AUTOBOGOGRAFIJA
2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365
autobogografija su oboženja autobiografijom
autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije
autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem
autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom
autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju
Ti
si
418869
pupoljak
milomire zar svaka reč nije pesma boga
30. novembar 2024.
27390. dan mog života
milomir
ili kako pevati
glagolima jer svi
glagoli mogu biti
zamenjeni bilo
kojim glagolom
to sam otkrio
u milomiru
i
glagol
strujati
i
biti
biti
i
pevati
pevati
i
stvarati
stvarati
i
hodati
hodati
i
ljubiti
ljubiti
i
vaskrsavati
i
ko
što je je
kaja bila na
početku ruže
lutanja i prvih 4
meseca ruže
lutanja
tako
je
milomir
bio pri kraju
ruže lutanja
i poslednjih
4 meseca
posle
ruže
lutanja
i
milomire
jedno je jebanje
ko i jedno svitanje
ko i jedna nada
vera i ljubav
i
milomire
ko i jedan jedini
milomir svih onih koji
su ne samo hrabri da
dišu nego su i hrabri
da budu baš oni
koji jesu
amin
i
večni
milomiri
krenimo
u
večnost
milomira
i
gledam
unutrašnjim
očima kao svi
majstori
gledanja
25. avgust 2001
i
bajkolikujem
pogledom ovog
prolaznika gde god
da sam bio nikad
nisam otišao dalje
od njegove
krotkosti
26. avgust 2001
to
i
samo
to
i
nagradim
se lelujanjem
palminog lišća u
pesmi tihog
pesnika
27. avgust 2001
dobročinim
slaveći
dobročinitelje
bez kojih ne bi
bilo života
28. avgust 2001
blagoslovim
luj armstronga
koji je rekao da
ako možeš da
pitaš nećeš
saznati
29. avgust 2001
pomažem
noći da se
zarosi na
jutarnjim
ružama
30. avgust 2001
pozovem
se na
svetost
svesnost
i
svetlost
onih koji su
ljubili sve
31. avgust 2001
i
izdržim
misao koju
mislim zar joj
nisam dao
reč
1. septembar 2001
ja
i jesam
jer sam data
reč a data reč
je bog i u reči
i u pesmi
i
provejem
noseći najveći
teret jer gle lakoća
je teret koji nosi
mene
2. septembar 2001
sugerišem
sebi da svaki
dan proživim kao
da su u njemu
hiljade dana
3. septembar 2001
rojim
brojeve i
reči reči je isto
onoliko koliko
i brojeva
4. septembar 2001
spremim
svoj život ja
sam sin
spremačice
5. septembar 2001
usprotivim se
svemu što nije
nadraženost i
smiraj oni su
mera svih
stvari
6. septembar 2001
sastavim se
lepotom
prvih
prizora
7. septembar 2001
trčim
zagrevam
zglobove sveta
čistim hram
mirisom
detinjstva
8. septembar 2001
pristajem
da budem
film pa film
me je i
stvorio
9. septembar 2001
pozdravim
dan dobar je
drug svaki
dan
10. septembar 2001
izmirim se
sa hladnim danom
koji me usamljuje
prinesem ga svom
grubom licu da
ga ugrejem
11. septembar 2001
uzmem
krpu u ruke
seksualnost u
srce muziku u glavu
pod stopalima upalim
vatricu jednog dobrog
puta za svetlost
stvaranja
12. septembar 2001
sagorim
u hiljadama
kilometara cepajući
drva koračanja. održavajući
jučerašnju današnju i
sutrašnju vatru
stvaranja
13. septembar 2001
susretnem se
sa odorom istovetnosti
verovao sam u nju a
sada je znam
14. septembar 2001
trudim se
odan
kosmičkom
radništvu
15. septembar 2001
prokrvim
svoju krv da
mi nenasilje
teče
venama
16. septembar 2001
rukujem se
zaista mislim
da je dobrota
tako lepa da mi
nema druge
17. septembar 2001
javstvujem
sve što postoji
zavisi samo od
mene i zato je
najbolje da se
svemu dam
18. septembar 2001
zaorem
po svojoj
muževnosti
toplo gledajući
belu šoljicu
kafe
19. septembar 2001
iskusim
najčulniji
su čedni
20. septembar 2001
priznajem
ja sam iver koji je
odleteo daleko od klade
i preobrazio se u misao
koja preporađa sve
21. septembar 2001
klimnem
u letu se
prevrćem
od stvaralaštva
protivljenja do
stvaralaštva
predavanja
22. septembar 2001
pijem
put
jedem
lutanje
23. septembar 2001
njišem se
pratim kretanje
ljubljeninih dojki u
kojima već vri mleko
našeg spajanja
24. septembar 2001
i
milomire
i milomire moj ti
si i milomir i milomir
moj. ti si milomire jedan
jedini milomir milomir
milog mira i mira
miline u svakom
i svim bićima
svemira
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
milomire zar svaka reč nije delo boga
29. novembar 2024.
27389. dan mog života
milomir
ili kako pevati
tobom jer samo
sam tobom i
boginja i
bog
i
milomir
je delo svitka
na kome sam ga
svakog dana
pisao
i
motorika
svitka mi je
otvarala svaki
glagol u njemu
samom i njegovoj
lepoti i snazi
i
malopre
sam odmotao
prvih nekoliko
metara svitka
i prestao
jer je
iz
njega
izbijala velika
snaga koja traži
posvećenje i
vreme koje
ja sad
nemam
i
milomiri
dečaci
moji
krećemo
u
milomira
i
trajem
sa usamljenima
koji subote i nedelje
provode samujući i
o tome ponešto
ponekom kažu
u utorak
24. jul 2001
usredsredim se
na novi društveni
ugovor koji uključuje
drugi obraz svih
bića u svemiru
25. jul 2001
obratim se
svima koji me
zavode i kažem
im da je njihova
igra završena
26. jul 2001
premašim
pšenicu u
hranljivosti i
ludu u
žrtvovanju
27. jul 2001
izgubim se
kada vidim sve
ono što ljudska
vrsta ne vidi
28. jul 2001
i
kaznim se
da bi me savest
ispunila erosom
nove
odgovornosti
29. jul 2001
baš
sam
to sinoć
pričao
iđi
i
ističem
pored konjskog
groblja na kraju
sela okružuje me
miris zore kojoj
pripadam
30. jul 2001
uživam
sa prijateljem
dok šlep bešumno
plovi kanalom obraslim
u trsku mi pričamo o
odnosu jezika i
prirode
31. jul 2001
usudim se
živim svoje
misli
1. avgust 2001
dopustim
izobilju da
podrhtava
i služi
siromaštvu
2. avgust 2001
ponudim se
anonimnim
herojima
ljubavi da im
rane izvidam
3. avgust 2001
usvojim
dobru volju. iz
dobre volje su nastali
svi alati iz zle volje sva
oružja pa se zato nešto
mislim da ni alat više
ne dotičem
4. avgust 2001
pletem
i to nije baš
nešto ali neka je
biće tu nešto i od
onoga što nije
nešto
5. avgust 2001
dočekam
svako godišnje
doba sa hlebom
solju i novim
divljenjem
6. avgust 2001
nađem
džez na radiju
podilaze me žmarci
ja sam zadovoljstvo
predaka u mome
telu
7. avgust 2001
i
oduprem se
moralisanju. tu sam
samo da padaju po meni
kapljice vode sa krila
poletelog galeba
8. avgust 2001
biti tu samo
da padaju po meni
kapljice vode sa krila
poletelog galeba je
nežnost koja živi
u smislu
i
saobraćam
sa prosjacima oni
čuvaju nešto neopisivo
važno u meni bez čega
bih svisnuo ako bi
uvenulo
9. avgust 2001
propnem se
iznad
najvećeg
i odano se
prepustim
najmanjem
10. avgust 2001
ljuljam se
dok hodam i
tako još više
uživam
u hodanju
11. avgust 2001
radujem se
to je moja jedina
dužnost i posao
12. avgust 2001
mahnem
nekom u daljinu
koga tamo ni nema
ali ga mahanjem
stvorim
13. avgust 2001
razumem
da mi je ponovo
samo krenuti
14. avgust 2001
pošaljem se
večnosti
iščekuje me
15. avgust 2001
polazim
lagano laganije
da sve može sa
mnom da
krene
16. avgust 2001
grlim
bosiljak
posipam ga
po namazanom
hlebu dok me dve
breskve iz tanjira
gledaju šta
radim
17. avgust 2001
počnem
prestajući
da pijem
mleko
18. avgust 2001
rasuđujem
nepodrazumevanjima
19. avgust 2001
odvojim se
kao misao
koja se odvaja
od iskustva
20. avgust 2001
duvam
samog sebe
raznosim ja
sam stari
vetar
u
mladom
vazduhu
21. avgust 2001
savladam se
samo se podsećam
da sam suština
22. avgust 2001
smislim
da dunav i na
nebu teče i obećam
mu da ću se i tada
u njemu kupati
23. avgust 2001
živnem
kad pomislim
na nevidljive figure
koje vetar stvara u
svom vazduhu
24. avgust 2001
i
hvala
vam glagoli
i vi ste postali
bića sama
po sebi
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
milomire zar svaka reč nije čin boga
28. novembar 2024.
27388. dan mog života
milomir
ili kako pevati
sobom jer samo
sam sobom
čin boga
i
bog
i
milomir
mi je svojim
glagolima otkrio
da svaki glagol
u sebi nosi
svest o
sebi
i
svojoj
dobroti
i
milomir
su pesme
glagola koji
pevaju
sebe
i
milomiri
i danas nam
je krenuti u
milomira
i
zanosim se
početkom u njemu
je misterija celine
i
suverena
nezaštićenost
23. jun 2001
u
početku
je misterija
celine
i
suverena
nezaštićenost
ponoviti
mi
je
to
i
danas
i
sakupim
besove i gnevove
pa ih ostavim na
suncu da se
sasuše
24. jun 2001
težim
savršenoj
odanosti
hodačkog
štapa koju
sam
iskusio
25. jun 2001
nađubrim se
situacijom da me
sa velikim delom
saobrazi
26. jun 2001
vrim
kao prva
menstruacija
devojčice koja je
obeležila pobedu
prvog dečaka
nad samim
sobom
27. jun 2001
ne kolebam se
samo sa
odlučnošću
ne grešim
28. jun 2001
odlučnosti
vodi
me
i
popustim
pred nagonom
za drugim
29. jun 2001
posadim
odlučnost
prvim korakom
postojanost
drugim
30. jun 2001
poštujem
sve što se
njiše i uvija ka
drugome
1. jul 2001
hrlim
postupnost
je beskrajna
a ruža vlažna
i savršena
2. jul 2001
utičem
u prodavačicu
koja mi svakog
jutra uz hleb da
i malo same
sebe
3. jul 2001
zvonim
tabanajući
4. jul 2001
naslonim se
samom sebi
na ruku ja sam
onaj koji leči
nežnošću
5. jul 2001
uspravim se
da bih sve
primećivao
6. jul 2001
odem
spokojan
svi će krenuti
za mnom
7. jul 2001
umilim se
ruži iznad ograde
otvorila me je za sneg
koji usred jula polako
pada u meni
8. jul 2001
primim
ženu koja nikada
neće popustiti u
našem rukohvatu
9. jul 2001
spojim
nežnost usana
sa idejom koju
izgovaram
10. jul 2001
stanujem
na stazi pesmi
sa kojom se
uspinjem
11. jul 2001
istrajavam
kao kraljevi puta
koji od kako je sveta
i veka slede samo
svoju priču
12. jul 2001
izložim se
nezaštićenosti
tako je slična
kamenju i
cveću
13. jul 2001
okrepim se
uspinjanjem
uvek me
podigne iz
sebičnosti
14. jul 2001
ustupim
svoj teški teret
slabijem od sebe
da se preporodi
i ojača
15. jul 2001
naumim
da mi tabananje
bude učtivo i od
uma umnije
16. jul 2001
očistim
kosmogoniju
jezika jezikom
kosmogonije
isto je reći i
biti
17. jul 2001
unesem
još vibriranja
u hod i još više
mirnoće u
pogled
18. jul 2001
cvrkućem
iako je pomalo
hladno iako vetar
duva po poljima
iako pada sumrak
iako sam sam
19. jul 2001
postanem
i trava i vrabac
u ponoćnom vozu
koji me vozi ka jutru
pred svitanje osetim
kako mi u grudima
kuca srce za sve
20. jul 2001
prođem
svojom ranjivošću
nestajem iza ugla
neću se više vratiti
biću dete svuda
21. jul 2001
ucelim
pevušim
središtem
22. jul 2001
ugrejem se
neboplavim
kamionetom koji
mostom prenosi
hleb na drugu
stranu reke
23. jul 2001
i
divno
osećanje da
je objašnjenje
svake pesme
najbolje
ako
pesmu
samo
ponovim
i
prođem
svojom ranjivošću
nestajem iza ugla
neću se više vratiti
biću dete svuda
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
milomire zar svaka reč nije ime boga
27. novembar 2024.
27387. dan mog života
milomir
ili kako pevati
posle boga. posle
boga se peva
milomirom
jer
milomir
je
otac
svemira
svih
bića
i
krećemo
milomiri
nadražujem se
prihvatajući
neprihvatljivo
22. maj 2001
odsustvujem
omalovažen
slobodniji sam
23. maj 2001
ugnezdim se
u materinstvo i
očinstvo onih koji
svoje dece ni
nemaju
24. maj 2001
iščezavam
makar ovolicko
posle već vihori
urade svoje
25. maj 2001
usavršavam se
menjam svoju prirodu
26. maj 2001
jezdim
saginjem
se po ispuštenu
pesmu. neshvatljivo
je jedino što
peva
27. maj 2001
prožimam se
sa kricima
budućih proroka
28. maj 2001
i
idem
kaja je imala
hrabrosti da živi
milomir da se
ubije
29. maj 2001
kaja je imala
hrabrosti da živi
milomir da se
ubije
a
ja
da
pevam
stvaram
hodam
i
čovečim se
sa onima koji
su bili sve jer
su bili niko
30. maj 2001
stidim se
potrebe da
budem voljen
njom uništavam
potrebu da
volim
31. maj 2001
danujem
ja sam prvi juni
koji se ponavlja u
svim knjigama
miroslava
mandića
1. jun 2001
poistovećujem se
sa onima koji jedu malo i
sporo a blagost im nikada
ne silazi sa lica
2. jun 2001
svićem
miriše voda
kako sam
srećan
3. jun 2001
jebem
oslobađam reč
jebanje od svega
što nije jebanje
4. jun 2001
izlivam se
kukuruzni hleb
mi disciplinuje
ukus
5. jun 2001
prezirem
svoj ukus
ljubim ono što
ne razumem i
ne podnosim
6. jun 2001
i
dočaravam
sneg koji veje na
otvorenom moru i jedan
brodić koji se propinje i
propada u talasima
7. jun 2001
i sad
osećam ljubav
i za taj sneg na
otvorenom moru
i za taj brodić
i za sve te
talase
i
planiram
dok planiram ne
moram da činim
kada činim samo
činim jer sam već
isplanirao
8. jun 2001
sanjam. probudim se. bdim
prvo je ljubav pa onda život
to znaju usne to kaže reč
9. jun 2001
i
uporedim
naježenost koju
sam osetio kada sam
ugledao crvendaća sa
onom kada je zacvrkutao
a tek kada sam mu ugledao
crvene grudi i osetio kako
bride tek kada sam
mu ugledao oči
10. jun 2001
ja
sam
crvendać
i
pretvorim se
u sva stvorenja
u svemiru
11. jun 2001
to je
tako
važno
i
venčavam
svoju svest sa
samopregorom
12. jun 2001
odolim
usporavam
smirujem misli
milujem svoj dah
u sveščici mojoj
13. jun 2001
pomaljam se
na neočekivanom
mestu u neočekivanom
trenu na jastuku. u šaci. s
one strane pojma. moja
šašavost je dar
14. jun 2001
izaberem
nenasiljem i
radošću
15. jun 2001
dlanom o dlan
oližem tanjir
obučem kaput
i
jezeru se
približim
16. jun 2001
sjedinjujem se
milomira pišem vrlo
gusto kao gusta sperma
koju sam prvi put izbacio
u trinaestoj. dečak bez oca
da bih ocu postao pesnik
pesmom ga iskupio
samoubistvo
njegovo
izljubio
17. jun 2001
okopavam
svoj novčanik
jednu količinu novca
dam bilo kome da bih
izgubio strah pred životom
drugu količinu dajem u
visokorizične investicije
trećom količinom pomažem
najbogatije. samo jedan
dinar ostavljam za
štednju sećajući
se svoje
majke
18. jun 2001
treperim
ne uznemiravaj
se mojim bolom
čednosti moja
19. jun 2001
prebolim
uskoro će jutro
odbacim ugled i
prihvatim se
čestitosti
neprimećenih
jutro je
20. jun 2001
masiram
besprizorne
da zavole i bolna
mesta da praštaju
21. jun 2001
saosećam
sa mladićem
kome telo kipti od
snage a oči mu se
mute od kalkulisanja
i sa starcem kome
telo kopni a oči
mu blistaju
22. jun 2001
i
milomire
iznuren od toliko
truda i sada i onda
još sam ti odaniji i
još me više peva
tvoje pevanje
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
milomire zar nije svaka pesma samobistvo pa i pesma milomir
26. novembar 2024.
27386. dan mog života
milomire
zar pesma nije
hrabrost da se
pesma živi
i
milomir
su
predstave
poslanice
prolaženja
saputništva
poslušanja
bivanja
pesma
i
milomir
su glagoli
i sve ono što
mi je i činiti
iako je
ko
sam
važnije
od
činiti
i
glagoli su
me kotrljali
gužvali mleli
i činili da
sve više
znam
ko
sam
i
ako
je imenica
milina glagol
je silina
i
milomire
ajmo u silinu
koja peva
sebe
i
smirim se
svi koji su me
napustili će
se vratiti
21. april 2001
uđem
u poeziju u
njoj sam ono
što će drugi
bivati
hiljadama
godina
kasnije
22. april 2001
nagnem se
ka onom koji mi
je namignuo pre
stotinu hiljada
godina
23. april 2001
pamtim
bačene jabuke
u nebo u selu
rasinari
24. april 2001
bodrim
jezik da me
zanosi i sebe da
ga iskustvom
ne zagadim
25. april 2001
slažem se
da živimo u
poduhvatu i sve
vidimo isto
26. april 2001
zahtevam
od mastila
koje je počelo
da pada na pod
da se zadrži u
vazduhu
27. april 2001
promenim se
i izdužim u pticu
preterujem da ne
bih podlegao
podsmesima
28. april 2001
razmrsim
uvek ću reći neću
kada drugi kažu da ne
mogu. hoću kada drugi
kažu da ne znaju. jesam
bilo šta drugi da
kažu
29. april 2001
nadam se
da me život nikada
neće napustiti. da
će me smrt novim
životom ispuniti
30. april 2001
maj
prorokujem
usuda se oslobode
samo oni koji se
usude
1. maj 2001
i
sakrijem se
u nepoznatinom
srcu tu kuca
moj dom
2. maj 2001
nepoznatinom
je tvoje ime jer sam
svako ti u milomiru
zamenio jednim
izmišljenim ženskim
imenom
i
kažem
svakome ko
je čeznuo
vredelo je
3. maj 2001
maštam
prostranstvo
miriše na
vernost
4. maj 2001
obožavam
hrabrost u
stvaranju
5. maj 2001
verujem
samo luđima
od sebe
6. maj 2001
ležim
pored potoka
sa biblijom na
grudima
7. maj 2001
utešim se
beznadežnim
i osetih ničem
8. maj 2001
negujem
mišljenje
u
jednoj
jedinoj
misli
9. maj 2001
ohrabrim
onog protiv
koga su svi
čuvam ga
kao rosu
10. maj 2001
pokrenem se
nisam ni zakon ni
zakucani ekser. nisam ni
beton. ni uplašeno bogatstvo
nisam. mogu da činim što
god hoću. mogu da budem
ksenija. kaja. hodanje...
11. maj 2001
plivam
u mistici
koja u sebi
nosi reku
12. maj 2001
čekam
sve dok se ne
nasmešim od
čekanja
13. maj 2001
hodam
ja sam pesnik
hodanja
14. maj 2001
mirujem
najdubljim
pognućem sve
dok život ne
zapeva
15. maj 2001
vinem se
nežnošću u
grubim
vremenima
16. maj 2001
popunjavam se
vrlinama nevino
osuđenih
17. maj 2001
kurvam se
da se izlečim
od sopstvene
samovažnosti
18. maj 2001
odražavam se
bezmerjem da
uzvratim
19. maj 2001
opominjem se
vrištim za osetljive
koje niko nikad
nije čuo
20. maj 2001
oplemenjujem se
majstorstvom
posmatranja
21. maj 2001
i
milomir
je poziv na
jako sporo
čitanje
i
čitaj
me
sporo
ti
ko
god
da
si
ti
i
čitaj
me
sporo
ti
ko
god
da
si
ti
iako
ti
za
to
bude
potrebno
i
hiljade
i
hiljade
godina
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
milomir
25. novembar 2024.
27385 dan mog života
milomir
ovu knjigu posvećujem milomiru mandiću i svima onima koji su izvršili samoubistvo
da bi drugi živeli i svima onima koji se neće ubiti ubijajući sebe i druge
milomir
je prva knjiga
poezije objavljena
u svemiru
milomir
je knjiga poezije
prvi put objavljena u
obliku novina. zovem je
dvadesetogodišnjakinja jer sam
je prvi put pisao pre 20 godina
1981-1982 i nazvao je ja sam ti je on
drugi put sam je pisao 1991-1992 i
nazvao je kaja. dvadesetogodišnjakinju
sam pisao 2001-2002 na svitku dugačkom
120 metara. knjigu ću pisati i 2011-2012
tada će joj biti 30 godina ali ću je i tada
zvati dvadesetogodišnjakinja
milomir
je
pesma
za
ljude
koji
imaju
hrabrost
da
dišu
nagoveštaj
umetnosti
miroslava
mandića
2004
i
milomir
ili kako pevati
posle kaje. posle
kaje se peva
milomirom
i
milomir
je treća knjiga
tridesetogodišnje
celine koja se
zove
bog
bogom
bogu
bog
i
milomira
čine 365 glagola
za 365 dana u godini
svaki glagol sam pevao
sa 7 pesama i jednim
imenom glagola
tako milomira
čine
2920
pesama
i
milomira
u ovoj verziji u
autobogografiji
čini samo jedna
od 8 pesama
objavljenih
u
milomiru
i
bože hvala
ti. evo ko što vidiš
milomir i ja krećemo u
milomira pridruži nam se
jer sve o meni i sve o
milomiru i u milomiru
je reč o tebi
bože
i
proleće
mart
jesam
jesam bezbrižno
i bezrazložno jer ovih
deset reči menjaju
svet
20. mart 2001
ja i sad
verujem da
jesam bezbrižno
i bezrazložno jer ovih
deset reči menjaju
svet
i
proslavim
proslavim bivanje
bića laste koje su i
danas poletele iz
daleka
21. mart 2001
izađem
izađem iz svoje
bede. moj greh je
što sam omalovažavao
sebe. krivica jer se
nisam voleo
22. mart 2001
izbegavam
izbegavam da
bih prihvatio sve
stvaraću
23. mart 2001
izmamljujem
izmamljujem dubinu
strpljenja koja mi je
ponekad jedino
potrebna
24. mart 2001
pokažem
pokažem se
budi mi sestra
živote moj
25. mart 2001
priđem
priđem krhko
svako ko hoće
dobiće me
26. mart 2001
izdvojim se
izdvojim se
zavetujući se
milini trava
27. mart 2001
izvirem
izvirem vodom
jednostavnosti
28. mart 2001
tugujem
tugujem pripremio
bih hranu oblacima
kada bih znao
kako
29. mart 2001
pazim
pazim da
brigom za
slabe ne
uništim
njihovu
snagu
30. mart 2001
poduhvatim se
poduhvatim se života
u svitanjima. ja sam
kliktaj. sama rud
31. mart 2001
slutim
slutim pupoljak
u sebi. napij me
raznovrsnom
vodom
1. april 2001
predajem se
predajem se hodanju
koje me uvek ispunjava
plemenitim oblicima
2. april 2001
prenaglim
prenaglim
beskompromisnim
željama čistim svoje
srce dok još traje
ovo prepodne
3. april 2001
povučem
povučem se
predajem se
ptićima u
gnezdu
4. april 2001
praštam
praštam svakim
glagolom. herojska
čednost sam
svakom od
njih
5. april 2001
objasnim
objasnim. sitna
snežna pahulja mi
pala u krajičak
oka
6. april 2001
pouzdam se
pouzdam se u
tetovaže na koži
one me oslobađaju
obeleženošću
7. april 2001
dolazim
dolazim da
detinjoj boli pokažem
lepotu jutarnje rose koju
pokupih usput
8. april 2001
nadirem
nadirem
naletima
vetra
9. april 2001
izvinim se
izvinim se pticama
koje lete a ja ih
ne gledam
10. april 2001
vaskrsnem
vaskrsnem avanturu
umetnosti koju sam
počeo svojim imenom
11. april 2001
ponavljam
ponavljam
radost
stvaranja
12. april 2001
stvaram
stvaram. blesne
sreća kosmosom
13. april 2001
zahvalim se
zahvalim se hrabrosti
koja me je zavetovala
životu samom
14. april 2001
vodim
vodim sebe
najopasnijim putem
zar nije on i jedini
15. april 2001
ispovedim
ispovedim se
pred licem
deteta u
sebi
16. april 2001
dajem se
dajem se nevidljivim
nijansama postupnosti
17. april 2001
milujem
milujem uplašenog
došljaka i razbolelu
od usamljenosti
18. april 2001
putujem
putujem
tabanima
samopregora
19. april 2001
odobrim
odobrim olovkama
da mirno leže na stolu
testerašima da testere
transu da se ponavlja
skici da postane delo
prostakluku da
cveće zavoli
20. april 2001
i
milomire
krenuli smo
pa šta nam bog
da u sledećih 12
dana a bog će
nam dati sve
a i samog
sebe
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja je vrsta leptira
23. novembar 2024.
27383. dan mog života
kaja
je umrla
6 dana posle
kraja pesme
i knjige
kaja
i
kaju
sam poslednji
put video
2. marta 1992
kaju sam
poslednji put čuo
11. marta 1992
i
kajine
poslednje
reči koje mi
je rekla su
idi
samo
polako
i
stići
ćeš
daleko
i
kaja
je izdahnula
26. marta 1992 u
pola sedam ujutru
kada sama ja u pola
sedam ujutru prvi
put udahnuo
i
kaja
je izdahnula
26. marta 1992
u pola sedam
ujutru
ja
sam
udahnuo
47 godina
pre kajinog
poslednjeg
izdaha
4
decembra
1949
u
pola
sedam
ujutru
i
udah
i
izdah
su
bog
i
kaju
sam ispratio
na nebo sutra
dan na kišnim
ulicama
atine
i
4 dana
od odlaska kaje
na nebo i 11 dana od
odlaska kaje u život trčao
sam za kaju maraton na
olimpijskom stadionu u
atini pod naslovom
alithia tanatos
den iparhi
zaista
smrt
ne
postoji
sve
ostalo
je
bog
i
30 dana
posle kraja pesme
i knjige kaja i 24 dana
od odlaska kaje u nebo 19
aprila 1992 sam na jednoj dolmi
u bugarskoj doneo odluku da ću
mom drugom svakodnevnom
jednogodišnjem pevanju
dati kajino ime
kaja
i
kaja
je
kanon
ka ja
kaja
koan
ja ka
kaja
je
dah
kaje
i
kajo
sledi
milomir
kome
si
ti
i
ćerka
i
žena
i
majka
ljubavnica
jedina
i
kajo
hajdemo
zauvek u
kaju
da li si
nekad strpljivo
gledao asfalt. a
reci. da li si ga
gledao. da li si
gledao asfalt
znaš ga
naš asfalt
8. mart 1992
sreća je
kao ovaj stub
ovde kao sva ova
voda u savi kaže
stari šetač
starom šetaču
9. mart 1992
ovde je
protestni miting
deviznih štediša
izveštava radio
reporter iz
stvarnosti
10. mart 1992
planinarenje
po detinjstvu i
susret u planini sa
čovekom koji lovi veliku
zmiju. zmiju porekla. slojeve
i naslage u mozgu uvijene i
isprepletene kao zmijski
čvor. paganstvo
na delu
11. mart 1992
imam mast
iz nemačke. kad
namažem odma
prestane kaže seljak
seljaku u kafani
nabrudniku
12. mart 1992
prljavi pod
beli luk. budini
leptiri. plesnavi avan
ljuspice od crnog luka
neodgonetljivi štap. uzbudljiva
tišina u šumi noću. u ovoj kući
sam pre deset godina voleo
jednu devojku. devojke
nestanu u svojoj
deci...
13. mart 1992
osećaj
bede dolazi
polako. ni ne
primetim ga a
već je tu. i lomi
me lomi. radi
svoj posao
14. mart 1992
plivaju
planine
15. mart 1992
izgubiti
sebe
i
nići
kao
cvet
16. mart 1992
i
kaja
je vrsta
leptira. sve vrbe
potopljene prolećnim
vodama tise. nekoliko drvenih
opiljaka u travi. pas što trči za
svojim gazdom na biciklu. prva
menstruacija u vrelom žitu. mnogo
maslačaka u zelenoj travi i mnogo
trave sa žutim maslačkom i
koprive i koprive. kaja je
vrsta leptira
17. mart 1992
i
sad
kad je
kaja majka
božija za sva
bića i sad je
kaja leptir
leptir
dobrote
i
lepote
i
sa perom
u ruci strpljenjem
u mislima i nadom
u nogama hodam
makedonijom
18. mart 1992
12:20 h
u grčkoj sam
tu ću završiti knjigu
počeo sam je u panoniji
ravnoj kao more i večnost. i
posle sam otišao i vratio se i
ponovo otišao da bih kružio
i bez straha nastavljao
dalje i dalje ka suncu
ruži svetlosti
19. mart 1992
i
drugo
proleće je
ušlo u ovu knjigu
kružnog cvetanja
zadnju rečenicu
ostavljam ovde
u kamenim
vrtlozima
tesalije
uz reku
pinos
20. mart 1992
i
kajo
i
kajo
obema
vam
hvala
na
ljubavi
kojom
me
ljubite
i
ovog
trena
i
kajo
od
ovog
trenutka
14:05
23
novembra
2024
proglašavam
te tek rođenim
živim bićem
amin
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja je brak života i pesme
22. novembar 2024.
27382. dan mog života
kaja
je grlo
u kome sam
poslednji put
video kaju
kaju
živu
zauvek
i
kaja
majka božija
stojala je za šporetom
i skrivala svoj pogled i svoj
bol jer se opraštala i sa svojim
životom i sa mnom koji
sam bio njen život
i
ajmo
odano
kajo
gledam
se sa jednom
starom ženom u
berlinskom ubanu
poljakinja je prepoznajem
je dok razgovara sa mužem
a oči joj plove od tajnih
pogledavanja plove
i počinju da
svetlucaju
7. februar 1992
i sijaju
tim pre što
joj je blizu šezdeseta
ako ne i koja više. kada
sam ustao da izađem na
berliner štrase ona me je
dugo gledala i kao da je
molila. za trenutak u
očima joj se pojavio
beličast sjaj
8. februar 1992
sledeći minut
ja sam već izašao iz
ubana i noć nad berlinom je
razvejala moj doživljaj sa poljakinjom
a malopre dok sam zapisivao ove erotske
minijature od prekjuče pored mene je sedela
sedokosa i tamnoputa sredovečna grkinja i
čitala kavafija. kada je izlazila na birken štrase
nasmešili smo se. napolju se okrenula
prema mom prozoru i nastavila da
hoda sa devojačkom
vedrinom
9. februar 1992
dva prljava
radnika sede umorni
i ćute u ubanu. debeli i
mali na kraju voza ugleda
gospodina koga poznaje. javi
mu se i došaptavajući svom
kolegi govori o gospodinu. pri
tome se zacrveni i očima
pogledava unazad da
gospodin ne bi čuo
njegovu priču
10. februar 1992
mnogo je
slina bilo ove zime
u mom nosu. čista voda
čuvala me je da se ne
zaledim na putevima a
tek vetar u kolenima
11. februar 1992
mladi šanker
u svakoj prilici dodiruje
mladu šankerku. ona odbija ali
joj je već počelo i sada joj je ostalo
da se stalno uvija oko te slasti. ja sam
pio espreso a na dvesta metara odatle
jan palah se spalio pre 24 godine
i tako spasao dušu svom
narodu
12. februar 1992
odsečen
sam. dobro je
to za pevanje
samo da je
samo da je
manje
stida
13. februar 1992
leprša
marama na
devojci. gledam je
visoko sa prozora hotela
pošta u beneševu. i ona je
jutros kao i ja otvorila oči
gledam je još malo dok mi
ne zamakne iza ugla. ona
nikada neće saznati sa
kojom nežnošću sam
je gledao kako
hoda
14. februar 1992
nedeljno
popodne u
seoskoj kafani u
humpolecu u središnjoj
češkoj. život protiče ozbiljno
uz pivo i onako i onoliko koliko
dozvoljava ni manje ni više
bez nade i očaja. onako
kako se u humpolecu
oduvek živelo
15. februar 1992
već
je rečeno
usamljen se
kreći kao nosorog
kao što je i svako
odrastanje. tako
je velik
i
nepoznat
svet
16. februar 1992
dugo
stojim
okrenem
se
i
zapišem
je
17. februar 1992
obećao
sam danas pre
podne onoj plavoj dasci
sa kojom su ljudi poduprli
zadružnu kapiju u zbraslavu
da ću je staviti u knjigu. sada
oko ponoći 100 kilometara
dalje to ispunjavam
18. februar 1992
kako su
danas bile
iznenadne. bele
mlade. vitke
breze
19. februar 1992
biciklovi
i laskola. to
je ravnica plus
bombone i
kolači
20. februar 1992
na ovom
mestu temerinska
ulica kod tehnometala
novi sad januara 1971 blizu
ponoći vraćajući se kući doneo
sam odluku koja mi je promenila
život. večeras je blizu ponoć
stojim. gledam i pitam se
zašto baš tu
21. februar 1992
ko zna
miris podruma
iz kuće broj 12 odmah
do bivšeg zanackog u ulici
svetozara markovića u novom
sadu taj poznaje miris u vlažnim
stanovima siromašnih ljudi
tamo gde nije lako
živeti
22. februar 1992
bez
stida se
bacam
lepoti
u
zagrljaj
23. februar 1992
ponekad
nemam zanosa
onda znam dolaze
teški trenuci. treba ih
podneti. biti hrabar
podneti u miru
sopstveni jad
i
bedu
24. februar 1992
tajna
je u reči
odmah
25. februar 1992
odmah
i
znači
isto
26. februar 1992
uz cipele
i pantalone penje
mi se panonska prašina
prašine nema na zapadu
ona je zlato istoka. ponekad
pomislim kako je prašina
tišina koja se vidi
27. februar 1992
zašto bih
video nešto
drugo od onoga
što vidim
28. februar 1992
sunce
sija i to
pošteno
i
veliko
29. februar 1992
mart
uživaj i
i muči se
misliću na tebe
rekla mi je višnja. ja
sam ostao u sunčanoj
novosadskoj nedelji
bilo je 13:35
1. mart 1992
i
mršava
kajina leđa
poljupci. brzi
rastanak još jedno
ćao dok se saginjala
ka šporetu da bi
sakrila suze
mir...
2. mart 1992
večni
mir. kajino
ćao je ćao
majke
božije
i
prepustite
mi se reči
da u vama
pronađem
sebe
3. mart 1992
ja
sam
lepota
4. mart 1992
posle u
novom sadu u
jednoj hotelskoj sobi
napravio sam od svega
toga jednu pesmu
miroslav mandić 1920
5. mart 1992
ne
pada
sneg
plotina
još
nema
6. mart 1992
o dobroti
je reč. uz nebo
pada kiša. iznenadnoj
koja ni zlu ne okreće leđa
dobroti kojoj nema ni
mere ni odmora
7. mart 1992
i
mršava
kajina leđa
poljupci. brzi
rastanak još jedno
ćao dok se saginjala
ka šporetu da bi
sakrila suze
mir...
i
brak
života
i
pesme
oduvek
i
zauvek
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja je milomir
21. novembar 2024.
27381. dan mog života
kaja
je
baš
ono
što
želiš
ti
i
to
baš
samo
od
kaje
i
ka ja
polećemo
u našu
kaju
volim
trske i reku
uzvodno. volim
ove patke dok poleću
i meko u vodu sleću. volim
mladića koji leži pod automobilom
uprljan do lakata i čela. volim. i
sve sam manje i ne trebam
sebi jer i tako su svi
ostali ja
6. januar 1992
pustim
je i muzika
mi sređuje
život unutrašnjih
organa. jetra mi je
radosnija. pluća lakša
velika muzika za
kosmos svih
mojih
ćelija
7. januar 1992
i ovog
jutra ponovo
muzika. i neka je
uvek bude. nenasilna
da li sam muziku zavoleo
preko nenasilja ili me je
muzika učila lepoti
nenasilja
8. januar 1992
otišao
sam u svet
ali još sam to ja
još je moja duša
vezana. i zato ću
biti pažljiv i prema
duši i prema
svetu
9. januar 1992
zašto
umiru mala
deca. zašto su
neki crepovi crveniji
od drugih. zašto ona
tako mala odlaze
pre nas
10. januar 1992
kada bih
mogao da sada
napišem nešto što će
me osvežiti obradovati bio bih
sretan. ne dolazi mi ništa. hleb
nožić. sir. simeon novi bogoslov i
bah možda. cipele. mala penkala
mekana sveska. uma gulsum
možda. duboka stara učenja
kaput. brojanica public
enemi možda
11. januar 1992
drvoredi u
magli. kapljice
vode po granama
šuma je šuma. koraci
su koraci. lepo je pa
neka kaplje. da sam
kaplja kapao
bih i ja
12. januar 1992
taman
mislim da sam
prošao kad ono
opet prepreka. i opet
ista i onaj isti ja koji
sebe prekoračuje
13. januar 1992
probudim
se pa da opet
je dan kao i svaki
dan. mičem prstima
na nogama. vidim tu
sam. dan je tu. tu
sam i ja. diže mi
se treba se
dići
14. januar 1992
žene
u crvenim
izlozima prodaju
svoja tela. zahvalan
sam im. ti časni radnici
na našim prinudama
one su knjige u
gradskim
bibliotekama
15. januar 1992
novi
prijatelj
robert pucek
poljak ima psa alf
slušamo visockog. ja
sam svetlosne
rečenice
dženi holcer
16. januar 1992
ili uzmi
ovaj slučaj. u
okolini nema nijedne
konzerve. ni jedne jedine
a ja sam plus mogao prosuti
kafu a video sam i nebo
pred kišu. ličilo je na
more i mariju
17. januar 1992
vraćam
se kući a kuće
nemam. prohodnost
kroz sebe i gradove
ne ostajem samo
dolazim
18. januar 1992
peškir se
suši na vetru
neko izuva cipele
ne ona ih je izula da bi
navukla pantalone. sada ih
ponovo obuva. peškir se
i dalje suši. ja gledam
crteže bruna
šulca
19. januar 1992
ono što
sam mislio
nisam dobro
mislio. sada
je hladno
20. januar 1992
naslonim
čelo na nežnost
osetim tu je. samo
se nasloni kaže
mi
21. januar 1992
i
u
sopstvenu
dobrotu se
treba baciti
kao
u
ponor
22. januar 1992
dobrota
i jeste ponor
koji spašava
i
ja ovo
veče u kelnu
nisam mogao
slutiti da će me u
sutrašnjem jutru
u prijateljevom
klozetu dočekati
esterhazijevi
taljigaši
23. januar 1992
priznajem
hodao sam
za poeziju
priznajem
volim
i
ljubim
priznajem
pišem
24. januar 1992
ujutro će
to biti opran veš
a sada su to dva para
smrdljivih čarapa i četiri
majice što se osećaju na
znoj. prljavština draga
i ovom i onom svetu
25. januar 1992
video
sam tako
mnogo prosjaka
ove godine. kad god
ih ugledam osetim
se kriv
26. januar 1992
katedrala
u kelnu je kao
kameno more u
nebu. crkve i jesu
kamenje koje
lebdi
27. januar 1992
i
pišem
da bi se
neko ko želi
mogao uvući u
ovu knjigu
i
dobiti
kruh
vino
i
prijatelja
28. januar 1992
kruh
vino
i
prijatelj
bog
u
svakoj
mojoj
reči
ideji
koraku
i
sam u
sobi. prvo ću
razgovarati sa
samim sobom
a posle sa
samom
sobom
29. januar 1992
i u jednom
trenutku stavljam
penkalu na hartiju i
počinjem da pišem. ne
mogu više da čekam da
mi nešto dođe i kafa mi se
već hladi a i moram uskoro
poći. i tako sam napisao
prve tri rečenice penkalom
koju mi je jutros kupio
žarko radaković
30. januar 1992
kasirka
sa polomljenom
rukom u gipsu u motelu
na autoputu za berlin. devojka
sa istim farmericama kao i ja na
ž. stanici u lerte. četiri sata kasnije
pijem kapućino u hanoveru a
ulazi voz za berlin. a u
njega ulazim ja
31. januar 1992
februar
berlin
grad tragedije
uostalom kao i
svi gradovi
1. februar 1992
kaja
2. februar 1992
na
zlatnom
pejsažu velikog
bilborda za cigare
cambinet napišem the
rose of wandering
3. februar 1992
ima nešto
duboko primitivno i
inferiorno u spomenicima
pobede kao i u svakoj želji
za posedovanjem moći
4. februar 1992
vučem nos
po zemlji. tako
reći orem evropske
puteve. sve je to možda
uzalud. uostalom kao i
pevanje. uzalud i boli
ali je lepo. miriše
svaka stopa
zemlje
5. februar 1992
i da se
humorom i
molitvom otvorim
skroz jer sveta je
tako mnogo i sve
hoće u srce
6. februar 1992
i
jer
svako
i svi i sve
bi baš ka ja
u kaju kaje
božije
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja je mistika drugog
20. novembar 2024.
27380. dan mog života
kaja
je
prapoverenje
jer iza mene je
stajalo
ja sam ti je on
i
kaja
je iskustvo
i svedočenje
da je najbolje
da iza mene
stojim ja
sam
i
kaja
je
odsustvo
takmičenja
i borbe. kaja
je jebežljiva
neborbenost
i
kaja
kaje u
kojoj nije
bilo skoro
ništa o kaji
jer takve
su i kaja
i kaja
i
kaje
moje
krenimo
vidim
čitaš knjigu
kaja. da li si čitao
knjigu ja sam ti je on
koju je ovaj isti tip
napisao pre 10
godina
5. decembar 1991
dvoumljenje
briga stara
prepuštanje
strahu navika
najstarija
ostalo se svira
ili
debelo pati
6. decembar 1991
kao i obično
dva dana stara
brada pomalo me
boli ahilova tetiva na
desnoj nozi. malo sam
gladan oprao sam kosu
i odeću. sada čekam da
padne noć i da odem
u krevet da spavam
7. decembar 1991
počinje
hladnoća. ali
bolje i to nego da
počinju hladnoće. a
kako će biti a tek
kako će biti
8. decembar 1991
konju moj
kažem konju
koji mi prilazi
izdaleka kada
bih bio lep
kao ti
9. decembar 1991
hodam dan
za danom. korak
za korak. reč po reč
hodam. predeli su u
magli. mraz po svemu
ovce mirno pasu. hodam
ko puž. kao sve što
žudi za muzikom
10. decembar 1991
ako me
pitaš reći ću
ti tek u ovoj magli
u velsu imaju smisla
ove reči na ovom
jeziku koji ovde
niko ne razume
11. decembar 1991
kako je
miranda lepa
ali tek kako je amanda
lepa. ali zaista kako je tek
miranda lepa. da ali kako je
moguće da je amanda tako
lepa. ali čekaj da li se
uopšte može biti
ovako lep kao
miranda
12. decembar 1991
i
roj je
pedesetogodišnji
bivši ragbista. sada
direktor education business
teama. pokupio me na putu našao
mi čoveka koji će me prebaciti dalje do
waringtona. skuvao dobru kafu. kada smo
se rastajali bilo je to dobro rukovanje
bivšeg ragbiste i bivšeg fudbalera
novosadske vojvodine
13. decembar 1991
na rastanku
mi je roj dao fotografiju
svog sina dečaka andrew da
ga čuvam na desetogodišnjem
hodanju. a čuvam ga i danas
ko i on i njegov otac mene
iako više nikad nisam
ni video ni čuo
roja
i
hoću reći
hoću reći međutim
hoću reći međutim u
tom počinje priča o
tom hodačkom
slovu i
14. decembar 1991
mocart
koncert za klavir
no. 20 k 466. to je ono
kroz iglene uši sama milost
jutarnje zlato u kojem je
ljubičasto predvečerja
15. decembar 1991
neke su
reči lepe po sebi
bilo šta da znače
bilo šta i ništa. imale
bilo ili nemale. bile
po sebi ili po tebi
16. decembar 1991
ruke su
važne. i stopala
na krajevima moga
tela. oni me čuvaju i
beleže svet u meni i
izvan mene. pažljivo
stopalo i nežna
šaka
17. decembar 1991
jutra. budim
se lako. ne spavam
celu noć. ali uvek mi je
teško da ustanem. sve
više živim sa pravom
na kasna ustajanja
18. decembar 1991
kamioni
slonovi puteva
danas sam ih
gledao ceo dan
lepi su iako su
kamioni
19. decembar 1991
setiće
se samo
20. decembar 1991
zima
plove oblaci
po nebu kao da plove
morem. ja ih gledam kroz
prozor i primetim kvake i dva
kanapa kojima se navlači
zavesa. uživam da ih gledam
iako nisam mislio da
ću ih gledati
21. decembar 1991
i
ponoviti lepotu
po milosti božijoj
čovek sam hrišćanin. po
delima veliki grešnik po zvanju
bogotražitelj. beskućnik koji luta
iz mesta u mesto. od imovine
imam samo jednu torbu na
leđima sa suvim hlebom
a pod pazuhom
sveto pismo
to je
sve
22. decembar 1991
ovaj početak
knjige kazivanje
jednog bogotražitelja
je jedan od najlepših
početaka u istoriji
knjige
i
sa prijateljima
jedan od njih priča
kako bi želeo da snimi
film o hlebu. posle priča o
golmanovoj tuzi na nogama
su mu narandžaste čarape
naravno. dok ima hleba
biće i pogače
23. decembar 1991
u praznom
londonskom tjubu
vozač gari voz da bi što
pre stigao na božić. ručke
za držanje se tresu i ceo vagon
samo što se ne prevrne. preko
puta mene mlada crnkinja se
smeje od stida kao i ja jer
nas trese zajedno
24. decembar 1991
otvorim
oči u prvom
svanjivanju. u
prozoru stoji drvo
bogato smislom. tim
tako gustim granama
u okrugloj krošnji. došlo
drvo. probudilo me
hoće nešto da
mi kaže i
kaže
mi
25. decembar 1991
ne uvažavam
ali poštujem moje
paranoične misli kao
svetsku muku koja
dotiče i mene koju
dotičem i ja
26. decembar 1991
noću
brodom za
holandiju. drhte
mi reči pred snagom
mraka i mora koji me
uzimaju i nestaju
me
27. decembar 1991
konačno
pravi dugački
kanali. šta je to istorija
gradova. istorija duše. žena
što hoda pored mene. da li
ona zna šta sve u sebi nosi
na leđima joj je ranac
28. decembar 1991
narodi
su horovi u
pevanju života
presme su im crkve
obrađena polja. posečene
šume. posađene biljke
mnogo jezika i
narečja...
29. decembar 1991
držati
se čvrsto
za
neuhvatljivo
30. decembar 1991
što više
odvezan janom
garberekom. uličnim
novogodišnjim vatrometom
u roterdamu. zlatnim suncem
u praskozorju koje sam
noćas sanjao
31. decembar 1991
januar
osvanuo
ružin pupoljak u
prozoru novogodišnjeg
jutra. zaista ruža je
ono što jeste
1. januar 1992
od
sebe
mislim da
sam to ja a
u stvari
i
jesam
2. januar 1992
žena mi
je dete u naručju
poljubim je u nos. i
onda sanjam dete u
čijem zagrljaju mirno
spavam. sve troje
nas celu noć
budi kiša
3. januar 1992
ponekad
je šargarepa
slađa od
jabuke
4. januar 1992
menjam
se. svakim
danom sam
sve više isti
5. januar 1992
i
i
danas
se svakim
danom menjam
sve više bivajući
sve više isti
bog
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja večno žensko
19. novembar 2024.
27379. dan mog života
kaja
je odustajanje
od metafora jer
sam i sam postao
prevoznik
neprevozljivog
i
kaja
je odustajanje
od važnosti pa i
od ozarenja da bi
se bilo ko ozario
prepuštajući
se kaji
i
kajo
krećemo
kajom
mali
delovi
pate
4. novembar 1991
ja sam
oblak ti
čuješ
nomad
5. novembar 1991
kupio jaknu
cipele. rukavice
kapu. dvoje gaća
kabanicu i pantalone
protiv kiše to je sada
moja kuća. živeli
6. novembar 1991
kada padne
prvi sneg plakao
sam kao kiša nad
ravnicom kad sam
čuo tvoj glas
zvonko
bogdane
7. novembar 1991
ranac
mi je težak
kao i namera
8. novembar 1999
i
dragi
miroslave
srećno ti bilo
vidim krenuo si na
desetogodišnje lutanje
ružom lutanja ne znam
kako ti je ali se nadam da
si dobro i da će ti oblaci
vetrovi voda zemlja
biljke životinje i ljudi
biti naklonjeni
tvoj
miroslav
9. novembar 1991
od ovog
dana se sve
nepovratno
promenilo
u
mom
životu
i
ramenima
dečak
nosi
nebo
10. novembar 1991
tako sam
se osećao
10 godina na
ruži lutanja
i
spavam
u hodu i
onda opet
i tako se
ponavljaju
ponavljaju i
putevi i
život
11. novembar 1991
moj
stid
je
tako
velik
12. novembar 1991
ležim
u sobi u
old vindzoru
i slušam tomu
zdravkovića
anicu zubović
šabana bajramovića
i
zvonka bogdana
jedan za jedan
zlato pesme
13. novembar 1991
ja sam
bogzna šta
to jesam i neka
tako bude iako
mi baš i nije
14. novembar 1991
to nisu
prljava košulja i
prljave čarape. to je
ukupna nemoć. od krvavog
žulja do snažnog bola u leđima
do punih šaka peska u očima
do izgorele gordosti koja
još tinja i peče
15. novembar 1991
sam sam
u sobi kao vreme
praznina je a ipak
postojim
16. novembar 1991
koliko ih
je kao i ja u ovoj
sobi na ovom krevetu
svoje misli lupalo po
ovim zidovima starog
tauer hotela u
redingu
17. novembar 1991
lu rid i
džon kejl pevaju
pesme za endija vorhola
dobra stvar taj život. po svim
delovima tela dobra stvar
brate po svim delovima
pa to ti je
18. novembar 1991
na kiši i
jakom vetru reči
nestaju pod kabanicom
i tamo ćute. samo u jednom
trenutku čujem iz mene izlazi
neki radosni vrisak. kasnije pevam
gavranima koji u travi kisnu kao i
ja hodajući starim putem po
ivici grebena da bih video
belog konja na zemlji
19. novembar 1991
kada bih
zatekao nekog
tipa mojih godina (42)
da ovako sedi u maloj
sobici (bed & breakfast)
i gleda televiziju (život u
američkim pustinjama)
sedeći na krevetu
oslonjen o zid
pomislio bih
ovo je
pravi tip
20. novembar 1991
samo
koračam to
je moj posao
dišem takođe
divim se
pogotovo
21. novembar 1991
mahovina
po ciglama svuda
ista. snažna nežna
skoro da je nema a
poliva atmosferu
22. novembar 1991
tačkam
penkalom
po hartiji ne bih
li nešto napisao
apsurd ovog veka
je da vodeća zemlja
sveta počiva na teritoriji
najvećeg genocida
indijanci jedan od
naroda od kojih
potičem
23. novembar 1991
here i am
i stand at the
door and knock. if
anyone hears my voice
and opens the door i
will come in and eat
with him and he
with me
24. novembar 1991
sporo se
suši krv kojom
sam povukao ove
dve linije na hartiji. ljudi
umiru od aids-a. ljudi se
ubijaju. sedim sam u sobi
u kući za prenoćište u
exeteru. gledam na
tv česlava miloša
krv se još nije
osušila
25. novembar 1991
sagnem se
i počnem da
odvezujem pertlu
na cipeli i osetim
ovo stvorenje
to sam ja
26. novembar 1991
da je
sada neko
bilo ko u ovoj
sobi na lands
endu mnogo bih
mu se radovao
27. novembar 1991
uvek se
uzbudim kad
gledam cipele
prosto je
neverovatno
kako se bez
ikakvog
pomeranja
odmaraju
28. novembar 1991
ljudi su
ludilo od snage
čine i ovo i ono. žive
i ovde i onde. pivo u
jednoj ruci cigara u
drugoj ali ne bih
više o tome
29. novembar 1991
kod
simona
posle mesec
dana slušam
muziku. prava
stvar ta
stvar
30. novembar 1991
decembar
razgovarali
smo na čuvenom
clifton suspension bridgde
u bristolu. uživali smo u
pušenju budućnosti
1. decembar 1991
ovo nije
renta car. ovo
je privatni auto
kaže david byrn
u filmu
istinite priče
2. decembar 1991
ne pravim
se ja blesav
blesavosti radi
nego ugođaja radi
em ugodim ugođaju
em dani teku em
po ko zna koji
put
3. decembar 1991
kad
shvatiš da
ozbiljni ljudi postaju
ozbiljni podstičući kod
ljudi strah od drugih ljudi
onda počinješ da se
raduješ svim drugim
ljudima
4. decembar 1991
i
kaja
je ruža
lutanja a
ruža lutanja
je kaja obe
sam pisao
u istom
rokovniku
nežnosti
božije
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja je druga od 4 jednogodišnje knjige
18. novembar 2024.
27378. dan mog života
kaja
je mali
trag koji
pokazuje
kako je
majka
postala
pesma
kaja
i
kako
je
kaja
postala
majka
božija
svih
bića
i
krenimo
kaja ti i ja
u kaju
volim da
pišem o prijatelju
hodali smo sporo po
vetru kao i prekjuče po
kiši. bili smo kao i one dve
devojčice koje su zastale u
igri i pogledale nas. voleo
bih da pišem kao vilijem
karlos vilijams. dobio
sam pismo od kaje
2. oktobar 1991
kreću
se talasi sivih
oblaka gledam ih
kroz prozor slušajući
džez. prijatelj izbacuje
đubre. džez i nije neki
ni đubre nam nije
baš jače a tek ja
3. oktobar 1991
po
postojanju
mi je da
dam
4. oktobar 1991
kiša
pada kao
dostojanstvena
ozbiljnost. brojanica
u ruci me samo još više
otvori. kasnije marko priča
kako su neki ljudi pali u
svojoj patnji. bože sačuvaj
me od zdravog razuma
rekao bi vitgenštajn
5. oktobar 1991
nekad
sam mislio da
ono što pišem znači
svima. sada znam da
znači samo nekima. tim
pre i tim lakše otkinem
poveće parče iz
srca
6. oktobar 1991
stari
gospodin
me je tako surovo
odbio da mi se zavrtelo
u glavi i gordosti. odmah
sam mu se na šamaru
zahvalio
7. oktobar 1991
volim
žrtvu. poniznost
odricanja. budući
novac je u
emocijama
idejama
i
lepoti
8. oktobar 1991
kako te
onaj do tebe
sruši. kako samo latice
otpadaju sa jesenjih ruža
kako zanosno peva stari
poljak u golders hil parku
o dragoj suzama i njenim
ljubičastim usnama
9. oktobar 1991
i
dudić mi se
javijo da čuje za
tebe a jate pitam ako
nadam se da dobijem od
marice marke da dam dudiću
moram da pitam dame negrdiš
nisam ja kriva što sam naučila
dasam odlučim piše mi kaja
uzbuđen sam tenzijom u
njenoj rečenici. to pismeni
ljudi ne mogu napisati
miroslave moj
udovički staž je veći
nego radni i zato janisam
dobra kao ti. ali je ovo istina
da je moj dobri bratsteva
umro i to jako tragično
skočijoje sa sprata
10. oktobar 1991
kaja
velika
pesnikinja
i
trčim prema
ružama. trčim i
london gori u crvenom
suncu predvečerja. ja
samo trčim i trčim
11. oktobar 1991
ovo je put
ovo su ruže. ovo je
lutanje. ko dotakne ruku
ko zagrli vrtlog. ko boje cveća
na smrtnosnom grebenu ne smeju
za oko da izblede pa neka je
oko i na pedalj od ponora
12. oktobar 1991
i
mnogo je
dobrote na
ovom svetu
13. oktobar 1991
to je bio
sudbonosni
uvid. tog dana sam i
prvi put kleknuo i poljubio
zemlju. ja krećem na veliko
hodanje na veliki put piše
u rokovniku 7 tog dana
i
pomilovati
uzbudljivu
snagu
nevremena
14. oktobar 1991
samo da
posvedočim
očajan sam
15. oktobar 1991
danas
takođe svedočim
pre tri dana u nedelju
iznenadno i lako prvi
put sam kleknuo i
poljubio zemlju
16. oktobar 1991
pomahnitala
sebičnost moćnih
ona im grob kopa
ljubiti i samo
ljubiti
17. oktobar 1991
posmatrači
aviona vredno
posmatraju avione
kao i posmatrači ptica
ptice a posmatrači vozova
vozove. rade radnici stvaraju
količine koje ne postoje
18. oktobar 1991
stara
engleskinja
će biti sahranjena
pored svog muža u
beogradu. kaže pa
da živimo mirno u
čedinoj srbiji
19. oktobar 1991
i
ja sam
njegov bol u
oba kolena. samo
ga upozoravam da pazi
dok trči da se ne povredi
šta bi mu to sad trebalo
hvala bolu pretrčao sam
42 kilometra bilo je to
šest krugova oko
hajd parka
20. oktobar 1991
bio je
to moj prvi
maraton
i
ponekad
sam sretan to
moram priznati
ponekad i nije malo
ponekad vidim u plavoj
boji je plavo. na kraju se
odmara početak. brojem tri
možeš u maglu ili bogu
al je opo malter oko
dovratka
21. oktobar 1991
počinjem
da gladujem da
bih gladovanjem
umilostivio snage
22. oktobar 1991
glad osećam
u finom podrhtavanju
slabim. kako mi se samo
ruke sklope jedna preko
druge. kako dugo leže
u tom položaju
23. oktobar 1991
gladovanje
me smiruje
prepuštam se
osetim kako daljina
nestaje. flašica sa
mastilom me
čeka
24. oktobar 1991
oh
kako snažan
i dubok iznenadan
nepoznat neprestajući
bol u leđima. o je. da bi se
stvorila lepota potrebno
je krvavo raditi
u prazno
25. oktobar 1991
bol ne
prestaje i
ja prestajem s
gladovanjem
petog dana. prvi
zalogaj hleba je
hranljiv kao
vazduh
26. oktobar 1991
šta
košta da košta
život se isplati sa
šopenhaureom uz
dodatak henrija
milera pogotovo
27. oktobar 1991
severni
london
sporo hodam
oko ponoći
okolo
ponoći
28. oktobar 1991
ja već
dvadeset
godina ratujem
u miru da bi u ratu
bio mir. ili o vatri
koja se sa merom
pali i sa merom
glasi
29. oktobar 1991
kada sam
sam i kada me
niko ne vidi ja
kradem vazduh
i dišem ga
30. oktobar 1991
ja sam
hram
pesmom
stvoren
31. oktobar 1991
novembar
usporavam
da bih se
spasao
1. novembar 1991
tako me
je jedna devojka
zagrlila da sam odmah
osetio šta to znači devojčin
zagrljaj. sa njenim rukama
uselila se u mene
bezbrižnost
2. novembar 1991
beda
vrtlog nemoći
vuče. kako se prikupiti
ljudi se skrivaju da bi
preživeli. beže da
bi živeli
3. novembar 1991
i
kaja
je
pesma
čeda
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja knjiga crvendać
16. novembar 2024.
27376. dan mog života
kajo
subota je
krenimu u
kaju
beli
leptir je
malopre
preleteo
preko
crvenih
ruža
to
je
istina
30. avgust 1991
poslao
sam
tri
pisma
31. avgust 1991
septembar
ono što
počne nek
prenoći pa
ako preživi
ostaje mu
da se bori
za život
1. septembar 1991
crvena
boja ružinog
pupoljka i crvena
boja rascvetale ruže
to je nijansa u kojoj
život nastaje i
nestaje
2. septembar 1991
svako jutro
šetam se po groblju
na vest hempstedu i čitam
životne priče ispričane na
nadgrobnim spomenicima
tek kad svi poumiru onda
se priča priča i sama
3. septembar 1991
zelena
svetlost u
atmosferi kasnog
letnjeg popodneva
osećam mišljenjem
mislim osećanjima
redom sledom
doći proći
mni i spi
ja i ti
4. septembar 1991
i
skupljam
već danima
kartone sa londonskih
ulica i pišem po njima. pišem
o lutanju. pišem sa nekoliko
penkala. menjam oblik veličinu
i brzinu slova. pokušavam da
razumem i primenjujem
jednu staru formulu
ljubav. uz džez
5. septembar 1991
bili su
to prelepi
kartoni od kutija
za pakovanje bačenih
na ulice na kojima sam
uživao da slikam
pišući
i
živeti
kao da
ne
postojim
6. septembar 1991
toliko je
gavranovo perje
crno da se zaplavi
miroslave moralom i
metaforom ti stvori
tržište ugleda
7. septembar 1991
prevodnica
na kanalu. plove
ljudi vodom. dečaci
odrastaju. kupine na
suncu. vesna marko i ja
sakrivam patike u žbunje
pričam svašta. sunčam telo
gazim bos. nikad kraja. stvar
života je da prolazi. trnje
i kamenje. dve patike
pokupim ih u
povratku
8. septembar 1991
i
pođem
ja kad. i
pođem ja
kad opet
kad. i opet
pođem kad
opet kad i
taman da
odustanem
od svega
kad
9. septembar 1991
išao sam
ulicom londona
i bio sumnjiv policiji
zaustavili me. odsumnjali
i pustili me. kako mi je i tako
se nikog ne tiče. posle
sam legao na klupu
10. septembar 1991
prijatelj
me u pismu
tako ružno
napadne da
mi ga je
žao i već
polako sve
zaboravljam
11. septembar 1991
i
da li
ovim rečima
uvećavam tugu
ili je smanjujem u
svakom slučaju
video sam i
danas
crvendaća
12. septembar 1991
u tim
danima
u londonu
pred polazak
na ružu lutanja
sa velikom brigom
da li ću i kako uspeti
da hodam svaki dan
10 godina najviše
su mi snagu
davale
ptice
a
pogotovo
crvendać
i
mislim na
jednu ženu. ona
je daleko i ja je ipak
volim. čitaću uskoro
knjigu u kojoj razgovaraju
krišnamurti i dejvid
bom
13. septembar 1991
i danas
mislim na jednu
ženu koja je daleko
ali je ja volim. ja se
hranim korenjem iz
najdubljeg neba a
da je volim ona
ni ne zna
14. septembar 1991
idemo
sačekala me
moja ptičica. već
danima susrećem
crvendaća. prepuštam
mu se. u dobrim
sam krilima
15. septembar 1991
uzbudljivi
putevi ljudi koje
volim. beket
gertruda stejn
vitgenštajn...
idem i ja
tamo
16. septembar 1991
staza
rukopis. oslonim
se na svoje pisanje
ispod šake pletu se venci
koji mi zabavljaju oči i
izmame mi radost
na licu
17. septembar 1991
lutam ulicama
pa sednem i pišem
duva hladan vetar. pišem
o sporosti i promeni. pišem
prljavim rukama kao seljak koji
prljavim rukama jede hleb a hleb
sve slađi kao i ovaj vetar a bogme i
sporost u promeni ili kad ga nabode
na viljušku i umoči dobro natopi u
krompir paprikašu pa ga
zaokruži viljuškom
oko tanjira
18. septembar 1991
knjiga
budućnost
čovečanstva
sa njihova zadnja
dva razgovora. na
naslovnoj stranici je
fotografija krišnamurtija
na zadnjoj dejvida boma
obojica se smeju. kako
su uživali u razgovoru
19. septembar 1991
skupljam
opale latice
svenulih ruža. ne
postoji smrt. samo
oblici. oblaci što
menjaju svoje
oblike
20. septembar 1991
ničije
londonsko
popodne
21. septembar 1991
utom
banem
ja
22. septembar 1991
jesen
učitelji
su nestali
neka su. služim se
nebom. ono je stalno
tu. ovakvo ili onakvo
uvek drugačije i
uvek isto
23. septembar 1991
prijateljica se
koleba. nemam
ni kolibe ni kobile i
vesnino kolebanje
je prirodno. danas
ja častim kaže
nebo
24. septembar 1991
kad prepušten
hodam vidim kako se
ulica lagano širi i tamo i
ovamo i kako sam ja samo
jedan od njenih prolaznika
kartoni su ove večeri
vlažni. trebao sam
ih pokupiti
juče
25. septembar 1991
narodi evrope
su se uznemirili
upoznao sam odličnog
čoveka. uznemireni narodi
kao da čekaju znak za svoj
stampedo. sa odličnim čovekom
moja duša je mirnija. lepše vidim
belinu kuća. ako znaka ne bude
narodi će mirno nastaviti da
pasu. a o stampedu
da ne govorim
26. septembar 1991
prenošenje
27. septembar 1991
kiša
i prošenje
molitva. da bih
zaista molio ja
zaista prosim
28. septembar 1991
ljudi
se
stide
napora
29. septembar 1991
čudeći
se
utišavam
ego
30. septembar 1991
oktobar
ono što
je važno u
rečenici nastaje
u muzici traje u
ritmu zasija u
iskrenosti
1. oktobar 1991
i
oh
koji
dani
oh
koje
reči
oh
i
kaja
i
kaja
su
crvendać
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja je kuća svetu a ne obrnuto
15. novembar 2024.
27375. dan mog života
ajmo
kajo
perem čarape
suše se na prozoru
prijaju čiste na nogama
osećam ih već oznojene
perem ih suše se na radijatoru
cepaju se. mokre od znoja
pocepane suše se
na travi
29. juli 1991
jer i jesam
osuđen sobom
sobom što znači
sopstvenim živcima
ostavljen nasamo
pa ko izdrži
30. juli 1991
novine
na stolu. jedan
čitav svet ispisan
i presavijen na pola
mirno se odmara
na ivici ponoći
31. juli 1991
avgust
padaju mi
kapci na oči. u
kolenima mi škripi
umor a ja sam sasvim
tačno rečeno imenom i
prezimenom takoreći
takoreći
1. avgust 1991
jezik se
formira od
jedne budale
koja se zove
igrač
2. avgust 1991
i
šta je rekao đorđe
koji đorđe
perin
perin
perin šta se čudiš
mislio sam da pera nema nikog
ih pera pa da nema nikog
3. avgust 1991
besmislice
su me onda a
i danas opuštale u
trenucima napetosti ili
su me u trenucima
bezbrižnosti
veselile
i
pustim
se. u tome je
stvar. vino do dna
kao dno bilo čega. bilo
kojeg neba. nebo trava
neba običnog. trave
bacam vam
svoje
oči
4. avgust 1991
ja sam
telo. hoću reći
ja sam bašta. ja sam
telo. hoću reći ja sam onaj
čarobni deo u nevoljama
hoću reći kad hodaju moja
ramena na njih doleću
ptice
5. avgust 1991
proći
kroz
ružu
6. avgust 1991
u hladnim
zemljama povratak
lasta je dobrodošao
jer najavljuje kraj dugih
zima. dovoljno od lasta
i dovoljno za rečenicu
sutra ponovo o
vrapcu
7. avgust 1991
ja sam
čudo. ima me
i nema me. zatim
dolazi bilo šta. to me
nahrani. to bilo šta. već
u sledećem trenutku ja
čujem glas staklo se
providi. umalo da
zaboravim
vrapca
8. avgust 1991
toliko je
u svakom
krvi da je
svako
prvi
9. avgust 1991
u sredinu
rečenice uplesti
nešto drugo. rumenilo
možda. prostor tamjanom
zamirisan. možda neku
pocepanu zastavu. mačku
za kojom je plakao
nikolaj berđajev i
završiti naglo
10. avgust 1991
vrapčić
je iskočio iz
živice i rekao da
mojoj ideji od 2
avgusta 1991
godine
11. avgust 1991
ja sam
izloženost
kojom te
primam
12. avgust 1991
prohladno
sunčano jutro u
engleskoj. sedim
u fotelji pijem kafu i
budim se. ja sam
kuća svetu a ne
obrnuto
13. avgust 1991
čekam
prijatelja. doći
će. hodaćemo i
ćutaćemo. došao je
čeka me u kolima. ja
to zapisujem. mahnuo
sam mu rukom da malo
sačeka. klimnuo je glavom
trpam olovke penkalu
svesku u džepove
gasim radio i
izlazim
14. avgust 1991
pomerim
se i odmah
se pomirim
15. avgust 1991
srećan
sam što
postojim
i ništa
više
16. avgust 1991
u subotnje
veče sedeći u
maloj sobi u londonu
mislim na davida
albaharija u zemunu
voleo bih da sam
u vodi
17. avgust 1991
ja sam
u njenim očima
a nijedna mi više
reč ne dolazi
18. avgust 1991
pišem
pišem pišem
zamahom šake
šake. jeb se
19. avgust 1991
hodam polako
kao i cveće. neko je
tu neko više nije. kako
kome više prija. uz
stablo je oslonjen
bicikl
20. avgust 1991
kad iz ničeg
izvučem nešto, onda
mogu biti miran. sasvim
miran. da li mogu. šta. da
izvučem iz ničega nešto
ili da budem miran
to je isto
21. avgust 1991
popodnevna
kiša. popodnevni
umor. dobro će doći
kafa. nije dobrodošla
došao je prijatelj a i on je
umoran. dvojica umornih a
imamo i noseve imamo
i uši. i mogli bismo i
njušiti i slušati
ali mi smo
umorni
22. avgust 1991
i
stiglo pismo
od prijatelja u
kome zlatno cveta
drvo spasa u kome
na stolu sijaju
hleb i vino
23. avgust 1991
pismo od
mog slobodana
tišme sa pesmom
zimsko veče
georga trakla
i
ispisujem
reči kao što se
širi brazda po
nepreglednoj
ravnici
24. avgust 1991
i
kad
provali
ta snaga u
bokovima. u tim
preponama. u toj
mladoj kičmi. u tim
butinama. sestru
ti jebem da ti
jebem da
umrem
ništa
više
25. avgust 1991
ponavljam
sestru ti jebem da
ti jebem. da umrem
ništa više jer sam
odan psovkama
koje su svetlost
jezika
i
na
ulicama
karnevala u
portobelu plesačeve
cvetajuće oči i njegovo
klizanje po podu kamiona
uz snažan bugi vugi. toliko
sam mu se radovao
da sam nestao
26. avgust 1991
ružičnjak po
licu leđima i smislu
sva iskušenja dolaze
čoveku za njegovo
dobro
27. avgust 1991
neobjašnjiva
jednostavnost
treperi po ivici
odluke koja
spasava
ili
ubija
sada je
u našim
rukama
a sutra
u
rukama
božijim
28. avgust 1991
ljubim
29. avgust 1991
i
ljubim
i
to je
to
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja je knjiga vrapčić
14. novembar 2024.
27374. dan mog života
kaju
sam pisao
u rokovnicima
kojima sam počeo
da se pripremam
za ružu lutanja
i
bio sam
obuzet ružom
lutanja i njenih deset
godina hodanja koji su me
čekali ali sam se trudio da
kaja sačuva svoj duh
pevanja od jedne
godine
i
kajo
krenimo
u juni i juli
1991
ja sam
snuždenost
skoro ubijen
na daljinu
27. juni 1991
ovde je
bila druga rečenica
iz ulice saint denis u parizu
ali mesto nje zapisujem ovu
23. aprila1992 u hotelu park u
oradei u rumuniji jer je malopre na
radiju počeo da svira jan garbarek
opet ono isto visoko tajanstvo u
njegovom sviranju saksofona
norveška u mojim
mislima
28. juni 1991
kad povuče
dim iz svoje već
ispušene cigare ona
obliže usne jer su joj
suve od nestrpljenja
i vetra na palubi
odužio ga lamanš
i meni i njoj
29. juni 1991
i
napušta
me moje telo na
sredini jednog od
mostova londona. šta
ću sebi. samo sam
stigao i zurim
30. juni 1991
ruža lutanja
je most između
drugog i trećeg
milenijuma pa
mi je most
kuća
juli
tekst i grudi
to bi bila civilizacija
pre svega. ja sam
dovoljno mali da je
celu primim u
sebe
1. juli 1991
i
pokisao
trčim preko
vestminsterskog
mosta prepun mučnine
i bola koji se zovu rat
naskačem na barice
prskan
beskućništvom
2. juli 1991
počeo je
rat u jugoslaviji u
kome se jugoslavija
u kojoj sam rođen i u
kojoj sam živeo
raspala
i
kad doleti
vrapčić u moju
blizinu ja osetim
da sam ja ja. niko
mi u ovim danima
ne pomaže koliko
vrapci
3. juli 1991
vrapci
sve ptice i
crvendać su mi
davali i daju
snagu
i
ti si moj
blagoslov kaže
mi marko stepanov
blagoslov kolenima
koja padaju na
zemlju
4. juli 1991
opet
jedan
vrapčić
5. juli 1991
sve je
sa jutrom
drugačije
talasi reke
rade svoj
posao
6. juli 1991
zašto ne
bih malo gledao
ovu bordo najlon
kesu koja visi
o bojleru
7. juli 1991
mir po
stomaku se širi
po leđima. ja sam
dete i zato sam
rudnik
8. juli 1991
kupati
se po prašini
to još jedino znaju
vrapci. nekad smo
to znali i mi
9. juli 1991
ima u tome
nešto. još kad
se podeli na tri i
savije na pola pusti
u vodu i zamiriše
na lavandu
10. juli 1991
pruži mi
ruku pružiću ti ruku
jednom kada je padao
sneg. uvek kada vetar duva
jednom i uvek kada se čudo
budi. čudo u meni. meni
tebi. ja čudo. čuješ
čujem čudo
11. juli 1991
bilo je
i zaboravilo se
jeste ono onim što
je sad. sad svetkovina
ja sam pa sam bez
izbora
12. juli 1991
danas je
trinaesti jul. ovde
sam i ja. šta bi drugo
danas bio današnji dan
nego trinaesti reče tiho
umetnuta rečenica
13. juli 1991
usred
nevolje
sprema se
da procveta
smiraj
14. juli 1991
tako je reč
prohujalo lepa da
u rečenici prohujalo
sa vihorom ona kao
da lebdi. kao da se
ništa ne pomera a
ode ceo život
izvesno
15. juli 1991
lakše mi
je kad se setim
kiše u njoj je sva voda
i sunce posle kiše i san
o potopu. i slonovi i
magarci. miluje
mi se
16. juli 1991
ja sam
ponovo tu
mili mi niz nogu
ništa. ništa je a
golica me
17. juli 1991
ja ulazim
u metro. svaka
ozbiljnija priča o
nečemu počinje tek
kada se može pričati
o bilo čemu. ja
izlazim iz metroa
18. juli 1991
ostanemo
u kupatilu jedna
muva i ja. ja sedim
na wc šolji i radim. muva
radi svoje. i tako jednog
dana oni se zavoleše
19. juli 1991
kad govorim
o usnama govorim o
punim usnama crnkinje
iz metroa džubili lajn
(jubily line)
20. juli 1991
ja sam
tišina ulice
noću. sve je tako
tiho i ulica i noć i
tišina ovih sporih
koraka onde
21. juli 1991
kad lopta
sklizne niz nasip
ka vodi i probije busen i
dobije u zaletu i ode. upadne
u vodu. ljulja se po talasima koje
je sama napravila. ja sam onaj
ugaženi deo zemlje na kojem
sad stoji najhrabriji dečak
i štapom pokušava da
dohvati loptu
22. juli 1991
visoka trava
polegla pod vetrom
i brdo kao opomena
brzom koraku
23. juli 1991
ne možeš
da me se setiš
ja sam digresija. sa
mnom su sve blizine
daleke sa mnom
trešanja koliko
hoćeš
24. juli 1991
kako bole
uši od govora
pričanje koje vrti
celo telo u jeziku
jeziku koji hoće
da iskoči iz
sebe
25. juli 1991
nezadovoljstvo
pod kožom
nezadovoljstvo
je telo koje
se seća
26. juli 1991
čovečanstvo
je isto. oduvek zauvek
ma šta kažeš. nemoj mi reći
čovečanstvo nemoj da
ti dođem tamo
27. juli 1991
džez
rastura u
kolima po ulicama
londona dok se vozimo
nedeljom u brajton
učitelj džez. heroj
telemonijus
monk
28. juli 1991
i
baš
je tako
bilo a tako
kako je bilo
tako je i
sad
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja majka božija
13. novembar 2024.
27373. dan mog života
kada
sam 21. marta
1991 počeo da posle
10 godina pišem ja sam
ti je on 2 iza mene su bile već
više od 2 godine pripreme za ružu
lutanja moje prvo desetogodišnje
hodanje tako je kaja nastajala u
jeku tih priprema i prvih 5
meseci ruže lutanja
i
danas
pre kaje
još malo
o kaji
i
kaja je
trpljenje
kojim se ja
oslobađa
od sebe i
postaje
bog
kaja
je majka
božija svih
bića
kaja
su rana
ustajanja
udovice koja
ustaje da bi
bila i žena i
muž svom
porodu
kaja
i lokvanji
i kajina rana
prolećna
sunčanja
i
podavanja
suncu
kaja
ili
pokupiti
bačene
stvari
sa
ulice
kaja
ili
pevanja
anđela
u
sumrak
kaja
ili
beda
kojom
vaskrsava
bog
kaja
ili
kajine
batine
i
kazne
kojima
još
više
volim
kaju
i
kajo
krenimo
sa
kajom
neko reče
u tom slučaju
nosi se
26. maj 1991
čim
primetim neku
ženu prepone mi
blago zadrhte kao
uspavanka
27. maj 1991
ona priča
o tuzi. izgubljenom
smislu. gađenju. kaže
da će doći ali možda i neće
da su joj deca već legla. da
se oseća samom i da ni
cveće više ne zaliva
28. maj 1991
kako
dođe tako
prođe. pada
samoća
29. maj 1991
ja sam
povlašćenost
dobrovoljno poniženih
holanđanin kaže star sam
4 milijarde i 43 godine
to kažem i ja. ja
dobrovoljno
poniženi
30. maj 1991
ja sam
izgubljeno dete
znači svi ljudi pod
kapom nebeskom
31. maj 1991
juni
sliva mi
se svetlost
kroz šaku
kojom
pišem
1. juni 1991
svetlost
piše
i
prožetost
sobom. postati
drugi. to što
jesam
2. juni 1991
kad
tamo kroz
prozor planina
i večernji zrak. i
bulke ostale u
sećanju
3. juni 1991
ti tu
ništa ne
možeš čoveče
reče mi jedan
čovek. i tako
je
4. juni 1991
ja sam
već danima o
zid naslonjena
armatura. prolazeći
jedan dečak otire o
mene veliko g.
iz nosa
5. juni 1991
ja sam
strašna budala
što odjekuje u noći
ja sam prepun gluposti
do vrha. ja sam malenkost
i mizerija sentimentalne duše
za vikend. ja sam muškarac ni za k.
jer živim sam kao magarac predvodnik
ja sam dosadni demagog sa tendencijom
ka progresu. ja sam ljubomorni glavonja
sa nadobudnim pogledom u stranu
ja sam smrdljivo g. zvanično
zvanično i začuđeno
6. juni 1991
ljubav
ništa neće
samo njene
grudi i njene
bokove
7. juni 1991
voz. u njemu
mislim o stanicama
više u polasku nego u
dolasku. kakav je to tek
kič kad nečija osećanja
osećanja drugih
nazivaju kičem
8. juni 1991
žudnja
za životom
i topao vazduh
koji se širi oko
nas. u srebrnom
vetru otkači
9. juni 1991
voleo bih
da živim u nekom
malom morskom mestu
sa osunčanim kamenim
trgom i da sate provodim
stojeći na njemu rekao
mi je malopre
slobodan tišma
10. juni 1991
više me
je u njenom
telu nego u
mom
11. juni 1991
ja sam
pogled koji
se prosuo po
pegicama na
njenim grudima
dišem
12. juni 1991
ono što
se tada u tom
trenutku dešava
ja zovem nije mala
stvar biti niko i
ništa
13. juni 1991
još malo
još malo i više
ništa neće ostati od
testa sa makom
a u tanjiru
14. juni 1991
put
put i noć
visoka mera
stvari drži me
budnog
15. juni 1991
kad
bi leđa
kad bi leđa
kad bi leđa i
sve ostalo bi
kad bi sve
ostalo i
leđa
bi
16. juni 1991
sve
je svet je
svetlost. svetlost
nam je domaćin. mi smo
gosti. stranci. došli odasvud
sasve naše reči. će bidnemo
i će karamo ovaj život dok
ga ne iskaramo
17. juni 1991
i
jedni
ljudi
i
drugi
ljudi
18. juni 1991
tog dana
sam otputovao
prvo u pariz pa za
koji dan za london da
dovršim pripreme za ružu
lutanja i 9. novembra 1991
krenem na desetogodišnje
hodanje. od odlaska tog
dana sve se promenilo
i ja se više nikad
nisam vratio
i
toliko su
drugi lepi da ne
znam šta bih sa
sobom. a tek
crne žene
19. juni 1991
da prihvatim
sve i da sve mirno
podnesem i krenem
niz put laki brate
slatki
20. juni 1991
leto
ja sam
ona prednja noga
koja je još u vazduhu
ponekad pomislim da smo
svi mi samo teške ptice
koje padaju na tlo
21. juni 1991
da sam
znao ko je ona
ja bih znao ko
sam ja
22. juni 1991
ptice
lete
nošene
mirisom
cveća
23. juni 1991
par reči
dve reči
jedna
drugu
24. juni 1991
oznojen trčim
pariskim ulicama
kao mladić. bojan
bem me je čekao
25. juni 1991
i na
peti živci
mi napeti
26. juni 1991
i
kajo
radujem ti
se radujem
kajo
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja me je rodila za kaju je vredelo živeti
12. novembar 2024.
27372. dan mog života
kaja
je
kaja
mandić
kaja me je
rodila da bih
je pevao i
rodio
kaju
i
ajmo
kajo
kad vidiš
da je trava
zelenija to sam
ja. intenzitet
24. april 1991
hvala za
ovaj dan za
ovu lepotu koju
si stvorio za
mene
25. april 1991
ja sam
gavranova
senka po travi
juri me jedan mali
pas ali gavran odleće
ka oblacima i ja
nestajem pred
njegovim
očima
26. april 1991
ja sam
ono što zovu
ubilo se da me nema
kao da su svi anđeli
zaspali
27. april 1991
mnogo
oblaka i jedan
jablan. ne živim ja
nego hristos živi
u meni
28. april 1991
pružila se
daska svom svojom
dužinom. mene niko ništa
ne pita. ravnica je ravnica
ravnica je jedan dan
29. april 1991
i
želim da
gledam ptice
bez znanja. samo
da ih gledam i da ih
gledam. i da ih gledam
da im vratim spokoj
spokoj kojim me one
čine spokojnim
30. april 1991
ptice
su mi
najvažnija
stvorenja
um
lepote
maj
ti stari
sedokosi čoveče
što ulaziš u autobus
ja vidim tebe i tvoju belu
košulju umrljanu prolivenim
kafama na mestu gde si
nekada sa dorćolskim
ponosom nosio
kravatu
1. maj 1991
kad uto kiša
kao ozarenje. kiša
kao da nešto jeste. kao
nečiji koraci. kao vrtom. to
kažu da je niz. ja sam samo
sa vetrom proleteo papirić. rez
uz ivičnjak niz ulicu do gume
baturanovog renoa
2. maj 1991
noć je. farovi
osvetljavaju šljunak
sve je tako jednostavno
mame me ruže
3. maj 1991
ja sam
poljubac vlažnih
usana. svi i sve
u meni. kao a
4. maj 1991
ljubičasto
što zrači predvečerje
predvečerje sa sunčevom
vatrom. doba dana. doba
dana u godini
5. maj 1991
padina
me čini kaže
gospodin uspon
6. maj 1991
u redu
pa šta. odatle
tek treba početi
odmah
7. maj 1991
ništa. samo
se probijam i kažem
genije nije ništa drugo
nego po volji ponovo
preživljavanje
detinjstva
8. maj 1991
ja sam
vruća pita sa
šumskim voćem
blopoće ustima i
hladi me jezikom
zoltan varadi
novi milenijum
je njegova
budućnost
9. maj 1991
ja sam
brežuljkovo kovitlanje
cik. zelena trava. cik. sunce
po staklićima. linoleumi i mravi
toplina popodneva. ala ovaj žuri
ovoj samo što štikla nije otpala
ko misli da je brežuljak lako
biti taj se lako zajebo
10. maj 1991
hoće posle
ove grmljavine. hoće
posle ovih iščekivanja u
donjim slojevima. hoće posle
jasno je da će pasti. već se
vidi po asfaltu. mogla bi to
biti kiša u sremskim
karlovcima
11. maj 1991
nekome vazduh
miriše na biber. nekome
nije ni do čega. neko nekome
u glasu prepoznaje da je voljen
nekoliko golubova sleće na bačene
mrvice hleba. neko je. ja sam pak
soba u kojoj tri žene sede pred
nedeljni ručak i ćute. u mene
ulazi jedan muškarac
njega su čekale
12. maj 1991
sitna sipi
u kostima radi
telo podrhtava. sve
posivi. i ja kisnem
ja patika barom
prelivena
13. maj 1991
ja sam
bela plastična
kašičica za espreso
sada više nisam (odoše
moji pusti snovi). on me i
dalje lomi. uvrće. zavrće. savija
kida. grize. trlja. udara o čašu i
sto. pali šibicom. ubija sve u meni
zatire mi i seme i poreklo. čovek
ponos životinjske vrste. božije
stvorenje al kad kad
bi se zezali
14. maj 1991
ona hoda
prema meni niz
pop lukinu i gleda me
pogledom kojim mi kaže
gledaj me. malo kasnije ciganin
u gradskom klozetu popravlja
tranzistor i peva šta će meni
amerika kada oca
nemam ja
15. maj 1991
najteža stvar
na svetu je ljuštiti
rovito jaje
bogami da znaš
16. maj 1991
padala je kiša
i ja sam razgovarao
sa davidom. istog dana
(još je padala kiša) razgovarao
sam sa brankom. oba razgovora
snimio je miša milošević. razgovor
sa albaharijem nazvao sam david
razgovor sa vučićevićem nazvao
sam branko. to je početak
video radova pod
nazivom
prijatelji
17. maj 1991
suprotnost
koja diše rekla je
ona. a on je zapisao
suprotnosti koja dišeš
bilo je popodne. sunčano
sa vetrom. nije bilo ljudi
bilo je razgovora. i malo
prolivene kafe po
podu
18. maj 1991
jedan vrapčić
doleti niz žute cvetove
uz bele stolice. druga obala
reke je tamnija. na trenutak
mi krene očaj. prošao je
želeo bih da budem
ravan kao reka
19. maj 1991
jedna devojka
je porasla. druga je
mršava i lepa. uzgred budi
rečeno ja sam autobusko staklo
polomljeno i ostavljeno ovde uz
banderu. malopre je ovde bila i
jedna žena pedesetih godina
lepih usana usana da
poludiš
20. maj 1991
voli te
još jednom
tvoj vrli neprijatelj
svim žarom nevine
ljubavi svoje napisala
je jedna žena jednom
muškarcu čak iz
švedske. a on
jado moj
21. maj 1991
gladan
različitosti
žedan istosti
između njih
sredina. sredina
božija. pevačkim
glasom duša
bogu odlazi
22. maj 1991
i
onda sam
hodao. nogu
pred nogu. ništa
više samo to
23. maj 1991
onda sam
hodao. nogu
pred nogu. ništa
više samo to
to je to
i
onda
i
sada
i
da budem
drag svemu rekoh
sebi. ta voda neka ide
tako velika. ta planina neka
se plavi tako smirena. a večernje
hladno sunce neka se posipa
po njima. budi mi muž
kažu mi drvoredi
24. maj 1991
da budem
drag svemu
drag i blag. ne
znam da li sam
uspeo u tome
ali to jesam
i
ali šta ćeš
behu poslednje
reči van goga
25. maj 1991
jako
volim
van
goga
i
uživam
u kaji kaja
uživa u meni
živa je živa
pesma
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
kaja
11. novembar 2024.
27371. dan mog života
kaja
ovu knjigu posvećujem onima koji su se osmehnuli
proleće
mart
deset godina kasnije
knjigu kaja pisao sam deset
godina posle knjige ja sam ti je on
kao što se slovo nadovezuje na slovo
reč na reč
rečenica na rečenicu
korak na korak
dan na dan
udah na izdah
cvet na seme
pati smit na bili holidej
pevanje na boga
ja na svako ja
tako i
knjiga sledi
knjigu
sledeća knjiga
biće pisana
2001-2
a četvrta
poslednja
2011-12
godine
nadam se
da ćeš ovu celinu
1981-1991-2001-2011
pročitati u svakoj slici
videti u svakoj rečenici
svakoj reči. slovu
dahu
predgovor
kaje
i
kajo
krenimo
pupoljci
su već krenuli
uopšte nemam
hrabrosti kaže
dečak dečaku
21. mart 1991
uvek
kad krenu
pupoljci dobro
je da krenu i
devojčice
i
dečaci
i
volim što
sam guma. ima u
mom životu nešto od
one bezličnosti kojom
govore ljudi
prolazio sam ovuda pa reko da svratim
na mene ne računaj ja kao i da ne postojim
ti znaš mene. ne pitaj samo pitam. kad bi se
ja pito. mene i tako niko ništa ne pita
22. mart 1991
o autobusu 76
za bežaniju mogao bi se
napisati jedan mali roman
nakrivljenom. prepunom. pokvarenih
vrata. s kočnicama koje cepaju uši. putnicima
u znoju i strahu. grafitima koji otkidaju stolice i
lome šrafove. kad uđeš u njega kajanja
nema samo stomak u previranju i
socijalistička nada u lepšu
budućnost
23. mart 1991
propadam u
ponore propadanja
i tu baš tu treba
preživeti
24. mart 1991
ja sam gomila
šljunka. sa mnom su
slamčice. piljevina. hartije
ova žuta najlon kesa. slomljena
fosna. sedam zarđalih eksera
mnogo grudvi zemlje. jedan
petoparac. tri pljuvačke i
komšijina ljutnja što su
me istresli ovde
25. mart 1991
zuji neonsko
svetlo iznad mene
duboka je noć. prođe tek
po koji taksi. apsolutno njegova
stvar. oko mene se sve zeleni
ako si mislio nešto da me
pitaš bolje nemoj
26. mart 1991
ne objašnjavam
ništa. odmaram se u
neobjašnjavanju
27. mart 1991
ja sam
zvuk kiše po
limu. neko bi mogao
reći ne daj bože
ko
rekvijem
28. mart 1991
ja trag
u blatu ili blata trag
samostalnost i nezavisnost
fragmenta podučava me samostalnosti i
nezavisnosti. kad kažem mir nešto kažem
ja sam ili koje se pretvara u i i u i i
29. mart 1991
i
ja sam
ono što se i tako
i tako ne bi moglo
nikako nazvati. prema
tome dabome
30. mart 1991
dabome
da je ceo
svet na
meni
i
daljina i darivanje
pliva trunje po vodi. peni se
pena deterdženta. i jedno korito
negde bogzna gde. umalo da
padne čaša sa kredenca
31. mart 1991
april
ponekad
ne baš ni tako
retko otvaraju mi se
sama vrata okeana
mog ormana
1. april 1991
ja sam
baš cigla u osmom
redu i druga od ivice zida kuće
broj 13 u ulici teodora borockog na
bežanijskoj kosi. kad su me vadili
posle pečenja jedan reče ova
cigla je baš cigla
2. april 1991
rođen sam
sa stidom. a kako
sam rastao od rođenja do
danas stid se uvećao jer sam
se stideo i stidim se što se
stidim. jebeno. jebeno
gavrane moj
3. april 1991
i
ja sam
unutrašnji red
formiran vojvođanskim
kanalima. oni su i ovoga što
piše svemu naučili. ćutanju
drvoredima. vodi i pravoj liniji
švićkaju kanali putuješ
čim ih pogledaš
4. april 1991
panonija
svemira. pašnjak
na kome se poje i hrane
sve bića svemira. panonijo
baruštino svedobrote
i svelepote
i
kako ste
onako. trpi se
odgovori starija žena
oslonjena obema
šakama o zid
5. april 1991
ove noći
su pukli pupoljci
pod vedrim nebom
dvehiljadegodišnjeg
vaskrsenja
6. april 1991
tu i tamo
dešava se. priča se
lije pa curi polako. prelama
se kako u rečenici tako i u životu
šta ćeš bože moj. takav je život. a
tek reči. ni luk jeo ni luk mirisao. a da
znaš. već sam reko. al da ponovim
što kažu nije mi teško švićkaju
kanali putuješ čim ih
pogledaš
7. april 1991
kupaju se
golubovi u vodi. u
barici na asfaltu. ulubilo se
jedno parče pred samoposlugom
dve žene šezdesetih dok govore zabacuju
kosu onim ćurećim pokretom vrata. tek su sada
mlade. tresu krilima prskaju kapljice po vodi
najlon kesu nosi vetar a ja sam perce sa
površine vode pa sa novim naletom
vetra niz asfalt u travu
u zemunu
8. april 1991
ja sam
zakopčanost košulje
kopčam od jutra do mraka
svakog dana osim srede obično
onda mi peru košulju. i dok je peru i
dok se suši ja ne zakopčavam
odmaram raskopčano
9. april 1991
ja sam
pogled kojim se
ovaj četrdesetogodišnjak
za trenutak osvežio. pogledao
sam u plavet iznad avale i njemu
su sada oči vlažne. plače
čovek. dvadeseti vek
10. april 1991
kad grune
vrtložna staza
u brdo. kad grune a
ćuti. grune a lepa
je kao milost
11. april 1991
ja sam
dodirnuo njeno
rame i postao sam ona
i njen stomak i njene oči
i njen vrat lep kao i ona
jučerašnja staza
12. april 1991
procvetalo
voće. voće cveće na
drveću. beli se i po noći
neko se vraća kući uz
stazu. pala mu je kapa
na slepoočnicu
13. april 1991
bože
javila se
usred noći
ptica
14. april 1991
i
odlučnosti
vodi me
15. april 1991
apriori
prapoverenje
i
prapoverenje
u
apriori
i
zovem se
njihanje. jedno sam
iz velike porodice njihanja
lišće. vetrovi. veš. granje. zastave
repovi. plesovi. a ja sam pak njihanje
ruke ovog čoveka u somotskom
sakou. nešto ga pritislo danas
njiše ko da ne diše
16. april 1991
ona kopa a
on plevi. on zastaje
ona ga gleda. sada on nju
gleda a ona se saginje. on se
oslanja o držalje a ona pokupi travu
njegova trenerka visi o voćki. vetrić je
oni nemaju sistem za kopanje. oni
se samo druže i zajedno stare
na tom malom parčetu
zemlje oko kuće
17. april 1991
i
izvesnost
metafore je u
odsustvu agresije
u hrabrosti da se
podnese
bezrazložna
sreća
18. april 1991
podneti
bezrazložnu
sreću je umetnost
življenja
i
pogledam
šaht. teraco pločice
rešetke za brisanje cipela
krpa. zid. pogledam unutra beli
zid. beli tepih. bela fotelja. beli
radijator. zaliveno cveće. trepnem
pogledam mlada žena prevodi
karverove priče
19. april 1991
i kišica
rumenilo na
njenim obrazima a i
hladno je. on je gleda i priča
o istini. ona priča o sreći. o istini
sreće o sreći istine. rumenilo polako
nestaje sa njenog lica. sad i ona
njega gleda i smeje se. i
kišica je
20. april 1991
a onda sa listova
bokvice kaplje njegova
mokraća. gledam ih oboje i
tog čoveka i bokvicu ja žuti
maslačak. on rukom otresa
kapljice a listovi su se
posle onog mlaza
već umirili
21. april 1991
staza je
savršena. vodi
u noć. na vrhu dve
bandere. jedna zelena
od mahovine a ona nova
još od katrana. čuje se
autobus. kamenje se
sliva niz stazu
dotrčava
pas
22. april 1991
tri stvari
misliti kolenima
ljubiti dečakov strah
pokupiti pesak u šaku
23. april 1991
i
ja sam
samo pesma
koja peva sve i
svakog. nadahnuće
svakom da bude samo
ono što jeste jer svako
ko samo jeste
bog je
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
ja sam ti je on i tren večnosti
9. novembar 2024.
27369. dan mog života
ajmo
poslednjih
14 pesama
pesme ja
sam ti je
on
ja sa
lebdeći moral
uznosim i gornjim
uvidima se snažim. a
onda ničice padam dole
i tresem se pred silom
zemaljskih zakona
sve je to reč o
ženi
6. mart 1982
ja sam
prituljena
svetlost iz
prednje sobe
dovoljno za
slutnju
7. mart 1982
ja sam
obraz i ćelava
glava onog što zamiče
na stepenicama podzemnog
prolaza. ko je danas imao da
jede i pije nije ni u mojoj
ni u njegovoj glavi
8. mart 1982
ja sam
težinina težina
nekada ne mogu da
živim od sopstvene težine
sada sam se privukla ovoj
rečenici da se kroz nju
olakšam i objasnim
9. mart 1982
ja sam
krst patrijaršije
nad krovovima kuća
jedan se mladić u ovom
trenutku zagledao u mene
kao da gledajući me vidi
ono što godinama niko
u meni nije video
10. mart 1982
ja sam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
jasam jasam jasam jasam jasam jasam jasam
11. mart 1982
i
ja sam
dužnost da se
bude neposlušan
učeno neznanje
12. mart 1982
dužnost
mi je da budem
neposlušan a da
poslušavam učeno
neznanje i da se
podajem bogu tebi
svemiru i svakom
i svim bićima
svemira
i
ja sam
kundalini
ženski uzrok
nahranila sam
danas petoricu
svojom toplinom
a da se moja
nežnost za
ostale nije
umanjila
13. mart 1982
ja sam
hrabrost. crvena
lampica upozorenja
samozavaravanje. čitavi se
narodi vekovima vuku potuljeni
i glave ne dižu uronjeni u samoljublje
svojih uskih granica. hrabrost je to priznati i
otrgnuti se. posmatrati prirodu. dodati nekom
fen za kosu. ustati ranije iz kreveta. zaliti
i negovati cveće. ne plašiti se opštih
mesta. jer iako fraza gotovo
škripi u uhu najveća je
hrabrost voleti
14. mart 1982
ja sam
čokolada na
vrhu njenih zuba
malo pre me je kupila
čeka autobus. umorna je
osetim to po načinu
kako me topi u
ustima
15. mart 1982
ja sam
još pospani
autributi jutra u
garsonjeri na voždovcu
prskanje kapljica po vreloj
ringli na kojoj se greje mleko
bela površina svetlosti kroz
prozor. gole noge nad glavom
u prolazu u kupatilo. pidžama u
vazduhu bačena ka krevetu
odmorni mišići nogu i leđa
željni jutarnjeg teglenja
miris već ugrejanog
mleka. hvala
višnji
i
kseni
16. mart 1982
ja sam
ponovo cvrkut
poodrasli nokti
na nogama
17. mart 1982
ja sam
o makazama
o rosi o žudnji
za jebanjem
18. mart 1982
ja sam
pupoljak
19. mart 1982
kraj
i
ja sam
pupoljak
godinu dana
posle ja sam
proleće i to
je pesma
ja sam
ti je
on
i
ja sam
pupoljak i
42 godine
posle ja
sam
pupoljak
i
ja sam
ti je on
je
prva
knjiga
prvog
pesnika
svakog
bića
i
poslednjeg
pesnika
svih
bića
spoznah
to
sad
posle
42
godine
i
ja sam ti je on
je moj prvi veliki jezički niz
ja sam ti je on je moj prvi kanon pevača
ja sam ti je on je moj prvi koan pevanja
ja sam ti je on je moje prvi nadahnuće pesme
i
kad sam
u jednom dahu
1982 pročitao svitak ja
sam ti je on pred ljudima
nije ostalo ništa nego
samo bruj pesme
kada bih
danas naglas
pred svim bićima
pročitao ja sam ti je on
verujem da ni sad ne bi
ostalo ništa nego
samo pesma
boga
ja sam
ti je on je put
od bruja pesme
do pesme boga
i
ja sam ti je on
je poezija i umetnost
van literature i umetnosti
nego poezija i umetnost
u svemu i svakome
i
ja sam ti je on
ti si mi pomoglo da
se ja i moje ja više ne
hvale nego da hvale svako
i svačije ja a samim tim budu
jedno jedino ja kojim se ni ja
više ne hvalim nego ga samo
potvrđujem i podajem mu
se i jesam ga baš ja
i
posle
dve nedelje
čitanja i pevanja
ja sam ti je on
ponavljam
ja sam
je ozarenje
bogom
knjigu
ja sam ti je on
posvetio sam
siromašnima i to
me je vodilo kroz
život i vodi i u
umetnosti
pesma i
jeste siromah
koji s radošću
peva ovaj
svet
pesma
je moja savest
da volim svakog
i moja svest da i
jesam svako
pesma
dana davala
je danu lepotu
a mom životu
dobrotu
ja
sam
nestao a
pevalo je
i peva ja
sam
ja
bog
je tačka
lopte
to
je
moja
umetnost
ja
je krug
pevanja
to
je
moja
pesma
ja sam
ti je on ja
sam te pisao
pevao stvorio i
porodio a sada ti
ja sam ti je on
pišeš pevaš
stvaraš
i
porađaš
mene
ja
sam
ljubav
za
ženu
i
odanost
ženi
ja sam
ti je on
je
so
pevanja
i
ja
sam ti je
on
od
ovog
trenutka
12:42
9
novembra
2024
proglašavam
te tek rođenim
živim bićem
amin
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
ja sam ti je on i svaki dan
8. novembar 2024.
27368. dan mog života
ja sam
ti je on je i
ja i ti i on
svakog
dana
i
ja sam
ti je on svaki
dan ko svetinja
beznačajnosti
kojom jedino
jeste sve
ono
što
jeste
i
ja sam
ti je on je vreme
pevanja i pevanje
vremenom
i
krenimo i
danas zajedno
ja sam ti je on
ja sam
slučajni pogled
na zemlju. na zemlji
čantra za eksere
5. februar 1982
ja sam
tečni griz
u plavoj šerpi
da ne bih govorkao
o vlasti postao sam
tečni slatki griz
6. februar 1982
ja sam
tri srne na
putu. noć je. i
danas su bacali so
na put. i danas je
tako ukusna
7. februar 1982
ja sam
u zelenom
jezeru drine odsjaj
vrhova snežno plave
tare. vetrić je ustalasao
mirnu vodu i ja sam vrh
planinski nestao u
dubinama
drine
8. februar 1982
ja sam
potok
i
smilje
9. februar 1982
ja sam
toplota zemlje
miris. gustoća. kakvoća
vodopropustljivost (i šta još)
koja delujem na njihove oči
noseve. narav. lepotu i
sudbinu
10. februar 1982
i
ja sam
inje
11. februar 1982
injem
sam i
danas
i
ja sam
nebo
12. februar 1982
nebo
moje
i
ja sam
kapljanje
vode iz
(zašto)
nezatvorene
slavine
13. februar 1982
ja sam
linija što deli
dva ukusa. dva
senzibiliteta. dva
duha vremena
retki me
prepoznaju
14. februar 1982
ja sam
preletanje zaista
sivog neba i graktanje
vrana u još nesvanulo
jutro
15. februar 1982
ja sam
usamljenost
kao bezrazložno
zabodeni štapić
u zemlju
16. februar 1982
ja sam
veliki kamen
u kotrljanju niz
liticu
17. februar 1982
ja sam
osunčana bela
kuća sa drvenom
verandom. ali sobe
u njoj su još
hladne
18. februar 1982
ja sam
ona mala
devojčica iz
sela milićevića
u bosni. mala
lepotica đulesma
zemljine vodene i
nebeske snage
su u njoj
19. februar 1982
ja sam
kamen
i
mraz
20. februar 1982
ja sam
paperjasti sneg
beli meki brat sivih
daljina. muž crnoj
zemlji nebeskoj
21. februar 1982
ja sam
ruža žene
koja je napisala
jednu od najlepših
i najmudrijih knjiga
dvadesetog veka
knjigu o strahu i
nadanju
22. februar 1982
ja sam
hiljade i hiljade
lasta što su krenule
ka nama. hoćemo li
ih ove godine biti
dostojni
23. februar 1982
ja sam
glas radio
spikerke koji mi
je bio jedina radost u
jutarnjim časovima
kasarnskog
kruga
24. februar 1982
ja sam
slavujeva
glava
25. februar 1982
i
ja sam
otvorena
šaka
26. februar 1982
otvorena
šaka me je
hranila i
hrani
i
ja sam
vera
u
ništa
27. februar 1982
vera
u ništa je
davanje
života
za
sve
i
ja sam
senka bagremove
ogolele grane od ranog
sunca na podu nečije sobe
šare na tepihu po kome se
lelujam uveseljavaju me
isto koliko i vetar granu
čija sam samo
senka
28. februar 1982
mart
ja sa
velika količina
ćutanja koje vrlo
jasno govori o
stvarima
1. mart 1982
ja sam
tramvajske
šine. pešački
prelaz. semafori
ljudi na prelazu sa
jedne i sa druge strane
ulice. drvored ogoljenih starih
platana. osvetljeni neuređeni izlozi
noć nad gradom. svetla. tašne
u rukama. oči ljudi. kiosci
sveukupnost slike kod
vuka u jednom
predvečerju
sam ja
2. mart 1982
ja sam
centralni komitet
sunčevih snaga
jugoslavije
3. mart 1982
ja sam
znoj. ovlažio
sam joj plavi
pulover pod
pazuhom
4. mart 1982
ja sam
lišće. pre podne
je. nedelja. sunčan dan
sa vetrom. dve nedelje
pre prvog proletnjeg dana
nema nas još na granama
drveća. nema nas ali
iznenada ozelenećemo
svo drveće i izmeniti
sadašnju sliku
sveta
5. mart 1982
i
ja sam
ti je on je prostor
pevanja i pevanje
prostorom
i
ja sam
ti je on su
tri srne na
putu
i
ja sam
ti je on
je
so
pevanja
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima