AUTOBOGOGRAFIJA

8. januar 2026

27794. dan mog života

 

 

2916/737

 

napušten od svih

2394. hodanje

ne da mi mira svest da sam te i ja napustila

molitva koju sam ti pre neki dan dala govori o tome. o ljudima

koji su naslućujući lepotu i istinitost ruže lutanja i fascinirani tobom

želeli da pripadnu tom svetu a onda uplašeni napuštali i ružu i tebe. ruža

je tražila posvećenje i predavanje. hrabrost i odluke a ja nisam mogla da

se prepustim tom osećaju prepoznavanja prvom osećaju bliskosti u vezi ruže

nisam mogla da se odreknem sebe pa sam izgubila nevinost. videla sam da su

te mnogi napustili. videla sam da si se ti pretvorio u napuštanje. videla sam da je ruža

postala napuštanje. videla sam da si ti prešao u drugi svet ulazeći u ružu i da si sam na

tom putu. niko se ne usuđuje da te prati da bude s tobom na putu. mogu te zamisliti dok

hodaš u ruži to je slika usamljenosti u molitvi. nosiš sve na svojim leđima. to više nije

slika čoveka koji nosi krst na leđima ti si sam postao krst. gde je ta nežna i hrabra

žena o kojoj ruža priča. o kako me boli što ti sve ovo pišem i govorim jer sam i

ja jedna od onih koja te je napustila. otkud taj strah u meni. svi razlozi koje

sam mogla imati sada mi se čine nepotrebnim. sve što se ponavlja

još se nikad dogodilo nije. sada vidim kako su

hrabrost i predanost retki

novi sad 2.11.1999

 

 

 

2917/736

 

8812  na ovoj stazi ja sam gospodin od lišća

 

8813  napukao mi je glas

 

8814  oko podneva iznad dunava je počela da se

hvata izmaglica. sada sa sumrakom pada i blaga magla

 

8815  skrećem na poprečnu stazu preko travnjaka kojom još nikada nisam išao

 

8816  sam sam na ulici a u srcu su mi svi ljudi

 

8817  gde su sada svi oni koje ljubim svi oni koji me ljube

 

8818  svemu ka čemu idem govorim ljubim te

 

svakom rečenicom ja te ljubim

2395. hodanje

napuklo mi je grlo. pala je magla. sam sam

želeo bih da mi se svaka reč pretvori u tepanje

sada vidim kako su hrabrost i predanost retki

nikad te neću napustiti

novi sad 3.11.1999

 

 

 

2918/735

 

8819  i dok sam mislio da pišem o slavici bančić komšinici iz kraja

koju nisam video trideset godina i koja mi je rekla nisi se ništa promenio

sreo sam bilju babić. šetali smo krug dva grbavicom. podsetili se svih

zajedničkih prijatelja. ksena. višnja. jasna. paja. slobodan. bebec. kebra. čeda

 

8820  ovo je jedan od onih dana

 

8821  velika je stvar reći baš mi i ne ide

 

8822  dve male prosjakinje pevaju eto mi uzora

 

8823  časovnik na katedrali pokazuje tri do tri. četvrtak je novembar 1999 i tri do tri

 

šaranje

2396. hodanje

obučen u sva zvona osam godina

hodam po zemlji. žubori svaki moj korak. u

šestarima života svaki moj trag se pretvara u

ćurlikanje. na sva zvona govorim ja miroslav mandić

put sam ruža i lutanje. ja sam most nežnosti između

dva milenijuma. ja sam seme jedinstva. ja sam velika

umetnost u srcu svakog čoveka i svakog stvorenja

nikad te neću napustiti. svim zvonima govorim

tvoj sam tvoj sam tvoj sam...

novi sad 4.11.1999

 

 

 

2919/734

 

8824  dojeći dete u naručju prosjakinja se zahvaljuje tihim hvala

 

8825  kosi sunčevi zraci padaju na poslednje stranice ove knjige

 

8826  fotografisao sam bilbord za pirelijeve gume sa sloganom snaga bez

kontrole ne znači ništa i ronaldom u centru kao raspeće nad rio de žaneirom

ronaldo stoji na jednoj nozi i raširenih ruku drži ravnotežu. a na drugoj podignutoj

vidimo da je njegovo stopalo sačinjeno od šara pirelijevih guma. uspešan bilbord

sa sve dizajnerskim cinizmom ali i ja volim ronalda (posvećeno ronaldu)

 

8827  kao već jednom u ruži ovaj mali kamionet natovaren

ugljem podsetio me je na sve priče o siromašnim ljudima

 

8828  umornih lica ljudi čekaju gradske autobuse

 

novembar je

2397. hodanje

još ima slatkog grožđa. nosim ga

u ruci. još dve godine. nadam se da će i

dalje moje lutanje biti pravi put. uska staza

do tebe. svim zvonima govorim tvoj sam

tvoj sam tvoj sam... i dalje su moji koraci

dozivanje pevušenje šaputanje

novi sad 5.11.1999

 

 

 

2920/733

 

8829. dvadesete patike

juče me zove prijateljica. kaže dada ti je

iz londona poslala pare da kupiš patike... plave

su. potpuno plave. kupio sam ih sinoć. što četrdeset

maraka. počinju svoj radni vek na 49.074 kilometru ruže

zovem ih dadine. u njima ću ući u dve hiljaditu. plave patike

plavi most. meke su. lake. nežne kao novac stečen u znoju

nežne kao predavanje. devetnaeste su otišle u muzej ruže

sve one strpljivo čekaju. dvadesetim su i pertle plave. samo

je belim koncem ispisano ime firme. uživam dok hodam u

njima. odbacuju me u visinu i meko spuštaju na tlo. i

kolena i leđa su zaštićeniji ovakvim patikama. patike

su dobra obuća. dobrotom neka budu i slavljene

dobre plave patike. dadine

(iz rečnika hodanja)

 

sija sunce

2398. hodanje

i sijaće. i duvaće. i padaće

i teći će. i nicaće. i rašće. i cvetaće

i umiraće. i rađaće se. i sve će se vratiti

i dalje su moji koraci dozivanje pevušenje

šaputanje... i sve će jednu još

nestvorenu neodoljivu

pesmu pevati

novi sad 6.11.1999

 

 

 

2922/731

 

8830  koraci po lišću

 

8831  graktanje vrane u letu

 

8832  imela dobija zlatnu boju

 

8833  sada se kiša još više čuje

 

8834  bolešljiv sam

 

8835  samo po koju reč

 

8836  dodir

 

8837  deset godina hodanja

ne znam kako je hodati deset godina svaki

dan ja sam do sada hodao osam. to je slično i

sve više liči ali nije isto. ali u ovoj godini sam

preživeo i kretao ka devetoj dobra je to

stvar. dobra je deveta

(iz rečnika hodanja)

 

bog je srce svih bića

2399. hodanje

ja sam kao i sve drugo što nestane

zagubi se zaluta. tu sam negde. možda baš u

travi. odnešen rekom. nanošen na peskovitu obalu. kao

beli galebovi nad srušenim mostom u sivilu. kao kvasac

kome je vreme upotrebe isteklo. i sve će jednu još

nestvorenu neodoljivu pesmu pevati. uteklo dete

ljubavi slobodno svetom hoda

novi sad 8.11.1999

 

 

kraj

osme knjige

ruže lutanja

 

 

objavljivanje ove knjige i realizaciju ruže lutanja u osmoj godini su omogućili

 

vera varadi. familija varadi. vesna milović. dragan sakan. snežana jotanović

ista mandić. petar miloradović. saša eremić. bane krstić. zoja karanović. jagoda

i nikola heleta. violeta jovanović. davor palčić. nikola janković

 

 

i

 

 

dve male prosjakinje

pevaju eto mi uzora

 

 

ja miroslav mandić put sam ruža i lutanje. ja sam most nežnosti

između dva milenijuma. ja sam seme jedinstva. ja sam velika

umetnost u srcu svakog čoveka i svakog stvorenja

 

 

bog je srce svih bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

napušteni

od svih još

smo više

bili

jedno

ti

i

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

neprestano

ljubili sve

tako

što

smo

se

stalno

jebali

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje

je

pevanje

hrabrost

i

predanost

retkih

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje

je

stvaranje

hrabrost

i

odluke

najređih

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje

je

hodanje

usuditi

se

biti

na

putu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje je

molitva boga

za život svih

bića. nežna i

hrabra žena

o kojoj

ruža

peva

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sami ostali

smo odani

svakome

i

svima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

7. januar 2026.

27793. dan mog života

 

 

2904/749

 

8782  spora šetnja peskom uz dunav

sa topola nadvijenih nad rekom pada suvo lišće na mirnu površinu

vode. od sada u tišini zajedno teku reka i list. ja hodam uzvodno po pesku

i suvom lišću. prišao sam do same vode. nežno titraju neprimetni talasi

greje me toplo sunce. stavio sam desnu šaku u džep. gegam se sa noge na

nogu. uklapam se u sve blago što me okružuje. reka se ne čuje. ne čuju se ni

moji koraci jer se utapaju u mokri pesak. okružen sam raznim tragovima u

pesku. ponekad nogom stanem na neki od njih. ponekad sunce bljesne u moje

oči. volim da pišem toplim glasom. posle ovakve šetnje više sam čovek

pridružio mi se i beli leptir. svetlost koja treperi širinom reke kao da nečujno

pevuši. valovita fruška gora u daljini nestaje u sunčevoj izmaglici. prohodni

deo obale je nestao i sada hodam stazom kroz drveće. po suvim lišajevima

na vrbama vidim trag visokog prolećnog vodostaja koji me nadilazi

ponovo sam na suncu uz samu vodu. sve je blago kao pokret

usana kojima se na licu pojavi osmeh

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

da se ne naprežem usporiću i

prekinuću tekst. nisam hodao

pokušavam da se odmorim

novi sad 21.10.1999

 

 

 

2905/748

 

8783 kao reka

hodam kao reka. moj put je moje korito

dolazim odnekud i odlazim nekamo. tečem. bacio sam u

reku jedno drvo i sada se koracima ravnam po njemu da bih

hodao u ritmu reke. da li i ti ne pripadaš nikome kao i ja pita

me reka. da jer kao što ti tečeš kroz mnoge države narode jezike

i klime tako hodam ja. i kao što tebe čine sve pritoke kiše i snegovi

sve podzemne vode tako sve ono što u mene utiče čini me. i kao što

ćeš ti uteći u more uteći ću i ja. krivudam kao i ti. širim se i sužavam

kao i ti. rastem i opadam kao i ti. hladan sam i topao kao i ti. čist sam

i prljav kao i ti. isti sam i stalno se menjam kao i ti. dubok sam i plitak

kao i ti. usmeravaju me ograđuju pregrađaju uzimaju snagu kao i tebi

i moje se ime u drugim jezicima izgovara drugačije. kao što ti tečeš od

izvora do ušća tako i ja tečem od rođenja do smrti. kao što ti napajaš

žedne i ja napajam same. kao što ti hraniš biljke ja hranim nežne

duše. i kao što i ti imaš svoj nebeski tok i ja imam svoj nebeski

život velika reko... nestala je reka iza okuke ja

sam nestao među ljudima

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

nisam hodao pokušavam da se

odmorim nisam se odmorio muti mi

se pred očima da li ću sutra hodati

novi sad 22.10.1999

 

 

 

2906/747

 

8784  voleo bih da odem u sibir. da hodam po snegu. i onda da uđem

u neku toplu kuću kaže brane klašnja na početku našeg prvog hodanja

 

utočište

2386. hodanje

noćas sam sanjao samo biće umetnosti

iz najvećih daljina je dopirala njena suština. iz najvećih

dubina i najvećih daljina tekla je njena energija spojena sa

površinom svih stvari koje me okružuju. sabirala se u jednoj

reči utočište. uticati uticati i uticati neprestano uticati u sve i biti

utočište svemu. uteha u ovom svetu u kome smo zatečeni i sami u

našim telima. usamljeni u našoj porodici našem narodu. obeleženi

našim jezikom našom državom našom istorijom. zabludeli našom

geografijom i našom civilizacijom. slika utočišta koje sam sanjao bi

mogla biti današnja krošnja starog platana na groblju pored koga

smo prošli. svim bojama jeseni krošnja je zračila. njena lepota

mi je budila dobrotu. nisam se odmorio. muti mi se pred

očima da li ću sutra hodati. pada veče utihni čuj

utehu dobrotom poniri pa se vini

novi sad 23.10.1999

 

 

 

2908/745

 

8785  u košulji sam sa kratkim rukavima. duva topao vetar

 

8786  pored kanala pecaroš do pecaroša

 

8787  poleće šest crnih svraka

 

8788  iznad oboda dolme viri krošnja starog oraha

 

8789  kada me je čulo iz suvog korova je poletelo jato golubova

 

8790  leptirić me je dotakao po desnoj šaci

 

hlebom

2387. hodanje

pre tri dana sam zamesio i ispekao

prvi hleb u životu. danas pre hodanja drugi

od crnog pšeničnog brašna ječma i raži. sladak hleb

i gorak život siromašnih ljudi na zemlji. u novo doba čovek

ulazi sa činjenicom da je njegova petina ili šestina gladna. da

veliki njegov deo i umire od gladi. ponekad u gladi živi i lazarov

miodrag pashu. kompozitor umetnik. jedan od najdražih i najboljih

posle hodanja kupiću i grožđe. i ješću hleb i grožđe. ješću za

sve gladne i za pashua. pada veče utihni čuj utehu

dobrotom poniri pa se vini. hvala gladnima i oni

me svojom glađu iskupljuju

novi sad 25.10.1999

 

 

 

2909/744

 

8791  na poljima izvan grada jesenja sejanja

 

8792  bicikl natovaren starim hlebom i daskama je parkirao pored

puta oslanjajući ga o štap i sada mu se posle popijenog piva kraljevski vraća

 

8793  siva propala stara limena ograda i dalje ponosno ograđuje godinama zapušteni plac

 

kako me je raznežilo moje telo

2388. hodanje

bio je lep i topao dan. hodao sam u košulji sa kratkim

rukavima. ništa posebno. vreme za uživanje ali meni je

pred kraj teško. muči mi se telo. steže me u grudima. svim

neizvesnostima koje me okružuju sve više se pridružuje i moje

telo. sve je starije sve manje otporno. ne znam još sa njim

takvim da se ponašam. ipak ono je kao vetar planine i more

kao beskonačna sloboda i plodnost. hvala gladnima i oni

me svojom glađu iskuplјuju. hajmo hajmo srce

novi sad 26.10.1999

 

 

 

2910/743

 

8794  kad zvone zvona teče vino

 

8795  jedna pijana žena u prolazu me je uhvatila za kurac i nežno rekla pazi na malog

 

8796  na grudi mi je sletela bubamara

 

8797  zaista se jesenja svetlost zlati

 

idi dakle ja ću biti s ustima tvojim i

učiću te šta ćeš govoriti - 2. moj. 4.12

2389. hodanje

sve su mi reči date da bih napisao savršenu knjigu

knjigu koja ne prestaje i neprestano je ista. knjigu u kojoj mi

bubamara sleti na grudi. u kojoj svetlost iz mene izranja bisere

a nepoznata žena me u prolazu pomiluje dodirom svetice. knjigu

koja treperi od toplog i vlažnog. tvojim šakama. kad god zaboravim

neku reč pružim korak otvorim usta i reč se sama javi. hajmo

hajmo srce. pisanje je hodanje rečima koje se s tobom javljaju

novi sad 27.10.1999

 

 

 

2911/742

 

8798  dati se

 

8799  dati sve

 

8800  eto

 

8801  put

 

8802  miris ruže

 

grozdovi jeseni

2390. hodanje

kao veliki grozdovi su se prelivali oblici fruške gore

kroz koju smo prolazili violeta i ja. šumski putevi su se

pretvorili u žute reke opalog lišća. po krošnjama je sve bogatstvo

jesenjih boja. uvek me svet opčini svojom snagom. digao sam glavu

i gledam u krošnju koja se svetlošću zlati. eno i onih drugih krošnji

čija je žuta već počela da rđa i tamni. i eno sunčeve svetlosti koja nas

sačekuje dok izlazimo iz šume. mirna je boja nebeske plaveti. dvoje

zaljubljenih sede i ljube se na vrhu asfaltne table srušenog mosta

vazduh koji je sve hladniji mi zamiriše na cimet. sav sam u sazrevanju

ogoljavanju. bremenit ćelijama ljubavi. da ja radim jesen. pisanje

je hodanje rečima koje se s tobom javljaju. ja sam uživanje

u poslednjoj jeseni dvadesetog veka

novi sad 28.10.1999

 

 

 

2912/741

 

prospekt za most nežnosti

2391. hodanje

na jednoj od četiri velike reke vremena koja se ove godine menja u 2000-tu

godinu bih želeo da izgradim most. most preko koga bih preneo nežnost kao

najvažniju stvar za ljude u sledećih dve hiljade godina. most bih podizao

tridesetšestodnevnim hodanjem ulicama lisabona. u lisabonu bih napisao

roman pod naslovom nežnost koji ovako počinje zovem se miroslav mandić

upravo sam sleteo u lisabon. biću u njemu trideset šest dana

 

četiri velike reke vremena. jevrejska reka vremena koja teče 5758 godina. kineska

4697 godina. hrišćanska reka koja teče 1999 godina. i reka islama duga 1420 godina

sve one utiču u jedno more. okean večnosti. ušće njihovog uticanja je u tebi

 

most. most je nikao iz ontologije nežnosti. most koraka. most ruže. kada sam 9. XI 1991

na grobu vilijema blejka u londonu pružio prvi korak svog desetogodišnjeg hodanja

počeo sam da gradim most između milenijuma sada je vreme da ga dovršim i otvorim

 

trideset šest dana. trideset šest pravednika čuvaju

ovaj svet a da neki od njih ni ne znaju da to čine

 

lisabon. u lisabonu je živeo fernando pesoa. njemu erik satiju

robert valzeru i slobodanu tišmi najnežnijim umetnicima posvećujem

36 dana hodanja ulicama lisabona. ja sam uživanje u poslednjoj jeseni

dvadesetog veka. nežnost ta detinja koža bezvremenosti i beskraja

novi sad 29.10.1999

 

 

 

2913/740

 

8803  dan je počeo maglom

 

8804  još mi prija grožđe

 

8805  subota je popodne. sunce se probilo

 

8806  juče me je telefonom zvao dejan mladić kome

sam posvetio 2383 hodanje. uskoro ćemo se prvi put videti

 

dejan dejanović priča svoju priču

2392. hodanje

milja krnić. sunčica filipović. soja. ranac. p. j. harvej. radio head. pati smit

bili korgan. samoća. nenasilje. vegetarijanstvo. stražilovo. marina cvetajeva

obojeni program. boje. jesen i život bez smisla. zelene pantalone. fotografija

pod. van gog. sitnice. žuto. most. razoružaću te osmehom. dob. milan. ivac

ceca. inka. moja anđeoska krila su modra od udaraca. nežnost ta detinja

koža bezvremenosti i beskraja. prilagoditi sebe svetu a još

više prilagoditi svet sebi eto zašto je teško živeti

novi sad 30.10.1999

 

 

 

2915/738

 

8807  pada lišće. odlazi još jedna godina

 

8808  i samo da nikog ne zaboravim. da niko ne ostane

 

8809  potrebne su nam nevolje i iskušenja da bismo mogli upoznati unutrašnji svet

oslobodili se neznanja skinuli maske srušili naše idole oborili lažne zastave helen keler

 

8810  na zemlji nebom živeti. mir u svom srcu pronaći

 

8811  još pada i padaće lišće

 

voda i zemlja

2393. hodanje

hodao sam sa radom čupić. samo jedan

pogled uz veliku površinu dunava i osetio sam smisao

u svemu. lepo je živeti i biti na zemlji. telom sam rođen od

zemlje telom ću se u zemlju i vratiti. zemljo dobra hrano. oronula

i rascvetala. tvojom napetošću treperim. tvoj sam stvor stvar i stvaranje

sve što činim uz tvoju pomoć učinim. tvojom snagom preduzimam

izliva se tvoja hranljivost u mene. njom darujem i rađam. sve više se

zemljom čistim i kupam. pet će. već je sumrak. juče je časovnik

pomeren za jedan sat unazad. pada lišće. prilagoditi sebe

svetu a još više prilagoditi svet sebi eto zašto je

teško živeti. sve što se ponavlja još

se nikad dogodilo nije

novi sad 1.11.1999

 

 

i

 

 

jedna pijana žena u prolazu me je

uhvatilavza kurac i nežno rekla pazi na malog

 

 

sve su mi reči date da bih napisao savršenu

knjigu knjigu koja ne prestaje i neprestano je ista

 

 

dati se

 

 

dati sve

 

 

eto

 

 

put

 

 

miris ruže

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti i ja

smo se neprestano

jebali jer jebanje je

disanje ljubavi

slobode

istine

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

6. januar 2025.

27792. dan mog života

 

 

2892/761

 

8741  sunčano. odmah klijam

 

8742  pitao si me za sina - nisam ti rekla zove se mateja (nemaš čini mi se ni

jednog mateju u ruži). ima dve godine. odrastanje deteta kao i ruža uči o strpljenju

i radosti u naporu bolu brizi. neprestano ništenje vlastitog bića da bi čista ljubav koja

oslobađa zatalasala dušu i srce deteta. ne uspevam čini mi se prečesto stidim se zbog

toga. pa se uplašim i kažem - suviše se baviš sobom. posmatraj njega. osluškuj ga. a vidim

i osećam samo beskrajnu potrebu za nežnošću i ljubavlju. kada mi se iz sna osmehne znam

da takvu radost nisam zaslužila i grunu mi suze na oči ali ne plačem. gledam da mi srce

bude dostojno njegovog osmeha. i onda znam na kakvom sam trnovitom putu kolikim

sam grehovima zatamnila sjaj vlastitog detinjeg osmeha. kao i ruža traži mene

za sebe. nestajanje za nastajanje a dani prolaze piše dajana jovanović

 

hodanje za mateju

2376. hodanje

ispucale su mi usne. posle dugo vremena

sam osetio bol u ahilovoj tetivi. posle napora

su mi umilne oči. kao trava u proleću u jeseni

miriše opalo lišće. nekoliko pčela još uzima

polen sa medonosnih biljaka

novi sad 9.10.1999

 

 

 

2894/759

 

8743  o bože milostivi

spusti svoj dlan

na moje brižno čelo

na moje znojno čelo

sada dok veselo hodam

napušten od svih

usamljen kao krst u polju

 

8744  veliki braon leptir mi leti oko nogu

 

8745  dečak je stegao točak bicikla između nogu da bi rukom ispravio korman

 

8746  prihvatajući bezrazložne napore umanjujem nasilnost

 

8747  dvojica skupljača stare hartije su zastali da popiju pivo

 

napisala sam molitvu za tebe

2377. hodanje

hodao sam sa draganom varadinac donela mi

je molitvu koju je napisala za mene. nekoliko

pčela još uzima polen sa medonosnih biljaka. da

li je tvoja plava ruža onaj plavi plamen

novi sad 11.10.1999

 

 

 

2895/758

 

8748  do malopre sam hodao sa sunom. više od

desetak kilometara nas je pratio jedan crni pas

 

8749  na jednom od makadamskih probijenih puteva kroz polje. lepo sam

 

8750  tri sive gugutke ispred mene

 

8751  rastužilo me je danas kao i uvek kad vidim sa kakvom

halapljivošću ljudi ruše sve pred sobom da bi izgradili sebi dom

 

8752  više od jedan sat sam bio u gorkom sukobu sa jednim od gramzivih

koji je u novom delu naselja pored dunava koje su ljudi nazvali dolinom lopova

izgradio prelepu kuću. otkud takva gramziva ljudska potreba za kičom i

bogatstvom. otkud ljudima takvi porivi za banalnošću konfora

 

8753  gorčina je iz mene nestala. neka ih. svako od nas nosi svoj krst

 

ponesi me muziko

2378. hodanje

lepo sam hodao. i lepo sam umoran i

lepog sam grožđa kupio. ali ponekad je osećanje

bezizlaza tako veliko. dve trećine čovečanstva živi u

bedi i siromaštvu. školovani i obrazovani ljudi stvaraju

oružje i nasilje. mašine za zabavu su sve moćnije. da

li je tvoja plava ruža onaj plavi plamen ali u tom

bezizlazu srce je toplo a usta pevaju

novi sad 12.10.1999

 

 

 

2896/757

 

8754  preleće avion. njegovi zvuci me podsećaju na bombardovanje

 

8755  mnogi me zvuci još podsećaju na eksplozije. zatvaranje vrata

šum vetra. zvuci automobila. zvuk vode u cevima. svi tupi udarci

 

8756  stvarajući užase ljudi pokušavaju jedni druge da zarobe u sećanjima na

grozno. ali oni ne znaju da se lepota i sloboda kriju iza groznog. da ljudi mogu

preživeti užas a ne zaraziti se njim. prevladati ga osloboditi sebe i sve druge

 

dve milice

2379. hodanje

poslednjih šest kilometara sam

hodao sa milicom bracić i milicom ružičić

milica je gurala milicu jer milica je od rođenja

u kolicima. pričao sam joj o prostoru i kretanju jer

je želela da sazna nešto o ruži iz iskustva čoveka

koji hoda. ali u tom bezizlazu srce je toplo a 

usta pevaju. duga hodanja su rumenila

novi sad 13.10.1999

 

 

 

2897/756

 

8757  posle hodanja i sve dok ne zaspim uživam u umornom telu

 

8758  sada polazim i uživam u odmornom telu

 

8759  pučina. nigde kopna

 

8760  nema tih zvezda po kojima se može ravnati lutanje

 

8761  sa verom u stopala nastavlјam da pišem

 

8762  stopalima dodirujem zemlјu i površinu vode

 

8763  stopala znanje koje ćuti

 

8764  lutam po skrivenim putanjama savesti

 

kao pesak pored vode

2380. hodanje

gnezde se vrane opet. ponavlјa se jesen

i sve što odlazi. duga hodanja su rumenilo

gnezdi se hladnoća gnezdi se da sačeka zimu

novi sad 14.10.1999

 

 

 

2898/755

 

staviću karanfiliće na vrelu plotnu da zamiriše soba

2381. hodanje

juče sam poslednjih deset kilometara hodao pod velikim opterećenjem. i odmah

osetio bol u grudima u ruci. osam godina je starije moje telo na ruži. danas pred

polazak sam osetio da moram da spavam. da mi je snaga preostala jedino još u snu

malo sam spavao i kasnije malo hodao sa slobodanom tišmom. sa svih strana opet

dolaze loše vesti. lјudi su iscrplјeni pomireni sa bedom i očajem. mnogi su otišli

još mnogi i mnogi pokušavaju da odu. opet počinje inflacija. već je panika

da li će biti struje. grejanja. hrane. svom tom očaju podlegnem i ja ali

pokušavam da budem miran i kao uvek da u svemu vidim

lepotu gnezdi se hladnoća gnezdi se da sačeka

zimu. ruže cvetaju i zimi

novi sad 15.10.1999

 

 

 

2899/754

 

ruzatim@eunet.yu

2382. hodanje

miroslave zajedno smo danas videli kako su srušena oba mosta

kod ostružnice. i dok smo u hodu pričali o našim planovima sajmu

portugalijil desetoj godini ruže u svim zemljama evrope. njenoj promociji

tebi se vratilo sećanje na sve dosadašnje neuspehe. tužno je bilo videti na

tvom licu uznemirenost i nesigurnost zbog svih ranijih planova koji se nisu ostvarili

i bolela je pomisao da smo mi možda tvoj novi veliki neuspeh. evo kako mi to vidimo

ti imaš delo mi imamo odluku. naša je želja da se tvojim delom bavimo kao profesionalci

posvećenici. kao dve žene u misiji da tvoj rad živi u svoj svojoj lepoti. malo smo uplašene

malo nesigurne. još uvek ponekad trošimo snagu u međusobnim sukobima. nemamo

iskustva da bismo mogle sa sigurnošću da kažemo sve šta želimo realno je. ali

verujemo da ćemo raditi predano i potpuno da bi se sve ostvarilo i da bi prethodni

porazi postali uspesi. a ako ne uspemo miroslave neće to biti tvojom greškom

biće to naš neuspeh. pobeda luciferskog i ahrimanskog u nama. ali obe

verujemo u tvoje delo u tebe u dobro u nama u rečenicu ježim se

i ne izdajem - to sam ja iz 2319 hodanja. ruže cvetaju i zimi

napisale su današnji tekst umesto mene zorica i violeta

novi sad 16.10.1999

 

 

 

2901/752

 

8765  šećkaš pita me marina fratucan u prolazu na početku hodanja

 

so

2383. hodanje

u šestom sam satu hodanja

na dvadeset sedmom kilometru. još kilometar

preda mnom. šećkanje me je dobro izmorilo. i hladan vazduh

osećam bolove u preponama. sve vreme sam proveravao da li pedometar

radi dobro ili mi krade kilometre. proveravao sam tempo hodanja. pravio sam

i spisak svih neuspeha i poraza od proleća 71 kada sam prestao da studiram i

odlučio da ne pravim karijeru u umetnosti do danas. univerzitet i postojeća umetnost

su bile mašine za konfor i pokornost mašine koje proizvode moć glupost i nasilje. ja sam

žudeo za čudesnim beskrajnim nepoznatim. žudeo sam da se bacim u vrlinu nesigurne

situacije. nisam mogao da se setim svih poraza ali sam ih za sada naređao četrdesetak

svi su bili bolni ali oni su so dobroti i lepoti kojima služim. današnje hodanje poklanjam

nepoznatom mladiću za koga sam čuo da je za vreme bombardovanja u jedan

poseban ranac u slučaju evakuacije spakovao sve moje knjige da bi ih poneo

sa sobom. napisale su današnji tekst umesto mene zoricani violeta. kao

što sa sumrakom trne i odlazi svetlost dana sa umorom u telu

odlazi sva moja današnja snaga

novi sad 18.10.1999

 

 

 

2902/751

 

8766  drugog marta sam se prvi put skinuo go do pojasa. danas

sam prvi put sa plavom jaknom plavom kapom i plavim rukavicama

 

8767  toplije je nego juče ali je tmurno i pada kiša

 

8768  sve je lepše živeti

 

8769  sve se ponavlja. prskaju me veliki kamioni i autobusi na putu

 

8770  lutanje je ljubavno dahtanje

 

8771  od kiše je popadalο mnogo oraha po ulicama u

rumenci. jedem ih i kupim. napunio sam oba džepa

 

8772  već četvrti sat pada kiša

 

8773  ponovo sam na putu ušao sam u peti sat

 

8774  hramljem od hladnoće i mokrih farmerica

 

8775  svaki mi je korak zov. to je moj ritam

 

veliko kišnjenje

2384. hodanje

sipi. gladan sam. hladno mi je. bolovi

zviždućem. cedim rukave. ušmrkavam nos

izdržavam. kao što sa sumrakom trne i odlazi

svetlost dana sa umorom u telu odlazi sva moja

današnja snaga. ja sam velika umetnost

novi sad 19.10.1999

 

 

 

2903/750

 

8776  jakna se nije osušila

 

8777  ljudska brutalnost i sebičnost nema granica

 

8778  ipak podignem glavu kao i uvek vidim: i sivo je lepo

 

8779  kad ugledam cigle obrasle mahovinom setim se detinjstva i u tom trenutku bih se

vratio i spojio sa počekom uvukao se u matericu u kojoj sam oplođen u jaja iz kojih sam

istekao i tako još dalje u neodgonetljivi početak u kome si ti svoju prvu reč izgovorio

 

8780  pet je. zvone zvona uspenske crkve pored koje prolazim

 

8781  volim kad zvone bilo čija zvona

 

zvone zvona po otkucajima jednog jedinog srca

2385. hodanje

kad kažem ja kažem sve. utočiste i cvetanje svih bića. od premorenosti

me pre dvadesetak minuta zabolelo srce. ja sam velika umetnost

da se ne naprežem usporiću i prekinuću tekst

novi sad 20.10.1999

 

 

i

 

 

nema tih zvezda po

kojima se može ravnati lutanje

 

 

sa verom u stopala nastavlјam da pišem

 

 

stopala znanje koje ćuti

 

 

današnje hodanje poklanjam nepoznatom mladiću za koga sam

čuo da je za vreme bombardovanja u jedan poseban ranac u slučaju

evakuacije spakovao sve moje knjige da bi ih poneo sa sobom

 

 

lutanje je ljubavno dahtanje

 

 

kad kažem ja kažem sve

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

odani 

jebanju

bili

smo

večna

čednost

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

5. januar 2026

27791. dan mog života

 

 

2881/772

 

8702  kad se čisto jebem lepo mi je. bez buke i efekata. obeznanjena sam i u transu. više

puta svršavam. nema velikih uspona i padova. sve je sa sporim pokretima i u suglasju

 

8703  kada se jebem na odrađivanje onda ne uživam. pasivna sam čekam

da taj neko svrši. ja odradila jebanje i pitam se kako su oni uspeli da uđu u mene

kad ja to ni ne želim. samo odrađujem. sažalila sam se i ispunila očekivanje i

ostala potpuno bez ikakvog orgazma

 

8704  kad se jebem besno nervozna sam pre toga. to je grubo jebanje

iscrpljujuće je. jaki pokreti. izbacivanje nekog viška energije besa. posle

se osećam iscrpljena polublažena kao da sam dugo vozila bicikl

 

8705  kad se jebem egzibicionistički to je: jao jebo te kakve sise kakav kurac

to je dahtanje stenjanje udri. dahćem kao da se tucam najbolje na svetu. to je

najfenomenalnije jebanje samo što nema orgazma. tim jebanjem fasciniramo jedni druge

 

8706  kad se jebem radi održavanja veze tu je stvar u navlačenju. momenat

kad osetiš da ništa ne može stvar spasiti osim da se jebemo. ništa ne valja

ništa ne valja ništa ne valja a onda se jebemo i idemo dalje

 

pet vrsta jebanja po nevini

2366. hodanje

razišli smo se pred kišu nevina i ja i sada sam sa

nevremenom koje besni ulicama grada. snažan vetar

nosi lišće i ono vazduhom teče dole niz ulicu. od kiše

sve miriše na ozarenje. još trideset šest hodanja

do kraja osme godine ruže

novi sad 28.9.1999

 

 

 

2882/771

 

8707  ušao sam u limanski park preći ću ga dijagonalom. počinje od šekspirove

ulice i izlazi na bivši najnoviji sada srušeni most. poneko drveće je već sasvim ogolelo

posle jučerašnjih i prekjučerašnjih kiša sve je čisto i bistro. nebo sa belim i ponekim tmurnim

oblakom najavljuje i večerašnju kišu. u ovom parku je kao i uvek malo ljudi. uglavnom onih

koji prolaze. sada sam otprilike na polovini staze. trojica starijih šetača su ispred mene. idu

da prošetaju kejom. od juče hodam dvadeset osam kilometara dnevno. osećam umor i bol

u nogama i celom telu. tridesetak metara unazad sam prestao da pišem. nisam znao šta

bih više. ali pošto bih želeo da dužina teksta govori o dužini staze nastavio sam sa

pisanjem. ništa posebno ali lepo. vijuga staza. uskoro ću izaći iz parka pa kejom

dalje. mekanom stazom je lakše ne samo hodati nego i pisati. vođen sam

a slobodan. uživanje u bivanju eto kraljevstva

 

dijagonalom

2367. hodanje

dunav je plav nebo je plavo i užasna je slika

srušenih mostova. još trideset šest hodanja do

kraja osme godine ruže. prosjak je našao ram

sad moram naći još ogledalo

novi sad 29.9.1999

 

 

 

2883/770

 

8708  sa pontonskog mosta bacim u dunav raksovu pločicu na kojoj piše ljubav

 

8709  kada mi je teško volim da mislim na čoveka koji je

u davnim vremenima krenuo da hodajući napravi plavu ružu

 

8710  vidim ga kako dolazi ka meni

 

8711  ne znam mu ime. zovem ga miroslav mandić

 

8712  njegovim hodanjem dolazi radost jer on blista u svetlosti i zveri pred njim hodaju mirno

 

8713  sa čela mu se odsijava sunčeva svetlost

 

8714  sitnih očiju i snažnih vilica na licu su mu i umor i spokoj

 

8715  žednom iscrpljenom na kraju hodanja opet mi pomaže miroslav mandić

 

8716  dok hodam nevidljivim tragovima miroslava

mandića osećam: isto nam je seme isti koren isti plod

 

8717  na usponu sam usporio. osećam kako ljubav zrači iz miroslava mandića

 

miroslav mandić i miroslav mandić

2368. hodanje

sinoć je policija opet batinala demonstrante na ulicama

beograda. hodam za isprebijane. ja sam ljubav umetnosti

prosjak je našao ram sad moram naći još ogledalo

žedan sam ali prvo ti utoli svoju žeđ

novi sad 30.9.1999

 

 

 

2884/769

 

8718  upeklo je sunce žedan sam

 

8719  kada mi se umori telo i zamore osećanja

onda se pomažem snagom mišljenja koje me vodi

 

8720  još četrdesetak minuta. prebrodio sam krizu. sada uživam. telo samo radi

 

8721  želeo sam da pišem o dobroti i dobrim ljudima ali evo

pišem o trunju u patikama koje uvek pokupim kad hodam po poljima

 

8722  i sinoć je policija batinala ljude. nema većeg nasilja od onog

koje čini policija vojska birokratija. svi oni koji imaju pravo na nasilje

 

8723  gladan sam i žedan sam. ješću i piću grožđe

 

8724  nežno mislim na tvoje grudi

 

mišljenje. trunje. batinanje. grožđe. siromaštvo

2369. hodanje

kupio sam jeftinije ali ne baš sveze grožđe. ali mnogo je onih koji nemaju

ni takvo grožđe. žedan sam ali prvo ti utoli svoju žeđ. današnje hodanje

poklanjam svima koji su dobili sinoć batine i koji nemaju ni za grožđe

novi sad 1.10.1999

 

 

 

2885/768

 

dvadeset devet kilometara i dvesto metara

2370. hodanje

današnje hodanje poklanjam svima koji su dobili sinoć batine i

koji nemaju ni za grožđe. svež vazduh mi odmara srce i

mozak osećam dolazak zime

novi sad 2.10.1999

 

 

 

2887/766

 

8725  uvek je jako malo lepih stvari

 

8726  u zemunu popio kapućino sa vesnom milović

 

8727  ponekad je samoća nepodnošljiva ali tada me spasava žudnja za tobom

 

8728  žudnjom te dožudim i ti si tu

 

ekonomija savesti

2371. hodanje

dan je bio topao. letnji. predveče je zahladilo

sada pred ponoć je i hladno. hladnoća me odmara

kilometri me iscrpljuju. u neprestanoj sam borbi. spokojan

i zabrinut. zanesen i smiren. planeta zemlja je moja mala

kuća. nosim ti nežnost putem. obale spajam ružom. svež

vazduh mi odmara srce i mozak osećam dolazak zime

kako mi je lepo kad čujem da neko nekom

kaže neku lepu reč

novi sad 4.10.1999

 

 

 

2888/765

 

8729  da ovo je sada jesenja kiša

 

dve hiljade tristo sedamdeset drugo hodanje

2372. hodanje

kiša je padala kratko ali hodanje je trajalo dugo. hodao sam sa sunom

šest sati u istom ritmu. kao koraci smenjuju se godišnja doba. tako teče i svetlost

današnja se polako uliva u predvečerje. kako jesen odmiče tako se sumraci primiču

gledam crnog psa. od iste tvari smo stvoreni. ljudi životinje biljke minerali svi mi

zajedno činimo sliku sveta. zvuk postojanja pokret života. svi jedni druge gledamo

kako mi je lepo kad čujem da neko nekom kaže neku lepu reč. tužnim i toplim

pogledom me je pred sumrak pozdravio jedan drugi pas

novi sad 5.10.1999

 

 

 

2889/764

 

8730  mahnem pužu koji mi dolazi u susret

 

8731  u ravnomernom ritmu i hladnom danu rađa mi se mnogo ideja

 

8732  ja sam košnica puna meda

 

8733  sat jedan unazad sam doživeo isto osećanje koje sam imao 13. oktobra

1991 u ruskoj crkvi u londonu: 10:48 h bogu na milost dvanaest godina hodanja

 

8734  dobrim hodanjem uvek zaronim u duboko plavo

 

vrapčiću

2373. hodanje

sve što osećam i mislim čini da jesam

krvotok svetu. i desnom žmigavcu na plavom

gradskom autobusu koji sam ugledao dok je skretao

udesno. današnje hodanje posvećujem vrapčiću koji

me je na asfaltu u temerinskoj ulici sačekao. kljucao je

i nije se pomerio skoro dok ga moje stopalo nije dotaklo

moj korak je osmeh. tužnim i toplim pogledom me

je pred sumrak pozdravio jedan drugi pas. ja

sam lepota u srcima svih bića

novi sad 6.10.1999

 

 

 

2890/763

 

8735  umrla je amalija rodrigez

 

amalija. bili holidej. uma gulsum. cesarija evora. pati smit

2374. hodanje

juče sam bio pun snage i zanosa razmišljajući o budućem radu. danas mi se sve to čini

nemogućim. ali ja sam spreman. ne očekujem. činiću. bivaću. ostalo će učiniti drugi ljudi

ja sam lepota u srcima svih bića. hladno je miriše sneg ipak sam smiren i spokojan

novi sad 7.10.1999

 

 

 

2891/762

 

8736  mali žuti auto obilazi veliki plavi autobus

 

8737  više ih ne vidim nestali su u daljini i žuti i plavi

ali je meni još osmeh na licu od prethodne rečenice

 

8738  cvrkut ptičice visoko u krošnji topole me podseti da ove godine nisam video crvendaća

 

8739  ako osećaš samoću voleo bih da znaš da sada hodam za tebe

 

8740  hodam i slikam. znam videti božansko lice u njegovim bićima

 

ja sam slikar lišća i trava

2375. hodanje

zvone zvona sa crkve. uskoro će pet. dolaze

ljudi sa jedne i druge strane ulice. ogroman čovek u

džinsu sa zelenom kapom na ćelavoj glavi i devojčica u

narandžastoj perjanoj jakni koja ga drži za ruku. zastava

reklamira školu za učenje engleskog jezika. još zvone zvona

pogledam na sat tačno je pet. lišće divljeg kestena se sve više

kovrdža žuti i opada. blaženi neka su svi koji su i neprijatelje

svoje zavoleli. blaženi i bezazleni oni me svojim pevanjem

vode u nepoznato. zauvek su mi srce ugrejali. umor i

sunčeva svetlost koja jenjava me čine blagim

hladno je miriše sneg ipak sam smiren

i spokojan. kao trava u proleću

u jeseni miriše opalo lišće

novi sad 8.10.1999

 

 

i

 

 

hodam za isprebijane

ja sam ljubav umetnosti

 

 

kako mi je lepo kad čujem da neko nekom kaže neku lepu reč

 

 

mahnem pužu koji mi dolazi u susret

 

 

sve što osećam i mislim čini da jesam krvotok svetu

 

 

ako osećaš samoću voleo bih da znaš da sada hodam za tebe

 

 

i

 

 

ružo

lutanja pet

vrsta jebanja

neveninih su

bili pesma i

svih tvojih

stotinak

vrsta

jebanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

3. januar 2026

27789. dan mog života

 

 

2873/780

 

8672  zorica i ja prelazimo pontonski most podignut pre

neki dan na baržama. sa ovakvog mosta voda je tako blizu

 

8673  duva vetar

 

8674  još sam rovit ali sam u ponedeljku

 

8675  prašina na putu... zelenilo u kamenu... a nebo samo

 

tražili smo ga i kupili smo ga crno slatko grožđe

2359. hodanje

posle nekoliko dana u sobi sada sam već šest sati napolju. pola osam je pala je noć

na trgu sam. sedim na klupi. pored mene je kilogram grožđa. maca i zorica su otišle u

mcdonalds po sladoled. macin sin marko sedmogodišnji dečak otišao je na betonski

plac da gleda dečake i mladiće sa rolerima. maca nam je donela po sladoled. dok

smo mi pričali mala prosjakinja nam je odnela kesu sa grožđem. počinjem

misliti na buduće snegove. prijatno ti grožđe mala prosjakinjo

novi sad 20.9.1999

 

 

 

2874/779

 

8676. boje

i trave i laste i vrapci boje ovaj svet

trave ga boje u plavo. laste u daljinu. vrapci u hleb. boja

trave je ima me ali ne gazi me. boja laste je nepredvidljivost

boja vrabaca je u magiji običnog. na hodanju je najviše plave. od

neba. bele zimi od snega. zelene od drveća. crne-braon od zemlje

pa rumene od zore. srebrne na lišću. sive od asfalta. purpurne od

bulki. jebem ti kako su lepe te bulke i kako se crvene. boja trave je

prostiranje prelivanje. boja u kojoj se bosonog hoda u snu. od

mnogo plave mora i neba dok ih preleću laste dobiju metalnu

tamnoplavu boju. boje vrabaca su sivo crno smeđe prljavo-sivo

crvenkasto smeđe ali ja bih boju vrabaca nazvao vrapčići. boje

su svetlost koja se vidi. boje posivele od prašine. izbledela

boja odeće. boja belog luka. rumenilo uzbuđenja na licu

žene. svetlost na vodi ili svetlost na zelenim

tek izniklim travčicama

(iz rečnika hodanja)

 

svežina vazduha i bezrazložnosti

2360. hodanje

po kišici. uživam. sama sam radost. drhti dete. prijatno ti

grožđe mala prosjakinjo. slaba kiša će padati celu noć

novi sad 21.9.1999

 

 

 

2875/778

 

8677  kada god se pitam šta je to poezija osetim bol. kao kada osećam ranu na

unutrašnjem delu usne. dotaknem je i okolišam ne znam sa koje strane da uhvatim tu

ranu. ne znam kakav bi to bio osećaj da uđem u tu ranu u poeziju. jednog dana ću

dotaknuti suštinu postojanja. možda kad završim život na zemlji. sa poezijom su stvari

vrlo neizvesne. sve što u udžbenicima piše o poeziji od aristotela i platona do danas

je u stvari bežanje od te rane. to je najneprijatnija bol ta bol na unutrašnjoj strani

usne. ali mene stalno nešto tera da govorim pesnički i ta me rana uvek boli. to je

jak pritisak na samo jednoj tački. možda je najbolje poeziju prihvatiti kao

duhovnost kao sam život. ginzberg kaže slabost pesnika je i njegova

snaga priča mi siniša tucić dok polako hodamo pored dunava

 

hodao sam za grožđe

2361. hodanje

sušila su mi se usta i usne. spasićе

me grožđe. slaba kiša će padati celu

noć. slatko teći će kroz mene grožđe

novi sad 22.9.1999

 

 

 

2876/777

 

8678  istekla osma danas počinje deveta jesen ruže

 

8679  malo pre sam se razišao sa slobodanom tišmom. kao i uvek uživao sa njim. korak po

korak. korak po reč. reč po reč. pričali smo o dionizijskom apolonijskom. o pregrađenoj reci

o stravinskom čajkovskom. skrjabinu. o moderni i postmoderni. o elitizmu i populizmu. o

peteru sloterdejku. o filipu. o fudbalu. licemerju. umetnosti u službi moćnika

 

8680  zaželeo sam se mora. vodenoplavog

 

deveta jesen ruže

2362. hodanje

slatko teći će kroz mene grožđe. dođi

novi sad 23.9.1999

 

 

 

2877/776

 

8681  probudio sam se sa bolovima po celom telu

 

8682  ... upravo sam kinuo. osoba se ostvaruje jedino izlaskom iz sebe

 

8683  otići ću do centra da tamo sedim na klupi i posmatram

 

8684  prija mi sunce. leči me

 

8685  kada je žena počela da bere ljubičasto

cveće u vazduh je poletelo mnoštvo leptira i pčela 

 

8686  malo dalje zastao sam kod istog cveća. posmatram kako se 

pčele i leptiri hrane. osećam taj sok u cveću slast od koje se ne odvajaju 

 

8687  u prolazu se sav ovaj bujni život nad cvećem ne vidi

 

8688  cveće hrani

 

8689  žuto ljubičasto belo braon plavo eto jesenje bajke

 

i ja bih taj sok iz cveća

2363. hodanje

zamišljam da iz mene iscuri sva stara snaga

i da utekne nova. već četvrti dan se u centru grada

skupljaju ljudi. muka im. ratovi mrtvi beda izopštenost 

iz sveta mržnja. hteli bi da sruše vlast koja ih je do

ovoga dovela. da li će uspeti. dođi. da u mene

utekne snaga osmog jutra

novi sad 24.9.1999

 

 

 

2878/775

 

8690  beograd. ministarstvo unutrašnjih poslov srbije sprovešće od 27. septembra akciju

provere prebivališta građana srbije. proveru će na adresi stanovanja građana tokom dana

obavljati uniformisani pripadnici policije koji će upoređivati podatke iz zvanične službe

sa podacima u ličnoj karti i ostalim ličnim dokumentima. prijava boravišta se obavlja u

mups koji izdaje potvrdu o prijavi odnosno svojevrsni zeleni karton koji se nosi uz

ličnu kartu saopštio je juče na konferenciji za štampu republičkog mup-a

general potpukovnik obrad stevanović pomoćnik republičkog ministra policije

 

8691  put u inostranstvo šta to beše. kada ste prikupili sve te papire za vizu koju želite

a iskustvo govori da će vam bar jedan faliti staćete u red pred nekom od ambasada

i ako ste rođeni pod srećnom zvezdom do šaltera ćete stići već posle dva do tri dana

čekanja i živciranja. pošto vas jedno dva do tri puta vrate po još neke nedostajuće papire

ili dokumenta konačno će vam primiti hrpu koja više liči na dosije nekog kriminalca

nego na papire koji su potrebni budućem turisti željnom putovanja

 

 

onespokojavajuće

2364. hodanje

da u mene utekne snaga osmog

jutra. činiti dobro i živeti s lepotom

novi sad 25.9.1999

 

 

 

2880/773

 

8692  skinuo sam prsluk i majicu milan aleksić se izuo. hodamo pored kanala. znojim se

 

8693  beograd. suđenje miroslavu nunetu popoviću piscu i multimedijalnom

umetniku zakazano je za 13. oktobar u prvom opštinskom sudu u beogradu

 

8694  moje hodanje je ruža koju ti poklanjam

 

8695  ulazimo u grad

 

8696  iz daljine oblo grmi

 

8697  evo julija sad će biti nevremena kaže

prodavačica grožđa svojoj kćerki koja se pentra po tezgama

 

8698  prosečna zarada za avgust ove godine je osamdeset pet

maraka a potrošačka korpa za ishranu i piće za isti mesec je

dvesta dve marke. crni kurs je trinaest i po dinara za jednu marku

 

8699  evo svetlucaju prve kapi kiše u vazduhu

 

8700  padaju i kiša i lišće i poleću golubovi

 

8701  dok kisne na motoru jedan tomislav nosi paprike i karfiol

 

onespokojavajuće II

2365. hodanje

hodam malo uz kuću da ne pokisnem

obilazi me šestogodišnji dečak sa fudbalom

u ruci. činiti dobro i živeti s lepotom. od

kiše sve miriše na ozarenje

novi sad 27.9.1999

 

 

i

 

 

zamišljam da iz mene iscuri sva

stara snaga i da utekne nova

 

 

moje hodanje je ruža koju ti poklanjam

 

 

činiti dobro i živeti s lepotom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja sa

tobom je krenulo

čudo mog velikog

stvaranja i

pevanja

čudo

nemogućeg

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

koliko je

više bilo

poraza

toliko

smo

ružo

ti

i

ja

bivali

sve

više

svetlost

svetlosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

poraženi

iskupljivali

smo

i

isceljivali

smo

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svakog dana

smo svaki dan

slavili ko veliku

umetnost

svakog

dana

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svakog trena

mi je bilo biti

dostojan odluke

hodaću deset

godina

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

lutali smo

vijugama

mozga 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ljubili smo

otkucajima

srca

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

2. januar 2026

27788. dan mog života

 

 

2862/791

 

8649  most je osmeh na licu

 

8650  septembar je. učenici su preplavili grad

 

8651  njegoševom ulicom u susret mi dolazi gomila gimnazijalaca. gledam

im lica. svi su lepi i uzbudljivi. ne vide ništa ne vide nikoga. nošeni su bujicom

uloge sa kojom pokušavaju da isplivaju iz nabujale reke života koja u njima kulja

 

8652  preko trga juri mali žuti pas. pre pola sata sam

ga video tri kilometra iza. lepo je ponovo videti prijatelja

 

kakvo olakšanje

2352. hodanje

kako sam danas uživao bez brige i

strepnje za drugog. tekao sam i sve je

lepo teklo oko mene. kakvo olakšanje

kakvo olakšanje hvala ti bože. čekam

grožđe slušam vagnera telemana

džon koltrejna

novi sad 9.9.1999

 

 

 

2863/790

 

8653  idemo tamo gde smo jednom hodali onom dolmom kaže milan aleksić

 

8654  krenuli smo. istežem noge

 

8655  rastali smo se. milan je skrenuo levo. iza nas je ostao luk od

koraka i reči. da li će milan imati hrabrosti da se baci u veliko stvaralaštvo

 

8656  kreativnost znači izlazak iz ljušture mentalnih konvencija na blagotvornoj i uzvišenoj

udaljenosti od pravila. kreativno je skok u srce paradoksa i njegovo rešavanje na meta-nivou

 

8657  sam sam u radničkoj ulici

 

8658  nežnost je hrabrost srca

 

heroji

2353. hodanje

posle hodanja je došla agneš rajačić

poslednji put je bila u novembru. ona je junakinja

ruže jednom je nazvah anđeo. svi koji su hodali sa

mnom su junaci. hrabri rođeni iz koraka. kao što je i

svaka reč u ovoj knjizi nastala u kretanju iz ritma lepote

svaki korak otvara svest. otvara viđenje. otvorena svest

osvetli i otvori svet. svetli se opalo lišće na asfaltu u tišini

ponoći čekam grožđe slušam vagnera telemana džon

koltrejna. da li su porasla krila malom labudu

novi sad 10.9.1999

 

 

 

2864/789

 

8659  uplašio me je noćašnji bol u grudima

 

8660  bol me je stišao pa hodam manje nego inače i to sporo

odmarajući se u agnešinim pričama. dolazi predvečerje. još je toplo leto

 

8661. dok hodamo mislim o mojoj relaciji sa ružom lutanja i mojoj vezi sa tobom

kada sam sa tobom i ružom gledam otvorenim umom. kada odem onda gledam

poluzatvorenih očiju. u tvom tekstu ja se osećam kao jedna petlja u džemperu koji

plete stara žena. nije bitan džemper niti stara žena ni pletenje nego sama petlja. ja

sam jedna petlja u lutanju. moja veza sa tobom i knjigom je nepoznata mojim prijateljima

u mađarskoj jer ruža nije prevedena na mađarski jezik. tako sam ja problem jezika. zbog

jezika ja ti ne mogu pomoći na ruži. ja bih to volela ali je to najveći problem sada. eto

to bi bilo sve od jedne vrlo simpatične devojke sa mnogo problema priča mi agneš

 

zamahnuti krilima

2354. hodanje

agneš odlazi u madrid. da li ćemo

se još videti na ruži. da li su porasla

krila malom labudu. volim da gledam

labudove dok snažnim zamasima

krila poleću sa vode

novi sad 11.9.1999

 

 

 

2866/787

 

8662  pao je mrak. zorica i violeta su ispred mene

 

8663  iz zemlje izbija toplota

 

8664  čovek emituje svoju bezbrižnost rekla je zorica

violeti gledajući me kako zviždućem putem

 

8665  zasipaju nas rojevi komaraca. ulazimo na novo naselje

 

8666  nestalo je struje. hodamo po mraku

 

8667  na plavom nebu mlad mesec

 

usrećili me golubovi i kiselo mleko

2355. hodanje

na banovini jednoj od znamenitih i zato osvetljenih zgrada

noću visoko u jednoj niši poređaju se golubovi i tu spavaju. ugledao

sam ih slučajno kad sam podigao glavu unazad tegleći vrat. sve je dobro

golubovi su u miru pomislio sam. još samo da stignem do 21h dok se ne

zatvori moj dućan stari grad. ponedeljak je a ponedeljkom i četvrtkom iz

beograda dolazi extra kiselo mleko koje volim. žurio sam i stigao dok je

radnja još bila otvorena i kupio četiri kisela mleka. i za sutra. prodavačica

ih je stavila u veću najlon kesu jer zna da ih upotrebljavam za đubre

još sam po ceo dan u kratkim pantalonama. volim da gledam

labudove dok snažnim zamasima krila poleću sa

vode. grebucka me grlo da li ću se razboleti

novi sad 13.9.1999

 

 

 

2867/786

 

8668  suverenitet puta - put je država

put je država bez granica. suverenitet puta je u prihvaćenom

uživanju u putu i prepuštanju zadovoljstvu sa njim. zadovoljstvu koje

se deli sa svakim. put je država čežnje za svakom tačkom u prostoru i vremenu

 država bez vlasti. država spajanja. država svih bića. na putu sam jedini. maleni. put

me vodi i ja vodim put. postignuća na putu su put sam. stičem samo ono što mogu

poneti. agresija se topi u spajanju svake tačke na putu da bi svaka od njih bila i

početak i kraj. želja za dominacijom se pretvara u uživanje u drugom. hranim se

umorom i glađu. prepuštam se seksu koji me okružuje. na putu sam da bih

video lepotu puta. kako se izvija propinje survava. kako nestaje u daljini

kako kisne i kako je suncem obasjan. put koji se neodgonetljivo iz

daljine pojavljuje a da ne znam da li to on dolazi ili odlazi.

čudo: put stoji i sve oko sebe pokreće

(iz rečnika hodanja)

 

ipak hodao

2356. hodanje

vrat mi je oznojan

stavljam šaku na grlo

da ga ugrejem grebucka

me grlo da li ću se razboleti

danas sam hodao a sutra

novi sad 14.9.1999

 

 

 

2868/785

 

8669  kamenje

idem na šljunkaru da gledam kamenje

evo velike gomile. braon kamenje belo sivo pomalo crveno

plavičasto. obluci liče na vosak. neki su od kvarca drugi od cigle

pomislio sam da ih ponesem i bacam uz put ali sam se setio da nije

lepo pomerati kamenje. ako se kamen kako valja postavi u tok reke

pa bio to i mali kamen on može da izmeni njen tok. hodajući po jednoj

steni koja plovi svemirskim morem prepoznao sam u njoj dušu. meku

toplu smernu. baš kao što je i svaki kamen. dok ga ne pomeriš ćutaaće

stajaće na jednom mestu. neće venuti ni umirati od gladi. samo  će me

posmatrati. to kamenje uz put. proširuje mi svest o životu. uči me

temeljima. kako je u bašti kamenja tišina. nežan je u šaci kamen

koji me noću pod jastukom čuva. kamen koji leti mojom

snagom. kamenčić na putu. zaostao čeka me. šutnem

ga sada i on putuje sa mnom. (nije mi ovo baš neki

tekst o kamenju imajući u vidu koliko je kamenje

lepo i moćno napisala je rajka sredojević

dok je lektorisala ovu stranicu)

(iz rečnika hodanja)

 

bolestan

danas sam hodao a sutra

sustiže me osmogodišnji umor

grlo grebe znojim se malaksao...

novi sad 15.9.1999

 

 

 

2869/784

 

8670  uska staza

uska staza je mistika. put u život. izdužuje me i izvija

na njoj osetim sve one koji su na njoj hodali. svojim stopalima je

gradili za mene. uska staza puteljak drag. puteljak u mreži svih puteva

uska staza koja jednom beše samo trag. kajin trag zovem ranojutarnja prtenja

moje majke spremačice po mračnim gradskim ulicama na kojima još nema nikoga

samo kaja. stopu po stopu uska staza me vodi na pravo mesto. na uskoj stazi sam

go. staza je za onu ili onog koji se usudio. ona nije ni ženska ni muška a po njoj se

hoda jedno za drugim. na njoj se najlepše oseća put pod nogama. staza vodi

lišava me dvoumljenja. vitka. po takvoj letnjoj sada hodam i pišem o njoj

ona je simbol za put koji me vodi samom sebi. lete plavi i žuti leptiri

skaču skakavci i zuje muve. beli se u travi. krivuda. uskom

stazom sam izabran. njen

(iz rečnika hodanja)

 

bolestan

sustiže me osmogodišnji umor

grlo grebe znojim se malaksao... u

kući dve mašine prljavog veša. j. mi

donela grožđe zorica radi arhiv

malo spremali stan

novi sad 16.9.1999

 

 

 

2870/783

 

ušao sam u dan tek pred njegov kraj

2357. hodanje

poluzdrav uči ću tek malo u današnju igru. tako i sutra. onda

dolazi nedelja. i u ponedeljak bih možda mogao biti sasvim spreman

hodam po šljaci oko travnatog terena da bi se bolje čuli moji koraci koje

čeda drča snima za svoju emisiju na radiju. u kući dve mašine prljavog

veša. j. mi donela grožđe zorica radi arhiv malo spremali stan. čedina

emisija na radiju se zove drugi vozovi po kompoziciji stiv rajha

novi sad 17.9.1999

 

 

 

2871/782

 

8671  kantarionovo ulje

lečilo mi je lice ovog leta

leta 1999 lice izgorelo na

jakom suncu

(iz rečnika hodanja)

 

opet samo malo tek pred kraj dana

2358. hodanje

dan je počeo jesenjom belom svetlošću kojom se najavljuje

sneg. i danas sam hodao samo par kilometara. virus mi se spustio

u suze i nos. predveče je. prvi put ove godine vidim kako vetar nosi

opalo lišće. čedina emisija na radiju se zove drugi vozovi po

kompoziciji stiv rajha. počinjem misliti na buduće snegove

novi sad 18.9.1999

 

 

i

 

 

svi koji su hodali sa mnom su junaci. hrabri

rođeni iz koraka kao što je i svaka reč u ovoj knjizi

nastala u kretanju iz ritma lepote. svaki korak otvara

svest. otvara viđenje. otvorena svest osvetli i otvori svet

 

 

sustiže me osmogodišnji umor

 

 

predveče je. prvi put ove godine vidim kako vetar nosi opalo lišće

 

 

počinjem misliti na buduće snegove

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nežno

gledam

u tvoje

ime

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

1. januar 2026

27787. dan mog života

 

 

2853/800

 

8610  ceo dan sipi kiša. od mokre kose mi zebe glava

 

8611  da li se to gradi nekakav most pontonski. ljudi pod

kišobranima na keju stoje i gledaju kako radnici zatežu čeličnu užad

 

8612  pod kišom srušeni mostovi izgledaju mnogo tužnije

strašnije zlokobnije. nešto se užasno besmisleno desilo

 

8613  kisnemo violeta i ja

 

8614  kasnije kisnemo dragana varadinac i ja

 

gledajući kišu

2344. hodanje

gledao sam kako pada kiša po

površini dunava. kap koja bi dodirnula vodu

pretvarala bi se u krug. svim tim krugovima reka je

treperila. ima neke snenosti u tim kružićima po površini

vode. samo bih posmatrao. samo bih zurio. večno zurio

svakom kapi slika se menja. gledajući kišu osetio sam sve

kiše koje padaju ovde i tamo bilo gde. svaka je kiša muzej

kiša. svaka kap kiše je slovo u priči o kišnjenju. sve kapi

su moje oči. majo dobro došla u ružu. ovo je

poslednja kiša u avgustu 1999 godine

novi sad 31.8.1999

 

 

 

2854/799

 

8615  posle kiše i hladnoće lepo je hodati sunčanom stranom ulice. (wilsman kaže

da postoji sedam merljivih osobina hoda 1 pravilnost 2 brzina 3. čvrstina 4 dužina

koraka 5 elastičnost 6 određenost pravca 7 promenljivost. ovom spisku on dodaje

još jednu osobinu koja se odnosi na celokupan zamah tela a koji on naziva ritmom)

 

arhiv ruže

2345. hodanje

u tvojoj dokumentaciji sam otkrila

još jedno polje ruže. tvoj rad na njoj pre i

posle hodanja. lepo se vidi koliko je mnogo posla

bilo. koliko je mnogo bilo poraza odbijanja i novih

dizanja. novih početaka. koliko odricanja. jedan prijatelj

mi je nedavno rekao da bi voleo da pročita knjigu o tome

šta se još tebi događalo pre i posle hodanja za ovih

osam godina. napisala je violeta posle sređivanja

dokumentacije ruže ovo je poslednja kiša u

avgustu 1999 godine kupio sam

novi zarezač

novi sad 1.9.1999

 

 

 

2855/798

 

8616  miris pokošene trave me zapahne mladošću

 

8617  čitam roberta valzera uh kako uživam

 

8618  gledam niz temerinsku pa niz kisačku i prelazim. kad sam bio

dete bilo mi je uzbudljivo da prelazim ulicu i danas to isto osećam

 

8619  dvojica dečaka u trenerkama sa teškim rancima idu u školu

 

8620  sinoć je zoricu kovačić odbio jedan bogati čovek od koga je tražila pomoć

da bi se bavila ružom. istorija ruže je i istorija neuspeha. gospodstva u porazima

 

8621  čitajući valzera spokojan sam i ja

 

8622  počinje blaga kišica uspeh dolazi sam

 

8623  kap mi padne na usne

 

8624  udarci bole i oporavljaju

 

8625  suši se orahovo lišće

 

8626  iz velikog bokora izvirile tri bordo ruže

 

8627  za rečnik hodanja piši o kamenju kažem

samom sebi prolazeći pored velike gomile šljunka

 

uskoro će početi da padaju orasi

2346. hodanje

sa pokislom kosom i licem vlažnih usana dok hodam

zatravljenim asfaltom zagledam se u tvoje lice. kupio sam

novi zarezač. tvojom lepotom se rascvetava i lepota sveta

novi sad 2.9.1999

 

 

 

2856/797

 

8628  kisnem sa slobodanom tišmom

 

8629  svratio sam gore u stan da se presvučem i ostavim sve

stvari iz prsluka koje su se navlažile. sada kisnem u drugoj turi

 

8630  ovih dana sam već nekoliko puta dobro pokisao

nije to baš dobro za zdravlje ali je bolje za ružu

 

8631  bolest odlazi sa hodanjem

 

8632  uvek se predajem onome sa kim hodam malo pre slobodanu sada kiši

 

8633  gledam cveće koje je prekrilo ogradu terase na kojoj

se suše čaršavi krpe čarape svakodnevica jedne žene

 

kad gavrani kisnu u letu

2347. hodanje

hladno mi je. toplo mi je. mokar sam. znojim se

sit sam gladan sam. prepuna skela ljudi pod kišobranima

liči na odvođenje u koncentracione logore. golub rastrese

mokra krila svraka doleti na vlažni pesak. prepuni čamci prevoze

ljude. na kiši se presijava pokislo gvožđe. kao da su pušteni iz

logora ljudi jedan za drugim izlaze sa skele. tvojom lepotom

se rascvetava i lepota sveta. hladno mi je nazebao sam

novi sad 3.9.1999

 

 

 

2857/796

 

8634  sunce sine kao osmeh. naoblači se kao tuga

 

8635  i danas sam čitao valzera. kao kad čitam pesou ili slušam

satija ili razgovaram sa slobodanom uvek mi je lepo. oni su kao grožđe

 

8636  ozon u vazduhu najavljuje skorašnju kišu

 

8637  žena u ruci nosi buket sitnog cveća

 

8638  subota je hodam sve mi je u očima

 

8639  subota je ali i pevanjem se odmaram

 

odjednom zapevah ja

2348. hodanje

dran dran dran. dron dron dron. dru dru dru. di ri ri. di ri ri. dri ri ri

ti ti ti. ta ta ta. to to to. tu tu tu. tru tu tu. pu ru ru. pu pu ru. ru prom bram

bi bru bram. bram bram bram. bri bri bi. bi bi ba. ri ri bi. ba ram du. du du du

du dra dri. dri dro dro. do dra dri. dru dri dri. dri di ri. ri ri di. di ri ri. di ri ri. oho

hoho ho. oho hoho hu. uhu hu ha. oho ho ho. da ra ri. da ra ri. da da da

da da da. hladno mi je nazebao sam. da da da

novi sad 4.9.1999

 

 

 

2859/794

 

8640  noćas sam u polusnu u sveščici koju si mi poklonio videla da

sam zapisala: hoću da umrem rekla mi je danas bliska osoba. sveščicu

sam joj poklonio da bi u nju pisala ono u šta veruje što će joj pomoći da

načini prvi korak i svaki sledeći. kaže da ju je noćašnji san uplašio: uplašila

sam se da ću poludeti. već dugo se dvoumi okleva. briga za nju mi oduzima snagu

 

8641  želeo sam da danas hodam i pišem o žrtvi kao pevanju. o životu za nepoznato

o veri u rađanje novog bića. o tome kako se rađanjem svakog mladunčeta rađa i nova

ljubav. o životu bez neprijatelja. pisaću o tome drugi put sada samo da izdržim

 

8642  napetost i rastrojenost zbog drage osobe koja se pati ne prestaje

 

8643  izluđivanje raste iskušenja ne prestaju

 

od napetosti

2349. hodanje

i negativne energije stao mi je i pedometar

iz teškog stanja me je za trenutak odvojio stari

čovek u parku koji je oslonivši glavu na štaku sa nekom

nedokučivom nežnošću posmatrao golubove ispred njegovih

nogu. da da da. umiri me misao na sve one koji su na

sebe primili patnju drugih ljudi i drugih bića

novi sad 6.9.1999

 

 

 

2860/793

 

8644  na rumenačkom putu pred novim grobljem novo gradilište. tlo

posuto peskom. zemljište iskolčano. izvezana armatura. delovi temelja izbetonirani

neki zidovi već izidani. radnici rade i razgovaraju. tehničari inženjeri i izvođači radova

posmatraju gradilište. malo dalje u korovu poljski wc za radnike sklepan od dasaka

 

8645  ljudska gradnja mi izaziva tugu jer gradeći čovek uništava sve pred sobom

 

8646  nikada mi kao ove godine nisu prijale breskve

 

parče hleba

2350. hodanje

hodao do groblja i nazad. trinaest kilometara

ostatak ću dohodati večeras. iscrpljen sam od jučerašnje

napetosti koja se i danas produžila jer nema kod kuće bliske

osobe. gde je. crne misli me truju. izbezumljuju. na trenutak

nervna iscrpljenost je potpuna. napetost do kidanja. utešio me

je hleb. raznežio sam se kada sam shvatio da je hleb kao

najosnovnija ubedljivo i najjeftinija hrana. umiri me misao

na sve one koji su na sebe primili patnju drugih ljudi i

drugih bića. kao vazduh i život i hleb je

skoro sasvim besplatan

novi sad 7.9.1999

 

 

 

2861/792

 

8647  hodao sam sa milicom bracić pored kanala

malopre smo se rastali. zašlo je sunce. crvene se ruže

 

8648  nervno sam iscrpljen jer već treći dan ništa ne znam o bliskoj osobi

 

reci već jednom

2351. hodanje

kada sam se potpuno iscrpljen vratio u stan

saznao sam da je osoba o kojoj sam brinuo zbog

koje su me napadale crne slutnje i užasavale slike

nemoći onih koji podignu ruku na sebe osoba zbog koje su

mi prethodna tri dana i tri hodanja bili pakao pakao u kome su

se skupili svi moji porazi i povrede zbog koje mi ni trenutka nije

bilo mira i spokoja zbog koje mi je i pedometar stao zbog koje

ni rečenicu ne mogu da dovršim... osoba zbog koje sam

doživljavao sve ove užase ona je ta osoba zbog koje...

ona je dobro. hvala bogu. nije joj radio telefon. ludilo

kao vazduh i život i hleb je skoro sasvim

besplatan. kakvo olakšanje kakvo

olakšanje hvala ti bože

novi sad 8.9.1999

 

 

i

 

 

svaka je kiša 

muzej kiša

 

 

istorija ruže je i istorija neuspeha. gospodstva u porazima

 

 

kad gavrani kisnu u letu

 

 

ljudska gradnja mi izaziva tugu jer gradeći čovek uništava sve pred sobom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja sve

je u tebi i ti 

u svemu si

dragulj

 

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima