AUTOBOGOGRAFIJA

6. decembar 2025.

27761. dan mog života

 

 

2656/997

 

13. otkud njemu pravo (čime to iskupljuje) na takvu ekskluzivnost

2185. hodanje

okružen belinom snega sam na sporednom putu eto ekskluzivnosti. malog

majka me je učila dobroti. užívao sam da nekome činim dobro. ali za dobrotu nema

pravila i da... je najviše u lepoti. jednostavnosti. dobrota je sloboda. sve je više i više...

koji su tražili od mene da ispunjavam dužnost... strahovima koji ako... ne suprotstavimo...

strahovi narastu... razrešeni samo kroz spoljašnje nametnute užase. moja ekskluzivnost je

i put na kome između mene... nema posrednika... posebnost čini i želja da budem sa... muž

prijatelj... onaj i ona koji su se izdvojili tražili i menjali činili su to i za mene. (ovaj tekst je

sav uništen na vetru. ovo je ono što sam uspela da pohvatam. violeta). na ovom snegu

postajem sama dirljivost. hodam putem kojim su hodala srca svih drugačijih

novi sad 15.2.1999

 

 

 

2657/996

 

14. ne mogu biti u skladu umetnička ambicija i prosjačko dno

2186. hodanje

moja ambicija je najviša i zato je spojena sa dnom. volim savet po kome se bog spoznaje

 tihovanjem i paradoksom. ova knjiga je roman o bezrazložnom traganju za nepostojećom

 plavom ružom. metafore su vozila kojima se prevozim iz svetova u svetove. kao mistički

 tekst ova knjiga je lestvica - put. kao knjigu poezije pišem je sa uzbuđenjem da je svaka

reč u njoj pesma. kao dnevnik knjiga ruže je ispovest i prihvatanje nemoći u vrtu 

preobraženja. moje lutanje je pohvala nenasilju. pri kraju sam današnjeg hodanja

prelazim most mislim o prosjakinji. ko je čuo njezino hvala taj će joj večno

biti zahvalan. samo sa dnom je vrh u mističkom savezništvu. sin sam

božiji i svakoj ženi i muškarcu svakom biću sam besplatan ali za

one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih. hodam

putem kojim su hodala srca svih drugačijih veselim

se slatkom korenju za ručak beloj i

crnoj rotkvi cvekli i celeru

novi sad 16.2.1999

 

 

 

2658/995

 

15. on želi da se venča sa ženom i da ona prati

njegovu ekstremno nesocijalizovanu pojavu

2187. hodanje

da. zanosi me venčanje. ljubav nespojivog. dvoje preobraženih u jedno. oduvek sam ženu

video kao prijatelja i savezníka. zajedno na otvorenom u opasnosti koja porađa smisao i

vrednosti. budi sa mnom i čini ono što ja radim. bezbroj je teorija a tako malo dubokih uvida

svoj život osećam kao bajku. volim život u kome se svakodnevno pokrštavam potapajući

se u ono što me opčinjava. kada sam se u dvadeset trećoj godini susreo sa svojom

unutrašnjom ružnoćom obuzela me je čežnja za nevinošću i bilo mi je dato da

ugledam taj put. muškarac sam koji se odriče sebe. preumljuje. hiljade godina

je potrebno da bih zasvetleo. vidim ženu sličnu meni. njena lepota nije njena

od slobode je. od ljubavi i poslušnosti. od kada sam te osetio više ne živim

svojim voljom. samo sledim put koji još ne postoji. veselim se slatkom

korenju za ručak beloj i crnoj rotkvi cvekli i celeru. slobodni smo

jer smo sa svim bićima venčani zauvek

novi sad 17.2.1999

 

 

 

2659/994

 

16. njegov projekat nije umetničko delo nego proces

2188. hodanje

danas mi je jedna osoba rekla da sam jedini zanesenjak koga ona zna. a druga da sam

naivan. ja zamišljam kako bih voleo da su se sreli simon vejl i robert valzer. raznežim se

životom vilhelma rajha. u rajhovom otkriću straha od spontanih kretanja prepoznajem

sva nasilja ljudskih institucija. ja ne poznajem ni jedno delo koje nije proces niti bilo

koji proces može da završi bez dela. moja hodanja su tako obična ali je tako mnogo

vazduha u njima. zemlje neba kiše snega vetrova. plava nevidljiva ruža. kada je

dovršim biće to najlepše umetničko delo ikad stvoreno posvećeno tebi

nepropadljiva ruža čija će lepota zračiti svakom ko je bude želeo. ja nisam

ni praskozorje ni predvečerje oboje sam. dva velika šarplaninca polje

još pod snegom i sunce čine ovaj dan najbleštavijim ove zime

slobodni smo jer smo sa svim živim bićima venčani zauvek

ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš

novi sad 18.2.1999

 

 

 

2660/993

 

17. on ne vidi da je njegovo opredeljenje nespojivo

sa zajedničkim životom sa jednom ženom

2189. hodanje

ljubav je kad dvoje biće jedno. dvoje koji obožavaju. obožavanje je pustolovina duha

let ka nedostižnom. opet nove pretnje bombardovanjem. duh uvek stremi nedostižnom

a tehnologija dostižnom. dok se duh raduje onome što ga premašuje i promašuje oni koji

se služe tehnikom raduju se kad iz najvećih daljina precizno pogode ciljeve. hodam pored

dunava snaga mu se oseća i mirisom. jedna osoba mi je pre podne rekla da me je noćas

sanjala kako sam umro. druga se pitala kako da u jednoj rečenici govorim o svojoj

nepodnošljivoj tuzi a da sam u drugoj već radostan i srećan. pišem samo dok hodam

i samo o tome. moja hodanja su molitve otuda su neočekivana kao i put. neprestani

doživljaj dok hodam je da hodamo jedno drugom u susret. otuda obraćanje. ti si

radost svih mojih preduzeća. stvaranjem verujem u stvaranje. iako sam često

tužan ne bih bio živ da ne osećam da sam voljen. otkrovenje je osećanje i

znanje da smo voljeni. sve stvoreno je ljubavlju stvoreno. sve živo je

ljubav. ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš. planina

nebo reka prelazim most u tebi sam u

preponama osećam tvoj puls

novi sad 19.2.1999

 

 

 

2661/992

 

18. u svojoj socijalnoj ekstremnosti on je zavodljiv

kao primer ali i opasan za osetljive ljude

2190. hodanje

žestoka ljubav prema sopstvenoj ličnosti kod kreativnih pojedinaca je ljubav koja ih

preobražava i njom otkrivaju i ljube boga u sebi. jedna jedina ličnost iskupljuje sve nas

ko drugi nego ti. ko drugi nego ja. hodao sam sa draganom i petrom miloradovićem. došli

su iz gornjeg milanovca da se družimo i hodamo. petar mi je rekao stih tomaža šalamuna

svaka odbrana domovine je izdaja boga. ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog

koraka. nasilje čine oni kojima je ljubav uskraćena nad kojima je nasilje već izvršeno. zato

molim ljubav za nasilnike. želim svima humora. želim da im smeh ugreje srce i osvetli razum

to si ti. ja koji baca bombu. ja bomba. ja na koga je bomba pala. ja koji je preživeo. ja koji

sve to razume i oseća i ja koji se kao dete smeje. planina nebo reka prelazim most

u tebi sam u preponama osećam tvoj puls. zaceniti se od smeha

novi sad 20.2.1999

 

 

 

2663/990

 

19. njegov put je podvojen između ideala i stvarnosti

2191. hodanje

u noćašnjem snu sam prolazio kroz zastrašujuću samoću. ali ja služim lepoti a lepota

se krije. ja služim istini a ona je nedokučiva. malo pre sam video rajku sredojević dovršila

je korekturu ruže 7. uvek se pita kako je moguće da sam pred polazak na hodanje često loše

a posle hodanja dobro. sumnjičava je ne veruje. loše sam kada se bojim. bojim se kada

brinem. brinem se kada nisam predan radu. predavanje radu gubim kada gubim zanesenost

postojanjem. zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga. u hodanju

mi koraci uvek nestaju i uvek nastaju. u tom fenomenu kretanja je odlaženje i dolaženje

prepuštanje. prepuštajući se hodanju i odgovori na borisova pitanja su nestali. osetio

sam da je najbolji odgovor na svako pitanje samo hodanje. petoknjižje

petočasovnog ritma ružinih koraka. promišljam kako je tek lepo

hodati po vodi po vazduhu. zaceniti se od smeha. ali i

hodanje po zemlji zar nije i ono neobjašnjivo čudo

novi sad 22.2.1999

 

 

 

2664/989

 

20. njegov linearni idealizam još više udaljava

osetljive pojedince od stvarnosti umesto da ih

edukuje i motiviše ka borbi sa stvarnošću a za ideale

2192. hodanje

hodam nebo se otvorilo svetlošću i belim oblacima. blizu je jedan oko tri će se znati da li

će biti bombardovanja ili ne. iscrpljen tim užasom osetim da će uskoro sve da propupi. da

će laste doleteti i pojaviti se prve bulke. jedina borba u koju verujem je ona koju vodimo sami

sa sobom. u nama samima je početak i kraj sveg zla. svih osam godina hodanja svakog

dana se prepuštam lepoti koja me okružuje srećan jer sam život predao tvojoj volji. mojim

srcem kucaju sva srca. znam i mogu da zapevam sa srednjovekovnim misticima odreknem

li se ja boga bog se mene odreći ne može. da ničije bombe nikada nikome ne bi padale

na glavu usnama ljubim svačiji bes i mržnju. ali i hodanje po zemlji zar nije i

ono neobjašnjivo čudo. sunce je zašlo vetar je hladniji

počinje da pada krupni sneg

novi sad 23.2.1999

 

 

 

2665/988

 

21. on deluje na mlade ljude ali im pravi zbrku

jer nije jasno da li je on učitelj monah umetnik

2193. hodanje

za sada nema bombardovanja. priznajem bojim se nasilja. u njemu ne vidim nikakvog

smisla. hrabrost čuvam za stvaranje. volim hrabrost nenasilja. volim hrabrost svih koji su

se uputili putem pažljivosti. volim hrabre u nemoći. pridružio mi se jedan mladi veliki žuti

pas. igrao bi se. upliće mi se među noge skače da bi me ugrizao po rukama. put pas i čovek

boli me od lepote. na ovom svetu ljudska bića pokušavaju da ostvare totalnu kontrolu jedni

nad drugima. i otuda neprestana paranoja u ljudima. kada sam se kao mladić našao zatvoru

mogao sam umreti od tajni zastrašivanja i paranoje ali spasao me je pravi put ka bogu

ka prapoverenju. to je put bez terminologije bez autoriteta. bez moći i nasilja. bez

strahopoštovanja. put obožavanja. na tom putu sam sreo ličnosti koje su i

same tim putem jezdile. svi su oni različiti ali sam svakom verovao

divim se njihovim vrlinama a mane im prigrljujem. kada hodam

nema nikakve zbrke samo vidim kako je svet lep. svaki

korak je hram. i paradoksi su tako nežni. sunce je

zašlo vetar je hladniji počinje da pada krupni

sneg. ja sam crkva svim ljudima

novi sad 24.2.1999

 

 

 

2666/987

 

22. visoki principi nastali iz idealizacije koje on

postavlja pred sebe i druge su u neskladu sa ljubavlju

koju on postavlja kao najviši kriterijum istinskog življenja

2194. hodanje

prelazim most na reci savi. kaja moja majka je pre svoje dvadesete godine ostala bez

oba roditelja. milomir moj otac je u dvanaestoj otišao od svoje kuće u beograd i nikada se

više nije vratio svojoj porodici. i njoj i njemu je nedostajalo ljubavi. milomir je kasnije u mojoj

osmoj godini izvršio samoubistvo. ostavljajući me ostavio mi je i svoju snagu da bih ja

mogao pružiti korak više. kao mladić osetio sam kako je moja snaga bolno mučena od

ljubavi. osećam bedu i patnju mnogih bića ali i lepotu i radost života. ujedinjenje

nespojivog je moguće. živ je bog. živo je preobraženje. živa si ti. voleo bih da

osetiš ljubav dok držiš ovu knjigu u ruci. da te ova knjiga povede kao što

te zvezde u noći dok ih gledaš povuku ka sebi. kad te u milujućem

hodu prelije tišina. ja sam crkva svim ljudima. razlog

za ljubav je ljubav sama

novi sad 25.2.1999

 

 

 

2667/986

 

23. odbacujući tom idealističkom askezom

principijelno i apriori sve što ne prolazi kriterijume

idealnosti on propušta priliku da stvara

2195. hodanje

hodam sa nevenom mamulom. prvi put smo zajedno na hodanju. malo se poznajemo

okruženi prirodom kroz koju se krećemo otvoreni smo i lako se razumemo. jednostavnošću

se sve u nama otvara. volim pridruživanje anonimnim snagama ljubavi i njihovom zračenju

stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o društvu i duhu vremena nego u

stvaranju i rođenju novog bića. zanimljivije priče i priče o zanimljivostima su mi dosadne kao

i one o špijunaži nasilju i paklu. raj nije cilj raj je uslov. iako sam se pred polazak na hodanje

uplašio čuvši sprat iznad mene kucanje na vrata i otvorite ovde policija. verujem u

sveštenike katakombnih crkava. verujem u one koji veruju u let. razlog za

ljubav je ljubav sama. volim kada posle dugog šestarenja

lutanja izujem svoje patike

novi sad 26.2.1999

 

 

 

2668/985

 

24. tako smo se razgovarajući o tebi

pitali i o samima sebi tvoj boris

2196. hodanje

na kraju grada dvojica starijih ljudi razgovaraju i jedan kaže šta ćeš iz

ove se kože nikuda ne može. svaki put kada sam na putu ja sam u čišćenju. i

sa senkom jer senke ne mogu da se oslobodim. evo pokušavam... ali kad trčim i ona

trči za mnom. samo osmeh pomaže. na ovom svetu u ovim vremenima nedostaje ženskih

snaga. zato se učim od njih i afirmišem svaku ženu. hodam ženskim putem na kojem je

žena vekovima bila osuđena žigosana obeležena izdvojena anatemisana i kažnjena. hodam

ženskim putem na kome više nema ni žene. to je put strpljivosti nežnosti i zahvalnosti. da

bih afirmisao nedostajuću žensku snagu hodam kao lutalica kao novi muškarac. put kojim

prolazim je u dimu jer je upaljena suva trava. zastao sam i gledam vatru. bacio sam u nju

papir na kojem su bila pitanja - naslovi prošla dvadeset četiri hodanja. u kanalu kojim

se vatra kretala uskoro se pojavila voda. vatra će naići na vodu. volim kada

posle dugog šestarenja lutanja izujem svoje patike. dani koji slede

biće molitva i zahvalnost

novi sad 27.2.1999

 

 

i

 

 

ovu knjigu poezije pišem sa

uzbuđenjem da je svaka reč u njoj pesma

 

 

svakom biću sam besplatan ali za one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih

 

 

slobodni smo jer smo sa svim bićima venčani zauvek

 

 

otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

 

 

ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog koraka

 

 

zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga

 

 

u nama samima je početak i kraj sveg zla

 

 

mojim srcem kucaju sva srca

 

 

hrabrost čuvam za stvaranje

 

 

stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o

društvu i duhu vremena nego u stvaranju i rođenju novog bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja moje

davanje i tvoje

podavanje to je

ruža lutanja boga

te večne lutalice

ljubavi slobode

istine

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nadam se

da osećaš

kako je

jebeno

lepo

i

dobro

pevati

te

tek

sada

 

 

i

 

 

ružo

lutanja a i

ti ružo lutanja

i ti mene pevaj

tek sad

i

to

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tvoje i

moje šestarenje me je

konačno i zauvek otvorilo

lepoti kruga i centru i

dobroti lopte

 

 

i

 

 

ružo lutanja i

opet bih se izložio

svim desetogodišnjim

naporima u tebi samo

da bi i ovu tvoju

pesmu bogu

pevao

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

budi bog

otac majka

žena muž

ćerka sin

druga

drug

i

ruži

pupoljku

bogu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

molim te za dalje

samo bez poređenja

nego samo sa jebežljivim

ponavljanjima. nemoćnim

analogijama. podatnim

tautologijama. žiru

i gubo amom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

5. decembar 2025.

27760. dan mog života

 

 

2642/1011

 

1. pitanje je da li je on dosledan ili rigidan

2173. hodanje

slažem se: pitanje je: slagati se i ići dalje. kao voda mislim da sam dosledan

kao zemlja rigidan. pada sneg. želeo bih da budem iskren. hrabar u odgovorima

želeo bih da osetim pokajanje. želeo bih da mi odgovori budu kreativni i tu i tamo

da se u njima pojavi humor. ispovest mora da bude deo novog života slažem se s

vitgenštajnom. iako svaka verbalna forma iskaza koja je već neko vreme nalazí pred

očima sveta otkriva dvosmislicu slažem se i sa vajthedom. i dah i korak i srce me uče

razdraganoj doslednosti. rigidnost je kanalizacija grčeva od povreda u detinjstvu. jedan

jedini grč samopovređivanja. taj bolni stid. bile su to čežnje i gađenja. danas je to grč

jer te nema. potreba je to za herojskim životom kojim se iskupljuje krivica. kao da

smo se spojili ljubim te. to je zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

novi sad 1.2.1999

 

 

 

2643/1010

 

2. ta doslednost ga je odvela u slabost

isključivosti na utabanu stazu. reproduktivnost

2174. hodanje

slažem se. ako ne mogu biti bolji znači da me gospod želi u takvom nepovoljnom

položaju. doslednost ne osećam kao isključivost nego kao imati nekoga u koga verujem

svom svojom dušom nekoga ko je sva moja nada kome stremim - to je ljubav. doslednost

sam uvek osećao kao put koji me vodi. na njemu sam slobodan da činim ono što treba da

činim. na utabanoj zemljanoj stazi je najlakše i najlepše hodati. utabana a meka. kao molitva

čuva me u zanosu ponavljanja. ponavljanje me je obuzelo u mladosti. korak za korakom ta

maštovitost praznine. tek deset milijardi ljudi je živelo i živi u dvadesetom veku. svoje priče

živote su pričali na preko šest hiljada jezika. sve bruji. vrtlog. košnica bezbroj učenja

košnica tajnih škola. trendova. religija. verskih i nacionalnih ubeđenja a plima i oseka

se ravnomerno ponavljaju. svakog godišnjeg doba i med zri. eto tu negde jednom

jesam i ja. da nije tako kako bih prepoznao tvoju jedinstvenost. to je

zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

jedinstvena si jer ti si sve plava šljivo

novi sad 2.2.1999

 

 

 

2644/1009

 

3. otkud mu pravo da svoj život programira deset godina unapred

2175. hodanje

slažem se. pre polaska na današnje hodanje na vratima se pojavio uplašen čovek sa

desetogodišnjim dečakom. ostavio je kuću i imanje i pobegao je pred onima u crnim

uniformama koji ubijaju sve pred sobom (ne govorim imena ni mesta da se zlo ne bi širilo)

tek čovek je pobegao od onih koji su jači. nasilje se uvek vrši nad slabijima. plakao sam

sada hodam sa simpatijama za sve one koji stradaju. sve. kada osetim sve u meni se javi

ljubav i za zločince. osetim kako će jedno ljubav ugrejati njihova studena srca. hodam i

mislim na vremenske katastrofe. na klimu kojom živimo mi deca sa periferije vremena

deset godina programiranog života su sok za plavi cvet. samo božija iskra u vremenu

spokoj u zagrljaju kome je potreban spokoj u večnosti. jedinstvena si jer ti si

sve plava šljivo. božija čestica postoji u svim srcima

novi sad 3.2.1999

 

 

 

2645/1008

 

4. da li on ima snagu slobode ljubavi da se odrekne - prekine ružu

lutanja i to odricanje pokloni ženi svoga života. tako bi načinio

svoje remek delo i što je još važnije umro bi da bi se rodio

kao čovek. bio bi spasen samoga sebe

2176. hodanje

slažem se. i nek zato umesto mene govori žena sa kojom sada hodam. ako postoji žena

zbog koje treba da se odrekneš ruže onda je to žena koja će biti s tobom na ruži. a ruže

ne treba da se odrekneš da bi se spasio jer njom se spasavaš i to ne samo sebe nego

i sve ovo što nas okružuje. hodamo i smrzavamo se na asfaltnom putu kod žablja

dok nas automobili i kamioni zalivaju kišnom prašinom. priču koju sam želeo da

ispričam o uspehu skromnosti tehnologiji velikim brzinama maslačku neću

ispričati. kisnućemo. sada je lepo samo zajedno kisnuti. božija čestica

postoji u svim srcima. nemoj da prekineš ružu jer sa 

njom na ovoj kiši sam i ja žena

novi sad 4.2.1999

 

 

 

2646/1007

 

5. to što on radi je konceptualizam. opasan i ograničen

to je zasnivanje čina na ideji a to dovodi do totalitarne

isključivosti prema dinamici života

2177. hodanje

slažem se. sebe zovem tvojim imenom. kao mladić svetlog uma imao sam sreće

da osetim kako je ideja živa. kako pokreće nosi i preporađa. ideja je lik. tvoj. ovih godina

se pred svima nama kao i uvek raspadaju sve velike priče. snaga lika je iscrpla u maskama

i ogledalima. hraneći se ličnošću rađaju se individualnosti sa svojim egoizmima i oni bez

zanosa i divljenja žele da oslobode onog od koga su stvoreni. ideja kao i sve umire bez

ljubavi a ljubav je samo sada. snaga ideje - prvog koraka - se pretvara u bezbroj sledećih

koraka u ritam ljubavi. video sam kako se bez ljubavi sve pretvara u staro ideologiju zlo

kažem korak za korakom pa evo ih nižu se ka periferiji grada. kao mladić sam osetio

ono što zovu iskra. vrh duše. periferija. centar. veliko selo. tlo božije. kasnije u

zatvoru je sledilo umiranje. tišina. praznina. video sam ptice i cvetanje ruža

u proleću tada u mojoj dvadeset četvrtoj. a evo i sada u pedesetoj

stupam u dvadeset šesto proleće posle toga. sve je živo. ranjivo

padu sklono. obnavljanju. nemoj da prekineš ružu jer

sa njom na ovoj kiši sam i ja žena. po

trulom lišću ostavljam trag

novi sad 5.2.1999.

 

 

 

2647/1006

 

6. to je individualni kult i njegova privatna kultura

2178. hodanje

slažem se. iz teškog oblaka u sunčanom danu padaju prve pahulje snega. sunce je

nestalo dan se pretvorio u tamu. sneg je stao. opet pada sada krupniji. dan se smračio

zasijalo je sunce svetlost se prostrla kroz nebo. moja umetnost je umetnost dana. sunčeve

svetlosti. promena godišnjih doba. klime. svih prolaznika. fudbalera amaterskog kluba pored

kojeg prolazim. toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko od ljudi vidi oseća i razume. ja

sam javna ruža. desnom rukom lagano kroz nebo prelazim iznad bolnice želeći svim

bolesnicima u njoj izlečenje. skrećem u park uživam u vrapčićima na grani. ponesem

ih sa sobom da vide reku. toliko sam u ovim trenucima nemoćan da nemam snage

ni da se pokajem. posle jednog sata prolazim pored reke sve se plavi. sve

sada. i sve postepeno. po trulom lišću ostavljam trag. i nebeske

reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

novi sad 6.2.1999

 

 

 

2649/1004

 

7. nejasno je da li je to što on radi sebi

na sebi (sakralna praksa) ili umetnost

2179. hodanje

slažem se. vetar nosi vlažan sitni sneg. kao reka. ispred mene je milan aleksić

do malopre smo pričali. sve oko nas je vlažno. u daljini grakće jedna ptica. široko

zasneženo polje se ipak zeleni mladim žitom. sve je jasno nema granica među

stvarima i bićima. staro se grčevito bori da preživi. kida i uništava sve pred sobom

samo da bi još živelo i vladalo. novo u svojoj moći nikada ne vidi da je već zastarelo

pa se prazninom šepuri i dosađuje. tek u jasnoći stvari se vidi kako sve što postoji i

postoji samo kad čini sve drugo. sa puta sam podigao zrno kukuruza tri zrna pšenice

i mali žuti kamenčić. nosim ih u šaci. pozivam milana da zastane da bih pred njim

progutao ova bića iz moje šake. i nebeske reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i progutam njih i put

novi sad 8.2.1999

 

 

 

2650/1003

 

8. njegove knjige crteži fotografije da li su

oni cilj ili su oni samo dnevnik sakralizacije

2180. hodanje

oboje. sunčano jutro se pred podne preobratilo u sivilo i hladnoću. noćas

sam slabo spavao uplašio sam se jer sam imao osećaj da mi je jučerašnji

kamenčić zaostao u grudima. u susret mi dolazi grupa mladića liče mi na

knjige slike na neku muziku na neki film. iako su dela i životi onih koje

volim različiti sve ih osećam isto. bliske. nikada nisam video razdvojeno

život i delo. život služi delu delo životu. tvojom voljom se dižem nema

tla ispod mene. evo ih prvih pahulja snega. hodam po zemlji. znam

i spokojan sam slavljen u tvojoj slavi. samo mir. i sutra. kako je

lepo biti. muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i

progutam njih i put. hodanje mi je otkrilo spajanje u

istom trenutku zanos i smirenje

novi sad 9.2.1999

 

 

 

2651/1002

 

9. ne može se istovremeno biti posvećen i odgovoran

i umetniku i monahu a on kaže da je oboje

2181. hodanje

ja sam ruža sa 59.164.358 koraka. ja sam put sa 44.965 prepešačenih kilometara lutanja

hladno je promiče suvi sneg. svakim svojim korakom sejem bokore ruža... luda sam i ništa

drugo. pesnik jedino. sve reči se sadrže u svakoj reči. nežnost i nudizam. bilo šta da kažem

uvek ću reći isto. tanka nit kojom hodam sledeći sve one koji su prošli i prolaze sve je tanja

svetlosnija. u ritmu sam osećam kako je sve lepo i dobro. saosećam sa svim tiranima

ratnicima moćnicima koji mučeći druge muče i sami sebe bez mogućnosti da osete

da je život lep i dobar. osećam se kao majka sa zemljom i nebom na grudima

kroz tabane snaga zemlje protresa celo moje telo. nežna je vera onih koji

mi veruju. tvojim zagrljajem sve im govorim. monah je put umetniku

umetnik je svetlost na monahovom putu. hodanje mi je

otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

život je... nestajanje u tebi

novi sad 10.2.1999

 

 

 

2652/1001

 

10. njegovo hodanje je privatna stvar i on je samo književnik

2182. hodanje

malo pre sam se rastao sa klaudijom. hodali smo do bukovca i nazad. bilo je hladno a po

zemlji sneg. prelazim most skinuo sam kapu još je hladnije gledam u reku. sve je više ljudi

na zemlji. sve su veće migracije i brzine. ja nemam vremena da ga gubim u brzini. niti imam

snage da ga trošim u komforu i tehnologiji. zahvaćen milošću božije ljubavi sve manje

pripadam sebi. osećam radost prepuštam se hladnoći. osećam je po licu i golim šakama

kao što svaka mišićna rigidnost sadrži istoriju i značenje svog porekla tako je i svaka

izgovorena reč put. život je... nestajanje u tebi. promiče sneg sve je kao milovanje

novi sad 11.2.1999

 

 

 

2653/1000

 

11. on može biti učitelj (monah) ali njegove knjige

umetnička produkcija afirmacija to mu je nepotrebno

2183. hodanje

moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred crkvom i prosi. ma kakvi

prosi - spasava me. divim joj se. podigao sam pogled sa pejzaža. pejzaž poseduje

izražajnost i emocionalni miris kao ljudsko biće ili životinja... hodam ka jednoj od milion

žena. predao sam srce tvom zagrljaju. hodam za sve one čije je srce slomljeno. sam prtim

put za život bez neprijatelja. kada sam prvi put čuo da mi je prva knjiga odlična a druga loša

osećao sam se nesiguran ali kada sam kasnije čuo sasvim obrnuto da je prva knjiga slaba

ali druga sjajna osetio sam spokoj. od onda mirniji i bezbrižniji nastavljam dalje. prepušten

svom rastu kao dete. hladnoća sve ledi škripi pod mojim koracima. mislim na sve masovnije

zabave kojima se otupljuje savest ljudi i na sve strašnije pretnje terorizmom. ulazim u kać

leva strana lica mi se sledila i pocrvenela. ne ulazim u selo nego se vraćam. okrenuću

i drugi obraz. moje hodanje nema cilj. promiče sneg sve je kao milovanje

samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje ka poljima

novi sad 12.2.1999

 

 

 

2654/999

 

12. to što je on prosjak po opredeljenju nije nikakvo

odricanje nego izabrana privilegija ekskluzivnosti

2184. hodanje

promiče sitan sneg. ova belina i ovo promicanje su čežnja veća od sopstvenog

srca i tako posle 2653 dana ruže lutanja desni broj ruže se spustio na tri cifre. još

999 dana preda mnom. eto privilegije eto ekskluzivnosti. kod čede stanislava i branke

sam popio tri rakije i sad hodam sporo. slavi mi se. kada sam 9. XI 1991 u londonu

krenuo bilo je 3652 dana preda mnom. sada je sve manje dana sve više ruže. slavi mi

se ne hoda mi se. molim te da umesto mene ishodaš današnjih dvadeset kilometara

samo kreni. kada smo suočeni sa čovekom koji nas impresionira svojom istinskom

veličinom zar ne bi trebalo da budemo pre dirnuti nego potišteni zbog saznanja

što je svoju veličinu možda postigao samo kroz svoje slabosti. napori čiste

krv i misli. samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje

ka poljima. na ovom snegu postajem sama dirljivost

novi sad 13.2.1999

 

 

i

 

 

toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko 

od ljudi vidi oseća i razume. ja sam javna ruža

 

 

hodanje mi je otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

 

 

bilo šta da kažem uvek ću reći isto

 

 

nežna je vera onih koji mi veruju

 

 

moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred

crkvom i prosi. ma kakvi prosi - spasava me. divim joj se

 

 

napori čiste krv i misli

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svi ti dani i noći

su bili svaki dan

svaki dan

i 

sledeći

dan

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

4. decembar 2025.

27759. dan mog života

 

 

2632/1021

 

7393  umetnost hodanja. idem idem idem i idem

 

7394  umetnost osećanja. sve što postoji sam ja

 

7395  umetnost mišljenja. ljubim mišljenjem

 

7396  umetnost volje. pesma sam i slava božija

 

7397  i odjednom osetih nemoć boga

 

7398  božija nemoć je umetnost spasenja. božijom nemoći se u meni rađa ljubav

 

7399  bog mi govori budi umesto mene

 

7400  uvek kada osetim boga nestaje grč ljudsko u meni

 

7401  raznežilo me berđajevljevo savest je uspomena na boga

 

7402  uzvraćam saglasjem savest je ptičica

 

posle boga smatraj svakog čoveka za boga

2165. hodanje

ponovo nasilje i nove pretnje bombardovanjem. ništa ne reći nego

biti ushićen lepotom svih bića i na činiti sledeći 58.757.822 korak ruže

lutanja. ako u meni ima još bilo kakvog oružja molim te bože i od

njega me razoružaj. 58.757.823 - 58.757.824 - 58.757.825

58.757.826 - 58.757.827 - 58.757.828 - 58.757.829...

novi sad 22.1.1999

 

 

 

2633/1020

 

7403  stvoren bogom i ja sam bog

 

7404  volim vodu. hodam zemljom

 

7405  sve što vidim lepo je

 

7406  i sve što ne vidim vidim da je lepo

 

7407  ja. volim

 

7408  sačinjen sam od sunca i svih zvezda. svega

što postoji i praznine božije. to je tako jednostavno

 

7409  posle hristovih reči ja sam put istina i život i ja sam put istina i život

 

7410  posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

 

7411  sumrak je malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

 

7412  blagodat srca je izvan dobra i zla u toplom zagrljaju bezazlenih

 

ulazim u

2166. hodanje

još jedan od sutona. sa

sutonom i umorom se smiruju

moje misli. polako nestaju hraneći slutnje

izdaleka. postajem svet i sveto neznanje koje

me ispunjava. radostan od tog utrnuća još par

puta lako zamahnem krilima i ugnezdim se

u tvom srcu. 58.757.823 - 58.757.824

58.757.825 - 58.757.826 - 58.757.827

58.757.828 - 58.757.829... tih

kao otpali list

novi sad 23.1.1999

 

 

 

2635/1018

 

7413  najviše me uzbuđuju rečenice koje ništa ne govore nego su samo tu. seme

 

7414  jedan petao kukuriče na đubrištu posle njega počnu i svi ostali

 

7415  lucidno mišljenje mi je dosadno jer je nekreativno

 

7416  već par dana je sivo bez sunca. temperatura

oko nule bez vetra. jednolično. monotono. pravo

 

7417  kao beba čovek je najjači

 

7418  kao dete sve oseća

 

7419  kao devojčica ili dečak sve zna

 

7420  kao devojka ili mladić sve može

 

ono čobansko u meni

2167. hodanje

ponedeljak je. obavio sam posao

dobra stvar dobro obaviti posao. poezija

je neprestano ići s noge na nogu. nikad ne

žuriti. biti spor kao što su spori seljaci ili čobani

ne posedovati ništa da bi voleo sve. pogledom

se pridružiti galebovima i sa njima leteti. tih kao

otpali list. ponedeljkom je najlepše biti marija

novi sad 25.1.1999

 

 

 

2636/1017

 

7421  nekada su rečenice koje pišem samo izjave

 

7422  puteljci

 

7423  ja sam reč. u ustima plod

 

7424  ja sam slika. snaga neba

 

7425  ja sam ples. pesma tela

 

7426  ja sam pesma. ples duše

 

7427  ja sam dobrota. dobra dobrota

 

7428  ja sam lepota. oči svetlosti

 

7429  ja sam sloboda. plodna zemlja

 

7430  ja sam istina. ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

 

7431  ja sam sve. bilo šta. nežni um

 

7432  ja sam jedno. kap. rosa. pupoljak

 

7433  ja sam bog

 

izjave

2168. hodanje

su seme i sejanje. bacanje

žudnje u majku čuda: neka bude

semenje me vodi ja sam samo nežnost

ponedeljkom je najlepše biti marija

ja sam pletilja. ti hodaš s

mojim rečima

novi sad 26.1.1999

 

 

 

2637/1016

 

7434  izgubio sam snagu. sivo je i drugi crni pas protrčava pored mene

 

7435  hodam bez ikakvog uzbuđenja. polako

 

7436  ipak blaga napetost. podrhtavam strunom postojanja

 

7437  tamne površine su vlagom postale još tamnije

 

7438  slaba kiša pada u istom ritmu kao moja osećanja

 

7439  kroz otvore budućih prozora na spratu koji se nadograđuje vire velike fosne

 

7440  pitam se da li da pređem na drugu stranu ulice ne bi li mi bilo malo zanimljivije

 

7441  posle stotinak metara donosim odluku: ipak ću ostati na ovoj strani

 

hajmo hajmo nehajmo

2169. hodanje

malo pre mi je srce dva puta preskočilo

u grudima. oduzelo dah. kao i uvek malo

uplašilo. usporio sam. umorilo se srce. ja sam

pletilja. ti hodaš s mojim rečima. stojim na uglu

i čekam zeleno sve je tako kišno sivo

novi sad 27.1.1999

 

 

 

2638/1015

 

7442  sinoć mi je boris kovač doneo dvadeset četiri pitanja koja

su nastala u tročasovnom razgovoru sa z. p. i b. s. o mom životu i

mojoj umetnosti. ovo ti je dolivanje ulja na vatru rekao mi je

 

7443  od ponedeljka ću dvadeset četiri hodanja posvetiti ovim pitanjima

 

7444  svaka kritika-krletka boli ali i vodi pokajanju i osnaživanju. vedrini

 

7445  brrrr. brrrr. kako je život opasan ali je još više divan i čudesan. božanstven

 

stopalo ti ljubim

2170. hodanje

kako je to divno prihvatiti osudu

osetiti krivicu. podneti kaznu. okupati se

pokajanjem. prepustiti se nevinosti. iz nevinosti

osetiti nežnost prema onima koji su te osudili

stojim na uglu i čekam zeleno sve je tako

kišno sivo. na kraju dana se razvedrilo

vedrina mi daje snagu

novi sad 28.1.1999

 

 

 

2639/1014

 

7446  lepo smo se javili jedan drugom kestendžija i ja. osetio sam

kako su me u novembru i decembru kestendžija i njegova žena voleli

 

7447  hladnoća je zaledila tragove stopa i automobilskih

guma u ledenom snegu pa se sada džombam po njima

 

7448  dva psa me iz daljine opominju da im se ne približavam

 

7449  polja su pod snegom prazna

 

7450  u daljini manja od nokta jedna osoba mili na horizontu

 

7451  nije priroda ta koja vidi prirodu nego ličnost vidi ličnost

 

7452  zastao sam i gledam svoje tragove na snegu

 

kako kaže put

2171. hodanje

na hladnom vazduhu zamišljam

razgovor sa onima koji me osuđuju

osećam da ne vredi da im bilo šta objašnjavam

počinjem da plačem suze mi liju niz lice. njima je

neprijatno. kažem im sve je u redu sve je u redu

to samo suze govore. na kraju dana se razvedrilo

vedrina mi daje snagu. zemljo postani nanovo

čista jer noge koje te gaze jesu svete

novi sad 29.1.1999

 

 

 

2640/1013

 

7453  noć sam proveo uz vino sa draganom i borisom. bila je to sedma ekspedicija

ljubavi. ujutru je došla zorica kovačič pa smo hodali šest kilometara po keju. hladnoća

mi je napadala grlo. dan sam proveo u sobi pokušavajući da se odmorim. sada sam

na još hladnijem vetru od onog jutrošnjeg. po ulicama grada leti snežna prašina

 

7454  ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

 

7455  snežna prašina po asfaltu leluja kao seta po ledinama

 

knjiga od koraka

2172. hodanje

ponoć je vetar je stao. hladnoća

je toplija. osećam se lepo kao da u

naručju nosim svet. zemljo postani

nanovo čista jer noge koje te gaze

jesu svete. kao da smo se

spojili ljubim te

novi sad 30.1.1999

 

 

i

 

 

bog mi govori

budi umesto mene

 

 

stvoren bogom i ja sam bog

 

 

posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

 

 

malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

 

 

puteljci

 

 

ja sam bog

 

 

ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si bila baš

ono ko sam ja

želeo da jesam

i zato smo bili

jedno u slavu

jednog

i

jednog

jedinog

boga

tebi

i

meni

u

ruži

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

3. decembar 2025.

27758. dan mog života

 

 

2622/1031

 

7340  već treći sat pada kiša

 

7341  hodam sa sašom stojanovićem. posle odluke da se ne vidimo

sedam godina lepše je i lakše među nama. svako je u svom iskušenju

 

7342  jedan od načina da sačuvam drugog je da sačuvam sebe svoj put

 

7343  dokazi omalovažavaju

 

7344  bog može sve sem da primora čoveka da ga voli

 

7345  volim stvaraoce koji govore o svojim (mojim) slabostima i

manama. o ljudskoj oholosti i gluposti. o mizeriji svesti i banalnosti zdravlja

 

7346  najviše me uzbuđuju i zanose stvaraoci koji

svojim životom utiru put božanskom u sebi (meni)

 

7347  nedokučivom savršenstvu kojim bog zrači u meni kliknem: pevajmo pevajmo

 

7348  puno je vlage. samo je divljenje u stanju nešto da shvati

 

bez drugog dana vetra

2156. hodanje

od blagog umora blago se zanosim. poigravam

se hodanjem. odmara me lelujanje i prepuštanje

duboko udišem vazduh. još duže ga izdišem. vetar mi je

odneo snagu odluka me je smirila. uskoro će sumrak

ali se dan rasvetljava ta svetlost kao da me miluje

novi sad 12.1.1999

 

 

 

2623/1030

 

7349  jedna od najtežih stvari u mom životu je što nisam imao od koga da

tražim blagoslov za svoje odluke i postupke. u sedamnaestoj sam skrenuo sa

utabanog puta žudeći za nepoznatim sluteći divotu i čudo života. tada nisam znao

koliko je opasno da se na put kreće sam. platio sam to kaznom samoćama

ali ja sam slutio da su novi putevi neophodni i ja sam se samo uputio

 

7350  umesto blagoslova krenuo sam pravim putem. bogu

 

7351  vodila me je stvaralačka svetost smelosti

 

7352  u boga i sjajne ljude nikada nisam posumnjao

 

7353  umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

 

ptice pevačice su blagoslov

2157. hodanje

hodam za štiglića. žutaricu (štoncajzla). zelentarku

(krengla). običnu zebu (fink). zimovku (gimpla)

kosnopljarku (hanefla). cajzića. vrste kojima preti

istrebljenje. nebo se naoblačilo i sve je zaplavilo. nežne

ptice me uvek razneže i daju snagu. uskoro će sumrak

ali se dan rasvetljava. ta svetlost kao da me miluje

mislim o tom malom kao ruža lepom

cvrkutavom srcu u ptičijim grudima

novi sad 13.1.1999

 

 

 

2624/1029

 

7354  živim da bi drugi živeli

 

7355  hodam da bi drugi živeli istinu slobodu dobrotu lepotu i ljubav

 

7356  umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

 

7357  idem da upijam sunce

 

7358  viši ili niži. siv ili plav. zatalasan ili miran tek dunav teče i teče

isto i neprekidno. samo dolazi dolazi dolazi i odlazi. sličan danima

 

7359  ma ne bi ja tebe ostavila za cijelu jugoslaviju

kaže baka svojoj unuki koja se pentra po klupi

 

7360  da sam neprestano hodao iz mesta u mesto iz jezika u jezik iz kraja

u kraj mozak bi mi plivao u nedefinisanom i nepoznatom prostoru. hodajući

ovako kako nisam planirao uglavnom u poznatom svaki dan se suočavam sa

bezrazložnošću. i kada joj se prepustim svet se pojavi u svojoj punoj lepoti

 

lepi svet

2158. hodanje

jasna rečenica kao jasan

dan. mislim o tom malom

kao ruža lepom cvrkutavom

srcu u ptičijim grudima. lep

je današnji dan ali ipak

ti mi nedostaješ

novi sad 14.1.1999

 

 

 

2625/1028

 

7361  mama ode u školu i ja je čekam. stalno gledam koliko ima sati. ali ako slučajno

ona malo zakasni ja počinjem da budem gladan i nervozan. razmišljam šta je moglo da joj se

desi. onda počnu da mi padaju skroz neke nebulozne misli. joj nešto se njoj desilo. neko je

kidnapovao. udarila su je kola. to obično pomišljam. onda se uplašim da me neko gleda i

da to ne bi bilo ja kobajagi pregrizem jezik. i tako strepim i strepim i kad ona dođe kao

da je vidim prvi put. neko olakšanje mi se desi. i onda s njom počnem da pričam i

odma jedem i sve zaboravim kao da nije ni bilo priča jovan živanović

 

7362  malo osećam samo noge kaže dvanaestogodišnji

jovan posle devetnaest kilometara hodanja

 

jovanov savet

2159. hodanje

kod svih ljudi na svetu bilo crni japanci ili ne znam ni ja koji

važno je da budu ono što jesu. svi treba da veruju u sebe i u

druge ljude koji veruju u ono što rade. ne valja kad ljudi ne veruju

u to što neko radi. ne veruju u čoveka. misle da je lud čovek koji hoda

20 km svaki dan. ko što hoda miroslav. svi koji nešto žele da postignu u

životu moraju da prate sve ono što ih sleduje. da oni žive zbog nečega

zbog nekoga zbog sebe zbog ljubavi. lep je današnji dan ali ipak

ti mi nedostaješ. dalje dalje jovanovim savetom

novi sad 15.1.1999

 

 

 

2626/1027

 

7363  hodam sa sunom mandićem. priča mi o svojoj prvoj izložbi crteža koju će imati u

martu volim crtež jer on kao da sam izlazi iz mene. tuš mi savršeno odgovara. kroz crtež

najlakše izbacujem energiju. svoja osećanja povređenost bol koju osećam. mene povređuju

neiskrenost laž zlo uopšte. dušu mi povređuje nagriza. onda ja tu bol izbacim. islikam. ja

crtam svoja osećanja ne ni ružno ni lepo nego ono što izvire. ja izlažem te crteže jer su oni

za svakoga. to je zato što ja ne delim ljude. jer delenje dovodi do rasizma. moja poruka

tim crtežima bila bi neka harmonija destrukcije. jer sve što vidim ja mogu da uništim

ili da sklopim. ne znam da li je to prerano što imam izložbu u devetnaestoj. ja sam

te crteže odneo. crtao sam da bi ih i drugi ljudi videli. voleo bih da se time

bavim u životu jer najlepše je raditi ono što voliš i plus si za to i plaćen

 

umij me i biću belji od snega

2160. hodanje

volim mlade ljude. uzbudljivo je biti u blizini

nečijih početaka. prisustvovati porođajnim mukama

i neodgonetljivoj potrebi da nešto učine. dalje dalje

jovanovim savetom. najlepši i najzahtevniji

posao je uvek voleti

novi sad 16.1.1999

 

 

 

2628/1025

 

7364  ponedeljak je. opet nasilje i masakri na kosovu. verujem

u svačije ljudsko srce ali prezirem nasilje i gadim se oružja

 

7365  samo podsećam: metar je rastojanje koje u praznom

prostoru prevali svetlost za 299.792.458 delova sekunde

 

7366  nežnost je najfinija mera svih stvari

 

7367  ako vidiš tvog brata kako greši prebaci preko njegovih pleća ogrtač tvoje ljubavi

 

7368  kao sunčeva svetlost preliva se preko mene blagost sveta

 

7369  blagošću grlim bol. grlim sukob i mržnju jednih i drugih

 

svetlucaju koraci po zemlji

2161. hodanje

kad kažem da je ruža jedinstvo telesnog

osećajnog i mentalnog hoću da kažem da je

ona treptaj volje božije. nicanje. novo ja. jedinstvo

religije umetnosti i nauke. ali ne jedinstvo postojeće

religije postojeće nauke i postojeće umetnosti. bajkoliko

jedinstvo. saosećanje drvoredima. poklonjenje mladoj

prosjakinji. najlepši i najzahtevniji posao je - uvek

voleti. milo moje - bajka smo

novi sad 18.1.1999

 

 

 

2629/1024

 

7370  šta je tajna različitog

 

7371  ko je tajna istog

 

7372  kada se tajna otvori uvek zasija jednostavnost

 

7373  uvek sam prezirao ljudske tajne jer one kriju želju za

moći. uvek me je uzbuđivala božija tajna. tajna dobrote. tajna

lepote. tajna istine. tajna slobode. tajna ljubavi. tajne bez tajni

 

7374  izlazim iz grada tu više nema ljudi istorije kulture

društva moći. krhkošću kojom hodam sve je jasno... lepo... dobro

 

7375  tajna istog je božiji put

 

7376  tajna različitog je put ka istom

 

7377  pada hladnoća i magla nad gradom. oboje mi prijaju

 

sanjarenje sa tajnama

2162. hodanje

slobodan tišma mi je doneo vitgenštajnove

beleške o religiji. vitgenštajnovo zračenje me uvek

uzbudi ako je nešto dobro to je onda i božansko. lepi su

mi suze i mišljenje. osmeh i odricanje. hladnoća kao da

govori. milo moje - bajka smo. trebalo bi da filozofi

jedan drugog pozdravljaju ovako: samo polako

novi sad 19.1.1999

 

 

 

2630/1023

 

7378  hvala ti lepo da si mi živ i zdrav uvek mi kaže

mlada i lepa prosjakinja. kako mi njen osmeh i reči znače

 

7379  što sam stariji sve manje znam i sve dublje uviđam

 

7380  čovek je: sa-liturg sa-tvorac sa-pesnik sa bogom

 

7381  na jednoj od stranica tekstova o vitgenštajnu

izbledelom braon olovkom slobodan tišma je nežno zapisao

 

mogu samo da govorim

o sebi ali postajem

dosadan gnjavim ljude

zato je najbolje da ćutim

 

7382  zdravi ljudi za razonodu ne gnjave ljude pričom o sebi

nego pričama o svojoj deci. svojoj rodbini. svom poslu. svom

klubu. svojoj partiji. svom narodu. svojoj religiji. svojoj državi

 

7383  jato vrana leti kroz maglu iznad mene

 

i inače ćutati

2163. hodanje

ptice koje su me pre jedan sat preletele

sada posmatram na poljani pred ulazak u grad

rasporedile su se po travi zabeleloj od inja. u belom

još je crnja njihova leteća gar. inje me je raznežilo

kao i slobodanov zapis. trebalo bi da filozofi jedan

drugog pozdravljaju ovako: samo polako. verujem

u čuda koja se rađaju iz reči da

novi sad 20.1.1999

 

 

 

2631/1022

 

7384  hodam melodijski

 

7385  osetim pesma sam

 

7386  ne bi u sedamnaestoj preživeo da nisam naslutio da je život pevanje

 

7387  prepliću se noge idu same sa zemljom zajednički pevaju pesmu

 

7388  dobar dan za čitanje siorana

 

7389  ne slažem se sa sioranom ali me on raznežuje i ja ga volim

 

7390  sve se beli od inja

 

7391  ptice i tišina

 

7392  i odjednom vidim sva svoja hodanja: sva su ona razgovor sa tobom

 

prizor mora više obogaćuje od budinog učenja

2164. hodanje

čitam u sioranovom pismu dok utanjam u prizor sumraka. otkuda u svakom

prizoru tolika snaga i lepota. otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

verujem u čuda koja se rađaju iz reči da. ako u meni ima još bilo

kakvog oružja molim te bože i od njega me razoružaj

novi sad 21.1.1999

 

 

i

 

 

u boga i sjajne ljude

nikada nisam posumnjao

 

 

umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

 

 

živim da bi drugi živeli

 

 

umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

 

 

nežnost je najfinija mera svih stvari

 

 

tajna istog je božiji put. tajna različitog je put ka istom

 

 

otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jer tek kad smo

najebali pred svakim

danom deset godina

baš tih deset godina

su nam se otvorile

i podale svakog

dana

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

2. decembar 2025.

27757. dan mog života

 

 

2611/1042

 

7280  hiljadu devetsto devedeset deveta godina

 

7281  posle novogodišnje noći ulice su uvek prazne i tihe

 

7282  samo poneko prođe

 

7283  prija mi da prođem i kroz ovaj dan

 

7284  neću danas mnogo hodati. šetaću maziću se u zatvorenom gradskom prostoru

 

7285  prelazim jednu raskrsnicu iako je na semaforu crveno

sam sam može mi se. baš kao i onim psima lutalicama

 

7286  kaplje led sa krova autobuskog stajališta

 

7287  danas je toplije duvao je jugo. ipak ću staviti kapu na glavu

 

7288  samo poneko prođe

 

čekam te i ljubim moje malo-veliko čudo

2147. hodanje

nema više magli ali i dalje pun mesec sija nad gradom. kada

dune topao vetar nasluti se i more i leto. vlažan vazduh

zatitra u nozdrvama. sutra je petak. dođe mi da 

kao konj zaržem visoko ka nebu

novi sad 1.1.1999

 

 

 

2612/1041

 

7289  danas je još toplije. led se topi. opušteniji sam telo se ne čuva od hladnoće

 

7290  raskopčao sam se sasvim usporio

 

7291  više od ove sporosti nije potrebno

 

7292  odmaraju se svi napori u meni

 

7293  na bulevaru zastanem podignem glavu ka

suncu i zatvorim oči. stojeći leškarim i sunčam se

 

7294  fotografski aparat se pokvario i dok ne kupim drugi biće pauze u radu sa fotografijama

 

7295  na suncu se i ja topim

 

7296  nek u ovom užitku sporosti isteknu sve moje

brige i nevolje. i nek uteku velike količine zdravlja

 

zlatnih šest kilometara

2148. hodanje

umetnost je uživanje u svom telu. umetnost

je odmaranje. osećanje slobode tu u mišićima

kostima mesu nervima. umetnost je vaskrsnuće - telo

hrani telo večnosti. bog samo bog. dođe mi da kao

konj zaržem visoko ka nebu. i radosniji i

spokojniji kad izgovorim reč bog

novi sad 2.1.1999

 

 

 

2614/1039

 

7297  već nekoliko dana pred polazak na hodanje kroz prozor gledam patke gnjurce

kako se spuštaju dunavom ali samo do mosta. onda uzleću i odlete dvesta-trista

metara uzvodno i ponovo se spuštaju. mamu mu jebem život je neobjašnjivo lep

 

7298  živeću večno jer sam od večnosti

 

7299  kad osetim snažno strujanje života poželim da nešto

važno i zanosno kažem ali baš tada osetim: pa sve se govori samo

 

7300  ono po čemu sam se prošlih dana klizao sada se pretvorilo u mokri sneg i bljuzgavicu

 

7301  da li to umire pas pored puta. posle dvadesetak metara

zastao sam da ga pogledam. osetio je to i sa naporom se okrenuo 

ka meni. pogledi su nam se spojili tuga je bila u njegovim očima

 

7302  kao bare sa puta nestaće i svako od nas

ali dok živimo svi smo tu da bismo život slavili

 

psu

2149. hodanje

kasnije sam hodao za psa

knjiga koju sam čitao je govorila o tajnama

tela i ezoterijskim učenjima dalekog istoka. na

njenim belim stranicama su ostali tragovi kapljica

koje su letele posle velikih kamiona. i radosniji i

spokojniji kad izgovorim reč bog. ja sam trag

kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

novi sad 4.1.1999

 

 

 

2615/1038

 

7303  polazim sa torovom uvidom koji se i meni

dogodio jednom učinjeno dobro je učinjeno zauvek

 

7304  pre mesec dana sam se sa jednom mladom ženom dogovorio da se

vidimo sutra i odlučimo da li ćemo živeti zajedno. njoj je dvadeseta meni

pedeseta to je već velika priča. sve je moguće kad se bića sretnu

 

7305  ponesen slikama velikih energija pomišljam da na dan proleća ponovo pokušam da

hodam trideset šest dana po trideset kilometara. tada mi se slika otvori i pomislim kako bi

bilo lepo da od tada hodam sledećih devet meseci po trideset tri kilometra dnevno. oh

kakav bi to bio napor u slavu začeća. u slavu devet meseci potrebnih da se život stvori

 

7306  ponesen slikama o velikom naporu ipak

hodam lagano prepuštajući se vlažnom i toplom danu

 

hodao sam

2150. hodanje

za želimira žilnika. spokojan

sam jer znam da su i ljubav i lepota živi

snaga mi ulazi kroz nozdrve jer ovo je prvi

prolećni dan. ja sam trag kojim će deca

svoje roditelje vaskrsavati. s tobom

osetim: pa lep sam i ja

novi sad 5.1.1999

 

 

 

2616/1037

 

7307  jučerašnji torov citat mi se čini još važnijim evo ga u celini dobro znam ako bi

hiljada ako bi stotinu ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati - ako bi samo deset

poštenih ljudi - avaj ako bi se i jedan pošten čovek u državi masačusets prestavši da

drži robove stvarno povukao iz tog ortakluka i zbog toga bio stavljen u opštinski

zatvor to bi bilo ukidanje ropstva u americi. nije važno koliko se početak

može činiti skromnim - dobro učinjeno jednom učinjeno je zauvek

 

7308  do malopre sam hodao sa milanom aleksićem. sve

vreme nam je sunce sijalo u oči. sada je oslabilo i sija mi u leđa

 

7309  preda mnom je dugačka senka i krajolik koji se posle zime i sivila budi na žutom svetu

 

7310  posle hodanja u šest uveče ćemo se sresti

 

jedan jedini

2151. hodanje

današnje hodanje sam

posvetio jednom jedinom dovoljnom

čoveku s kojim sve počinje. hrabrom i

dobrom čoveku. s tobom osetim: pa

lep sam i ja. bila mi je petnaesta

kada smo krenuo ka tebi

novi sad 6.1.1999

 

 

 

2617/1036

 

7311  polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

 

7312  po travi još neotopljen noćašnji led. prolećni dan

 

7313  kada je sinoć posle reči nisam spremna izašla iz

stana zaplakao sam pustio cesariu da peva njen fado napunio

čašu vina podigao je uvis zaplesao i viknuo hvala ti bože hvala ti bože

 

7314  otkud u meni i pored velike samoće i mnogih napuštanja

toliko puno ljubavi i svečanosti. to je od tvoje lepote koja živi u meni

 

7315  na ovom suncu ja sam samo jedan blag osmeh

 

7316  umetnost mora da bira između življenja da bi se umrlo i umiranja da bi se živelo

 

7317  promrzli prošlogodišnji šipak na divljim ružama

 

7318  pod ružama zelena mahovina

 

7319  po travi smrznuti sneg

 

ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

2152. hodanje

u svež vazduh izdišem ljubav. hiljadama godina su za mene

izdisali svoju ljubav velike žene i veliki muževi. ljubav je živa

nikada ne umire. udišući vazduh njihovom ljubavlju sam

se preobrazio. ne postojim ti postojiš u meni. bila mi je

petnaesta kada sam krenuo ka tebi. hodam

tuga se moja u pevanje pretvara

novi sad 7.1.1999

 

 

 

2618/1035

 

7320  osmi januar dve hiljade sto pedeset treće hodanje. sada posle toliko hodanja

znam da je pod svakim tekstom moglo pisati taj i taj broj zagrljaja taj i taj broj ljubljenja

 

7321  tek ovde van grada na hladnom opustošenom poljima se oseća miris proleća

 

7322  tek pod nebom osetim sjaj susreta

 

7323  vidim nas oboje jedno drugo u očima

 

7324  kako su mi pored ovih suvih trski na praznom

putu jasne ove reči ne pripadamo sebi već tvojoj ljubavi

 

7325  vetrić ptić

 

7326  evo tih reči naša žudnja je dublja od našeg srca. mesto odakle je potekla dalje

je od našeg srca. naša potreba da volimo takođe je tajna jer nas čini nalik bogu

 

volim te

2153. zagrljaj

dok me gledaš kako ovim

rečima hodam ka tebi. ja koji sam

sve: vlažni crni asfalt prekriven ugljenom

prašinom. u poniznosti tobom obgrljen i obasjan

mašem rukama ka nebu i brdima sreće. hodam

tuga se moja u pevanje pretvara. sve vreme dok

sam razgovarao sa tobom toliko sam te

osećao da su mi suze navirale na oči

novi sad 8.1.1999

 

 

 

2619/1034

 

7327  kada kao malopre na ulici ugledam dobrodušno lice osetim: vredi živeti

 

7328  subota je pust trg pada kiša sa gradske kuće poleću golubovi

 

7329  ja sam sada jednostavna kao trava napisala je

sedamdesetčetvorogodišnja žužana horn u pismu čili utaši sa

kojom sam se malopre upoznao i sa njom u njenom sestrom aniko hodao

 

7330  sa kišom promiče i sneg. sestre čila i aniko su tako krhke

prevodile su ružu na mađarski. cela ruža je jedna molitva rekla je čila

 

7331  sam izlazim iz grada. kisnem

 

7332  svetlucaju kapi kiše na tamnim granama divljih ruža

 

7333  muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

 

lica koja mi daju snagu

2154. poljubac

kiša je stala. spolja sam mokar od kiše iznutra

od znoja. raskopčao sam se kapu nabio preko čela

šal mi se leluja cipelama prskam. na zidu lep grafit blago

vetru stalno duva. da bih se razveselio gazim i prskam po

barama kao dete. niz glatku koru stabala sliva se voda

sve vreme dok sam razgovarao sa tobom toliko sam te

osećao da su mi suze navirale na oči. za kraj ovaj

narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

novi sad 9.1.1999

 

 

 

2621/1032

 

7334  slušajući bliske ljude vidim kod njih ono što mi se ne sviđa ni kod mene

 

7335  jak vetar koji je jutros počeo da duva će mi pomoći da izađem iz sebe

 

7336  lete vrane

 

7337  vraćam se bolje je ali se nisam sasvim izduvao. ostaje mi da se podsmehnem

sebi. i utešim mišlju ako smo u nepovoljnom položaju to bog želi da nam bude tako

 

7338  saši stojanoviću koji je bio povod mojoj današnjoj borbi sa samim sobom želeći da

uspe da bude bolji umetnik i čovek predložiću da se ne vidimo sledećih sedam godina

 

7339  15:14 živele odluke

 

prvi dan vetra

2155. hodanje

kažu da vetar kad počne da duva

duva nekoliko dana. i to neparnih. hajde

da budemo s njim. vetar me danas podstiče na

odluke. odluke me vode ka slaganju ili trpljenju

sa onima sa kojima se ne slažem. za kraj ovaj

narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

vetar mi je odneo snagu odluka

me je smirila

novi sad 11.1.1999

 

 

i

 

 

živeću večno jer

sam od večnosti

 

 

ja sam trag kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

 

 

polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

 

 

u poniznosti tobom obgrljen i obasjan mašem rukama ka nebu i brdima sreće

 

 

muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo

ništa

iz

koga

je

kročio

i

korača

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

1. decembar 2025.

27756. dan mog života

 

 

2600/1053

 

7233  osećam: starim

 

7234  starenje me rastužuje i raduje. rastužuje me jer mi život kao voda

ističe iz ruku. raduje me jer me kao vetar nosi u nepoznato nedoživljeno

 

7235  starenje mi pomaže da u licu vremena otkrijem sve plemenite i mudre stare ljude

 

7236  starenje mi pruža šansu da budem dostojan svačije mladosti

 

7237  nisam poneo šal hladno mi je na grudima sa obe šake ih pokrivam i grejem

 

7238  žudeći za životom izgubio sam osećanje da imam pravo

na život. čeznući za ženom ženu sam tražio. nikada nijednoj ženi

nisam rekao ti si moja. ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

 

nema kraja našem putu

2137. hodanje

moj život nije moj ja sam mu samo put

ka ja. lepo je: ja umire da bi ja živelo. pada

sumrak gledam u gomilice narandžastih šargarepa

koje prodaju ulični prodavci. iz sporedne ulice izlazi

pas glavnom nastavljam ja. kada rodi grožđe rodi

i kesten kaže mi kestendžija muž

moje kestendžijke

novi sad 21.12.1998

 

 

 

2601/1052

 

7239  inspekcija nas sad razbila čujem u prolazu jednog uličnog prodavca

 

7240  iako se topi noćašnji sneg teško je hodati jer je i poledica i bljuzgavica

 

7241  u trideset devetoj sam odlučio da ću od svoje četrdesete druge do svoje pedeset

druge deset godina hodati. odakle od koga je meni došla hrabrost za takvu odluku

 

7242  starenjem i bolovima ruža je zdravija i mlađa njom postajem zdraviji i mlađi i ja

 

po snežnim granama odmaram oči

2138. hodanje

u hladu već počinje da ledi a sunce još snažno sija

kada rodi grožđe rodi i kesten kaže mi kestendžija muž

moje kestendžijke. često ne mogu da završim tekst

novi sad 22.12.1998

 

 

 

2602/1051

 

7243  hodam da bih proslavio zajedništvo tela duše i duha

 

7244  telom se molim i saosećam sa osećanjima svih drugih

 

7245  telom se molim i mislim misao svakog čoveka

 

7246  telom se molim da mi volja bude volja božija

 

7247  pada sumrak. smog se diže nad gradom. svaki trenutak na ovoj zemlji je neponovljiv

 

7248  ivicom puta dok mi farovi automobila sijaju u lice hodam pored jablanova

 

uzbudljiv si kad si umoran

2139. hodanje

kao na traci čuju se šmirglajući koraci na

suvom snegu. ja sam osmogodišnji zvuk. nada

mnom je mlad mesec. površina dunava se naježila

treperi svetluca. često ne mogu da završim

tekst. prelazim most - ja sam reč

novi sad 23.12.1998

 

 

 

2603/1050

 

7249  danas sam dobio dvadeset treće dajanino pismo. upoznao sam je leta 95 u loznici

 

7250  polja i sve što me okružuje ovde izvan grada se

zabelelo. belinu šara drveće koje je takođe pod snegom

 

7251  nevinost prizora me nadahnjuje. lepotom ispunjava. podstiče suze

 

7252  jedina ambicija koju imam je da pojmim primim u sebe tvoju umetnost

reči korake... kada je banuo u troju da je ubije menelaj je kažu čim su se promolile

helenine dojke ispustio mač. takvu lepotu koja vlada snagom treba tražiti. ali kako

znati koja je tvoja helena. ne morati birati - blagodat je koja gotovo nikome nije

data... ne sudim oštro sebi već želim bolje i više za tebe za ružu piše dajana

 

hodanje za dajanu jovanović

2140. hodanje

kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost

tako me hrabre žene hrane svojom nepresušnom

lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom

u nepoznato u slavu božiju. prelazim

most - ja sam reč. znam tvoj sam

novi sad 24.12.1998

 

 

 

2604/1049

 

7253  hladnoća steže kao škrgut stisnutih zuba

 

7254  jedanaestog avgusta sam se skinuo go do pojasa da bih golom kožom pozdravio

najhladniji dan zime koja me je čekala. evo tog dana pozdravljenog letošnjom toplotom

 

7255  zastanem raznežili me vrapčići

 

7256  tragovi hladnoće mi se vide na licu baš kao i tragovi sunca ili vetra

 

7257  hladnoća mi uzima snagu i spava mi se

 

7258  setih se nežnih smrti u snegu

 

hodanje za violetu jovanović

2141. hodanje

sve mi je draža življa lepša ova ruža. ruža

svih godišnjih doba. osme zime već ruža u kojoj

su nestale mnoge moje nade. u kojoj sam se naučio

smernosti radosti i u porazima. tišinom prelivena

znam tvoj sam. miroslave najuzbudljivija mi je

tvoja želja da uvek ideš dalje dublje u mene

novi sad 25.12.1998

 

 

 

2605/1048

 

7259  izdišem. opuštam se koža mi se ježi. ispuštam sve svoje strahove i bolesti

 

7260  od jutros sam neraspoložen zabrinut. pomišljam na bolesti. starenje

 

7261  na velikoj hladnoći i sivilu subote moja neraspoloženost se samo uvećavala

i onda u jednom trenutku kada sam prihvatio sebe oraspoložio sam se

 

7262  i sa bolestima i starenjem ja sam slava životu

neponovljivi oblik u bogatstvu njegovih oblika

 

7263  suvo hrastovo lišće popalo po snegu

 

7264  hladnoća mi struji oko lica

 

jednostavno jednostavno

2142. hodanje

i posle trideset godina me uzbuđuje ono

isto što me je oduvek i uzbuđivalo - jednostavnost

pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

hladno je i subota je. sve sam rekao. miroslave

najuzbudljivija mi je tvoja želja da uvek ideš

dalje dublje u mene. hodam peva

amalija rodrigeš

novi sad 26.12.1998

 

 

 

2607/1046

 

7265  magla se polako diže. sve se beli. ponovo se otkriva svet

 

7266  u blizini ušća save u dunav zanesen čitam poetičke tekstove

fernanda pesoe. pomeraju me gubim se podrhtavam od radosti

 

7267  podignem glavu a snežna belina po kojoj se rasipa sunce me

porazi onako kako su pesou poražavala maglena jutra u lisabonskoj luci

 

7268  na ulicama beograda ljudi se guraju i provlače

jedni kroz druge. božićni i novogodišnji su praznici

 

7269  u velikim gradovima ljudi su kao trave po poljima

 

7270  na poljima sam jedina travka u gradu jedna od mnogih

 

7271  blizu je ponoć ponovo se magla spustila na zemlju

 

7272  kao senke ulicama promiču ljudi

 

umetnost je izbegavanje delanja... pesoa

2143. hodanje

već nekoliko dana je hladno. temperatura ispod nule

sve se mrzne. hladan vazduh napada šake lice grlo stopala

trgovi glavnih ulica su ukrašeni šarenim sijalicama. kako se

približavam dunavu magla je sve gušća. svuda je klizavo 

tri puta sam već mogao pasti. hodam peva amalija

rodrigeš. da li će i sutra biti magle

novi sad 28.12.1998

 

 

 

2608/1045

 

7273  upravo je prošao beli kombi na kojem velikim

slovima piše prevoz domaćih životinja lutalica

 

iskazati jednu stvar znači sačuvati

njenu vrlinu i oduzeti joj užas pesoa

2144. hodanje

mom grlu je hladno. već pola sata unazad mislim

o hladnoći poledici umoru takođe. sve je više plakata

koji najavljuju novogodišnje provode. mislio sam da stranicu

ostavim praznu. ipak sam odlučio da pišem iako nemam o čemu

to je napor volje. način da zabeležim prirodu volje... sreo sam

aleksandra tišmu prekinuo tekst. pričali smo o plemenskom

mentalitetu. njegovoj surovosti. plemenskl ljudi su čvornovati

i tvrdi kao stari panjevi. od surovosti prirodne selekcije

surovosti starog korenja bliža mi je volja kojom se

predajem volji božijoj. prozračnoj azurnoj. da

li će i sutra biti magle. verujem u pevače

novi sad 29.12.1998

 

 

 

2609/1044

 

7274  mnogo se bolje osećam kada nešto odlučim nego kada sam neodlučna

uvek me nešto tera da se odlučim ali mi je to strašno teško. ja treba da se odlučim

ali ne znam kojim putem da krenem. ali nije to pitanje da odaberem dobar ili loš put

nego da prebrodim tu situaciju neodlučnosti. bojim se da se odlučim. strah me je od

onog što sledi posle odluke. ali grozno mi je i da mi ceo život prođe u strahu od straha

osećam se ugrožena i nikakva jer vidim da pored mene neki ljudi ipak donose odluke

bez veze me je što oni mogu a ja ne mogu. i onda u jednom trenutku popizdim i

shvatim da i ja mogu. samo se malo dvoumim ali ipak krećem. suočavam se

sa posledicama odluke ali se osećam i moćna jer sam se odlučila

priča marta

 

posle hodanja piću vino sa martom milojević

2145. hodanje

da proslavimo godišnjicu našeg druženja. marta voleo bih da mi

ti nešto kažeš o... još nisam ni izgovorio pitanje a marti su

iskliznule noge na poledici i evo je na zemlji iznenađena

smeje se. verujem u pevače. najzad sam pala ove

zime i nije bilo strašno nego lepo

novi sad 30.12.1998

 

 

 

2610/1043

 

7275  boli me želudac i pluća. magla je gusta teška i hladna

 

7276  čuvajući se od padanja skačem po poledici uz kuću ka delovima koji su

manje uglačani po kojima je posut pesak. ili se prepuštam poledici i klizam se po njoj

 

7277  sedam hiljada dvesto sedamdeset i sedmi zapis

 

7278  mislim na monahinje i monahe koji svoje

dane provode u molitvi. usporim molim se za njih

 

7279  pun mesec nad gradom ističe godina

 

nova godina 1999

2146. hodanje

kroz maglu se nazire grupa ljudi koja mi

dolazi u susret. farovi automobila seku. iznad

beline koja se diže sa zemlje stoji pun mesec. svi

očekuju novogodišnju noć. ja se radujem sutrašnjem

hodanju. nastavljanju. neprekidanju. stalno pucaju

petarde. magla je sve gušća ni mesec se više ne

vidi. najzad sam pala ove zime i nije bilo

strašno nego lepo. sutra je petak

novi sad 31.12.1998

 

 

i

 

 

kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost tako me hrabre žene hrane

svojom nepresušnom lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom u nepoznato u slavu božiju

 

 

prelazim most - ja sam reč

 

 

i posle trideset godina me uzbuđuje ono isto što me je oduvek i

uzbuđivalo - jednostavnost. pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si

me 

obožila

i

to

se

oseti

i

u

ovoj

pesmi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima