kako mi u grudima

    kuca srce za sve

    20. jul 2001

     

     

    prođem

    svojom ranjivošću

    nestajem iza ugla

    neću se više vratiti

    biću dete svuda

    21. jul 2001

     

     

    ucelim

    pevušim

    središtem

    22. jul 2001

     

     

    ugrejem se

    neboplavim

    kamionetom koji

    mostom pre­nosi

    hleb na drugu

    stranu reke

    23. jul 2001

     

     

    i

     

     

    divno

    osećanje da

    je objašnjenje

    svake pesme

    najbolje

    ako

    pesmu

    samo

    ponovim

     

     

    i

     

     

    prođem

    svojom ranjivošću

    nestajem iza ugla

    neću se više vratiti

    biću dete svuda

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    milomire zar svaka reč nije ime boga

    27. novembar 2024.

    27387. dan mog života

     

     

    milomir

    ili kako pevati

    posle boga. posle

    boga se peva

    milomirom

    jer

    milomir

    je

    otac

    svemira

    svih

    bića

     

     

    i

     

     

    krećemo

    milomiri

     

     

    nadražujem se

    prihvatajući

    neprihvatljivo

    22. maj 2001

     

     

    odsustvujem

    omalovažen

    slobodniji sam

    23. maj 2001

     

     

    ugnezdim se

    u materinstvo i

    očinstvo onih koji

    svo­je dece ni

    nemaju

    24. maj 2001

     

     

    iščezavam

    makar ovolicko

    posle već vihori

    urade svoje

    25. maj 2001

     

     

    usavršavam se

    menjam svoju prirodu

    26. maj 2001

     

     

    jezdim

    saginjem

    se po ispuštenu

    pesmu. neshvatljivo

    je jedino što

    peva

    27. maj 2001

     

     

    prožimam se

    sa kricima

    budućih proroka

    28. maj 2001

     

     

    i

     

     

    idem

    kaja je imala

    hrabrosti da živi

    milomir da se

    ubije

    29. maj 2001

     

    kaja je imala

    hrabrosti da živi

    milomir da se

    ubije

    a

    ja

    da

    pevam

    stvaram

    hodam

     

     

    i

     

     

    čovečim se

    sa onima koji

    su bili sve jer

    su bili niko

    30. maj 2001

     

     

    stidim se

    potrebe da

    budem voljen

    njom uništavam

    potrebu da

    volim

    31. maj 2001

     

     

    danujem

    ja sam prvi juni

    koji se ponavlja u

    svim knjigama

    miroslava

    mandića

    1. jun 2001

     

     

    poistovećujem se

    sa onima koji jedu malo i

    sporo a blagost im nikada

    ne silazi sa lica

    2. jun 2001

     

     

    svićem

    miriše voda

    kako sam

    srećan

    3. jun 2001

     

     

    jebem

    oslobađam reč

    jebanje od svega

    što nije je­banje

    4. jun 2001

     

     

    izlivam se

    kukuruzni hleb

    mi disciplinuje

    ukus

    5. jun 2001

     

     

    prezirem

    svoj ukus

    ljubim ono što

    ne razumem i

    ne podnosim

    6. jun 2001

     

     

    i

     

     

    dočaravam

    sneg koji veje na

    otvorenom moru i je­dan

    brodić koji se propinje i

    propada u talasima

    7. jun 2001

     

    i sad

    osećam ljubav

    i za taj sneg na

    otvorenom moru

    i za taj brodić

    i za sve te

    talase

     

     

    i

     

     

    planiram

    dok planiram ne

    moram da činim

    kada činim samo

    činim jer sam već

    isplanirao

    8. jun 2001

     

     

    sanjam. probudim se. bdim

    prvo je ljubav pa onda život

    to znaju usne to kaže reč

    9. jun 2001

     

     

    i

     

     

    uporedim

    naježenost koju

    sam osetio kada sam

    ugledao crvendaća sa

    onom kada je zacvrkutao

    a tek kada sam mu ugledao

    crvene grudi i osetio kako

    bride tek kada sam

    mu ugledao oči

    10. jun 2001

     

    ja

    sam

    crvendać

     

     

    i

     

     

    pretvorim se

    u sva stvorenja

    u svemiru

    11. jun 2001

     

    to je

    tako

    važno

     

     

    i

     

     

    venčavam

    svoju svest sa

    samopregorom

    12. jun 2001

     

     

    odolim

    usporavam

    smirujem misli

    milujem svoj dah

    u sveščici mojoj

    13. jun 2001

     

     

    pomaljam se

    na neočekivanom

    mestu u neočekivanom

    trenu na jastuku. u šaci. s

    one strane pojma. moja

    šašavost je dar

    14. jun 2001

     

     

    izaberem

    nenasiljem i

    radošću

    15. jun 2001

     

     

    dlanom o dlan

    oližem tanjir

    obučem kaput

    i

    jezeru se

    približim

    16. jun 2001

     

     

    sjedinjujem se

    milomira pišem vrlo

    gusto kao gusta sperma

    koju sam prvi put izbacio

    u trinaestoj. dečak bez oca

    da bih ocu postao pesnik

    pesmom ga iskupio

    samoubistvo

    njegovo

    izljubio

    17. jun 2001

     

     

    okopavam

    svoj novčanik

    jednu količinu novca

    dam bilo kome da bih

    izgubio strah pred životom

    drugu količinu dajem u

    visokorizične investicije

    trećom količinom pomažem

    najbogatije. samo jedan

    dinar ostavljam za

    štednju sećajući

    se svoje

    majke

    18. jun 2001

     

     

    treperim

    ne uznemiravaj

    se mojim bolom

    čednosti moja

    19. jun 2001

     

     

    prebolim

    uskoro će jutro

    odbacim ugled i

    prihvatim se

    čestitosti

    neprimećenih

    jutro je

    20. jun 2001

     

     

    masiram

    besprizorne

    da zavole i bolna

    mesta da praštaju

    21. jun 2001

     

     

    saosećam

    sa mladićem

    kome telo kipti od

    snage a oči mu se

    mute od kalkulisanja

    i sa starcem kome

    telo kopni a oči 

    mu blistaju

    22. jun 2001

     

     

    i

     

     

    milomire

    iznuren od toliko

    truda i sada i onda

    još sam ti odaniji i

    još me više peva

    tvoje pevanje

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    milomire zar nije svaka pesma samobistvo pa i pesma milomir

    26. novembar 2024.

    27386. dan mog života

     

     

    milomire

    zar pesma nije

    hrabrost da se

    pesma živi 

     

     

    i

     

     

    milomir

    su

     

    predstave

     

    poslanice

     

    prolaženja

     

    saputništva

     

    poslušanja

     

    bivanja

     

    pesma

     

     

    i

     

     

    milomir

    su glagoli

    i sve ono što

    mi je i činiti

    iako je

    ko

    sam

    važnije

    od

    činiti

     

     

    i

     

     

    glagoli su

    me  kotrljali

    gužvali mleli

    i činili da

    sve više

    znam

    ko

    sam

     

     

    i

     

     

    ako

    je imenica

    milina glagol

    je silina

     

     

    i

     

     

    milomire

    ajmo u silinu

    koja peva

    sebe

     

     

    i

     

     

    smirim se

    svi koji su me

    napustili će 

    se vratiti

    21. april 2001

     

     

    uđem

    u poeziju u

    njoj sam ono

    što će drugi

    bivati

    hiljadama

    godina

    kasnije

    22. april 2001

     

     

    nagnem se

    ka onom koji mi

    je namignuo pre

    stotinu hiljada

    godina

    23. april 2001

     

     

    pamtim

    bačene jabuke

    u nebo u selu

    rasinari

    24. april 2001

     

     

    bodrim

    jezik da me

    zanosi i sebe da

    ga iskustvom 

    ne zagadim

    25. april 2001

     

     

    slažem se

    da živimo u

    poduhvatu i sve

    vidimo isto

    26. april 2001

     

     

    zahtevam

    od mastila

    koje je počelo

    da pada na pod

    da se zadrži u

    vazduhu

    27. april 2001

     

     

    promenim se

    i izdužim u pticu

    preterujem da ne

    bih podlegao

    podsmesima

    28. april 2001

     

     

    razmrsim

    uvek ću reći neću

    kada drugi kažu da ne

    mogu. hoću kada drugi

    kažu da ne znaju. jesam

    bilo šta drugi da

    kažu

    29. april 2001

     

     

    nadam se

    da me život nikada

    neće napustiti. da 

    će me smrt novim 

    životom ispuniti

    30. april 2001

     

     

    maj

     

     

    prorokujem

    usuda se oslobode

    samo oni koji se

    usude

    1. maj 2001

     

     

    i

     

     

    sakrijem se

    nepoznatinom

    srcu tu kuca 

    moj dom

    2. maj 2001

     

    nepoznatinom

    je tvoje ime jer sam

    svako ti u milomiru

    zamenio jednim

    izmišljenim ženskim

    imenom

     

     

    i

     

     

    kažem

    svakome ko

    je čeznuo

    vredelo je

    3. maj 2001

     

     

    maštam

    prostranstvo

    miriše na

    vernost

    4. maj 2001

     

     

    obožavam

    hrabrost u

    stvaranju

    5. maj 2001

     

     

    verujem

    samo luđima

    od sebe

    6. maj 2001

     

     

    ležim

    pored potoka

    sa biblijom na

    grudima

    7. maj 2001

     

     

    utešim se

    beznadežnim

    i osetih ničem

    8. maj 2001

     

     

    negujem

    mišljenje

    u

    jednoj

    jedinoj

    misli

    9. maj 2001

     

     

    ohrabrim

    onog protiv

    koga su svi

    čuvam ga

    kao rosu

    10. maj 2001

     

     

    pokrenem se

    nisam ni zakon ni

    zakucani ekser. nisam ni

    beton. ni uplašeno bogatstvo

    nisam. mogu da činim što

    god hoću. mogu da budem

    ksenija. kaja. hodanje...

    11. maj 2001

     

     

    plivam

    u mistici

    koja u sebi

    nosi reku

    12. maj 2001

     

     

    čekam

    sve dok se ne

    nasmešim od

    čekanja

    13. maj 2001

     

     

    hodam

    ja sam pesnik

    hodanja

    14. maj 2001

     

     

    mirujem

    najdubljim

    pognućem sve

    dok život ne

    zapeva

    15. maj 2001

     

     

    vinem se

    nežnošću u

    grubim

    vremenima

    16. maj 2001

     

     

    popunjavam se

    vrlinama nevino

    osuđenih

    17. maj 2001

     

     

    kurvam se

    da se izlečim

    od sopstvene

    samovažnosti

    18. maj 2001

     

     

    odražavam se

    bezmerjem da

    uzvratim

    19. maj 2001

     

     

    opominjem se

    vrištim za osetljive

    koje niko nikad

    nije čuo

    20. maj 2001

     

     

    oplemenjujem se

    majstorstvom

    posmatranja

    21. maj 2001

     

     

    i

     

     

    milomir

    je poziv na

    jako sporo

    čitanje

     

     

    i

     

     

    čitaj

    me

    sporo

    ti

    ko

    god

    da

    si

    ti

     

     

    i

     

     

    čitaj

    me

    sporo

    ti

    ko

    god

    da

    si

    ti

    iako

    ti

    za

    to

    bude

    potrebno

    i

    hiljade

    i

    hiljade

    godina

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    milomir

    25. novembar 2024.

    27385 dan mog života

     

     

    milomir

     

    ovu knjigu posvećujem milomiru mandiću i svima onima koji su izvršili samoubistvo

    da bi drugi živeli i svima onima koji se neće ubiti ubijajući sebe i druge

     

     

    milomir

    je prva knjiga

    poezije objavljena

    u svemiru

     

    milomir

    je knjiga poezije

    prvi put objavljena u

    obliku novina. zovem je

    dvadesetogodišnjakinja jer sam

    je prvi put pisao pre 20 godina

    1981-1982 i nazvao je ja sam ti je on

    drugi put sam je pisao 1991-1992 i

    nazvao je kajadvadesetogodišnjakinju

    sam pisao 2001-2002 na svitku dugačkom

    120 metara. knjigu ću pisati i 2011-2012

    tada će joj biti 30 godina ali ću je i tada

    zvati dvadesetogodišnjakinja

     

    milomir

    je

    pesma

    za

    ljude

    koji

    imaju

    hrabrost

    da

    dišu

     

     

    nagoveštaj

    umetnosti

    miroslava

    mandića

    2004

     

     

    i

     

     

    milomir

    ili kako pevati

    posle kaje. posle

    kaje se peva

    milomirom

     

     

    i

     

     

    milomir

    je treća knjiga

    tridesetogodišnje

    celine koja se

    zove

    bog

    bogom

    bogu

    bog

     

     

    i

     

     

    milomira

    čine 365 glagola

    za 365 dana u godini

    svaki glagol sam pevao

    sa 7 pesama i jednim

    imenom glagola

    tako milomira

    čine

    2920

    pesama

     

     

    i

     

     

    milomira

    u ovoj verziji u

    autobogografiji

    čini samo jedna

    od 8 pesama

    objavljenih

    u

    milomiru

     

     

    i

     

     

    bože hvala

    ti. evo ko što vidiš

    milomir i ja krećemo u

    milomira pridruži nam se

    jer sve o meni i sve o

    milomiru i u milomiru

    je reč o tebi

    bože

     

     

    i

     

     

    proleće

     

    mart

     

     

    jesam

    jesam bezbrižno

    i bezrazložno jer ovih

    deset reči menjaju

    svet

    20. mart 2001

     

    ja i sad 

    verujem da

    jesam bezbrižno

    i bezrazložno jer ovih

    deset reči menjaju

    svet

     

     

    i

     

     

    proslavim

    proslavim bivanje

    bića laste koje su i

    danas poletele iz

    daleka

    21. mart 2001

     

     

    izađem

    izađem iz svoje

    bede. moj greh je

    što sam omalovažavao

    sebe. krivica jer se

    nisam voleo

    22. mart 2001

     

     

    izbegavam

    izbegavam da

    bih prihvatio sve

    stvaraću

    23. mart 2001

     

     

    izmamljujem

    izmamljujem dubinu

    strpljenja koja mi je

    ponekad jedino

    potrebna

    24. mart 2001

     

     

    pokažem

    pokažem se

    budi mi sestra

    živote moj

    25. mart 2001

     

     

    priđem

    priđem krhko

    svako ko hoće

    dobiće me

    26. mart 2001

     

     

    izdvojim se

    izdvojim se

    zavetujući se

    milini trava

    27. mart 2001

     

     

    izvirem

    izvirem vodom

    jednostavnosti

    28. mart 2001

     

     

    tugujem

    tugujem pripremio

    bih hranu oblacima

    kada bih znao

    kako

    29. mart 2001

     

     

    pazim

    pazim da

    brigom za

    slabe ne

    uništim

    njihovu

    snagu

    30. mart 2001

     

     

    poduhvatim se

    poduhvatim se života

    u svitanjima. ja sam

    kliktaj. sama rud

    31. mart 2001

     

     

    slutim

    slutim pupoljak

    u sebi. napij me 

    raznovrsnom

    vodom

    1. april 2001

     

     

    predajem se

    predajem se hodanju

    koje me uvek ispunjava

    plemenitim oblicima

    2. april 2001

     

     

    prenaglim

    prenaglim

    beskompromisnim

    željama čistim svoje

    srce dok još traje

    ovo prepodne

    3. april 2001

     

     

    povučem

    povučem se

    predajem se

    ptićima u

    gnezdu

    4. april 2001

     

     

    praštam

    praštam svakim

    glagolom. herojska

    čednost sam

    svakom od

    njih

    5. april 2001

     

     

    objasnim

    objasnim. sitna

    snežna pahulja mi

    pala u krajičak

    oka

    6. april 2001

     

     

    pouzdam se

    pouzdam se u

    tetovaže na koži 

    one me oslobađaju

    obeleženošću

    7. april 2001

     

     

    dolazim

    dolazim da

    detinjoj boli pokažem

    lepotu jutarnje rose koju

    pokupih usput

    8. april 2001

     

     

    nadirem

    nadirem

    naletima

    vetra

    9. april 2001

     

     

    izvinim se

    izvinim se pticama

    koje lete a ja ih

    ne gledam

    10. april 2001

     

     

    vaskrsnem

    vaskrsnem avanturu

    umetnosti koju sam

    počeo svojim imenom

    11. april 2001

     

     

    ponavljam

    ponavljam

    radost

    stvaranja

    12. april 2001

     

     

    stvaram

    stvaram. blesne

    sreća kosmosom

    13. april 2001

     

     

    zahvalim se

    zahvalim se hrabrosti

    koja me je zavetovala

    životu samom

    14. april 2001

     

     

    vodim

    vodim sebe

    najopasnijim putem

    zar nije on i jedini

    15. april 2001

     

     

    ispovedim

    ispovedim se

    pred licem

    deteta u

    sebi

    16. april 2001

     

     

    dajem se

    dajem se nevidljivim

    nijansama postupnosti

    17. april 2001

     

     

    milujem

    milujem uplašenog

    došljaka i razbolelu

    od usamlje­nosti

    18. april 2001

     

     

    putujem

    putujem

    tabanima

    samopregora

    19. april 2001

     

     

    odobrim

    odobrim olovkama

    da mirno leže na stolu

    testera­šima da testere

    transu da se ponavlja

    skici da postane delo

    prostakluku da

    cveće zavoli

    20. april 2001

     

     

    i

     

     

    milomire

    krenuli smo

    pa šta nam bog

    da u sledećih 12

    dana a bog će

    nam dati sve

    a i samog

    sebe

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja je vrsta leptira

    23. novembar 2024.

    27383. dan mog života

     

     

    kaja

    je umrla

    6 dana posle

    kraja pesme

    i knjige

    kaja

     

     

    i

     

     

    kaju

    sam poslednji

    put video

    2. marta 1992

     

    kaju sam

    poslednji put čuo

    11. marta 1992

     

     

    i

     

     

    kajine

    poslednje

    reči koje mi

    je rekla su

    idi

    samo

    polako

    i

    stići

    ćeš

    daleko

     

     

    i

     

     

    kaja

    je izdahnula

    26. marta 1992 u

    pola sedam ujutru

    kada sama ja u pola

    sedam ujutru prvi

    put udahnuo

     

     

    i

     

     

    kaja

    je izdahnula

    26. marta 1992

    u pola sedam

    ujutru

     

    ja

    sam

    udahnuo

    47 godina

    pre kajinog

    poslednjeg

    izdaha

    4

    decembra

    1949

    u

    pola

    sedam

    ujutru

     

     

    i

     

     

    udah

    i

    izdah

    su

    bog

     

     

    i

     

     

    kaju

    sam ispratio

    na nebo sutra

    dan na kišnim

    ulicama

    atine

     

     

    i

     

     

    4 dana

    od odlaska kaje

    na nebo i 11 dana od

    odlaska kaje u život trčao

    sam za kaju maraton na

    olimpijskom stadionu u

    atini pod naslovom

    alithia tanatos

    den iparhi

    zaista

    smrt

    ne

    postoji

     

    sve

    ostalo

    je

    bog

     

     

    i

     

     

    30 dana

    posle kraja pesme

    i knjige kaja i 24 dana

    od odlaska kaje u nebo 19

    aprila 1992 sam na jednoj dolmi 

    u bugarskoj doneo odluku da ću

    mom drugom svakodnevnom

    jednogodišnjem pevanju

    dati kajino ime

    kaja 

     

     

    i

     

     

    kaja

    je

    kanon

    ka ja

     

    kaja

    koan

    ja ka

     

    kaja

    je

    dah

    kaje

     

     

    i

     

     

    kajo

    sledi

    milomir

    kome

    si

    ti

    i

    ćerka

    i

    žena

    i

    majka

    ljubavnica

    jedina

     

     

    i

     

     

    kajo

    hajdemo

    zauvek u

    kaju

     

     

    da li si

    nekad strpljivo

    gledao asfalt. a

    reci. da li si ga

    gledao. da li si

    gledao asfalt

    znaš ga

    naš asfalt

    8. mart 1992

     

     

     sreća je

    kao ovaj stub

    ovde kao sva ova

    voda u savi kaže

    stari šetač

    starom šetaču

    9. mart 1992

     

     

     ovde je

    protestni miting

    deviznih štediša

    izveštava radio

    reporter iz

    stvarnosti

    10. mart 1992

     

     

    planinarenje

    po detinjstvu i

    susret u planini sa

    čovekom koji lovi veliku

    zmiju. zmiju porekla. slojeve

    i naslage u mozgu uvijene i

    isprepletene kao zmijski

    čvor. paganstvo

    na delu

    11. mart 1992

     

     

     imam mast

    iz nemačke. kad

    namažem odma

    prestane kaže seljak

    seljaku u kafani

    nabrudniku

    12. mart 1992

     

     

    prljavi pod

    beli luk. budini

    leptiri. plesnavi avan

    ljuspice od crnog luka

    neodgonetljivi štap. uzbudljiva

    tišina u šumi noću. u ovoj kući

    sam pre deset godina voleo

    jednu devojku. devojke

    nestanu u svojoj

    deci...

    13. mart 1992

     

     

    osećaj

    bede dolazi

    polako. ni ne 

    primetim ga a

    već je tu. i lomi

    me lomi. radi

    svoj posao

    14. mart 1992

     

     

    plivaju

    planine

    15. mart 1992

     

     

    izgubiti

    sebe

    i

    nići

    kao

    cvet

    16. mart 1992

     

     

    i

     

     

    kaja

    je vrsta

    leptira. sve vrbe

    potopljene prolećnim

    vodama tise. nekoliko drvenih

    opiljaka u travi. pas što trči za

    svojim gazdom na biciklu. prva

    menstruacija u vrelom žitu. mnogo

    maslačaka u zelenoj travi i mnogo

    trave sa žutim maslačkom i

    koprive i koprive. kaja je

    vrsta leptira

    17. mart 1992

     

    i

    sad

    kad je

    kaja majka

    božija za sva

    bića i sad je

    kaja leptir

     

    leptir

    dobrote

    i

    lepote

     

     

    i

     

     

    sa perom

    u ruci strpljenjem

    u mislima i nadom

    u nogama hodam

    makedonijom

    18. mart 1992

     

     

    12:20 h

    u grčkoj sam

    tu ću završiti knjigu

    počeo sam je u panoniji

    ravnoj kao more i večnost. i

    posle sam otišao i vratio se i

    ponovo otišao da bih kružio

    i bez straha nastavljao

    dalje i dalje ka suncu

    ruži svetlosti

    19. mart 1992

     

     

    i

    drugo

    proleće je

    ušlo u ovu knjigu

    kružnog cvetanja

    zadnju rečenicu

    ostavljam ovde

    u kamenim

    vrtlozima

    tesalije

    uz reku

    pinos

    20. mart 1992

     

     

    i

     

     

    kajo

    i

    kajo

    obema

    vam

    hvala

    na

    ljubavi

    kojom

    me

    ljubite

    i

    ovog

    trena

     

     

    i

     

     

    kajo

    od

    ovog

    trenutka

    14:05

    23

    novembra

    2024

    proglašavam

    te tek rođenim

    živim bićem

    amin

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja je brak života i pesme

    22. novembar 2024.

    27382. dan mog života

     

     

    kaja

    je grlo

    u kome sam

    poslednji put

    video kaju

    kaju

    živu

    zauvek

     

     

    i

     

     

    kaja

    majka božija

    stojala je za šporetom

    i skrivala svoj pogled i svoj

    bol jer se opraštala i sa svojim

    životom i sa mnom koji

    sam bio njen život

     

     

    i

     

     

    ajmo

    odano

    kajo

     

     

    gledam

    se sa jednom

    starom ženom u

    berlinskom ubanu

    poljakinja je prepoznajem

    je dok razgovara sa mužem

    a oči joj plove od tajnih

    pogledavanja plove

    i počinju da

    svetlucaju

    7. februar 1992

     

     

    i sijaju

    tim pre što

    joj je blizu šezdeseta

    ako ne i koja više. kada

    sam ustao da izađem na

    berliner štrase ona me je

    dugo gledala i kao da je

    molila. za trenutak u

    očima joj se pojavio

    beličast sjaj

    8. februar 1992

     

     

    sledeći minut

    ja sam već izašao iz

    ubana i noć nad berlinom je

    razvejala moj doživljaj sa poljakinjom

    a malopre dok sam zapisivao ove erotske

    minijature od prekjuče pored mene je sedela 

    sedokosa i tamnoputa sredovečna grkinja i

    čitala kavafija. kada je izlazila na birken štrase

    nasmešili smo se. napolju se okrenula

    prema mom prozoru i nastavila da

    hoda sa devojačkom

    vedrinom

    9. februar 1992

     

     

    dva prljava

    radnika sede umorni

    i ćute u ubanu. debeli i

    mali na kraju voza ugleda

    gospodina koga poznaje. javi

    mu se i došaptavajući svom

    kolegi govori o gospodinu. pri 

    tome se zacrveni i očima

    pogledava unazad da

    gospodin ne bi čuo

    njegovu priču

    10. februar 1992

     

     

    mnogo je

    slina bilo ove zime

    u mom nosu. čista voda

    čuvala me je da se ne

    zaledim na putevima a

    tek vetar u kolenima

    11. februar 1992

     

     

    mladi šanker

    u svakoj prilici dodiruje

    mladu šankerku. ona odbija ali

    joj je već počelo i sada joj je ostalo 

    da se stalno uvija oko te slasti. ja sam

    pio espreso a na dvesta metara odatle

    jan palah se spalio pre 24 godine

    i tako spasao dušu svom 

    narodu

    12. februar 1992

     

     

    odsečen

    sam. dobro je

    to za pevanje

    samo da je

    samo da je

    manje

    stida

    13. februar 1992

     

     

    leprša

    marama na

    devojci. gledam je

    visoko sa prozora hotela

    pošta u beneševu. i ona je

    jutros kao i ja otvorila oči

    gledam je još malo dok mi

    ne zamakne iza ugla. ona

    nikada neće saznati sa

    kojom nežnošću sam

    je gledao kako

    hoda

    14. februar 1992

     

     

    nedeljno

    popodne u

    seoskoj kafani u

    humpolecu u središnjoj

    češkoj. život protiče ozbiljno

    uz pivo i onako i onoliko koliko

    dozvoljava ni manje ni više

    bez nade i očaja. onako

    kako se u humpolecu

    oduvek živelo

    15. februar 1992

     

     

    već

    je rečeno

    usamljen se

    kreći kao nosorog

    kao što je i svako

    odrastanje. tako

    je velik

    i

    nepoznat

    svet

    16. februar 1992

     

     

    dugo

    stojim

    okrenem

    se

    i

    zapišem

    je

    17. februar 1992

     

     

    obećao

    sam danas pre

    podne onoj plavoj dasci

    sa kojom su ljudi poduprli

    zadružnu kapiju u zbraslavu

    da ću je staviti u knjigu. sada

    oko ponoći 100 kilometara

    dalje  to ispunjavam

    18. februar 1992

     

     

    kako su

    danas bile

    iznenadne. bele

    mlade. vitke

    breze

    19. februar 1992

     

     

    biciklovi

    i laskola. to

    je ravnica plus

    bombone i

    kolači

    20. februar 1992

     

     

    na ovom

    mestu temerinska

    ulica kod tehnometala

    novi sad januara 1971 blizu

    ponoći vraćajući se kući doneo

    sam odluku koja mi je promenila

    život. večeras je blizu ponoć

    stojim. gledam i pitam se

    zašto baš tu

    21. februar 1992

     

     

    ko zna

    miris podruma 

    iz kuće broj 12 odmah

    do bivšeg zanackog u ulici

    svetozara markovića u novom

    sadu taj poznaje miris u vlažnim

    stanovima siromašnih ljudi

    tamo gde nije lako

    živeti

    22. februar 1992

     

     

    bez

    stida se

    bacam

    lepoti

    u

    zagrljaj

    23. februar 1992

     

     

    ponekad

    nemam zanosa

    onda znam dolaze

    teški trenuci. treba ih

    podneti. biti hrabar

    podneti u miru 

    sopstveni jad

    i

    bedu

    24. februar 1992

     

     

    tajna

    je u reči

    odmah

    25. februar 1992

     

     

    odmah

    i

    znači

    isto

    26. februar 1992

     

     

    uz cipele

    i pantalone penje

    mi se panonska prašina

    prašine nema na zapadu

    ona je zlato istoka. ponekad

    pomislim kako je prašina

    tišina koja se vidi

    27. februar 1992

     

     

    zašto bih

    video nešto

    drugo od onoga

    što vidim

    28. februar 1992

     

     

    sunce

    sija i to

    pošteno

    i

    veliko

    29. februar 1992

     

     

    mart

     

     

     uživaj i

    i muči se

    misliću na tebe

    rekla mi je višnja. ja

    sam ostao u sunčanoj

    novosadskoj nedelji

    bilo je 13:35

    1. mart 1992

     

     

    i

     

     

    mršava

    kajina leđa

    poljupci. brzi

    rastanak još jedno

    ćao dok se saginjala

    ka šporetu da bi

    sakrila suze

    mir...

    2. mart 1992

     

    večni

    mir. kajino

    ćao je ćao

    majke

    božije

     

     

    i

     

     

    prepustite

    mi se reči 

    da u vama

    pronađem

    sebe

    3. mart 1992

     

     

    ja

    sam

    lepota

    4. mart 1992

     

     

     posle u

    novom sadu u

    jednoj hotelskoj sobi

    napravio sam od svega

    toga jednu pesmu

    miroslav mandić 1920

    5. mart 1992

     

     

    ne

    pada

    sneg

    plotina

    još

    nema

    6. mart 1992

     

     

    o dobroti

    je reč. uz nebo

    pada kiša. iznenadnoj

    koja ni zlu ne okreće leđa

    dobroti kojoj nema ni

    mere ni odmora

    7. mart 1992

     

     

    i

     

     

    mršava

    kajina leđa

    poljupci. brzi

    rastanak još jedno

    ćao dok se saginjala

    ka šporetu da bi

    sakrila suze

    mir...

     

     

    i

     

     

    brak

    života

    i

    pesme

    oduvek

    i

    zauvek

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja je milomir

    21. novembar 2024.

    27381. dan mog života

     

     

    kaja

    je

    baš

    ono

    što

    želiš

    ti

    i

    to

    baš

    samo

    od

    kaje

     

     

    i

     

     

    ka ja

    polećemo

    u našu

    kaju

     

     

    volim

    trske i reku

    uzvodno. volim

    ove patke dok poleću

    i meko u vodu sleću. volim

    mladića koji leži pod automobilom

    uprljan do lakata i čela. volim. i

    sve sam manje i ne trebam

    sebi jer i tako su svi

    ostali ja

    6. januar 1992

     

     

    pustim

    je i muzika

    mi sređuje

    život unutrašnjih

    organa. jetra mi je

    radosnija. pluća lakša

    velika muzika za

    kosmos svih

    mojih

    ćelija

    7. januar 1992

     

     

    i ovog

    jutra ponovo

    muzika. i neka je

    uvek bude. nenasilna

    da li sam muziku zavoleo

    preko nenasilja ili me je

    muzika učila lepoti

    nenasilja

    8. januar 1992

     

     

    otišao

    sam u svet

    ali još sam to ja

    još je moja duša

    vezana. i zato ću

    biti pažljiv i prema

    duši i prema

    svetu

    9. januar 1992

     

     

    zašto

    umiru mala

    deca. zašto su

    neki crepovi crveniji

    od drugih. zašto ona

    tako mala odlaze

    pre nas

    10. januar 1992

     

     

    kada bih

    mogao da sada

    napišem nešto što će 

    me osvežiti obradovati bio bih

    sretan. ne dolazi mi ništa. hleb

    nožić. sir. simeon novi bogoslov i

    bah možda. cipele. mala penkala

    mekana sveska. uma gulsum

    možda. duboka stara učenja

    kaput. brojanica public

    enemi možda

    11. januar 1992

     

     

    drvoredi u

    magli. kapljice

    vode po granama

    šuma je šuma. koraci

    su koraci. lepo je pa

    neka kaplje. da sam

    kaplja kapao

    bih i ja

    12. januar 1992

     

     

    taman

    mislim da sam

    prošao kad ono

    opet prepreka. i opet

    ista i onaj isti ja koji

    sebe prekoračuje

    13. januar 1992

     

     

    probudim

    se pa da opet

    je dan kao i svaki

    dan. mičem prstima

    na nogama. vidim tu

    sam. dan je tu. tu

    sam i ja. diže mi

    se treba se

    dići

    14. januar 1992

     

     

    žene

    u crvenim

    izlozima prodaju

    svoja tela. zahvalan

    sam im. ti časni radnici

    na našim prinudama

    one su knjige u

    gradskim

    bibliotekama

    15. januar 1992

     

     

    novi

    prijatelj

    robert pucek

    poljak ima psa alf

    slušamo visockog. ja

    sam svetlosne

    rečenice

    dženi holcer

    16. januar 1992

     

     

    ili uzmi

    ovaj slučaj. u

    okolini nema nijedne

    konzerve. ni jedne jedine

    a ja sam plus mogao prosuti

    kafu a video sam i nebo

    pred kišu. ličilo je na

    more i mariju

    17. januar 1992

     

     

    vraćam

    se kući a kuće

    nemam. prohodnost

    kroz sebe i gradove

    ne ostajem samo

    dolazim

    18. januar 1992

     

     

    peškir se

    suši na vetru

    neko izuva cipele

    ne ona ih je izula da bi

     navukla pantalone. sada ih

    ponovo obuva. peškir se

    i dalje suši. ja gledam

    crteže bruna

    šulca

    19. januar 1992

     

     

    ono što

    sam mislio

    nisam dobro

    mislio. sada

    je hladno

    20. januar 1992

     

     

    naslonim

    čelo na nežnost

    osetim tu je. samo

    se nasloni kaže

    mi

    21. januar 1992

     

     

    i

     

     

    u

    sopstvenu

    dobrotu se

    treba baciti

    kao

    u

    ponor

    22. januar 1992

     

    dobrota

    i jeste ponor

    koji spašava

     

     

    i

     

     

    ja ovo

    veče u kelnu

    nisam mogao

    slutiti da će me u

    sutrašnjem jutru

    u prijateljevom

    klozetu dočekati

    esterhazijevi

    taljigaši

    23. januar 1992

     

     

    priznajem

    hodao sam

    za poeziju

    priznajem

    volim

    i

    ljubim

    priznajem

    pišem

    24. januar 1992

     

     

    ujutro će

    to biti opran veš

    a sada su to dva para

    smrdljivih čarapa i četiri

    majice što se osećaju na

    znoj. prljavština draga

    i ovom i onom svetu

    25. januar 1992

     

     

    video

    sam tako

    mnogo prosjaka

    ove godine. kad god

    ih ugledam osetim

    se kriv

    26. januar 1992

     

     

    katedrala

    u kelnu je kao

    kameno more u

    nebu. crkve i jesu

    kamenje koje

    lebdi

    27. januar 1992

     

     

    i

     

     

    pišem

    da bi se

    neko ko želi

    mogao uvući u

    ovu knjigu

    i

    dobiti

    kruh

    vino

    i

    prijatelja

    28. januar 1992

     

    kruh

    vino

    i

    prijatelj

    bog

    u

    svakoj

    mojoj

    reči

    ideji

    koraku

     

     

    i

     

     

    sam u

    sobi. prvo ću

    razgovarati sa

    samim sobom 

    a posle sa

    samom

    sobom

    29. januar 1992

     

     

    i u jednom

    trenutku stavljam

    penkalu na hartiju i

    počinjem da pišem. ne

    mogu više da čekam da

    mi nešto dođe i kafa mi se

    već hladi a i moram uskoro

    poći. i tako sam napisao

    prve tri rečenice penkalom

    koju mi je jutros kupio

    žarko radaković

    30. januar 1992

     

     

    kasirka

    sa polomljenom

    rukom u gipsu u motelu

    na autoputu za berlin. devojka

    sa istim farmericama kao i ja na

    ž. stanici u lerte. četiri sata kasnije

    pijem kapućino u hanoveru a

    ulazi voz za berlin. a u

    njega ulazim ja

    31. januar 1992

     

     

    februar

     

     

    berlin

    grad tragedije

    uostalom kao i

    svi gradovi

    1. februar 1992

     

     

    kaja

    2. februar 1992

     

     

    na

    zlatnom

    pejsažu velikog

    bilborda za cigare

    cambinet napišem the

    rose of wandering

    3. februar 1992

     

     

    ima nešto

    duboko primitivno i

    inferiorno u spomenicima

    pobede kao i u svakoj želji

    za posedovanjem moći

    4. februar 1992

     

     

    vučem nos

    po zemlji. tako

    reći orem evropske

    puteve. sve je to možda

    uzalud. uostalom kao i

    pevanje. uzalud i boli

    ali je lepo. miriše

    svaka stopa

    zemlje

    5. februar 1992

     

     

    i da se

    humorom i

    molitvom otvorim

    skroz jer sveta je

    tako mnogo i sve

    hoće u srce

    6. februar 1992

     

     

    i

     

     

    jer

    svako

    i svi i sve

    bi baš ka ja

    u kaju kaje

    božije

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja je mistika drugog

    20. novembar 2024.

    27380. dan mog života

     

     

    kaja

    je

    prapoverenje

    jer iza mene je

    stajalo

    ja sam ti je on

     

     

    i

     

     

    kaja

    je iskustvo

    i svedočenje

    da je najbolje

    da iza mene

    stojim ja

    sam

     

     

    i

     

     

    kaja

    je

    odsustvo

    takmičenja

    i borbe. kaja

    je jebežljiva

    neborbenost

     

     

    i

     

     

    kaja

    kaje u

    kojoj nije

    bilo skoro

    ništa o kaji

    jer takve

    su i kaja

    i kaja

     

     

    i

     

     

    kaje

    moje

    krenimo

     

     

    vidim

    čitaš knjigu

    kaja. da li si čitao

    knjigu ja sam ti je on

    koju je ovaj isti tip

    napisao pre 10

    godina

    5. decembar 1991

     

     

    dvoumljenje

    briga stara

    prepuštanje

    strahu navika

    najstarija

    ostalo se svira

    ili

    debelo pati

    6. decembar 1991

     

     

    kao i obično

    dva dana stara

    brada pomalo me

    boli ahilova tetiva na

    desnoj nozi. malo sam

    gladan oprao sam kosu

    i odeću. sada čekam da

    padne noć i da odem

    u krevet da spavam

    7. decembar 1991

     

     

    počinje

    hladnoća. ali

    bolje i to nego da

    počinju hladnoće. a

    kako će biti a tek

    kako će biti

    8. decembar 1991

     

     

    konju moj

    kažem konju

    koji mi prilazi

    izdaleka kada

    bih bio lep

    kao ti

    9. decembar 1991

     

     

    hodam dan

    za danom. korak

    za korak. reč po reč

    hodam. predeli su u

    magli. mraz po svemu

    ovce mirno pasu. hodam

    ko puž. kao sve što

    žudi za muzikom

    10. decembar 1991

     

     

    ako me

    pitaš reći ću

    ti tek u ovoj magli

    u velsu imaju smisla

    ove reči na ovom

    jeziku koji ovde

    niko ne razume

    11. decembar 1991

     

     

    kako je

    miranda lepa

    ali tek kako je amanda

    lepa. ali zaista kako je tek

    miranda lepa. da ali kako je

    moguće da je amanda tako 

    lepa. ali čekaj da li se

    uopšte može biti

    ovako lep kao

    miranda

    12. decembar 1991

     

     

    i

     

     

    roj je

    pedesetogodišnji

    bivši ragbista. sada

    direktor education business

    teama. pokupio me na putu našao

    mi čoveka koji će me prebaciti dalje do

    waringtona. skuvao dobru kafu. kada smo

    se rastajali bilo je to dobro rukovanje

    bivšeg ragbiste i bivšeg fudbalera

    novosadske vojvodine

    13. decembar 1991

     

    na rastanku

    mi je roj dao fotografiju

    svog sina dečaka andrew da

    ga čuvam na desetogodišnjem

    hodanju. a čuvam ga i danas

    ko i on i njegov otac mene

    iako više nikad nisam 

    ni video ni čuo

    roja

     

     

    i

     

     

    hoću reći

    hoću reći međutim

    hoću reći međutim u

    tom počinje priča o

    tom hodačkom

    slovu i

    14. decembar 1991

     

     

    mocart

    koncert za klavir

    no. 20 k 466. to je ono

    kroz iglene uši sama milost

    jutarnje zlato u kojem je

    ljubičasto predvečerja

    15. decembar 1991

     

     

    neke su

    reči lepe po sebi

    bilo šta da znače

    bilo šta i ništa. imale

    bilo ili nemale. bile

    po sebi ili po tebi

    16. decembar 1991

     

     

    ruke su

    važne. i stopala

    na krajevima moga

    tela. oni me čuvaju i

    beleže svet u meni i

    izvan mene. pažljivo

    stopalo i nežna

    šaka

    17. decembar 1991

     

     

    jutra. budim

    se lako. ne spavam

    celu noć. ali uvek mi je 

    teško da ustanem. sve

    više živim sa pravom 

    na kasna ustajanja

    18. decembar 1991

     

     

    kamioni

    slonovi puteva

    danas sam ih

    gledao ceo dan

    lepi su iako su

    kamioni

    19. decembar 1991

     

     

    setiće

    se samo

    20. decembar 1991

     

     

    zima

     

     

    plove oblaci

    po nebu kao da plove

    morem. ja ih gledam kroz

    prozor i primetim kvake i dva

    kanapa kojima se navlači

    zavesa. uživam da ih gledam

    iako nisam mislio da

    ću ih gledati

    21. decembar 1991

     

     

    i

     

     

    ponoviti lepotu

    po milosti božijoj

    čovek sam hrišćanin. po

    delima veliki grešnik po zvanju

    bogotražitelj. beskućnik koji luta

    iz mesta u mesto. od imovine

    imam samo jednu torbu na

    leđima sa suvim hlebom

    a pod pazuhom

    sveto pismo

    to je

    sve

    22. decembar 1991

     

    ovaj početak

    knjige kazivanje

    jednog bogotražitelja

    je jedan od najlepših

    početaka u istoriji

    knjige

     

     

    i

     

     

    sa prijateljima

    jedan od njih priča

    kako bi želeo da snimi

    film o hlebu. posle priča o

    golmanovoj tuzi na nogama

    su mu narandžaste čarape

    naravno. dok ima hleba

    biće i pogače

    23. decembar 1991

     

     

    u praznom

    londonskom tjubu

    vozač gari voz da bi što

    pre stigao na božić. ručke

    za držanje se tresu i ceo vagon

    samo što se ne prevrne. preko

    puta mene mlada crnkinja se

    smeje od stida kao i ja jer

    nas trese zajedno

    24. decembar 1991

     

     

    otvorim

    oči u prvom

    svanjivanju. u

    prozoru stoji drvo

    bogato smislom. tim

    tako gustim granama

    u okrugloj krošnji. došlo

    drvo. probudilo me

    hoće nešto da 

    mi kaže i

    kaže

    mi

    25. decembar 1991

     

     

    ne uvažavam

    ali poštujem moje

    paranoične misli kao

    svetsku muku koja

    dotiče i mene koju

    dotičem i ja

    26. decembar 1991

     

     

    noću

    brodom za

    holandiju. drhte

    mi reči pred snagom

    mraka i mora koji me

    uzimaju i nestaju

    me

    27. decembar 1991

     

     

    konačno

    pravi dugački

    kanali. šta je to istorija

    gradova. istorija duše. žena

    što hoda pored mene. da li

    ona zna šta sve u sebi nosi

    na leđima joj je ranac

    28. decembar 1991

     

     

    narodi

    su horovi u

    pevanju života

    presme su im crkve

    obrađena polja. posečene

    šume. posađene biljke

    mnogo jezika i

    narečja...

    29. decembar 1991

     

     

    držati 

    se čvrsto

    za

    neuhvatljivo

    30. decembar 1991

     

     

    što više

    odvezan janom

    garberekom. uličnim

    novogodišnjim vatrometom 

    u roterdamu. zlatnim suncem

    u praskozorju koje sam

    noćas sanjao

    31. decembar 1991

     

     

    januar

     

     

    osvanuo

    ružin pupoljak u

    prozoru novogodišnjeg

    jutra. zaista ruža je

    ono što jeste

    1. januar 1992

     

     

    od

    sebe

    mislim da

    sam to ja a

    u stvari

    i

    jesam

    2. januar 1992

     

     

    žena mi

    je dete u naručju

    poljubim je u nos. i

    onda sanjam dete u

    čijem zagrljaju mirno

    spavam. sve troje

    nas celu noć

    budi kiša

    3. januar 1992

     

     

    ponekad

    je šargarepa

    slađa od

    jabuke

    4. januar 1992

     

     

    menjam

    se. svakim

    danom sam

    sve više isti

    5. januar 1992

     

     

    i

     

     

    i

    danas

    se svakim

    danom menjam

    sve više bivajući

    sve više isti

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja večno žensko

    19. novembar 2024.

    27379. dan mog života

     

     

    kaja

    je odustajanje

    od metafora jer 

    sam i sam postao

    prevoznik 

    neprevozljivog

     

     

    i

     

     

    kaja

    je odustajanje

    od važnosti pa i

    od ozarenja da bi

    se bilo ko ozario

    prepuštajući 

    se kaji

     

     

    i

     

     

    kajo

    krećemo

    kajom

     

     

    mali

    delovi

    pate

    4. novembar 1991

     

     

    ja sam

    oblak ti

    čuješ

    nomad

    5. novembar 1991

     

     

    kupio jaknu

    cipele. rukavice

    kapu. dvoje gaća

    kabanicu i pantalone

    protiv kiše to je sada

    moja kuća. živeli

    6. novembar 1991

     

     

    kada padne

    prvi sneg plakao

    sam kao kiša nad

    ravnicom kad sam

    čuo tvoj glas

    zvonko

    bogdane

    7. novembar 1991

     

     

    ranac

    mi je težak

    kao i namera

    8. novembar 1999

     

     

    i

     

     

    dragi

    miroslave

    srećno ti bilo

    vidim krenuo si na

    desetogodišnje lutanje

    ružom lutanja ne znam

    kako ti je ali se nadam da 

    si dobro i da će ti oblaci

    vetrovi voda zemlja

    biljke životinje i ljudi

    biti naklonjeni

    tvoj

    miroslav

    9. novembar 1991

     

    od ovog

    dana se sve

    nepovratno

    promenilo 

    u

    mom

    životu

     

     

    i

     

     

    ramenima

    dečak

    nosi

    nebo

    10. novembar 1991

     

    tako sam

    se osećao

    10 godina na

    ruži lutanja

     

     

    i

     

     

    spavam

    u hodu i

    onda opet

    i tako se

    ponavljaju

    ponavljaju i

    putevi i

    život

    11. novembar 1991

     

     

    moj

    stid 

    je

    tako

    velik

    12. novembar 1991

     

     

     

    ležim

    u sobi u

    old vindzoru 

    i slušam tomu

    zdravkovića

    anicu zubović

    šabana bajramovića

    i

    zvonka bogdana

    jedan za jedan

    zlato pesme

    13. novembar 1991

     

     

    ja sam

    bogzna šta

    to jesam i neka

    tako bude iako

    mi baš i nije

    14. novembar 1991

     

     

    to nisu

    prljava košulja i

    prljave čarape. to je

    ukupna nemoć. od krvavog

    žulja do snažnog bola u leđima

    do punih šaka peska u očima

    do izgorele gordosti koja

    još tinja i peče

    15. novembar 1991

     

     

    sam sam

    u sobi kao vreme

    praznina je a ipak

    postojim

    16. novembar 1991

     

     

    koliko ih

    je kao i ja u ovoj

    sobi na ovom krevetu

    svoje misli lupalo po

    ovim zidovima starog

    tauer hotela u

    redingu

    17. novembar 1991

     

     

    lu rid i

    džon kejl pevaju

    pesme za endija vorhola

    dobra stvar taj život. po svim

    delovima tela dobra stvar

    brate po svim delovima

    pa to ti je

    18. novembar 1991

     

     

    na kiši i

    jakom vetru reči

    nestaju pod kabanicom

    i tamo ćute. samo u jednom

    trenutku čujem iz mene izlazi

    neki radosni vrisak. kasnije pevam

    gavranima koji u travi kisnu kao i

    ja hodajući starim putem po

    ivici grebena da bih video

    belog konja na zemlji

    19. novembar 1991

     

     

    kada bih

    zatekao nekog

    tipa mojih godina (42)

    da ovako sedi u maloj

    sobici (bed & breakfast)

    i gleda televiziju (život u

    američkim pustinjama)

    sedeći na krevetu

    oslonjen o zid

    pomislio bih

    ovo je

    pravi tip

    20. novembar 1991

     

     

    samo

    koračam to

    je moj posao

    dišem takođe

    divim se

    pogotovo

    21. novembar 1991

     

     

    mahovina

    po ciglama svuda

    ista. snažna nežna 

    skoro da je nema a

     poliva atmosferu

    22. novembar 1991

     

     

    tačkam

    penkalom

    po hartiji ne bih

    li nešto napisao

    apsurd ovog veka

    je da vodeća zemlja

    sveta počiva na teritoriji

    najvećeg genocida

    indijanci jedan od

    naroda od kojih

    potičem

    23. novembar 1991

     

     

     here i am

    i stand at the

    door and knock. if

    anyone hears my voice

    and opens the door i

    will come in and eat

    with him and he

    with me

    24. novembar 1991

     

     

    sporo se

    suši krv kojom

    sam povukao ove

    dve linije na hartiji. ljudi

    umiru od aids-a. ljudi se

    ubijaju. sedim sam u sobi

    u kući za prenoćište u

    exeteru. gledam na

    tv česlava miloša

    krv se još nije

    osušila

    25. novembar 1991

     

     

    sagnem se

    i počnem da

    odvezujem pertlu

    na cipeli i osetim

    ovo stvorenje

    to sam ja

    26. novembar 1991

     

     

    da je

    sada neko

    bilo ko u ovoj

    sobi na lands

    endu mnogo bih

    mu se radovao

    27. novembar 1991

     

     

    uvek se

    uzbudim kad

    gledam cipele

    prosto je

    neverovatno

    kako se bez

    ikakvog

    pomeranja

    odmaraju

    28. novembar 1991

     

     

    ljudi su

    ludilo od snage

    čine i ovo i ono. žive

    i ovde i onde. pivo u

    jednoj ruci cigara u

    drugoj ali ne bih

    više o tome

    29. novembar 1991

     

     

    kod

    simona

    posle mesec

    dana slušam

    muziku. prava

    stvar ta

    stvar

    30. novembar 1991

     

     

    decembar

     

     

    razgovarali

    smo na čuvenom

    clifton suspension bridgde

    u bristolu. uživali smo u

    pušenju budućnosti

    1. decembar 1991

     

     

     ovo nije

    renta car. ovo

    je privatni auto

    kaže david byrn

    u filmu 

    istinite priče

    2. decembar 1991

     

     

    ne pravim

    se ja blesav

    blesavosti radi

    nego ugođaja radi

    em ugodim ugođaju

    em dani teku em

    po ko zna koji

    put

    3. decembar 1991

     

     

    kad

    shvatiš da

    ozbiljni ljudi postaju

    ozbiljni podstičući kod

    ljudi strah od drugih ljudi

    onda počinješ da se

    raduješ svim drugim

    ljudima

    4. decembar 1991

     

     

    i

     

     

    kaja

    je ruža

    lutanja a

    ruža lutanja

    je kaja obe

    sam pisao

    u istom

    rokovniku 

    nežnosti

    božije

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja je druga od 4 jednogodišnje knjige

    18. novembar 2024.

    27378. dan mog života

     

     

    kaja

    je mali

    trag koji

    pokazuje

    kako je

    majka

    postala

    pesma

    kaja

    i

    kako

    je

    kaja

    postala

    majka

    božija

    svih

    bića

     

     

    i

     

     

    krenimo

    kaja ti i ja

    kaju

     

     

    volim da

    pišem o prijatelju

    hodali smo sporo po

    vetru kao i prekjuče po

    kiši. bili smo kao i one dve 

    devojčice koje su zastale u

    igri i pogledale nas. voleo

    bih da pišem kao vilijem

    karlos vilijams. dobio

    sam pismo od kaje

    2. oktobar 1991

     

     

    kreću 

    se talasi sivih

    oblaka gledam ih

    kroz prozor slušajući

    džez. prijatelj izbacuje

    đubre. džez i nije neki

    ni đubre nam nije

    baš jače a tek ja

    3. oktobar 1991

     

     

    po

    postojanju

    mi je da

    dam

    4. oktobar 1991

     

     

    kiša

    pada kao

    dostojanstvena

    ozbiljnost. brojanica

    u ruci me samo još više

    otvori. kasnije marko priča

    kako su neki ljudi pali u

    svojoj patnji. bože sačuvaj

    me od zdravog razuma

    rekao bi vitgenštajn

    5. oktobar 1991

     

     

    nekad

    sam mislio da

    ono što pišem znači

    svima. sada znam da

    znači samo nekima. tim

    pre i tim lakše otkinem

    poveće parče iz

    srca

    6. oktobar 1991

     

     

    stari

    gospodin

    me je tako surovo

    odbio da mi se zavrtelo

    u glavi i gordosti. odmah

    sam mu se na šamaru

    zahvalio

    7. oktobar 1991

     

     

    volim

    žrtvu. poniznost

    odricanja. budući

    novac je u

    emocijama

    idejama

    i

    lepoti

    8. oktobar 1991

     

     

    kako te

    onaj do tebe

    sruši. kako samo latice

    otpadaju sa jesenjih ruža

    kako zanosno peva stari

    poljak u golders hil parku

     o dragoj suzama i njenim

    ljubičastim usnama

    9. oktobar 1991

     

     

    i

     

     

     dudić mi se

    javijo da čuje za

    tebe a jate pitam ako

    nadam se da dobijem od

    marice marke da dam dudiću

    moram da pitam dame negrdiš

    nisam ja kriva što sam naučila

    dasam odlučim piše mi kaja

    uzbuđen sam tenzijom u

    njenoj rečenici. to pismeni

    ljudi ne mogu napisati

    miroslave moj

    udovički staž je veći

    nego radni i zato janisam

    dobra kao ti. ali je ovo istina

    da je moj dobri bratsteva

    umro i to jako tragično

    skočijoje sa sprata

    10. oktobar 1991

     

    kaja

    velika

    pesnikinja

     

     

    i

     

     

    trčim prema

    ružama. trčim i

    london gori u crvenom

    suncu predvečerja. ja

    samo trčim i trčim

    11. oktobar 1991

     

     

    ovo je put

    ovo su ruže. ovo je

    lutanje. ko dotakne ruku

    ko zagrli vrtlog. ko boje cveća

    na smrtnosnom grebenu ne smeju

    za oko da izblede pa neka je

    oko i na pedalj od ponora

    12. oktobar 1991

     

     

    i

     

     

    mnogo je

    dobrote na

    ovom svetu

    13. oktobar 1991

     

    to je bio

    sudbonosni

    uvid. tog dana sam i

    prvi put kleknuo i poljubio

    zemlju. ja krećem na veliko

    hodanje na veliki put piše

    rokovniku 7 tog dana

     

     

    i

     

     

    pomilovati

    uzbudljivu

    snagu

    nevremena

    14. oktobar 1991

     

     

    samo da

    posvedočim

    očajan sam

    15. oktobar 1991

     

     

    danas

    takođe svedočim

    pre tri dana u nedelju

    iznenadno i lako prvi

    put sam kleknuo i

    poljubio zemlju

    16. oktobar 1991

     

     

    pomahnitala

    sebičnost moćnih

    ona im grob kopa

    ljubiti i samo

    ljubiti

    17. oktobar 1991

     

     

    posmatrači

    aviona vredno

    posmatraju avione

    kao i posmatrači ptica

    ptice a posmatrači vozova

    vozove. rade radnici stvaraju

    količine koje ne postoje

    18. oktobar 1991

     

     

    stara

    engleskinja

    će biti sahranjena

    pored svog muža u

    beogradu. kaže pa 

    da živimo mirno u

    čedinoj srbiji

    19. oktobar 1991

     

     

    i

     

     

     ja sam

    njegov bol u

    oba kolena. samo

    ga upozoravam da pazi

    dok trči da se ne povredi

    šta bi mu to sad trebalo

    hvala bolu pretrčao sam

    42 kilometra bilo je to

    šest krugova oko

    hajd parka

    20. oktobar 1991

     

    bio je

    to moj prvi

    maraton

     

     

    i

     

     

    ponekad

    sam sretan to

    moram priznati

    ponekad i nije malo

    ponekad vidim u plavoj

    boji je plavo. na kraju se

    odmara početak. brojem tri

    možeš u maglu ili bogu

    al je opo malter oko

    dovratka

    21. oktobar 1991

     

     

    počinjem

    da gladujem da

    bih gladovanjem

    umilostivio snage

    22. oktobar 1991

     

     

    glad osećam

    u finom podrhtavanju

    slabim. kako mi se samo

    ruke sklope jedna preko

    druge. kako dugo leže

    u tom položaju

    23. oktobar 1991

     

     

    gladovanje

    me smiruje

    prepuštam se

    osetim kako daljina

    nestaje. flašica sa

    mastilom me

    čeka

    24. oktobar 1991

     

     

    oh

    kako snažan

    i dubok iznenadan

    nepoznat neprestajući

    bol u leđima. o je. da bi se

    stvorila lepota potrebno

    je krvavo raditi

    u prazno

    25. oktobar 1991

     

     

    bol ne

    prestaje i 

    ja prestajem s

    gladovanjem

    petog dana. prvi

    zalogaj hleba je

    hranljiv kao

    vazduh

    26. oktobar 1991

     

     

    šta

    košta da košta

    život se isplati sa

    šopenhaureom uz

    dodatak henrija

    milera pogotovo

    27. oktobar 1991

     

     

    severni

    london

    sporo hodam

    oko ponoći

    okolo

    ponoći

    28. oktobar 1991

     

     

    ja već

    dvadeset

    godina ratujem

    u miru da bi u ratu

    bio mir. ili o vatri

    koja se sa merom

    pali i sa merom

    glasi

    29. oktobar 1991

     

     

    kada sam

    sam i kada me

    niko ne vidi ja

    kradem vazduh

    i dišem ga

    30. oktobar 1991

     

     

    ja sam

    hram

    pesmom

    stvoren

    31. oktobar 1991

     

     

    novembar

     

     

    usporavam

    da bih se

    spasao

    1. novembar 1991

     

     

    tako me

    je jedna devojka

    zagrlila da sam odmah

    osetio šta to znači devojčin

    zagrljaj. sa njenim rukama 

    uselila se u mene

    bezbrižnost

    2. novembar 1991

     

     

    beda

    vrtlog nemoći

    vuče. kako se prikupiti

    ljudi se skrivaju da bi

    preživeli. beže da

    bi živeli

    3. novembar 1991

     

     

    i

     

     

    kaja

    je

    pesma

    čeda

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja knjiga crvendać

    16. novembar 2024.

    27376. dan mog života

     

     

    kajo

    subota je

    krenimu u

    kaju

     

     

    beli

    leptir je

    malopre

    preleteo

    preko

    crvenih

    ruža

    to

    je

    istina

    30. avgust 1991

     

     

    poslao

    sam

    tri

    pisma

    31. avgust 1991

     

     

    septembar

     

     

    ono što

    počne nek

    prenoći pa

    ako preživi

    ostaje mu

    da se bori

    za život

    1. septembar 1991

     

     

    crvena

    boja ružinog

    pupoljka i crvena

    boja rascvetale ruže

    to je nijansa u kojoj

    život nastaje i

    nestaje

    2. septembar 1991

     

     

    svako jutro

    šetam se po groblju

    na vest hempstedu i čitam

    životne priče ispričane na

    nadgrobnim spomenicima

    tek kad svi poumiru onda

    se priča priča i sama

    3. septembar 1991

     

     

    zelena

    svetlost u

    atmosferi kasnog

    letnjeg popodneva

    osećam mišljenjem

    mislim osećanjima

    redom sledom

    doći proći

    mni i spi

    ja i ti

    4. septembar 1991

     

     

    i

     

     

    skupljam

    već danima

    kartone sa londonskih

    ulica i pišem po njima. pišem

    o lutanju. pišem sa nekoliko

    penkala. menjam oblik veličinu

    i brzinu slova. pokušavam da

    razumem i primenjujem

    jednu staru formulu

    ljubav. uz džez

    5. septembar 1991

     

    bili su

    to prelepi

    kartoni od kutija

    za pakovanje bačenih

    na ulice na kojima sam

    uživao da slikam

    pišući

     

     

    i

     

     

    živeti

    kao da

    ne

    postojim

    6. septembar 1991

     

     

    toliko je

    gavranovo perje

    crno da se zaplavi

    miroslave moralom i

    metaforom ti stvori

    tržište ugleda

    7. septembar 1991

     

     

    prevodnica

    na kanalu. plove

    ljudi vodom. dečaci

    odrastaju. kupine na

    suncu. vesna marko i ja

    sakrivam patike u žbunje

    pričam svašta. sunčam telo

    gazim bos. nikad kraja. stvar

    života je da prolazi. trnje

    i kamenje. dve patike

    pokupim ih u

    povratku

    8. septembar 1991

     

     

    i

    pođem

    ja kad. i

    pođem ja

    kad opet

    kad. i opet

    pođem kad

    opet kad i

    taman da

    odustanem

    od svega

    kad

    9. septembar 1991

     

     

    išao sam

    ulicom londona

    i bio sumnjiv policiji

    zaustavili me. odsumnjali

    i pustili me. kako mi je i tako

    se nikog ne tiče. posle

    sam legao na klupu

    10. septembar 1991

     

     

    prijatelj

    me u pismu

    tako ružno

    napadne da

    mi ga je 

    žao i već

    polako sve

    zaboravljam

    11. septembar 1991

     

     

    i

     

     

    da li

    ovim rečima

    uvećavam tugu

    ili je smanjujem u

    svakom slučaju

    video sam i

    danas 

    crvendaća

    12. septembar 1991

     

    u tim

    danima

    u londonu

    pred polazak 

    na ružu lutanja

    sa velikom brigom

    da li ću i kako uspeti

    da hodam svaki dan

    10 godina najviše

    su mi snagu 

    davale

    ptice

    a

    pogotovo

    crvendać

     

     

    i

     

     

    mislim na

    jednu ženu. ona

    je daleko i ja je ipak

    volim. čitaću uskoro

    knjigu u kojoj razgovaraju

    krišnamurti i dejvid

    bom

    13. septembar 1991

     

     

    i danas

    mislim na jednu

    ženu koja je daleko

    ali je ja volim. ja se

    hranim korenjem iz

    najdubljeg neba a

    da je volim ona

    ni ne zna

    14. septembar 1991

     

     

    idemo

    sačekala me

    moja ptičica. već

    danima susrećem

    crvendaća. prepuštam

    mu se. u dobrim

    sam krilima

    15. septembar 1991

     

     

    uzbudljivi

    putevi ljudi koje

    volim. beket

    gertruda stejn

    vitgenštajn...

    idem i ja

    tamo

    16. septembar 1991

     

     

    staza

    rukopis. oslonim

    se na svoje pisanje

    ispod šake pletu se venci

    koji mi zabavljaju oči i

    izmame mi radost

    na licu

    17. septembar 1991

     

     

    lutam ulicama

    pa sednem i pišem

    duva hladan vetar. pišem

    o sporosti i promeni. pišem

    prljavim rukama kao seljak koji

    prljavim rukama jede hleb a hleb

    sve slađi kao i ovaj vetar a bogme i

    sporost u promeni ili kad ga nabode

    na viljušku i umoči dobro natopi u

    krompir paprikašu pa ga

    zaokruži viljuškom

    oko tanjira

    18. septembar 1991

     

     

    knjiga

    budućnost

    čovečanstva

    sa njihova zadnja

    dva razgovora. na

    naslovnoj stranici je

    fotografija krišnamurtija

    na zadnjoj dejvida boma

    obojica se smeju. kako

    su uživali u razgovoru

    19. septembar 1991

     

     

    skupljam

    opale latice

    svenulih ruža. ne

    postoji smrt. samo

    oblici. oblaci što

    menjaju svoje

    oblike

    20. septembar 1991

     

     

    ničije

    londonsko

    popodne

    21. septembar 1991

     

     

    utom

    banem

    ja

    22. septembar 1991

     

     

    jesen

     

     

    učitelji

    su nestali

    neka su. služim se

    nebom. ono je stalno

    tu. ovakvo ili onakvo

    uvek drugačije i

    uvek isto

    23. septembar 1991

     

     

    prijateljica se

    koleba. nemam

    ni kolibe ni kobile i

    vesnino kolebanje

    je prirodno. danas

    ja častim kaže

    nebo

    24. septembar 1991

     

     

    kad prepušten

    hodam vidim kako se

    ulica lagano širi i tamo i

    ovamo i kako sam ja samo

    jedan od njenih prolaznika

    kartoni su ove večeri

    vlažni. trebao sam

    ih pokupiti

    juče

    25. septembar 1991

     

     

    narodi evrope

    su se uznemirili

    upoznao sam odličnog

    čoveka. uznemireni narodi

    kao da čekaju znak za svoj

    stampedo. sa odličnim čovekom

    moja duša je mirnija. lepše vidim

    belinu kuća. ako znaka ne bude

    narodi će mirno nastaviti da

    pasu. a o stampedu

    da ne govorim

    26. septembar 1991

     

     

    prenošenje

    27. septembar 1991

     

     

    kiša

    i prošenje

    molitva. da bih

    zaista molio ja

    zaista prosim

    28. septembar 1991

     

     

    ljudi

    se

    stide

    napora

    29. septembar 1991

     

     

    čudeći

    se

    utišavam

    ego

    30. septembar 1991

     

     

    oktobar

     

     

    ono što

    je važno u

    rečenici nastaje

    u muzici traje u

    ritmu zasija u

    iskrenosti

    1. oktobar 1991

     

     

    i

     

     

    oh

    koji

    dani

     

    oh

    koje

    reči

     

    oh

    i

    kaja

    i

    kaja

    su

    crvendać

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    kaja je kuća svetu a ne obrnuto

    15. novembar 2024.

    27375. dan mog života

     

     

    ajmo

    kajo

     

     

    perem čarape

    suše se na prozoru

    prijaju čiste na nogama

    osećam ih već oznojene

    perem ih suše se na radijatoru

    cepaju se. mokre od znoja

    pocepane suše se

    na travi

    29. juli 1991

     

     

    jer i jesam

    osuđen sobom

    sobom što znači

    sopstvenim živcima

    ostavljen nasamo

    pa ko izdrži

    30. juli 1991

     

     

    novine

    na stolu. jedan

    čitav svet ispisan

    i presavijen na pola

    mirno se odmara

    na ivici ponoći

    31. juli 1991

     

     

    avgust

     

     

    padaju mi

    kapci na oči. u

    kolenima mi škripi

    umor a ja sam sasvim

    tačno rečeno imenom i

    prezimenom takoreći

    takoreći

    1. avgust 1991

     

     

    jezik se

    formira od

    jedne budale

    koja se zove

    igrač

    2. avgust 1991

     

     

    i

     

     

     šta je rekao đorđe

    koji đorđe

    perin

    perin

    perin šta se čudiš

    mislio sam da pera nema nikog

    ih pera pa da nema nikog

    3. avgust 1991

     

    besmislice

    su me onda a

    i danas opuštale u

    trenucima napetosti ili

    su me u trenucima

    bezbrižnosti

    veselile

     

     

    i

     

     

    pustim

    se. u tome je

    stvar. vino do dna

    kao dno bilo čega. bilo

    kojeg neba. nebo trava

    neba običnog. trave

    bacam vam

    svoje

    oči

    4. avgust 1991

     

     

    ja sam

    telo. hoću reći

    ja sam bašta. ja sam

    telo. hoću reći ja sam onaj

    čarobni deo u nevoljama

    hoću reći kad hodaju moja

    ramena na njih doleću

    ptice

    5. avgust 1991

     

     

    proći

    kroz 

    ružu

    6. avgust 1991

     

     

    u hladnim

    zemljama povratak

    lasta je dobrodošao

    jer najavljuje kraj dugih

    zima. dovoljno od lasta

    i dovoljno za rečenicu

    sutra ponovo o

    vrapcu

    7. avgust 1991

     

     

    ja sam

    čudo. ima me

    i nema me. zatim

    dolazi bilo šta. to me

    nahrani. to bilo šta. već

    u sledećem trenutku ja

    čujem glas staklo se

    providi. umalo da

    zaboravim

    vrapca

    8. avgust 1991

     

     

    toliko je

    u svakom

    krvi da je

    svako

    prvi

    9. avgust 1991

     

     

    u sredinu

    rečenice uplesti

    nešto drugo. rumenilo

    možda. prostor tamjanom

    zamirisan. možda neku

    pocepanu zastavu. mačku

    za kojom je plakao

    nikolaj berđajev i

    završiti naglo

    10. avgust 1991

     

     

    vrapčić

    je iskočio iz

    živice i rekao da

    mojoj ideji od 2

    avgusta 1991

    godine

    11. avgust 1991

     

     

    ja sam

    izloženost

    kojom te

    primam

    12. avgust 1991

     

     

    prohladno

    sunčano jutro u

    engleskoj. sedim

    u fotelji pijem kafu i

    budim se. ja sam

    kuća svetu a ne

    obrnuto

    13. avgust 1991

     

     

    čekam

    prijatelja. doći

    će. hodaćemo i

    ćutaćemo. došao je

    čeka me u kolima. ja

    to zapisujem. mahnuo

    sam mu rukom da malo

    sačeka. klimnuo je glavom

    trpam olovke penkalu

    svesku u džepove

    gasim radio i

    izlazim

    14. avgust 1991

     

     

    pomerim

    se i odmah

    se pomirim

    15. avgust 1991

     

     

    srećan

    sam što

    postojim

    i ništa

    više

    16. avgust 1991

     

     

    u subotnje

    veče sedeći u

    maloj sobi u londonu

    mislim na davida

    albaharija u zemunu

    voleo bih da sam

    u vodi

    17. avgust 1991

     

     

    ja sam

    u njenim očima

    a nijedna mi više 

    reč ne dolazi

    18. avgust 1991

     

     

    pišem

    pišem pišem

    zamahom šake

    šake. jeb se

    19. avgust 1991

     

     

    hodam polako

    kao i cveće. neko je 

    tu neko više nije. kako

    kome više prija. uz

    stablo je oslonjen

    bicikl

    20. avgust 1991

     

     

    kad iz ničeg

    izvučem nešto, onda

    mogu biti miran. sasvim

    miran. da li mogu. šta. da

    izvučem iz ničega nešto 

    ili da budem miran

    to je isto

    21. avgust 1991

     

     

    popodnevna

    kiša. popodnevni

    umor. dobro će doći

    kafa. nije dobrodošla

    došao je prijatelj a i on je

    umoran. dvojica umornih a

    imamo i noseve imamo

    i uši. i mogli bismo i

    njušiti i slušati

    ali mi smo

    umorni

    22. avgust 1991

     

     

    i

     

     

    stiglo pismo

    od prijatelja u

    kome zlatno cveta

    drvo spasa u kome

    na stolu sijaju

    hleb i vino

    23. avgust 1991

     

     

    pismo od

    mog slobodana

    tišme sa pesmom

    zimsko veče

    georga trakla

     

     

    i

     

     

    ispisujem

    reči kao što se

    širi brazda po

    nepreglednoj

    ravnici

    24. avgust 1991

     

     

    i

     

     

    kad

    provali

    ta snaga u

    bokovima. u tim

    preponama. u toj

    mladoj kičmi. u tim

    butinama. sestru

    ti jebem da ti

    jebem da

    umrem

    ništa

    više

    25. avgust 1991

     

    ponavljam

    sestru ti jebem da

    ti jebem. da umrem

    ništa više jer  sam

    odan psovkama

    koje su svetlost

    jezika

     

     

    i

     

     

    na

    ulicama

    karnevala u

    portobelu plesačeve

    cvetajuće oči i njegovo

    klizanje po podu kamiona

    uz snažan bugi vugi. toliko

    sam mu se radovao

    da sam nestao

    26. avgust 1991

     

     

    ružičnjak po

    licu leđima i smislu

    sva iskušenja dolaze

    čoveku za njegovo

    dobro

    27. avgust 1991

     

     

    neobjašnjiva

    jednostavnost 

    treperi po ivici

    odluke koja

    spasava

    ili

    ubija

    sada je

    u našim

    rukama

    a sutra

    u

    rukama

    božijim

    28. avgust 1991

     

     

    ljubim

    29. avgust 1991

     

     

    i

     

     

    ljubim

    i

    to je

    to

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja je knjiga vrapčić

    14. novembar 2024.

    27374. dan mog života

     

     

    kaju

    sam pisao 

    rokovnicima

    kojima sam počeo

    da se pripremam 

    za ružu lutanja

     

     

    i

     

     

    bio sam

    obuzet ružom

    lutanja i njenih deset

    godina hodanja koji su me

    čekali ali sam se trudio da

    kaja sačuva svoj duh

    pevanja od jedne

    godine

     

     

    i

     

     

    kajo

    krenimo

    u juni i juli

    1991

     

     

    ja sam

    snuždenost

    skoro ubijen

    na daljinu

    27. juni 1991

     

     

    ovde je

    bila druga rečenica

    iz ulice saint denis u parizu

    ali mesto nje zapisujem ovu

    23. aprila1992 u hotelu park u

    oradei u rumuniji jer je malopre na

    radiju počeo da svira jan garbarek

    opet ono isto visoko tajanstvo u

    njegovom sviranju saksofona

    norveška u mojim

    mislima

    28. juni 1991

     

     

    kad povuče

    dim iz svoje već

    ispušene cigare ona

    obliže usne jer su joj

    suve od nestrpljenja

    i vetra na palubi

    odužio ga lamanš

    i meni i njoj

    29. juni 1991

     

     

    i

     

     

    napušta

    me moje telo na

    sredini jednog od

    mostova londona. šta

    ću sebi. samo sam

    stigao i zurim

    30. juni 1991

     

    ruža lutanja

    je most između

    drugog i trećeg

    milenijuma pa

    mi je most

    kuća

     

     

    juli

     

     

    tekst i grudi

    to bi bila civilizacija

    pre svega. ja sam

    dovoljno mali da je

    celu primim u

    sebe

    1. juli 1991

     

     

    i

     

     

    pokisao

    trčim preko

    vestminsterskog

    mosta prepun mučnine

    i bola koji se zovu rat

    naskačem na barice

    prskan

    beskućništvom

    2. juli 1991

     

    počeo je

    rat u jugoslaviji u

    kome se jugoslavija

    u kojoj sam rođen i u

    kojoj sam živeo

    raspala

     

     

    i

     

     

    kad doleti

    vrapčić u moju

    blizinu ja osetim

    da sam ja ja. niko

    mi u ovim danima

    ne pomaže koliko

    vrapci

    3. juli 1991

     

    vrapci

    sve ptice i

    crvendać su mi

    davali i daju

    snagu

     

     

    i

     

     

     ti si moj

    blagoslov kaže

    mi marko stepanov

    blagoslov kolenima

    koja padaju na

    zemlju

    4. juli 1991

     

     

    opet

    jedan

    vrapčić

    5. juli 1991

     

     

    sve je

    sa jutrom

    drugačije

    talasi reke 

    rade svoj

    posao

    6. juli 1991

     

     

    zašto ne

    bih malo gledao

    ovu bordo najlon

    kesu koja visi

    o bojleru

    7. juli 1991

     

     

    mir po

    stomaku se širi

    po leđima. ja sam

    dete i zato sam

    rudnik

    8. juli 1991

     

     

    kupati

    se po prašini

    to još jedino znaju

    vrapci. nekad smo

    to znali i mi

    9. juli 1991

     

     

    ima u tome

    nešto. još kad

    se podeli na tri i

    savije na pola pusti

    u vodu i zamiriše

    na lavandu

    10. juli 1991

     

     

    pruži mi

    ruku pružiću ti ruku

    jednom kada je padao

    sneg. uvek kada vetar duva

    jednom i uvek kada se čudo

    budi. čudo u meni. meni

    tebi. ja čudo. čuješ

    čujem čudo

    11. juli 1991

     

     

    bilo je

    i zaboravilo se

    jeste ono onim što

    je sad. sad svetkovina

    ja sam pa sam bez

    izbora

    12. juli 1991

     

     

    danas je

    trinaesti jul. ovde

    sam i ja. šta bi drugo

    danas bio današnji dan

    nego trinaesti reče tiho

    umetnuta rečenica

    13. juli 1991

     

     

    usred

    nevolje

    sprema se

    da procveta

    smiraj

    14. juli 1991

     

     

    tako je reč

    prohujalo lepa da

    u rečenici prohujalo

    sa vihorom ona kao

    da lebdi. kao da se

    ništa ne pomera a

    ode ceo život

    izvesno

    15. juli 1991

     

     

    lakše mi

    je kad se setim

    kiše u njoj je sva voda

    i sunce posle kiše i san

    o potopu. i slonovi i

    magarci. miluje

    mi se

    16. juli 1991

     

     

    ja sam

    ponovo tu

    mili mi niz nogu

    ništa. ništa je a

    golica me

    17. juli 1991

     

     

    ja ulazim

    u metro. svaka

    ozbiljnija priča o

    nečemu počinje tek

    kada se može pričati

    o bilo čemu. ja

    izlazim iz metroa

    18. juli 1991

     

     

    ostanemo

    u kupatilu jedna

    muva i ja. ja sedim

    na wc šolji i radim. muva

    radi svoje. i tako jednog

    dana oni se zavoleše

    19. juli 1991

     

     

    kad govorim

    o usnama govorim o

    punim usnama crnkinje 

    iz metroa džubili lajn

    (jubily line)

    20. juli 1991

     

     

    ja sam

    tišina ulice

    noću. sve je tako

    tiho i ulica i noć i

    tišina ovih sporih

    koraka onde

    21. juli 1991

     

     

    kad lopta

    sklizne niz nasip

    ka vodi i probije busen i

    dobije u zaletu i ode. upadne

    u vodu. ljulja se po talasima koje

    je sama napravila. ja sam onaj

    ugaženi deo zemlje na kojem

    sad stoji najhrabriji dečak

    i štapom pokušava da

    dohvati loptu

    22. juli 1991

     

     

    visoka trava

    polegla pod vetrom

    i brdo kao opomena

    brzom koraku

    23. juli 1991

     

     

    ne možeš

    da me se setiš

    ja sam digresija. sa

    mnom su sve blizine

    daleke sa mnom

    trešanja koliko

    hoćeš

    24. juli 1991

     

     

    kako bole

    uši od govora

    pričanje koje vrti

    celo telo u jeziku

    jeziku koji hoće

    da iskoči iz

    sebe

    25. juli 1991

     

     

    nezadovoljstvo

    pod kožom

    nezadovoljstvo

    je telo koje

    se seća

    26. juli 1991

     

     

    čovečanstvo

    je isto. oduvek zauvek

    ma šta kažeš. nemoj mi reći

    čovečanstvo nemoj da

    ti dođem tamo

    27. juli 1991

     

     

    džez

    rastura u

    kolima po ulicama

    londona dok se vozimo

    nedeljom u brajton

    učitelj džez. heroj

    telemonijus

    monk

    28. juli 1991

     

     

    i

     

     

    baš

    je tako

    bilo a tako

    kako je bilo

    tako je i

    sad

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja majka božija

    13. novembar 2024.

    27373. dan mog života

     

     

    kada

    sam 21. marta

    1991 počeo da posle 

    10 godina pišem ja sam

    ti je on 2 iza mene su bile već

    više od 2 godine pripreme za ružu

    lutanja moje prvo desetogodišnje

    hodanje tako je kaja nastajala u

    jeku tih priprema i prvih 5

    meseci ruže lutanja

     

     

    i

     

     

    danas

    pre kaje

    još malo

    o kaji

     

     

    i

     

     

    kaja je

    trpljenje

    kojim se ja

    oslobađa

    od sebe i

    postaje

    bog

     

     

    kaja

    je majka

    božija svih

    bića

     

     

    kaja

    su rana

    ustajanja

    udovice koja

    ustaje da bi

    bila i žena i

    muž svom

    porodu

     

     

    kaja

    i lokvanji

    i kajina rana

    prolećna

    sunčanja

    i

    podavanja

    suncu

     

     

    kaja

    ili

    pokupiti

    bačene

    stvari

    sa

    ulice

     

     

    kaja

    ili

    pevanja

    anđela

    u

    sumrak

     

     

    kaja

    ili

    beda

    kojom

    vaskrsava

    bog

     

     

    kaja

    ili

    kajine

    batine

    kazne

    kojima

    još

    više

    volim

    kaju

     

     

    i

     

     

    kajo

    krenimo

    sa

    kajom

     

     

    neko reče

    u tom slučaju

    nosi se

    26. maj 1991

     

     

    čim

    primetim neku

    ženu prepone mi

    blago zadrhte kao

    uspavanka

    27. maj 1991

     

     

    ona priča

    o tuzi. izgubljenom

    smislu. gađenju. kaže

    da će doći ali možda i neće

    da su joj deca već legla. da

    se oseća samom i da ni

    cveće više ne zaliva

    28. maj 1991

     

     

    kako

    dođe tako

    prođe. pada

    samoća

    29. maj 1991

     

     

    ja sam

    povlašćenost

    dobrovoljno poniženih

    holanđanin kaže star sam

    4 milijarde i 43 godine

    to kažem i ja. ja

    dobrovoljno

    poniženi

    30. maj 1991

     

     

    ja sam

    izgubljeno dete

    znači svi ljudi pod

    kapom nebeskom

    31. maj 1991

     

     

    juni

     

     

    sliva mi

    se svetlost

    kroz šaku

    kojom

    pišem

    1. juni 1991

     

    svetlost

    piše

     

     

    i

     

     

    prožetost

    sobom. postati

    drugi. to što

    jesam

    2. juni 1991

     

     

    kad

    tamo kroz

    prozor planina 

    i večernji zrak. i

    bulke ostale u

    sećanju

    3. juni 1991

     

     

     ti tu

    ništa ne

    možeš čoveče

    reče mi jedan

    čovek. i tako

    je

    4. juni 1991

     

     

    ja sam

    već danima o

    zid naslonjena

    armatura. prolazeći

    jedan dečak otire o

    mene veliko g.

    iz nosa

    5. juni 1991

     

     

    ja sam

    strašna budala

    što odjekuje u noći

    ja sam prepun gluposti

    do vrha. ja sam malenkost

    i mizerija sentimentalne duše

    za vikend. ja sam muškarac ni za k.

    jer živim sam kao magarac predvodnik

    ja sam dosadni demagog sa tendencijom

    ka progresu. ja sam ljubomorni glavonja

    sa nadobudnim pogledom u stranu

    ja sam smrdljivo g. zvanično

    zvanično i začuđeno

    6. juni 1991

     

     

    ljubav

    ništa neće

    samo njene

    grudi i njene

    bokove

    7. juni 1991

     

     

    voz. u njemu

    mislim o stanicama

    više u polasku nego u

    dolasku. kakav je to tek

    kič kad nečija osećanja

    osećanja drugih

    nazivaju kičem

    8. juni 1991

     

     

    žudnja

    za životom

    i topao vazduh

    koji se širi oko

    nas. u srebrnom

    vetru otkači

    9. juni 1991

     

     

     voleo bih

    da živim u nekom

    malom morskom mestu

    sa osunčanim kamenim

    trgom i da sate provodim

    stojeći na njemu rekao

    mi je malopre 

    slobodan tišma

    10. juni 1991

     

     

    više me

    je u njenom

    telu nego u

    mom

    11. juni 1991

     

     

    ja sam

    pogled koji

    se prosuo po

    pegicama na

    njenim grudima

    dišem

    12. juni 1991

     

     

    ono što

    se tada u tom

    trenutku dešava

    ja zovem nije mala

    stvar biti niko i

    ništa

    13. juni 1991

     

     

    još malo

    još malo i više

    ništa neće ostati od

    testa sa makom

    a u tanjiru

    14. juni 1991

     

     

    put

    put i noć

    visoka mera

    stvari drži me

    budnog

    15. juni 1991

     

     

    kad

    bi leđa

    kad bi leđa

    kad bi leđa i

    sve ostalo bi

    kad bi sve

    ostalo i

    leđa

    bi

    16. juni 1991

     

     

    sve

    je svet je

    svetlost. svetlost

    nam je domaćin. mi smo

    gosti. stranci. došli odasvud

    sasve naše reči. će bidnemo

    i će karamo ovaj život dok

    ga ne iskaramo

    17. juni 1991

     

     

    i

     

     

    jedni

    ljudi

    i

    drugi

    ljudi

    18. juni 1991

     

    tog dana

    sam otputovao

    prvo u pariz pa za

    koji dan za london da

    dovršim pripreme za ružu

    lutanja i 9. novembra 1991

    krenem na desetogodišnje

    hodanje. od odlaska tog

    dana sve se promenilo

    i ja se više nikad

    nisam vratio

     

     

    i

     

     

    toliko su

    drugi lepi da ne

    znam šta bih sa

    sobom. a tek

    crne žene

    19. juni 1991

     

     

    da prihvatim

    sve i da sve mirno

    podnesem i krenem

    niz put laki brate

    slatki

    20. juni 1991

     

     

    leto

     

     

    ja sam

    ona prednja noga

    koja je još u vazduhu

    ponekad pomislim da smo

    svi mi samo teške ptice

    koje padaju na tlo

    21. juni 1991

     

     

    da sam

    znao ko je ona

    ja bih znao ko

    sam ja

    22. juni 1991

     

     

    ptice

    lete

    nošene

    mirisom

    cveća

    23. juni 1991

     

     

    par reči

    dve reči

    jedna

    drugu

    24. juni 1991

     

     

    oznojen trčim

    pariskim ulicama

    kao mladić. bojan

    bem me je čekao

    25. juni 1991

     

     

    i na

    peti živci

    mi napeti

    26. juni 1991

     

     

    i

     

     

    kajo

    radujem ti

    se radujem

    kajo

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja me je rodila za kaju je vredelo živeti

    12. novembar 2024.

    27372. dan mog života

     

     

    kaja

    je

    kaja

    mandić

    kaja me je

    rodila da bih 

    je pevao i

    rodio

    kaju

     

     

    i

     

     

    ajmo

    kajo

     

     

    kad vidiš

    da je trava

    zelenija to sam

    ja. intenzitet

    24. april 1991

     

     

    hvala za

    ovaj dan za

    ovu lepotu koju

    si stvorio za

    mene

    25. april 1991

     

     

    ja sam

    gavranova

    senka po travi

    juri me jedan mali

    pas ali gavran odleće

    ka oblacima i ja

    nestajem pred

    njegovim

    očima

    26. april 1991

     

     

    ja sam

    ono što zovu

    ubilo se da me nema

    kao da su svi anđeli

    zaspali

    27. april 1991

     

     

    mnogo

    oblaka i jedan

    jablan. ne živim ja

    nego hristos živi

    u meni

    28. april 1991

     

     

    pružila se

    daska svom svojom

    dužinom. mene niko ništa

    ne pita. ravnica je ravnica

    ravnica je jedan dan

    29. april 1991

     

     

    i

     

     

    želim da

    gledam ptice

    bez znanja. samo

    da ih gledam i da ih

    gledam. i da ih gledam

    da im vratim spokoj

    spokoj kojim me one

    čine spokojnim

    30. april 1991

     

    ptice

    su mi 

    najvažnija

    stvorenja

    um

    lepote

     

     

    maj

     

     

    ti stari

    sedokosi čoveče

    što ulaziš u autobus

    ja vidim tebe i tvoju belu

    košulju umrljanu prolivenim

    kafama na mestu gde si

    nekada sa dorćolskim

    ponosom nosio

    kravatu

    1. maj 1991

     

     

     

    kad uto kiša

    kao ozarenje. kiša

    kao da nešto jeste. kao

    nečiji koraci. kao vrtom. to

    kažu da je niz. ja sam samo

    sa vetrom proleteo papirić. rez

    uz ivičnjak niz ulicu do gume

    baturanovog renoa

    2. maj 1991

     

     

    noć je. farovi

    osvetljavaju šljunak

    sve je tako jednostavno

    mame me ruže

    3. maj 1991

     

     

    ja sam

    poljubac vlažnih

    usana. svi i sve

    u meni. kao a

    4. maj 1991

     

     

    ljubičasto

    što zrači predvečerje

    predvečerje sa sunčevom

    vatrom. doba dana. doba

    dana u godini

    5. maj 1991

     

     

    padina

    me čini kaže

    gospodin uspon

    6. maj 1991

     

     

     u redu

    pa šta. odatle

    tek treba početi

    odmah

    7. maj 1991

     

     

    ništa. samo

    se probijam i kažem

    genije nije ništa drugo

    nego po volji ponovo

    preživljavanje

    detinjstva

    8. maj 1991

     

     

    ja sam 

    vruća pita sa

    šumskim voćem

    blopoće ustima i

    hladi me jezikom

    zoltan varadi

    novi milenijum 

    je njegova

    budućnost

    9. maj 1991

     

     

    ja sam

    brežuljkovo kovitlanje

    cik. zelena trava. cik. sunce

    po staklićima. linoleumi i mravi

    toplina popodneva. ala ovaj žuri

    ovoj samo što štikla nije otpala

    ko misli da je brežuljak lako

    biti taj se lako zajebo

    10. maj 1991

     

     

    hoće posle

    ove grmljavine. hoće

    posle ovih iščekivanja u

    donjim slojevima. hoće posle

    jasno je da će pasti. već se

    vidi po asfaltu. mogla bi to

    biti kiša u sremskim

    karlovcima

    11. maj 1991

     

     

    nekome vazduh

    miriše na biber. nekome

    nije ni do čega. neko nekome

    u glasu prepoznaje da je voljen

    nekoliko golubova sleće na bačene

    mrvice hleba. neko je. ja sam pak

    soba u kojoj tri žene sede pred

    nedeljni ručak i ćute. u mene

    ulazi jedan muškarac

    njega su čekale

    12. maj 1991

     

     

    sitna sipi

    u kostima radi

    telo podrhtava. sve

    posivi. i ja kisnem

    ja patika barom

    prelivena

    13. maj 1991

     

     

    ja sam

    bela plastična

    kašičica za espreso

    sada više nisam (odoše

    moji pusti snovi). on me i

    dalje lomi. uvrće. zavrće. savija

    kida. grize. trlja. udara o čašu i 

    sto. pali šibicom. ubija sve u meni

    zatire mi i seme i poreklo. čovek

    ponos životinjske vrste. božije

    stvorenje al kad kad

    bi se zezali

    14. maj 1991

     

     

    ona hoda

    prema meni niz

    pop lukinu i gleda me

    pogledom kojim mi kaže

    gledaj me. malo kasnije ciganin

    u gradskom klozetu popravlja

    tranzistor i peva šta će meni

    amerika kada oca

    nemam ja

    15. maj 1991

     

     

     najteža stvar

    na svetu je ljuštiti

    rovito jaje

    bogami da znaš

    16. maj 1991

     

     

    padala je kiša

    i ja sam razgovarao

    sa davidom. istog dana

    (još je padala kiša) razgovarao

    sam sa brankom. oba razgovora

    snimio je miša milošević. razgovor

    sa albaharijem nazvao sam david

    razgovor sa vučićevićem nazvao

    sam branko. to je početak

    video radova pod

    nazivom

    prijatelji

    17. maj 1991

     

     

     suprotnost

    koja diše rekla je

    ona. a on je zapisao

    suprotnosti koja dišeš

    bilo je popodne. sunčano

    sa vetrom. nije bilo ljudi

    bilo je razgovora. i malo

    prolivene kafe po

    podu

    18. maj 1991

     

     

    jedan vrapčić

    doleti niz žute cvetove

    uz bele stolice. druga obala

    reke je tamnija. na trenutak

    mi krene očaj. prošao je

    želeo bih da budem

    ravan kao reka

    19. maj 1991

     

     

    jedna devojka

    je porasla. druga je

    mršava i lepa. uzgred budi

    rečeno ja sam autobusko staklo

    polomljeno i ostavljeno ovde uz

    banderu. malopre je ovde bila i

    jedna žena pedesetih godina

    lepih usana usana da

    poludiš

    20. maj 1991

     

     

     voli te

    još jednom

    tvoj vrli neprijatelj

    svim žarom nevine

    ljubavi svoje napisala

    je jedna žena jednom

    muškarcu čak iz

    švedske. a on

    jado moj

    21. maj 1991

     

     

    gladan

    različitosti

    žedan istosti

    između njih

    sredina. sredina

    božija. pevačkim

    glasom duša

    bogu odlazi

    22. maj 1991

     

     

    i

     

     

    onda sam

    hodao. nogu

    pred nogu. ništa

    više samo to

    23. maj 1991

     

    onda sam

    hodao. nogu

    pred nogu. ništa

    više samo to

    to je to

    i

    onda

    i

    sada

     

     

    i

     

     

    da budem

    drag svemu rekoh

    sebi. ta voda neka ide

    tako velika. ta planina neka

    se plavi tako smirena. a večernje

    hladno sunce neka se posipa

    po njima. budi mi muž

    kažu mi drvoredi

    24. maj 1991

     

    da budem

    drag svemu

    drag i blag. ne

    znam da li sam

    uspeo u tome

    ali to jesam

     

     

    i

     

     

     ali šta ćeš

    behu poslednje

    reči van goga

    25. maj 1991

     

    jako

    volim

    van

    goga

     

     

    i

     

     

    uživam

    kaji kaja

    uživa u meni

    živa je živa

    pesma

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    kaja

    11. novembar 2024.

    27371. dan mog života

     

     

    kaja

     

    ovu knjigu posvećujem onima koji su se osmehnuli

     

     

    proleće

     

    mart

     

     

    deset godina kasnije

    knjigu kaja pisao sam deset

    godina posle knjige ja sam ti je on

    kao što se slovo nadovezuje na slovo

    reč na reč

    rečenica na rečenicu

    korak na korak

    dan na dan

    udah na izdah

    cvet na seme

    pati smit na bili holidej

    pevanje na boga

    ja na svako ja

    tako i

    knjiga sledi

    knjigu

     

    sledeća knjiga

    biće pisana

    2001-2

    a četvrta

    poslednja

    2011-12

     godine

     

    nadam se

    da ćeš ovu celinu

    1981-1991-2001-2011

    pročitati u svakoj slici

    videti u svakoj rečenici

    svakoj reči. slovu

    dahu

    predgovor

    kaje

     

     

    i

     

     

    kajo

    krenimo

     

     

    pupoljci

    su već krenuli

    uopšte nemam

    hrabrosti kaže

    dečak dečaku

    21. mart 1991

     

    uvek

    kad krenu

    pupoljci dobro

    je da krenu i

    devojčice

    i

    dečaci

     

     

    i

     

     

    volim što

    sam guma. ima u 

    mom životu nešto od 

    one bezličnosti kojom

    govore ljudi

    prolazio sam ovuda pa reko da svratim

    na mene ne računaj ja kao i da ne postojim

    ti znaš mene. ne pitaj samo pitam. kad bi se

    ja pito. mene i tako niko ništa ne pita

    22. mart 1991

     

     

    o autobusu 76

    za bežaniju mogao bi se

    napisati jedan mali roman

    nakrivljenom. prepunom. pokvarenih

    vrata. s kočnicama koje cepaju uši. putnicima

    u znoju i strahu. grafitima koji otkidaju stolice i

    lome šrafove. kad uđeš u njega kajanja

    nema samo stomak u previranju i

    socijalistička nada u lepšu

    budućnost

    23. mart 1991

     

     

    propadam u

    ponore propadanja

    i tu baš tu treba

    preživeti

    24. mart 1991

     

     

    ja sam gomila

    šljunka. sa mnom su

    slamčice. piljevina. hartije

    ova žuta najlon kesa. slomljena

    fosna. sedam zarđalih eksera 

    mnogo grudvi zemlje. jedan

    petoparac. tri pljuvačke i

    komšijina ljutnja što su

    me  istresli ovde

    25. mart 1991

     

     

    zuji neonsko

    svetlo iznad mene

    duboka je noć. prođe tek

    po koji taksi. apsolutno njegova

    stvar. oko mene se sve zeleni

    ako si mislio nešto da me

    pitaš bolje nemoj

    26. mart 1991

     

     

    ne objašnjavam

    ništa. odmaram se u

    neobjašnjavanju

    27. mart 1991

     

     

    ja sam

    zvuk kiše po 

    limu. neko bi mogao

    reći ne daj bože

    ko

    rekvijem

    28. mart 1991

     

     

    ja trag

    u blatu ili blata trag

    samostalnost i nezavisnost

    fragmenta podučava me samostalnosti i

    nezavisnosti. kad kažem mir nešto kažem

    ja sam ili koje se pretvara u i i u i i

    29. mart 1991

     

     

    i

     

     

    ja sam

    ono što se i tako

    i tako ne bi moglo

    nikako nazvati. prema

    tome dabome

    30. mart 1991

     

    dabome

    da je ceo

    svet na

    meni

     

     

    i

     

     

    daljina i darivanje

    pliva trunje po vodi. peni se

    pena deterdženta. i jedno korito

    negde bogzna gde. umalo da

    padne čaša sa kredenca

    31. mart 1991

     

     

    april

     

     

    ponekad 

    ne baš ni tako

    retko otvaraju mi se

    sama vrata okeana

    mog ormana

    1. april 1991

     

     

    ja sam

    baš cigla u osmom

    redu i druga od ivice zida kuće

    broj 13 u ulici teodora borockog na

    bežanijskoj kosi. kad su me vadili

    posle pečenja jedan reče ova

    cigla je baš cigla

    2. april 1991

     

     

    rođen sam

    sa stidom. a kako

    sam rastao od rođenja do

    danas stid se uvećao jer sam

    se stideo i stidim se što se

    stidim. jebeno. jebeno

    gavrane moj

    3. april 1991

     

     

    i

     

     

    ja sam

    unutrašnji red

    formiran vojvođanskim

    kanalima. oni su i ovoga što

    piše svemu naučili. ćutanju

    drvoredima. vodi i pravoj liniji

    švićkaju kanali putuješ

    čim ih pogledaš

    4. april 1991

     

    panonija

    svemira. pašnjak

    na kome se poje i hrane

    sve bića svemira. panonijo

    baruštino svedobrote

    i svelepote

     

     

    i

     

     

     kako ste

    onako. trpi se

    odgovori starija žena

    oslonjena obema

    šakama o zid

    5. april 1991

     

     

    ove noći

    su pukli pupoljci

    pod vedrim nebom

    dvehiljadegodišnjeg

    vaskrsenja

    6. april 1991

     

     

    tu i tamo

    dešava se. priča se

    lije pa curi polako. prelama

    se kako u rečenici tako i u životu

    šta ćeš bože moj. takav je život. a

    tek reči. ni luk jeo ni luk mirisao. a da

    znaš. već sam reko. al da ponovim

    što kažu nije mi teško švićkaju

    kanali putuješ čim ih

    pogledaš

    7. april 1991

     

     

    kupaju se

    golubovi u vodi. u

    barici na asfaltu. ulubilo se

    jedno parče pred samoposlugom

    dve žene šezdesetih dok govore zabacuju

    kosu onim ćurećim pokretom vrata. tek su sada

    mlade. tresu krilima prskaju kapljice po vodi

    najlon kesu nosi vetar a ja sam perce sa

    površine vode pa sa novim naletom

    vetra niz asfalt u travu

    u zemunu

    8. april 1991

     

     

    ja sam

    zakopčanost košulje

    kopčam od jutra do mraka

    svakog dana osim srede obično

    onda mi peru košulju. i dok je peru i

    dok se suši ja ne zakopčavam

    odmaram raskopčano

    9. april 1991

     

     

    ja sam

    pogled kojim se

    ovaj četrdesetogodišnjak

    za trenutak osvežio. pogledao

    sam u plavet iznad avale i njemu

    su sada oči vlažne. plače

    čovek. dvadeseti vek

    10. april 1991

     

     

    kad grune

    vrtložna staza

    u brdo. kad grune a

    ćuti. grune a lepa

    je kao milost

    11. april 1991

     

     

    ja sam

    dodirnuo njeno

    rame i postao sam ona

    i njen stomak i njene oči

    i njen vrat lep kao i ona

    jučerašnja staza

    12. april 1991

     

     

    procvetalo

    voće. voće cveće na

    drveću. beli se i po noći

    neko se vraća kući uz

    stazu. pala mu je kapa 

    na slepoočnicu

    13. april 1991

     

     

    bože

    javila se

    usred noći

    ptica

    14. april 1991

     

     

    i

     

     

    odlučnosti

    vodi me

    15. april 1991

     

    apriori

    prapoverenje

    i

    prapoverenje

    u

    apriori

     

     

    i

     

     

    zovem se

    njihanje. jedno sam

    iz velike porodice njihanja

    lišće. vetrovi. veš. granje. zastave

    repovi. plesovi. a ja sam pak njihanje

    ruke ovog čoveka u somotskom

    sakou. nešto ga pritislo danas

    njiše ko da ne diše

    16. april 1991

     

     

    ona kopa a

    on plevi. on zastaje

    ona ga gleda. sada on nju

    gleda a ona se saginje. on se

    oslanja o držalje a ona pokupi travu

    njegova trenerka visi o voćki. vetrić je

    oni nemaju sistem za kopanje. oni

    se samo druže i zajedno stare

    na tom malom parčetu

    zemlje oko kuće

    17. april 1991

     

     

    i

     

     

    izvesnost

    metafore je u

    odsustvu agresije

    u hrabrosti da se

    podnese

    bezrazložna

    sreća

    18. april 1991

     

    podneti

    bezrazložnu

    sreću je umetnost

    življenja

     

     

    i

     

     

    pogledam

    šaht. teraco pločice

    rešetke za brisanje cipela

    krpa. zid. pogledam unutra beli 

    zid. beli tepih. bela fotelja. beli

    radijator. zaliveno cveće. trepnem

    pogledam mlada žena prevodi

    karverove priče

    19. april 1991

     

     

    i kišica

    rumenilo na

    njenim obrazima a i

    hladno je. on je gleda i priča 

    o istini. ona priča o sreći. o istini

    sreće o sreći istine. rumenilo polako

    nestaje sa njenog lica. sad i ona

    njega gleda i smeje se. i

    kišica je

    20. april 1991

     

     

    a onda sa listova

    bokvice kaplje njegova

    mokraća. gledam ih oboje i

    tog čoveka i bokvicu ja žuti

    maslačak. on rukom otresa

    kapljice a listovi su se

    posle onog mlaza

    već umirili

    21. april 1991

     

     

    staza je

    savršena. vodi

    u noć. na vrhu dve

    bandere. jedna zelena

    od mahovine a ona nova

    još od katrana. čuje se

    autobus. kamenje se

    sliva niz stazu

    dotrčava

    pas

    22. april 1991

     

     

    tri stvari

    misliti kolenima

    ljubiti dečakov strah

    pokupiti pesak u šaku

    23. april 1991

     

     

    i

     

     

    ja sam

    samo pesma

    koja peva sve i

    svakog. nadahnuće

    svakom da bude samo

    ono što jeste jer svako

    ko samo jeste 

    bog je

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ja sam ti je on i tren večnosti

    9. novembar 2024.

    27369. dan mog života

     

     

    ajmo

    poslednjih

    14 pesama

    pesme ja

    sam ti je

    on

     

     

    ja sa

     lebdeći moral

    uznosim i gornjim

    uvidima se snažim. a

    onda ničice padam dole

    i tresem se pred silom

    zemaljskih zakona

    sve je to reč o

    ženi

    6. mart 1982

     

     

    ja sam

    prituljena

    svetlost iz

    prednje sobe

    dovoljno za

    slutnju

    7. mart 1982

     

     

    ja sam

    obraz i ćelava

    glava onog što zamiče

    na stepenicama podzemnog

    prolaza. ko je danas imao da

    jede i pije nije ni u mojoj

    ni u njegovoj glavi

    8. mart 1982

     

     

    ja sam

    težinina težina

    nekada ne mogu da

    živim od sopstvene težine

    sada sam se privukla ovoj

    rečenici da se kroz nju

    olakšam i objasnim

    9. mart 1982

     

     

    ja sam

    krst patrijaršije

    nad krovovima kuća

    jedan se mladić u ovom

    trenutku zagledao u mene

    kao da gledajući me vidi

    ono što godinama niko

    u meni nije video

    10. mart 1982

     

     

    ja sam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam

    11. mart 1982

     

     

    i

     

     

    ja sam

    dužnost da se

    bude neposlušan

    učeno neznanje

    12. mart 1982

     

    dužnost

    mi je da budem

    neposlušan a da

    poslušavam učeno

    neznanje i da se

    podajem bogu tebi

    svemiru i svakom

    i svim bićima

    svemira

     

     

    i

     

     

    ja sam

    kundalini

    ženski uzrok

    nahranila sam

    danas petoricu

    svojom toplinom

    a da se moja

    nežnost za

    ostale nije

    umanjila

    13. mart 1982

     

     

    ja sam

    hrabrost. crvena

    lampica upozorenja

    samozavaravanje. čitavi se

    narodi vekovima vuku potuljeni

    i glave ne dižu uronjeni u samoljublje

    svojih uskih granica. hrabrost je to priznati i

    otrgnuti se. posmatrati prirodu. dodati nekom

    fen za kosu. ustati ranije iz kreveta. zaliti

    i negovati cveće. ne plašiti se opštih

    mesta. jer iako fraza gotovo

    škripi u uhu najveća je

    hrabrost voleti

    14. mart 1982

     

     

    ja sam

    čokolada na

    vrhu njenih zuba

    malo pre me je kupila

    čeka autobus. umorna je

    osetim to po načinu

    kako me topi u

    ustima

    15. mart 1982

     

     

    ja sam

    još pospani

    autributi jutra u

    garsonjeri na voždovcu

    prskanje kapljica po vreloj

    ringli na kojoj se greje mleko

    bela površina svetlosti kroz

    prozor. gole noge nad glavom

    u prolazu u kupatilo. pidžama u

    vazduhu bačena ka krevetu

    odmorni mišići nogu i leđa

    željni jutarnjeg teglenja

    miris već ugrejanog

    mleka. hvala

    višnji

    i

    kseni

    16. mart 1982

     

     

    ja sam

    ponovo cvrkut

    poodrasli nokti

    na nogama

    17. mart 1982

     

     

    ja sam

     o makazama

    o rosi o žudnji

    za jebanjem

    18. mart 1982

     

     

    ja sam

    pupoljak

    19. mart 1982

     

     

    kraj

     

     

    i

     

     

    ja sam

    pupoljak

    godinu dana

    posle ja sam

    proleće i to

    je pesma

    ja sam

    ti je

    on

     

     

    i

     

     

    ja sam

    pupoljak i

    42 godine

    posle ja

    sam

    pupoljak

     

     

    i

     

     

    ja sam

    ti je on

    je

    prva

    knjiga

    prvog

    pesnika

    svakog

    bića

    i

    poslednjeg

    pesnika

    svih

    bića

    spoznah

    to

    sad

    posle

    42

    godine

     

     

    i

     

     

    ja sam ti je on

     

    je moj prvi veliki jezički niz

     

    ja sam ti je on je moj prvi kanon pevača

     

    ja sam ti je on je moj prvi koan pevanja

     

    ja sam ti je on je moje prvi nadahnuće pesme

     

     

    i

     

     

    kad sam

    u jednom dahu

    1982 pročitao svitak ja

    sam ti je on pred ljudima

    nije ostalo ništa nego

    samo bruj pesme

     

    kada bih

    danas naglas

    pred svim bićima

    pročitao ja sam ti je on

    verujem da ni sad ne bi

    ostalo ništa nego

    samo pesma

    boga

     

    ja sam

    ti je on je put

    od bruja pesme

    do pesme boga

     

     

    i

     

     

    ja sam ti je on

    je poezija i umetnost

    van literature i umetnosti

    nego poezija i umetnost

    u svemu i svakome

     

     

    i

     

     

    ja sam ti je on

    ti si mi pomoglo da

    se ja i moje ja više ne

    hvale nego da hvale svako 

    i svačije ja a samim tim budu

    jedno jedino ja kojim se ni ja

    više ne hvalim nego ga samo

    potvrđujem i podajem mu

    se i jesam ga baš ja

     

     

    i

     

     

    posle

    dve nedelje

    čitanja i pevanja

    ja sam ti je on

    ponavljam

     

     

    ja sam

    je ozarenje

    bogom

     

     

    knjigu

    ja sam ti je on

    posvetio sam

    siromašnima i to

    me je vodilo kroz

    život  i vodi i u

    umetnosti

     

     

    pesma i

    jeste siromah

    koji s radošću

    peva ovaj

    svet

     

     

    pesma

    je moja savest

    da volim svakog

    i moja svest da i

    jesam svako

     

     

    pesma

    dana davala

    je danu lepotu

    a mom životu

    dobrotu

     

     

    ja

    sam

    nestao a

    pevalo je

    i peva ja

    sam

    ja

     

     

    bog

    je tačka

    lopte

    to

    je

    moja

    umetnost

     

     

    ja

    je krug

    pevanja

    to

    je

    moja

    pesma

     

     

    ja sam

    ti je on ja

    sam te pisao

    pevao stvorio i

    porodio a sada ti

    ja sam ti je on

    pišeš pevaš

    stvaraš

    i

    porađaš

    mene

     

     

    ja

    sam

    ljubav

    za

    ženu

    i

    odanost

    ženi

     

     

    ja sam

    ti je on

    je

    so

    pevanja

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti je

    on

    od

    ovog

    trenutka

    12:42

    9

    novembra

    2024

    proglašavam

    te tek rođenim

    živim bićem

    amin

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ja sam ti je on i svaki dan

    8. novembar 2024.

    27368. dan mog života

     

     

    ja sam

    ti je on je i

    ja i ti i on 

    svakog

    dana

     

     

    i

     

     

    ja sam

    ti je on svaki

    dan ko svetinja

    beznačajnosti

    kojom jedino

    jeste sve

    ono

    što

    jeste

     

     

    i

     

     

    ja sam

    ti je on je vreme

    pevanja i pevanje

    vremenom

     

     

    i

     

     

    krenimo i

    danas zajedno

    ja sam ti je on

     

     

    ja sam

    slučajni pogled

    na zemlju. na zemlji

    čantra za eksere

    5. februar 1982

     

     

    ja sam

    tečni griz

    u plavoj šerpi

    da ne bih govorkao

    o vlasti postao sam

    tečni slatki griz

    6. februar 1982

     

     

    ja sam

    tri srne na

    putu. noć je. i

    danas su bacali so

    na put. i danas je

    tako ukusna

    7. februar 1982

     

     

    ja sam

    u zelenom

    jezeru drine odsjaj

    vrhova snežno plave

    tare. vetrić je ustalasao

    mirnu vodu i ja sam vrh

    planinski nestao u

    dubinama

    drine

    8. februar 1982

     

     

    ja sam

    potok

    i

    smilje

    9. februar 1982

     

     

    ja sam

    toplota zemlje

    miris. gustoća. kakvoća

    vodopropustljivost (i šta još)

    koja delujem na njihove oči

    noseve. narav. lepotu i

    sudbinu

    10. februar 1982

     

     

    i

     

     

    ja sam

    inje

    11. februar 1982

     

    injem

    sam i

    danas

     

     

    i

     

     

    ja sam

    nebo

    12. februar 1982

     

    nebo

    moje

     

     

    i

     

     

    ja sam

     kapljanje

    vode iz

     (zašto)

    nezatvorene

    slavine

    13. februar 1982

     

     

    ja sam

    linija što deli

    dva ukusa. dva

    senzibiliteta. dva

    duha vremena

    retki me

    prepoznaju

    14. februar 1982

     

     

    ja sam

    preletanje zaista

    sivog neba i graktanje

    vrana u još nesvanulo

    jutro

    15. februar 1982

     

     

    ja sam

    usamljenost

    kao bezrazložno

    zabodeni štapić

    u zemlju

    16. februar 1982

     

     

    ja sam

    veliki kamen

    u kotrljanju niz

    liticu

    17. februar 1982

     

     

    ja sam

    osunčana bela

     kuća sa drvenom

    verandom. ali sobe

    u njoj su još

    hladne

    18. februar 1982

     

     

    ja sam

    ona mala

    devojčica iz

    sela milićevića

    u bosni. mala

    lepotica đulesma

    zemljine vodene i

    nebeske snage

    su u njoj

    19. februar 1982

     

     

    ja sam

    kamen

    i

    mraz

    20. februar 1982

     

     

    ja sam

    paperjasti sneg

    beli meki brat sivih

    daljina. muž crnoj

    zemlji nebeskoj

    21. februar 1982

     

     

    ja sam

    ruža žene

    koja je napisala

    jednu od najlepših

    i najmudrijih knjiga

    dvadesetog veka

    knjigu o strahu i

    nadanju

    22. februar 1982

     

     

    ja sam

    hiljade i hiljade

    lasta što su krenule

    ka nama. hoćemo li

    ih ove godine biti

    dostojni

    23. februar 1982

     

     

    ja sam

    glas radio

    spikerke koji mi

    je bio jedina radost u

    jutarnjim časovima

    kasarnskog

    kruga

    24. februar 1982

     

     

    ja sam

    slavujeva

    glava

    25. februar 1982

     

     

    i

     

     

    ja sam

    otvorena

    šaka

    26. februar 1982

     

    otvorena

    šaka me je

    hranila i

    hrani

     

     

    i

     

     

    ja sam

    vera

    u

    ništa

    27. februar 1982

     

    vera

    u ništa je

    davanje

    života

    za

    sve

     

     

    i

     

     

    ja sam

    senka bagremove

    ogolele grane od ranog

    sunca na podu nečije sobe

    šare na tepihu po kome se

    lelujam uveseljavaju me

    isto koliko i vetar granu

    čija sam samo

    senka

    28. februar 1982

     

     

    mart

     

     

    ja sa

     velika količina

    ćutanja koje vrlo

    jasno govori o

    stvarima

    1. mart 1982

     

     

    ja sam

    tramvajske

    šine. pešački

    prelaz. semafori

    ljudi na prelazu sa

    jedne i sa druge strane

    ulice. drvored ogoljenih starih

    platana. osvetljeni neuređeni izlozi

    noć nad gradom. svetla. tašne

    u rukama. oči ljudi. kiosci

    sveukupnost slike kod

    vuka u jednom

    predvečerju

    sam ja

    2. mart 1982

     

     

    ja sam

    centralni komitet

    sunčevih snaga

    jugoslavije

    3. mart 1982

     

     

    ja sam

    znoj. ovlažio

    sam joj plavi

    pulover pod

    pazuhom

    4. mart 1982

     

     

    ja sam

    lišće. pre podne

    je. nedelja. sunčan dan

    sa vetrom. dve nedelje

    pre prvog proletnjeg dana

    nema nas još na granama

    drveća. nema nas ali

    iznenada ozelenećemo

    svo drveće i izmeniti

    sadašnju sliku

    sveta

    5. mart 1982

     

     

    i

     

     

    ja sam

    ti je on je prostor

    pevanja i pevanje

    prostorom

     

     

    i

     

     

    ja sam

    ti je on su

    tri srne na

    putu 

     

     

    i

     

     

    ja sam

    ti je on

    je

    so

    pevanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    Stranice