AUTOBOGOGRAFIJA

31. decembar 2025.

27786. dan mog života

 

 

2843/810

 

dragana i ja

2336. hodanje

smo hodali za ružu od gornjeg milanovca

do šumske kuće na planini rudnik. dok se ti odmaraš neko

hoda za tebe kao i inače što su putevi srca nezavisni od nas

dragana bi htela da hodamo za nevinost. napeti smo pokušavamo

da se opustimo ćutanjem. tražim nešto što bih rekao a znam ne insistirati

odreći se da bi ti se dalo. posle nekoliko kilometara nalazim veliki šraf otpao sa

kamiona. gledajući vijugave kanale kojima se bujica spuštala sa brda pored magistrale

kažem voda pronađe put. plodovi divlje ruže rastu kuda god pogledamo sazrevaju na

ivicama zelene koja prelazi u narandžastu boju. na nepreglednom delu puta automobili ne

mare za nas. u mitologiji gluposti verovatno da brži automobil znači duži kurac. stižemo

na prevoj i skrećemo dalje uz brdo. divlje kupine i zarđale bodljikave žice. ukus kupina

od pre mnogo godina i zvučnost reči ganglija na koju me podseća razapeta bodljikava

žica. oglas okačen o drvo kaže popravka i štimovanje harmonika i klavira na tel

021/315-082, rumenačka 163. gazimo po strugotini posečenog stabla bora

 to je taj prah nevinosti koji vidimo tek na kraju hodanja

novi sad 21.8.1999

 

 

 

2845/808

 

8582  ovo vreme je sranje. mene će iznervirati kad počnu da se rasvetljavaju mrakovi i

ponovo izmile isti pokvarenjaci. kad ljudi promene stranu i ponovo počnu da se produciraju

kad počnu da se prave ludi ko da nikad nisu bili pokvareni i pizde. a to je većina ljudi. oni

su tako na sredini klackalice i kad koja strana prevlada oni se sklackaju na nju i ponašaju

se kao da su oduvek tu. takvi ljudi ako ih podsetiš šta su govorili odgovoriće ti ladno ja to

nisam rekao. pa tako su svi govorili i mislili. to je tad bilo normalno. ja sam uvek znao

da to ne valja ali morao sam ćutati. moraš se čuvati i čuvati svoj posao. to su bolidi

nad bolidima. to su prolaznici. to su roditelji. producenti vladaju danas. muzičari 

su u drugom planu. to ti je sve jedan mambo. ne možeš više verovati ovom

vremenu to je sve brutalno preterano priča nenad kesić

 

breskve odlaze dolazi grožđe

2337. hodanje

gazimo po strugotini posečenog stabla bora - to je

taj prah nevinosti koji vidimo tek na kraju hodanja. u staklu

velikog izloga ugledam jednog tipa zalizane kose

od kupanja kako opušteno hoda

novi sad 23.8.1999

 

 

 

2846/807

 

pričaću

pitaću

uživaću

voleću

moliću se

kaže violeta jovanović

2338. hodanje

mene najviše plaši da ću biti sama nezadovoljna i neostvarena

to je zato što ne verujem u sebe. ne verujem da je ono što smislim dobro

kad sam bila mala i pokušavala da uradim nešto što je drugačije od uobičajenog

dobijala sam odgovore da je to blesavo. da su to iluzije snovi gluposti. svi isto žive

od prodavačice u prodavnici do profesora na fakultetu. ne znam da li imam dovoljno

snage da se iz svega toga izvučem ali vidim da mi je jedini put da krenem prema onome

što želim tako jedino neću biti sama. ovi su me već otpisali. a i ja njih. zato znam da moram

da se upustim u ono što je u meni da priznam šta stvarno želim i da onda to radim. tada

ću biti stvarna i moći ću da se nadam da ću svojom izloženošću i hrabrošću sresti slične

meni. još ne vidim sebe kao svoju priču. ne mogu da imenujem svoj put. ali ću pokušati

da se više ne skenjavam i ne zbunjujem. pričaću. pitaću. uživaću. voleću. moliću se

u staklu velikog izloga ugledam jednog tipa zalizane kose od kupanja kako

opušteno hoda. biću žena odrasla i odgovorna

novi sad 24.8.1999

 

 

 

2847/806

 

8583  ćuti mi se

 

8584  kada sam izgovorio prethodnu rečenicu zatreptao sam i želeo da nastavim

 

8585  izgovorenim rečima prostruji život kroz moje telo

 

8586  reči su bilje pored puta

 

8587  kad kažem nebo i nebo je lepše

 

8588  svetlost u svetlosti. reč u reči. bog u bogu

 

8589  preobražava se godina

 

smiruju se snage leta

2339. hodanje

sa stišanim letom uplovljavam u ranu jesen

juče je otišla violeta večeras dolazi zorica. dok

je juče sređivala arhiv ružu violeta je rekla volela bih da

čitam knjigu o svemu što se događalo oko ruže. sa zoricom

ću večeras nastaviti. telefonom mi je rekla da ima sto deset pitanja

koje će mi postaviti o događajima i činjenicama koje čine ružu. biće

uzbudljivo naše večerašnje i sutrašnje druženje. želeo bih da uspem

želeo bih da uspeju svi oni koji su bili koji će biti i koji su sada sa

mnom i svi oni koji će se vratiti. biću žena odrasla i odgovorna

kako je uzbudljiv ovaj neprimetan pad temperature u

kojoj osećam zimsku studen

novi sad 25.8.1999

 

 

 

2848/805

 

8590  prvi put od kada su srušeni mostovi prešao sam dunav čamcem

 

8591  hodamo ribnjakom i pričamo o prošlosti i budućnosti ruže

 

8592  sa petrovaradinske strane smo pored srušenog

mosta. kako je sve to užasno! glupost ljudska. ikona civilizacije

 

8593  pre petnaestak godina u ljubavnoj patnji

pomislio sam da se bacim sa ovog mosta u reku

 

8594  mislim na tebe. kamo odašilješ tamo jesi odatle ćeš jednom biti privučen

 

sto dvadeset sati

2340. hodanje

hodali smo po padinama fruške gore

ukrali tek po jedan grozd. otresli tek po koju šljivu

grožđe još nije stiglo. šljive su već prošle. sunčano je ali

od vode dolazi hladnoća. zorica mi je pročitala svih sto deset

pitanja. narandžastom olovkom smo obojili ona na kojima treba

raditi po knjigama sveskama i arhivu. zelenom smo obeležili

ona pitanja na koja je neophodno da ja odgovorim. kada smo

sabrali videli smo da nam je potrebno sto dvadeset sati rada

ili petnaestak dana. lepo je rudariti. kako je uzbudljiv ovaj

neprimetan pad temperature u kojoj osećam zimsku

studen malo me grebucka po grlu zato

nisam u toj preteranoj vodi

novi sad 26.8.1999

 

 

 

2849/804

 

8595  dva puta sam u jučerašnjem i današnjem druženju osetila da

sam negativna ali sam onda strpljivošću trpeljivošću i poverenjem u

tebe to sve prevladala. posle toga se uvek u meni nešto novo otvori

 

8596  otkad sam priznala sebi i tebi da sam ja jedna nesigurna žena osećam se slobodnije

 

8597  volela bih da tvoju nemoć osetim kao radost jer divno je biti

nemoćan. ima je u tvojim knjigama ali je ja više osećam kao patnju

 

8598   volela bih da pišeš o kuvanim kukuruzima koji se leti prodaju na ulici

 

8599  volela bih da više pišeš o tvojim uzbuđenjima na primer onom devojkom

jutros na keju za koju si se čudio kako je tako mlada naučila da trči tako sporo

 

8600  volela bih da više pišeš o dolores čaće

 

8601   volela bih da pišeš o lepoti starih ljudi naročito kada se uplašiš smrti

 

volela bi zorica kovačić

2341. hodanje

deset je do četiri. ispratio sam zoricu na stop za beograd

vraćam se ishodali smo dvadeset kilometara. lepo se slagali

slaganje je kao nizanje. biser do bisera. malo me grebucka po

grlu zato nisam u toj preteranoj vodi. noćas kada se bude

vraćala sa posla i bude spokojna jer je sve obavila

zorica će nežno od radosti plakati obećala je

novi sad 27.8.1999

 

 

 

2850/803

 

8602  prolazim pored klupe u hladu ispred katedrale na trgu

i setim se kako smo prekjuče na njoj sedeli zorica i ja

 

8603  ponovo sam na klupi. samo sedim i posmatram

 

8604  iako je subota trg je živ. sa sobom sam poneo papir

na kome sam beležio moguće teme o kojima bih pisao

 

1  o starenju

 

2  o mističkoj solidarnosti između čoveka i vegetacije

 

3  ko bi me i razumeo posle 47.850 prepešačenih kilometara

 

4  o posledicama puta ka bogu i slobodi

 

5  o kosmičkim i seksualnim principima

 

6  o neprestanom oticanju sa vremenom

 

7  o misteriji rađanja i umiranja

 

8  o vaskrsenju

 

kreni na put

2342. hodanje

ja sam hodajuća ruža sveta

trenutno se na trgu odmaram na

klupi. noćas kada se bude vraćala sa posla

i bude spokojna jer je sve obavila zorica će

nežno od radosti plakati obećala je. nek te

bezbrižnošću zapahne moj miris

novi sad 28.8.1999

 

 

 

2852/801

 

8605  ponedeljak je gledam uokolo

 

8606  sve se smiruje. jesen će

 

8607  ruža lutanja je samo jedna ljubavna šetnja

 

8608  hodati i znači ljubiti svet

 

8609  ja sam dobra priča

 

iz violetinog pisma

2343. hodanje

danas sam mislila o svojim greškama

o prepuštanju okolnostima koje si ti miroslave jednom

nazvao neprihvatanjem odgovornosti. mislila sam o svojoj neodlučnosti

o konforu kojem robujem a da to ni ne vidim. i onda sam se setila maje agić

mlade žene koja je skoro počela da čita ružu i rekla zalepio me je na trinaestoj

strani prve knjige rečenicom najsuroviji ljudi na svetu su konformisti. poželela je da

ti prenesem njene prve utiske posle čitanja. ovako priča maja svaki dan me zatrpa

da ne vidim kuda idem kao da jurim svoj rep. konformizam koji se hrani mojim strahom

nagriza smisao kome težim. ali kada prestanem da mislim onda sam hrabra a hrabrost mi

vraća osećaj za lepotu. i ja onda znam da je to bog. hvala miroslavu zato što mi je

hrabrošću i strpljivošću lutanja pomogao da ponovo proživim slobodu i lepotu

svog čuvanja ovaca. što me je podsetio da nastavim da idem ka njoj. nek

te bezbrižnošću zapahne moj miris. majo dobro došla u ružu

novi sad 30.8.1999

 

 

i

 

 

kad kažem nebo

i nebo je lepše

 

 

ruža lutanja je samo jedna ljubavna šetnja

 

 

ja sam dobra priča

 

 

i

 

 

ružo

lutanja još

desetak minuta

do nove godine 

koju provodimo

zajedno sa

svim

bićima

svemira

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

30. decembar 2025.

27785. dan mog života

 

 

2834/819

 

8540  hodanje svemirom

kada sam u sredu 22. IV 1998 u 14 časova i 44 minuta

na titelskom bregu sa 52.732.360-tim korakom (40076.594 km)

obišao pun krug hodanja oko planete zemlje sledećim 52.732.361-im

korakom sam zakoračio u prazninu nastavljajući da hodam svemirom. hodanje

svemirom je hodanje sveopštim mirom. sveopšti mir je lepota sama. jedan cvet

vaseljeno ti si svet. bezgraničan. bezvremen. pulsiranje. hodanje bez zemaljskih

zakona i pravila. svaki korak načinjen u svemiru je sveobuhvatan. u njemu je sve

hodajući svemirom oslobađam se zemljine teže. mogu da volim daljinu i blizinu

hodajući svemirom planeta se vidi kao plava kap. nema država. otadžbine

navika. sve je san kruženje. hodanje svemirom je bajka. kročiti u ruže

kročiti u plavet kao dete. otisnuti se. priljubiti se uz prostranstvo

i nepoznatost iz koje se pojavljuje bog

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

život je snaga iznenadni

bljesak. kreativnost odvezuje

diže sve razrešava

novi sad 12.8.1999

 

 

 

2835/818

 

8541  lepa žena mi dolazi u susret

 

8542  iako sam još iz daljine video da me ova žena gleda nisam očekivao da

će me otvoreno pogledati u oči dok smo prolazili tako blizu jedno pored drugog

 

8543  lepa je. nestala je. šta je videla na mom licu

 

8544  gledam mahovinu izraslu na vlažnom delu asfalta

 

8545  sva ta lica u prolazu

 

8546  kako je to čudno kako nepoznati prolazimo na ulicama tako blizu jedni pored drugih

 

8547  sve te tuge i stidovi koje skrivamo u spuštenim pogledima

 

8548  sva ta lica na kojima se vide tragovi i priče života

 

8549  sva svetlost u očima koja povremeno blesne u pogledima

 

8550  šta nas to privlači jedne drugima

 

8551  zašto se toliko međusobno uzbuđujemo

 

8552  ostavi bližnjem njegovo carstvo. ne menjaj zračenje njegove svesti

 

8553  temperatura je pala. da. počinje zima

 

prvi dan zime

2329. hodanje

kreativnost odvezuje

diže sve razrešava

život je nevidljivi hram

novi sad 13.8.1999

 

 

 

2836/817

 

8554  mirisi

mirisi detinjstva i mirisi života

cvetni. mlečni. topli kad zamiriše zima. kad

zamiriše još hladna zemlja u proleće. kad zamiriše

po sobi hleb. kad iz visine gusto zamirišu lipe. leti

pokisla prašina. dubok miris ruže me povuče u dubinu

ružinih latica. s mirisima se stapam. slatki mirisi beli kao

mleko i grudi. mirisi imalina. benzina. ugašene sveće

zapišanih ulaza. svežeg kreča. prašnjave hartije. smrznute

odeće. miris oznojanih košulja. hodačkih čarapa. pa svi gorki

mirisi kojima zamirišu ljudi. pa mirisi radosti u spajanju. jaki

miris one koja je upravo izašla iz lifta. miris mlade kože kao

kad cvet miri. joj. kad zamiriše more. mirisi me pretvore u

životinju života. njušim ga. miris otvorenog prostora. miris

očajnih žena i očajnih muškaraca. mirisi svih ukusa. mirisi

svih dodira. mirisi svih zvukova. mirisi svih pogleda

i slika iskolačenih očiju svih gladnih na svetu

(iz rečnika hodanja)

 

breskve

2330. hodanje

život je nevidljivi

hram. ni reči

novi sad 14.8.1999

 

 

 

2838/815

 

8555  već nekoliko dana me je strah da krenem

na hodanje jer mi je na vrelom suncu izgorelo lice

 

8556  kupio sam jeftin kačket i jeftin slamnati šešir

 

8557  istekao mi je pasoš išao sam da vidim šta mi je potrebno da

izvadim novi. gužva je. uvek se uznemirím pred šalterima redovima

običajima. ne podnosim administraciju ni njenu nasilnost

 

8558  skloniću se sa sunca

 

posvećeno licu

2331. hodanje

slučajno sam sreo aleksandra tišmu

dugo smo pričali. polako šetali. pala je noć

prija mom licu. glavu držim uzdignutu ne saginjem

je kao po suncu. vazduh koji se hladi prija koži koja bridi

opet previranja i nasilje. narod koji je bio proterivan sada se

sveti i proteruje narod koji je njega proterivao. napetost

raste. mobilišu se ljudi. kada će se već jednom svi

umoriti. smiriti. ni reči. vetar se pojačava

sve mi više prija licu

novi sad 16.8.1999

 

 

 

2839/814

 

8559  hodam po travi. najlepše je hodati po travi rekao je juče aleksandar tišma

 

8560  do malopre sam hodao sa slobodanom tišmom. uživali smo u šetnji

i razgovoru. usput je slobodan kupio jabuke i šljive a ja paradajz i breskve

 

8561  nikada se u životu nisam družio sa ljudima u većoj grupi. za

kafanskim stolom. uredništvima. na sportskim ili kulturnim događajima

na prijemima i otvaranjima. šarmantnost vrcavost prikazivanje

dokazivanje maske izveštačenost sve mi je to dosadno. volim

da se družim samo sa jednom osobom. da joj se

posvetim slušam uživam u njoj

 

8562  volim da sa drugim lutam tragam ulazim u nepoznate

prostore otkrivam unutrašnju klimu našeg zajedničkog razgovaranja

 

posvećeno svim zajedničkim šetnjama

2332. hodanje

kada se setim svih razgovora koje sam vodio u šetnji sa prijateljima

na ruži obuzme me spokoj i svežina. sećajući ih se osetim sve mirise sveta

dodire rečima. govore pogledima. ispovesti gestovima. ovaj ružičnjak od sitnih

bordo ruža me podseti na sva ta hodanja. vetar se pojačava sve mi više prija

licu. uživanje u ljudima sa kojima hodam i koje volim je božiji dar mome životu

novi sad 17.8.1999

 

 

 

2840/813

 

8563  podne je. krenuo sam sa kačketom na glavi

 

8564  želeo sam da izađem van grada ali odustajem švrljаću ulicama

da bih ostao u hladovini. ipak je sunce vrelo. lice mi se još nije oporavilo

 

8565  po ulicama je teško skupiti dvadeset

kilometara za tu dužinu su potrebni najveći gradovi

 

8566  sam - verujući svim događajima na planeti i svemiru

 

8567  ne pripadam ni jednoj instituciji. profesiji. kulturi. ja samo

kucam da me primi srce svakog čoveka svakog stvorenja na ovoj zemlji 

 

 ista vatra topi maslo i kuva jaja

2333. hodanje

dok prelazi ulicu blagi vetar ponese kosu jednoj ženi. to

me probudi i odmah podstakne da vidim osmeh druge. i evo ga

taj krhki hod treće žene. u parku prelazim preko utabane staze. ovde

je dubok hlad osećam miris mokre zemlje. na ulici iznenada miris

tamjana. i dalje me u sećanju prati krhkost treće žene. da ruža nije

ovako beskrajna ne bih shvatio kako se svaka priča svaka drama

svaki događaj dešava u neuhvatljivom trenu. uživanje u ljudima

sa kojima hodam i koje volim je božiji dar mome životu. u

pogledu samo u jednom jedinom pogledu

novi sad 18.8.1999

 

 

 

2841/812

 

8568  jel ti znaš da jako volim ovo cveće pitam violetu pokazujući na rezančiće

izrasle u napuklom asfaltu u tekelijinoj ulici koju smo u detinjstvu zvali dugorepova

 

8569  u ovakvim prizemnim kućama se uvek osećaju jaki mirisi  kaže violeta

 

8570  stojimo pored jedne ruže. ono što odašilješ to ćeš i primiti

 

8571  hodamo po groblju violeta i ja. čitam joj natpis

sa spomenika kojih se sećam od pre četrdeset godina

 

8572  kada sam u zanosu osetim kako je sve lepo kako je i smrt lepa

 

8573  pogrbljena žena tegli velike torbe

 

8574  osmo ružino leto baciću se danas u dunav vodi u slavu

 

8575  zadovoljstvo je bitno za vaspitanje samousavršavanje

i oplemenjivanje nagona helen keler

 

divno mi je bilo u vodi

2334. hodanje

samo što mi na glavu nije sleteo golub u

parku. zapara je. ljudi se hvataju hlada kao leka

kako je i vrućina lepa. stoji priprema jesenje dozrevanje

sada kada se žuto polako pretvara u rumenilo. u med

u pogledu samo u jednom jedinom pogledu

iscrpljen uživam u vrućini

novi sad 19.8.1999

 

 

 

2842/811

 

8576  oko četrdeset stepeni u hladu

 

8577  znoj lije baš kao što teku dani ruže

 

8578  okrenuti se prostom

 

8579   bez ocene se ne spoznaje

 

8580  vruće da ne može da se diše kaže mladić u ljubičastoj majici

 

8581  akademik i profesor čuveni filozof mihajlo marković kaže neće

amerika zavladati svetom nego može biti kina. južna koreja... priča

učeni seljak u iščekivanju kupaca prodavačici na tezgi do njegove

 

kaže

2335. hodanje

akademik i profesor čuvenog današnjeg

dana kaže... zeleno lišće bez daška vetra kaže... žena

što vadi dokumenta iz torbe dok čeka autobus kaže... prosjak

što drema podbočen o jednu ruku pod drvetom u hladu kaže...

čovek koji godinama stoji po raznim delovima grada kaže... miroslave

sutra ćemo hodati dragana i ja umesto tebe kaže mi preko telefona

petar miloradović. iscrpljen uživam u vrućini. oglas okačen

o drvo kaže: popravka i štimovanje harmonika i

klavira na tel. 021/ 315-082 rumenačka 163

novi sad 20.8.1999

 

 

i

 

 

volim da se družim samo sa jednom osobom

da joj se posvetim slušam uživam u njoj

 

 

volim da sa drugim lutam tragam ulazim u nepoznate

prostore otkrivam unutrašnju klimu našeg zajedničkog razgovaranja

 

 

kada se setim svih razgovora koje sam vodio u šetnji sa prijateljima

na ruži obuzme me spokoj i svežina. sećajući ih se osetim sve mirise

sveta dodire rečima. govore pogledima. ispovesti gestovima

 

 

uživanje u ljudima sa kojima hodam i koje volim je božiji dar mome životu

 

 

ne pripadam ni jednoj instituciji. profesiji. kulturi. ja samo

kucam da me primi srce svakog čoveka svakog stvorenja na ovoj zemlji 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ovih

dana u velikoj

krizi ne mogu da

se načudim lepoti

tvog postojanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

29. decembar 2025.

27784. dan mog života

 

 

2825/828

 

8506  krenuo sam ka beogradu. nisam izlazio iz grada već nekoliko

meseci. sedeo sam kao ptica na svojim jajima čuvajući živote u njima

 

8507  bez mogućnosti da se slobodno krećem jer sam kao svi ljudi iz ove države već

osam godina kažnjen hodam po vertikali i svakim korakom čuvam svako mesto na planeti

 

8508  moje hodanje i lutanje se odvija u svačijem srcu

 

setim se

2322. hodanje

sveža je noć. na novom beogradu sam

vraćam se. hodao sam sa zoricom. hodao sam

sa violetom. na širokom i praznom bulevaru jurija

gagarina kao i pre puno je malih pužića na asfaltu. setim se

uvek se setim vitgenštajna. setim se rečenice: ne. ne verujem

da se ova rečenica ne čuje koju sam zapisao 1973 u zatvoru

spašavajući se njome od užasa koji me je tog prepodneva cepao

do potpunog poništenja. uvek se setim svih ulaženja. i svih tvojih

davanja. lepo je kisnuti kad se prepustiš kad ti je svejedno kao

nama sada da li smo mokri ili nismo kaže sun. smisao mog

života ne bih tražila u svojim rečenicama nego u

rečenicama drugog čoveka kaže violeta

beograd 3.8.1999

 

 

 

2826/827

 

8509  sa zoricom. jutro na savi. svežina i sećanje me kupaju

 

8510  sava je drukčija reka od dunava pored kojeg često hodam. uža

i sporija. boja joj je sličnija zemlji boja dunavske vode je bliža boji gvožđa

 

8511  oko podneva na istom mestu pored save sa violetom

 

8512  kada sam malopre u razgovoru izgovorio reč bog

osetio sam radost i spokoj jer sam na njegovom putu

 

teče dunav teče sava

2323. hodanje

od rođenja do smrti teku godine. od jutra

do večeri teče dan. u danu teku trenuci. jedan za

drugim i svaki jeste. svakim trenutkom se živi i plete

duševni mir. svaki dan je u promeni i teče snagom

podneva. smisao mog života ne bih tražila u svojim

rečenicama nego u rečenicama drugog čoveka

kaže violeta. svaki korak mi je žiža

svih ritmova

beograd 4.8.1999

 

 

 

2827/826

 

8513  sa zoricom kružim po mestima u kojima sam stanovao nekada u beogradu

 

kruženje

2324. hodanje

svuda je mesto biografije

iz svakog koraka niče izvor. nenad

baturan i njegova samoposluga neizvesnost

nada petronijević i svi oni koji su radili i pomagali na

ruži. zemunski i novobeogradski kej na kojima sam se

pripremao za ružu. nenad burgić. danas sam tek otkrila da ti

je dolores čaće tako važna rekla je zorica. jedna noć u kojoj smo

vesna i ja trčali da bi što pre bili zajedno u krevetu. hotel jugoslavija

pred kojim su me prijatelji čekali da izronim iz magle iz koje sam dolazio

hotel jugoslavija odakle su me prijatelji ispratili za poljsku kada sam poslednji

put video dolores. verica rupar i njene šake odanosti. srđan valjarević u dvadesetoj

spora filozofska trčanja. zemunska pijaca deo za povrće i deo za voće. tri današnje

slatke breskve koje smo pojeli. mansarda u zemunu i danas sa cvećem na prozoru

mansarda na zemunskom keju na kojoj sam napisao ne. ne verujem da se ova

rečenica ne čuje. stan u teodora borockog na bežaniji iz koga sam krenuo na

ružu. ja itava kako me je zvala dvogodišnja nena baturan sa kojom sam

živeo godinu i po dana. svaki korak mi je žiža svih ritmova

ja itava koji i dalje lutam...

beograd 5.8.1999

 

 

 

2828/825

 

8514  bez čarapa odšniranih patika otpočinjem dan

 

8515  još je sveže jutro mada se oseti da će dan biti vreo

 

8516  zastajem u hladu drveća podižem nogu izuvam

patiku istresam kamenčić ugodno nastavljam

 

8517  vrućina je hodam polako 

 

8518  vrućina je hodam polako

 

8519  ono što ti je u glavi napusti. ono što ti je u

ruci daj. ono što te zadesi ne izbegavaj abi-l-hajra

 

I

2325. hodanje

veče je rashladilo dan

oko podneva na vrućini sam se

osećao kao da sam u beskraju. plovio sam

među betonskim blokovima novog beograda

suvi su bili i trava i staze preko polja. znoj izjedanje

pod jajima eto šta je umetnost u velikim vrućinama

ja itava koji i dalje lutam... uskoro ću oprati telo

večeraću spavaću treba me i sutra

novi sad 6.8.1999

 

 

 

2829/824

 

8520  znoj lije sa mene

 

8521  sunce me topi sa leđa

 

8522  čitam razgovore sa ocem tadejom

 

8523  sa obrva mi padaju kapi znoja. jedna kap je pala na reči oca tadeja

 

8524  onaj ko je sa bogom nikada nije sam

 

8525  tu u manastiru sam najednom osetio da sve volim. neka čudesna neiskazana

radost je obujmila čitavo moje biće. osećao sam neki neiskazani mir. sve volim a

više ne umem da se naljutim. žalim sve što strada. svakog trenutka sam bio

u stanju da se zaplačem radi ljudske nesreće i patnje

 

8526  nivo dunava je opao izviruje iz vode konstrukcija srušenog mosta

 

jednostavan dan

2326. hodanje

uskoro ću osetiti i onaj dan u avgustu

kojim prestaje leto kojim naslućujem zimu

kraj leta je a kao da ga nije ni bilo. bombardovanje

je skratilo ovu godinu za tri-četiri meseca. i juče i danas

su me smirile reči oca tadeja. uskoro ću oprati telo

večeraću spavaću treba me i sutra. pokajanje

radost hej radost taj spori hod

novi sad 7.8.1999

 

 

 

2831/822

 

8527  noću su pljuskovi danju peče

 

8528  rečeno treba učiniti. večna istina dobija

vrednost pravila dostojnog svakodnevne upotrebe

 

8529  sunce mi svojom snagom spušta lice ka zemlji

 

8530  ulični hlad u njemu sam odmah mlad

 

8531  svežina miriše lubenica

 

ti

2327. hodanje

svaki dan te osećam

hodam i ti si tu. u samoći i

radosti progovorio bih sa nekim

o lepoti koja me okružuje i tada ti se

obraćam ti si moja duša koja čezne za

bogom. ti si moj um koji čezne za ženom

ti si lutanje kojim pevam. ti si i moja žeđ i

moja voda. pokajanje radost hej radost

taj spori hod. pred liftom razvezujem

patike brže ću biti pod vodom

novi sad 9.8.1999

 

 

 

2832/821

 

8532  iznad zelene trave tamo i ovamo leti jedna lasta

 

8533  prolazim pored gomile ljudi koja se sliva ka kupalištu 

 

8534  nastavljam sam

 

8535  znoj ta jednostavna molitva

 

8536  opet laste. na suncu se presijava njihova metalnoplava boja

 

8537  kosa mi se brzo ugreje šakama je rastresem da se ohladi

 

8538  ako čovek ne može uspeti u uslovima u kojima

se nalazi on ne bi uspeo ni u bilo kojim drugim helen keler

 

žega

2328. hodanje

vrućina mi oduzme snagu

sunce iscrpljuje. treba biti dostojan

svih pustinja i svih smrti nastalih od žeđi

svih onih koji su svoje dužnosti činili i kad

upekne zvezda. i žega je mera stvari. i žega

je put. pred liftom razvezujem patike brže

ću biti pod vodom. žega žega biće

pljuskova i grmljavine

novi sad 10.8.1999

 

 

 

2833/820

 

8539  danas sam upoznao i

kao košuta. vitka breza. šesnaest i po joj

je. miriše osmehom. tako se desio današnji

dan. došla je i. uvek neko dođe. lepa je

njenom lepotom sam lep i ja. pored

košute i susret sa starošću je

nežan i blag

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

žega žega biće pljuskova

i grmljavine. život je snaga

iznenadni bljesak

novi sad 11.8.1999

 

 

i

 

 

moje hodanje i lutanje

se odvija u svačijem srcu

 

 

kada sam malopre u razgovoru izgovorio reč bog

osetio sam radost i spokoj jer sam na njegovom putu

 

 

pokajanje radost hej radost taj spori hod

 

 

život je snaga iznenadni bljesak

 

 

i

 

 

ruža

lutanja

iako sam

bez snage

još više

te

volim

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

26. decembar 2025.

27781. dan mog života

 

 

2807/846

 

8434  pored kanala svih pet gusaka sikću i grakću dok prolazim pored njih

 

8435  dvadesetak minuta sam ležao na travi. neispavan sam umor

me slama. kada sam leđima dotakao zemlju čuo sam svoj veliki izdah

zemlja me je prigrlila a plavo nebo se otvorilo nada mnom

 

8436  retko za vreme hodanja legnem. odmaranje u prirodi bio bi jedan drugi rad

 

8437  od kad sam naučio da prepoznam početak svog lošeg

raspoloženja više nikad nisam loše kaže sava kuzmanović

 

8438  ako se nerviram a nešto mogu da uradim onda se ne nerviram

nego uradim. ako ne mogu ništa da uradim onda ne mogu ništa da uradim i

ne nerviram se. sa ova dva recepta mogu da lečim sve bolesti i svakog čoveka

 

nozdrvama lutaj

2307. hodanje

na kraju hodanja u centru grada sam sreo

savu kuzmanovića. vraćao se biciklom s posla

sišao je s njega i pridružio mi se u hodanju. šaka je

meka i topla greje mi mozak ponovo sam kod kuće

više nikada me neće napustiti tvoj dlan. zatvoriću 

oči smiriću telo a dunav će i za to vreme

postojano teći

novi sad 16.7.1999

 

 

 

2808/845

 

8439  sedamnaesti juli

subotom se ulice prepuštaju usamljenima. subote liče na prazne ulice za

vreme bombardovanja. ulice se isprazne od rada briga i takmičenja. oni koji traže

subotom su još više izgubljeni. zamiču za uglovima. blude na trgovima. subotnje

vrućine su veće nego ostalim danima. zimi subote su hladnije od nedelje ponedeljka

utorka srede četvrtka i petka. u subotnjoj praznoj ulici jedan besposličar sa takvom

ozbiljnošću čita novine kao da ih stvarno čita. u subotnjoj praznini se sve lepo vidi

detalji se nameću i praznuju. ni sedamnaesti juli ne bi bio ovo što jeste da nije

ove sumanutosti u praznim subotnjim ulicama. današnjim sedamnaestojulskim

subotnjim hodanjem sam se zbližavao sa sestrinstvom praznine i bratstvom

usamljenih. hodao sam u plavoj majici s borama oko očiju i vrućinom u

ustima. samo na korak od nedeljnog odmora. bremenitiji

za novih šest dana hodanja

(iz rečnika hodanja)

 

sedamnaesti juli

2308. hodanje

zatvoriću oči smiriću telo a

dunav će i za to vreme postojano 

teći. subota kao da sam ušao

u veliko more

novi sad 17.7.1999

 

 

 

2810/843

 

8440  iznad krovova kuća u ulici zlatne grede plavo nebo sa oblacima - eto današnje ikone

 

8441  dok gricka nokte gleda me sa trećeg sprata svog stana sedokosa žena

 

8442  osetim bol zastanem čučnem odvežem patiku izujem je u

čarapi vidim trn izvadim ga ponovo obujem patiku vežem je nastavim

 

8443  kad udahnem osetim vrelinu koja izbija iz zemlje i bilja

 

8444  tvoj sam muž

 

8445  hodam po pruzi. topli vazduh titra iznad šina

 

8446  sve što me okružuje je bremenito sobom 

 

8447  svet je vime iz kojeg se svaki dan napijam tvog mleka

 

8448  ti si mi žena

 

8449  sve što pogledam tvoje su grudi

 

8450  sam sam da bi me u svakom trenutku videla i osetila

 

nežnost

2309. hodanje

uživam kada se sve bogatstvo

dana pretvori samo u zemlju i nebo

tebe i mene. u jednu lastu. subota

kao da sam ušao u veliko more

u nežnost laste u letu

novi sad 19.7.1999

 

 

 

2811/842

 

8451  snagom uma upućujem se ka vrućini današnjeg dana

 

8452  snaga uma me čuva od prevelike samoće

 

8453  sve sukobe između duše i tela istočnog i zapadnog

modernog i postmodernog ženskog i muškog dobra i zla rata i

mira zamenjujem sa igrom ova dva mala bela leptira u travi

 

8454  danas još veća toplina izbija iz zemlje i biljaka

 

8455  kružim šestarim oko tvog gnezda da bi ti na

miru nosila u svojoj utrobi reči kojima sam te oplodio

 

8456  malopre beli leptiri. sada vilini konjici

 

8457  žeđ

 

8458  žeđ me vodi da je utolim

 

8459  žeđ za ženom kojom ću utoliti i telo i dušu i um

 

skreni mi pažnju

2310. hodanje

utolio sam žeđ ali sam ipak sasvim

iscrpljen. da li od vrućine ili od samoće. tek

ići mi je dalje. u nežnost laste u letu. dalje

dalje ali za danas će biti dosta

novi sad 20.7.1999

 

 

 

2812/841

 

8460  u hladu tek na četvrtom kilometru a već suvog grla

 

8461  sunce mi sija iznad temena pa mi je tako zaštićeno lice

 

8462  toplotu zemlje i bilja pomalo rashlađuje vetar

 

8463  vetar je stao pa me vreli vazduh gotovo davi

 

8464  od plavog neba i plavog vodenog odsjaja mlada zelena trska se zaplavila

 

8465  na pustom delu kanala skinuо sam se go spustio u toplu vodu i zaplivao. bog

 

8466  hodam bos

 

8467  udarima peta po tlu masiram srce

 

8468  prijatnost prvih gutljaja me ošamuti

 

8469  kako je slano lice na putu izžeđivanja

 

8470  hajmo butine. hajmo još malo

 

bridiš me

2311. hodanje

i kada me vrućina kao danas

isuši ja sam samo svedočanstvo o

nepresušnoj lepoti sveta. zateže me tetiva

na unutrašnjoj strani butina ali na električnoj

žici neodoljivo peva jedna lasta. iako sam se

napio još sam žedan ali sada maštam kako mi

butine privijaš na svoje grudi. dalje dalje ali 

za danas će biti dosta kako neprestano

uzbuđuje i treperi tvoje prisustvo

novi sad 21.7.1999

 

 

 

2813/840

 

8471  vreo je dug dan

 

8472  sve vreme slušam zoricu kovačić

 

8473  malopre sam besno upro prst u čoveka koga sam slučajno

ugledao posle 27 godina. on me je kao istražni sudija poslao na suđenje

jer je istražio da u mom tekstu pesma o filmu ima krivičnog dela. na suđenju

već nije bilo druge nego da budem osuđen. kao što za istražnog sudiju nije

bilo druge nego da posluša one koji su ga na to mesto postavili

 

8474  kako su tužni ljudi koji su služili moći. kako je bljutav njihov

komšijski ugled. u trenutku sam osetio bes prema tom čoveku ali je

bes brzo nestao pred uživanjem u hodanju i razgovoru sa zoricom

 

8475  obilazi me čovek sa kojim sam pre 26 godina boravio u sremskoj mitrovici u zatvoru

 

kakav dan dug dan

2312. hodanje

iscrpljen penjem se polako stepenicama

do stana. dodatnim naporom častim svoje butine

pišem u znoju. shvatam da ne bih ovoliko uživao u

životu da nije bilo i onih koji su me povredili ili me i

danas povređuju. i zato im želim svako dobro. kako

neprestano uzbuđuje i treperi tvoje prisustvo. hodam

za bubice mrave pauke skakavce puževe gliste

koje sam na putu zgazio

novi sad 22.7.1999

 

 

 

2814/839

 

8476  sad bih mogla svakome da se otvorim. kada sam pred bogom otvorena svih

dvadeset četiri časa nemam razloga da pred ljudima budem zatvorena. sada već

dobro znam da ćeš me posle ispovesti iako ćeš videti da nisam lepa još više voleti

videćeš samo jedno biće i osetićeš da si i ti isto tako slab kao i ja. i kada osetiš sve

svoje gadosti a vidiš mene kako stojim pred tobom ista takva tu je kraj straha i u

meni i u tebi. ispoveđenu ti želiš da me zaštitš i voliš kaže tanja nikolić

 

8477  ali samo prijatelju - tajno - podaj siromaštvo svoje pa i to ne pre nego

što ti prijatelj kaže: ne tražim tvoje nego tebe tražim. ne volim tvoje nego tebe. ne

plačem za tvojim nego za tobom plačem govori tanja reči pavla florenskog

 

kaže tanja

2313. hodanje

nisi zatvoren u svoj ego trip u ja moram

ovako ja moram onako jedino kada izađeš iz

samog sebe kada si sa drugim i kad voliš kaže tanja

volim kada je nečije dobro i moje dobro. volim kada

govorim rečima drugog čoveka. osvežila me je purpurna

boja ruža u crkvenom dvorištu. mirno je. sve je dobro sve

je dobro. oblačno vreme je smirilo vrelinu prethodnih dana

počinje da rosi kiša. hodam za bubice mrave pauke

skakavce puževe gliste koje sam na putu zgazio sve

je dirljivo kao slika vrapčića kljucanja u travi

novi sad 23.7.1999

 

 

 

2815/838

 

8478  pada. krovovi dobijaju kišni sjaj

 

8479  leto je toplo je i kisnuti

 

8480  kiša mi odmara lice od jakog sunca pređašnjih dana

 

8481  dok mokrim iza jednog brdašca obraslog biljkom čije

ime ne znam osetim miris biljke koga se sećam još iz detinjstva

 

8482  gledam sve ovo bilje sve mi je poznato

odrastao sam sa njim ali retko kojoj biljci znam ime

 

8483  blaga je izmaglica nad rekom i ona mi je poznata i ona me čini

 

8484  da ne govorim o lastama koje volim čiji me način letenja oduševljava

 

8485  volim da mislim i pišem kao što lete laste

 

bezimenom svemir mi u srcu

2314. hodanje

kada sam malopre osetio svoj um i ljubav u srcu

znao sam da je ceo svemir samo deo tog malog srca

i tog neuhvatljivog uma. i kada je taj nepojmljivo ogroman

prostor i to neshvatljivo veliko vreme utonulo u mene bio

sam samo nežnost nežnost za tebe. različitost i nežnost

čine svet osećam i znam to već petnaestak godina. sve

je dirljivo kao slika vrapčijeg kljucanja u travi. slično

onako kako su to i drugi osetili: ontologija nežnosti

novi sad 24.7.1999

 

 

i

 

 

nozdrvama

lutaj

 

 

volim da mislim i pišem kao što lete laste

 

 

bezimenom svemir mi u srcu

 

 

kada sam malopre osetio svoj um

i ljubav u srcu znao sam da je ceo svemir

samo deo tog malog srca i tog neuhvatljivog

uma. i kada je taj nepojmljivo ogroman prostor

i to neshvatljivo veliko vreme utonulo u mene

bio sam samo nežnost nežnost za tebe

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad samo

pomislim na

sve one koji

žude baš za

tobom a ni

ne znaju

za

tebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

25. decembar 2025.

27780. dan mog života

 

 

2798/855

 

8394  posle dve-tri godine ponovo sam malo hodao sa vladom tupanjcem

 

8395  oće kiša javili su kaže žena sa ulice čoveku na prozoru

 

8396  ponekad čujem kako ljudi žive u strahovima od izbijanja

novih sukoba u napetosti od socijalne bede koja je sve dublja

 

8397  suše se hrizanteme

 

8398  naoblačilo se stišali se i vrućina i grad

 

8399  umornog zanelo me je lelujanje guzeva mlade devojke izašle iz autobusa

 

lepe li žeđi

2299. hodanje

počinje da pada tek po koja kap

pomislim na sve kiše na ruži. ono kad počne

da pada kiša. kad stane vetar. kad počnu da plove

sante. kad se sve zabeli od inja. kad u svome telu

prepoznam sva godišnja doba. vetar se pojačava i

zaustavlja kišu. kupio sam paradajz i sir. sa punim

cegerom kajsija vitka žena mi dolazi u susret. žurim

treba se rashladiti. osušen natopiću se tečnošću

baš kao ti i ja znoj i so. i gladan sam i

žedan sam i spava mi se

novi sad 7.7.1999

 

 

 

2799/854

 

8400  u beloj majici i belim letnjim pantalonama

preplanulog lica žena u ruci nosi poljsko cveće

 

8401  goli sin

u knjizi dete dečak osmog dana sam između ostalog napisao

bog me je stvorio velikog i sebi na priliku. i obojici na radost i zato sam

ja i budalast i cunjalo i jebivetar i gulamfer i zamlata i dzindzov i lutalica i 

skitnica i đilkoš i rugoba i onaj koji londra sa štapom smradom i žuljevima

uživao sam u tom spisku i bez namere da ga dovršim evo proširujem ga. klošar

danguba. lunjalo. bezdušnik. šalabazalo. beskrvnik. prosjak. obajgora. tumaralo

lucprdast. lucnut. blesan. šašav. jurodivi. bosjak. čergar. nomad. vagabund. golać

goli sin. šarlatan. beskućnik. koještarija. ništarija. lupetalo. tričaralo. zamlatotina

lenčuga. zgubidan. badavadžija. vucaralo. protuva. bazalo. raspasani. dripac

sveta luda. bitanga. probisvet. bitnik. onaj koji ševrda i skitunja se. obija

pragove. onaj koji jede hleb iz mnogo furuna. koji kola. koji

bludi i sevaju mu tabani

(iz rečnika hodanja)

 

osećam se tužno

2300. hodanje

i gladan sam i žedan

sam i spava mi se

rastite muškatle

novi sad 8.7.1999

 

 

 

2800/853

 

8402  bilo gde da sam ovde sam. sa tobom

 

8403  reč poseduje život reč je životu izvor

 

8404  sa nama je i sav ovaj korov i bledoplava

cikorija. i čičkovi i obe ove pčele na čičkovima

 

8405  naoblačilo se i neprestano grmi

 

8406  ova visoka trava - u njoj smo jednom ležali ti i ja - je požutela

 

8407  kako je moja čežnja za tobom zemaljska

 

8408  počinju da padaju sitne kapi kiše - tačkice na zemlji

 

8409  eno kružića na mirnoj površini kanala - kiša

 

8410  pet belih gusaka na zelenoj travi podiže glavu ka kiši

 

8411  pecaroši u blizini mosta su se sakrili pod most dok ne

prestane kiša oni dalje od mosta sede pored vode i mirno kisnu

 

8412  kiša se spustila na putu sam bez zaklona leto je

 

8413  na izlasku iz grada gomila ljudi na kiši čeka autobus. kad dođe svi se

guraju ne može u njega da se uđe. slike bede su cena nacionalnim mitovima

 

kisnuo po kanalu

2301. hodanje

rastite muškatle

samoćom te najtoplije

osećam

novi sad 9.7.1999

 

 

 

2801/852

 

8414  hodamo po keju slobodan dragaš i ja. pada subotnja kiša

 

8415  ispred nogu nam iskaču žabice iz trave

 

8416  pada letnje

 

8417  nije hladno lepo je može se uživati u kišnjenju

 

8418  biti sličan žednom zelenilu

 

8419  ja sam ova suva zemlja po kojoj gazi miroslav mandić

 

8420  ti si geografija moje duše

 

8421  vidim je... dolazi... mina

 

neprestano

2302. hodanje

uokolo i naokolo sam hodao sa

minom novčić. prugom. seli smo na šine baš

kao i u četrnaestoj sa ljubicom kosovac. samo što

sada ne idu vozovi. bili smo u muzeju emocija. blagi kao

san na našem ramenu. umovi su nam bili kao i uvek otvoreni

jednim umom smo razgovarali. sve se videlo na licu i sve smo

videli. mi osećamo našu radost u tome da se bacamo u noć

nepoznatu. u hladnu tuđinu nekog drugog sveta i da je to

moguće napustili bismo oblast sunca i prodrli iznad granica

lutajućih zvezda. ah za divlje grudi čoveka nema zavičaja

samoćom te najtoplije osećam. bili smo zajedno

i neprimetno se razišli tiho otišli

novi sad 10.7.1999

 

 

 

2803/850

 

8422  da se pamti po pljuskovima eto takvo je ovo leto

 

8423  grmi nebo je potamnelo. the artist who works with earth works with time

 

8424  seva. ta jednostavnost prosta i divlja

 

8425  svi oni koji su mi blizu su daleko

 

8426  na trenutak mi je samoća nepodnošljiva

 

8427  postojim drugim a drugog nema

 

go. proziran

2303. hodanje

od jutros tuga za tobom. opet nevreme

tužan sam zbog svih neuspeha sa ženom. tek

našim spajanjem celina će dobiti oblik. u tvom odsustvu

ja sam samo polovina osećam prazninu u sebi. živim da bih

išao ka tebi. s verom da postojiš i da ćemo biti zajedno ja mogu

da se krećem i živim. u svakom trenutku delim sa tobom doživljaje

želim da mi svaki pogled misao reč pokret ruke budu za tebe. u mom

izdahu je vazduh koji ćeš ti udahnuti. u mom koraku je poziv. u umu

mi je već ono što ćeš ti reći. verujem da i ti isto činiš za mene. da

se približavamo. bili smo zajedno i neprimetno se razišli tiho

otišli. uvek postoji zajednički put

novi sad 12.7.1999

 

 

 

2804/849

 

8428  iako sam još mlada osetim da starim gubim strpljenje. starim od života

 

8429  posle ovih godinu i po dana života u engleskoj čini mi se kako je vazduh ovde

mek mek je i užasno miluje. primećuješ ga. sada sam tek videla kako su ovde ljudi spori

 

8430  jako sam želela da dođem jer ovde su svi ljudi koje volim. ali sam doživela strašnu

unutrašnju katastrofu shvatajući da su mi najbliži ljudi užasno daleko. onda sam se osetila

tako usamljenom i pomislila: bolje da se vratim u london gde inače ne pripadam

 

mleko ljubavi

2304. hodanje

posle godinu i po dana sam video dadu

u leto 1996 njoj su bila posvećena dvadeset četiri

hodanja pod nazivom tvoj život mi je važniji od mog. divno je

osećati kako dva srca kucaju kao jedno. zbog bola što se srca

razdvajaju sanjam o jednom večnom srcu. ko je ljubav osetio

zna da se ljubav iz jednog jedinog zajedničkog nam srca i rađa

iako sam sam srećan sam jer znam da nisam sam. i kad sam na

kraju hodanja u otvorenoj majici devojke na biciklu video dve

krupne oble dojke osetio sam kako nas sve na ovom svetu

doji jedno isto toplo i hranljivo mleko. uvek postoji

zajednički put. mleko večne lude božije ljubavi

novi sad 13.7.1999

 

 

 

2805/848

 

8431  crna sa kikom baš lepa. videla je kako je fotografišeš. nije se okretala za nama

mislim da je stara oko dvadeset dve godine. nije se iznenadila niti se pitala šta sad ovi rade

ne bih nikome znao da dam savet kako da je pronađe u budućnosti. da znam ja bih znao da

pronađem svog oca koji je nestao pre dvadeset dve godine i o kome od tada ne znam ništa

oca sam tražio više puta po zrenjaninu bečeju novom sadu jer je njegova poslednja

razglednica koju smo dobili bila iz novog sada priča mi srećko stanković sa kojim hodam i

zbog čijeg nestalog oca sam fotografisao nepoznatu nam devojku u prolazu da bi je neko

pronašao kao što su ljudi tražili drvo edvarda stahure a srećko svog oca

 

14. juli 1971

2305. hodanje

pre dvadeset i osam godina u veneciji

u 11 časova u dvadeset i prvoj godini sam napravio

prvu fotografiju rada jedan čovek. od tada svakog meseca

fotografišem svoje lice uvek isto u nizu koji zovem jedan čovek

to je rad koji će trajati do kraja mog života. na prvoj fotografiji se

vide tragovi mladalačke snage. trenutak odapinjanja strele ka

sebi ka nedostižnom cilju. sve moje godine bi mogle stati

u dve rečenice. prvu kako si lepa. i drugu kako te

mnogo volim. mleko večne lude božije ljubavi

slatkih li kajsija i sočnih bresaka

novi sad 14.7.1999

 

 

 

2806/847

 

8432  čoveče koliko je ovde mrtvih životinja na putu kaže tibika varadi

 

8433  to je lepo. bog ti pokloni velika jaja ali posle

ne možeš da hodaš po ovim vrućinama kaže tibika

 

vodi nas žeđ

2306. hodanje

tibika varadi i ja. na izlasku iz novog sada

sretnemo milana aleksića kako stopira ka zrenjaninu

pokupili smo ga sa nama. hodali smo pored rafinerije po

praznom autoputu beograd–budimpešta. šta ste se vi raširili

po putu kao oslobodioci izgrdila nas je policijska patrola. put je

prazan zbog srušenog mosta trideset kilometara niže kod beške

pričali smo o stidu koji nas blokira i ponižava. stid koji ne dozvoljava

ljudima da odrastu nego od njih pravi veliku decu. kasnije sam sa

srećkom stankovićem pričao o dobroti koja nas obojicu opčinjava

miluje nam stranstvovanje teme udomljuje. slatkih li kajsija i

sočnih bresaka. šaka je meka i topla greje mi mozak

ponovo sam kod kuće više nikada me

neće napustiti tvoj dlan

novi sad 15.7.1999

 

 

i

 

 

umovi su nam bili kao i uvek

otvoreni. jednim umom smo razgovarali

 

 

divno je osećati kako dva srca kucaju kao jedno. zbog bola što se 

srca razdvajaju sanjam o jednom večnom srcu. ko je ljubav osetio

zna da se ljubav iz jednog jedinog zajedničkog nam srca i rađa

 

 

sve moje godine bi mogle stati u dve rečenice

prvu kako si lepa. i drugu kako te mnogo volim

 

 

i

 

 

ružo lutanja

kad pomislim na

prvu ili prvog ko će te

čitati 10 godina svakog

dana i 10 godina svakog

dana pisati o tebi da bi

to posle činili i mnogi

drugi tad osetim

tvoje telo

srce

um

r

u

ž

o

l

u

t

a

n

j

a

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

24. decembar 2025.

27779. dan mog života

 

 

2789/864

 

8346  ima nešto uzbudljivo i neopisivo lepo u samom životu

 

8347  evo nešto samo struji

 

8348  tri dečaka mi dolaze u susret jedan od njih nosi košarkašku loptu

 

8349  hodam sa violetom nije navikla na ovakvu vrućinu. jedva izdržava

 

8350  oh kakav hlad osveži mi pluća zaštiti od sunčeve snage

 

8351  ivica asfalta zaostali kreč na kori drveta

 

8352  golubovi na vrelom danu

 

8353  ja govorim reči koje kruže

 

nešto

2291. hodanje

ističe dan priprema se nevreme

vetar diže prašinu. sevne. pale su prve kapi

kiše. svetlost se smanjila. ljudi žure da se sklone pred

olujom. seva. prašina upada u oči. topli miris asfalta i hladni

miris ozona. ipak se sklanjam pod nadstrešnicu. kroz mokru

haljinu dok pretrčava ulicu jednoj ženi se ocrtavaju lepe butine

zaštićen uživam u pljusku. sve miriše na dunav more. bljesak

grom je udario blizu. narandžasta plastična stolica zaboravljena

na parkingu strpljivo kisne. uznemiren i mokar potrčao je i

jedan pacov. svojim dahom lepo biće me čuva i zanosi

krenuo sam kiša mi se sliva po kosi

ruža je knjiga pljuskova

novi sad 28.6.1999

 

 

 

2790/863

 

8354  na vetru leprša crvena bluza plavokose žene

 

8355  od umora jedva izgovaram reči

 

8356  po pokretima glave i ruku oseća se kako plavokosa žena sa nekim u sebi razgovara

 

8357  plavokosa hoda sporo pa joj se polako približavam

 

8358  posmatram joj gole pete

 

8359  obišao sam je i ušao u ritam njenog hoda

 

8360  iza leđa čujem zvuk njenih sandala

 

8361  da li i ona mene posmatra ili i dalje u sebi sa nekim razgovara

 

8362  više ne čujem ni zvuk njenog hodanja

 

plavokosa

2292. hodanje

na izdvojenoj klupi u ljubičastom

bikiniju sunča se mlada žena. neprestano

iste slike onih koji se usamljuju i onih koji se

skupljaju u gomili. stariji gospodin sa zadovoljstvom

puši cigaru sedeći sam na betonskom zidiću. i onda

skela po sredini dunava na kojoj se prevoze stotine ljudi

kad ugledam policiju prestajem da govorim stavljam

kasetofon u džep da im ne bih bio sumnjiv. ovde se još

osećaju u vazduhu tenzije i ukus nasilja. krenuo sam

kiša mi se sliva po kosi. ruža je knjiga pljuskova

taman mi je ostalo toliko snage da

izgovorim poslednju rečenicu

novi sad 29.6.1999

 

 

 

2791/862

 

8363  više biće koje osećam u sebi od detinjstva mi omogućava da se pokrećem

pomaže mi da razumem drugog čoveka. u ovom trenutku ono povezuje tebe i mene

uvek mi pomaže da potpuno osetim muziku dok je slušam. ono mi stvara osećanje

da će sve biti dobro. kad god osetim požudu za nekom knjigom znam da me ono

vodi ka njoj. ono živi u predelu mojih grudi. kad gutam neku knjigu osećam

ga u predelu ždrela grudi jednjaka i stomaka

 

mali bog

2293. hodanje

hodao sam sa milicom bracić. studira lingvistiku

voli etimologiju. pričala mi je o korenima reči: izvini. izvoli

sa oduševljenjem mi je pričala o svom druženju sa svemirom

zvezdama zvezdočacima. o višem biću koje živi u njoj. kasnije

sam hodao sa slobodanom dragašem. otpočeli smo prvi od četiri

inicijacijska razgovora koja će ga dovesti do toga da jednog dana

bude čarobnjak u muzici. hodati razgovarati disati. disanjem dišem

sa svime što postoji. disanje je umiljavanje. taman mi je ostalo

toliko snage da izgovorim poslednju rečenicu. naoblačilo

se nebo se spušta ka zemlji

novi sad 30.6.1999

 

 

 

2792/861

 

8364  zapara

 

8365  ovo je osmo leto na ruži lutanja

 

8366  sam sam

 

8367  uzbudile su me ove dve malopre izgovorene reči. iste a različite. lepota

kojom su stvorile savršenu rečenicu me je opčinila i moja samoća je nestala

 

8368  na kraju grada sami kiša i ja. nismo sami čuju se žabe lete laste

 

8369  mislim na jakoba bemea oca unutrašnje crkve

 

8370  njišem se i srećan sam

 

8371  dignem glavu kapi kiše mi padaju po čelu

 

zemljo baš sam te se zaželela kaže kiša

2294. hodanje

negde u daljini tiho se čuju gromovi. sve je tiho ali u svemu se

oseća kosmogonija. sve je prožeto čežnjom jednog za drugim. voda

se isparava vraća svojim kišama. crni pas u daljini trči oko nogu svog

gospodara. zagrljajem opisujem dom svih zemaljskih i svih

nebeskih bića. širim ruke da bi ih raširene i u rečenici

osetila. naoblačilo se nebo se spušta ka zemlji

ljubim ti horizont usne naše

novi sad 1.7.1999

 

 

 

2793/860

 

8372  okrećem leđa i ponovo se vraćam u centar grada

 

8373  podignem glavu a plavo nebo posuto belim oblacima. kako sam ja srećan čovek

 

8374  juče sam zaplakao od radosti koju sam osetio u kiši. malopre plač u polju ruža

 

8375  hrizanteme i usamljeni vrabac na vreloj zelenoj ogradi

 

8376  ponovo hrizanteme

 

8377  stari bokor žutih ruža se penje uz kuću sa zapuštenim dvorištem

 

8378  na ovoj vrućini sve ovo voće na tezgama tako uzbuđuje

 

8379  mislim na siromašne koji ovo voće ne mogu da kupe

 

 sa majstorima života

2295. hodanje

asfalt isijava toplotu. volim da hodam među

ljudima kao i među travama i trskama. svuda je

hram života. večno dete. u detinjstvu i mladosti

sam trčanjima i kupanjima proslavljao život danas

to činim smirenjem i disanjem. ljubim ti horizont

usne naše. a šta bi drugo pisanje i bilo

nego zajedničko disanje

novi sad 2.7.1999

 

 

 

2794/859

 

8380  od velikih kiša je sve nabujalo a od velike toplote se sve razgorelo u bujanju

 

8381  mirna površina kanala vezani čamci u trskama

 

8382  svečanost vrućine

 

8383  ugrejale su se sve boje i mirisi

 

8384  puževi po lišću i granama

 

8385  drezga u vodi

 

8386  neprestano vrućina

 

8387  ove godine sam najmanje posmatrao proleće bio sam okružen bombardovanjem

sve se bilo svelo na preživljavanje. nisam gledao ni pšenicu kako je rasla

 

svetim lutalicama

2296. hodanje

kada je sunce utihnulo bio sam pri kraju

hodanja. veći deo u nabujaloj prirodi pored kanala

sam obavio po velikoj vrućini sa istom mandić. hodajući

po velikim vrućinama pretvorio sam se u usamljeno drvo pod

čijim hladom se odmaraju svete lutalice. a šta bi drugo pisanje

i bilo nego zajedničko disanje. suvih usana izgorelog lica

otežalih ruku umornih butina skupljenih očiju ne razlikujući

više umor i spokoj po bezbrižnosti sličan onom belom

oblaku koji gledam dostojan sam svih

svetih lutalica

novi sad 3.7.1999

 

 

 

2796/857

 

pričala mi jelena gorička

2297. hodanje

vozim biciklo non-stop. okretanje pedala eto to već dve godine radim

ja sam već godinu i po dana jedno nespretno zaljubljeno stvorenje. živim u

jednom smrdljivom idealizmu. i tako se moja vesela zaljubljenost ispoljava pedaliranjem

moja seksualna energija se pretvorila u daljine i prostore. to drugi ne vide ali kad dođem

nadomak vršca posle margite i kad vidim panoramu sa vršačkom čukom ja počnem da

plačem. to je najtoplije mesto na svetu: demokratija sloboda deda baba nema roditelja

poslednji put kad sam vozila u vršačkom brdu sam prepoznala osobu u koju sam ovako

veselo zaljubljena i kojoj sam posvetila moju vožnju. posle šest sati vožnje ostane mi

malo energije ali od sreće i zaljubljenosti što se priroda pretvorila u osobu koju volim

želim da odradim sprint do tamo. krećem i odvaljujem te pedale onako mahinalno. i

to traje traje. na kraju potpuno iscrpljena ne osećam telo potpuni zen. put pedale

noge umor karpati rumunija se pretvore u reči volјenoj volim te. suvih usana

izgorelog lica otežalih ruku umornih butina skupljenih očiju ne razlikujući

više umor i spokoj po bezbrižnosti sličan onom belom oblaku koji

gledam dostojan sam svih svetih lutalica

iscrplјenost me razoružava

novi sad 5.7.1999

 

 

 

2797/856

 

8388  kaplje mi znoj sa lica

 

8389  do malopre sam šetao limanskim parkom sa slobodanom tišmom. sa

oduševljenjem mi je pričao o strindbergovim romanima koje je čitao ovih dana

 

8390  dunav se povlači. iz do pre neki dan poplavljene šume miriše blatnjavi mulj

 

8391  reke ljudi hodaju na kupanje

 

8392  okružuju me mirisi vreline. miriše leto i podseti me na prolećne

mirise - dafine i jasmina - koje sam ove godine najviše osetio u životu

 

8393  kad udahnem vrućinu udahnem

 

ispravi se

2298. hodanje

na suncu sve zri. toplotom

krv vri. sve se otvara i sve se diže

znoj i so. nedostaje mi uzbuđenje od

bombardovanja. nedostaje mi adrenalin to

uzbuđenje zbog pretnje smrću kaže mi višnja

razumem je sam sam osetio isto. eros i tanatos

ali bliža mi je ova punoća vrućine. potpuno

sam obuzet energijama prirode. iscrpljenost

me razoružava. baš kao ti i ja znoj i so

novi sad 6.7.1999

 

 

i

 

 

ruža je

knjiga pljuskova

 

 

neprestano iste slike onih koji se usamljuju i onih koji se skupljaju u gomili

 

 

dišem sa svime što postoji. disanje je umiljavanje

 

 

sve je tiho ali u svemu se oseća kosmogonija. sve je prožeto čežnjom jednog za drugim

 

 

a šta bi drugo pisanje i bilo nego zajedničko disanje

 

 

suvih usana izgorelog lica otežalih ruku umornih butina

skupljenih očiju ne razlikujući više umor i spokoj po bezbrižnosti

sličan onom belom oblaku koji gledam dostojan sam svih svetih lutalica

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si bila

ruža

lutanja

a

ja

lutanje

ruže

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

23. decembar 2025.

27778. dan mog života

 

 

2778/875

 

svi smo mi živi bog

2282. hodanje

bog govori kroz nas. bog govori nama. baš tako

i ja miroslave volim da govorim tobom. odabrala sam da

kroz tebe volim. kroz tvoju dobrotu doprem do svojih dobrota

jednom si mi rekao želim ti da duboko iznutra (ž. polni organ je

unutra) veruješ u sebe da veruješ i u svet. jer na ovom svetu je sve

stvoreno samo zbog tebe i prah i pepeo si samo. i tada sam u tvojim

rečima osetila ljubav. otkrio si mi da je iscrpljenost kilometrima u tvom

telu moja lepota. i da je moje slaganje s tobom tvoja umetnost. volim te

a tek slutim bogatstva u tebi. ne razumem uvek šta govoriš a uzbuđuje

me i pomalo plaši sve to što nosiš u sebi. kako se u tebe slilo čitavo nebo

ceo kosmos. otkrivam u tebi dečaka nezaštićenog i nemoćnog željnog

ljubavi. i vidim - ti si muškarac kog ja volim kog hoću da volim. muškarac

hoću da tvojom ljubavlju naučim da volim samo ono što neću videti

dva puta. da budem blaga i strpljiva i da ne čuvam ljubav. da je

dajem. uđi u mene molim te. da te primim. skroz. da te

primam. neprestano danima i noćima. ti si jedini

moj put. i večerima i jutrima novim jutrima

novi sad 17.6.1999

 

 

 

2779/874

 

8303  sija sunce pada kiša duva vetar. sve u isto vreme

 

8304  mirišu prašina i lipa

 

8305  grmljavine i pljuskovi. ništavilo poseduje neograničeni kreativni potencijal

 

8306  priroda se uznemirila razgoropadila. dva i po meseca ljudi su se igrali gospodara

sa njom uništavali je činili šta su želeli. uvredili je. sada nam ona pokazuje svoju snagu

 

8307  mistički je jezik ljubavi a ne jezik pojmova

 

8308  u mom ja žive sva ja. ja sam rudnik savesti iz koje

će svako moći da vadi rudu sopstvene savesti za sebe

 

sada govori priroda

2283. hodanje

čitam divne knjige. doživljavam veličanstvene

trenutke. zadrhtim od istine. ljubav je sam život

seti se samo puževa. svetlosti koja treperi kroz

granje. osmeha u prolazu. svest i savest eto

puta. i večerima i jutrima novim jutrima

radujem se i samo se malo

plašim da te vidim

novi sad 18.6.1999

 

 

 

2780/873

 

8309  prazno subotnje popodne

 

8310  hodam sa miljom mićanović. milja moj rod

 

8311  prohladno je od tolikih kiša

 

8312  banda dece od pet-šest godina sprovodi jednog

dečaka negde za kaznu. čujem ga kako se dere u dvorištu

 

8313  hodam sa sunom mandićem. sun moj mladi prijatelj

 

8314  biolog mora da potvrdi apsolutnu jedinstvenost svake ljudske

individue. isto tvrđenje prevedeno na metafizički i politički jezik je

fundamentalno i za etiku i za demokratiju dobžanski

 

8315  bilo bi podjednako umesno reći da svekoliki ljudski rod poseduje

samo jedan jezik i da svako ljudsko biće ima svoj poseban jezik humbolt

 

sve što piše u sveskama života

2284. hodanje

okean pacifik piše na majici mladića sa kojim hodaju

dve bliznakinje u svom prvom zaljubljivanju. na slabom

vetru mladi otac nije uspeo da podigne zmaj svojoj devojčici

radujem se i samo se malo plašim da te vidim. sve kao

da se događa u toplini pod tvojim pazuhom

novi sad 19.6.1999

 

 

 

2782/871

 

8316  sun rukom pokazuje ka visokim vlatima trave po kojima su se ispuzali beli pužići

 

8317  prolazimo pored rafinerije. bila je mnogo puta bombardovana. bazeni i sva

postrojenja su nastradala. na nekim mestima sve se ugljenisalo: drveće automobili i

zgrade. zemlja i asfalt su pocrneli još se osećaju mirisi nafte sumpora paljevine

 

8318  užas spaljivanја je za nama ponovo smo

okruženi zelenilom mladom trskom i bagremima

 

8319  pune su nade stare raskošne topole

 

8320  neobuzdan korov u njemu je spas

 

8321  stanite vi ste malopre fotografisali. pođite sa mnom - kaže

mi čuvar rafinerije pored koje smo ponovo prošli u povratku

zapisali su me i upozorili da je ratno stanje i da nije vreme za igru

 

gade mi se

2285. hodanje

društva u kojima vladaju muškarci

koji su iz strahova od žena napravili civilizaciju

u kojoj sve kontrolišu nadziru pljačkaju kažnjavaju

muškarci su kukavice. svoj kukavičluk prikrivaju

agresivnošću nad slabijima. sve kao da se

događa u toplini pod tvojim pazuhom

nasilje je tako staro i dosadno

novi sad 21.6.1999

 

 

 

2783/870

 

8322  temperatura je pala

 

8323  ceo dan sipi kiša

 

8324  baš je hladno. grejem se sećanjem na detinjstvo

 

8325  vreme sve više luta

 

8326  u parku sam zastao i gledam šest labudića kako se čiste

 

8327  isparava se voda jezera u kome su labudovi

 

8328  drveće u parku je tamno od vlage

 

8329  vetar koji duva kroz granje hrani mi leđa

 

8330  šušti raznoliko lišće manje sam sam

 

 kad u letu zahladi

2286. hodanje

leti kišna prašina. pored dunava je

sve posivelo. i voda i nebo i vazduh. valjaju 

se tamni oblaci. na keju nema nikoga samo voda

i odjednom se setim kaje svoje majke nežnost me

prožme. osetim živa je. nije nestala jer niko i ništa ne

nestaje. ni prostor ni vreme. osetim sve je sažeto u

jednoj reči bog. osetim živ je bog. kaja je sada u

bogu. s ljubavlju niko ne umire. nasilje je tako

staro i dosadno. liči da će pasti sneg

novi sad 22.6.1999

 

 

 

2784/869

 

8331  ističe juni uskoro će juli. i tako to ide

 

8332  danima godinama

 

8333  i milenijumima. i ništa nije nestalo što je postalo

 

8334  gde je kraj krajeva kome moram da težim. tamo gde me

nema. gde da idem. moram da se popnem iznad boga u pustinju

 

8335  mislim na tri jutrošnja puža koji su se kao i uvek posle kiše

iz mokre trave nogu pred nogu asfaltom uputili u drugi deo travnjaka

 

ruža je roman o lastama

2287. hodanje

posmatram kako lete laste. nepredvidiv je

njihov let. voleo bih da čitam roman o lastama. i dok

ga čitam da ih stalno vidim. uzbuđuju me božanske tajne

sve ono što... molim vas kakvi su rezultati pita me stariji

gospodin misleći od kasetofona da je tranzistor. izvinjavаm

se ne znam odgovorim. tako su i rezultati fudbalskih utakmica

postali deo božanske tajne. ali ja ne slušam fudbalske prenose

niti pišem o ljudskim tajnama kojima se plaše i ucenjuju drugi

ljudi. ja volim da pišem o bulkama ružama i lastama. o

gladiolama puževima putevima i travama. o vetru

o krotkima. liči da će pasti sneg. o gnezdima

u kojima laste svijaju svoje mlade

novi sad 23.6.1999

 

 

 

2785/868

 

8336  zastao gledam mladiće kako igraju fudbal. uživam u njihovom

znanju i snazi. to sam isto činio i ja. nisam nostalgičan uživam u njima

 

8337  nisam nostalgičan jer uživanja koja sam 

imao u mladosti danas osećam u ruži i pisanju

 

8338  ponoć je. mirno je. i ponoć spava

 

8339  mislim o odanosti. to je zemlja koja hrani

 

8340  ti me svojom odanošću upućuješ

 

ne traži

2288. hodanje

lutaj. u mom glasu smiri

se. u mom telu utopi se. u

tvojim sam ustima. o gnezdima

u kojima laste svijaju svoje mlade

i sutra me svojim jezikom povedi

novi sad 24.6.1999

 

 

 

2786/867

 

8341  više volim umetnost nego priče o umetnosti

 

8342  više volim boga nego priče o bogu

 

8343  više volim paradoks nego priče o paradoksu

 

8344  više volim mudrost nego priče o mudrosti

 

8345  više volim tihovanje nego priče o tihovanju

 

 ispovešću svojom vodi me

2289. hodanje

jednom kad samo očima budemo govorili

jednom kad budemo zagrljajima hodali. jednom

kad budemo rečima leteli po svodu nebeskom

jednom me odmah prigrli. i sutra me svojim

jezikom povedi. tvoje ime je nežna

ženo moja

novi sad 25.6.1999

 

 

 

2787/866

 

stiglo je lepo biće

2290. hodanje

kada mi neko dođe kao danas uvek

osetim stiglo je lepo biće. prolećno biće. ono 

me mirisima opčinjava. snagu mi u nežnost pretvara

svojim zagrljаjem mi govori da smo lepši i bolji ako smo

zajedno. pažljivošću mi se predaje i život postaje ljubav

lepo biće mi pogledom govori da budem bezbrižan radostan

hrabar. ulazeći u mene i prožimajući se sa mnom lepo biće

me najlepše voli. pružajući mi ruku kao saveznik zavodi

me i vodi u veće dubine. svojom smelošću štiti me

lek je za moje bolove i muke. tvoje ime je nežna

ženo moja. svojim dahom lepo biće me

čuva i zanosi

novi sad 26.6.1999

 

 

i

 

 

svi smo

mi živi bog

 

 

u mom ja žive sva ja. ja sam rudnik savesti iz koje

će svako moći da vadi rudu sopstvene savesti za sebe

 

 

i odjednom se setim kaje svoje majke nežnost me prožme. osetim živa je

nije nestala jer niko i ništa ne nestaje. ni prostor ni vreme. osetim sve je sažeto

u jednoj reči bog. osetim živ je bog. kaja je sada ubogu. s ljubavlju niko ne umire

 

 

ništa nije nestalo što je postalo

 

 

više volim umetnost nego priče o umetnosti

 

 

kada mi neko dođe kao danas uvek osetim stiglo je

lepo biće... svojim dahom lepo biće me čuva i zanosi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ja

sam bio od

tela ti od duše

i mi smo postali

jedno i jedan

duh

bo

mi

bomimabo

ma

boa

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

22. decembar 2025.

27777. dan mog života

 

 

2769/884

 

8268  noćas su razvalili. gorelo je nebo. kada bi nebo od eksplozije

zasijalo samo bih se stegao i gledao u prozor da li se ruši zgrada

 

8269  dim od ponoći ne prestaje. pored rafinerije bombe 

su zakačile kuće siromašnih ljudi u šangaju. ima mrtvih

 

8270  oružja su izmišljali najpametniji da bi uništili svoje neprijatelje. ni njih ni njihovih

neprijatelja više nema ali je oružje ostalo da uništava sve ostale ljude i posle njih

 

8271  svi genijalni ljudi koji su učestvovali u stvaranju oružja su bili nerazumne

nepromišljene neodgovorne budale. svi ti davinči nobeli ajnštajni...

 

pada čađ

2274. hodanje

prošla je ponoć. vraćam se

radničkom ulicom potpuni je mrak. hodam

sredinom puta po staroj kaldrmi i setim se da u

vojnim arsenalima velikih država postoje bombe i

projektili sa mnogo većom razornom snagom od ovih

koje sam prošlih meseci iskusio. to me jako uplaši jer

one bi mogle biti upotrebljene bilo gde u svetu

potrebno je smisliti novi humor koji će obesmisliti i

razoružati tu razornu moć. pozdravljam te izvini

za danas nemam više snage. osvestiti

istinu da je život večan

novi sad 8.6.1999

 

 

 

2770/883

 

8272  prvu polovinu hodanja sam proveo sa

slobodanom dragašem drugu ću sa miljom mićanović

 

8273  milja dolazi. maše rukama i prepliće nogama

 

8274  da se nisam upustio u delanje ovi svetovi bi iščezli

 

8275  još je toplo sunce

 

8276  mir

 

8277  hodam ulicama sa miljom. grad je prepun ljudi

 

8278  očaj slavi

 

8279  milja i ja odlazimo ka periferiji i tiho razgovaramo

 

sedamdeset osmi dan bombardovanja

2275. hodanje

mir je objavljen oko deset uveče. ljudi su eksplodirali i radost

ispoljavaju pucnjavom. i vojska je sa svojom protivvazdušnom

artiljerijom dala sebi višečasovnog oduška. pucalo se na sve strane

slavila se pobeda i očaj. ljudska agresivnost je tako tužna stvar. ljudska

zajednica u kojoj se nalazi dva posto ekstremno agresivnih ljudi je u

opasnosti da bude uvučena u njihovu destruktivnost. društva kao

ovo u kojem se nalazi preko dva posto takvih ljudi su bolesna. ne

učestvujem u veselju jer sada tek dolazi spoznaja o tragičnim

pogibijama zločinima proterivanju. jedino saosećanjem sa

tragedijom svakog čoveka se može otpočeti život. osvestiti

istinu da je život večan. radovati se da bi se tragedija

preobrazila da je više ne bi ni bilo

novi sad 9.6.1999

 

 

 

2771/882

 

8280  evo ih u miru prvi kupači na dunavu

 

8281  u rovu iz kojeg se pucalo na avione kupači su parkirali svoje bicikle

 

8282  siromašni ljudi skupljaju na keju jučerašnju pokošenu travu

 

8283  mladić podiže kosu devojke da bi joj se rashladio vrat

 

8284  malopre sam kratkom pričom otvorio institut

za srećnog čoveka koji je pokrenuo boris kovač

 

prvi dan mira

2276. hodanje

da li je na ovim prostorima otpočeo

višegodišnji mir ili će oni koji su poslednjih

deset godina neprestano palili nove vatre potpaljujući

ih užasima mržnjom lažima agresijom ponovo pokušati da

negde novu vatru zapale. iznad glave mi lete slepi miševi. i

zelenilo se umorilo od višednevnih vrućina. ponovo gori svetlo

na ulicama. noći će opet biti žive i slobodne. ruža je preživela

cveta dalje. radovati se da bi se tragedija preobrazila da

je više ne bi ni bilo. više volim ruže ljubavi moja

od otadžbine pesoa

novi sad 10.6.1999

 

 

 

2772/881

 

8285  titraju odlaze i dolaze kao talasi dani kojima hodam

 

8286  u limenoj kući na točkovima pod nazivom mrav

čovek je otvorio servis za popravku mopeda i bicikla

 

8287  hodam pored visoko izraslog korova i kraljevskog čička

 

8288  kosmička mreža je živa

 

8289  kada se zagledam u ono što gledam uvek vidim to još nikad ranije video nisam

 

8290  evo žutih malih cvetića

 

8291  volim heroje koji nikoga nisu povredili

 

8292  šljunak je skliznuo niz jamu. budisti objekat

shvataju kao događaj a ne kao stvar ili supstancu...

 

8293  sejem reči večnosti da večnošću živimo ti i ja

 

8294  isušio sam se na vrelom danu ali uskoro ću napojiti svoje telo utoliti tvoju žeđ

 

telom sam tvoje telo

2277. hodanje

u ekstazi sam na vrelom danu. u

radosti preživelo telo slavi sva tela. pijana

je moja duša opila se saznanjem da je i tvoje telo

živo. duhom sam tvoja zvezda među nogama. tvojom

sam zvezdom svetlost svemirska. više volim ruže

ljubavi moja od otadžbine pesoa. svetlost sam

dobrote tvoje u bračnom srcu mom

novi sad 11.6.1999

 

 

 

2773/880

 

8295  procvetala lipa miriše kao najslađe cveće

 

8296  posle pljuska pred sumrak sam sa svežim vazduhom u grudima

 

8297  slobodan tišma čita strindberga

 

8298  prolazim pored crvene ruže

 

8299  slobodan mi priča o strindbergovoj slici devetnaestog veka

švedskom i norveškom društvu. bedi poltronstvu građana korumpiranosti

školama u kojima se pripremaju ljudi da se nad njima vlada celog života

 

8300  jebem ti lebaru al seva kaže dečak na biciklu

 

evo ti moje telo

2278. hodanje

dan mi je počeo rano u svitanju

telefonskim pozivom prijateljice. već danima

je muči seksualna žudnja koja joj se prvi put u životu

dogodila u toj meri. stalno mislim na to. na muškarca

nasladu divlju ljubav perverziju. ne mogu da izdržim boli

me telo. to mi je od ovog nasilja rata smrti koja me okružuje

ja se bojim strepim telo mi je samo htela bih da me neko

zaštiti. bojim se da ću postati nimfomanka. ceo dan sam

mislio o njoj. sada je sumrak mirišu lipe. svetlost

sam dobrote tvoje u bračnom srcu mom

opija me miris kišne noći

novi sad 12.6.1999

 

 

 

2775/878

 

8301  sa kosmološkom svešću stvarati

 

8302  sa planetarnom savešću živeti

 

umetnost svakodnevice

2279. hodanje

ruža lutanja je umetnost svih ruža. miris koji

se širi ružičnјacima svakodnevice. svakodnevica je

crkva života. ovi oguljeni zidovi! zarđala gvozdena ograda

natpis ovde ja čuvam ulazite na sopstvenu odgovornost koji

visi na vratima kao upozorenje na opasnog psa u dvorištu. biciklista

je podigao noge sa pedala dok mu točkovi bicikla prolaze kroz baru

na trotoaru. na futoškoj ulici gledam ljude dok čekaju gradski autobus

svi su tu u zajedničkom jadu koji se zove pomirenost životom na balkanu

svako od nas je kap krvi u zajedničkom krvotoku planete. u svim ljudima

teče ista svemirska krv. teče okeanima svakodnevice. tomo majstore piše

na zidu. naređane gajbe piva pred radnjom. reči prijatelja opet je jedan

narod ćutao dok je drugi narod proterivan. umetnost svakodnevice je

u bivanju. uživanje u bivanju. bivanje u radosti tela. dobro jutro vodo

dobar dan nebo. dobro veče spokoju. planetarna savest i

kosmološka svest opija me miris kišne noći. želim

biti slavuj u ružičnjaku moje drage u njemu

ruže brati i onda nestati

novi sad 14.6.1999

 

 

 

2776/877

 

15. jun 1999

2280. hodanje

bi mogao biti od kosmičkog značaja

ali sada se vraćam ruži iz koje se ova vaseljenska

ideja u razgovoru sa zoricom kovačić na današnji dan

i rodila. zapara je. bila je kiša ali je sada upeklo i teško je

disati kao i prethodnih dana. osećam pritisak u grudima. teško

je srcu. i drugi se žale. tako je to kada smo nervi planete zemlje

mislim na svoj izgled koji mi je pomogao i čuvao me u životu. nikada

nisam ljudima ličio na ono što sam činio i što jesam. kada me je pre

tri godine prvi put ugledala na mom pre-davanju dada je pomislila kako

je on ružan pa kako će on održati predavanje kad ne zna ni da govori ali

pola sata kasnije ja sam bila osvojena priznala je kasnije. milja mićanović

sa kojom se poznajem mesec dana pomislila je kada me je ugledala pre

četiri godine čitala sam nešto što je napisao miroslav mandić i kad sam

te videla na ulici to se nije poklapalo sa licem mog miroslava mandića

nisam mogla da se sastavim od iznenađenja da je sve ono što sam

čitala napisao ovaj miroslav mandić jer na njegovom gorštačkom

licu nisam videla nikakvog umetničkog traga. mislila sam da

sam i ja ružna jer sam imala frizuru sličnu njegovoj. želim

biti slavuj u ruženjaku moje drage u njemu ruže

brati i onda nestati. naše dete u

tvom stomaku raste

novi sad 15.6.1999

 

 

 

2777/876

 

ja više slobode nemam - ja sam slobodan

2281. hodanje

ti si moja sloboda. tvoje grudi su moji koraci. tvoje oslobođenje je moja

radost. tvoja ili moja ruka svejedno je. tvoja ili moja reč isto je. razlike su samo

mladeži na našim telima. svaki trenutak u ovoj knjizi je moj život. i moja ruka što ovo

piše govori tvoju misao. usnama skupljam umor koji izbija iz tvog znoja. u tvojim mislima

je moje oslobođenje. kada ti kažeš ja sam planeta naježi se svaka dlačica na mojoj koži. ti

si planeta ja sam tvoja dlačica. ti si muškarac ja sam žena. mi smo razgovor. ti si predlog

ja sam odgovor. ja te negujem među svojim grudima. sa tobom se u meni spaja nebo i

zemlja. volim da te gledam i slušam dok sedimo sa prijateljima i pijemo vino. ti govoriš o

lepoti hrabrosti blagosti. u tvojoj opuštenosti je moja sreća. ispunjena sam slaganjem

ispunjava me tvoja nadahnutost i pomislim ništa više od ovoga u životu mi ne treba

i kad me onako s lakoćom u hodu zagrliš ja sam ponosna žena. jer sam pored

tebe. i opet ništa više od ovoga u životu mi ne treba. i tek iz tog ništa vidim

da je moguće pričati priču o uspehu novcu poslu. da je bogatstvo u

mom osećanju i verovanju u tebe. naše dete u tvom

stomaku raste. ti si jedini moj put

novi sad 16.6.1999

 

 

i

 

 

kada se zagledam u ono što gledam

uvek vidim to još nikad ranije video nisam

 

 

duhom sam tvoja zvezda među nogama. tvojom sam zvezdom

svetlost svemirska. svetlost sam dobrote tvoje u bračnom srcu mom

 

 

sa kosmološkom svešću stvarati. sa planetarnom savešću živeti

 

 

umetnost svakodnevice. svakodnevica je crkva života

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bili

smo izloženi

do poništenja

i baš to nas je

sačuvalo

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

20. decembar 2025.

27775. dan mog života

 

 

2759/894

 

8233  subota je popodne. dan je počeo polusatnim bombardovanjem posle ponoći. iz

mirnog neba se sejala smrt. život me je uzbuđivao jer se svakog trenutka mogao ugasiti

 

8234  tamo gde je smrt tamo je i eros. krhkost života je njegova snaga

 

8235  kada bih noćas sa prozora ugledao svetlost eksplozija na drugoj strani dunava

uletao bih u sobu i u dovratku sačekivao vazdušni udar kojim se cela zgrada tresla

 

8236  telo drhti brani se u svojoj nemoći. dušom sam miran jer

se posle eksplodiranja ćelija rađaju nove ćelije bezazlenosti

 

8237  čitam i drugujem sa junusom imreom niko moju ružu povrediti

neće... na ovom putu bogatstvo istinskog muškarca je ništavilo... onaj što

u istinskim težnjama istraje niti će se zasititi niti umoriti... ako si bio voljen

iz tvog srca će tuga nestati... dušu sam predao i dragog naći ću

moja bol je lek za mene. moj prah to je moj ružičnjak

 

nove ćelije

2266. hodanje

lepo mi je kad osetim da

su neki ljudi postali prelepa bića

sve je već rečeno i reč je postala

telo telo koje će i reč iskupiti

novi sad 29.5.1999

 

 

 

2761/892

 

8238  u dubokom hladu starog dvorišta planduju bordo ruže

 

8239  na gradskoj autobuskoj stanici samo jedna vitka devojka u zelenoj bluzi

 

8240  krupne crvene gusto zasađene pored kojih

sam zastao sa jednom pčelom koja leti pored njih - ruže

 

8241  bombardovanja su sve češća. sve manje selektivna sa sve

više žrtava. svaki trenutak i svaki prostor je nabijen smrtnom opasnošću

 

8242  kada su 1905 za vreme rusko-japanskog rata novinari

pitali lava tolstoja na čijoj je strani odgovorio je da je i protiv vlade

rusije i protiv vlade japana a na strani ljudi koji žive u njima

 

8243  mislim na fridriha helderlina

 

ruže. tolstoj. bombe. helderlin

2267. hodanje

mrak je prošlo je devet. sparina je. naoblačilo se

grad je pust. čudno i zloslutno. jedan čovek na mobilnom

govori noćas će gađati poštu i komandu grada. u brisanom

prostoru se brzo šire laži i uvećava strah a strahom se

lako usmerava ponašanje ljudi. sve je već rečeno i

reč je postala telo telo koje će i reč iskupiti

oh kako su strah i nasilje dosadni

novi sad 31.5.1999

 

 

 

2762/891

 

8244  prvi juni

 

8245  noćas ovde nije bilo bombardovanja. a gde ga je bilo ne znam jer nema struje

 

8246  sagnem se da bih pomirisao lila ružu... joj njen miris mi prodire u krv

 

8247  kad mi snaga istine da je sve jedno protrese telo

osetim da mojim treperenjem tada i svemir novu snagu udahne

 

jedno disanje

2268. hodanje

hodam pored kuća. mrak je

hodam svim čulima. hodam kroz

drvored lipa. da li će u mojoj četvrti

biti struje. oh kako su strah i

nasilje dosadni. ima

struje čitaću

novi sad 1.6.1999

 

 

 

2763/890

 

8248  od jutros sam tužan. iscrpljuje ovo bombardovanje

 

8249  evo već dva meseca svaku noć ponekad i po danu drhtim strahujući od ovih bombi

koje padaju. ali ni bombardovanje televizije koja mi je blizu nije mi bilo tako strašno kao kad

je noćas jedan policajac na mrtvo prebio mladića koji je pevao u našem skloništu. nisam

mogla da verujem da neko u sebi nosi toliko mržnje i da je taj čovek još čuvar reda i

zakona ni pilule za smirenje nisu mogle da me smire posle ludila koje sam

videla u policajčevim očima priča sedamdesetogodišnja žena

 

8250  približavam se kasarni na futoškoj ulici koja je jedna od meta u gradu. kao uvek u

blizini takvih objekata raste biološki strah u telu... kasarna mi je ostala iza leđa opušteniji

sam ne gledam više ka njoj nego ispred i polako se prepuštam ritmu hodanja

 

da li će biti potpisan mir

2269. hodanje

na praznom i neosvetljenom bulevaru

iza spuštenih roletni neko vežba klarinet

ima struje čitaću. tužan sam

isuviše sam noć je i rat je

novi sad 2.6.1999

 

 

 

2764/889

 

8251  polazim tužan sam ali vetar... mirisi... dva

goluba na terasi... muškatle... sve me to me odmah razvedri

 

8252  oprostite molim vas da li je prošla vazdušna

opasnost pita me devojka u prolazu. ne znam odgovorim joj

 

8253  u parku se izleglo šest labudova

 

8254  nema struje govorka se da je mir potpisan. sve se uvek događa u mutnom

 

8255  manje je straha u vazduhu

 

i dalje

2270. hodanje

ističe dvanaesta nedelja

bombardovanja. danas je sedamdeset

drugi dan. koliko je iseljenih mrtvih ranjenih

nikada se tačno neće saznati kao što se nikada

nije saznala nijedna od svetovnih istina. ja ću i dalje

biti put putnik i putokaz. biću srce svih srca. srce mir

i dalje ću pisati samo one reči koje me vode. reči

sa kojima me ti čuvaš. tužan sam isuviše sam

noć je i rat je. ne želeći nikoga da porazim

radovaću se da me tvoja lepota porazi

novi sad 3.6.1999

 

 

 

2765/888

 

8256  mir će. ali će tu biti još mnogo toga. svačega. kafana je polupana. trežnjenje će

boleti više od pijanstva. biće teškog mamurluka. svima će biti jasno: pa šta nam je to

trebalo. al jebi ga. to nam je. takvi smo. ostaju kao što su uvek jedino i bile frazetine

 

8257  zatravnjuje pruga. hodam po njoj. ovde vozova neće biti sledećih

dve-tri godine. pruzi je srušen most sada će samo stajati zatravnjivati se

 

8258  među šinama otkad ne ide voz nikli su klasevi žita

 

8259  prugom stignem do srušenog mosta. od betonskih blokova dunav pravi velike virove

 

8260  uz nasip je izrasla hajdučka trava. malo dalje dvoje mladih se u travi ljube

 

8261  da se hranim hlebom za koji sam radio danas

ne juče. da se nahranim za danas ne za sutra

 

nikad više

2271. hodanje

deset je uveče. hodao sam

sa borisom kovačem. dat je znak za

prestanak vazdušne opasnosti. da li je ovim

znakom zauvek prestao taj zloslutni zvuk. ne

želeći nikoga da porazim radovaću se da me

tvoja lepota porazi. hodao sam danas po

pruzi koja vodi samo do ambisa

novi sad 4.6.1999

 

 

 

2766/887

 

8262  otac sa dvogodišnjim detetom na ramenima i petogodišnjom

ćerkom sa velikim muškim cipelama u ruci vraća se iz pazara. napunili

su kese iz kanti za đubre - samoposluge koja im je jedino dostupna

 

nazire se

2272. hodanje

kraj. više nema straha od

bombardovanja. toplo je. nisam

srećan jer znam da je mnogo mrtvih

proteranih još više. mnogo je srušenog

nema struje. nema vode. treba biti dostojan svih

koji će zauvek ostati u patnji. ipak treba činiti isto što

i biljke. cvetati. biti i dalje prašina na putu. tih teći kao

reka. srce svoje davati. umom biti neprestano budan

školovanje nastaviti kod puževa i ptica. verovati

analogijama. svet čuvati pažljivošću i voditi ga

bezazlenošću. višim bićima biti prijatelj. hodao

sam danas po pruzi koja vodi samo do

ambisa. na plavim oblacima graditi

novi sad 5.6.1999

 

 

 

2768/885

 

8263  da li će se rat i bombardovanje nastaviti

 

8264  vazdušna opasnost

 

8265  blizina smrti sve blokira

 

8266  baš kao što je mnogim ljudima nerazumljiva i dosadna

matematika filozofija mistika poezija tako su meni nerazumljivi i dosadni

moć vojska policija. i kao što oni imaju pravo da svoj život provedu bez

matematike i poezije ja imam pravo da živim bez moći vojske policije

 

8267  srušeni su mostovi pa ne odlazim na petrovaradinsku stranu gde

sam se prošle godine u ovom periodu hranio trešnjama i višnjama

 

čitajući pesnike

2273. hodanje

na plavim oblacima

graditi. pozdravljam te

izvini za danas nemam

više snage

novi sad 7.6.1999

 

 

i

 

 

život me je uzbuđivao jer se

svakog trenutka mogao ugasiti

 

 

tamo gde je smrt tamo je i eros. krhkost života je njegova snaga

 

 

ja ću i dalje biti put putnik i putokaz. biću srce svih srca. srce mir

ne želeći nikoga da porazim radovaću se da me tvoja lepota porazi

 

 

da se hranim hlebom za koji sam radio danas

ne juče. da se nahranim za danas ne za sutra

 

 

treba biti dostojan svih koji će zauvek ostati u patnji. ipak treba činiti isto što i

biljke. cvetati. biti i dalje prašina na putu. tih teći kao reka. srce svoje davati

umom biti neprestano budan. školovanje nastaviti kod puževa i ptica. verovati

analogijama. svet čuvati pažljivošću i voditi ga bezazlenošću. višim

bićima biti prijatelj. na plavim oblacima graditi

 

 

baš kao što je mnogim ljudima nerazumljiva i dosadna matematika

filozofija mistika poezija tako su meni nerazumljivi i dosadni moć

vojska policija. i kao što oni imaju pravo da svoj život provedu bez

matematike i poezije ja imam pravo da živim bez moći vojske policije

 

 

i

 

 

ružo lutanja

da ga jebeš ti

si meni i ne samo

meni i ne samo

svima i svakome

nego i bogu

dečavojčice

svakog

dečaka

u

devojčici

i

svake

devojčice

u

bogu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

19. decembar 2025.

27774. dan mog života

 

 

2750/903

 

8191  ipak se kosi visoka trava na nepokošenom fudbalskom terenu

 

8192  pedeset osmi dan bombardovanja

 

8193  kao što vidimo kad god izbije rat strah od rata je prebrođen u trenutku kad se zaista u

njemu nađemo. da je rat stvarno tako strašan kao što ljudi zamišljaju da jeste bio bi davno

zatrt. za ljudska bića je rat tako jednako prirodan kao i vođenje ljubavi. ljubav kao i strah od

rata može od ljudi napraviti kukavice. kada se čovek zaljubi počiniće bilo kakav zločin i

neće samo smatrati to opravdanim već će se zbog toga dobro osećati henri miler

 

 draženje užasom

2258. hodanje

prošla je ponoć vraćam se posle druženja

sa borisom violetom zoricom i miljom. grad je u

mraku toplo je. vetar nosi prolećne mirise. osećam dafinu

i jasmin o kojima smo danas pričali. pitomo je i lepo ali može

svakog trenutka da grune projektil ili bomba. razdražuje me ta

opasnost. hodam kao zver u mračnoj noći. u daljini treperi

narandžasti semafor pulsira njegova svetlost po asfaltu kojim

idem. sa ponekog prozora svetli. nikog nema osloni se na

mene. blizu stana počinje da miriše dunav. uživao sam u

verinom razgovoru sa lastama. na moje grudi

nasloni svoje lice

novi sad 20.5.1999

 

 

 

2751/902

 

8194  grmi. lete mace sa starih topola. prve kapi kiše

 

8195  po delu nasipa na kojem je pokošena trava golubovi traže hranu

 

8196  počinje pljusak miris dunava se pojačava. kisnu ruže

 

8197  sa tek pokislog vrelog asfalta diže se para koju odmah ponese vetar

 

8198  ponovo je granulo sunce svetluca mokro lišće

 

8199  kako je lepo kada nešto bilo šta ugledam

 

8200  šaram pogledom po parkiranim kolima... boji zidova pored kojih prolazim

nijansama okrunjenog asfalta... ulubljenim olucima... brojevima na kućama

 

8201  lutanje je šaranje lepotom

 

8202  vraćajući se ponovo mi je pažnju privuklo otkinuto krilo ptice na asfaltu

 

8203  svaki pogled je jedan cvet

 

raskoš gledanja

2259. hodanje

lepota sama. nisam mogao da

se nagledam. lepota svega što bih

pogledao a to se nizalo iz delića u delić

sekunde prožimala mi je telo. na momenat je

bilo gotovo nepodnošljivo. otvorila se sama

energija. na moje grudi nasloni svoje lice

procvetavati videti uvek samo prvi put

novi sad 21.5.1999

 

 

 

2752/901

 

8204  subota je. pusto. oglašena je vazdušna opasnost

 

8205  pred polazak na hodanje pročitao sam plotinov tekst o lepoti i

uzbudio se baš kao i malopre kada sam video desetogodišnjeg

dečaka koji je sedeći na asfaltu sa sestrom u naručju prosio

 

8206  hodam za plotina i malog prosjaka

 

dvojica pevača. beskućnika

2260. hodanje

nas dvojica boris kovač i ja sklanjajući se od kiše sretnemo

njih dvojicu jovana i aleksandra beskućnike. pevaju i pričaju ja sam

sanjao kako lupam u doboš. otac mi je bio muzičar i ja sam naučio da sviram

bubnjeve od malena. volim da sviram da idem na svadbe bankete. ja sam iz

uroševca. počele su tamo demonstracije bilo je gadno i mi smo došli ranije ovamo

kad sviram lepo mi je u srcu. tu u srcu mi je muzika kad pevam. muzika dolazi odatle

iz duše peva jovan četrnaestogodišnjak. ja verujem u boga. od malena ja verujem u

njega to mi pomaže. od rođenja nisam kršten i do tridesete se neću krstiti ko i hrist

verujem u ljubav. ljubav nemoj nikad da izdaš. ja sam jednom bio oženjen i žena je

sama otišla od mene. nije bila prava ali dok je mene biće prave. daće bog priča

jovanov drug sedamnaestogodišnjak. procvetavati videti uvek samo prvi

put. šta mi vredi amerika kada oca nemam ja... za ljubav ja

ću ljubav da dam... peva jovan

novi sad 22.5.1999

 

 

 

2754/899

 

8207  noćas su bombe presekle i struju i vodu

 

8208  bombardovanja se pojačavaju sukobi šire diplomatija grca. gine

sve više ljudi. za jedne njihova smrt je kolateralna greška drugi njihovu smrt

prećutkuju. i jedni i drugi koriste ljudska stradanja za svoje interese u politici smrti

 

8209  padam i dižem se ali sam radostan što sam ovde na prostorima stradanja

 

8210  15:44 iznenada detonacija. u radičevićevoj sam

ulici. druga. evo ih još dve. sada se tek čuju avioni. odlaze

 

8211  15:47 evo još jedna

 

8212  15:50 nadleće avion nekoliko detonacija prozori

se tresu. sklonio sam se uza zid. preko kuća vidim dim

 

8213  15:55 vedro je nebo. dan lep. dim kulja

 

kap

2261. hodanje

deset do pet sirena oglašava

prestanak vazdušne opasnosti. nad

osunčanim gradom se nadvio crni dim koji

neprestano kulja iz rafinerije. ipak svuda cvetaju

ruže. uzbudih se misleći na pesnike koji su pevali

o bogu i ružama. šta mi vredi amerika kada oca

nemam ja... za ljubav ja ću ljubav da dam...

peva jovan. topli miris se širi iz kapi

u koju se uliva okean

novi sad 24.5.1999

 

 

 

2755/898

 

8214  igrali smo fudbal posle mnogo godina. slobodan tišma čeda drča

boris kovač i ja protiv branislava babića bojana erdeljanovića bebeca i

anđelka maletića. kod rezultata 3:3 smo prekinuli jer je borisu pukao mišić

 

8215  evo ga prvi put ove godine mirišu lipe

 

srušeni grad

2262. hodanje

deset do osam uveče. tišina u gradu

samo se jedna gugutka čuje. grad je sve prazniji

razboleo se. mnogi ljudi su se razbežali napustili ga

srušena je sigurnost života u gradu. sada je u njemu opasno

živeti. kada nestanu struja i voda tada nema ni hleba ni mleka ni

informacija ni saobraćaja - stvari od kojih grad živi. grad se pretvara

u bauk. bombe koje padaju i danju i noću su ga ispraznile. eksplozijama

je srušeno mnogo više od onog što se vidi. spustio sam se na dunavski kej

ovde još ima ljudi. istoriju pišu samo pobednici i zato je istorija velika laž. o

prošlosti sudim jedino po sadašnjosti a tek po današnjim lažima koje se

proglašavaju za istinu vidim jasno kako je većina istina iz prošlosti

(kojima robujemo danas) bila obična laž u svom vremenu

istorija je ljudska sadašnjost je božija. topli miris se

širi iz kapi u koju se uliva okean. punim

plućima udišem zagađeni vazduh

saginjem glavu i mirišem

jasmin

novi sad 25.5.1999

 

 

 

2756/897

 

8216  noćas je opet bilo teškog bombardovanja

 

8217  do malopre sam hodao sa slobodanom tišmom. prijateljstvo je

ispovest miluje me po kičmi. u prijateljstvu se stvara nežno i nepoznato mišljenje

 

8218  žena bere kamilicu pored puta i stavlja je u korpu na biciklu

 

8219  mislim na sve poginule

 

8220  i stvaranje i smirenje. treperenje

 

8221  do sada u životu nisam primećivao jasmin. sada

uživam u njemu. puno ga je pod zidinama srušenog mosta

 

8222.  raznežim se lako mi je da pokažem svoje slabosti

 

svi i sve u meni

2263. hodanje

predvečerje. sam sam. uz obalu

pristaje mali brodić obeležen crvenim krstom

prenosi bolesne. dunav je velik poplave su po evropi

sretan sam jer sve više gledam umom. umom gledam

srcem mislim. vidim kako su videli svi oni koji su božjim

očima gledali i hodali stotinama hiljada godina pre mene

misliti srcem znači pretvoriti se u nežnost. ponavljam se

punim plućima udišem zagađeni vazduh saginjem

glavu i mirišem jasmin. ne ne ponavljam

se nego se prosejavam

novi sad 26.5.1999

 

 

 

2757/896

 

8223  bombarderi nadleću grad. kroz okno male obućarske radnje stari obućar gleda u nebo

 

8224  blizu je devet kuće i ulice su bez osvetljenja a

na nebu veliki trag dima od detonacija od pre dva-tri sata

 

8225  pored parka mirisi u količinama koje me zanesu i rašire se kroz moje telo

 

8226  mislim na rabiju iz basre

 

8227  sretan sam ispunjen radošću odricanja

 

iznad starih platana sija pun mesec

2264. hodanje

mrak je. opčinjen mesečevom svetlošću zastanem pred

sinagogom i gledam svetlost koja se preliva preko hrama samo

jesam. nastavljam. prelazim ulicu. iznad uspenske crkve iako je noć

vidi se gusti crni dim koji neprestano kulja iz bombardovane rafinerije

hodam nad katedralom u toplom nebu sija jedna zvezda. sretan sam

jer osećam dobre ljude koji svojom dobrotom i zlo iskupljuju. sat

na crkvi pokazuje pola deset. na trgu nema nikoga. ne ne

ponavljam se nego se prosejavam. poželeo sam

da si i ti sa mnom na pustom trgu

novi sad 27.5.1999

 

 

 

2758/895

 

8228  kako me kupa miris lipa

 

8229  ljudi su se raširili po tišini u parku. mirni izdvojeni sede na klupama u hladu

 

8230  neki su izveli pse. drugi decu. treći umor. neki svoju zaljubljenost. neki svoj očaj

 

8231  stariji gospodin je izveo samog sebe i svoj džemper koji ako mu zatreba drži u ruci

 

8232  dvoje gluvonemih na klupi žučno razgovaraju ne čuju kreket žaba iz trske pored njih

 

neki jedno neki drugo

2265. hodanje

prošlo je devet na keju sam još se osvrćem

unazad jer je iza mene vodovod koji je jedan od

ciljeva bombardovanja. odmakao sam opasnost je

prošla opuštam telo. volim ljude koji saosećaju sa ljudima

koji negde drugde stradaju. okrenuo sam se ali sada ne od

straha da će mi bomba pasti iza leđa nego da gledam pun

mesec koji sija po vedrom nebu i na mirnoj površini dunava

prošle godine smo plivali dunavom u ekspedicijama ljubavi

a ove. kroz prozor stanova sija svetlost sveća. poželeo

sam da si i ti sa mnom na pustom trgu. lepo mi je

kad osetim da su neki ljudi postali prelepa bića

novi sad 28.5.1999

 

 

i

 

 

kako je lepo kada

nešto bilo šta ugledam

 

 

lutanje je šaranje lepotom

 

 

svaki pogled je jedan cvet

 

 

istorija je ljudska. sadašnjost je božija

 

 

sretan sam jer sve više gledam umom. umom gledam srcem mislim

 

 

sretan sam ispunjen radošću odricanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

svako je bog baš

tako da ne može biti

bilo ko drugi nego

samo bog. jedan

jedini bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

18. decembar 2025.

27773. dan mog života

 

 

2740/913

 

8162  po normanu kazinsu koraci ka svetovnom i višem zakonu su:

 

ako se desi sukob između sigurnosti suverenosti države i sigurnosti

suverenosti ljudske zajednice ljudska zajednica je na prvom mestu

 

ako se desi sukob blagostanja nacije i blagostanja

čovečanstva blagostanje čovečanstva je na prvom mestu

 

ako se desi sukob između potreba ove generacije i potreba

sledeće generacije potrebe sledeće generacije su na prvom mestu

 

ako se desi sukob između prava države i prava čoveka prava čoveka su na prvom

mestu.  država opravdava svoje postojanje samo ako služi pravima čoveka i ako ih štiti

 

ako se desi sukob između javnog proglasa i lične savesti lična savest je na prvom mestu

 

ako se desi sukob između lakog sticanja bogatstva i

iskušavanja mira iskušavanje mira je na prvom mestu

 

tako jednostavno

2249. hodanje

kroz gusti mrak i tišinu dolazi

usamljeni biciklista. ako izneseš ono

što je u tebi ono što si izneo spasiće

te ako ne izneseš ono što je u tebi

ono što nisi izneo uništiće te

novi sad 10.5.1999

 

 

 

2741/912

 

8163  vidim jednu od običnih pekarskih radnji izlupanu jer su njihovi vlasnici

bili nepoželjne nacionalnosti. ne spominjem imena da se zlo ne bi širilo

 

8164  prvi put u životu živim u državi koja je proglasila ratno stanje. kad

počne rat prvo gine istina. za vreme ratnog stanja vladaju ratni zakoni 

da bi sa njima ljudi bili naterani da služe laži kojom je ubijena istina

 

8165  kako je zamirisao procvali bagrem

 

pored vode

2250. hodanje

drugu polovinu hodanja sam proveo sa

borisom kovačem. pričali smo o odgovornosti i

stvaralaštvu. veliki se sukobljavaju preko malih. jedni

veliki neprijateljski govore malim sve ćemo vas uništiti. mali

ponosno odgovaraju nećete nas uništiti možemo mi još da izdržimo

drugi veliki prijateljski govore malim na vašoj smo strani divimo se

vašoj hrabrosti. mali ponosno odgovaraju nastavljamo i dalje. tako

mali dobijaju duplo po glavi. a njihove vođe ih po treći put lupaju po

glavi pričom mi spašavamo svet budite ponosni zbog batina koje

primate. ako izneseš ono što je u tebi ono što si izneo spasiće

te ako ne izneseš ono što je u tebi ono što nisi izneo

uništiće te. uživati u bezbrižnosti i nezaštićenosti

i u njima osećati sigurnost i spokoj

novi sad 11.5.1999

 

 

 

2742/911

 

8166  ugledah prve bulke ove godine (14:34)

 

8167  trava je nabujala posuta retkom kamilicom. celim putem miriše zova

 

8168  evo ih cvetovi divljih ruža. saginjem se mirišem ih bele

 

8169  dobro je ljubiti do ludila

 

8170  na groblju sam

 

8171  anđele moj u meni pre mene umreti nećeš. bol mi kaže ja jesam dok jesi i

ti piše na spomeniku majka ivanka svom premimulom desetogodišnjem sinu nikoli

 

8172  u nozdrvama mi je još miris bagrema

 

 plavookoj

2251. hodanje

prodavačici hleba koja mi je poželela

svako dobro poklanjam današnje hodanje

izvan grada. prvi put ove godine sam video bulke

cvetove divljih ruža. čitao tekst mudrost srca henri

milera o knjigama I and me. time and childe. war dance

e. grahama howea. u piljarnicama prvi put videh trešnje i

jagode. pa ogroman bokor crvenih ruža koji se uspuzao uz

krov kuće broj 42 u ulici kralja petra I. u toj ulici sam osetio

da sve što je nekad postojalo i sve što je sada i sve što će

biti živi u mom srcu. uživati u bezbrižnosti i nezaštićenosti

i u njima osećati sigurnost i spokoj. dva vrapčića

kidaju koricu hleba na isti način otkidam reč

pupoljak za tebe

novi sad 12.5.1999

 

 

 

2743/910

 

8173  pred svitanje su me probudili zvuci aviona. pridigao sam se da me

detonacija ne bi zatekla dok ležim i posle dve-tri sekunde kroz spuštene roletne

ugledao sam svetlost. kroz sekundu-dve prodrmala me je jaka eksplozija. posle

minut-dva čula se druga. ustao sam izašao prvo na jedan posle na drugi balkon ali

nisam video gde su bombe pale iako mi se činilo da su vrlo blizu. i dalje su se čuli

avioni kako kruže nad gradom. zatim se zvuk pojačao i ponovo sam prvo ugledao

svetlost sa terase i onda dve jake eksplozije. ali sada sam video da je pogođena

(kao i pre nekoliko dana) televizija. to je tri kilometra vazdušnom linijom preko reke

 

hodanje za tišmu. drču. kovača. babića

2252. hodanje

dan je počeo rano sa bombardovanjem. sada počinje sumrak

upravo sam se oprostio sa borisom kovačem. hodali smo ribarskim

ostrvom. pre toga sam bio na ručku kod čede stanislava i branke pre

njih sam hodao sa slobodanom tišmom. pred polazak na hodanje sam

se čuo sa kebrom. to su ljudi sa kojima delim užas bombardovanja

stvaralaštvo je izbor ličnosti. dva vrapčića kidaju koricu hleba na

isti način otkidam reč pupoljak za tebe. volim svoje drugare

novi sad 13.5.1999

 

 

 

2744/909

 

sveće

2253. hodanje

sedam je uveče. naoblačilo

se današnji dan je bio najtopliji. hodao

sam sa kebrom po grobljima uspenskom i almaškom

sprema se kiša. zagrmelo je ali sada svaki zvuk liči na avione

i bombardovanje. ulice su prazne. radnje su već sat-dva zatvorene

prozori su izlepljeni lepljivim trakama. prolazim kroz dvorište sinagoge

kako su hramovi lepi ali nažalost još ne smiruju ljude. bombe su razorne

ali bombe su samo otelotvorenje i zbir svih ličnih nezadovoljstava i mržnje

sumrak je ali još mogu da pročitam po kojoj milerovu rečenicu. prilazi mi

jedna žena i pita me gospodine kada će sve ovo stati. priča mi kako se

moli i da ne bi želela da bude ni bogata ni siromašna želi samo da joj

bog da da jednostavno živi. kaže da svi oni koji su proricali da će

ovo stati nisu pogodili. pao je mrak nema uličnog svetla. od

današnjeg bombardovanja nema struje čitaću pod svećom

volim svoje drugare. seva vetar nosi granje sa retkih

prozora treperi svetlost sveća

novi sad 14.5.1999

 

 

 

2745/908

 

8174  noćas sam gledao najlepše nevreme u mom životu. sevalo je i grmelo je

nebo se prolamalo. kiša je pljuštala. trajalo je dugo. nebeska praznina se ispunila

velikom pričom. zamišljao sam ljude u prošlosti kako su se nosili sa nevremenom

 

8175  zemlja i nebo u njima je sve

 

8176  jedna sama bordo ruža skrivena iza srušenog zida

 

8177  kada sam malopre ugledao bordo ružu iza zida setio sam se pesama 

o ružama koje sam pisao desetak godina. bilo bi mi lepo da ih ponovo pišem

 

pesmama o ružama

2254. hodanje

noćas dok sam gledao kako se razigralo nevreme

u jednom trenutku mi je kroz telo prostrujao ceo život. bio

sam lep kao i perunike po kojima sada bacam svoj pogled. bio

sam istinit kao tačno vreme na katoličkoj crkvi u centru grada čiji

je sat ponovo proradio jer je došla struja. hodao sam sa violetom

iz beograda nismo se videli sve vreme bombardovanja. lepo je

videti ponovo onoga koga voliš ali je sada lepo videti bilo

koga. seva vetar nosi granje sa retkih prozora treperi

svetlost sveća. jedino što imam je

sloboda da volim

novi sad 15.5.1999

 

 

 

2747/906

 

8178  da prostiš ovu godinu sam skurco rekao je ovih

dana deda steva tinkač mom prijatelju đorđu zličiću

 

8179  ja sam gospodin kosmos

 

priča o poslušanju

2255. hodanje

hodao sam sa verom midić. uvek

mi je lepo sa njom. i u njoj i u meni živi

slična žudnja za beskućništvom. kasnije hodao

sa violetom i zoricom. na kraju sa miljom mićanović

jedino što imam je sloboda da volim. rat jenjava

ali najveća stradanja su baš u jenjavanju

novi sad 17.5.1999

 

 

 

2748/905

 

novi sad

2256. hodanje

mali grad novi sad. ravnica dunav fruška gora

u njemu sam rođen. rastao trčao plivao igrao fudbal

prejeo se trešanja. prvi put se ljubio. učio se prijateljstvu. sa

njegovih ulica noću maštao o celom svetu. odlazio u bioskope

da bih u filmovima upoznao sebe. patio zbog ostavljenosti. izoštravao

socijalno čulo. prelazio granice bezbrojnih predrasuda. trpeo i uzdizao se

pred političkim i državnim nasiljem. tu pored velike reke video ljudsku sebičnost

u njemu sam se učio gradskim pričama. i ponekad otkrivao divna bića. na ulici zavoleo

muziku mađarskog jezika. i rumunskog i rusinskog i slovačkog i ciganskog i albanskog

učio se da živim na mostovima plažama trgovima. upoznao prijateljstvo. čitao vitgenštajna

i gertrudu stejn. u bojama neba prepoznavao velike slikare. u malim ulicama osećao sve

tuge ovog sveta. otišao iz njega da koračajući pletem košulju beskućničku da pevam

pesmu lutalačku. i evo me ponovo u njemu. gradu ruže. da bih zajedno sa

njim bio i bombardovan. rat jenjava ali najveća stradanja su baš

u jenjavanju. novi sad je slobodan tišma

novi sad 18.5.1999

 

 

 

2749/904

 

8180  hodam sa verom midić

 

8181  zastali smo gledamo desetak lasta kako piju vodu

 

8182  posle kiša zemlja se ugrejala

 

8183  iz trave toplo miriše kamilica

 

8184  uh kako mu je mlada zelena trava kaže mi

vera dok gledamo kako konj uživa paseći pored kanala

 

8185  preletala senka goluba preko vere i mene

 

8186  vetar

 

8187  talasanje vode

 

8188  neprestano laste

 

8189  zelenilo trava

 

8190  neprestane bulke

 

zatrudnela lavica

2257. hodanje

sve vreme hodanja sam uživao

bio sam lav vera lavica. mirisi su nas hranili

otvarali nam um. uživao sam u srebrnjanju lišća

na vetru. u suncu na goloj koži. u verinim pričama iz

detinjstva. kasnije u temerinskoj ulici od reči koje sam

govorio vera je zatrudnela. sve što je postojalo je

uticalo na mene na sve što postoji sam uticao 

ja. novi sad je slobodan tišma. uživao sam

u verinom razgovoru sa lastama

novi sad 19.5.1999

 

 

i

 

 

zemlja i nebo

u njima je sve

 

 

jedna sama bordo ruža skrivena iza srušenog zida

 

 

kada sam malopre ugledao bordo ružu iza zida setio sam se pesama o

ružama koje sam pisao desetak godina. bilo bi mi lepo da ih ponovo pišem

 

 

ja sam gospodin kosmos

 

 

kasnije u temerinskoj ulici od reči koje sam govorio vera

je zatrudnela... uživao sam u verinom razgovoru sa lastama

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

nisi niko drugi

nego krhkost

boga

koji

u

svakom

biću

peva

samog

sebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. decembar 2025.

27772. dan mog života

 

 

2729/924

 

trideset sedmi dan bombardovanja

2240. hodanje

pola osam je. još ima ljudi na keju. za pola sata više neće

biti nikoga. pun je mesec i puno komaraca. sva ova desetogodišnja

stogodišnja lomljava na balkanu će jednom prestati. ovaj prostor je

jedna od ahilovih tetiva sveta. da iz mene samo ljubav ističe. posle

24 dana hodanja oko zemlje cveća bilo mi je lepo napolju

novi sad 29.4.1999

 

 

 

2730/923

 

8119  nad nebom se već 13 sati nadvija ogroman 

gust dim. gori rafinerija koja je noćas bombardovana

 

8120  e potrovaše nas kaže stariji muškarac ženi pored koje hoda

 

8121  oni koji se u stradanju ne otruju mržnjom gradiće svoj i živote

svih drugih a oni koji se mržnjom otruju i dalje će rušiti i uništavati

 

8122  ljudski rat je pre svega pljačka sujeta tvrdoglavost

 

8123  za vreme bombardovanja čitavo biće se brani. celo telo

mi drhti opominjući me na blizinu smrti. hodajući sporo sada mu

pomažem da prikupi u sebe sve ovo zelenilo koje me okružuje

 

8124  upijam topli vetar. upijam sunce. belu kamilicu posutu po travi

 

deset je do sedam

2241. hodanje

počinju sirene za vazdušnu opasnost

bombardovanja se intenziviraju. ljudi su se

navikli. stvaralaštvo i otkrovenja nisu u postojećim

identitetima ni u moći nisu u novcu ni u narodima

stvaralaštvo i otkrovenja su u koracima neizvesnosti i

nezaštićenosti. sedam i dvadeset: sve je manje ljudi

za pola sata sve će ulice biti prazne. posle 24 dana

hodanja oko zemlje cveća bilo mi je lepo napolju

sve je stalo odloženo trava na fudbalskom

terenu se ne šiša visoka je tridesetak

santimetara

novi sad 30.4.1999

 

 

 

2731/922

 

8125  prepoznati svoju patnju svoja stradanja svoju bol

nije velika stvar. potrebno je razumeti zašto se oni događaju

 

8126  bol i stradanje drugih ljudi osećati kao svoje

 

8127  najvažnije je ljubiti one koji čine zlo da bi i iz njihovog srca zlo nestalo

 

8128  plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne

dolazi od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

 

8129  konformizam umrtvljuje savest i u njemu zlo nalazi utočište i opravdanje 

 

8130  najhranljiviji plodovi se seju u srce drugog čoveka

 

8131  za koji dan će i lipe

 

saosećanje sejem po svemirskom beskraju

2242. hodanje

za vreme bombardovanja biologija mi je uplašena na smrt. osećanja

su mi tužna i čeznutljiva. mišljenje mi je radosno i otkrivаlačko. volja mi je

ushićena i u zanosu. kada sam pre deset godina zamišljao ružu ni u snu

nisam mogao zamisliti da će ona u svojoj osmoj godini biti bombardovana

sve je stalo odloženo trava na fudbalskom terenu se ne šiša visoka

je tridesetak santimetara. sa lipama će doći i mir

novi sad 1.5.1999

 

 

 

2733/920

 

8132  fotoaparat kojim sam fotografisao dvadesetčetvorodnevno

bdenje nije radio tako je i to svedočanstvo nestalo ali je cveće upamtilo

 

8133  od noćas nema struje. bombardovane su kažu elektrane u obrenovacu

kostolcu bajinoj bašti. kad nema struje nema ni vode. ni informacija

 

8134  vrućina je i jako sunce. sat na crkvi je stao pokazuje osam sati

 

8135  između nasilnog slepila pobednika i sumanute gluposti poraženih niču novi svetovi

 

vode na dlanu

2243. hodanje

oznojio sam se. u stanu ću se

oprati sa tri litre vode koje sam ostavio u

flašama da se na suncu ugreju. dok je sunce još

snažno osušiću oznojanu košulju. i u teškim uslovima

je lepo živeti. u danu posle noćnih bombardovanja život

je dar. i posle četrdeset sati još se dimi iz rafinerije

ali život je gust dubok i lep kao ruža. sa lipama

će doći i mir. lutam uokolo ružinim putem

najkraćim putem ljubavi

novi sad 3.5.1999

 

 

 

2734/919

 

8136  redovi za cigare. redovi za benzin. redovi za hleb

 

8137  noćas je sa dva projektila pogođena tv novi sad

 

8138  sve je gore ali to je prilika da mislim i saosećam sa onima kojima je još gore

 

8139  plemenitost zaštićuje i oslobađa

 

814  dim iz rafinerije ne prestaje vetar ga nosi ka gradu. ide

ka futogu tamo pada po kupusu rekao je pre tri sata s. tišma

 

8141  evo i redovi na uličnim česmama za vodu

 

8142  mravi su se okupili oko uginule ptičice ispale iz gnezda

 

8143  dok vozi bicikl golih butina mlada devojka

se osmehuje nekome sa kim razgovara telefonom

 

redovi

2244. hodanje

vetar je. zašlo je sunce. na 

izlasku iz parka dve mlade devojke

puše cigarete. umoran sam. rat iscrpljuje

teško mu se odupreti. rat bi sve da poništi i

cinizmom uništi. lutam uokolo ružinim putem

najkraćim putem ljubavi. rat je takva bolest i

zlo da jedino što ostaje je da baš u njemu

čovek bude dobar i ozdravi

novi sad 4.5.1999

 

 

 

2735/918

 

8144  hodali smo brankica brankov i ja po mokroj travi pored

kanala u jednom trenutku je primetila kako joj je svetla trenerka mokra

i crna od gareži koja već danima pada iz rafinerije koja još gori

 

8145  volim crkvena dvorišta. miris šimšira

ljubičastih tulipana. velike stare lipe ispred ulaznih vrata

 

8146  sivo promiče kiša. ulice su puste. stanovništvo se prepolovilo

 

8147  ljudi su otišli u sela. tamo im je sigurnije. izvesnije će doći do hrane

 

8148  u teškim vremenima jedna od najzaštićenijih vrsta ljudi su ljudi sa velikim

porocima. oni ih štite od spoljašnjih nevolja koje ni ne primećuju u grču sa kojim tragaju

za cigarama alkoholom drogom. nikakve bombe ni užas ih u tome neće sprečiti

 

baš sada

2245. hodanje

ovih dana hodam ležerno

bez obaveze da ishodam 20 km

danas ih je bilo 18. najviše se dajem kad

hodam sporo. grad je bez uličnog osvetljenja

dunav šumi od virova koje prave konstrukcije

srušenog gvozdenog mosta. tako je tiho prazno 

i lepo. farovi retkih automobila osvetljavaju mokri

asfalt. osećam blaženstvo i smiraj pred mogućom

opasnošću. život struji kroz mene. rat je takva

bolest i zlo da jedino što ostaje je da baš u

njemu čovek bude dobar i ozdravi. nežno

mislim na tebe i tvoj zagrljaj

novi sad 5.5.1999

 

 

 

2736/917

 

8149  pre deset minuta su sirene oglasile vazdušnu opasnost. bili su nas ostavili dva dana

na miru a sad će nas pičiti i danju i noću čujem u prolazu kako jedna žena govori drugoj

 

8150  rastuži me udaljenost sa onima koji su mi najbliži

 

8151  dok me samoća i tuga pustоše ne mogu

da preduzmem ništa. samo hodam nošen vetrom

 

8152  14:34 već pet minuta protivavionska odbrana

puca nad gradom. golubovi lete. čula se jedna detonacija

 

8153  sklonio sam se pored jedne zgrade. gori su ti

geleri nego njihove rakete kaže jedan mladić drugome

 

8154  ma nek šibaju boli me kurac hladnokrvno

kaže devojka mladiću dok prolaze pored mene

 

8155  kažu ima boga. kurac ima boga govori

žena potrešena bombama koje su pale na detelinaru

 

krater na detelinari

2246. hodanje

užasno razorno. otkud čoveku

potreba da se služi tako razornim

silama. budućnost pripada svima onima

koji će se takvih razornih moći odreći

nežno mislim na tebe i tvoj zagrljaj. do 

tada trpljenjem se zanositi i ljubiti

novi sad 6.5.1999

 

 

 

2737/916

 

8156  ljudi različito reaguju na bombardovanje. neki su na smrt uplašeni. neki

ne izlaze iz skloništa. neki su nervno popucali. neki se ne boje. neki su ljuti. neki su

optimisti. neki su pomireni. neki su i inače naviknuti na trpljenje. neki su izbezumljeni jer im

je uskraćen konfor. retki saosećaju sa stradanjem drugih. najređi su oni koji saosećaju sa

patnjom i svojih neprijatelja čije je stradanje isto kao i njihovo. neki sve vreme pljačkaju

neki skrivaju svoju prošlost. retki traže razloge za zlo i u sebi. neki bi želeli da se njihove

nevolje prošire na sve ljude i da ih sveopšta apokalipsa spase očaja u samima sebi

 

8157  kad ovo stane... kaže mlada devojka svojoj

prijateljici nazivajući bombardovanje što čine i svi ostali ovim

 

dim iz rafinerije ne prestaje

2247. hodanje

na ovim prostorima već 54 godine vladaju isti ljudi. kada budu otišli sa vlasti

ne bih želeo da iko od njih bude povređen. želeo bih da imaju snagu poraženih. da

imaju razumevanja za one koji bi želeli da im se osvete zbog 54 godine potlačenosti

kriza na kosovu kako se obično naziva sve ovo je počela da se privodi kraju a kraj

je nepredvidljiv i opasan kao ranjena zver. do tada trpljenjem se zanositi i ljubiti

sakrivenа iza žbunja jedna devojčica piški - kako je lepo videti slike mira

novi sad 7.5.1999

 

 

 

2738/915

 

8158  dan je rajski a noć je bila paklena. ne ovde ali u beogradu

juče u nišu i neprestano na kosovu. nasilje se širi spoljašnje i unutrašnje

 

8159  malo pre me je telefonom zvao srećko stanković iz prokuplja. dobar

čovek. uvek me razneži. budući heroji će biti oni koji će raznežiti druge

 

8160  malo hodao sa minjom. donela mi je crni raženi hleb

 

8161  slučajno se sreo sa brankicom brankov. šetali

nekoliko sati. tako je toplo i sunčano. ni traga od noćnih užasa

 

četrdeset šesti

2248. hodanje

dan bombardovanja. devet je sati

uveče. stojim na terasi. kej i obale dunava

su u mraku. zvezdana je noć. pre pola sata je data

uzbuna za vazdušnu opasnost. napunio sam flaše i lonce

vodom. spustio roletne. isključio bojlere. odškrinuo preostale

prozore. umoran sam ali nema prepuštanja i lakog sna. mirno

je sve dok ne odjekne detonacija ili protivvazdušna odbrana a

onda se užas koncentriše nad gradom. sakrivena iza žbunja

jedna devojčica piški - kako je lepo videti slike mira. kroz

gusti mrak i tišinu dolazi usamljeni biciklista

novi sad 8.5.1999

 

 

i

 

 

bol i stradanje drugih

ljudi osećati kao svoje

 

 

plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne dolazi

od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

 

 

najhranljiviji plodovi se seju u srce drugog čoveka

 

 

sve je gore ali to je prilika da mislim i saosećam sa onima kojima je još gore

 

 

plemenitost zaštićuje i oslobađa

 

 

budući heroji će biti oni koji će raznežiti druge

 

 

i

 

 

ružo lutanja

svakog dana u svih

deset  godina i pored

samoće napora problema

bombardovanja bilo je reč

samo o jednom i to smo

znali samo ti i ja i zato

si ti ja i zato

sam ja

ruža lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima