AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    433781

    pupoljak

    19h ti si mi prijatelj bilo ko da si

    12. decembar 2025.

    27767. dan mog života

     

     

    2711/942

     

    7. bdenje za život. tvoj život

    2222. hodanje

    7687  1h da svi u miru u toplom spavaju

     

    7688  2h teci vodo. teci svetlosti

     

    7689  3h sat me budi iz dečijeg sna ustajem da bih bdeo nad snom svakog deteta

     

    7690  4h obnavljanje. danas mi je dve hiljade dvesta dvadeset drugo

    hodanje. svim bojama se obnoviti. i zelenom. trava zelenom

     

    7691  5h iz sna - mirom - u tvoj san

     

    7692  6h lepo je ustajati za život

     

    7693  7h prepoznaj se. lice svoje umivam svetlošću

     

    7694  8h hladno je neka je samo da je života

     

    7695  9h planeta je tako mala i lepa. ona je tvoj vrt i moj lug

     

    7696  10h priljubio sam sveto pismo na grudi hodao oko zemlje cveća i radovao se 

     

    7697  11h srce nam ugrej jedno da kuca

     

    7698  12h tvoja pesma na mojim usnama

     

    7699  13h hodao sa radom čupić. hodao sam za lepoticu celinu

     

    7700  14h srce božije je beskrajan put

     

    7701  15h prav kao strela božiji put

     

    7702  16h put su iskušenja. valovi

     

    7703  17h ja sam stazica na zemlji

     

    7704  18h svi smo samo polje cveća. svemirski buket

     

    7705  19h da svi prepoznaju da su deo tvog tela

     

    7706  20h grunulo je iznenada. jaka detonacija

     

    7707  21h naredbe su tvoje pesma u putničkom stanu mojem psalam - 119.54

     

    7708  22h gospod utvrđuje korake svakog čoveka i mio je put njegov - psalam 37.23

     

    7709  23h nek preživi neka se preporodi neka vaskrsne svaka čestica u svim telima

     

    7710  24h utopljavaj se rekla mi je tanja žena prijateljeva

    novi sad 11.4.1999

     

     

     

    2712/941

     

    8. bdenje za život. tvoj život

    2223. hodanje

    7711  1h poljubim knjigu

     

    7712  2h vetar nanosi kišu čujem je po limu na prozorima

     

    7713  3h toplinu iz kreveta donosim cveću

     

    7714  4h u snu sat jedan prođe za tren

     

    7715  5h dve detonacije me probude i prodrmaju svaku ćeliju u telu 

     

    7716  6h kružim oko zemlje cveća

     

    7717  7h hodam za plavo

     

    7718  8h naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

     

    7719  9h san je i svaki dan

     

    7720  10h predajem ti se. predajem se u naručje i pevanje tvoje

     

    7721  11h granulo je sunce život liči na dobrotu

     

    7722  12h sunce svetli kao i neprestane molitve

     

    7723  13h baš kao što grane sunce šikne život iz pepela

     

    7724  14h mnogo je stradanja - nem sam

     

    7725  15h spremam stan hram cveća. život se bori da živi

     

    7726  16h i nadica je velika nada

     

    7727  17h čuvajmo je čuvajmo zemlju našu sestru svima u svemiru

     

    7728  18h nebo otac naš. zemlja majka naša. oboje nas rađaju

     

    7729  19h sjaji se trag grafita na papiru reč postade telo

     

    7730  20h oni koji su u sukobu će se miriti bdenjem već sada to činim za njih

     

    7731  21h usnama u svačije srce

     

    7732  22h došla iznenada pa zajedno hodali oko zemlje cveća. krilima 

    se zagrlili pa uz pucnjavu otišla lepa kao leptir nad vodom mina novčić

     

    7733  23h  utopljavaj se rekla mi je tanja žena prijateljeva

     

    7734  24h da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 12.4.1999

     

     

     

    2713/940

     

    9. bdenje za život. tvoj život

    2224. hodanje

    7735  1h hodam očekujući neočekivano poboljšanje u ovom ratu

     

    7736  2h hodam za žuto

     

    7737  3h sve sam prisniji sa cvećem

     

    7738  4h samo hodam spavajući

     

    7739  5h kako je spavanje važno

     

    7740  6h svanulo je. zašto ljudima lepota života nije dovoljna

     

    7741  7h gledam sunce

     

    7742  8h da drugima budem jedan od nedostajućih izvora tvoje vode

     

    7743  9h život je uvek u nama ali mi ga često ne osećamo

     

    7744  10h pastirom... 

     

    7745  11h ozelenelo je drveće uprkos bljuvanju ubilačkih vatri u noći

     

    7746  12h osmo proleće ruže. ruža je prvi put u bombardovanju

     

    7747  13h kada bude radosti neka oproštenjem bude soljena

     

    7748  14h vera je seme oslobođenja

     

    7749  15h svakog sata izgovaram molitve kružeći oko zemlje cveća

     

    7750  16h i on ih pase čistim srcem i vodi ih mudrim rekama - psalam 78.72

     

    7751  17h i lastavica nahodi gnezdo za ptiće svoje kod oltara tvojih - psalam 83.3

     

    7752  18h kao vinograd kao orah kao maslina

     

    7753  19h primetim kako mi pogled sam klizi po cveću

     

    7754  20h sa svih strana stradanje

     

    7755  21h nikog nikog nikog ne ponižavati

     

    7756  22h život zavisi od svakog posebno od slabih i nevažnih

     

    7757  23h da iz mene samo ljubav ističe

     

    7758  24h oglašavaju se sirene za vazdušnu opasnost. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 13.4.1999

     

     

     

    2714/939

     

    10. bdenje za život. tvoj život

    2225. hodanje

    7759  1h stradanja. svako stradanje je sveto

     

    7760  2h detonacije. prolama se nebo. drhtim kao vlat

     

    7761  3h sanjao sam bombardovanje

     

    7762  4h preko na drugoj obali dunava laju dva psa

     

    7763  5h telo hoda duša spava

     

    7764  6h hodam i žvaćem koru crnog raženog hleba umesto molitve

     

    7765  7h na tvom sam putu

     

    7766  8h prespavao

     

    7767  9h hodam za ljubičasto

     

    7768  10h da hleba bude u svačijim ustima

     

    7769  11h da reke mirno teku a putevi svoje putnike vode ka radosti

     

    7770  12h nauči nas tako brojati dane naše da bismo stekli srce mudro - psalam 90.12

     

    7771  13h i u beznađu svetle i čuvaju druge oči onih koji ljube

     

    7772  14h da živim u trenutku treptajem da mi srce kuca na vrata večnosti

     

    7773  15h kao dete koje je samo samo škrabam

     

    7774  16h sve u knjigama piše i svi putevi već u srcu postoje

     

    7775  17h na tihu vodu

     

    7776  18h na keju u šetnjama ljudi skupljaju snagu za noć koja ih očekuje

     

    7777  19h ti si mi prijatelj bilo ko da si

     

    7778  20h kako bi bilo lepo u miru provesti noć

     

    7779  21h osmehom... do tebe

     

    7780  22h ljubav je nemoćna - samo ljubi

     

    7781  23h oglašavaju se sirene za vazdušnu opasnost

     

    7782  24h bdemo cveće i ja. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 14.4.1999

     

     

     

    2715/938

     

    11. bdenje za život. tvoj život

    2226. hodanje

    7783  1h u mraku i zloslutnoj tišini kružim oko zemlje cveća

     

    7784  2h žito

     

    7785  3h hleb sam u tvojim ustima

     

    7786  4h ustati i hodati

     

    7787  5h noć je bila mirna bez detonacija

     

    7788  6h cveće čuvaj nas. cveće čuvaj sve nas

     

    7789  7h pas dočekuje skelu

     

    7790  8h širi se miris zemlje cveća. miris svih mirisa. kad zamiriše

    badem kad zamiriše kesten. kad zamirišu mirisi svih vetrova

     

    7791  9h kad zamirišu mora. i nebo pred kišu

     

    7792  10h dan boli od lepote. dan je tajna boga u njegovoj punoći

     

    7793  11h sat za satom tkam. dan u noć. noć u dan. preplićem mir i život

     

    7794  12h samo da nikada nikoga i ništa ne zaboravim

     

    7795  13h kada vidim radnice gradskog zelenila kako rade uvek osetim radost 

     

    7796  14h sunce sija za džaba. baš. i reke tako teku i trave tako rastu

     

    7797  15h na tvoju radost da tvoj život živim

     

    7798  16h bog neprestano pita šta ćeš sada. da li bi hteo da se igraš sa mnom

     

    7799  17h radujem se svima nama je život odan

     

    7800  18h deca u igri viču parole koje čuju na televiziji

     

    7801  19h kao slapovi slivaju se rečenice iz sata u sat

     

    7802  20h počinje noć i carstvo zvukova

     

    7803  21h hodam da bi cveće čulo moje molitve i

    prenelo ih svakom biću na zemlji svakom biću u svemiru

     

    7804  22h i kada se molim za najbližeg molim se za sve

     

    7805  23h bdemo cveće i ja

     

    7806  24h vazduh je pun baruta. aviona. detonacija

    protivavionske vatre... da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 15.4.1999

     

     

    i

     

     

    1h

    poljubim knjigu

     

     

    6h kružim oko zemlje cveća

     

     

    8h naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

     

     

    18h nebo otac naš. zemlja majka naša. oboje nas rađaju

     

     

    15h svakog sata izgovaram molitve kružeći oko zemlje cveća

     

     

    22h život zavisi od svakog posebno od slabih i nevažnih

     

     

    13h kada vidim radnice gradskog zelenila kako rade uvek osetim radost 

     

     

    14h sunce sija za džaba. baš. i reke tako teku i trave tako rastu

     

     

    23h bdemo cveće i ja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si večno

    bdenje za

    svako

    i

    sva

    bića

    svemira

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    7h samo tepati

    11. decembar 2025.

    27766. dan mog života

     

     

    2706/947

     

    2. bdenje za život. tvoj život

    2217. hodanje

    7567  1h oprosti mi

     

    7568  2h ustajem iz toplog sna kružim i molim se

     

    7569  3h život svakog čoveka zavisi od života svih

    ostalih ljudi. životi svih ljudi zavise od života svakog čoveka

     

    7570  4h neka žive svi pupoljci. a ja. da se ulijem u tebe

     

    7571  5h iz dubokog sna ustajem i hodam

     

    7572  6h sve što postoji živo je. zlo je uvek samo u meni nije u drugome

     

    7573  7h svim česticama koje lutaju po svemiru i svim živim bićima želim topline i pažnje

     

    7574  8h sunce je. danju skupljam snagu za noćna bombardovanja

     

    7575  9h ispod ozelenelih vrba dunav se miran na suncu belasa

     

    7576  10h j. mi je donela cveće za zemlju cveća

     

    7577  11h sačuvaj se zelenilo

     

    7578  12h teško je bilo šta činiti. ali tu je posetio me je slobodan tišma

    nada slobodanova mama mi je poslala saksiju sa cvećem za zemlju cveća

     

    7579  13h ne gledam razaranje da bih božije graditeljstvo video 

     

    7580  14h joj kako se strah širi bože pomozi svima

     

    7581  15h lepe su tek propupele ljubičaste lale pred srušenim mostom

     

    7582  16h dok osećam kako se strah širi i raste pretnja čujem ptice kako pevaju

     

    7583  17h minerali bilje životinje spasite nas

     

    7584  18h kako su bile lepe te molitve kaže marta

    milojević posle zajedničkog hodanja oko zemlje cveća

     

    7585  19h želeo bih da sačuvam svoj svačiji i život sam

     

    7586  20h minerali bilje životinje spasite nas jer mi ljudi smo se izgubili

     

    7587  21h svi činimo jedno biće ono što činiš drugome sebi činiš

     

    7588  22h pogledaj lepotu koju nosim u očima za tebe

     

    7589  23h od istih čestica smo stvoreni

     

    7590  24h hajde da ti i ja svojim životom činimo radost mineralima biljkama životinjama

    novi sad 6.4.1999

     

     

     

    2707/946

     

    3. bdenje za život. tvoj život

    2218. hodanje

    7591  1h biti slobodan ljubiti blaženstvo

     

    7592  2h uvek posle sna osetim kako se u spavanju

    obnavljam. kako sam u snu grljen i čuvan

     

    7593  3h bombardovanje. iznad industrijskog dela

    grada. verovatno iz rafinerije diže se veliki plamen

     

    7594  4h nauči me da u svakom čoveku vidim tebe

     

    7595  5h vodi me dalje u zajednički jezik svih bića

     

    7596  6h svako je video osetio i činio lepotu sveta

     

    7597  7h sunce je već visoko umiva nas

     

    7598  8h da svakom bude lepo zbog tebe

     

    7599  9h sve je već rečeno i sve se zna ostaje da se to svakom dogodi

     

    7600  10h čujem kako mi se reči rađaju u srcu. samo da ih još iz srca i izgovorim

     

    7601  11h kako je lepo očima drugog gledati. očima

    drugog progledati. sa neprijateljem se zauvek izmiriti

     

    7602  12h daj mi da sačuvam dušu čoveka u koga je ušlo zlo

     

    7603  13h sačuvajmo knjigu naočare olovku i proslavimo reč

     

    7604  14h kako je lepo svačije srce dok kuca u grudima

     

    7605  15h na deci i mladima se ne vidi ni trag od noćnih užasa i strahova

     

    7606  16h pretvori mi podrhtavanje od detonacija u otkrovenje ljubavi

     

    7607  17h hodao sa šestogodišnjim stanislavom drčom oko zemlje cveća

     

    7608  18h nežna prostranstva doletite laste

     

    7609  19h sunce je zašlo. molim se vitgenštajnovom duhu

    koji se u rovovima prvog svetskog rata molio svetom duhu da ga spase

     

    7610  20h topla je noć sve se smiruje strah počinje da se širi. noć je nevina

     

    7611  21h da svaki otkucaj moga srca bude ljubav za sve što postoji

     

    7612  22h da se susretnem sa sestrama i braćom iz sve-mira

     

    7613  23h hajde da ti i ja svojim životom činimo radost mineralima biljkama životinjama

     

    7614  24h ljudi izlaze noću na kej posmatraju da

    li će im biti srušen i treći jedini još preostao most

    novi sad 7.4.1999

     

     

     

    2708/945

     

    4. bdenje za život. tvoj život

    2219. hodanje

    7615  1h radost je postojati

     

    7616  2h molitva mi je put saputnik putovanje 

     

    7617  3h ti si krhko biće volim te bilo šta činila

     

    7618  4h prekidam molitvu hodajući spavam. ja sam spavač u hodanju

     

    7619  5h ja sam osmi april 1999 godine

     

    7620  6h noćas je pucalo samo sa zemlje ka nebu a nije sa neba ka zemlji

     

    7621  7h samo tepati

     

    7622  8h ti si usnulo jagnje u mojim preponama

     

    7623  9h čedo. sunce. blago. brezo. lasto. hrano

    lane. jagnje... usne moje. šljivo moja... lavice i laviću moj 

     

    7624  10h prve procvetale muškatle. jedna bela druga roza

     

    7625  11h ovde sam jer služim bogu. ovde sam da bih afirmisao svačije ovde

     

    7626  12h voleo bih da mogu da se zahvalim onome ko me uvredi

    ili ponizi da ta osoba ne bi osetila da je samu sebe uvredila i ponizila

     

    7627  13h sada je uvek ovde. ovde je uvek sada. tako cvetaju i biljke

     

    7628  14h april je najsvirepiji mesec što rađa jorgovan iz mrtve zemlje t. s. eliot

     

    7629  15h punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

     

    7630  16h ... ali kad stignu na cilj rasprave u

    pogledima iščezavaju jer srca se sjedinjuju... rumi

     

    7631  17h ljudi čamcima prelaze dunav život uvek ohrabruje

     

    7632  18h predajem svoju volju tebi i svakome. i puževima

     

    7633  19h ističe četvrti dan i noć u kojima hodam da bi noć i dan i dalje postojali

     

    7634  20h zahvaljujem se kaji i milomiru zemljskim roditeljima na ovom i ovakvom životu

     

    7635  21h kako je to ružno što lako vidim mane drugog. oprosti mi v. k

     

    7636  22h počinje da pada kiša miriše noć i proleće

     

    7637  23h ljudi izlaze noću na kej posmatraju da

    li će im biti srušen i treći jedini još preostao most

     

    7638  24h radost u telu mozgu srcu: isto smo

    novi sad 8.4.1999

     

     

     

    2709/944

     

    5. bdenje za život. tvoj život

    2220. hodanje

    7639  1h po najlonima na prozoru dobuju kapi kiše a u daljini detonacija

     

    7640  2h kako je teško ustati iz dubokog sna. iz dubokog plavog

     

    7641  3h lelujam se i molim

     

    7642  4h bdenjem kružim i čuvam tvoj san

     

    7643  5h oči mi se... same sklapaju pre nego što zapi... šem rečenicu

     

    7644  6h zvoni sat. ustaj - na molitvu - čuju se gugutke

     

    7645  7h još mi se spava

     

    7646  8h noćas u gradu nije bilo bombardovanja i zbog toga sam bezbrižno spavao

     

    7647  9h zvao srđan valjarević. raduj se nevesto-nenevesna

     

    7648  10h hodala sa mnom j

     

    7649  11h porazi me osvoji me kao što me je on

    porazio i osvojio ludom ljubavlju božijom prema čoveku

     

    7650  12h pobeđuje samo onaj koji nikoga ne

    povređuje i ne pobeđuje iz koga teku saosećanje i davanje

     

    7651  13h blaženi siromašni duhom blaženi koji

    plaču blaženi krotki blaženi milostivi... blaženi mi telo neguju

     

    7652  14h blaženi gladni i žedni pravde blaženi čisti srcem blaženi

    mirotvorci blaženi prognani pravde radi... blaženi mi i srce i um otvaraju

     

    7653  15h procvetao prvi jorgovan

     

    7654  16h čitam psalme davidove dok hodam oko zemlje cveća

     

    7655  17h hodanjem iz sata u sat sve se pretvara u samo jedan dan u samo jednu noć

     

    7656  18h svi delovi tela čine telo. svaki čovek čini čovečanstvo

    svakim čovekom čovečanstvo se spasava ili propada

     

    7657  19h zemlja sačinjena od cveća je zemlja svih nas

     

    7658  20h tu sam da sačuvam proslavim preobrazim

    materiju. nevinu. preobrazim onu koja me čeka

     

    7659  21h bog: ljubiti i ljubljen biti

     

    7660  22h ti si moje pognuće i zanos

     

    7661  23h radosti u telu mozgu srcu: isto smo

     

    7662  24h bdenje pisanjem

    novi sad 9.4.1999

     

     

     

    2710/943

     

    6. bdenje za život. tvoj život

    2221. hodanje

    7663  1h tv snimatelji na keju svaku noć čekaju da snime rušenje mosta

     

    7664  2h jer ti si me ljubavlju stvorio

     

    7665  3h tri. i u tri sam hodao

     

    7666  4h moneovih lokvanja mi je željna duša

     

    7667  5h ne ustajem. u krevetu zapisujem ovu rečenicu. žurim da zaspim

     

    7668  6h skela prevozi ljude na petrovaradinsku stranu

     

    7669  7h kiša je. prehlađen sam. pišem uz toplo

    mleko jer ovih dana nije bilo stakla na prozorima

     

    7670 8h slabiji je lepši. živeli kedrovi

     

    7671  9h miriše mokra trava. ljubim dan da bih video dobro

     

    7672  10h svako svoj posao nek čini. svako svojim putem nek bezbrižno ide

     

    7673  11h podsećam sebe da se pričuvam paranoje

    zovi humor neka ti pomogne bodrim samog sebe

     

    7674  12h ponavljam a ponavljati još jedino znam: svi ljudi čine jednog čoveka

     

    7675  13h ja grudva zemlje. ja busen. hrana i piće u rečima

     

    7676  14h gospode sačuvaj me u sebi

     

    7677  15h sve što leži gmiže raste pliva leti hoda sačuvaj

     

    7678  16h mira u srcu mira u telu mira u mislima. za mirom vapim usnama hodam

     

    7679  17h da u mom telu udomim sva tela

     

    7680  18h hodam da bih bio tih. da bih nežnošću treperio i bio nada svima

     

    7681  19h otvori tvoj put u mom srcu i hodaj njime

    dok se sasvim ne pretvorim u tebe ljubljena moja

     

    7682  20h da svi u sebi osete tebe voljeni

     

    7683  21h svojom lepotom pokaži ljudima da oni nisu neprijatelji jedni drugima

     

    7684  22h noćas je vaskrsenje svi čekaju da budu bombardovani

     

    7685  23h bdenje pisanjem

     

    7686  24h nek preživi neka se preporodi neka vaskrsne svaka čestica u svim telima

    novi sad 10.4.1999

     

     

    i

     

     

    5h vodi me dalje u

    zajednički jezik svih bića

     

     

    1h radost je postojati

     

     

    15h punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

     

     

    18h svi delovi tela čine telo. svaki čovek čini čovečanstvo

    svakim čovekom čovečanstvo se spasava ili propada

     

     

    21h bog: ljubiti i ljubljen biti

     

     

    2h jer ti si me ljubavlju stvorio

     

     

    12h ponavljam a ponavljati još jedino znam: svi ljudi čine jednog čoveka

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    tepanje

    usred

    bombardovanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    svi putevi vode ka vaskrsenju

    10. decembar 2025.

    27765. dan mog života

     

     

    2693/960

     

    bolestan

    najopasnija pretnja bombardovanjem

    prvo sam se uplašio i onda sam duboko

    potonuo da bih u srcu pronašao mir. oko

    osam uveče je počelo bombardovanje

    novi sad 24.3.1999

     

     

     

    2694/959

     

    7541  ljubav božiju diši

    volim da se kupam vazduhom. svežim

    jutarnjim. da umijem i milujem pluća. pa hladnim

    po licu vratu šakama. da se okupam vazduhom iznutra. da

    ga udahnem. da prođe dolinama moje krvi. provetri mi nerve i

    okrepi mišićna vlakna. disanje je umetnost. udišući živim jer udišem

    živo - mleko majke i slobodu oca. bilo koje mesto u prirodi je lepo. ko

    čini tu lepotu. koja bića stvaraju vazduh u mojim plućima. koja bića

    stvaraju lepotu u mojim očima. samo od te lepote i živim. nekakva

    blagost vlaži i izlazi iz mene. disanje je večito prolaženje pogled iz

    očiju svih mladunčadi ovog sveta. dišem mirisom siromaškog

    hleba. udahnjujem sve bacile i viruse da bi se u mom telu hranili

    na zdravlje oboma. ljubav božija je jezik svih bića. kad svi

    razgovaramo: kamenje i pauci i tigrovi i breze i morski

    talasi i vetrovi i čobani i matematičari i morske alge

    i slavuji. disanjem svako svoju reč kaže. kad

    svakome oči sijaju u očima drugog

    stvorenja

    (iz rečnika hodanja)

     

     bolestan

    oko osam uveče je

    počelo bombardovanje

    ovde sam da bih duboko u

    srcu bio sa svim srcima

    novi sad 25.3.1999

     

     

     

    2695/958

     

    7542  knjiga o putu

    knjiga o putu bi bila knjiga o lastama

    knjiga o plavom monahu na plavom putu

    neke od ideja za deset poglavja bi bile:

     

    1  put. put je kuća izvesnosti. opasnost koja spasava. put je lek protiv

    sebičnosti i svih bolesnih osećanja. put je vijuganje. najlepše mi je kada sam

    nogama na putu u putu koji mi je u srcu. putem se utvrđuje večna važnost drugog

    čoveka. na putu sam već radostan bez mučenja ciljem ili idealom. svaki dan počinje

    putem do jutarnje vode. put je zanos. zatravljenost. huk. ponesenost. opčinjenost

    oduševljenost ushit uzlet. svi putevi vode ka vaskrsenju

     

    2  žena/muškarac. žena i muškarac su početak i kraj svega ljudskog. žena i

    muškarac kao jedno su neotkriveno blago. volim uzbudljive žene bez potrebe za

    sigurnošću i zavođenjem i volim hrabre muškarce bez moći i potrebe za izvesnošću

    žena i muškarac su prvi odnos. sveti čin. slaganje. savezništvo. zajedničko delo

    brak stvaralaštva. bez laži i svađanja. tihi razgovori noću u krevetu. dom im

    je u zajedničkom srcu. novac u zajedničkom putu na putu

     

    3. ljubav. ljubav je služenje. otimajući se za ljubav ljudi su je izranjavali

    posramili. osamili. zbog ljubavi ljubav umire pred našim očima. ljubav je

    život u drugome. reći drugome: ja te volim znači reči mu: ti nikada nećeš

    umreti. jedni podnose mučeništvo od mača drugi upoznaju mučeništvo

    ljubavi heroizam sakriven ogrtačem svakodnevnog

     

    4  reč. prema velikim misticima čovek je ubog prosjak blagodati koji

    međutim otkriva da postoji neko još ubogiji od njega. još veći prosjak

    bog sam koji prosi ljubav na vratima našeg srca. reči su grudi pluća

    života rečima te grlim kroz sve vreme. reči su seme. vidi reč

    dodirni reč. čuj reč. okusi reč. omiriši reč. reč je izvor

     

    5. kurac. ta lepa reč ta dobra reč. kurac nevinost koja strada. kurac je tvoja

    hrabrost i prihvatanje snaga u tebi. kurac je zaštitnik od licemerja i razvrata

    plotski greh nipošto nije greh ploti nego greh duha protiv ploti. protiv

    svetlosti i svetinje. ovaploćenje. greh je tragična privilegija samo ličnosti

     

    6  mišljenje. volim mišljenje koje me oslobađa. mišljenje koje me

    oslobodi od samog mišljenja. mišljenje je užìvanje. mišljenjem se

    stvaraju svetovi. kada mislite o nečem drugom misao o drugom ste vi

     

    7  hrabrost. hrabrost je milovanje. hrabrošću verujem u ljubav koja ne umire

    hrabrost je biti iskren i sam. spokojan u očima drugog. hrabrost je - kreni

     

    8  žrtva. žrtva je nedostajuća hrana u godinama gladi. žrtva je seme iz koga niče

    reč hvala. žrtva je kap u koju se uliva okean. ko može da podnese sve podiže

     

    9  ljubiti. doline i vrhovi. ušća i izvori. ljubljenjem se ljubi ljubav. što god ti kaže - učini

     

    10  plesati. izobilje radosti ispravlja i istančava čovekovu pažnju. čini

    čoveka otvorenim i spremnim da se nadnese nad svaku usamljenost

    nad svako stradanje i napuštenost od boga. kad telo oseća telo zapleše

    (iz rečnika hodanja)

     

    bolestan

    ovde sam da bih

    duboko u srcu bio

    sa svim srcima

    ovde sam

    novi sad 26.3. 1999

     

     

     

    2696/957

     

    bolestan

    ovde sam. dok slušam

    đuk elingtona kroz prozor

    gledam kako vetar nosi

    bele latice propupelih

    voćaka

    novi sad 27.3. 1999

     

     

     

    2698/955

     

    bolestan

    dok slušam đuk elingtona

    kroz prozor gledam kako vetar

    nosi bele latice propupelih voćaka

    pred jutro u polusnu čuo sam ove

    reči: ako dobro pogledaš sebe

    i pomisliš da možeš da

    letiš letećeš

    novi sad 29.3.1999

     

     

     

    2699/954

     

    bolestan

    pred jutro u polusnu čuo sam

    ove reči ako dobro pogledaš sebe

    i pomisliš da možeš da letiš letećeš

    želeo bih da natkrilim sve ljude

    krilom topline

    novi sad 30.3.1999

     

     

     

    2700/953

     

    bolestan

    želeo bih da natkrilim sve

    ljude krilom topline. muškarci

    sada je trenutak da krenemo

    putem bezazlenih hrabri

    muškarci slede čedne

    muškarce

    novi sad 31.3.1999

     

     

     

    2701/952

     

    bolestan

    oko pet pred jutro na sto

    pedeset metara od mene je

    srušen petrovaradinski most. užas

    neopisiva razorna snaga a od nje je

    još užasnija nečija namera. tehnologija je

    samo usavršena magija. muškarci sada je

    trenutak da krenemo putem bezazlenih hrabri

    muškarci slede čedne muškarce. pred ponoć

    sabirajući se od jutrošnjeg užasa u dnevniku

    sam napisao kao da sam poginuo

    novi sad 1.4.1999

     

     

     

    2702/951

     

    bolestan

    pred ponoć sabirajući se od jutrošnjeg

    užasa u dnevniku sam napisao kao da sam

    poginuo. poremećen mi je centar za ravnotežu

    mnogi zvuci me podsećaju na bombardovanje

    zahvalan sam što sam doživeo i preživeo

    taj užas ljubav za sve

    novi sad 2.4.1999

     

     

     

    2703/950

     

    bolestan

    poremećen mi je centar za ravnotežu

    mnogi zvuci me podsećaju na bombardovanje

    zahvalan sam što sam doživeo i preživeo taj

    užas ljubav za sve. dobrota je tako

    lepa i smirujuća

    novi sad 3.4.1999

     

     

     

    2705/948

     

    1. bdenje za život. tvoj život

    2216. hodanje

    7543  1h u-jedinjenje ljubavi. sledeća dvadeset četiri dana ću hodati oko cveća vode

    biblijeuskršnjih jaja sveće koje sam stavio nasred sobe i sve to nazvao zemljom cveća

    svakog sata hodaću po 100 koraka sa kojima ću množiti svoje dosadašnje korake na ruži

    (100 puta 60.109.660 koraka jednako 6 milijardi koraka) i tako ću 24 sata dnevno

    poklanjati po jedan korak života svakome čoveku

    na planeti sledeća 24 dana

     

    7544  2h oznojan strahom od bombardovanja služim tvom ja

     

    7545  3h ustajem. kako je lepo u miru i mirno spavati

     

    7546  4h od srušenog mosta dunav kao planinska reka žubori

     

    7547  5h hodam oko cveća na sredini sobe. ono je sada hram zemlje cveća. želim mu život

     

    7548  6h tek sviće mislim na okean. duboko plavo u svitanju

     

    7549  7h kroz izlupane prozore pada sunce na ove reči

     

    7550  8h trinaesti dan bombardovanja. kako da prihvatim obujmim razumem silu

     

    7551  9h molim se bože da se ne bojim da neprestano budem u tebi

     

    7552  10h teško mi je da bilo šta zapišem

     

    7553  11h topao sunčan dan plačem. kako da umilostivim nasilje da se zaustavi

     

    7554  12h neprestano sam između lepote i užasa

     

    7555  13h hodajući u svakom satu vreme prolazi brže

     

    7556  14h dok noću bombe razaraju danju proleće sve obnavlja

     

    7557  15h kako da volim i ono što ne razumem

     

    7558  16h da žive i laste i bulke i planine i doline

     

    7559  17h izlepio sam plastične folije na prozore manje je hladno

     

    7560  18h od bombardovanja kao da su mi svi zvuci sveta u leđima

     

    7561  19h nemoć mi otvara utrobu života i obnavlja

     

    7562  20h počinje strah ali dolazi prijatelj (posvećeno borisu kovaču)

     

    7563  21h hodam u molitvi za svaki grumen zemlje i najmanje parče neba u svačijem srcu

     

    7564  22h da bude mira kažemo jedan drugome

    boris i ja i rukujemo se iznad zemlje cveća

     

    7565  23h snažno bombardovanje - drhtim

    molim se drhtim molim se. dobrota je tako lepa i smirujuća

     

    7566  24h od istih čestica smo stvoreni

    novi sad 5.4.1999

     

     

    i

     

     

    ljubav božija

    je jezik svih bića

     

     

    tehnologija je samo usavršena magija

     

     

    pred ponoć sabirajući se od jutrošnjeg užasa u dnevniku sam napisao kao da sam poginuo

     

     

    neprestano sam između lepote i užasa

     

     

    kako da volim i ono što ne razumem

     

     

    snažno bombardovanje - drhtim molim se drhtim molim se. dobrota je tako lepa i smirujuća

     

     

    od istih čestica smo stvoreni

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bombardovani

    preživeli smo da

    bi još više živeli

    ljubav slobodu

    istinu za 

    svako

    i

    sva

    bića

    svemira

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    hodanje je cvetanje u prostoru

    9. decembar 2025.

    27764. dan mog života

     

     

    2681/972

     

    7501  18. decembra 1998. godine zamonašile su se u manastiru vraćevšnica

    dve iskušenice i u monaštvu dobile imena tekla i iraida. pre nego što su se zamonašile

    one su u manastiru provele nekoliko godina. kada su se tekla i iraida zamonašile prvo su

    bile u belim haljinama a onda su se oblačile u toku obreda zamonašenja u monaško odelo

    i to simbolično: uzimajući svojevoljno-odeću siromaštva. parman na prsa da se zaruče

    velikom obrazu i za znak krsta. oblačile se haljinom radosti duhovne. opasivale silom

    istine da usmrte telo i ponove duh. pokrivale se sa kapom nadanja spasenju i

    pokrivačem poslušnosti. haljinu spasenja. oklop pravde. obuvale obuću da

    su spremne da javljaju jevanđelje o miru. uzimale mač duhovni koji je

    reč božija. nedavno sam ih video kako zvone na manastirskoj

    zvonari. različite visine podsetile su me na veliko i malo

    zvono napisao mi je u pismu petar miloradović

     

    hodanje za teklu i iraidu

    2207. hodanje

    hodao sam sa vladom barbulom. pročitao

    mi je tekst nedima sejdinovića: hipertekst hiperautor

    hipertrofija ili književnost u mreži. volim da slušam

    nežni stid sam u dečakovim očima. kako mi

    trepere leđa jer nema zagrljaja

    novi sad 12.3.1999

     

     

     

    2682/971

     

    7502  tvoj gornji deo tela je najjači. gornji i donji deo tela ti se jako razlikuju

    gornji je stabilniji. ramena kao da ti se ne kreću. noge ti se kreću više nego što je

    potrebno. u njima je neka dečačka snaga. bilo je lepo dok sam te iz daljine gledala

    kako mi prilaziš. ličio si na mladića sa likom devojke. u tvom ritmu se oseća nežnost

    oseća se kako uživaš u prisutnosti kako si otvoren prema svemu što te okružuje

    dok si se približavao videla sam razne promene na tvom licu. u jednom trenutku

    bio si jako star ali dok si posmatrao bio si mlad. najbolje je da samo

    posmatraš i da se ne zaustavljaš

     

    7503  miroslave zagrli me... posle zagrljaja je samo tišina u

    kojoj se spajamo i učimo da hodamo korak po korak zajedno

     

    sa sabićem

    2208. hodanje

    hodao sam sa verom midić

    od ranog jutra obalom dunava

    kameničkim parkom. kako mi

    trepere leđa jer nema zagrljaja

    bog je stvorio jedno biće

    kiril aleksandrijski

    novi sad 13.3.1999

     

     

     

    2684/969

     

    7504  hodam u devetnaestim patikama - reebok. 120 nemačkih maraka

     

    7505  do sada sam prepešačio 45.549 kilometara

    sa dnevnim prosekom od 20.629 kilometara

     

    7506  za dve i po godine priprema za ružu lutanja i sedam godina

    rada na njoj lista dobijenog i potrošenog novca izgleda ovako:

     

    za pripreme dobio 26.305 dm - potrošio 16.270 dm 

     

    prve godine dobio 6.605 dm - potrošio 15.500 dm 

     

    druge godine dobio 8.874 - potrošio 8.500 dm 

     

    treće godine dobio 2.486 dm - potrošio 4.000 dm

     

    četvrte godine dobio 6.350 dm - potrošio 6.350 dm  

     

    pete godine dobio 2.506 dm - potrošio 2.506 dm  

     

    šeste godine dobio 6.560 dm - potrošio 6.010 dm 

     

    sedme godine dobio 3.510 dm - potrošio 3.510 dm  

     

    ne računajući rad ljudi koji su radili sa mnom ni sredstva koja

    su uložena dobio sam 63.196 dm a potrošio 62.646 dm

     

    7507  prijatelji njih 118 dali su mi 45.686 dm

     

    7508  od institucija sam dobio 17.510 dm

     

    7509  najviše su mi dali nenad baturan. kaja mandić. vera varadi

    i familija varadi. vesna milović. nada petronijević i nebojša čović

     

    hvala svima koji su mi dali novac

    2209. hodanje

    borbe sa samim sobom su najlepše jer su najteže

    bog je stvorio jedno biće kiril aleksandrijski

    volim taj život po cveću

    novi sad 15.3.1999

     

     

     

    2685/968

     

    7510  volim hrabrost. ona je divna vodilja. sa njom se bezbednije živi. hrabrost je sam život

     

    7511  najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

     

    7512  od mladosti kao senku života osećam zahtev postojećeg društva da me

    obaveže na vojnu mušku verziju priče o životu o tome kako je hrabrost boriti se protiv

    drugog. ne želeći nikog da povredim jednostavno tako ne osećam. toj priči ne pripadam

     

    hrabrost

    2210. hodanje

    zahladilo je. odnekud se

    oseća sneg. hodao sam sa violetom

    jovanović malopre smo se rastali. sada

    hodam sam pored dunava. porastao je

    raširio se. volim taj život po cveću

    samo živeti ništa više

    ništa lepše

    novi sad 16.3.1999

     

     

     

    2686/967

     

    7513  blago se nasmešim. počinje da pada sneg

     

    7514  kad kažem ja kažem ljubav

     

    7515   kad kažem ti kažem bog

     

    privlačenje

    2211. hodanje

    bilo šta i bilo kako da kažem

    uvek ću kazati boga. kažem sneg

    i rekao sam ga. kažem pada i on

    pada. samo živeti ništa više ništa

    lepše. oseća se najveća pretnja

    nasiljem ali uskoro će

    doleteti laste

    novi sad 17.3.1999

     

     

     

    2687/966

     

    7516  polazim tačno u podne. kad hodam s tobom samo krenem i ne mislim ovog

    puta sam mislila šta da ponesem gde da idem i da li ću moći sama. krenula sam gladna

     

    7517  malo sam uznemirena da li ću uspeti da

    ishodam 20 km. (dogovorili smo se da je to pet sati)

     

    7518  prošlo je pola sata moram da usporim bole me cevanice

     

    7519  prelazim brankov most malo je ljudi

     

    7520  u gradu sam. svi pričaju o situaciji. jel gledaš cnn šta kažu

    moj pradeda je bio na solunskom frontu deda je prošao oba rata 

     

    7521  15:13 sela sam na klupu negde na banijci. bole me noge iz kukova

     

    7522  16:30 još malo sam se odmarala mislila ne mogu više

     

    7523  izašla sam iz grada. možda ću negde piškiti. (naišla

    žena sa psom on je piškio - ja nisam bilo me sramota)

     

    7524  maše mi taksista iz kola. svi idu ka gradu samo ja van grada

     

    violetino hodanje

    2212. hodanje

    oseća se najveća pretnja

    nasiljem ali uskoro će doleteti

    laste. ovde nikad nisam bila zalazi

    sunce prija mi što ga pratim

    novi sad 18.3.1999

     

     

     

    2688/965

     

    7525  oni koji kontrolišu i vrše nasilje nad slabijim se

    bune kad jači od njih kontrolišu i vrše nasilje nad njima

     

    7526  prvi vrši nasilje nad drugim. drugi nad trećim. treći nad četvrtim. da bi se drugi

    spasao od prvog pokušava da uništi trećeg koji jedini spas od drugog vidi u prvom. četvrti

    koji trpi nasilje od trećeg se ujedinjuje sa drugim da bi se ujedinjeni spasli od trećeg i prvog

     

    7527  da bih iskorenio nasilje od kojeg trpe i prvi i drugi i treći i četvrti pokušavam da ga

    iskorenim iz sebe tako što mirno hodam i za prvog i za drugog i za trećeg i za četvrtog

     

    7528  moramo naučiti da čekamo dok ne shvatimo

     

    7529  da prestanemo da budemo sve što jesmo

    i postanemo sve što smo pozvani da budemo

     

    7530  važno je da se oslonimo na boga. ne smemo se

    osloniti na sopstvenu snagu niti na sopstvenu slabost

     

    zanesen čitam hristove reči

    2213. hodanje

    prvi korak koji bi trebao da učini onaj koji teži

    iscelenju je spoznaja da živi večno. ovde nikad

    nisam bila zalazi sunce prija mi što ga pratim. da

    sam lepo bio zanesen video sam po pogledu

    desetogodišnje devojčice koja me

    je netremice posmatrala

    novi sad 19.3.1999

     

     

     

     2689/964

     

    7531  u slavu najlepše rečenice u početku stvori bog nebo

    i zemlju kojom počinje jedna knjiga današnje i sledećih šest

    hodanja biće posvećeno svakoj reči u ovoj misterijskoj rečenici

     

    7532  pre dve godine sam pročitao kod berđajeva čovek je

    pozvan da nastavi stvaranje. njegovo delo je osmi dan stvaranja

     

    7533  hodanje je cvetanje u prostoru

     

    7534  duh duše gde hoće

     

    u

    2214. hodanje

    tebi. u stvaranju. evo tog

    čudesnog stvaralaštva: bog je postao

    čovek da bi čovek mogao da postane bog

    sv. atanasije veliki. i kada ovih dana nasilje ponovo

    počinje da širi zarazu straha uzbudi me to veliko u kojim

    počinje početak. ulaženje u boga kome se predajem

    stvarajući svoje srce njegovim. rascvetavam se srcem

    kao ružom. cvetanjem odagnati strah. da sam lepo

    bio zanesen video sam po pogledu desetogodišnje

    devojčice koja me je netremice posmatrala

    nepovratno i dostojanstveno u svakom

    detalju budi se proleće

    novi sad 20.3.1999

     

     

     

    2691/962

     

    7535  probudio sam se bez snage sa grebanjem u grlu. u sremskim karlovcima

    sam. videću se sa violetom. na momenat se preznojavam glas mi je pukao

     

    7536  svaki trenutak je početak. početak trenutka

     

    7537  tek odsustvo razloga za ružom stvara na hiljade bajkolikih razloga za njeno cvetanje

     

    7538  uz bankinu pokušava da se popne veliki rovac

     

    7539  ono što činiš čini potpuno

     

    7540  juče je počelo proleće

     

    početku

    2215. hodanje

    kao svaki početak i ja

    sam se danas osećao krhak. bez

    snage nemoćan nisam ni pokušavao da

    se osnažim jer bi me to još više potrošilo. bio

    sam slab osetio miris spanаća. slomljen sam

    nepovratno i dostojanstveno u svakom detalju

    budi se proleće. mladica krhki pupoljci

    novi sad 22.3.1999

     

     

     

    2692/961

     

    bolestan

    mladica krhki pupoljci. najopasnija

    pretnja bombardovanjem prvo sam se

    uplašio i onda sam duboko potonuo

    da bih u srcu pronašao mir

    novi sad 23.3.1999

     

     

    i

     

     

    volim taj

    život po cveću

     

     

    najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

     

     

    od mladosti kao senku života osećam zahtev postojećeg društva da me

    obaveže na vojnu mušku verziju priče o životu o tome kako je hrabrost boriti se protiv

    drugog. ne želeći nikog da povredim jednostavno tako ne osećam. toj priči ne pripadam

     

     

    samo živeti. ništa više. ništa lepše

     

     

    kad kažem ja kažem ljubav

     

     

    kad kažem ti kažem bog

     

     

    bilo šta i bilo kako da kažem uvek ću kazati boga

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja bog

    je postao ja da

    bih ja postao

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    život se lutalačkim srcem hrani

    8. decembar 2025.

    27763. dan mog života

     

     

    2670/983

     

    7456  poštenje je potpuno predavanje

     

    7457  potpunim predavanjem se sve otvara. i predanje

     

    7458  kako sam se danas uzbudio pročitavši kod starca epifanija teodoropulosa

    pronalaženje odgovarajuće osobe za brak stvar je kolena (kolenopreklone molitve)

     

    7459  od danas ću se moliti na kolenima negde bilo gde u

    predelu ljubeći zemlju. zemlju-nebo. nebo-tebe. tebe-bože

     

    u tajni ljubljenja i grljenja

    2197. hodanje

    dok sam na suvoj travi ljubio zemlju i molio

    se prišao mi je stariji čovek i glasom nadzornika

    upitao da li ste iz elektrovojvodine. nisam. a ko si ti

    pitao me je grubo. iznerviran pitao sam ga a ko ste vi

    zbunio se i rekao pa ja sam komšija. ostavite me čoveče

    na miru uzvratio sam mu nervozno. javiću ja policiji pa ćeš

    ti videti gunđao je odlazeći. dani koji slede biće molitva

    i zahvalnost. on nikada neće pročitati ove redove ali

    mu se zahvaljujem jer mi je pomogao da

    primetim koliko sam još grub

    novi sad 1.3.1999

     

     

     

    2671/982

     

    7460  u susret mi dolazi žena koja je tek preležala bolest. želim joj da

    potpuno ozdravi. da joj bolesne ćelije izađu svetim putevima izlučivanja

     

    7461  svaki dan mi hodanje govori miroslave diši božiju ljubav

     

    7462  dolazi proleće pupoljci na suvim granama

     

    7463  treptim od svake tvoje reči

     

    7464  umetnost je ljubljenje srcem

     

    prionuću

    2198. hodanje

    živi život je žena. ja sam

    muškarac jer me žena čini. da li bih

    ikada osetio video i spoznao tvoju lepotu

    da nisam tako često bio sam. čežnjom osetim

    tvoje telo i grlim ga. izlivam se u tebe. ulivaš se

    u mene. bezazleni su oni koji ljube jer u njima živi

    bog. život je praznik donosim ga na praznično sto

    on nikada neće pročitati ove redove ali mu se

    zahvaljujem jer mi je pomogao da primetim

    koliko sam još grub. prvi put po pojasa

    gledam u vodu pored koje prolazim

    novi sad 2.3.1999

     

     

     

    2672/981

     

    7465  uznemiren nesiguran i nezaštićen počinjem današnje hodanje

     

    7466  kako je to čudesno da postojim

     

    7467  ja sam rečenica koja... traje...

     

    7468  po tvojoj ću reči poći

     

    7469  hodajući izgovaram reči. iznedrene reči me upletu u postojanje

     

    7470  oh ta šaka stare žene kojom se pridržava za stablo jablana

     

    želim svetu biti sve

    2199. hodanje

    krenem u reč da bi me dobra reč

    vodila. da se ne bojim. da osetim da život

    zavisi od tvoje ljubavi. hodam da bi i ti krenula

    svaki dan hodala. život se lutalačkim srcem hrani

    prvi put go do pojasa gledam u vodu pored

    koje prolazim. dete sam iznedri me

    iz tvojih grudi

    novi sad 3.3.1999

     

     

     

    2673/980

     

    7471  mlečno sunce topli vetar sve je samo u slutnji

     

    7472  ceo život žudim za ženom. životom

     

    mlečnim putem

    2200. hodanje

    mlečan bremenit dan. reč bremenitost

    sam izgovorio dok sam se spiralnim stepenicama

    spuštao sa mosta kružeći oko drveta koje je počelo

    da pupi. žudnja za životom je žudnja za mlekom. ženom

    na spiralnim stepenicama neko je napisao grafit kada si sam

    i kada ti je teško uvek poseti ovo mesto ali nemoj da to bude često

    sredovečna žena testeri dasku mlada se sa biciklom penje na most

    žena sa testerom me pita da li ste vi čuvar rekli su mi da mogu da

    uzmem ove daske. danas sam osetio da je moja žudnja za ženom

    put koji me vodi ka tajni muškarca. na tom putu u kasnom dečaštvu

    sam otkrio žudnju za podvigom. dobrim delom. kasnije sam se

    otvorio nepoznatom i čuđenju. savršenom umetničkom delu

    u tridesetim godinama sam osetio čežnju za bogom. sada

    sam na putu. lutanjem slikam i pevam. muškarac sa

    plavom ružom u grudima. dete sam iznedri me iz

    tvojih grudi. molim se stvaram i stvaram se

    novi sad 4.3.1999

     

     

     

    2674/979

     

    7473  vreme se iz časa u čas menja oblači pa opet zasvetli ono isto mlečno sunce

     

    7474  sitna kišica koju raznosi vetar neprestano rosi i po mom licu

     

    7475  hodam uz vetar. od njegove snage i zvuka ni reči koje izgovaram se ne čuju

     

    7476  reči mi odlaze sa vetrom

     

    7477  vetar je stao mokar sam i produvan

     

    7478  izvlačim energiju iz zemlje i rasprskavam je visoko u nebo

     

    7479  baš sada kada sam sam verovati i biti sretan

     

    7480  hodanjem osnažujem svoje grudi da bih na njih privio sve zlo ovog sveta

     

    daj snage mom srcu i mojim grudima

    2201. hodanje

    granulo je sunce. zanesen pleo sam u glavi dve bajke

    jedna je bila o zajedničkoj košulji u koju se oblače sva

    bića. druga bajka je bila o ljudima koji svoj život žive u

    životinjama. pre jednog sata sam se smrzavao na vetru

    sada sam klonuo na toploti sunca... opet me nije bilo

    dremao sam tugovao preplitao nogu pred nogu

    sanjario... molim se stvaram i stvaram se

    sunce je sve toplije raznežio sam se

    zamišljam da sam se zavukao

    pod tvoje krilo

    novi sad 5.3.1999

     

     

     

    2675/978

     

    7481  nebo je prepuno oblaka. mnoštvo sivih tamnoplavih belih svetloplavih

    velikih malih niskih visokih samih jednih u drugima spojenih grudvastih grudastih

     

    7482  pola sata posle prethodne rečenice sam primetio da sam prestao

    da pišem zamislio se i odlutao. nestao u ženi-neodoljivom stvaranju

     

    7483  postoji u stvari samo jedan bol a to je biti sam pavle evdokimov

     

    zanesen

    2202. hodanje

    već neko vreme osećam tebe

    u grudima i onda razmišljam o ranama

    čovek je samo jedna rana. život je rana u

    nastajanju i zarastanju. rana pupoljak. mislim 

    o umetnosti nematerijalnog stvaranja. građenju

    kuća u delima ljubavi. zamišljam radost u sjedinjenju

    svih ritmova. o zdravlju jednog jedinog sazvučja

    sunce je sve toplije raznežio sam se zamišljam

    da sam se zavukao pod tvoje krilo

    ja sam miris večnog cvetanja

    novi sad 6.3.1999

     

     

     

    2677/976

     

    7484  sam sam. u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

     

    7485  kako je lepo živeti

     

    sve reči

    2203. hodanje

    koje izgovaram su dozivanje. psu

    koji okreće glavu prema meni. golubovima

    koji poleću sa sredine puta. sve zelenijoj travi

    visokom nivou dunava ovih dana. korenju preko

    kojeg se uspinjem na most. opijeni pobedničkim

    slavljem i lažima ljudi pokušavaju da totalitarizmom

    kontrolišu sve jer im nedostaje stvaralačkog zanosa

    neprijatelje uništiti svoje kontrolisati. ali to nije moguće

    dobrota i lepota su žive a one nisu u nasilju. ja sam

    miris večnog cvetanja. ako mi ne praštamo

    sprečavamo misteriju ljubavi

    novi sad 8.3.1999

     

     

     

    2678/975

     

    7486  toplo je stari šlep tiho brokće po sred kanala. iza njega se šire mali talasi

     

    7487  mlada majka šeta tek na noge stalo dete

     

    7488  sedobradi čovek pere ruke u svom siromaškom dvorištu

    podbočena o bokove sa maramom pored njega stoji žena. i psi su tu i

    ćurke i morke i kokoške i mnogo praznih flaša od čije prodaje verovatno žive

     

    7489  trska i zarđali limovi eto periferije

     

    7490  bivanje je blagovanje

     

    7491  iako suviše sam hodam putem koji nam je on utro hodajući sam

     

    poniznost i uzlet

    2204. hodanje

    uzbuđen smirenjem. toplim smirajem

    koji me je okruživao osetio sam ja jesam

    sve je objavljeno. svi su bivali i sve je bivalo

    da bih i ja bio i rekao ja jesam. ako mi ne

    praštamo sprečavamo misteriju ljubavi

    mi moramo prihvatiti rizik putovanja

    novi sad 9.3.1999

     

     

     

    2679/974

     

    7492  kad me ugleda kako sporo hodam i čitam hristove alegorije prijateljstva

    dekica koji takođe hoda nogu pred nogu kaže mi samo tako polako

     

    7493  i danas istim putem pored kanala osećam sličnu milinu

    verovatno onu istu koju oseća i pas zavučen u travi pored vode

     

    7494  trava po kojoj hodam je meka kao spora šetnja

     

    7495  najdivnije je kada osećaš da je tvoj zagrljaj potreban nekome baš kao

    i milovanje i šetnja pisalo je u pismu koje mi je danas poslala marta milojević

     

    spustio sam se ka vodi

    2205. hodanje

    zemljana staza po kojoj hodam je u visini

    kanalske vode. mi moramo prihvatiti

    rizik putovanja. sva voda sa

    nebom mi pada na grudi

    novi sad 10.3.1999

     

     

     

    2680/973

     

    7496  dok se na kolenima molim i ljubim zemlju sve sam opušteniji i

    uzbuđeniji. šakama milujem travu a mirisi zemlje mi ulaze u grlo i celo telo

     

    7497  izgovarajući reč ja prisustvujem saglasju japostojanja

     

    7498  u mojoj čežnji za ženom ima više znanja i ljubavi

    za ženu nego u svim znanjima i priručnicima o njoj

     

    7499  prožimam se i spajam sa svime što postoji

     

    7500  hleb svakodnevlja sam

     

    pesma i ples su hleb života

    2206. hodanje

    svojim telom kojim sam obišao zemlju proslavljam

    sva tela. kamenje drveće životinje ljude. svu tu

    krhkost koja podrhtava u meni. bog je živ i ja živim

    putim dišem gledam dodirujem. sva voda sa

    nebom mi pada na grudi. nežni stid

    sam u dečakovim očima

    novi sad 11.3.1999

     

     

    i

     

     

    umetnost je

    ljubljenje srcem

     

     

    kako je to čudesno da postojim

     

     

    mislim o umetnosti nematerijalnog stvaranja. građenju kuća u delima ljubavi

    zamišljam radost u sjedinjenju svih ritmova. o zdravlju jednog jedinog sazvučja

     

     

    u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

     

     

    iako suviše sam hodam putem koji nam je on utro hodajući sam

     

     

    izgovarajući reč ja prisustvujem saglasju japostojanja

     

     

    bog je živ i ja živim

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bili smo

    bezazleni

    jer ti si

    bila

    ruža

    a

    ja

    lutalica

    koja

    je

    ceo

    život

    žudela

    za

     

    ženom

    životom

     

    ružom

    ljubavi

    slobode

    istine

     

    ružom

    i

    ženom

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

    6. decembar 2025.

    27761. dan mog života

     

     

    2656/997

     

    13. otkud njemu pravo (čime to iskupljuje) na takvu ekskluzivnost

    2185. hodanje

    okružen belinom snega sam na sporednom putu eto ekskluzivnosti. malog

    majka me je učila dobroti. užívao sam da nekome činim dobro. ali za dobrotu nema

    pravila i da... je najviše u lepoti. jednostavnosti. dobrota je sloboda. sve je više i više...

    koji su tražili od mene da ispunjavam dužnost... strahovima koji ako... ne suprotstavimo...

    strahovi narastu... razrešeni samo kroz spoljašnje nametnute užase. moja ekskluzivnost je

    i put na kome između mene... nema posrednika... posebnost čini i želja da budem sa... muž

    prijatelj... onaj i ona koji su se izdvojili tražili i menjali činili su to i za mene. (ovaj tekst je

    sav uništen na vetru. ovo je ono što sam uspela da pohvatam. violeta). na ovom snegu

    postajem sama dirljivost. hodam putem kojim su hodala srca svih drugačijih

    novi sad 15.2.1999

     

     

     

    2657/996

     

    14. ne mogu biti u skladu umetnička ambicija i prosjačko dno

    2186. hodanje

    moja ambicija je najviša i zato je spojena sa dnom. volim savet po kome se bog spoznaje

     tihovanjem i paradoksom. ova knjiga je roman o bezrazložnom traganju za nepostojećom

     plavom ružom. metafore su vozila kojima se prevozim iz svetova u svetove. kao mistički

     tekst ova knjiga je lestvica - put. kao knjigu poezije pišem je sa uzbuđenjem da je svaka

    reč u njoj pesma. kao dnevnik knjiga ruže je ispovest i prihvatanje nemoći u vrtu 

    preobraženja. moje lutanje je pohvala nenasilju. pri kraju sam današnjeg hodanja

    prelazim most mislim o prosjakinji. ko je čuo njezino hvala taj će joj večno

    biti zahvalan. samo sa dnom je vrh u mističkom savezništvu. sin sam

    božiji i svakoj ženi i muškarcu svakom biću sam besplatan ali za

    one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih. hodam

    putem kojim su hodala srca svih drugačijih veselim

    se slatkom korenju za ručak beloj i

    crnoj rotkvi cvekli i celeru

    novi sad 16.2.1999

     

     

     

    2658/995

     

    15. on želi da se venča sa ženom i da ona prati

    njegovu ekstremno nesocijalizovanu pojavu

    2187. hodanje

    da. zanosi me venčanje. ljubav nespojivog. dvoje preobraženih u jedno. oduvek sam ženu

    video kao prijatelja i savezníka. zajedno na otvorenom u opasnosti koja porađa smisao i

    vrednosti. budi sa mnom i čini ono što ja radim. bezbroj je teorija a tako malo dubokih uvida

    svoj život osećam kao bajku. volim život u kome se svakodnevno pokrštavam potapajući

    se u ono što me opčinjava. kada sam se u dvadeset trećoj godini susreo sa svojom

    unutrašnjom ružnoćom obuzela me je čežnja za nevinošću i bilo mi je dato da

    ugledam taj put. muškarac sam koji se odriče sebe. preumljuje. hiljade godina

    je potrebno da bih zasvetleo. vidim ženu sličnu meni. njena lepota nije njena

    od slobode je. od ljubavi i poslušnosti. od kada sam te osetio više ne živim

    svojim voljom. samo sledim put koji još ne postoji. veselim se slatkom

    korenju za ručak beloj i crnoj rotkvi cvekli i celeru. slobodni smo

    jer smo sa svim bićima venčani zauvek

    novi sad 17.2.1999

     

     

     

    2659/994

     

    16. njegov projekat nije umetničko delo nego proces

    2188. hodanje

    danas mi je jedna osoba rekla da sam jedini zanesenjak koga ona zna. a druga da sam

    naivan. ja zamišljam kako bih voleo da su se sreli simon vejl i robert valzer. raznežim se

    životom vilhelma rajha. u rajhovom otkriću straha od spontanih kretanja prepoznajem

    sva nasilja ljudskih institucija. ja ne poznajem ni jedno delo koje nije proces niti bilo

    koji proces može da završi bez dela. moja hodanja su tako obična ali je tako mnogo

    vazduha u njima. zemlje neba kiše snega vetrova. plava nevidljiva ruža. kada je

    dovršim biće to najlepše umetničko delo ikad stvoreno posvećeno tebi

    nepropadljiva ruža čija će lepota zračiti svakom ko je bude želeo. ja nisam

    ni praskozorje ni predvečerje oboje sam. dva velika šarplaninca polje

    još pod snegom i sunce čine ovaj dan najbleštavijim ove zime

    slobodni smo jer smo sa svim živim bićima venčani zauvek

    ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš

    novi sad 18.2.1999

     

     

     

    2660/993

     

    17. on ne vidi da je njegovo opredeljenje nespojivo

    sa zajedničkim životom sa jednom ženom

    2189. hodanje

    ljubav je kad dvoje biće jedno. dvoje koji obožavaju. obožavanje je pustolovina duha

    let ka nedostižnom. opet nove pretnje bombardovanjem. duh uvek stremi nedostižnom

    a tehnologija dostižnom. dok se duh raduje onome što ga premašuje i promašuje oni koji

    se služe tehnikom raduju se kad iz najvećih daljina precizno pogode ciljeve. hodam pored

    dunava snaga mu se oseća i mirisom. jedna osoba mi je pre podne rekla da me je noćas

    sanjala kako sam umro. druga se pitala kako da u jednoj rečenici govorim o svojoj

    nepodnošljivoj tuzi a da sam u drugoj već radostan i srećan. pišem samo dok hodam

    i samo o tome. moja hodanja su molitve otuda su neočekivana kao i put. neprestani

    doživljaj dok hodam je da hodamo jedno drugom u susret. otuda obraćanje. ti si

    radost svih mojih preduzeća. stvaranjem verujem u stvaranje. iako sam često

    tužan ne bih bio živ da ne osećam da sam voljen. otkrovenje je osećanje i

    znanje da smo voljeni. sve stvoreno je ljubavlju stvoreno. sve živo je

    ljubav. ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš. planina

    nebo reka prelazim most u tebi sam u

    preponama osećam tvoj puls

    novi sad 19.2.1999

     

     

     

    2661/992

     

    18. u svojoj socijalnoj ekstremnosti on je zavodljiv

    kao primer ali i opasan za osetljive ljude

    2190. hodanje

    žestoka ljubav prema sopstvenoj ličnosti kod kreativnih pojedinaca je ljubav koja ih

    preobražava i njom otkrivaju i ljube boga u sebi. jedna jedina ličnost iskupljuje sve nas

    ko drugi nego ti. ko drugi nego ja. hodao sam sa draganom i petrom miloradovićem. došli

    su iz gornjeg milanovca da se družimo i hodamo. petar mi je rekao stih tomaža šalamuna

    svaka odbrana domovine je izdaja boga. ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog

    koraka. nasilje čine oni kojima je ljubav uskraćena nad kojima je nasilje već izvršeno. zato

    molim ljubav za nasilnike. želim svima humora. želim da im smeh ugreje srce i osvetli razum

    to si ti. ja koji baca bombu. ja bomba. ja na koga je bomba pala. ja koji je preživeo. ja koji

    sve to razume i oseća i ja koji se kao dete smeje. planina nebo reka prelazim most

    u tebi sam u preponama osećam tvoj puls. zaceniti se od smeha

    novi sad 20.2.1999

     

     

     

    2663/990

     

    19. njegov put je podvojen između ideala i stvarnosti

    2191. hodanje

    u noćašnjem snu sam prolazio kroz zastrašujuću samoću. ali ja služim lepoti a lepota

    se krije. ja služim istini a ona je nedokučiva. malo pre sam video rajku sredojević dovršila

    je korekturu ruže 7. uvek se pita kako je moguće da sam pred polazak na hodanje često loše

    a posle hodanja dobro. sumnjičava je ne veruje. loše sam kada se bojim. bojim se kada

    brinem. brinem se kada nisam predan radu. predavanje radu gubim kada gubim zanesenost

    postojanjem. zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga. u hodanju

    mi koraci uvek nestaju i uvek nastaju. u tom fenomenu kretanja je odlaženje i dolaženje

    prepuštanje. prepuštajući se hodanju i odgovori na borisova pitanja su nestali. osetio

    sam da je najbolji odgovor na svako pitanje samo hodanje. petoknjižje

    petočasovnog ritma ružinih koraka. promišljam kako je tek lepo

    hodati po vodi po vazduhu. zaceniti se od smeha. ali i

    hodanje po zemlji zar nije i ono neobjašnjivo čudo

    novi sad 22.2.1999

     

     

     

    2664/989

     

    20. njegov linearni idealizam još više udaljava

    osetljive pojedince od stvarnosti umesto da ih

    edukuje i motiviše ka borbi sa stvarnošću a za ideale

    2192. hodanje

    hodam nebo se otvorilo svetlošću i belim oblacima. blizu je jedan oko tri će se znati da li

    će biti bombardovanja ili ne. iscrpljen tim užasom osetim da će uskoro sve da propupi. da

    će laste doleteti i pojaviti se prve bulke. jedina borba u koju verujem je ona koju vodimo sami

    sa sobom. u nama samima je početak i kraj sveg zla. svih osam godina hodanja svakog

    dana se prepuštam lepoti koja me okružuje srećan jer sam život predao tvojoj volji. mojim

    srcem kucaju sva srca. znam i mogu da zapevam sa srednjovekovnim misticima odreknem

    li se ja boga bog se mene odreći ne može. da ničije bombe nikada nikome ne bi padale

    na glavu usnama ljubim svačiji bes i mržnju. ali i hodanje po zemlji zar nije i

    ono neobjašnjivo čudo. sunce je zašlo vetar je hladniji

    počinje da pada krupni sneg

    novi sad 23.2.1999

     

     

     

    2665/988

     

    21. on deluje na mlade ljude ali im pravi zbrku

    jer nije jasno da li je on učitelj monah umetnik

    2193. hodanje

    za sada nema bombardovanja. priznajem bojim se nasilja. u njemu ne vidim nikakvog

    smisla. hrabrost čuvam za stvaranje. volim hrabrost nenasilja. volim hrabrost svih koji su

    se uputili putem pažljivosti. volim hrabre u nemoći. pridružio mi se jedan mladi veliki žuti

    pas. igrao bi se. upliće mi se među noge skače da bi me ugrizao po rukama. put pas i čovek

    boli me od lepote. na ovom svetu ljudska bića pokušavaju da ostvare totalnu kontrolu jedni

    nad drugima. i otuda neprestana paranoja u ljudima. kada sam se kao mladić našao zatvoru

    mogao sam umreti od tajni zastrašivanja i paranoje ali spasao me je pravi put ka bogu

    ka prapoverenju. to je put bez terminologije bez autoriteta. bez moći i nasilja. bez

    strahopoštovanja. put obožavanja. na tom putu sam sreo ličnosti koje su i

    same tim putem jezdile. svi su oni različiti ali sam svakom verovao

    divim se njihovim vrlinama a mane im prigrljujem. kada hodam

    nema nikakve zbrke samo vidim kako je svet lep. svaki

    korak je hram. i paradoksi su tako nežni. sunce je

    zašlo vetar je hladniji počinje da pada krupni

    sneg. ja sam crkva svim ljudima

    novi sad 24.2.1999

     

     

     

    2666/987

     

    22. visoki principi nastali iz idealizacije koje on

    postavlja pred sebe i druge su u neskladu sa ljubavlju

    koju on postavlja kao najviši kriterijum istinskog življenja

    2194. hodanje

    prelazim most na reci savi. kaja moja majka je pre svoje dvadesete godine ostala bez

    oba roditelja. milomir moj otac je u dvanaestoj otišao od svoje kuće u beograd i nikada se

    više nije vratio svojoj porodici. i njoj i njemu je nedostajalo ljubavi. milomir je kasnije u mojoj

    osmoj godini izvršio samoubistvo. ostavljajući me ostavio mi je i svoju snagu da bih ja

    mogao pružiti korak više. kao mladić osetio sam kako je moja snaga bolno mučena od

    ljubavi. osećam bedu i patnju mnogih bića ali i lepotu i radost života. ujedinjenje

    nespojivog je moguće. živ je bog. živo je preobraženje. živa si ti. voleo bih da

    osetiš ljubav dok držiš ovu knjigu u ruci. da te ova knjiga povede kao što

    te zvezde u noći dok ih gledaš povuku ka sebi. kad te u milujućem

    hodu prelije tišina. ja sam crkva svim ljudima. razlog

    za ljubav je ljubav sama

    novi sad 25.2.1999

     

     

     

    2667/986

     

    23. odbacujući tom idealističkom askezom

    principijelno i apriori sve što ne prolazi kriterijume

    idealnosti on propušta priliku da stvara

    2195. hodanje

    hodam sa nevenom mamulom. prvi put smo zajedno na hodanju. malo se poznajemo

    okruženi prirodom kroz koju se krećemo otvoreni smo i lako se razumemo. jednostavnošću

    se sve u nama otvara. volim pridruživanje anonimnim snagama ljubavi i njihovom zračenju

    stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o društvu i duhu vremena nego u

    stvaranju i rođenju novog bića. zanimljivije priče i priče o zanimljivostima su mi dosadne kao

    i one o špijunaži nasilju i paklu. raj nije cilj raj je uslov. iako sam se pred polazak na hodanje

    uplašio čuvši sprat iznad mene kucanje na vrata i otvorite ovde policija. verujem u

    sveštenike katakombnih crkava. verujem u one koji veruju u let. razlog za

    ljubav je ljubav sama. volim kada posle dugog šestarenja

    lutanja izujem svoje patike

    novi sad 26.2.1999

     

     

     

    2668/985

     

    24. tako smo se razgovarajući o tebi

    pitali i o samima sebi tvoj boris

    2196. hodanje

    na kraju grada dvojica starijih ljudi razgovaraju i jedan kaže šta ćeš iz

    ove se kože nikuda ne može. svaki put kada sam na putu ja sam u čišćenju. i

    sa senkom jer senke ne mogu da se oslobodim. evo pokušavam... ali kad trčim i ona

    trči za mnom. samo osmeh pomaže. na ovom svetu u ovim vremenima nedostaje ženskih

    snaga. zato se učim od njih i afirmišem svaku ženu. hodam ženskim putem na kojem je

    žena vekovima bila osuđena žigosana obeležena izdvojena anatemisana i kažnjena. hodam

    ženskim putem na kome više nema ni žene. to je put strpljivosti nežnosti i zahvalnosti. da

    bih afirmisao nedostajuću žensku snagu hodam kao lutalica kao novi muškarac. put kojim

    prolazim je u dimu jer je upaljena suva trava. zastao sam i gledam vatru. bacio sam u nju

    papir na kojem su bila pitanja - naslovi prošla dvadeset četiri hodanja. u kanalu kojim

    se vatra kretala uskoro se pojavila voda. vatra će naići na vodu. volim kada

    posle dugog šestarenja lutanja izujem svoje patike. dani koji slede

    biće molitva i zahvalnost

    novi sad 27.2.1999

     

     

    i

     

     

    ovu knjigu poezije pišem sa

    uzbuđenjem da je svaka reč u njoj pesma

     

     

    svakom biću sam besplatan ali za one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih

     

     

    slobodni smo jer smo sa svim bićima venčani zauvek

     

     

    otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

     

     

    ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog koraka

     

     

    zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga

     

     

    u nama samima je početak i kraj sveg zla

     

     

    mojim srcem kucaju sva srca

     

     

    hrabrost čuvam za stvaranje

     

     

    stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o

    društvu i duhu vremena nego u stvaranju i rođenju novog bića

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja moje

    davanje i tvoje

    podavanje to je

    ruža lutanja boga

    te večne lutalice

    ljubavi slobode

    istine

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    nadam se

    da osećaš

    kako je

    jebeno

    lepo

    i

    dobro

    pevati

    te

    tek

    sada

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja a i

    ti ružo lutanja

    i ti mene pevaj

    tek sad

    i

    to

    zauvek

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja tvoje i

    moje šestarenje me je

    konačno i zauvek otvorilo

    lepoti kruga i centru i

    dobroti lopte

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja i

    opet bih se izložio

    svim desetogodišnjim

    naporima u tebi samo

    da bi i ovu tvoju

    pesmu bogu

    pevao

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    budi bog

    otac majka

    žena muž

    ćerka sin

    druga

    drug

    i

    ruži

    pupoljku

    bogu

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    molim te za dalje

    samo bez poređenja

    nego samo sa jebežljivim

    ponavljanjima. nemoćnim

    analogijama. podatnim

    tautologijama. žiru

    i gubo amom

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    sam prtim put za život bez neprijatelja

    5. decembar 2025.

    27760. dan mog života

     

     

    2642/1011

     

    1. pitanje je da li je on dosledan ili rigidan

    2173. hodanje

    slažem se: pitanje je: slagati se i ići dalje. kao voda mislim da sam dosledan

    kao zemlja rigidan. pada sneg. želeo bih da budem iskren. hrabar u odgovorima

    želeo bih da osetim pokajanje. želeo bih da mi odgovori budu kreativni i tu i tamo

    da se u njima pojavi humor. ispovest mora da bude deo novog života slažem se s

    vitgenštajnom. iako svaka verbalna forma iskaza koja je već neko vreme nalazí pred

    očima sveta otkriva dvosmislicu slažem se i sa vajthedom. i dah i korak i srce me uče

    razdraganoj doslednosti. rigidnost je kanalizacija grčeva od povreda u detinjstvu. jedan

    jedini grč samopovređivanja. taj bolni stid. bile su to čežnje i gađenja. danas je to grč

    jer te nema. potreba je to za herojskim životom kojim se iskupljuje krivica. kao da

    smo se spojili ljubim te. to je zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

    novi sad 1.2.1999

     

     

     

    2643/1010

     

    2. ta doslednost ga je odvela u slabost

    isključivosti na utabanu stazu. reproduktivnost

    2174. hodanje

    slažem se. ako ne mogu biti bolji znači da me gospod želi u takvom nepovoljnom

    položaju. doslednost ne osećam kao isključivost nego kao imati nekoga u koga verujem

    svom svojom dušom nekoga ko je sva moja nada kome stremim - to je ljubav. doslednost

    sam uvek osećao kao put koji me vodi. na njemu sam slobodan da činim ono što treba da

    činim. na utabanoj zemljanoj stazi je najlakše i najlepše hodati. utabana a meka. kao molitva

    čuva me u zanosu ponavljanja. ponavljanje me je obuzelo u mladosti. korak za korakom ta

    maštovitost praznine. tek deset milijardi ljudi je živelo i živi u dvadesetom veku. svoje priče

    živote su pričali na preko šest hiljada jezika. sve bruji. vrtlog. košnica bezbroj učenja

    košnica tajnih škola. trendova. religija. verskih i nacionalnih ubeđenja a plima i oseka

    se ravnomerno ponavljaju. svakog godišnjeg doba i med zri. eto tu negde jednom

    jesam i ja. da nije tako kako bih prepoznao tvoju jedinstvenost. to je

    zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

    jedinstvena si jer ti si sve plava šljivo

    novi sad 2.2.1999

     

     

     

    2644/1009

     

    3. otkud mu pravo da svoj život programira deset godina unapred

    2175. hodanje

    slažem se. pre polaska na današnje hodanje na vratima se pojavio uplašen čovek sa

    desetogodišnjim dečakom. ostavio je kuću i imanje i pobegao je pred onima u crnim

    uniformama koji ubijaju sve pred sobom (ne govorim imena ni mesta da se zlo ne bi širilo)

    tek čovek je pobegao od onih koji su jači. nasilje se uvek vrši nad slabijima. plakao sam

    sada hodam sa simpatijama za sve one koji stradaju. sve. kada osetim sve u meni se javi

    ljubav i za zločince. osetim kako će jedno ljubav ugrejati njihova studena srca. hodam i

    mislim na vremenske katastrofe. na klimu kojom živimo mi deca sa periferije vremena

    deset godina programiranog života su sok za plavi cvet. samo božija iskra u vremenu

    spokoj u zagrljaju kome je potreban spokoj u večnosti. jedinstvena si jer ti si

    sve plava šljivo. božija čestica postoji u svim srcima

    novi sad 3.2.1999

     

     

     

    2645/1008

     

    4. da li on ima snagu slobode ljubavi da se odrekne - prekine ružu

    lutanja i to odricanje pokloni ženi svoga života. tako bi načinio

    svoje remek delo i što je još važnije umro bi da bi se rodio

    kao čovek. bio bi spasen samoga sebe

    2176. hodanje

    slažem se. i nek zato umesto mene govori žena sa kojom sada hodam. ako postoji žena

    zbog koje treba da se odrekneš ruže onda je to žena koja će biti s tobom na ruži. a ruže

    ne treba da se odrekneš da bi se spasio jer njom se spasavaš i to ne samo sebe nego

    i sve ovo što nas okružuje. hodamo i smrzavamo se na asfaltnom putu kod žablja

    dok nas automobili i kamioni zalivaju kišnom prašinom. priču koju sam želeo da

    ispričam o uspehu skromnosti tehnologiji velikim brzinama maslačku neću

    ispričati. kisnućemo. sada je lepo samo zajedno kisnuti. božija čestica

    postoji u svim srcima. nemoj da prekineš ružu jer sa 

    njom na ovoj kiši sam i ja žena

    novi sad 4.2.1999

     

     

     

    2646/1007

     

    5. to što on radi je konceptualizam. opasan i ograničen

    to je zasnivanje čina na ideji a to dovodi do totalitarne

    isključivosti prema dinamici života

    2177. hodanje

    slažem se. sebe zovem tvojim imenom. kao mladić svetlog uma imao sam sreće

    da osetim kako je ideja živa. kako pokreće nosi i preporađa. ideja je lik. tvoj. ovih godina

    se pred svima nama kao i uvek raspadaju sve velike priče. snaga lika je iscrpla u maskama

    i ogledalima. hraneći se ličnošću rađaju se individualnosti sa svojim egoizmima i oni bez

    zanosa i divljenja žele da oslobode onog od koga su stvoreni. ideja kao i sve umire bez

    ljubavi a ljubav je samo sada. snaga ideje - prvog koraka - se pretvara u bezbroj sledećih

    koraka u ritam ljubavi. video sam kako se bez ljubavi sve pretvara u staro ideologiju zlo

    kažem korak za korakom pa evo ih nižu se ka periferiji grada. kao mladić sam osetio

    ono što zovu iskra. vrh duše. periferija. centar. veliko selo. tlo božije. kasnije u

    zatvoru je sledilo umiranje. tišina. praznina. video sam ptice i cvetanje ruža

    u proleću tada u mojoj dvadeset četvrtoj. a evo i sada u pedesetoj

    stupam u dvadeset šesto proleće posle toga. sve je živo. ranjivo

    padu sklono. obnavljanju. nemoj da prekineš ružu jer

    sa njom na ovoj kiši sam i ja žena. po

    trulom lišću ostavljam trag

    novi sad 5.2.1999.

     

     

     

    2647/1006

     

    6. to je individualni kult i njegova privatna kultura

    2178. hodanje

    slažem se. iz teškog oblaka u sunčanom danu padaju prve pahulje snega. sunce je

    nestalo dan se pretvorio u tamu. sneg je stao. opet pada sada krupniji. dan se smračio

    zasijalo je sunce svetlost se prostrla kroz nebo. moja umetnost je umetnost dana. sunčeve

    svetlosti. promena godišnjih doba. klime. svih prolaznika. fudbalera amaterskog kluba pored

    kojeg prolazim. toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko od ljudi vidi oseća i razume. ja

    sam javna ruža. desnom rukom lagano kroz nebo prelazim iznad bolnice želeći svim

    bolesnicima u njoj izlečenje. skrećem u park uživam u vrapčićima na grani. ponesem

    ih sa sobom da vide reku. toliko sam u ovim trenucima nemoćan da nemam snage

    ni da se pokajem. posle jednog sata prolazim pored reke sve se plavi. sve

    sada. i sve postepeno. po trulom lišću ostavljam trag. i nebeske

    reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

    novi sad 6.2.1999

     

     

     

    2649/1004

     

    7. nejasno je da li je to što on radi sebi

    na sebi (sakralna praksa) ili umetnost

    2179. hodanje

    slažem se. vetar nosi vlažan sitni sneg. kao reka. ispred mene je milan aleksić

    do malopre smo pričali. sve oko nas je vlažno. u daljini grakće jedna ptica. široko

    zasneženo polje se ipak zeleni mladim žitom. sve je jasno nema granica među

    stvarima i bićima. staro se grčevito bori da preživi. kida i uništava sve pred sobom

    samo da bi još živelo i vladalo. novo u svojoj moći nikada ne vidi da je već zastarelo

    pa se prazninom šepuri i dosađuje. tek u jasnoći stvari se vidi kako sve što postoji i

    postoji samo kad čini sve drugo. sa puta sam podigao zrno kukuruza tri zrna pšenice

    i mali žuti kamenčić. nosim ih u šaci. pozivam milana da zastane da bih pred njim

    progutao ova bića iz moje šake. i nebeske reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

    muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i progutam njih i put

    novi sad 8.2.1999

     

     

     

    2650/1003

     

    8. njegove knjige crteži fotografije da li su

    oni cilj ili su oni samo dnevnik sakralizacije

    2180. hodanje

    oboje. sunčano jutro se pred podne preobratilo u sivilo i hladnoću. noćas

    sam slabo spavao uplašio sam se jer sam imao osećaj da mi je jučerašnji

    kamenčić zaostao u grudima. u susret mi dolazi grupa mladića liče mi na

    knjige slike na neku muziku na neki film. iako su dela i životi onih koje

    volim različiti sve ih osećam isto. bliske. nikada nisam video razdvojeno

    život i delo. život služi delu delo životu. tvojom voljom se dižem nema

    tla ispod mene. evo ih prvih pahulja snega. hodam po zemlji. znam

    i spokojan sam slavljen u tvojoj slavi. samo mir. i sutra. kako je

    lepo biti. muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i

    progutam njih i put. hodanje mi je otkrilo spajanje u

    istom trenutku zanos i smirenje

    novi sad 9.2.1999

     

     

     

    2651/1002

     

    9. ne može se istovremeno biti posvećen i odgovoran

    i umetniku i monahu a on kaže da je oboje

    2181. hodanje

    ja sam ruža sa 59.164.358 koraka. ja sam put sa 44.965 prepešačenih kilometara lutanja

    hladno je promiče suvi sneg. svakim svojim korakom sejem bokore ruža... luda sam i ništa

    drugo. pesnik jedino. sve reči se sadrže u svakoj reči. nežnost i nudizam. bilo šta da kažem

    uvek ću reći isto. tanka nit kojom hodam sledeći sve one koji su prošli i prolaze sve je tanja

    svetlosnija. u ritmu sam osećam kako je sve lepo i dobro. saosećam sa svim tiranima

    ratnicima moćnicima koji mučeći druge muče i sami sebe bez mogućnosti da osete

    da je život lep i dobar. osećam se kao majka sa zemljom i nebom na grudima

    kroz tabane snaga zemlje protresa celo moje telo. nežna je vera onih koji

    mi veruju. tvojim zagrljajem sve im govorim. monah je put umetniku

    umetnik je svetlost na monahovom putu. hodanje mi je

    otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

    život je... nestajanje u tebi

    novi sad 10.2.1999

     

     

     

    2652/1001

     

    10. njegovo hodanje je privatna stvar i on je samo književnik

    2182. hodanje

    malo pre sam se rastao sa klaudijom. hodali smo do bukovca i nazad. bilo je hladno a po

    zemlji sneg. prelazim most skinuo sam kapu još je hladnije gledam u reku. sve je više ljudi

    na zemlji. sve su veće migracije i brzine. ja nemam vremena da ga gubim u brzini. niti imam

    snage da ga trošim u komforu i tehnologiji. zahvaćen milošću božije ljubavi sve manje

    pripadam sebi. osećam radost prepuštam se hladnoći. osećam je po licu i golim šakama

    kao što svaka mišićna rigidnost sadrži istoriju i značenje svog porekla tako je i svaka

    izgovorena reč put. život je... nestajanje u tebi. promiče sneg sve je kao milovanje

    novi sad 11.2.1999

     

     

     

    2653/1000

     

    11. on može biti učitelj (monah) ali njegove knjige

    umetnička produkcija afirmacija to mu je nepotrebno

    2183. hodanje

    moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred crkvom i prosi. ma kakvi

    prosi - spasava me. divim joj se. podigao sam pogled sa pejzaža. pejzaž poseduje

    izražajnost i emocionalni miris kao ljudsko biće ili životinja... hodam ka jednoj od milion

    žena. predao sam srce tvom zagrljaju. hodam za sve one čije je srce slomljeno. sam prtim

    put za život bez neprijatelja. kada sam prvi put čuo da mi je prva knjiga odlična a druga loša

    osećao sam se nesiguran ali kada sam kasnije čuo sasvim obrnuto da je prva knjiga slaba

    ali druga sjajna osetio sam spokoj. od onda mirniji i bezbrižniji nastavljam dalje. prepušten

    svom rastu kao dete. hladnoća sve ledi škripi pod mojim koracima. mislim na sve masovnije

    zabave kojima se otupljuje savest ljudi i na sve strašnije pretnje terorizmom. ulazim u kać

    leva strana lica mi se sledila i pocrvenela. ne ulazim u selo nego se vraćam. okrenuću

    i drugi obraz. moje hodanje nema cilj. promiče sneg sve je kao milovanje

    samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje ka poljima

    novi sad 12.2.1999

     

     

     

    2654/999

     

    12. to što je on prosjak po opredeljenju nije nikakvo

    odricanje nego izabrana privilegija ekskluzivnosti

    2184. hodanje

    promiče sitan sneg. ova belina i ovo promicanje su čežnja veća od sopstvenog

    srca i tako posle 2653 dana ruže lutanja desni broj ruže se spustio na tri cifre. još

    999 dana preda mnom. eto privilegije eto ekskluzivnosti. kod čede stanislava i branke

    sam popio tri rakije i sad hodam sporo. slavi mi se. kada sam 9. XI 1991 u londonu

    krenuo bilo je 3652 dana preda mnom. sada je sve manje dana sve više ruže. slavi mi

    se ne hoda mi se. molim te da umesto mene ishodaš današnjih dvadeset kilometara

    samo kreni. kada smo suočeni sa čovekom koji nas impresionira svojom istinskom

    veličinom zar ne bi trebalo da budemo pre dirnuti nego potišteni zbog saznanja

    što je svoju veličinu možda postigao samo kroz svoje slabosti. napori čiste

    krv i misli. samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje

    ka poljima. na ovom snegu postajem sama dirljivost

    novi sad 13.2.1999

     

     

    i

     

     

    toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko 

    od ljudi vidi oseća i razume. ja sam javna ruža

     

     

    hodanje mi je otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

     

     

    bilo šta da kažem uvek ću reći isto

     

     

    nežna je vera onih koji mi veruju

     

     

    moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred

    crkvom i prosi. ma kakvi prosi - spasava me. divim joj se

     

     

    napori čiste krv i misli

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svi ti dani i noći

    su bili svaki dan

    svaki dan

    i 

    sledeći

    dan

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

    4. decembar 2025.

    27759. dan mog života

     

     

    2632/1021

     

    7393  umetnost hodanja. idem idem idem i idem

     

    7394  umetnost osećanja. sve što postoji sam ja

     

    7395  umetnost mišljenja. ljubim mišljenjem

     

    7396  umetnost volje. pesma sam i slava božija

     

    7397  i odjednom osetih nemoć boga

     

    7398  božija nemoć je umetnost spasenja. božijom nemoći se u meni rađa ljubav

     

    7399  bog mi govori budi umesto mene

     

    7400  uvek kada osetim boga nestaje grč ljudsko u meni

     

    7401  raznežilo me berđajevljevo savest je uspomena na boga

     

    7402  uzvraćam saglasjem savest je ptičica

     

    posle boga smatraj svakog čoveka za boga

    2165. hodanje

    ponovo nasilje i nove pretnje bombardovanjem. ništa ne reći nego

    biti ushićen lepotom svih bića i na činiti sledeći 58.757.822 korak ruže

    lutanja. ako u meni ima još bilo kakvog oružja molim te bože i od

    njega me razoružaj. 58.757.823 - 58.757.824 - 58.757.825

    58.757.826 - 58.757.827 - 58.757.828 - 58.757.829...

    novi sad 22.1.1999

     

     

     

    2633/1020

     

    7403  stvoren bogom i ja sam bog

     

    7404  volim vodu. hodam zemljom

     

    7405  sve što vidim lepo je

     

    7406  i sve što ne vidim vidim da je lepo

     

    7407  ja. volim

     

    7408  sačinjen sam od sunca i svih zvezda. svega

    što postoji i praznine božije. to je tako jednostavno

     

    7409  posle hristovih reči ja sam put istina i život i ja sam put istina i život

     

    7410  posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

     

    7411  sumrak je malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

     

    7412  blagodat srca je izvan dobra i zla u toplom zagrljaju bezazlenih

     

    ulazim u

    2166. hodanje

    još jedan od sutona. sa

    sutonom i umorom se smiruju

    moje misli. polako nestaju hraneći slutnje

    izdaleka. postajem svet i sveto neznanje koje

    me ispunjava. radostan od tog utrnuća još par

    puta lako zamahnem krilima i ugnezdim se

    u tvom srcu. 58.757.823 - 58.757.824

    58.757.825 - 58.757.826 - 58.757.827

    58.757.828 - 58.757.829... tih

    kao otpali list

    novi sad 23.1.1999

     

     

     

    2635/1018

     

    7413  najviše me uzbuđuju rečenice koje ništa ne govore nego su samo tu. seme

     

    7414  jedan petao kukuriče na đubrištu posle njega počnu i svi ostali

     

    7415  lucidno mišljenje mi je dosadno jer je nekreativno

     

    7416  već par dana je sivo bez sunca. temperatura

    oko nule bez vetra. jednolično. monotono. pravo

     

    7417  kao beba čovek je najjači

     

    7418  kao dete sve oseća

     

    7419  kao devojčica ili dečak sve zna

     

    7420  kao devojka ili mladić sve može

     

    ono čobansko u meni

    2167. hodanje

    ponedeljak je. obavio sam posao

    dobra stvar dobro obaviti posao. poezija

    je neprestano ići s noge na nogu. nikad ne

    žuriti. biti spor kao što su spori seljaci ili čobani

    ne posedovati ništa da bi voleo sve. pogledom

    se pridružiti galebovima i sa njima leteti. tih kao

    otpali list. ponedeljkom je najlepše biti marija

    novi sad 25.1.1999

     

     

     

    2636/1017

     

    7421  nekada su rečenice koje pišem samo izjave

     

    7422  puteljci

     

    7423  ja sam reč. u ustima plod

     

    7424  ja sam slika. snaga neba

     

    7425  ja sam ples. pesma tela

     

    7426  ja sam pesma. ples duše

     

    7427  ja sam dobrota. dobra dobrota

     

    7428  ja sam lepota. oči svetlosti

     

    7429  ja sam sloboda. plodna zemlja

     

    7430  ja sam istina. ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

     

    7431  ja sam sve. bilo šta. nežni um

     

    7432  ja sam jedno. kap. rosa. pupoljak

     

    7433  ja sam bog

     

    izjave

    2168. hodanje

    su seme i sejanje. bacanje

    žudnje u majku čuda: neka bude

    semenje me vodi ja sam samo nežnost

    ponedeljkom je najlepše biti marija

    ja sam pletilja. ti hodaš s

    mojim rečima

    novi sad 26.1.1999

     

     

     

    2637/1016

     

    7434  izgubio sam snagu. sivo je i drugi crni pas protrčava pored mene

     

    7435  hodam bez ikakvog uzbuđenja. polako

     

    7436  ipak blaga napetost. podrhtavam strunom postojanja

     

    7437  tamne površine su vlagom postale još tamnije

     

    7438  slaba kiša pada u istom ritmu kao moja osećanja

     

    7439  kroz otvore budućih prozora na spratu koji se nadograđuje vire velike fosne

     

    7440  pitam se da li da pređem na drugu stranu ulice ne bi li mi bilo malo zanimljivije

     

    7441  posle stotinak metara donosim odluku: ipak ću ostati na ovoj strani

     

    hajmo hajmo nehajmo

    2169. hodanje

    malo pre mi je srce dva puta preskočilo

    u grudima. oduzelo dah. kao i uvek malo

    uplašilo. usporio sam. umorilo se srce. ja sam

    pletilja. ti hodaš s mojim rečima. stojim na uglu

    i čekam zeleno sve je tako kišno sivo

    novi sad 27.1.1999

     

     

     

    2638/1015

     

    7442  sinoć mi je boris kovač doneo dvadeset četiri pitanja koja

    su nastala u tročasovnom razgovoru sa z. p. i b. s. o mom životu i

    mojoj umetnosti. ovo ti je dolivanje ulja na vatru rekao mi je

     

    7443  od ponedeljka ću dvadeset četiri hodanja posvetiti ovim pitanjima

     

    7444  svaka kritika-krletka boli ali i vodi pokajanju i osnaživanju. vedrini

     

    7445  brrrr. brrrr. kako je život opasan ali je još više divan i čudesan. božanstven

     

    stopalo ti ljubim

    2170. hodanje

    kako je to divno prihvatiti osudu

    osetiti krivicu. podneti kaznu. okupati se

    pokajanjem. prepustiti se nevinosti. iz nevinosti

    osetiti nežnost prema onima koji su te osudili

    stojim na uglu i čekam zeleno sve je tako

    kišno sivo. na kraju dana se razvedrilo

    vedrina mi daje snagu

    novi sad 28.1.1999

     

     

     

    2639/1014

     

    7446  lepo smo se javili jedan drugom kestendžija i ja. osetio sam

    kako su me u novembru i decembru kestendžija i njegova žena voleli

     

    7447  hladnoća je zaledila tragove stopa i automobilskih

    guma u ledenom snegu pa se sada džombam po njima

     

    7448  dva psa me iz daljine opominju da im se ne približavam

     

    7449  polja su pod snegom prazna

     

    7450  u daljini manja od nokta jedna osoba mili na horizontu

     

    7451  nije priroda ta koja vidi prirodu nego ličnost vidi ličnost

     

    7452  zastao sam i gledam svoje tragove na snegu

     

    kako kaže put

    2171. hodanje

    na hladnom vazduhu zamišljam

    razgovor sa onima koji me osuđuju

    osećam da ne vredi da im bilo šta objašnjavam

    počinjem da plačem suze mi liju niz lice. njima je

    neprijatno. kažem im sve je u redu sve je u redu

    to samo suze govore. na kraju dana se razvedrilo

    vedrina mi daje snagu. zemljo postani nanovo

    čista jer noge koje te gaze jesu svete

    novi sad 29.1.1999

     

     

     

    2640/1013

     

    7453  noć sam proveo uz vino sa draganom i borisom. bila je to sedma ekspedicija

    ljubavi. ujutru je došla zorica kovačič pa smo hodali šest kilometara po keju. hladnoća

    mi je napadala grlo. dan sam proveo u sobi pokušavajući da se odmorim. sada sam

    na još hladnijem vetru od onog jutrošnjeg. po ulicama grada leti snežna prašina

     

    7454  ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

    poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

    santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

     

    7455  snežna prašina po asfaltu leluja kao seta po ledinama

     

    knjiga od koraka

    2172. hodanje

    ponoć je vetar je stao. hladnoća

    je toplija. osećam se lepo kao da u

    naručju nosim svet. zemljo postani

    nanovo čista jer noge koje te gaze

    jesu svete. kao da smo se

    spojili ljubim te

    novi sad 30.1.1999

     

     

    i

     

     

    bog mi govori

    budi umesto mene

     

     

    stvoren bogom i ja sam bog

     

     

    posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

     

     

    malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

     

     

    puteljci

     

     

    ja sam bog

     

     

    ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

    poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

    santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si bila baš

    ono ko sam ja

    želeo da jesam

    i zato smo bili

    jedno u slavu

    jednog

    i

    jednog

    jedinog

    boga

    tebi

    i

    meni

    u

    ruži

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    osetim pesma sam

    3. decembar 2025.

    27758. dan mog života

     

     

    2622/1031

     

    7340  već treći sat pada kiša

     

    7341  hodam sa sašom stojanovićem. posle odluke da se ne vidimo

    sedam godina lepše je i lakše među nama. svako je u svom iskušenju

     

    7342  jedan od načina da sačuvam drugog je da sačuvam sebe svoj put

     

    7343  dokazi omalovažavaju

     

    7344  bog može sve sem da primora čoveka da ga voli

     

    7345  volim stvaraoce koji govore o svojim (mojim) slabostima i

    manama. o ljudskoj oholosti i gluposti. o mizeriji svesti i banalnosti zdravlja

     

    7346  najviše me uzbuđuju i zanose stvaraoci koji

    svojim životom utiru put božanskom u sebi (meni)

     

    7347  nedokučivom savršenstvu kojim bog zrači u meni kliknem: pevajmo pevajmo

     

    7348  puno je vlage. samo je divljenje u stanju nešto da shvati

     

    bez drugog dana vetra

    2156. hodanje

    od blagog umora blago se zanosim. poigravam

    se hodanjem. odmara me lelujanje i prepuštanje

    duboko udišem vazduh. još duže ga izdišem. vetar mi je

    odneo snagu odluka me je smirila. uskoro će sumrak

    ali se dan rasvetljava ta svetlost kao da me miluje

    novi sad 12.1.1999

     

     

     

    2623/1030

     

    7349  jedna od najtežih stvari u mom životu je što nisam imao od koga da

    tražim blagoslov za svoje odluke i postupke. u sedamnaestoj sam skrenuo sa

    utabanog puta žudeći za nepoznatim sluteći divotu i čudo života. tada nisam znao

    koliko je opasno da se na put kreće sam. platio sam to kaznom samoćama

    ali ja sam slutio da su novi putevi neophodni i ja sam se samo uputio

     

    7350  umesto blagoslova krenuo sam pravim putem. bogu

     

    7351  vodila me je stvaralačka svetost smelosti

     

    7352  u boga i sjajne ljude nikada nisam posumnjao

     

    7353  umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

     

    ptice pevačice su blagoslov

    2157. hodanje

    hodam za štiglića. žutaricu (štoncajzla). zelentarku

    (krengla). običnu zebu (fink). zimovku (gimpla)

    kosnopljarku (hanefla). cajzića. vrste kojima preti

    istrebljenje. nebo se naoblačilo i sve je zaplavilo. nežne

    ptice me uvek razneže i daju snagu. uskoro će sumrak

    ali se dan rasvetljava. ta svetlost kao da me miluje

    mislim o tom malom kao ruža lepom

    cvrkutavom srcu u ptičijim grudima

    novi sad 13.1.1999

     

     

     

    2624/1029

     

    7354  živim da bi drugi živeli

     

    7355  hodam da bi drugi živeli istinu slobodu dobrotu lepotu i ljubav

     

    7356  umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

     

    7357  idem da upijam sunce

     

    7358  viši ili niži. siv ili plav. zatalasan ili miran tek dunav teče i teče

    isto i neprekidno. samo dolazi dolazi dolazi i odlazi. sličan danima

     

    7359  ma ne bi ja tebe ostavila za cijelu jugoslaviju

    kaže baka svojoj unuki koja se pentra po klupi

     

    7360  da sam neprestano hodao iz mesta u mesto iz jezika u jezik iz kraja

    u kraj mozak bi mi plivao u nedefinisanom i nepoznatom prostoru. hodajući

    ovako kako nisam planirao uglavnom u poznatom svaki dan se suočavam sa

    bezrazložnošću. i kada joj se prepustim svet se pojavi u svojoj punoj lepoti

     

    lepi svet

    2158. hodanje

    jasna rečenica kao jasan

    dan. mislim o tom malom

    kao ruža lepom cvrkutavom

    srcu u ptičijim grudima. lep

    je današnji dan ali ipak

    ti mi nedostaješ

    novi sad 14.1.1999

     

     

     

    2625/1028

     

    7361  mama ode u školu i ja je čekam. stalno gledam koliko ima sati. ali ako slučajno

    ona malo zakasni ja počinjem da budem gladan i nervozan. razmišljam šta je moglo da joj se

    desi. onda počnu da mi padaju skroz neke nebulozne misli. joj nešto se njoj desilo. neko je

    kidnapovao. udarila su je kola. to obično pomišljam. onda se uplašim da me neko gleda i

    da to ne bi bilo ja kobajagi pregrizem jezik. i tako strepim i strepim i kad ona dođe kao

    da je vidim prvi put. neko olakšanje mi se desi. i onda s njom počnem da pričam i

    odma jedem i sve zaboravim kao da nije ni bilo priča jovan živanović

     

    7362  malo osećam samo noge kaže dvanaestogodišnji

    jovan posle devetnaest kilometara hodanja

     

    jovanov savet

    2159. hodanje

    kod svih ljudi na svetu bilo crni japanci ili ne znam ni ja koji

    važno je da budu ono što jesu. svi treba da veruju u sebe i u

    druge ljude koji veruju u ono što rade. ne valja kad ljudi ne veruju

    u to što neko radi. ne veruju u čoveka. misle da je lud čovek koji hoda

    20 km svaki dan. ko što hoda miroslav. svi koji nešto žele da postignu u

    životu moraju da prate sve ono što ih sleduje. da oni žive zbog nečega

    zbog nekoga zbog sebe zbog ljubavi. lep je današnji dan ali ipak

    ti mi nedostaješ. dalje dalje jovanovim savetom

    novi sad 15.1.1999

     

     

     

    2626/1027

     

    7363  hodam sa sunom mandićem. priča mi o svojoj prvoj izložbi crteža koju će imati u

    martu volim crtež jer on kao da sam izlazi iz mene. tuš mi savršeno odgovara. kroz crtež

    najlakše izbacujem energiju. svoja osećanja povređenost bol koju osećam. mene povređuju

    neiskrenost laž zlo uopšte. dušu mi povređuje nagriza. onda ja tu bol izbacim. islikam. ja

    crtam svoja osećanja ne ni ružno ni lepo nego ono što izvire. ja izlažem te crteže jer su oni

    za svakoga. to je zato što ja ne delim ljude. jer delenje dovodi do rasizma. moja poruka

    tim crtežima bila bi neka harmonija destrukcije. jer sve što vidim ja mogu da uništim

    ili da sklopim. ne znam da li je to prerano što imam izložbu u devetnaestoj. ja sam

    te crteže odneo. crtao sam da bi ih i drugi ljudi videli. voleo bih da se time

    bavim u životu jer najlepše je raditi ono što voliš i plus si za to i plaćen

     

    umij me i biću belji od snega

    2160. hodanje

    volim mlade ljude. uzbudljivo je biti u blizini

    nečijih početaka. prisustvovati porođajnim mukama

    i neodgonetljivoj potrebi da nešto učine. dalje dalje

    jovanovim savetom. najlepši i najzahtevniji

    posao je uvek voleti

    novi sad 16.1.1999

     

     

     

    2628/1025

     

    7364  ponedeljak je. opet nasilje i masakri na kosovu. verujem

    u svačije ljudsko srce ali prezirem nasilje i gadim se oružja

     

    7365  samo podsećam: metar je rastojanje koje u praznom

    prostoru prevali svetlost za 299.792.458 delova sekunde

     

    7366  nežnost je najfinija mera svih stvari

     

    7367  ako vidiš tvog brata kako greši prebaci preko njegovih pleća ogrtač tvoje ljubavi

     

    7368  kao sunčeva svetlost preliva se preko mene blagost sveta

     

    7369  blagošću grlim bol. grlim sukob i mržnju jednih i drugih

     

    svetlucaju koraci po zemlji

    2161. hodanje

    kad kažem da je ruža jedinstvo telesnog

    osećajnog i mentalnog hoću da kažem da je

    ona treptaj volje božije. nicanje. novo ja. jedinstvo

    religije umetnosti i nauke. ali ne jedinstvo postojeće

    religije postojeće nauke i postojeće umetnosti. bajkoliko

    jedinstvo. saosećanje drvoredima. poklonjenje mladoj

    prosjakinji. najlepši i najzahtevniji posao je - uvek

    voleti. milo moje - bajka smo

    novi sad 18.1.1999

     

     

     

    2629/1024

     

    7370  šta je tajna različitog

     

    7371  ko je tajna istog

     

    7372  kada se tajna otvori uvek zasija jednostavnost

     

    7373  uvek sam prezirao ljudske tajne jer one kriju želju za

    moći. uvek me je uzbuđivala božija tajna. tajna dobrote. tajna

    lepote. tajna istine. tajna slobode. tajna ljubavi. tajne bez tajni

     

    7374  izlazim iz grada tu više nema ljudi istorije kulture

    društva moći. krhkošću kojom hodam sve je jasno... lepo... dobro

     

    7375  tajna istog je božiji put

     

    7376  tajna različitog je put ka istom

     

    7377  pada hladnoća i magla nad gradom. oboje mi prijaju

     

    sanjarenje sa tajnama

    2162. hodanje

    slobodan tišma mi je doneo vitgenštajnove

    beleške o religiji. vitgenštajnovo zračenje me uvek

    uzbudi ako je nešto dobro to je onda i božansko. lepi su

    mi suze i mišljenje. osmeh i odricanje. hladnoća kao da

    govori. milo moje - bajka smo. trebalo bi da filozofi

    jedan drugog pozdravljaju ovako: samo polako

    novi sad 19.1.1999

     

     

     

    2630/1023

     

    7378  hvala ti lepo da si mi živ i zdrav uvek mi kaže

    mlada i lepa prosjakinja. kako mi njen osmeh i reči znače

     

    7379  što sam stariji sve manje znam i sve dublje uviđam

     

    7380  čovek je: sa-liturg sa-tvorac sa-pesnik sa bogom

     

    7381  na jednoj od stranica tekstova o vitgenštajnu

    izbledelom braon olovkom slobodan tišma je nežno zapisao

     

    mogu samo da govorim

    o sebi ali postajem

    dosadan gnjavim ljude

    zato je najbolje da ćutim

     

    7382  zdravi ljudi za razonodu ne gnjave ljude pričom o sebi

    nego pričama o svojoj deci. svojoj rodbini. svom poslu. svom

    klubu. svojoj partiji. svom narodu. svojoj religiji. svojoj državi

     

    7383  jato vrana leti kroz maglu iznad mene

     

    i inače ćutati

    2163. hodanje

    ptice koje su me pre jedan sat preletele

    sada posmatram na poljani pred ulazak u grad

    rasporedile su se po travi zabeleloj od inja. u belom

    još je crnja njihova leteća gar. inje me je raznežilo

    kao i slobodanov zapis. trebalo bi da filozofi jedan

    drugog pozdravljaju ovako: samo polako. verujem

    u čuda koja se rađaju iz reči da

    novi sad 20.1.1999

     

     

     

    2631/1022

     

    7384  hodam melodijski

     

    7385  osetim pesma sam

     

    7386  ne bi u sedamnaestoj preživeo da nisam naslutio da je život pevanje

     

    7387  prepliću se noge idu same sa zemljom zajednički pevaju pesmu

     

    7388  dobar dan za čitanje siorana

     

    7389  ne slažem se sa sioranom ali me on raznežuje i ja ga volim

     

    7390  sve se beli od inja

     

    7391  ptice i tišina

     

    7392  i odjednom vidim sva svoja hodanja: sva su ona razgovor sa tobom

     

    prizor mora više obogaćuje od budinog učenja

    2164. hodanje

    čitam u sioranovom pismu dok utanjam u prizor sumraka. otkuda u svakom

    prizoru tolika snaga i lepota. otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

    verujem u čuda koja se rađaju iz reči da. ako u meni ima još bilo

    kakvog oružja molim te bože i od njega me razoružaj

    novi sad 21.1.1999

     

     

    i

     

     

    u boga i sjajne ljude

    nikada nisam posumnjao

     

     

    umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

     

     

    živim da bi drugi živeli

     

     

    umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

     

     

    nežnost je najfinija mera svih stvari

     

     

    tajna istog je božiji put. tajna različitog je put ka istom

     

     

    otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    jer tek kad smo

    najebali pred svakim

    danom deset godina

    baš tih deset godina

    su nam se otvorile

    i podale svakog

    dana

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

    2. decembar 2025.

    27757. dan mog života

     

     

    2611/1042

     

    7280  hiljadu devetsto devedeset deveta godina

     

    7281  posle novogodišnje noći ulice su uvek prazne i tihe

     

    7282  samo poneko prođe

     

    7283  prija mi da prođem i kroz ovaj dan

     

    7284  neću danas mnogo hodati. šetaću maziću se u zatvorenom gradskom prostoru

     

    7285  prelazim jednu raskrsnicu iako je na semaforu crveno

    sam sam može mi se. baš kao i onim psima lutalicama

     

    7286  kaplje led sa krova autobuskog stajališta

     

    7287  danas je toplije duvao je jugo. ipak ću staviti kapu na glavu

     

    7288  samo poneko prođe

     

    čekam te i ljubim moje malo-veliko čudo

    2147. hodanje

    nema više magli ali i dalje pun mesec sija nad gradom. kada

    dune topao vetar nasluti se i more i leto. vlažan vazduh

    zatitra u nozdrvama. sutra je petak. dođe mi da 

    kao konj zaržem visoko ka nebu

    novi sad 1.1.1999

     

     

     

    2612/1041

     

    7289  danas je još toplije. led se topi. opušteniji sam telo se ne čuva od hladnoće

     

    7290  raskopčao sam se sasvim usporio

     

    7291  više od ove sporosti nije potrebno

     

    7292  odmaraju se svi napori u meni

     

    7293  na bulevaru zastanem podignem glavu ka

    suncu i zatvorim oči. stojeći leškarim i sunčam se

     

    7294  fotografski aparat se pokvario i dok ne kupim drugi biće pauze u radu sa fotografijama

     

    7295  na suncu se i ja topim

     

    7296  nek u ovom užitku sporosti isteknu sve moje

    brige i nevolje. i nek uteku velike količine zdravlja

     

    zlatnih šest kilometara

    2148. hodanje

    umetnost je uživanje u svom telu. umetnost

    je odmaranje. osećanje slobode tu u mišićima

    kostima mesu nervima. umetnost je vaskrsnuće - telo

    hrani telo večnosti. bog samo bog. dođe mi da kao

    konj zaržem visoko ka nebu. i radosniji i

    spokojniji kad izgovorim reč bog

    novi sad 2.1.1999

     

     

     

    2614/1039

     

    7297  već nekoliko dana pred polazak na hodanje kroz prozor gledam patke gnjurce

    kako se spuštaju dunavom ali samo do mosta. onda uzleću i odlete dvesta-trista

    metara uzvodno i ponovo se spuštaju. mamu mu jebem život je neobjašnjivo lep

     

    7298  živeću večno jer sam od večnosti

     

    7299  kad osetim snažno strujanje života poželim da nešto

    važno i zanosno kažem ali baš tada osetim: pa sve se govori samo

     

    7300  ono po čemu sam se prošlih dana klizao sada se pretvorilo u mokri sneg i bljuzgavicu

     

    7301  da li to umire pas pored puta. posle dvadesetak metara

    zastao sam da ga pogledam. osetio je to i sa naporom se okrenuo 

    ka meni. pogledi su nam se spojili tuga je bila u njegovim očima

     

    7302  kao bare sa puta nestaće i svako od nas

    ali dok živimo svi smo tu da bismo život slavili

     

    psu

    2149. hodanje

    kasnije sam hodao za psa

    knjiga koju sam čitao je govorila o tajnama

    tela i ezoterijskim učenjima dalekog istoka. na

    njenim belim stranicama su ostali tragovi kapljica

    koje su letele posle velikih kamiona. i radosniji i

    spokojniji kad izgovorim reč bog. ja sam trag

    kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

    novi sad 4.1.1999

     

     

     

    2615/1038

     

    7303  polazim sa torovom uvidom koji se i meni

    dogodio jednom učinjeno dobro je učinjeno zauvek

     

    7304  pre mesec dana sam se sa jednom mladom ženom dogovorio da se

    vidimo sutra i odlučimo da li ćemo živeti zajedno. njoj je dvadeseta meni

    pedeseta to je već velika priča. sve je moguće kad se bića sretnu

     

    7305  ponesen slikama velikih energija pomišljam da na dan proleća ponovo pokušam da

    hodam trideset šest dana po trideset kilometara. tada mi se slika otvori i pomislim kako bi

    bilo lepo da od tada hodam sledećih devet meseci po trideset tri kilometra dnevno. oh

    kakav bi to bio napor u slavu začeća. u slavu devet meseci potrebnih da se život stvori

     

    7306  ponesen slikama o velikom naporu ipak

    hodam lagano prepuštajući se vlažnom i toplom danu

     

    hodao sam

    2150. hodanje

    za želimira žilnika. spokojan

    sam jer znam da su i ljubav i lepota živi

    snaga mi ulazi kroz nozdrve jer ovo je prvi

    prolećni dan. ja sam trag kojim će deca

    svoje roditelje vaskrsavati. s tobom

    osetim: pa lep sam i ja

    novi sad 5.1.1999

     

     

     

    2616/1037

     

    7307  jučerašnji torov citat mi se čini još važnijim evo ga u celini dobro znam ako bi

    hiljada ako bi stotinu ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati - ako bi samo deset

    poštenih ljudi - avaj ako bi se i jedan pošten čovek u državi masačusets prestavši da

    drži robove stvarno povukao iz tog ortakluka i zbog toga bio stavljen u opštinski

    zatvor to bi bilo ukidanje ropstva u americi. nije važno koliko se početak

    može činiti skromnim - dobro učinjeno jednom učinjeno je zauvek

     

    7308  do malopre sam hodao sa milanom aleksićem. sve

    vreme nam je sunce sijalo u oči. sada je oslabilo i sija mi u leđa

     

    7309  preda mnom je dugačka senka i krajolik koji se posle zime i sivila budi na žutom svetu

     

    7310  posle hodanja u šest uveče ćemo se sresti

     

    jedan jedini

    2151. hodanje

    današnje hodanje sam

    posvetio jednom jedinom dovoljnom

    čoveku s kojim sve počinje. hrabrom i

    dobrom čoveku. s tobom osetim: pa

    lep sam i ja. bila mi je petnaesta

    kada smo krenuo ka tebi

    novi sad 6.1.1999

     

     

     

    2617/1036

     

    7311  polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

     

    7312  po travi još neotopljen noćašnji led. prolećni dan

     

    7313  kada je sinoć posle reči nisam spremna izašla iz

    stana zaplakao sam pustio cesariu da peva njen fado napunio

    čašu vina podigao je uvis zaplesao i viknuo hvala ti bože hvala ti bože

     

    7314  otkud u meni i pored velike samoće i mnogih napuštanja

    toliko puno ljubavi i svečanosti. to je od tvoje lepote koja živi u meni

     

    7315  na ovom suncu ja sam samo jedan blag osmeh

     

    7316  umetnost mora da bira između življenja da bi se umrlo i umiranja da bi se živelo

     

    7317  promrzli prošlogodišnji šipak na divljim ružama

     

    7318  pod ružama zelena mahovina

     

    7319  po travi smrznuti sneg

     

    ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

    2152. hodanje

    u svež vazduh izdišem ljubav. hiljadama godina su za mene

    izdisali svoju ljubav velike žene i veliki muževi. ljubav je živa

    nikada ne umire. udišući vazduh njihovom ljubavlju sam

    se preobrazio. ne postojim ti postojiš u meni. bila mi je

    petnaesta kada sam krenuo ka tebi. hodam

    tuga se moja u pevanje pretvara

    novi sad 7.1.1999

     

     

     

    2618/1035

     

    7320  osmi januar dve hiljade sto pedeset treće hodanje. sada posle toliko hodanja

    znam da je pod svakim tekstom moglo pisati taj i taj broj zagrljaja taj i taj broj ljubljenja

     

    7321  tek ovde van grada na hladnom opustošenom poljima se oseća miris proleća

     

    7322  tek pod nebom osetim sjaj susreta

     

    7323  vidim nas oboje jedno drugo u očima

     

    7324  kako su mi pored ovih suvih trski na praznom

    putu jasne ove reči ne pripadamo sebi već tvojoj ljubavi

     

    7325  vetrić ptić

     

    7326  evo tih reči naša žudnja je dublja od našeg srca. mesto odakle je potekla dalje

    je od našeg srca. naša potreba da volimo takođe je tajna jer nas čini nalik bogu

     

    volim te

    2153. zagrljaj

    dok me gledaš kako ovim

    rečima hodam ka tebi. ja koji sam

    sve: vlažni crni asfalt prekriven ugljenom

    prašinom. u poniznosti tobom obgrljen i obasjan

    mašem rukama ka nebu i brdima sreće. hodam

    tuga se moja u pevanje pretvara. sve vreme dok

    sam razgovarao sa tobom toliko sam te

    osećao da su mi suze navirale na oči

    novi sad 8.1.1999

     

     

     

    2619/1034

     

    7327  kada kao malopre na ulici ugledam dobrodušno lice osetim: vredi živeti

     

    7328  subota je pust trg pada kiša sa gradske kuće poleću golubovi

     

    7329  ja sam sada jednostavna kao trava napisala je

    sedamdesetčetvorogodišnja žužana horn u pismu čili utaši sa

    kojom sam se malopre upoznao i sa njom u njenom sestrom aniko hodao

     

    7330  sa kišom promiče i sneg. sestre čila i aniko su tako krhke

    prevodile su ružu na mađarski. cela ruža je jedna molitva rekla je čila

     

    7331  sam izlazim iz grada. kisnem

     

    7332  svetlucaju kapi kiše na tamnim granama divljih ruža

     

    7333  muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

     

    lica koja mi daju snagu

    2154. poljubac

    kiša je stala. spolja sam mokar od kiše iznutra

    od znoja. raskopčao sam se kapu nabio preko čela

    šal mi se leluja cipelama prskam. na zidu lep grafit blago

    vetru stalno duva. da bih se razveselio gazim i prskam po

    barama kao dete. niz glatku koru stabala sliva se voda

    sve vreme dok sam razgovarao sa tobom toliko sam te

    osećao da su mi suze navirale na oči. za kraj ovaj

    narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

    novi sad 9.1.1999

     

     

     

    2621/1032

     

    7334  slušajući bliske ljude vidim kod njih ono što mi se ne sviđa ni kod mene

     

    7335  jak vetar koji je jutros počeo da duva će mi pomoći da izađem iz sebe

     

    7336  lete vrane

     

    7337  vraćam se bolje je ali se nisam sasvim izduvao. ostaje mi da se podsmehnem

    sebi. i utešim mišlju ako smo u nepovoljnom položaju to bog želi da nam bude tako

     

    7338  saši stojanoviću koji je bio povod mojoj današnjoj borbi sa samim sobom želeći da

    uspe da bude bolji umetnik i čovek predložiću da se ne vidimo sledećih sedam godina

     

    7339  15:14 živele odluke

     

    prvi dan vetra

    2155. hodanje

    kažu da vetar kad počne da duva

    duva nekoliko dana. i to neparnih. hajde

    da budemo s njim. vetar me danas podstiče na

    odluke. odluke me vode ka slaganju ili trpljenju

    sa onima sa kojima se ne slažem. za kraj ovaj

    narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

    vetar mi je odneo snagu odluka

    me je smirila

    novi sad 11.1.1999

     

     

    i

     

     

    živeću večno jer

    sam od večnosti

     

     

    ja sam trag kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

     

     

    polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

     

     

    u poniznosti tobom obgrljen i obasjan mašem rukama ka nebu i brdima sreće

     

     

    muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bili smo

    ništa

    iz

    koga

    je

    kročio

    i

    korača

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

    1. decembar 2025.

    27756. dan mog života

     

     

    2600/1053

     

    7233  osećam: starim

     

    7234  starenje me rastužuje i raduje. rastužuje me jer mi život kao voda

    ističe iz ruku. raduje me jer me kao vetar nosi u nepoznato nedoživljeno

     

    7235  starenje mi pomaže da u licu vremena otkrijem sve plemenite i mudre stare ljude

     

    7236  starenje mi pruža šansu da budem dostojan svačije mladosti

     

    7237  nisam poneo šal hladno mi je na grudima sa obe šake ih pokrivam i grejem

     

    7238  žudeći za životom izgubio sam osećanje da imam pravo

    na život. čeznući za ženom ženu sam tražio. nikada nijednoj ženi

    nisam rekao ti si moja. ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

     

    nema kraja našem putu

    2137. hodanje

    moj život nije moj ja sam mu samo put

    ka ja. lepo je: ja umire da bi ja živelo. pada

    sumrak gledam u gomilice narandžastih šargarepa

    koje prodaju ulični prodavci. iz sporedne ulice izlazi

    pas glavnom nastavljam ja. kada rodi grožđe rodi

    i kesten kaže mi kestendžija muž

    moje kestendžijke

    novi sad 21.12.1998

     

     

     

    2601/1052

     

    7239  inspekcija nas sad razbila čujem u prolazu jednog uličnog prodavca

     

    7240  iako se topi noćašnji sneg teško je hodati jer je i poledica i bljuzgavica

     

    7241  u trideset devetoj sam odlučio da ću od svoje četrdesete druge do svoje pedeset

    druge deset godina hodati. odakle od koga je meni došla hrabrost za takvu odluku

     

    7242  starenjem i bolovima ruža je zdravija i mlađa njom postajem zdraviji i mlađi i ja

     

    po snežnim granama odmaram oči

    2138. hodanje

    u hladu već počinje da ledi a sunce još snažno sija

    kada rodi grožđe rodi i kesten kaže mi kestendžija muž

    moje kestendžijke. često ne mogu da završim tekst

    novi sad 22.12.1998

     

     

     

    2602/1051

     

    7243  hodam da bih proslavio zajedništvo tela duše i duha

     

    7244  telom se molim i saosećam sa osećanjima svih drugih

     

    7245  telom se molim i mislim misao svakog čoveka

     

    7246  telom se molim da mi volja bude volja božija

     

    7247  pada sumrak. smog se diže nad gradom. svaki trenutak na ovoj zemlji je neponovljiv

     

    7248  ivicom puta dok mi farovi automobila sijaju u lice hodam pored jablanova

     

    uzbudljiv si kad si umoran

    2139. hodanje

    kao na traci čuju se šmirglajući koraci na

    suvom snegu. ja sam osmogodišnji zvuk. nada

    mnom je mlad mesec. površina dunava se naježila

    treperi svetluca. često ne mogu da završim

    tekst. prelazim most - ja sam reč

    novi sad 23.12.1998

     

     

     

    2603/1050

     

    7249  danas sam dobio dvadeset treće dajanino pismo. upoznao sam je leta 95 u loznici

     

    7250  polja i sve što me okružuje ovde izvan grada se

    zabelelo. belinu šara drveće koje je takođe pod snegom

     

    7251  nevinost prizora me nadahnjuje. lepotom ispunjava. podstiče suze

     

    7252  jedina ambicija koju imam je da pojmim primim u sebe tvoju umetnost

    reči korake... kada je banuo u troju da je ubije menelaj je kažu čim su se promolile

    helenine dojke ispustio mač. takvu lepotu koja vlada snagom treba tražiti. ali kako

    znati koja je tvoja helena. ne morati birati - blagodat je koja gotovo nikome nije

    data... ne sudim oštro sebi već želim bolje i više za tebe za ružu piše dajana

     

    hodanje za dajanu jovanović

    2140. hodanje

    kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost

    tako me hrabre žene hrane svojom nepresušnom

    lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

    ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom

    u nepoznato u slavu božiju. prelazim

    most - ja sam reč. znam tvoj sam

    novi sad 24.12.1998

     

     

     

    2604/1049

     

    7253  hladnoća steže kao škrgut stisnutih zuba

     

    7254  jedanaestog avgusta sam se skinuo go do pojasa da bih golom kožom pozdravio

    najhladniji dan zime koja me je čekala. evo tog dana pozdravljenog letošnjom toplotom

     

    7255  zastanem raznežili me vrapčići

     

    7256  tragovi hladnoće mi se vide na licu baš kao i tragovi sunca ili vetra

     

    7257  hladnoća mi uzima snagu i spava mi se

     

    7258  setih se nežnih smrti u snegu

     

    hodanje za violetu jovanović

    2141. hodanje

    sve mi je draža življa lepša ova ruža. ruža

    svih godišnjih doba. osme zime već ruža u kojoj

    su nestale mnoge moje nade. u kojoj sam se naučio

    smernosti radosti i u porazima. tišinom prelivena

    znam tvoj sam. miroslave najuzbudljivija mi je

    tvoja želja da uvek ideš dalje dublje u mene

    novi sad 25.12.1998

     

     

     

    2605/1048

     

    7259  izdišem. opuštam se koža mi se ježi. ispuštam sve svoje strahove i bolesti

     

    7260  od jutros sam neraspoložen zabrinut. pomišljam na bolesti. starenje

     

    7261  na velikoj hladnoći i sivilu subote moja neraspoloženost se samo uvećavala

    i onda u jednom trenutku kada sam prihvatio sebe oraspoložio sam se

     

    7262  i sa bolestima i starenjem ja sam slava životu

    neponovljivi oblik u bogatstvu njegovih oblika

     

    7263  suvo hrastovo lišće popalo po snegu

     

    7264  hladnoća mi struji oko lica

     

    jednostavno jednostavno

    2142. hodanje

    i posle trideset godina me uzbuđuje ono

    isto što me je oduvek i uzbuđivalo - jednostavnost

    pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

    hladno je i subota je. sve sam rekao. miroslave

    najuzbudljivija mi je tvoja želja da uvek ideš

    dalje dublje u mene. hodam peva

    amalija rodrigeš

    novi sad 26.12.1998

     

     

     

    2607/1046

     

    7265  magla se polako diže. sve se beli. ponovo se otkriva svet

     

    7266  u blizini ušća save u dunav zanesen čitam poetičke tekstove

    fernanda pesoe. pomeraju me gubim se podrhtavam od radosti

     

    7267  podignem glavu a snežna belina po kojoj se rasipa sunce me

    porazi onako kako su pesou poražavala maglena jutra u lisabonskoj luci

     

    7268  na ulicama beograda ljudi se guraju i provlače

    jedni kroz druge. božićni i novogodišnji su praznici

     

    7269  u velikim gradovima ljudi su kao trave po poljima

     

    7270  na poljima sam jedina travka u gradu jedna od mnogih

     

    7271  blizu je ponoć ponovo se magla spustila na zemlju

     

    7272  kao senke ulicama promiču ljudi

     

    umetnost je izbegavanje delanja... pesoa

    2143. hodanje

    već nekoliko dana je hladno. temperatura ispod nule

    sve se mrzne. hladan vazduh napada šake lice grlo stopala

    trgovi glavnih ulica su ukrašeni šarenim sijalicama. kako se

    približavam dunavu magla je sve gušća. svuda je klizavo 

    tri puta sam već mogao pasti. hodam peva amalija

    rodrigeš. da li će i sutra biti magle

    novi sad 28.12.1998

     

     

     

    2608/1045

     

    7273  upravo je prošao beli kombi na kojem velikim

    slovima piše prevoz domaćih životinja lutalica

     

    iskazati jednu stvar znači sačuvati

    njenu vrlinu i oduzeti joj užas pesoa

    2144. hodanje

    mom grlu je hladno. već pola sata unazad mislim

    o hladnoći poledici umoru takođe. sve je više plakata

    koji najavljuju novogodišnje provode. mislio sam da stranicu

    ostavim praznu. ipak sam odlučio da pišem iako nemam o čemu

    to je napor volje. način da zabeležim prirodu volje... sreo sam

    aleksandra tišmu prekinuo tekst. pričali smo o plemenskom

    mentalitetu. njegovoj surovosti. plemenskl ljudi su čvornovati

    i tvrdi kao stari panjevi. od surovosti prirodne selekcije

    surovosti starog korenja bliža mi je volja kojom se

    predajem volji božijoj. prozračnoj azurnoj. da

    li će i sutra biti magle. verujem u pevače

    novi sad 29.12.1998

     

     

     

    2609/1044

     

    7274  mnogo se bolje osećam kada nešto odlučim nego kada sam neodlučna

    uvek me nešto tera da se odlučim ali mi je to strašno teško. ja treba da se odlučim

    ali ne znam kojim putem da krenem. ali nije to pitanje da odaberem dobar ili loš put

    nego da prebrodim tu situaciju neodlučnosti. bojim se da se odlučim. strah me je od

    onog što sledi posle odluke. ali grozno mi je i da mi ceo život prođe u strahu od straha

    osećam se ugrožena i nikakva jer vidim da pored mene neki ljudi ipak donose odluke

    bez veze me je što oni mogu a ja ne mogu. i onda u jednom trenutku popizdim i

    shvatim da i ja mogu. samo se malo dvoumim ali ipak krećem. suočavam se

    sa posledicama odluke ali se osećam i moćna jer sam se odlučila

    priča marta

     

    posle hodanja piću vino sa martom milojević

    2145. hodanje

    da proslavimo godišnjicu našeg druženja. marta voleo bih da mi

    ti nešto kažeš o... još nisam ni izgovorio pitanje a marti su

    iskliznule noge na poledici i evo je na zemlji iznenađena

    smeje se. verujem u pevače. najzad sam pala ove

    zime i nije bilo strašno nego lepo

    novi sad 30.12.1998

     

     

     

    2610/1043

     

    7275  boli me želudac i pluća. magla je gusta teška i hladna

     

    7276  čuvajući se od padanja skačem po poledici uz kuću ka delovima koji su

    manje uglačani po kojima je posut pesak. ili se prepuštam poledici i klizam se po njoj

     

    7277  sedam hiljada dvesto sedamdeset i sedmi zapis

     

    7278  mislim na monahinje i monahe koji svoje

    dane provode u molitvi. usporim molim se za njih

     

    7279  pun mesec nad gradom ističe godina

     

    nova godina 1999

    2146. hodanje

    kroz maglu se nazire grupa ljudi koja mi

    dolazi u susret. farovi automobila seku. iznad

    beline koja se diže sa zemlje stoji pun mesec. svi

    očekuju novogodišnju noć. ja se radujem sutrašnjem

    hodanju. nastavljanju. neprekidanju. stalno pucaju

    petarde. magla je sve gušća ni mesec se više ne

    vidi. najzad sam pala ove zime i nije bilo

    strašno nego lepo. sutra je petak

    novi sad 31.12.1998

     

     

    i

     

     

    kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost tako me hrabre žene hrane

    svojom nepresušnom lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

    ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom u nepoznato u slavu božiju

     

     

    prelazim most - ja sam reč

     

     

    i posle trideset godina me uzbuđuje ono isto što me je oduvek i

    uzbuđivalo - jednostavnost. pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si

    me 

    obožila

    i

    to

    se

    oseti

    i

    u

    ovoj

    pesmi

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima