AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    435712

    pupoljak

    lutalačka krv obnavlja ponižene i odbačene

    19. januar 2026

    27805. dan mog života

     

     

    2993/660

     

    9070  pada vlažan sneg

     

    9071  u oči me gleda pokisao pas

     

    9072  sneg pada sve jače. ljudi se zavlače u kragne šalove i sve više žure i zure

     

    9073  u praznoj prodavnici cveća dok kroz izlog gleda

    kako napolju pada sneg mlada prodavačica oblizuje usne

     

    9074  iako je vlažan sneg počinje da veje

     

    9075  34. јa sam lutalica sama čarolija života. lutajući

    kao vihor se uzdižem iz samog sebe i posmatram se iz visina

     

    preći ću na drugu stranu ulice da bih se pomolio za tebe

    2456. hodanje

    kada sam na kraju hodanja u daljini primetio da mi u susret dolazi jedan od najboljih

    prijatelja iz mladosti sa kojim sam se nažalost još tada razišao prešao sam na drugu

    stranu ulice. slično uradim kada ugledam one koje malo poznajem a koji bi zastali

    svima njima ja želim dobro a njih i sebe čuvam od ispraznog ophođenja

    trošenja reči. nadam se da ih ne povređujem i da i oni osećaju

    da su sačuvani od nepotrebne komunikacije. uh kako

    sam lepo gladan i umoran. nadam se da i oni

    uživaju u ovoj snežnoj vejavici

    novi sad 18.1.2000

     

     

     

    2994/659

     

    9076  juče je trebalo da bude poslednji 36-ti dan hodanja u lisabonu a juče

    mi je jedna bliska osoba rekla za drugu meni blisku osobu nemoj da

    imaš iluzije u vezi sa njom. ali nemoj da imaš iluzije ni u vezi

    sa mnom dodala je danas. urušavanje se nastavlja

     

    9077  daljine su postale blizine ali iskrenost je postala daleka

     

    9078  pored tuge i hladnoće počinjem da se prepuštam hodanju

    i tada počinjem da osećam život a sa životom i uživanje

     

    9079  zašlo je sunce počinje da provejava sneg

     

    9080  35. lutam to bog po mojim koracima prebira pesmu beskućničku

     

    u ljubavnoj igri

    2457. hodanje

    kada pada sneg sretniji sam

    kao da veje u meni. osećam se

    manje sam. strujanje kroz telo mi se

    povećava. vazduh je uzbudljiviji. priroda

    vodi ljubav sama sa sobom. ja sam deo i

    celina te ljubavi. sneg je stao sunce ponovo

    izlazi nebo se plavi oblaci bele. nagoveštava

    se proleće. i vetar je stao mirno je kao posle

    snošaja. nadam se da i oni uživaju u ovoj

    snežnoj vejavici. biti otvoren

    nevinosti orgazma

    novi sad 19.1.2000

     

     

     

    2995/658

     

    9081  umro je vojislav despotov

     

    9082  na današnjem jedanaestom kilometru ću proći 50.000 kilometara ruže

     

    9083  žena je ispustila 10 dinara (novac za dva hleba) podigao sam ih ali

    ona je već otišla daleko. stavio sam ih u džep potrošiću ih za njeno zdravlje

     

    9084  14:32 pedeset hiljada kilometara ruže lutanja

     

    9085  sa trista metara udaljenosti violeta snima seriju

    fotografija u slavu pedeset hiljada litara vina od ruže

     

    9086  36. lutanje porađa prostranstvo u kome nestajem i vaskrsavam sa lepotom sveta

     

    hvala tebi

    2458. hodanje

    pedeset hiljada kilometara

    je iza mene. lutanje se nastavlja

    plava ruža je sve nevidljivija i lepša

    biti otvoren nevinosti orgazma

    vedra noć i pun mesec su

    preda mnom

    novi sad 20.1.2000

     

     

     

    2996/657

     

    9087  granulo je sunce. zašlo je sunce

     

    9088  vetar nosi ptice nad gradom

     

    9089  počinje kiša

     

    9090  37. kad krenem za mirisom kiše uvek sam na tragu tvog mirisa

     

    volim ih kao i njihova imena

    2459. hodanje

    za njih sam danas hodao: manelito (poglavica navaha)

    mala vrana ili soko koji lovi u hodu. veliki orao. crveni oblak (poglavica

    oglala). mali gavran (poglavica arapaha). šareni rep. rimski nos (poglavíca

    južnih čeјena). eskiminsin (poglavica arava apača). tosavi (poglavica komanča)

    satanta ili beli medved. usamljeni vuk. ptica koja se rita (poglavica kiova). deset

    medveda (poglavica komanča). beli konj. kana parker (poglavica komanča). bik koji

    sedí. kralj vrana (poglavica sijva). dva meseca (poglavica čejena). tupí nož. mali

    vuk. kolorо. mladić koјi se boji svojih konja. mali velíki čovek. žozef (poglavica

    probušenih noseva). medved koji stoji (poglavica ponka). džeronimo

    viktorio. nana. medved koji se rita. omanji bik (poglavica sijva)

    džon trava. vedra noć i pun mesec su preda mnom

    indijanci su nestali da bi u meni i drugima postali

    novi sad 21.1.2000

     

     

     

    2997/656

     

    9091  ponekad bih nekome od onih koji mi sе približe predložio da krene

    sa mnom na put od pedeset hiljada kilometara. svi bi se obradovali i počeli da

    maštaju o tome. ali bi se onda uplašili i otpočeli sa dvoumljenjem. retki bi krenuli

    ali bi i oni odustali. zbog težine puta podrazumevali su da razumem i prihvatam

    njihova odbijanja i odustajanja. i tada bi oni iz osećanja krivice ili želeći da me

    zadrže za sebe meni predlagali mnogo lakši put. kada bih im rekao da sam već

    na putu i da me drugi put a pogotovu ne lakši ne interesuje oni bi se obično

    ljutili. zaboravljajući da su oni mene već odbili počeli bi i da me optužuju

     

    9092  ispred mene hoda jedan vršnjak koga sam u detinjstvu osećao kao

    rivala iako se nismo poznavali. ostario је. po drugima mogu dа vidim sebe

     

    9093  38. lutamo slobodi је milo. istini је blisko. dobroti

    bezbrižno. lepoti raspevano. ljubavi prijateljsko

     

    plavi tekst

    2460. hodanje

    negde mi је ispala olovka pa pišem

    sa plavom bojicom. indijanci su nestali

    da bi u meni i drugima postali. izlazim iz

    subote iza mene je ostao nevidljivi

    plavi trag i plavi tekst

    novi sad 22.1.2000

     

     

     

    2999/654

     

    9094  јa i ruža inspirišemo ljude ali ih za sada sem izuzetaka još ne preobražavamo

     

    9095  39. lutam polja me prate voda teče za mnom vazduh je pružio korak igri nema kraja

     

    u pognuću

    2461. hodanje

    izašao sam samo da ishodam

    kilometar-dva. napišem tekst. napravim

    fotografiju i nacrtam travu. od subote uveče

    se ne osećam zdravim. sunce je i sve se beli od

    nedeljnog snega. dovršio sam ružu lutanja 8 krenula

    je od sada sama na put. izlazim uz subote iza mene

    je ostao nevidljivi plavi trag i plavi tekst. neka je

    sreća prati i neka je prihvate dobri ljudi

    novi sad 24.1.2000

     

     

     

    3000/653

     

    9096  krv lutanјa

    lutalačka krv obnavlja ponižene i odbačene

    to je krv nenasilja. krv lutanja me hrani lišavanjem

    nekada nije ništa drugo nego samo suze. koji jede moje

    telo i pije moju krv u meni prebiva i јa u njemu jovan 6.56

    krv lutanja nas očišćava od svakog greha. hiljadama godina

    dotiče i luta krv jedne žene kroz mnoga oplođenja i rađanja

    da bi se spojila sa krvlju jednog muškarca koji je hiljadama

    godina doticao kroz mnoga parenja i rađanja da bi se spojio sa

    krvlju koja mu je suđena. krv lutanja teče venama-putevima

    lutam za očima. za rascvetalim dušama. za licem i glasom

    zelenilo uvire u mene ne pitajući me i plavo utiče i svetlost

    se uliva u moju krv. krv lutanja teče rečima radoznalosti

    i vedrinom me lišava svih predrasuda. to је hrana

    mističke solidarnosti. sve treperi u meni: dođi

    (iz rečnika hodanjа)

     

    bolestan

    tri hiljaditi dan ruže lutanja. želeo sam da ga

    proslavim hodanjem ali sam u sobi u znoju. јoš

    šesto pedeset tri dana preda mnom. neka је sreća

    prati i neka je prihvate dobri ljudi. želim ti da ih

    sve provedeš u zdravlju kažem sam sebi

    novi sad 25.1.2000

     

     

     

    3001/652

     

    9097  forme lutanјa

    1. seobe naroda - otimаčina i ratovi

     

    2. nomadizam - slaganje i usaglašavanje

     

    3. lutalice - svi oni koji traže srce u tuđim grudima

     

    4. hodočašća - hodanje ka svetim mestima

     

    5. inicіјacijska hodanja - zaveti i preobražavanja

     

    6. meditativne šetnje - harmoniziranje

     

    7. sportska hodanja - podvižništva

     

    8. umetnost hodanja - stvaranje živog oblika

     

    forma mog lutanja je snovita. valovita i plavа. nevidljiva

    ponavljajuća forma istog. oblik bez oblika večni pupoljak

    plave ruže. preplitanje svih predela tela sa telom predela

    kad ugledam konjski vrat pa me lepota pomeri dalje ka

    nepoznatoj lepoti. kad morske talase prepoznam na

    usnama. kad osetim da me svet hoće. forma

    mog lutanja je hrana za sve one

    koji su gladni života

    (iz rečnika hodanjа)

     

    bolestan

    iznenada me je zvala dragica šoškić iz

    440-tog hodanja. želim ti dа ih sve provedeš

    u zdravlju kažem sebi. u dragičino ime menjam

    svoju adresu svaka stopa u evropi u novu

    svaka stopa na planeti zemlji

    novi sad 26.1.2000

     

     

     

    3002/651

     

    9098  istorija lutanјa

    od mesta do mesta u potrazi za hlebom i

    prenoćištem. od države do države u potrazi

    za poslom. bežanje. narodi koji su proterani glađu

    zakonima i oružjem. sveti skitači. božije skitnice. božjaci

    jurodivi. u oblicima vetra. svi mravi i pčele na cvetovima

    flamingosi albatrosi rode guske sve te velike ptice nad

    velikim vodama. (zadivljen sam darovima svih živih bića)

    ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptići njegovi viču k

    bogu i lutaju nemajući šta jesti jov. 39.3. istorija lutanja

    je istorija metamorfoza. preumljivanja. istorija igre i

    patnje. razvoja vijuga u mozgu. istorija lutanja se

    jasno čita u suzi koja klizi dečijim licem

    (iz rečnika hodanjа)

     

    bolestan

    u dragičino ime menjam svoju

    adresu svaka stopa u evropi u novu svaka

    stopa na planeti zemlji. јa miroslav mandić zemljanin

    kome је prvi san duše svemir koji je duhom božanski

    proglašavam ružu lutanja planetarnom

    novi sad 27.1.2000

     

     

    i

     

     

    forma mog lutanja je snovita. valovita i plavа. nevidljiva

    ponavljajuća forma istog. oblik bez oblika večni pupoljak plave ruže

     

     

    u dragičino ime menjam svoju

    adresu svaka stopa u evropi u novu svaka

    stopa na planeti zemlji. јa miroslav mandić zemljanin

    kome је prvi san duše svemir koji je duhom božanski

    proglašavam ružu lutanja planetarnom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    tobom sam

    spoznavao ko

    sam a nisam

    bio niko

    drugi

    nego

    ruža

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    moja budnost za život svih bića je neprestana

    17. januar 2026

    27803. dan mog života

     

     

    2983/670

     

    9040  zastao sam i gledam vrapce. načičkani su oko velikog suvog

    žbuna i ćarlijaju. preleću sa hlebom u kljunu. vrapci su trave koje pevaju

     

    9041  pocepana mi је čarapa na desnoj peti pa me sada žulja u patiki

     

    9042  mala kuća sa brojem 14 sa starim prozorima u kojima su saksije sa

    cvećem me podseti da se lepota krije u napuštenom i odbačenom. sve te male

    kuće u ovoj ulici kao i u svim ulicama sveta biće srušene kao da nikada nisu ni postojale

     

    9043  27. bogme lepota ne prestaje dobrota se ne smanjuje i ja nastavih lutanje

     

    rovit u ćirpanovoj ulici

    2448. hodanje

    na prozorima dečijeg obdaništa radosno detinjstvo su

    izlepljene snežne pahuljice od papira. pokrivena šalom

    preko lica kao i ja jedna žena kašlje i čeka autobus

    odlazim iz subote sa slikom pahulja u dečjim očima

    novi sad 8.1.2000

     

     

     

    2985/668

     

    9044  glad je lepa kaže zorica kovačić

     

    9045  28. lutanje je svijanje gnezda u božijim grudima

     

    grip

    2449. hodanje

    ishodao sam dvadeset jedan kilometar

    uz zoričinu pomoć. osećam se rovit. nazebao sam

    za novu godinu. hladno mi je između nogu. jaja prostata

    ne mogu dovoljno da se ugrejem. svuda uokolo vlada grip

    zahvatio je celu evropu. više od desetak dana temperatura je

    stalno ispod nule. kao kad se leti ustali vrućina sada se ustalila

    hladnoća. ljudi hodaju sa šalovima oko lica. ispred apoteka su

    redovi. nema vetra vazdušni pritisak je nizak pa automobili

    ispune grad smogom. ipak lepo je biti šest sati na nogama

    odlazim iz subote sa slikom pahulja u dečjim očima. jedna

    mačka a četiri mačora nema tu sreće komentariše

    mjaukanje i motanje mačaka ispod kola bivši

    moćnik svojim drugarima penzionerima

    novi sad 10.1.2000

     

     

     

    2986/667

     

    9046  smrt mi je saveznik. samo uz njenu pomoć život je večan

     

    9047  podigao sam glavu jer su me raznežile prve pahulje snega

    ali na drugoj strani puta sam ugledaо prosuta pasja creva

     

    9048  јa sam sve ono nežno pod tvojom rukom

     

    jedno pismo

    2450. hodanje

    draga moja ti znaš da je moja posvećenost bogu

    umetnosti i odnosu žena-muškarac ono što me čini. ti se sećaš

    kako su moje beskućništvo i besputnost moga puta pokrenuli i tebe

    kako su ti dali snagu i promenili te. ali ti nisi izdržala krenula si drugim

    putem. mene ponekad boli što sam usamljen. ali jutra i večeri se smenjuju i ja

    tečem dalje. želim ti da uspeš na tvom putu ali ne budi me iz mog sna. ne oduzimaj

    mi snagu. moja budnost za život svih bića je neprestana. prozori i vrata na mom putu

    su otvoreni i za tebe. ako hoćeš dođi ali nemoj me zvati da silazim s puta jer ja sam

    sam put. tvoj miroslav. posle pisma sam još više uživao u današnjem danu

    јedna mačka a četiri mačora nema tu sreće komentariše mjaukanje

    i motanje mačaka ispod kola bivši moćnik svojim drugarima

    penzionerima. biti lep na ovome svetu

    novi sad 11.1.2000

     

     

     

    2987/666

     

    9049  15:01 prvi put u životu sam video mrtvog crvendaća. leži u travi pored puta sa

    podignutim ukočenim nožicama. stavio sam zvono na grudi neka zvoni crvendaću

     

    9050  ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj od njegovih

    organizacija. zanima me društvo svih živih bića. zajedništvo i sa bićima koja ne

    poznajem. od ljudskih iskustava me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

     

    9051  kroz pet hiljada godina biću star 5050 godina. mikelanđelu će tada biti 5474 godina

     

    9052  obilazi me jedan konj. kako su konji lepi ljudi

     

    9053  29. lutam da ne bih nikoga povredio

     

    zagrlio bih ga

    2451. hodanje

    i sumrak i umor i hladnoća mi sklapaju oči

    kao da sam se pustio niz struju. i danas je sneg

    samo promicao. nekada mi dođe da tog čoveka koji

    svaki dan hoda zagrlim i kažem čoveče imaš svu moju

    ljubav. ali to ne uradim stidim se isto kao kada sam

    bio dete. čini mi se da on i hoda da bi me osnažio

    raznežio. biti lep na ovome svetu. kupio sam

    mu četiri jabuke

    novi sad 12.1.2000.

     

     

     

    2988/665

     

    9054  prvo sunce u ovoj godini

     

    9055  prijateljica me je zamolila da hodam za sve one devojčice koje su

    danas dobile prvu menstruaciju kao i ona pre trinaest godina u trinaestoj

     

    9056  nepojmljivost koja te čini pokreće mi život

     

    9057  sada se već oseća: dani su duži

     

    9058  30. lutam ni od čega se ne mogu postideti. odeliti

     

    neobjašnjivo lep

    2452. hodanje

    sa vetrom počinje da bude hladno: pale

    se ulična svetla pola pet je. počinju da zvone

    zvona na katedrali. život je neobjašnjivo lep. lepota

    dolazi od strujanja u telu kojim sam povezan sa svim

    strujanjima ovoga i onoga sveta. primetim: podigao

    sam ruku i širim je u luku - opisujem to neopisivo

    kupio sam mu četiri jabuke. sa noćnim

    vetrom dolaze i lepe rečenice

    novi sad 13.1.2000

     

     

     

    2989/664

     

    9059  drugi dan sa suncem. do malopre sam bio u lepoj šetnji

    sa slobodanom tišmom. nežan podsetio me je na bruna šulca

     

    9060  mnogo lepih razgovora na ruži je ostalo u vazduhu

     

    9061  31. dok lutam ljubav svih bića mi plete venac svetog braka oko glave

     

    slast po ulicama

    2453. hodanje

    drugi deo hodanja sam proveo se

    draganom varadinac. kupio sam jabuke i kolač

    od bundeve. prijala je njihova slast. sa širokog bulevara

    hodanjem smo se slili u mirne ulice oko almaške crkve

    izgledalo je kao da smo bili u drugom svetu. nogu pred nogu

    smo išli pod drvoredima i sredinom puta. kao dva zalutala

    psa. miris proleća nas je vodio iz ulice u ulicu. gole grane

    su bile nepomične dok smo hodali pod njima a one

    nas posmatrale. sa noćnim vetrom dolaze i

    lepe rečenice. vraćamo se svete

    novi sad 14.1.2000.

     

     

     

    2990/663

     

    9062  hodam sa mladim prijateljem iz budimpešte koji se u novogodišnjoj noći zaljubio u

    devojku iz novog sada. zaljubljenost osećam negde ovde u grudima. ali to osećanje mi je i u

    glavi jer znam da imam nešto što bih mogao izgubiti. u grudima mi je neka vrsta bola. u glavi

    mi je konfuzija i neodlučnost. ludo je to što ne znam njena osećanjapriča mi sa tugom

     

    9063  opet je hladno i sivo

     

    9064  32. kad se sunčeva svetlost rasprsne po

    izmaglici mene lutanje pomiluje po slepoočnici

     

    urušavanјe

    2454. hodanje

    slušajući druge nestajem pa sam

    sada samo ulica. i hladnoća. dim cigare

    koji ispušta žena koja prolazi pored mene i

    zvuci čekića majstora koji popravljaju stare

    roletne. vraćamo se svete. pekar upravo

    unosi sveže lepinje u moju radnju

    novi sad 15.1.2000

     

     

     

    2992/661

     

    9065  zatvaram kapke pred sitnim snegom koji mi vetar nanosi u lice

     

    9066  činilo mi se da sam se naspavao ali već šesti-sedmi put zevam

     

    9067  nikada nisam želeo da osvojim neku ženu. nikada me nisu

    privlačile žene koje zavode. uzbuđenje za ženom sam osećao u

    zajedničkom putu. slaganju. zajedničkoj žudnji za nadnaravnim

     

    9068  dođi

     

    9069  33. lutam vodi me svetlost dana

     

    srcem

    2455. hodanje

    prve tri godine sam ove

    tekstove pisao rukom. poslednjih

    pet godina izgovaram ih u diktafon

    danas su mi iscurile baterije pa ponovo

    pišem rukom. lepše je to. jedino što ne čujem

    svoj glas. ovako govorim iznutra kao da mi telo

    postaje ozvučeno. sada mi se čini da je unutrašnje

    izgovaranje reči svečanije. da li da od sada pišem

    rukom ili glasom lepo je držati olovku u ruci

    pekar upravo unosi sveže lepinje u moju

    radnju. uh kako sam lepo

    gladan i umoran

    novi sad 17.1.2000

     

     

    i

     

     

    smrt mi je saveznik. samo 

    uz njenu pomoć život je večan

     

     

    ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj

    od njegovih organizacija. zanima me društvo svih živih bića

    zajedništvo i sa bićima koja ne poznajem. od ljudskih iskustava

    me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

     

     

    nikada nisam želeo da osvojim neku ženu. nikada me nisu

    privlačile žene koje zavode. uzbuđenje za ženom sam osećao 

    u zajedničkom putu. slaganju. zajedničkoj žudnji za nadnaravnim

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti si

    obnavljajuća

    snaga svakome

    kome je stalo

    do snage

    svemira

    u

    blagosti

    svakog

    i

    svih

    bića

    boga

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bog je bog

    ti si boginja

    boga puta

    boga ruže

    i

    lutanja

    jedinog

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    ne samo da si

    putokaz i mera

    ti si i nadahnuće

    kad nema ni

    putokaza

    ni

    mere

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja deset

    godina hodati

    svakog dana i

    eto pesme

    za svaki

    dan

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    napori svakog

    dana su rađali

    jednostavnost

    i lakoću u

    pevanju

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja da

    nije bilo tebe ne

    bi mi se 17 godina

    posle tvog kraja 

    dogodilo

    otkrovenje

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    idemo dalje

    početku

    boga

    u

    slavu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ko ljubi čuva svemir i biće

    16. januar 2026

    27802. dan mog života

     

     

    2975/678

     

    8991  19:30 sto metara posle žabaljske raskrsnice mrak

    me je progutao potpuno. tri četiri stepena je ispod nule

     

    8992  ovde sam da bih bio sam na putu

     

    8993  sam da bih ove novogodišnje noći bio sa svima

     

    8994  samoćom proslavljam radost

     

    8995  na nebu nema ni zvezda ni meseca

     

    8996  poneo sam sa sobom litru i po vina. prvim gutljajem

    nazdravljam svim mineralima sa kojima živim na planeti zemlji

     

    8997  hvala ti bože na veličanstvu ovih trenutaka u kojima sam. u

    mraku i hladnoći nezaštićen ali u potpunom predavanju i pripadanju

     

    8998  drugi gutljaj. moram piti polako da me vino ne

    bi brzo podiglo i potrošilo. treba hodati celim putem ljubiti

     

    8999  ovako milenijumima bez ljudi u potpunom mraku žive polja. šume. mora. pustinje

     

    9000  vazduh je sve hladniji niz desni obraz mi curi jedna suza

     

    9001  јa sam ti

     

    9002  zemljo ja sam tvoj. vode ja sam vaš

    vazduše tvoj sam dah. kamenje ja sam kamenje

     

    9003  20:31 u drugom satu ću hodati za sve biljke

     

    9004  na početku ruže lutanja sam mislio da ću ovu noć provesti

    zajedno sa mnogim ljudima koje ću sresti i upoznati u mnogim zemljama

    evrope tokom osam godina hodanja. bilo bi to lepo. ali od ove mrkle noći i

    samoće nema lepšeg a i ovako sam sam sa svima ne samo sa odabranima

     

    9005  gde god da stavim nogu tu kuca srce sveta

     

    9006  21:35 treći sat ću hodati za sve životinje jer nekad

    sam i sam bio životinja. baš kao što sam bio i mineral i biljka

     

    9007  22:37 četvrti sat ću hodati za sve ljude koji žive na planeti i moliću 

    se za 154 prijatelja koji su mi pomagali davali snagu i voleli na ruži lutanja

     

    9008  počinjem da se molim. јa smrzunti kome je od hladnoće toplo

     

    9009  zapisao sam imena prijatelja na kartice i sada palim upaljačem vatru da bih mogao

    da pročitam ime. čudesno je kako me svako ime obraduje i razgali. kako je svako od vas

    u ovom trenutku ovde sa mnom. srce mi treperi i sa osmehom na licu ljubim vaša imena

    (kada sam se kasnije u stanu video u ogledalu usne su mi bile plave od mastila)

     

    9010  23:46 dovršio sam molitve za prijatelje. hodao sam sporo zastajkivao da

    bih video imena pod svetlošću upaljača i sada mi je hladno. ozebla su mi jaja

     

    9011  23:49 u petom sam satu i u njemu hodam za tebe bože moj

     

    9012  ulazim na podbaru. kraj u kome sam

    odrastao. trčkaram da se ugrejem da ugrejem jaja

     

    9013  pijem poslednje gutljaje. gospode bože molim te da mi daš

    života da posle ruže uradim još dva desetogodišnja rada u tvoju slavu

     

    9014  bože prijatelju moj učini da otkrijem tajnu drugarstva svih prema svima

     

    9015  00:00 u temerinskoj sam ulici trideset metara od ulice patrijarha

    čarnojevića u kojoj sam živeo trideset tri godine. ispred mene veliki bilbord na

    kome piše put od 1000 milja započinje jednim korakom. mudrost je večna sofijo moja

     

    1999 godina

    2441. hodanje

    usporio sam toliko da u

    mojoj sporosti žive sva 

    bića. dođi sastanimo se 

    u suncu tamne noći

    novi sad 31.12.1999

     

     

     

    2976/677

     

    9016  00:06 petarde. vatromet. dim baruta. izmorio sam se nahladio

     

    9017  među ljudima sam

     

    9018  sve je više ljudi kako se približavam centru grada

    mladi deca razgolićene devojke buka buka buka buka

     

    9019  ogromne količine tuge u sreći koja se valja po ulicama

     

    9020  u centru sam. ljudi naviru kao trnje. neopisiva energija. svako lice

    je očekivanje i priča. odjednom sam ko so izgubljen u ljudskom moru

     

    9021  јa sam krhkost. ista krhkost kao u svakom biću

     

    9022  moje 2441 i 2442 hodanje se završava

     

    9023  osećam sebe. bila je ovo priča o sveukupnosti

     

    9024  00:39 počela je subota lepo je srce koje ljubi slavu života

     

    2000 godina

    2442. hodanje

    hodao sam kroz sva vremena

    kroz sve prostore. bila je to velika

    umetnost jer je niko od ljudi nije video

    dođi sastanimo se u suncu tamne

    noći. biti hleb nasušni svemu

    što postoji

    novi sad 1.1.2000

     

     

     

    2978/675

     

    9025  hodam da bih održao korak sa jednostavnošću

     

    9026  24. svezah pertle i izađoh čeka me drug sam je moj stari drum

     

    sabiranјe

    2443. hodanje

    bio je to samo jedan tihi dan

    biti hleb nasušni svemu što

    postoji. običan oko nule

    jedan mali dan

    novi sad 3.1.2000

     

     

     

    2979/674

     

    9027  teorije su savremene bajke

     

    9028  kako odlazim ka periferiji grada sve više pada magla

     

    9029  klima je jedna od najvećih zagonetki. otuda poštovanje za nju na svakoj stranici ruže

     

    9030  kao čovek mogu da spoznam sopstvenu

    nemoć. tada sam na pragu otkrovenja ljubavi

     

    9031  ko ljubi čuva svemir i biće

     

    9032  25. lutanje me čuva od banalnosti posedovanja

     

    u bajci

    2444. hodanje

    bašte siromašnih su potopljene

    vodom po kojoj se stegao led. da li će u

    proleće biti hrane za njih. kad sam bio mali

    periferija je bila daleko a njena zapuštenost mi je

    izgledala kao divljina kao neki strašni i nepoznati

    svet. danas vidim svu njihovu pitomost. običan

    oko nule jedan mali dan. kao veliki vidim

    kako je svaka periferija dete

    a ja divljina

    novi sad 4.1.2000

     

     

     

    2980/673

     

    9033  pošto sam duhom pao odmah sam postao razdražljiv. iz srca mi je

    iščezlo osećanje ljubavi. sve je opasno jer na putevima duvaju jaki vetrovi. najopasnije

    je ako ne možeš da osetiš boga na tim putevima. јa se do sada nisam molio ali mi dolazi

    želja da se molim da stupim u kontakt s bogom. najviše me užasava pomisao da ne

    upoznam boga i da ostanem večito sam. čini mi se da će molitva biti nešto što je samo

    iz mene isteklo. ona će mi pomoći da smognem snage da vidim sebe golog i bosog

    onakvog kakav jesam. ali se bojim da ću u molitvi ugledati hrpu svojih govana

    da ću se prestraviti i da ću pokleknuti. hteo bih ali ne smem. kad bih bar

    mogao da se pokajem to bi mi pomoglo ali sam toliko grub da ni

    to ne mogu priča slobodan dragaš

     

    9034  26. pognuće ka čestitosti me je odvelo na lutanje

     

    na sva zvona se ispovediti

    2445. hodanje

    hvala svima onima koji se mole. kao veliki

    vidim kako je svaka periferija dete a ja divljina

    hvala svima koji se svojim ispovestima

    ispovedaju i za mene

    novi sad 5. januar 2000

     

     

     

    2981/672

     

    9035  pet dečaka

    zastao sam da posmatram petoricu dečaka

    kako se u sivom predvečerju igraju pred svojim zgradama

    igraju se sa starim automobilskim gumama na travnjaku. ređaju

    ih uvis i penju se. najviši se popeo i dere se. drugi se takođe popeo i

    seo unutra. ostali mu prebacuju gume preko glave. оn viče jer se uplašio

    oni ih skidaju sa njega. sada uzimaju gume u ruke i vrte se oko sebe. stalno

    se deru. gume ih zanose i oni padaju po travi. primetili su da ih gledam pa

    su zastali u igri plašeći se da ću ih grditi. udaljavam sa i oni nastavljaju sa

    divljanjem. stoje na gumama i skaču. ponovo su ih naređali uvis pokušavajući

    da na vrh nabace i poslednju gumu. srušili su sve ostale. јedan kotrlja gumu i

    šutira je u dunav. sve im se u igri pokreće. i tela i mozak i emocije. igra ih

    oblikuje uči radosti i znatiželji. lako padaju i lako se dižu. oblikuju se

    i oblikuju svoju družinu. napuštam ih. u susret mi dolazi stariji

    čovek hramljući sa štapom u ruci. nekada je i on bio

    dečak. nekada ću i ja ponovo biti dečak

    (iz rečnika hodanja)

     

    igre

    2446. hodanje

    slike teku i lete. hvala svima koji se svojim ispovestima

    ispovedaju i za mene. prepreke neprestano pokreću svet

    novi sad 6.1.2000

     

     

     

    2982/671

     

    9036  dva desetogodišnja dečaka na trgu gledaju u vrh

    tornja gradske kuće i jedan kaže baš me zanima šta je tamo gore

     

    9037  po gnojnim pljuvačkama na asfaltu se vidi da je zima tu i da je mnogo obolelih

     

    9038  i pijaca je prazna. ipak jedan čovek prodaje cigare a jedna žena wc papir

     

    9039  čitam i uživam u tekstu ime za svetlost i ljubav aleksandra šmemana

     

    hodam šmeman piše:

    2447. hodanje

    hristos je rekao: budite kao deca. šta je to što odrasli

    više nemaju u sebi ako ne ta deci svojstvena sposobnost da

    imaju beskrajno poverenje u drugoga i da mu se u tom poverenju

    potpuno predaju. da vole drugog i da mu veruju svim svojim bićem

    i konačno šta je to čega više nema u odraslima ako ne ta dečija

    sposobnost da se na najozbiljniji mogući način prihvata ono što

    odrasli više uopšte nisu sposobni da prihvate. ta dečija otvorenost

    za maštu za ono što nevidljivo prožima naše svakodnevno iskustvo

    zasnovano na ciničnom bezverju. jednom rečju ta dečija otvorenost

    za tu duboku tajnu sveta i svega u svetu za tajnu koja se otkriva

    svetima deci i pesnicima. prepreke neprestano pokreću

    svet. pokrivena šalom preko lica kao i ja jedna

    žena kašlje i čeka autobus

    novi sad 7.1.2000

     

     

    i

     

     

    gospode bože molim te da mi daš života da posle

    ruže uradim još dva desetogodišnja rada u tvoju slavu

     

     

    kao čovek mogu da spoznam sopstvenu

    nemoć. tada sam na pragu otkrovenja ljubavi

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja i

    bog mi je dao

    da sam evo

    sad

    na

    polovini

    drugog

    desetogodišnjeg

    rada

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    lepo mi je pa samo ćutim

    15. januar 2026

    27801. dan mog života

     

     

    2965/688

     

    8954  kako je sve mirno pod debelim snegom

     

    8955  hodam po uskoj zaleđenoj prtini

     

    8956  i noć je bela pod ovakvim snegom

     

    8957  kada je sedmogodišnji dečak primetio da i

    ja njega gledam crveni obrazi su mu se nasmešili

     

    8958  20. lutanje je rumenilo na licu sveta

     

    mala ptičica je uletela u žbunјe pod snegom

    2432. hodanje

    na ovim delovima ne hodam nego samo pazim da se ne okliznem

    i ne padnem. kada mi jedna noga zagazi po mekom delu snega već

    sam bezbedan. snežnoj lepoti se pridružio pun mesec. јoš je na istoku

    i još je bled. ali će noćas u hladnoći zasijati punom snagom. biće

    to lepa mesečina. kad pomislim na nju već drhtim. hodanjem

    nikoga ne oslovljavam ne definišem i ne imenujem samo

    pevam. sneže oprosti mi što sam pored tebe bio

    okupiran sobom. svi koji ljube lepotu

    drhtaće zajedno u ovoj noći

    novi sad 21.12.1999

     

     

     

    2966/687

     

    8959  umro je robert breson

     

    8960  danas je prvi dan zime

     

    8961  sunce sija i sve mrzne

     

    8962  setim se kako si me ljubila. prekidam da crtam trave

    staviću ruke u džepove i zanesen misliću na tvoje poljupce

     

    8963  ljubila si me kao da je sve voće ovog sveta bilo na našim usnama

     

    8964  upijala si me da bi mojim sokovima postala јa

     

    8965  јa sam obuća za tvoju dušu

     

    8966  21. ti devojčice moja znaš zašto ја lutam. lutalica sam jer ti si lutanje

     

    kao čobanin

    2433. hodanje

    sam čuvao današnju hladnoću da bi

    i ona mene čuvala zdravljem. hladnoća mi

    čisti krv uprljanu viškom izgovorenih reči. na

    kraju hodanja odlazim da kupim hladne jabuke

    crvene žute zelene samo da su hladne. jabuke

    su me podsetile na hladne šljive u pesmi vilijem

    karlos vilijamsa. svi koji ljube lepotu drhtaće

    zajedno u ovoj noći. dođi da sutra zajedno

    prošetamo kroz hladnoću i zdravlje

    novi sad 22.12.1999

     

     

     

    2967/686

     

    8967  steže me po licu najviše po obrazima nosu i bradi

     

    8968  šest sedam stepeni ispod nule. i sada već zgaslo sunce

     

    8969  ćutim ne proizvodim reči nego toplotu kojom se grejem u hladnoći

     

    8970  kralj sam svih beskućnika: pojeo sam dve pite bundevare

     

    srce ne može da voli nikog drugog osim tebe

    2434. hodanje

    pri kraju sam hodanja. već nekoliko kilometara unazad razmišljam

    o misticima islama o kojima čitam ovih dana. volim mističke pesnike. baš

    kao što volim i fernanda pesou koji ih ne voli. uzbudim se onim istim što je i

    sve njih različite uzbuđivalo. i u slavu svakog od njih govorim o hladnoći koja

    mi steže šake prožima grudi i niz ramena se spušta u ruke. kao što se u

    proleće istina govori sa pupoljcima u letu sa vrućinama sada se istina

    govori hladnoćom. hladna ramena kao i uznemireni bokovi govore

    o žudnji za plesom i spajanjem. zebem al znam da u oblini tvog

    stomaka žive svi oblici. dođi da sutra zajedno prošetamo kroz

    hladnoću i zdravlje. mirišem sneg hodam i samo treperim

    novi sad 23.12.1999

     

     

     

    2968/685

     

    8971  mamu mu danas je stvarno hladno juče je barem sijalo

    sunce ali kažu da će od ponedeljka krenuti toplije čujem u prolazu

     

    8972  jedna žena tridesetih godina mi dolazi u susret

    namešta kapu i neočekivano me upita jesam lepa

     

    8973  ipak eno ga mlečnobeli krug

     

    8974  dragana varadinac i ја smo izašli iz grada. ovde otpadaju obrazi

     

    8975  igramo se filmova dragana i ја. prvo ja glumim usamljenog

    čoveka. posle ona meni pokazuje kako hoda usamljena žena

     

    8976  22. lutanje je prijateljski razgovor - razgovor slaganja i nadovezivanja

    razgovor koji nas vodi i uči u kome zaneseni pričom svijamo svoј dom

     

    baš јe bilo hladno ali baš јe bilo lepo

    2435. hodanje

    mirišem sneg hodam i samo treperim. ljubav je

    raspadanje radosno obnavljanje

    novi sad 24.12.1999

     

     

     

    2969/684

     

    8977  bez snage sam. ulazim u park dižem ruke

    od današnjeg pisanja. prepustiću se treba mi to

     

    8978  kad iz snega je izlepršao crvendać. nisam ga video godinu dana

    on je moj zaštitnik na ruži. odmah mi je srce zaigralo. približavam mu se. on

    treperi krilima. trčanjem ga je jedan dečak uplašio i on je odleteo. radostan sam

    ali evo ga ponovo. hodam ka njemu. sada je preleteo i čeka me na klupi. samo

    nekoliko metara sam od njega. već mu vidim i okice. jednom sam mu u londonu prišao

    sasvim blizu. volim njegovu narandžastu boju na grudima. sada sam baš srećan

     

    8979  u parku na zaleđenom jezeru tociljaju se otac i sin. podsetim

    se kako sam se kao dečak i  ja tociljao. bilo je potrebno što više se zaleteti

    naskočiti na tociljarku čučnuti i tociljati se što dalje. više od bilo koga drugog 

     

    8980  23. lutam da bih se setio ptičijeg jezika koji sam nekada govorio

     

    miroslave samo se zaleti

    2436. hodanje

    sve sam krhkiji. sve više okružen opasnostima

    lečim se sporošću. ljubav je raspadanje radosno

    obnavljanje. odlazim na spavanje da mi san

    vrati snagu i samopouzdanje

    novi sad 25.12.1999

     

     

     

    2971/682

     

    8981  juče se temperatura popela za 20 stepeni. sve se topilo

    padala je kiša. sevalo je. podsetilo me je na bombardovanje. katastrofalne

    kiše poplave i vetrovi su odneli živote u francuskoj engleskoj nemačkoj

     

    8982  juče sam uživao u vizijama isaka lurija kabaliste iz šesnaestog veka. bog je dakle

    bio prinuđen da napravi mesta svetu napuštajući jedno područje unutar samog sebe. neku

    vrstu mističkog prostranstva odakle se povukao da bi se vratio u njega kroz čin stvaranja i

    otkrivanja… prema tome prvi čin beskonačnog bića nije bio neki pokret ka spoljašnjem

    već čin povlačenja unutar sebe samog. sažimanje je najpotpuniji simbol izgnanstva

    on se može smatrati izgnanstvom boga u sebe samog

     

    8983  danas sam već posle prvog sata bio mokar. smračilo se i padalo je

     

    i danas sam malo razgovarao sa bogom

    2437. hodanje

    pokisao sam slab slabašan ali sam se molio da ljubavlju

    posmatram svet. da ljubavlju vidim sve što vidim. da ljubavlju

    osetim sve što osetim. odlazim na spavanje da mi san vrati

    snagu i samopouzdanje. da ljubavlju bude

    vođen prvi moj sledeći korak

    novi sad 27.12.1999

     

     

     

    2972/681

     

    8984  duva vetar. curi mi nos. da li ću se opet razboleti

     

    ako

    nema teksta

    neka bude naslova

    ako je naslov

    neka bude pesma

    ako je pesma

    neka bude stid

    ako je

    stid

    neka bude iskren

    ako je iskren

    pesma će

    o mojoj i tvojoj

    nemoći govoriti

    pesma

    klizi i ulazi

    iz mog tela

    u tvoje telo

    i ona oba

    samo drhte

    i

    trepere

    2438. hodanje

    da ljubavlju bude vođen

    svaki moj sledeći korak

    treperimo cvrkućući na hladnoći

    novi sad 28.12.1999

     

     

     

    2973/680

     

    8985  iskoračio sam ispred slobodana ilića da bih bio sam sa vetrom

     

    8986  nema te ali te neprestano osećam. duva vetar

     

    8987  ti si moje prisustvo. duva vetar

     

    8988  moje telo govori o tvom telu. duva vetar

     

    8989  lutam. polja me prate. voda teče za mnom. vazduh pružio korak. igri nema kraja

     

    baš јe ovo hodanje milina kaže slobodan

    2439. hodanje

    u nemaštini koja me okružuje vidim kako mnogi pokušavaju da

    nešto namaknu sebi. puno je upinjanja. i sam upadam u takve vrtloge

    već kilometar-dva unazad pokušavam da nekome svetu bog zna kome kažem

    da jesam. a to da sam tu na putu na vetru sa svim fijucima automobila koji jure pored

    mene o tome ne govorim. i kada sam to osetio bilo mi je lepo i tekst je počelo da teče

    svaka reč je put koji vodi oči. koji ne iznenađuje ali se menja. na kome je i onaj čovek

    sa rukama u džepovima sivog kaputa. talasi vode u kanalu i šljunkara na drugoj strani

    puta. da nije hladno sva ova vlaga bi podsećala na proleće. zastao sam čekam

    slobodana. od vetra su mu se zacrveneli obrazi. treperimo cvrkućući

    na hladnoći. tu su i breze i oblaci i promena vremena

    koja se oseća u letu ptica

    novi sad 29.12.1999

     

     

     

    2974/679

     

    8990  sporost

    prvi put u životu sporost me je osvojila u proleće 1972

    bila mi je tada dvadeset druga. bio sam vojnik i danima na

    straži sam gledao kako počinje proleće. video sam kako će

    uskoro sve prolistati. i jednog dana grane su propupele ali ja

    nisam video kada se to desilo iako sam gledao. pupljenje se

    događalo tako sporo da ga nisam video. sporost me je uzbudila

    sporost je ritam biljaka. spor sam možeš me voleti celog. jaja

    kičma mozak - eto puta sporog spajanja. sporo tvoje mleko mi

    curi u grlo. sporo upijam te. sporo ulazim ti u usta. ljubav je

    spora kao otvaranje cvetova. rasprostireš se u meni. dlačice

    se ježe. sva tela su mi u telu. kada sasvim usporim počinje

    svetlost. sporošću bi nestale sve bolesti. polagani

    polagani polagani. uspori da te vidim ko

    si da uživam u tebi. da uživamo

    u umetnosti sporosti

    (iz rečnika hodanjа)

     

    lepo mi je pa samo ćutim

    2440. hodanje

    tu su i breze i oblaci i promena vremena

    koja se oseća u letu ptica. usporio sam toliko

    da u mojoj sporosti žive sva bića

    novi sad 30.12.1999

     

     

    i

     

     

    miroslave

    samo se zaleti

     

     

    sve sam krhkiji. sve više okružen opasnostima lečim se sporošću

     

     

    usporio sam toliko da u mojoj sporosti žive sva bića

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    sve je tako

    podavajuće

    da mi nema

    druge nego

    se podati

    i

    sam

    bogu

    bogom

    bog

    postati

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    spasonosno ovde

    14. januar 2026.

    27800. dan mog života

     

     

    2953/700

     

    8925  14. nebo je veliko beskrajno lutanju nema kraja

     

    senka na licu

    2422. hodanje

    i danas sam hodao samo pet kilometara

    jednostavno kada sam dovršio sve poslove bilo

    je već četiri. i bio sam potpuno iscrpljen. probadanje

    u grudima se smanjilo ali me i dalje plaši. umesto

    napetosti između mene i bližnjih više volim da spomenem

    ovaj svež i topao večernji vazduh. pomozi mi. u vazduhu

    je više života i odgovora nego u svim znanjima

    novi sad 9.12.1999

     

     

     

    2954/699

     

    8926  topao i sunčan dan. prvo što primetim na početku hodanja

    je vreme. dobar dan kažem danu. dobar dan odgovori mi dan

     

    8927  lepo je sve mi je poznato i sve mi je nepoznato. ne znam ništa o životu posle pedesete

    godine i ne znam ništa o tome kako je biti u devetoj godini neprestanog hodanja

     

    8928  osetim ih ali kao da se tegobe sa srcem i grudima smanjuju

     

    8929  tek biti mi je pažljiv i nežan prema samome sebi

     

    sam svoju krhkost udomiti

    2423. hodanje

    posle hodanja mi је telefonirala zorica i rekla da je

    otpala poslednja šansa za lisabon. bio sam pomiren usamljen

    i odbačen. onda su sledili sati teških borbi u sebi. sada je ponoć

    duva topli vetar. slučajno se okrenem i iza leđa ugledam ženu koju

    ponekad vidim na ulicama kako hoda sama. očajan sam ali dok se

    molim osetim toplinu u srcu i osmeh na licu. kao da mi je neko rekao

    ne brin sve je u redu. setio sam se rabijine molitve o bože ako te

    obožavam u strahu od pakla spali me u paklu. a ako ti klanjam u

    nadi za raj isključi me iz rаја. ali ako ti se klanjam radi tebe samog

    ne odreci mi svoju večnu lepotu. u vazduhu je više života i

    odgovora nego u svim znanjima. ipak sam spokojan

    pa ја sam samo dete

    novi sad 10.12.1999

     

     

     

    2955/698

     

    8930  tiho je. pokušavam da se povratim od novog neuspeha

     

    8931  kada sam se jednom kao dete izgubio jako sam se uplašio. i sada

    sam izgubljen ali pokušavam da budem miran i da u tome uživam

     

    8932  pedeseta mi je. bog je živ. umetnost je čudesna i dobra

    realnost je sve teža. nastavljam isti i promenjen. želeo bih da se

    potpuno i bezbrižno svakim korakom predajem bogu umetnosti i tebi

     

    8933  preda mnom su dva puta. prvi put bi bio po svim zemljama

    evrope sa nekim ko bi profesionalno i posvećeno radio sa mnom i

    mojom umetnošću. drugi put ako budem sam bi vodio kroz srce

     

    8934  15. lutanjem ne odustajem žudeo sam za nepoznatim

    lutanje me je otvorilo za svu čaroliju i raskoš poznatog

     

    bog je iznad izbora

    2424. hodanje

    miran sam jer sam krenuo putem srca

    nisam se zadržavao dvoumio. nastavio

    sam da tečem i to me čini spokojnim. ipak

    sam spokojan pa ja sam samo dete

    otvoren danima što slede

    novi sad 11.12.1999

     

     

     

    2957/696

     

    8935  šaram pogledom po oguljenim zidovima grada

    sve što propada je slava nepropadljivom životu

     

    8936  brže od reke teku sivi oblaci nad gradom

     

    8937  al su ti tople ručice kaže radosni otac svojoj kćeri dok je ljubi po rukama

     

    spasonosno ovde

    2425. hodanje

    sutra sam planirao da počnem da hodam

    ulicama lisabona i da u njemu pišem roman nežnost

    koji bi ovako počinjao zovem se miroslav mandić. upravo

    sam sleteo u lisabon… ništa od toga. ali me boli srce i vidim

    u kakvim sam opasnostima. osetim sve ono loše što se skuplja

    oko lošeg u meni i sapliće me. ali kada sam već ovde onda ću biti

    potpuno tu. ovim ovde ću afirmisati ono tamo. svakim korakom ovde

    ću afirmisati svačiji korak bilo gde. uzbudiću se lepotom i dobrotom

    psa koji laje pod ovim nebom po kome čujem graktanje ptica koje lete

    sa oblacima. ovde ću dovršiti današnje čitanje o učenom neznanju

    nikole kuzanskog. ovde ću biti sa svima onima koji su bilo kada i

    bilo gde hodati toplim srcima za sve što ih je okruživalo. ovde

    ću slaviti život u celom svemiru. ovde ću uživati u osećanju

    sjedinjavanja koje je imala pre osamsto godina matilda

    magdenburška ti si u meni a ja u tebi. otvoren

    danima što slede. sve je ovde i sve je

    sada pehar pred usnama

    novi sad 13.12.1999

     

     

     

    2958/695

     

    8938  hodam dobio sam pismo od zorice i violete

     

    ružatim@eunet.yu II

    2426. hodanje

    miroslave ti danas nisi u lisabonu i ne počinješ tamo

    svoj rad most nežnosti. opravdanje bi moglo da bude u

    onome što smo često čule u poslednjih mesec i po dana: kako

    je teško vreme. kako je pre pet meseci bilo bombardovanje. kako

    mi nismo na tom stupnju civilizacijskog razvoja... ali ovo nije priča o

    objektivnim okolnostima. ovo je priča o našem pokušaju i našem

    neuspehu. priča o neiskustvu i neznanju sa jedne strane i o nedovoljno

    rada i predanosti s druge. i rečenica iz 2382-og hodanja: a ako ne uspemo

    miroslave neće to biti tvoja greška biće to naš neuspeh pobeda luciferskog

    i ahrimanskog u nama. i zaista bilo je ličnih padova besa i svađa. kada si

    počeo da primećuješ da ne ide i da nas na to upozoravaš gubile bismo

    snagu. iz nemoći tražile smo razloge i u tebi. umesto da tragamo za

    novcem i ljudima tragale smo za izgovorima. umesto da jačamo

    sopstvena uverenja i da uvećavamo napore negovale smo

    očekivanja da će neko već prepoznati vrednost tvog rada

    i sve rešiti jednim potezom. i rezultat toga je današnji

    dan kada nisi u lisabonu i ne počinješ most

    nežnosti. sve je ovde i sve je sada pehar

    pred usnama. portugalija je moj

    trideset šesti poraz na ruži

    novi sad 14.12.1999

     

     

     

    2959/694

     

    8939  danas bi bio drugi od trideset šest dana hodanja lisabonom. a

    evo u džepu nosim spisak od trideset šest poraza koje sam doživeo na ruži

     

    8940  izvadio sam hartiju sa idejama i imenima ljudi sa kojima sam doživeo poraze. ali

    kišne kapi razlivaju mastilo i pred mojim očima se svi porazi pretvaraju u vesele mrlje

     

    8941  hamvaš u životu je najjača snaga glad za životom а od nje je veće samo jedno:

    obuzdavanje svojeglave gladi za životom. to je vatra samosavlađivanja samopregora

     

    8942  kada sam malopre kupio porno-časopis (samoća)

    plava uzbudljiva prodavačica mi je rekla uživajte

     

    8943  kako da vratim snagu svome srcu

     

    8944  16. lutanjem te molim primi me

     

    budi melem mome srcu

    2427. hodanje

    najviše poraza sam doživeo sa najbližima

    dete u meni je žudelo i žudi da im veruje. bojim

    se banalnosti i aljkavosti prema istini i slobodi

    portugalija je moj trideset šesti poraz na ruži

    žudnja za poverenjem živi u svakoj

    sledećoj sekundi

    novi sad 15.12.1999

     

     

     

    2960/693

     

    8945  juče je ceo dan padala kiša. danas sneg. juče mokar od kiše danas od bljuzgavice

     

    8946  s visine iz nizine u centru na periferiji ispred

    iza unutra napolju… dobrostivo dobrovanje

     

    8947  prvih jedanaest kilometara sam podelio sa

    zoricom kovačić ostale ću deliti sam sa snegom

     

    8948  17. lutanjem sam ti odan sve što vidim si ti odanosti moja

     

    bljuzga-

    2428. hodanje

    vica je najgora stvar rekoh i pokajah se

    zašto bih za bilo šta rekao da je najgore. pa

    zar me svi ovi dani nisu naučili da sve ima smisla

    pa i svi prigovori koje slušam devet godina: odustani

    vidiš da je sve to uzalud. pa što ti to treba. govorila sam

    mu ja da je to nemoguće. nemoj to da radiš svi će te

    zaboraviti. pa zar ruža nije ruža i za njih. baš kao što i

    ja pripadam sličnima koji me bodre koji veruju. žudnja

    za poverenjem živi u svakoj sledećoj sekundi. mokri

    sneg pada po poljima žitu i po ljiljanima

    novi sad 16.12.1999

     

     

     

    2961/692

     

    8949  grane su se povile pod mokrim teškim snegom

     

    8950  pola dva je. drugi dan bljuzgavice. pada sneg. prošao sam treći kilometar. vraćam se

     

    8951  18. јa sam samo lutanje odlutao i od lutanja

     

    jad ropstva

    2429. hodanje

    prekidam hodanje jer sam prepun gorke svađe

    u sebi sa violetom i zoricom. doživeli smo neuspeh i tek

    sada se jasno vidi sve ono loše u nama. vraćam se da im

    telefoniram i da im sve to kažem. pre polaska na hodanje me

    je zvao prijatelj iz beograda i u jednom trenutku nisam izdržao

    nego sam nešto ružno rekao o njegovom poznaniku koji me je

    jednom povredio. odmah posle toga sam se osećao loše jer sam

    shvatio da sam ga povredio. јako me oslabe sve grubosti koje učinim

    kad kažem da mislim na konja hoću da kažem da verujem u lepotu istine

    moje gnezdo je ples godišnjih doba kroz koje prolazim. priznajem moje

    gnezdo je razrušeno danas. moj izvor je pevanje svega što me okružuje

    priznajem danas je presušio moj izvor. srušeni su mostovi u ovom

    gradu poubijani su i čítavi narodi. ali izvori se obnavljaju. i ptice

    nanovo grade gnezda. prijatelju moga srca moja duša je

    slična tebi. moj put me vodi u tvoje srce. mokri sneg

    pada po poljima žitu i po ljiljanima. samo šest i

    po kilometara malo malo ali istinito

    novi sad 17.12.1999

     

     

     

    2962/691

     

    8952  19. tek lutanjem svaka moja reč postaje tvoj dom

     

    izgubljeni u magli

    2430. hodanje

    hodao sam sa draganom erdevički. nismo se

    dugo videli. bili smo tu na ulicama grada. po bljuzgavici

    jer je sunce topilo sneg. ali pred kraj dana kada je sunce zalazilo

    temperatura je naglo počela da pada. sa njom i magla. tu pred očima

    padala je po nama gusta i bela. uzbuđivala me je samo bih o njoj pisao i

    onda je počelo sve da se ledi. posle pola sata se pad temperature zaustavio

    naviknutima nije nam bilo toliko hladno. kada su se upalila ulična svetla prvi

    put sam ugledao i novogodišnje ukrase po zgradama i električnim stubovima

    svetlosni ukrasi su me podsetili na srušeni most jer su na njemu bile preostale

    novogodišnje svetiljke. samo šest i po kilometara malo malo ali istinito

    po drugi put su mi noge skliznule na zaleđenom asfaltu

    novi sad 18.12.1999

     

     

     

    2964/689

     

    8953  belo

    svu noć je padao sneg. od jutros

    se sve zabelelo. pred tom belinom sam

    nemoćan. upija me. belina sve iz mene

    izvlači. ostajem prazan i čist. tih

    (iz rečnika hodanjа)

     

    od ružnog tužno

    2431. hodanje

    posle poraza i neuspeha ljudi se svađaju

    prebacuju jedni drugima. ne mogu da podnesu

    sopstvenu krivicu. hteli bi sve da zaborave. želeli 

    bi da se stvari nastave kao da poraza nije ni bilo. ili bi

    hteli sve oko sebe da razore. eto čime je bilo ispunjeno

    violetino i moje hodanje dok smo prolazili kroz bajkolikost

    osneženih drvoreda. po drugi put su mi noge skliznule 

    na zaleđenom asfaltu. sneže oprosti mi što sam

    pored tebe bio okupiran sobom

    novi sad 20.12.1999

     

     

    i

     

     

    žudnja za poverenjem živi

    u svakoj sledećoj sekundi

     

     

    sneže oprosti mi što sam pored tebe bio okupiran sobom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si sad

     

    ruža

    pupoljak

    bog

     

    pesma

    umetnosti

    hodanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    dečak i dalje na hladnom prosi

    13. januar 2026.

    27799. dan mog života

     

     

    2940/713

     

    8892  boli me srce za tobom

     

    8893  nikada ti još nisam rekao dok se gledamo u oči tvoj sam samo tvoj

     

    8894  јa više ne hodam nego me srce vodi ka tebi

     

    8895  trogodišnji dečak sa jedne strane ulaznih vrata u sinagogu

    je zaspao i spavajući prosi ispruženom rukom. sa druge strane

    vrata četvorogodišnja devojčica dečakova sestra prosi i

    održava  svoju budnost zavijajući molećivim rečima

     

    8896  želim da budem dostojan svih prosjaka

     

    8897  9. lutam od sreće jer dobrota živi u meni

     

    srce

    2414. hodanje

    srce mi je samo. bol u

    srcu mi govori stani miroslave

    iscrpljen si. srce bi želelo…

    novi sad 26.11.1999

     

     

     

    2941/712

     

    8898  subota smrzava

     

    8899  subota venčavanja

     

    8900  dolaze okićeni automobili. nova svadba

    muzikanti fotografi svi se otimaju za koji dinar

     

    8901  uvek sam u ljudskom veselju osećao tugu čak očaj i bedu

    koje su ljudi pokušavali veseljem da potisnu ali bi im potisnuta

    tuga izbijala iz užarenih pijanih i veselih očiju

     

    8902  vraćam se hladnoći. još je sunce ali sve više steže

     

    8903  10. lutanje je kuća svih tragova topli dom svih traženja

     

    rastužim se jer stvari ne idu

    2415. hodanje

    јoš dve nedelje do mosta nežnosti. biće to 36 dana

    hodanja po ulicama lisabona. zorica i violeta јoš pokušavaju

    da nabave novac ali u ovom trenutku nema ni dinara. još se

    nadam. i nadam se da se neću razbiti ako se nada ne ostvari

    ponekad se uplašim svojih nada i očekivanja. da li se to

    očaj iz mene nada. srce bi želelo… ili me to

    očaj zavodi i izluđuje

    novi sad 27.11.1999

     

     

     

    2943/710

     

    8904  muškarac

    čekam te odlaženjem. јa sam muškarac jer sam

    uzbuđen tvojim glasom. muškarac sam koji svet prinosi

    bogu kao žrtvu ljubavi i divljenja i kroz večitu evharistiju priziva

    na svet božansku ljubav. muškarac koji ne ratuje. svepripadaјući. u

    tihoj radosti. bez ikakve moći i zaštite. u savezništvu sa ženom. muškarac

    rasadnik. jak kao svetlost. bogat neposedovanjem. otvorenog srca i mozga

    sveprožimajući u miru. zemljom trpeljiv. kamenom smiren. vodom strpljiv i

    preobrazljiv. vazduhom izdašan i neprimećen. travama pristupačan. drvećem

    visok i uspravan. telo mi je prepušteno kao kod životinje. volim cveće

    malen samo sam srce i krilo. јa sam snaga utekla u milovanju. nežnost

    izrasla u snegu. svaka reč mi je pevanje žene. nasmejani hodamo u

    tišini i praznini. put i slaganje eto mog doma za tebe

    јa sam tvoj muškarac

    (iz rečnika hodanjа)

     

    samo 15.2 km

    2416. hodanje

    ili me to očaj zavodi i izluđuje

    nigde na vidiku kopna svuda

    podvodne stene

    novi sad 29.11.1999

     

     

     

    2944/709

     

    8905  i

    slovo i је hodačko slovo. slovo koje spaja

    i koje sе pita kako i ko dalje. otkrio sam ga na

    drugom hodanju za poeziju 1987 hodajući ka

    fridrihu helderlinu. (posvećeno ivani јovanović)

    (iz rečnika hodanjа)

     

    nisam hodao zbog violetinog straha

    nigde na vidiku kopna svuda podvodne stene

    najtužnije je kada se izgubi poverenje među bližnjima

    novi sad 30.11.1999

     

     

     

    2945/708

     

    8906  uz put

    ono što me je mamilo putu bilo je sve što sam video pored puta

    iz voza iz kola gledajući filmove čitajući knjige. јa bih otišao ali bi mi

    slike pored puta ostale. te slike su me pozivale da i sam krenem. baš kao

    i ovaj čobanín na putu za stražilovo koji је zapalio grm i oslonjen na štap gleda

    u vatru. јavi mi se anđeo gospodnji u plamenu iz kupine. i pogleda a ta kupina

    ognjem gori a ne sagoreva. sećam se jedne starije žene koja ispred svoje

    planinskekuće negde u bosni cepa drva. zamahnula je sekirom i u mom

    sećanju zauvek je ostala u tom zamahu. uživao sam u svim stvarima uz put

    mokrenju kafi čitanju. razgovorima koje sam vodio u sebi. pevušenju

    slučajnim licima koja bi mi se osmehnula. telima

    žena koja bi mе uzbudila

    (iz rečnika hodanjа)

     

    nisam hodao zbog violetinog straha II

    najtužnije je kada se izgubi poverenje među bližnjima

    ostaje mi samo da se u padanju oporavim

    novi sad 1.12.1999

     

     

     

    2946/707

     

    8907  ograde

    prolazim pored ograde gradskog kupatila. gledam tu ogradu

    i setim se doživljaja taraba iz detinjstva. bedema. uloge koju je ograda

    imala u mom otkriću sveta. ničemu nije služila ali je bila važna. preskočiti ogradu

    lopta je preletela ogradu. tamo iza ograde. najviše sam se plašio baba ljubine tarabe

    jer je ona bila gluvonema i ličila na vešticu dok nas je grdila mumlanjem. uloga ograde

    je bila veća i od same kuće. dobro je imati ogradu možeš se sunčati go mislio sam

    danas mi ograde liče na tužnu priču o ljudima. ograde u koje su ljudi zatvorili

    druge ljude i maltretiraju ih muče prevaspitavaju ubijaju i uče da ubijaju

    ograde kasarni. zatvorske. bolničke. logorske. ograde kojima se

    sakriva od javnosti prostor za sulude eksperimente

    čoveče ne preteruj

    (iz rečnika hodanja)

     

    nisam hodao zbog zoričine neodgovornosti

    ostaje mi samo da se u padanju oporavim. otkud u

    ljudima tako velika potreba za razaranjem

    novi sad 2.12.1999

     

     

     

    2947/706

     

    ponovo sam hodao

    2417. hodanje

    neka se na ovoj praznoj stranici zaplavi

    metalna i hladna boja sumraka. otkud u ljudima

    tako velika potreba za razaranjem. ponovo sam

    u muzici hodanja okružen bespućem

    novi sad 3.12.1999

     

     

     

    2948/705

     

    8908  kad budete imali pedeset odlučite da živite

    do sto rekao mi je pre dve godine aleksandar tišma

     

    8909  bilo bi lepo živeti jedan vek- pola veka u

    dvadesetom i pola veka u dvadeset prvom. amin

     

    8910  želeo bih da moj život bude dar svakom biću

     

    8911  želeo bih da moja umetnost bude svakom izvor i put

     

    8912  želeo bih da ti i ja živimo i stvaramo u ljubavi

     

    8913  želeo bih da zauvek budem sa tobom

     

    8914  11. lutanje me je odvelo u najveću

    blizinu u dečačko lutanje kroz samo srce

     

    sumrak subota pedeseta mi je

    2418. hodanje

    tmuran je ali topao i blag dan. hodao sam malo

    sa dorom stanković i dejanom dejanovićem. nad rekom

    je izmaglica. živote čestitam ti moj pedeseti rođendan. prodavac

    suncokreta pakuje svoju robu. upalila su se ljubičasta svetla kafea

    kabare. na asfaltu tragovi kiše. pedeset godina a sve mi liči na mali

    zalogaj hleba. ponovo sam u muzici hodanja okružen bespućem

    dođite svi sami i gladni ljubavi hleba još ima i biće ga

    novi sad 4.12.1999

     

     

     

    2950/703

     

    8915  evo me okružen sam zemljom natkriljen nebom

     

    8916 zašlo je sunce i odmah je zahladilo a predeo se zaplavio

     

    8917  јoš se nadam da ću kroz nedelju dana početi u lisabonu da podižem most nežnosti

     

    8918  posmatram gospodstvo predela u kome zatrepere krila jedne ptice

     

    8919  sunce je zasijalo po suvoj trsci kao sva svetlost ovog sveta

     

    8920  ima trenutaka kada svetlost sine kao ozarenje

     

    8921  uvek to - lepo - što osećam na putu

     

    8922  sunce je nestalo sada se ceo svod samo plavi kao tišina

     

    hodam očima

    2419. hodanje

    ponovo sam u gradu još dva-tri kilometra

    do kraja. u gradu se ne oseća ni snaga zemlje ni

    snaga neba. u gradu je sve ljudsko sve je u žagoru

    sve je samo pričanje. u gradu se bavim samim sobom. teče

    večita priča. na putu me nema na putu sam sve ostalo. sve je

    samo pevanje. dođite svi sami i gladni ljubavi hleba još ima

    i biće ga. hodam da bih bio i pričanje i pevanje

    novi sad 6.12.1999

     

     

     

    2951/702

     

    8923  12. lutanje su porazi odbijanja poništavanja porazi

    odbijanja poništavanja porazi… okruženost nedogledom

     

    dečak i dalje na hladnom prosi

    2420. hodanje

    i danas sam slikao plavu ružu. počeo sam da je slikam

    na 64.966.286-om koraku (49.374 kilometar). јa starim i

    slabim ali је ruža sve snažnija i mlađa. hodam da bih

    bio i pričanje i pevanje. na hladnoći me greju

    misli o pažljivim i nesebičnim ljudima

    novi sad 7.12.1999

     

     

     

    2952/701

     

    8924  13. kada sam suviše sam lutanje mi je uteha

     

    iscrpljen sam a sam

    2421. hodanje

    ovo hodanje služi samo da bih rekao da je blizu pet

    i da sam ja tek krenuo. danas neću ishodati dvadeset

    kilometara. ne zbog tegoba u srcu koje se guši pod teretom

    a ja ne znam da mu pomognem nego zato što sam sve krhkiji

    a podvodne struje sve zagonetnije. na hladnoći me greju

    misli o pažljivim i nesebičnim ljudima. pomozi mi

    novi sad 8. decembar 1999

     

     

    i

     

     

    želim da budem

    dostojan svih prosjaka

     

     

    kad budete imali pedeset odlučite da živite

    do sto rekao mi je pre dve godine aleksandar tišma

     

     

    na putu me nema na putu sam sve ostalo. sve je samo pevanje

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ko što me

    je bog ohrabrio

    da se usudim i da

    te stvorim sada

    me bog hrabri

    da te slavim

    i da ne

    odustajem

    od

    tebe

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    knjiga lutanja

    12. januar 2026

    27798. dan mog života

     

     

    2932/721

     

    8871  knjiga o lutanju

    knjiga o lutanju lako stane u šaku još lakše u džep. ona је moj dom

    moj put čuvam je i dajem je. neka knjiga o lutanju i sama luta. svoji

    smo svete. neke ideje za deset poglavlja knjige o lutanju:

     

    1 lutanje. lutanje je prepuštanje nepoznatom zadovoljstvu

     

    2 bog. bog je nepodnošljiva nežnost. jedina potreba. pazuho. kao moje ja u meni

     bog je ја u svemu. boga ne oseća onaj koji nije kao on. bog je tornado koji te

    čuva. zemljotresi što miluju. svetlucavo prodiranje. bogom sam bog

     

    3 univerzum. sve što se otvori bezgraničnošću i bezdanom. mozak porekla

    praznina iz koje smo rođeni. univerzum je mesto u kome govorim

    sve što kažem i činim univerzum mi vraća

     

    4 hodanje. hodanje je odanost

     

    5 јebanje. јebanje је savezništvo. slavlje prirode. sami jezero i nebo. tebi darujem

    svoj stid. јebanje је zanos tobom. uzbuđeno srce na tvom licu. od svih јebanjа: očima

    mislima dodirima ukusima najviše volim јebanje slaganjem

     

    6 volja. volja je božija sluz. volja je sunce. volja je prevodnica u drugi svet

    voljom kažem: јa sam umetnost i voljom postajem skroman. volja je van

    moga tela nepoznati saveznik. voljom gori plava ruža

     

    7 voleti. iznutra osunčati voljeno. grliti srcem. bez razloga

    voleti. brizgati u drugog. voleti nikoga kao nekoga

     

    8 moliti. jutro је radujem se moliću se. gospode bože nudim ti sebe u

    ovom danu. povijam se uvijam kleknem rastem iz klonuća. ležaj

    svoj dajem ti. molim se razgovaram sa prisustvom

     

    9 grliti. tvoje ruke i ramena mе čine. grleći se grlimo ga. grlim te iz otvorenog grla

    kao mladunčad jedno se u drugo sklupčamo. oduševljenје tobom i oduševljenје

    sobom su dva oduševljenја kao udah i izdah. stopljena u jednom našem zagrljaju

     

    10 posmatrati. pustiti sebe i svet da samo teče

    (iz rečnika hodanja)

     

    јa sam stranac

    2408. hodanje

    gledam mladića sa rancem 

    kako posmatra srušeni most. osećanje

    besmrtnosti i slobode me oslobodi svih

    briga. stranac beskućništvo i jabuke

    eto mojih današnjih slika

    novi sad 18.11.1999

     

     

    2933/720

     

    8872  po niskoj travi koja podrhtava vidim da је dunuo vetar

     

    8873  nemam sa kim da podelim radost koju osećam u ovim trenucima

    posle jednog sata intenzivnog rada na planovima i idejama

     

    8874  sve mi se otvorilo. pletem umom. sve

    jedno sa drugim venčavam i ispisujem na kartonima

     

    8875  prvi karton: ljubim

     

    drugi karton: pismo

     

    treći karton: portugalijа

     

    četvrti karton: prvi most - london

     

    peti karton: drugi most - plivanje

     

    šesti karton: treći most - letenje

     

    sedmi karton: deseta godina ruže lutanjа

     

    osmi karton: promociјa ruže lutanjа

     

    na svakom kartonu је po sedam ideja za taj naslov

     

    јa sam prosjak

    2409. hodanje

    i molim te da umesto mene ishodaš

    još četiri kilometra koja mi fale. bio je ovo lep

    dan za mene a tada mi је lako i da molim i da

    prosim. stranac beskućništvo i jabuke eto mojih

    današnjih slika. lako mi је da prosim jer mi

    je dato da sa tobom osećam isto plavo

    novi sad 19.11.1999

     

     

     

    2934/719

     

    8876  brojevi i brojanje

    volim brojeve. kao i reči. kao i slike. sa brojevima

    sam u ritmu. mislim muzički. opčinjavaju me svojim

    redom i skladom. brojevi su mi kuća a brojanje put. najviše

    volim da stanujem u kući broja jedan. u njoj volim da spavam

    i spokojan sam. šta radim u kući broј dva neću reći. iz kuće broj

    tri slobodan izlazim u svet. sa brojem četiri sam već u svetu. uz broj

    pet uvek kažem bogme. sa brojem šest sam već sa njih trideset i

    šest. u broju sedam se odmaram i slavim. sa brojem osam iznova

    oplođavam večnost. sa brojem devet sam na putu ka tebi

    deset si ti. sa jedanaest već počinje niz. sa dvanaest

    radost. sa brojem trinaest se preobražavam

    sa četrnaest pevam…

    (iz rečnika hodanjа)

     

    poduhvatiti se sunčanih popodneva

    2410. hodanje

    lako mi је da prosim jer mi је dato da sa tobom

    osećam isto plavo. da li је tajna u broju dva

    novi sad 20.11.1999

     

     

     

    2936/717

     

    8877  e pa večeras јe prvi sneg proglašava u 16:45 sloba dragaš

     

    8878  lepo je neprestano hodati

     

    8879  baš volim što opet pada prvi sneg

     

    8880  kada pada prvi sneg pada kao da pada prvi put

     

    8881  dok uživam u padanju prvog snega uživam

    u hiljadugodišnjim padanjima prvih snegova

     

    8882  uvek kada pada mokri sneg setim se dostojevskog i njegove rečenice

    koja me је uzbudila kada sam je prvi put pročitao povodom mokrog snega

     

    8883  kada sam budan osetim zanos. u zanosu uvek osetim oblik

     

    8884  vidim plavu planetu kako plovi plavim svemirom a po njoj pada beli sneg

     

    8885  6. lutanje je svitanje novog života

     

    pa-

    2411. hodanje

    huljo padaј mala pahuljo. već

    su pobelele grane po drveću. da li

    је tajna u broju dva. padajte pahulje da

    bi u najranijem proleću ispod snega

    izrasle snežne visibabe

    novi sad 22.11.1999

     

     

     

    2937/716

     

    8886 hleb

    dvadeset drugog oktobra hiljadu devetsto devedeset devete

    u svojoj pedesetoj godini sam ispekao prvi hleb koji sam umesio

    svojim rukama. ruke su mi prale čarape. milovale lica i tela. plesale po

    hartiji i vazduhu i evo i hleb napravile. hleb koji ću ja dati telo je moje koje

    ću ja dati za život sveta - jovan 6.51. bio je to hleb od crnog pšeničnog i ražanog

    brašna. hleb gladnih - hleb siromašnih. hleb kojim ti daјem sebe i svoje beskućništvo

    volim da sam hleb u tvojim ustima. hlebom se zavetujem dobroti. svakim zalogajem

    postajem čovek ili zver slobodan sam da izaberem. molim se da mi svaki zalogaj bude

    želja da svako ima svoj zalogaj. hodanjem svakog dana od onoga što vidim umesim

    jedan hleb dobrote i lepote. zovem ga ruža. hleb je ruža telu. ruža je hleb duši

    uvek se čudim kako od tako sitnog zrnevlja pšenice uspeva hleb. koliko

    je zrna pšenice potrebno za samo jedan zalogaj. hleb je voda. hleb

    je vazduh. uz hleb me doziva i vino. hleb je svečanost

    svetlosti i jednostavnosti. sto sa bližnjim

    (iz rečnika hodanja)

     

    neispavan boli me srce

    2412. hodanje

    padajte pahulje da bi u najranijem

    proleću ispod snega izrasle snežne

    visibabe. danas sam hodao sa mrazom

    novi sad 23.11.1999

     

     

     

    2938/715

     

    8887  pada veče pada sneg

     

    8888  napunio sam džepove jabukama

     

    8889  sneg mi pada u lice

     

    8890  7. јa sam lutalica u mom plahom srcu pleše sav univerzum

     

    greјe me sneg

    2413. hodanje

    po planu bi trebalo da za dvadeset dana budem u lisabonu

    i u njemu podignem most nežnosti između drugog i trećeg milenijuma

    puno je posla svakoga dana. neispavan sa osmogodišnjim hodanjem na leđima

    mnogo se lakše zamaram. osetim to po srcu. zorica i violeta svakoga dana kucaju

    na vrata pokušavajući da nađu novac za lisabon. da li će u tome uspeti. tenzija raste

    trudim se da budem sve mirniji. pa i sada polako hodam. dvadeset dnevnih kilometara

    mi u sledećih dvadeset dana nisu prioritet. hodaću onoliko koliko mogu. sada su drugi

    poslovi važniji. a spora hodanja će mi pomoći da se odmorim smirim uzimam snagu iz

    ruže. danas mi pomaže i hladnoća. lepo je izložiti joј se. zebu mi ruke, ali na hladnom

    one povećavaju unutrašnju toplotu. nebo i dunav se sive. sve ostalo se beli od

    snega. danas sam hodao sa mrazom. lepo mi je kad neko nešto kaže

    novi sad 24.11.1999

     

     

     

    2939/714

     

    8891  8. lutam jer si mi ti odana jer me tvoj dom uvek čeka i moje gostinstvo proslavlja

     

    nisam hodao

    lepo mi je kad neko nešto

    kaže. bol u srcu mi govori

    stani miroslave iscrpljen si

    novi sad 25.11.1999

     

     

    i

     

     

    bio je ovo lep dan za mene a

    tada mi је lako i da molim i da prosim

     

     

    i

     

     

    bol u srcu mi govori stani miroslave iscrpljen si

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svi napori

    svakog dana

    su bili živa

    pesma

    koja

    peva

    svakog

    dana

    uprkos

    svega

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    ruža lutanja 9

    10. januar 2026

    27796. dan mog života

     

     

    miroslav mandić

     

    ruža lutanja 9

     

    hodam ljubim vas gladni

    hodam ljubim vas poniženi

    hodam ljubim vas odbačeni

     

    ovu knjigu posvećujem:

    molitvi plesanјu i pevanјu

     

     

    2923/730

     

    knjigu o lutanju

    2400. hodanje

    držim u ruci. uteklo dete ljubavi slobodno

    svetom luta. pada kiša duva hladan vetar

    mrak  je hladno mi je ali tu sam u tebi

    novi sad 9.11.1999

     

     

     

    2924/729

     

    8838. jav

     

    putem gole ljubavi koja ništa ne odvaja u svom divljem umiranјu

    2401. hodanje

    tek za kratko izađem iz stana. da osetim i omirišem dan. samo da javim da svet postoji

    bolestan sam. puklo mi je grlo. kašljem. hladno je prekrio sam lice šalom. u boјi napuklog

    glasa prepoznajem sva lutanja sve vetrove i žudnje u srcima. i ovde sam i tamo sam i

    blizu sam i daleko. sa jakom nostalgijom za onim što јoš video nisam. nostalgiјom

    za nerođenim. pada kiša duva hladan vetar mrak је hladno mi је ali tu sam

    u tebi. telo mi је lutanje duša ljubljenje

    novi sad 10.11.1999

     

     

     

    2925/728

     

    8839 istihа

     

    lutam da ne bih nekoga povredio

    2402. hodanje

    slab sam. slomljen. i dalje o mom stanju govori moj

    promukli glas. ali ne treba da se plašim. niti da žurim

    uostalom јesen је. telo mi је lutanje duša ljubljenje

    uostalom samom sebi ću biti uteha

    novi sad 11.11.1999

     

     

     

    2926/727

     

    8840  samo velikom pažljivošću

     

    8841  ma i malo da hodam makar iole

     

    8842  kao i u drugoj knjizi ruže lutanja i u ovoj devetoj će biti 144 definicije

    lutanja. one za drugu knjigu sam pisao 1989 1990 1991 pre polaska na ružu

    a ove u toku devete godine rasute su po knjizi i štampane kurzivom

     

    8843  1. jednostavno lutam jednostavnosti na dar

     

    onaj koјi ne zatrepti u sećanјu prijatelja nema prijatelje

    2403. hodanje

    izašao sam tek toliko da prošetam par kilometara sa slobodanom tišmom. sinulo je

    sunce. i dalje sam slab. pričali smo o situaciji u društvu. i dalje je sve vrlo trusno. tužno

    je gledati kako se životi žive nasiljem jednih nad drugima. kupio sam pšenično i raženo

    brašno. ulje. kvasac. margarín. grožđe. eto divnih reči koje me hrane. samo velikom

    pažljivošću kao što sam zapisao pod brojem јеdan u prvoj knjizi ruže lutanja 12

    novembra 1991 četvrtog dana hodanja u engleskoj. uostalom samom

    sebi ću biti uteha. neka moj svaki zalogaj bude hrana i gladnima

    novi sad 12.11.1999

     

     

     

    2927/726

     

    8844  2. јa sam lutalica lasta i ljubavnik božiјih plavetnila

     

    dah posvećuјe put (telo) i širi dušu: njegovo se

    delovanјe zbiva u duhu mestu sastanka i metamorfoza

    2404. hodanje

    jednom davno negde jedna žena je rekla ne trujte vazduh koji drugi ljudi treba da udišu

    volim što је to jednom negde rekla jedna žena. jer lepo је ulaziti neprimetno u dan. biti

    neprimećen kao vazduh. svakome i samom sebi biti uživanje. neka moj svaki zalogaj bude

    hrana i gladnima. i danas sam hodao samo malkice ali me је reč malkice raznežila

    novi sad 13.11.1999

     

     

     

    2929/724

     

    8845  ponedeljak

     

    8846  vlažno je

     

    8847  pada sumrak u parku me ozdravljuju preostale boje

     

    8848  pod starim platanom debeli sloj lišća deluje kao zlatno more

     

    8849  zelenilo trave je još uvek snažno

     

    8850  po belim granama breza treperi sitno žuto lišće

     

    8851  jezero je mirno čuju se zvona saborne crkve

     

    8852  upalila su se svetla u parku

     

    8853  od neispavanosti me boli srce odmaram ga u sumraku

     

    8854  3. kao lišće na mirnoj vodi teče moje lutanje

     

    živim ali ne živeći u sebi

    2405. hodanje

    neka svaka reč na ovoj stranici miriše na sneg

    koji počinje da pada u sumraku. i danas sam hodao

    samo malkice ali me je reč malkice raznežila. sa jutarnjim

    hlebom i blagošću predvečerја napisah svaku reč

    novi sad 15.11.1999

     

     

     

    2930/723

     

    8855  siluete ljudi pod kišobranima

     

    8856  biciklista sa najlon kesom na glavi

     

    8857  svetlost iz radnje osvetljava deo tamne ulice

     

    8858  u gajbicama ispred radnje tužno izgleda smrznuto grožđe

     

    8859  počinje vreme jabuka

     

    8860  tek na svetlosti automobilskih farova vidim kako kiša jako pada

     

    8861  ufašlovani šal mi se sve više odvija i hladno mi je po

    vratu ali ne mogu više da ga omotam јеr је potpuno mokar

     

    8862  4. lutanjem sve pljušti u svojoj snazi i lepoti meni samo ostaje da sretan kisnem

     

    ka zametku i izdanku

    2406. hodanje

    iz ovakve hladne kiše reči su toplije

    klijaju u srcu i mozgu. sve više govorim o semenu

    jednom jedinom. dovoljnom. semenu iz koga klija novi

    život bez nasilja. život po nežnosti. romori voda u oluku

    sa jutarnjim hlebom i blagošću predvečerја napisah

    svaku reč. svetluca romorenje

    novi sad 16.11.1999

     

     

     

    2931/722

     

    8863  pada kiša i ja zapisujem pada kiša

     

    8864  u najjednostavnijim iskazima uvek osetim ono što

    sam u njima doživeo kada sam ih prvi put čuo u detinjstvu

     

    8865  kiša je prestala

     

    8866  kiša je prestala ali rečenica kiša je prestala ostaje zauvek

     

    8867  dobar čovek je živ

     

    8868  i sunce je sinulo

     

    8869  јoš svetli sunce а vrane su se već smestile po granama i grakću

     

    8870  5. tek lutanjem nedovršeno dobija smisao

     

    uvek reci kao da kažeš prvi put podsećam sebe

    2407. hodanje

    počele su restrikcije struje. tužno izgleda skrljani most. zastao sam

    uživam galebovi mi lepršaju pred očima. svetluca romorenje

    osećanje besmrtnosti i slobode me oslobodi svih briga

    novi sad 17.11.1999

     

     

    i

     

     

    lutam da ne bih

    nekoga povredio

     

     

    2. јa sam lutalica lasta i ljubavnik božiјih plavetnila

     

     

    5. tek lutanjem nedovršeno dobija smisao

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ljubili smo gladne

    ljubili smo ponižene

    ljubili smo odbačene

    i onda i sada i to

    sad još mnogo

    više

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    molili smo se

    čednošću i

    odanošću. plesali

    svakim korakom

    pevali svakim

    dahom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    sveta knjiga

    lutanja smo

    postali

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    telom sam

    lutao. dušom

    ljubio. tobom

    sam bio

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    neopisivom

    nežnošću mislim

    na svačiji podvig a

    svačiji podvig je

    ruža bivanja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    lepota svake

    ruže je slava

    i tvoje ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    sad još više

    ljubiš svakog

    ljubeći samo

    boga jedinog

    boga ruže

    boga

    ruže

    pupoljka

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    dan posle osme knjige ruže lutanja

    9. januar 2026

    27795. dan mog života

     

     

    prošla je

    osma godina

    ruže lutanja i

    završena je

    osma knjiga

    ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    sada

    ću proleteti

    kroz osmu godinu

    krenimo zajedno

    utroje ružo

    lutanja

     

     

    svaki je korak važan

     

     

    sve što jeste hodanjem je još više

     

     

    gledao sam u lice i telo agneš i osetio: žene poznaju tajnu stvaranja

     

     

    sve više ljubav osećam kao živo prisustvo svega što me okružuje

     

     

    kao i moj stvoritelj i ja sam onaj koji jesam

     

     

    i posle trideset godina me uzbuđuje ono isto što me je oduvek i

    uzbuđivalo - jednostavnost. pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

     

     

    ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

     

     

    osetim pesma sam

     

     

    umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

     

     

    stvoren bogom i ja sam bog

     

     

    sam prtim put za život bez neprijatelja

     

     

    otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

     

     

    ovu knjigu poezije pišem sa uzbuđenjem da je svaka reč u njoj pesma

     

     

    svakom biću sam besplatan ali za one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih

     

     

    ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog koraka

     

     

    hrabrost čuvam za stvaranje

     

     

    stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o

    društvu i duhu vremena nego u stvaranju i rođenju novog bića

     

     

    u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

     

     

    najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

     

     

    ljubav božija je jezik svih bića

     

     

    tehnologija je samo usavršena magija

     

     

    punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

     

     

    kružim oko zemlje cveća

     

     

    naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

     

     

    ne mogu se spasiti jedino mogu drugog spasiti

     

     

    jedan spasava

     

     

    plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne dolazi

    od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

     

     

    jedino što imam je sloboda da volim

     

     

    istorija je ljudska. sadašnjost je božija

     

     

    ruža je knjiga pljuskova

     

     

    a šta bi drugo pisanje i bilo nego zajedničko disanje

     

     

    snaga uma me čuva od prevelike samoće

     

     

    volim da mislim i pišem kao što lete laste

     

     

    hodati i znači ljubiti svet

     

     

    gospodstvo u porazima

     

     

    izdržavam... ja sam velika umetnost

     

     

    nema tih zvezda po kojima se može ravnati lutanje

     

     

    kad kažem ja kažem sve

     

     

    napušten od svih

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    preterivali smo

    jer smo bili bedni

    i svi bednici i ovog

    i onog sveta. živi

    bog koji jedini

    ljubi svakog

    i svačiju

    bedu

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    i kad se činilo svima

    pa i samom meni da je

    nemoguće izhodati ružu

    lutanja deset godina i to

    ko most svih bića ti bi

    me podvigom jednog

    jedinog bića vinula

    dalje baš u to

    nemoguće

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bili smo

    ništa

    iz

    koga

    je

    kročio

    i

    korača

    bog

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    molim te za dalje

    samo bez poređenja

    nego samo sa jebežljivim

    ponavljanjima. nemoćnim

    analogijama. podatnim

    tautologijama. žiru

    i gubo amom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja bog

    je postao ja da

    bih ja postao

    bog

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bdeli smo

    nemoćni jer

    smo verovali a

    sada verujemo

    još mnogo

    više

    u

    ne

    moć

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    bdeli smo 24 dana 24

    sata hodajući oko zemlje cveća

    u stanu familije varadi u novom sadu

    na obali dunava čuvajući negujući ljubeći

    ne samo novi sad obalu dunava i planetu

    zemlju nego i ceo svemir koji je od tada

    tvojim bdenjem postao zemlja cveća

    za svako i sva bića svemira

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svako ko

    se onda ko

    i sad otvorio

    tvojim i mojim

    uživanjima

    začet

    je

    oboženjem

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    nisi niko drugi

    nego krhkost

    boga

    koji

    u

    svakom

    biću

    peva

    samog

    sebe

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    kad pomislim na

    prvu ili prvog ko će te

    čitati 10 godina svakog

    dana i 10 godina svakog

    dana pisati o tebi da bi

    to posle činili i mnogi

    drugi tad osetim

    tvoje telo

    srce

    um

    r

    u

    ž

    o

    l

    u

    t

    a

    n

    j

    a

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    kad samo

    pomislim na

    sve one koji

    žude baš za

    tobom a ni

    ne znaju

    za

    tebe

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja sve

    je u tebi i ti 

    u svemu si

    dragulj

     

    boga

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    koliko je

    više bilo

    poraza

    toliko

    smo

    ružo

    ti

    i

    ja

    bivali

    sve

    više

    svetlost

    svetlosti

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    odani 

    jebanju

    bili

    smo

    večna

    čednost

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti i ja

    smo se neprestano

    jebali jer jebanje je

    disanje ljubavi

    slobode

    istine

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    napušteni

    od svih još

    smo više

    bili

    jedno

    ti

    i

    ja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    napušten od svih

    8. januar 2026

    27794. dan mog života

     

     

    2916/737

     

    napušten od svih

    2394. hodanje

    ne da mi mira svest da sam te i ja napustila

    molitva koju sam ti pre neki dan dala govori o tome. o ljudima

    koji su naslućujući lepotu i istinitost ruže lutanja i fascinirani tobom

    želeli da pripadnu tom svetu a onda uplašeni napuštali i ružu i tebe. ruža

    je tražila posvećenje i predavanje. hrabrost i odluke a ja nisam mogla da

    se prepustim tom osećaju prepoznavanja prvom osećaju bliskosti u vezi ruže

    nisam mogla da se odreknem sebe pa sam izgubila nevinost. videla sam da su

    te mnogi napustili. videla sam da si se ti pretvorio u napuštanje. videla sam da je ruža

    postala napuštanje. videla sam da si ti prešao u drugi svet ulazeći u ružu i da si sam na

    tom putu. niko se ne usuđuje da te prati da bude s tobom na putu. mogu te zamisliti dok

    hodaš u ruži to je slika usamljenosti u molitvi. nosiš sve na svojim leđima. to više nije

    slika čoveka koji nosi krst na leđima ti si sam postao krst. gde je ta nežna i hrabra

    žena o kojoj ruža priča. o kako me boli što ti sve ovo pišem i govorim jer sam i

    ja jedna od onih koja te je napustila. otkud taj strah u meni. svi razlozi koje

    sam mogla imati sada mi se čine nepotrebnim. sve što se ponavlja

    još se nikad dogodilo nije. sada vidim kako su

    hrabrost i predanost retki

    novi sad 2.11.1999

     

     

     

    2917/736

     

    8812  na ovoj stazi ja sam gospodin od lišća

     

    8813  napukao mi je glas

     

    8814  oko podneva iznad dunava je počela da se

    hvata izmaglica. sada sa sumrakom pada i blaga magla

     

    8815  skrećem na poprečnu stazu preko travnjaka kojom još nikada nisam išao

     

    8816  sam sam na ulici a u srcu su mi svi ljudi

     

    8817  gde su sada svi oni koje ljubim svi oni koji me ljube

     

    8818  svemu ka čemu idem govorim ljubim te

     

    svakom rečenicom ja te ljubim

    2395. hodanje

    napuklo mi je grlo. pala je magla. sam sam

    želeo bih da mi se svaka reč pretvori u tepanje

    sada vidim kako su hrabrost i predanost retki

    nikad te neću napustiti

    novi sad 3.11.1999

     

     

     

    2918/735

     

    8819  i dok sam mislio da pišem o slavici bančić komšinici iz kraja

    koju nisam video trideset godina i koja mi je rekla nisi se ništa promenio

    sreo sam bilju babić. šetali smo krug dva grbavicom. podsetili se svih

    zajedničkih prijatelja. ksena. višnja. jasna. paja. slobodan. bebec. kebra. čeda

     

    8820  ovo je jedan od onih dana

     

    8821  velika je stvar reći baš mi i ne ide

     

    8822  dve male prosjakinje pevaju eto mi uzora

     

    8823  časovnik na katedrali pokazuje tri do tri. četvrtak je novembar 1999 i tri do tri

     

    šaranje

    2396. hodanje

    obučen u sva zvona osam godina

    hodam po zemlji. žubori svaki moj korak. u

    šestarima života svaki moj trag se pretvara u

    ćurlikanje. na sva zvona govorim ja miroslav mandić

    put sam ruža i lutanje. ja sam most nežnosti između

    dva milenijuma. ja sam seme jedinstva. ja sam velika

    umetnost u srcu svakog čoveka i svakog stvorenja

    nikad te neću napustiti. svim zvonima govorim

    tvoj sam tvoj sam tvoj sam...

    novi sad 4.11.1999

     

     

     

    2919/734

     

    8824  dojeći dete u naručju prosjakinja se zahvaljuje tihim hvala

     

    8825  kosi sunčevi zraci padaju na poslednje stranice ove knjige

     

    8826  fotografisao sam bilbord za pirelijeve gume sa sloganom snaga bez

    kontrole ne znači ništa i ronaldom u centru kao raspeće nad rio de žaneirom

    ronaldo stoji na jednoj nozi i raširenih ruku drži ravnotežu. a na drugoj podignutoj

    vidimo da je njegovo stopalo sačinjeno od šara pirelijevih guma. uspešan bilbord

    sa sve dizajnerskim cinizmom ali i ja volim ronalda (posvećeno ronaldu)

     

    8827  kao već jednom u ruži ovaj mali kamionet natovaren

    ugljem podsetio me je na sve priče o siromašnim ljudima

     

    8828  umornih lica ljudi čekaju gradske autobuse

     

    novembar je

    2397. hodanje

    još ima slatkog grožđa. nosim ga

    u ruci. još dve godine. nadam se da će i

    dalje moje lutanje biti pravi put. uska staza

    do tebe. svim zvonima govorim tvoj sam

    tvoj sam tvoj sam... i dalje su moji koraci

    dozivanje pevušenje šaputanje

    novi sad 5.11.1999

     

     

     

    2920/733

     

    8829. dvadesete patike

    juče me zove prijateljica. kaže dada ti je

    iz londona poslala pare da kupiš patike... plave

    su. potpuno plave. kupio sam ih sinoć. što četrdeset

    maraka. počinju svoj radni vek na 49.074 kilometru ruže

    zovem ih dadine. u njima ću ući u dve hiljaditu. plave patike

    plavi most. meke su. lake. nežne kao novac stečen u znoju

    nežne kao predavanje. devetnaeste su otišle u muzej ruže

    sve one strpljivo čekaju. dvadesetim su i pertle plave. samo

    je belim koncem ispisano ime firme. uživam dok hodam u

    njima. odbacuju me u visinu i meko spuštaju na tlo. i

    kolena i leđa su zaštićeniji ovakvim patikama. patike

    su dobra obuća. dobrotom neka budu i slavljene

    dobre plave patike. dadine

    (iz rečnika hodanja)

     

    sija sunce

    2398. hodanje

    i sijaće. i duvaće. i padaće

    i teći će. i nicaće. i rašće. i cvetaće

    i umiraće. i rađaće se. i sve će se vratiti

    i dalje su moji koraci dozivanje pevušenje

    šaputanje... i sve će jednu još

    nestvorenu neodoljivu

    pesmu pevati

    novi sad 6.11.1999

     

     

     

    2922/731

     

    8830  koraci po lišću

     

    8831  graktanje vrane u letu

     

    8832  imela dobija zlatnu boju

     

    8833  sada se kiša još više čuje

     

    8834  bolešljiv sam

     

    8835  samo po koju reč

     

    8836  dodir

     

    8837  deset godina hodanja

    ne znam kako je hodati deset godina svaki

    dan ja sam do sada hodao osam. to je slično i

    sve više liči ali nije isto. ali u ovoj godini sam

    preživeo i kretao ka devetoj dobra je to

    stvar. dobra je deveta

    (iz rečnika hodanja)

     

    bog je srce svih bića

    2399. hodanje

    ja sam kao i sve drugo što nestane

    zagubi se zaluta. tu sam negde. možda baš u

    travi. odnešen rekom. nanošen na peskovitu obalu. kao

    beli galebovi nad srušenim mostom u sivilu. kao kvasac

    kome je vreme upotrebe isteklo. i sve će jednu još

    nestvorenu neodoljivu pesmu pevati. uteklo dete

    ljubavi slobodno svetom hoda

    novi sad 8.11.1999

     

     

    kraj

    osme knjige

    ruže lutanja

     

     

    objavljivanje ove knjige i realizaciju ruže lutanja u osmoj godini su omogućili

     

    vera varadi. familija varadi. vesna milović. dragan sakan. snežana jotanović

    ista mandić. petar miloradović. saša eremić. bane krstić. zoja karanović. jagoda

    i nikola heleta. violeta jovanović. davor palčić. nikola janković

     

     

    i

     

     

    dve male prosjakinje

    pevaju eto mi uzora

     

     

    ja miroslav mandić put sam ruža i lutanje. ja sam most nežnosti

    između dva milenijuma. ja sam seme jedinstva. ja sam velika

    umetnost u srcu svakog čoveka i svakog stvorenja

     

     

    bog je srce svih bića

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    napušteni

    od svih još

    smo više

    bili

    jedno

    ti

    i

    ja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti i ja smo

    neprestano

    ljubili sve

    tako

    što

    smo

    se

    stalno

    jebali

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    jebanje

    je

    pevanje

    hrabrost

    i

    predanost

    retkih

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    jebanje

    je

    stvaranje

    hrabrost

    i

    odluke

    najređih

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    jebanje

    je

    hodanje

    usuditi

    se

    biti

    na

    putu

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    jebanje je

    molitva boga

    za život svih

    bića. nežna i

    hrabra žena

    o kojoj

    ruža

    peva

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    sami ostali

    smo odani

    svakome

    i

    svima

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    dati se. dati sve

    7. januar 2026.

    27793. dan mog života

     

     

    2904/749

     

    8782  spora šetnja peskom uz dunav

    sa topola nadvijenih nad rekom pada suvo lišće na mirnu površinu

    vode. od sada u tišini zajedno teku reka i list. ja hodam uzvodno po pesku

    i suvom lišću. prišao sam do same vode. nežno titraju neprimetni talasi

    greje me toplo sunce. stavio sam desnu šaku u džep. gegam se sa noge na

    nogu. uklapam se u sve blago što me okružuje. reka se ne čuje. ne čuju se ni

    moji koraci jer se utapaju u mokri pesak. okružen sam raznim tragovima u

    pesku. ponekad nogom stanem na neki od njih. ponekad sunce bljesne u moje

    oči. volim da pišem toplim glasom. posle ovakve šetnje više sam čovek

    pridružio mi se i beli leptir. svetlost koja treperi širinom reke kao da nečujno

    pevuši. valovita fruška gora u daljini nestaje u sunčevoj izmaglici. prohodni

    deo obale je nestao i sada hodam stazom kroz drveće. po suvim lišajevima

    na vrbama vidim trag visokog prolećnog vodostaja koji me nadilazi

    ponovo sam na suncu uz samu vodu. sve je blago kao pokret

    usana kojima se na licu pojavi osmeh

    (iz rečnika hodanja)

     

    nisam hodao

    da se ne naprežem usporiću i

    prekinuću tekst. nisam hodao

    pokušavam da se odmorim

    novi sad 21.10.1999

     

     

     

    2905/748

     

    8783 kao reka

    hodam kao reka. moj put je moje korito

    dolazim odnekud i odlazim nekamo. tečem. bacio sam u

    reku jedno drvo i sada se koracima ravnam po njemu da bih

    hodao u ritmu reke. da li i ti ne pripadaš nikome kao i ja pita

    me reka. da jer kao što ti tečeš kroz mnoge države narode jezike

    i klime tako hodam ja. i kao što tebe čine sve pritoke kiše i snegovi

    sve podzemne vode tako sve ono što u mene utiče čini me. i kao što

    ćeš ti uteći u more uteći ću i ja. krivudam kao i ti. širim se i sužavam

    kao i ti. rastem i opadam kao i ti. hladan sam i topao kao i ti. čist sam

    i prljav kao i ti. isti sam i stalno se menjam kao i ti. dubok sam i plitak

    kao i ti. usmeravaju me ograđuju pregrađaju uzimaju snagu kao i tebi

    i moje se ime u drugim jezicima izgovara drugačije. kao što ti tečeš od

    izvora do ušća tako i ja tečem od rođenja do smrti. kao što ti napajaš

    žedne i ja napajam same. kao što ti hraniš biljke ja hranim nežne

    duše. i kao što i ti imaš svoj nebeski tok i ja imam svoj nebeski

    život velika reko... nestala je reka iza okuke ja

    sam nestao među ljudima

    (iz rečnika hodanja)

     

    nisam hodao

    nisam hodao pokušavam da se

    odmorim nisam se odmorio muti mi

    se pred očima da li ću sutra hodati

    novi sad 22.10.1999

     

     

     

    2906/747

     

    8784  voleo bih da odem u sibir. da hodam po snegu. i onda da uđem

    u neku toplu kuću kaže brane klašnja na početku našeg prvog hodanja

     

    utočište

    2386. hodanje

    noćas sam sanjao samo biće umetnosti

    iz najvećih daljina je dopirala njena suština. iz najvećih

    dubina i najvećih daljina tekla je njena energija spojena sa

    površinom svih stvari koje me okružuju. sabirala se u jednoj

    reči utočište. uticati uticati i uticati neprestano uticati u sve i biti

    utočište svemu. uteha u ovom svetu u kome smo zatečeni i sami u

    našim telima. usamljeni u našoj porodici našem narodu. obeleženi

    našim jezikom našom državom našom istorijom. zabludeli našom

    geografijom i našom civilizacijom. slika utočišta koje sam sanjao bi

    mogla biti današnja krošnja starog platana na groblju pored koga

    smo prošli. svim bojama jeseni krošnja je zračila. njena lepota

    mi je budila dobrotu. nisam se odmorio. muti mi se pred

    očima da li ću sutra hodati. pada veče utihni čuj

    utehu dobrotom poniri pa se vini

    novi sad 23.10.1999

     

     

     

    2908/745

     

    8785  u košulji sam sa kratkim rukavima. duva topao vetar

     

    8786  pored kanala pecaroš do pecaroša

     

    8787  poleće šest crnih svraka

     

    8788  iznad oboda dolme viri krošnja starog oraha

     

    8789  kada me je čulo iz suvog korova je poletelo jato golubova

     

    8790  leptirić me je dotakao po desnoj šaci

     

    hlebom

    2387. hodanje

    pre tri dana sam zamesio i ispekao

    prvi hleb u životu. danas pre hodanja drugi

    od crnog pšeničnog brašna ječma i raži. sladak hleb

    i gorak život siromašnih ljudi na zemlji. u novo doba čovek

    ulazi sa činjenicom da je njegova petina ili šestina gladna. da

    veliki njegov deo i umire od gladi. ponekad u gladi živi i lazarov

    miodrag pashu. kompozitor umetnik. jedan od najdražih i najboljih

    posle hodanja kupiću i grožđe. i ješću hleb i grožđe. ješću za

    sve gladne i za pashua. pada veče utihni čuj utehu

    dobrotom poniri pa se vini. hvala gladnima i oni

    me svojom glađu iskupljuju

    novi sad 25.10.1999

     

     

     

    2909/744

     

    8791  na poljima izvan grada jesenja sejanja

     

    8792  bicikl natovaren starim hlebom i daskama je parkirao pored

    puta oslanjajući ga o štap i sada mu se posle popijenog piva kraljevski vraća

     

    8793  siva propala stara limena ograda i dalje ponosno ograđuje godinama zapušteni plac

     

    kako me je raznežilo moje telo

    2388. hodanje

    bio je lep i topao dan. hodao sam u košulji sa kratkim

    rukavima. ništa posebno. vreme za uživanje ali meni je

    pred kraj teško. muči mi se telo. steže me u grudima. svim

    neizvesnostima koje me okružuju sve više se pridružuje i moje

    telo. sve je starije sve manje otporno. ne znam još sa njim

    takvim da se ponašam. ipak ono je kao vetar planine i more

    kao beskonačna sloboda i plodnost. hvala gladnima i oni

    me svojom glađu iskuplјuju. hajmo hajmo srce

    novi sad 26.10.1999

     

     

     

    2910/743

     

    8794  kad zvone zvona teče vino

     

    8795  jedna pijana žena u prolazu me je uhvatila za kurac i nežno rekla pazi na malog

     

    8796  na grudi mi je sletela bubamara

     

    8797  zaista se jesenja svetlost zlati

     

    idi dakle ja ću biti s ustima tvojim i

    učiću te šta ćeš govoriti - 2. moj. 4.12

    2389. hodanje

    sve su mi reči date da bih napisao savršenu knjigu

    knjigu koja ne prestaje i neprestano je ista. knjigu u kojoj mi

    bubamara sleti na grudi. u kojoj svetlost iz mene izranja bisere

    a nepoznata žena me u prolazu pomiluje dodirom svetice. knjigu

    koja treperi od toplog i vlažnog. tvojim šakama. kad god zaboravim

    neku reč pružim korak otvorim usta i reč se sama javi. hajmo

    hajmo srce. pisanje je hodanje rečima koje se s tobom javljaju

    novi sad 27.10.1999

     

     

     

    2911/742

     

    8798  dati se

     

    8799  dati sve

     

    8800  eto

     

    8801  put

     

    8802  miris ruže

     

    grozdovi jeseni

    2390. hodanje

    kao veliki grozdovi su se prelivali oblici fruške gore

    kroz koju smo prolazili violeta i ja. šumski putevi su se

    pretvorili u žute reke opalog lišća. po krošnjama je sve bogatstvo

    jesenjih boja. uvek me svet opčini svojom snagom. digao sam glavu

    i gledam u krošnju koja se svetlošću zlati. eno i onih drugih krošnji

    čija je žuta već počela da rđa i tamni. i eno sunčeve svetlosti koja nas

    sačekuje dok izlazimo iz šume. mirna je boja nebeske plaveti. dvoje

    zaljubljenih sede i ljube se na vrhu asfaltne table srušenog mosta

    vazduh koji je sve hladniji mi zamiriše na cimet. sav sam u sazrevanju

    ogoljavanju. bremenit ćelijama ljubavi. da ja radim jesen. pisanje

    je hodanje rečima koje se s tobom javljaju. ja sam uživanje

    u poslednjoj jeseni dvadesetog veka

    novi sad 28.10.1999

     

     

     

    2912/741

     

    prospekt za most nežnosti

    2391. hodanje

    na jednoj od četiri velike reke vremena koja se ove godine menja u 2000-tu

    godinu bih želeo da izgradim most. most preko koga bih preneo nežnost kao

    najvažniju stvar za ljude u sledećih dve hiljade godina. most bih podizao

    tridesetšestodnevnim hodanjem ulicama lisabona. u lisabonu bih napisao

    roman pod naslovom nežnost koji ovako počinje zovem se miroslav mandić

    upravo sam sleteo u lisabon. biću u njemu trideset šest dana

     

    četiri velike reke vremena. jevrejska reka vremena koja teče 5758 godina. kineska

    4697 godina. hrišćanska reka koja teče 1999 godina. i reka islama duga 1420 godina

    sve one utiču u jedno more. okean večnosti. ušće njihovog uticanja je u tebi

     

    most. most je nikao iz ontologije nežnosti. most koraka. most ruže. kada sam 9. XI 1991

    na grobu vilijema blejka u londonu pružio prvi korak svog desetogodišnjeg hodanja

    počeo sam da gradim most između milenijuma sada je vreme da ga dovršim i otvorim

     

    trideset šest dana. trideset šest pravednika čuvaju

    ovaj svet a da neki od njih ni ne znaju da to čine

     

    lisabon. u lisabonu je živeo fernando pesoa. njemu erik satiju

    robert valzeru i slobodanu tišmi najnežnijim umetnicima posvećujem

    36 dana hodanja ulicama lisabona. ja sam uživanje u poslednjoj jeseni

    dvadesetog veka. nežnost ta detinja koža bezvremenosti i beskraja

    novi sad 29.10.1999

     

     

     

    2913/740

     

    8803  dan je počeo maglom

     

    8804  još mi prija grožđe

     

    8805  subota je popodne. sunce se probilo

     

    8806  juče me je telefonom zvao dejan mladić kome

    sam posvetio 2383 hodanje. uskoro ćemo se prvi put videti

     

    dejan dejanović priča svoju priču

    2392. hodanje

    milja krnić. sunčica filipović. soja. ranac. p. j. harvej. radio head. pati smit

    bili korgan. samoća. nenasilje. vegetarijanstvo. stražilovo. marina cvetajeva

    obojeni program. boje. jesen i život bez smisla. zelene pantalone. fotografija

    pod. van gog. sitnice. žuto. most. razoružaću te osmehom. dob. milan. ivac

    ceca. inka. moja anđeoska krila su modra od udaraca. nežnost ta detinja

    koža bezvremenosti i beskraja. prilagoditi sebe svetu a još

    više prilagoditi svet sebi eto zašto je teško živeti

    novi sad 30.10.1999

     

     

     

    2915/738

     

    8807  pada lišće. odlazi još jedna godina

     

    8808  i samo da nikog ne zaboravim. da niko ne ostane

     

    8809  potrebne su nam nevolje i iskušenja da bismo mogli upoznati unutrašnji svet

    oslobodili se neznanja skinuli maske srušili naše idole oborili lažne zastave helen keler

     

    8810  na zemlji nebom živeti. mir u svom srcu pronaći

     

    8811  još pada i padaće lišće

     

    voda i zemlja

    2393. hodanje

    hodao sam sa radom čupić. samo jedan

    pogled uz veliku površinu dunava i osetio sam smisao

    u svemu. lepo je živeti i biti na zemlji. telom sam rođen od

    zemlje telom ću se u zemlju i vratiti. zemljo dobra hrano. oronula

    i rascvetala. tvojom napetošću treperim. tvoj sam stvor stvar i stvaranje

    sve što činim uz tvoju pomoć učinim. tvojom snagom preduzimam

    izliva se tvoja hranljivost u mene. njom darujem i rađam. sve više se

    zemljom čistim i kupam. pet će. već je sumrak. juče je časovnik

    pomeren za jedan sat unazad. pada lišće. prilagoditi sebe

    svetu a još više prilagoditi svet sebi eto zašto je

    teško živeti. sve što se ponavlja još

    se nikad dogodilo nije

    novi sad 1.11.1999

     

     

    i

     

     

    jedna pijana žena u prolazu me je

    uhvatilavza kurac i nežno rekla pazi na malog

     

     

    sve su mi reči date da bih napisao savršenu

    knjigu knjigu koja ne prestaje i neprestano je ista

     

     

    dati se

     

     

    dati sve

     

     

    eto

     

     

    put

     

     

    miris ruže

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti i ja

    smo se neprestano

    jebali jer jebanje je

    disanje ljubavi

    slobode

    istine

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    izdržavam... ja sam velika umetnost

    6. januar 2025.

    27792. dan mog života

     

     

    2892/761

     

    8741  sunčano. odmah klijam

     

    8742  pitao si me za sina - nisam ti rekla zove se mateja (nemaš čini mi se ni

    jednog mateju u ruži). ima dve godine. odrastanje deteta kao i ruža uči o strpljenju

    i radosti u naporu bolu brizi. neprestano ništenje vlastitog bića da bi čista ljubav koja

    oslobađa zatalasala dušu i srce deteta. ne uspevam čini mi se prečesto stidim se zbog

    toga. pa se uplašim i kažem - suviše se baviš sobom. posmatraj njega. osluškuj ga. a vidim

    i osećam samo beskrajnu potrebu za nežnošću i ljubavlju. kada mi se iz sna osmehne znam

    da takvu radost nisam zaslužila i grunu mi suze na oči ali ne plačem. gledam da mi srce

    bude dostojno njegovog osmeha. i onda znam na kakvom sam trnovitom putu kolikim

    sam grehovima zatamnila sjaj vlastitog detinjeg osmeha. kao i ruža traži mene

    za sebe. nestajanje za nastajanje a dani prolaze piše dajana jovanović

     

    hodanje za mateju

    2376. hodanje

    ispucale su mi usne. posle dugo vremena

    sam osetio bol u ahilovoj tetivi. posle napora

    su mi umilne oči. kao trava u proleću u jeseni

    miriše opalo lišće. nekoliko pčela još uzima

    polen sa medonosnih biljaka

    novi sad 9.10.1999

     

     

     

    2894/759

     

    8743  o bože milostivi

    spusti svoj dlan

    na moje brižno čelo

    na moje znojno čelo

    sada dok veselo hodam

    napušten od svih

    usamljen kao krst u polju

     

    8744  veliki braon leptir mi leti oko nogu

     

    8745  dečak je stegao točak bicikla između nogu da bi rukom ispravio korman

     

    8746  prihvatajući bezrazložne napore umanjujem nasilnost

     

    8747  dvojica skupljača stare hartije su zastali da popiju pivo

     

    napisala sam molitvu za tebe

    2377. hodanje

    hodao sam sa draganom varadinac donela mi

    je molitvu koju je napisala za mene. nekoliko

    pčela još uzima polen sa medonosnih biljaka. da

    li je tvoja plava ruža onaj plavi plamen

    novi sad 11.10.1999

     

     

     

    2895/758

     

    8748  do malopre sam hodao sa sunom. više od

    desetak kilometara nas je pratio jedan crni pas

     

    8749  na jednom od makadamskih probijenih puteva kroz polje. lepo sam

     

    8750  tri sive gugutke ispred mene

     

    8751  rastužilo me je danas kao i uvek kad vidim sa kakvom

    halapljivošću ljudi ruše sve pred sobom da bi izgradili sebi dom

     

    8752  više od jedan sat sam bio u gorkom sukobu sa jednim od gramzivih

    koji je u novom delu naselja pored dunava koje su ljudi nazvali dolinom lopova

    izgradio prelepu kuću. otkud takva gramziva ljudska potreba za kičom i

    bogatstvom. otkud ljudima takvi porivi za banalnošću konfora

     

    8753  gorčina je iz mene nestala. neka ih. svako od nas nosi svoj krst

     

    ponesi me muziko

    2378. hodanje

    lepo sam hodao. i lepo sam umoran i

    lepog sam grožđa kupio. ali ponekad je osećanje

    bezizlaza tako veliko. dve trećine čovečanstva živi u

    bedi i siromaštvu. školovani i obrazovani ljudi stvaraju

    oružje i nasilje. mašine za zabavu su sve moćnije. da

    li je tvoja plava ruža onaj plavi plamen ali u tom

    bezizlazu srce je toplo a usta pevaju

    novi sad 12.10.1999

     

     

     

    2896/757

     

    8754  preleće avion. njegovi zvuci me podsećaju na bombardovanje

     

    8755  mnogi me zvuci još podsećaju na eksplozije. zatvaranje vrata

    šum vetra. zvuci automobila. zvuk vode u cevima. svi tupi udarci

     

    8756  stvarajući užase ljudi pokušavaju jedni druge da zarobe u sećanjima na

    grozno. ali oni ne znaju da se lepota i sloboda kriju iza groznog. da ljudi mogu

    preživeti užas a ne zaraziti se njim. prevladati ga osloboditi sebe i sve druge

     

    dve milice

    2379. hodanje

    poslednjih šest kilometara sam

    hodao sa milicom bracić i milicom ružičić

    milica je gurala milicu jer milica je od rođenja

    u kolicima. pričao sam joj o prostoru i kretanju jer

    je želela da sazna nešto o ruži iz iskustva čoveka

    koji hoda. ali u tom bezizlazu srce je toplo a 

    usta pevaju. duga hodanja su rumenila

    novi sad 13.10.1999

     

     

     

    2897/756

     

    8757  posle hodanja i sve dok ne zaspim uživam u umornom telu

     

    8758  sada polazim i uživam u odmornom telu

     

    8759  pučina. nigde kopna

     

    8760  nema tih zvezda po kojima se može ravnati lutanje

     

    8761  sa verom u stopala nastavlјam da pišem

     

    8762  stopalima dodirujem zemlјu i površinu vode

     

    8763  stopala znanje koje ćuti

     

    8764  lutam po skrivenim putanjama savesti

     

    kao pesak pored vode

    2380. hodanje

    gnezde se vrane opet. ponavlјa se jesen

    i sve što odlazi. duga hodanja su rumenilo

    gnezdi se hladnoća gnezdi se da sačeka zimu

    novi sad 14.10.1999

     

     

     

    2898/755

     

    staviću karanfiliće na vrelu plotnu da zamiriše soba

    2381. hodanje

    juče sam poslednjih deset kilometara hodao pod velikim opterećenjem. i odmah

    osetio bol u grudima u ruci. osam godina je starije moje telo na ruži. danas pred

    polazak sam osetio da moram da spavam. da mi je snaga preostala jedino još u snu

    malo sam spavao i kasnije malo hodao sa slobodanom tišmom. sa svih strana opet

    dolaze loše vesti. lјudi su iscrplјeni pomireni sa bedom i očajem. mnogi su otišli

    još mnogi i mnogi pokušavaju da odu. opet počinje inflacija. već je panika

    da li će biti struje. grejanja. hrane. svom tom očaju podlegnem i ja ali

    pokušavam da budem miran i kao uvek da u svemu vidim

    lepotu gnezdi se hladnoća gnezdi se da sačeka

    zimu. ruže cvetaju i zimi

    novi sad 15.10.1999

     

     

     

    2899/754

     

    ruzatim@eunet.yu

    2382. hodanje

    miroslave zajedno smo danas videli kako su srušena oba mosta

    kod ostružnice. i dok smo u hodu pričali o našim planovima sajmu

    portugalijil desetoj godini ruže u svim zemljama evrope. njenoj promociji

    tebi se vratilo sećanje na sve dosadašnje neuspehe. tužno je bilo videti na

    tvom licu uznemirenost i nesigurnost zbog svih ranijih planova koji se nisu ostvarili

    i bolela je pomisao da smo mi možda tvoj novi veliki neuspeh. evo kako mi to vidimo

    ti imaš delo mi imamo odluku. naša je želja da se tvojim delom bavimo kao profesionalci

    posvećenici. kao dve žene u misiji da tvoj rad živi u svoj svojoj lepoti. malo smo uplašene

    malo nesigurne. još uvek ponekad trošimo snagu u međusobnim sukobima. nemamo

    iskustva da bismo mogle sa sigurnošću da kažemo sve šta želimo realno je. ali

    verujemo da ćemo raditi predano i potpuno da bi se sve ostvarilo i da bi prethodni

    porazi postali uspesi. a ako ne uspemo miroslave neće to biti tvojom greškom

    biće to naš neuspeh. pobeda luciferskog i ahrimanskog u nama. ali obe

    verujemo u tvoje delo u tebe u dobro u nama u rečenicu ježim se

    i ne izdajem - to sam ja iz 2319 hodanja. ruže cvetaju i zimi

    napisale su današnji tekst umesto mene zorica i violeta

    novi sad 16.10.1999

     

     

     

    2901/752

     

    8765  šećkaš pita me marina fratucan u prolazu na početku hodanja

     

    so

    2383. hodanje

    u šestom sam satu hodanja

    na dvadeset sedmom kilometru. još kilometar

    preda mnom. šećkanje me je dobro izmorilo. i hladan vazduh

    osećam bolove u preponama. sve vreme sam proveravao da li pedometar

    radi dobro ili mi krade kilometre. proveravao sam tempo hodanja. pravio sam

    i spisak svih neuspeha i poraza od proleća 71 kada sam prestao da studiram i

    odlučio da ne pravim karijeru u umetnosti do danas. univerzitet i postojeća umetnost

    su bile mašine za konfor i pokornost mašine koje proizvode moć glupost i nasilje. ja sam

    žudeo za čudesnim beskrajnim nepoznatim. žudeo sam da se bacim u vrlinu nesigurne

    situacije. nisam mogao da se setim svih poraza ali sam ih za sada naređao četrdesetak

    svi su bili bolni ali oni su so dobroti i lepoti kojima služim. današnje hodanje poklanjam

    nepoznatom mladiću za koga sam čuo da je za vreme bombardovanja u jedan

    poseban ranac u slučaju evakuacije spakovao sve moje knjige da bi ih poneo

    sa sobom. napisale su današnji tekst umesto mene zoricani violeta. kao

    što sa sumrakom trne i odlazi svetlost dana sa umorom u telu

    odlazi sva moja današnja snaga

    novi sad 18.10.1999

     

     

     

    2902/751

     

    8766  drugog marta sam se prvi put skinuo go do pojasa. danas

    sam prvi put sa plavom jaknom plavom kapom i plavim rukavicama

     

    8767  toplije je nego juče ali je tmurno i pada kiša

     

    8768  sve je lepše živeti

     

    8769  sve se ponavlja. prskaju me veliki kamioni i autobusi na putu

     

    8770  lutanje je ljubavno dahtanje

     

    8771  od kiše je popadalο mnogo oraha po ulicama u

    rumenci. jedem ih i kupim. napunio sam oba džepa

     

    8772  već četvrti sat pada kiša

     

    8773  ponovo sam na putu ušao sam u peti sat

     

    8774  hramljem od hladnoće i mokrih farmerica

     

    8775  svaki mi je korak zov. to je moj ritam

     

    veliko kišnjenje

    2384. hodanje

    sipi. gladan sam. hladno mi je. bolovi

    zviždućem. cedim rukave. ušmrkavam nos

    izdržavam. kao što sa sumrakom trne i odlazi

    svetlost dana sa umorom u telu odlazi sva moja

    današnja snaga. ja sam velika umetnost

    novi sad 19.10.1999

     

     

     

    2903/750

     

    8776  jakna se nije osušila

     

    8777  ljudska brutalnost i sebičnost nema granica

     

    8778  ipak podignem glavu kao i uvek vidim: i sivo je lepo

     

    8779  kad ugledam cigle obrasle mahovinom setim se detinjstva i u tom trenutku bih se

    vratio i spojio sa počekom uvukao se u matericu u kojoj sam oplođen u jaja iz kojih sam

    istekao i tako još dalje u neodgonetljivi početak u kome si ti svoju prvu reč izgovorio

     

    8780  pet je. zvone zvona uspenske crkve pored koje prolazim

     

    8781  volim kad zvone bilo čija zvona

     

    zvone zvona po otkucajima jednog jedinog srca

    2385. hodanje

    kad kažem ja kažem sve. utočiste i cvetanje svih bića. od premorenosti

    me pre dvadesetak minuta zabolelo srce. ja sam velika umetnost

    da se ne naprežem usporiću i prekinuću tekst

    novi sad 20.10.1999

     

     

    i

     

     

    nema tih zvezda po

    kojima se može ravnati lutanje

     

     

    sa verom u stopala nastavlјam da pišem

     

     

    stopala znanje koje ćuti

     

     

    današnje hodanje poklanjam nepoznatom mladiću za koga sam

    čuo da je za vreme bombardovanja u jedan poseban ranac u slučaju

    evakuacije spakovao sve moje knjige da bi ih poneo sa sobom

     

     

    lutanje je ljubavno dahtanje

     

     

    kad kažem ja kažem sve

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    odani 

    jebanju

    bili

    smo

    večna

    čednost

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    dobrim hodanjem uvek zaronim u duboko plavo

    5. januar 2026

    27791. dan mog života

     

     

    2881/772

     

    8702  kad se čisto jebem lepo mi je. bez buke i efekata. obeznanjena sam i u transu. više

    puta svršavam. nema velikih uspona i padova. sve je sa sporim pokretima i u suglasju

     

    8703  kada se jebem na odrađivanje onda ne uživam. pasivna sam čekam

    da taj neko svrši. ja odradila jebanje i pitam se kako su oni uspeli da uđu u mene

    kad ja to ni ne želim. samo odrađujem. sažalila sam se i ispunila očekivanje i

    ostala potpuno bez ikakvog orgazma

     

    8704  kad se jebem besno nervozna sam pre toga. to je grubo jebanje

    iscrpljujuće je. jaki pokreti. izbacivanje nekog viška energije besa. posle

    se osećam iscrpljena polublažena kao da sam dugo vozila bicikl

     

    8705  kad se jebem egzibicionistički to je: jao jebo te kakve sise kakav kurac

    to je dahtanje stenjanje udri. dahćem kao da se tucam najbolje na svetu. to je

    najfenomenalnije jebanje samo što nema orgazma. tim jebanjem fasciniramo jedni druge

     

    8706  kad se jebem radi održavanja veze tu je stvar u navlačenju. momenat

    kad osetiš da ništa ne može stvar spasiti osim da se jebemo. ništa ne valja

    ništa ne valja ništa ne valja a onda se jebemo i idemo dalje

     

    pet vrsta jebanja po nevini

    2366. hodanje

    razišli smo se pred kišu nevina i ja i sada sam sa

    nevremenom koje besni ulicama grada. snažan vetar

    nosi lišće i ono vazduhom teče dole niz ulicu. od kiše

    sve miriše na ozarenje. još trideset šest hodanja

    do kraja osme godine ruže

    novi sad 28.9.1999

     

     

     

    2882/771

     

    8707  ušao sam u limanski park preći ću ga dijagonalom. počinje od šekspirove

    ulice i izlazi na bivši najnoviji sada srušeni most. poneko drveće je već sasvim ogolelo

    posle jučerašnjih i prekjučerašnjih kiša sve je čisto i bistro. nebo sa belim i ponekim tmurnim

    oblakom najavljuje i večerašnju kišu. u ovom parku je kao i uvek malo ljudi. uglavnom onih

    koji prolaze. sada sam otprilike na polovini staze. trojica starijih šetača su ispred mene. idu

    da prošetaju kejom. od juče hodam dvadeset osam kilometara dnevno. osećam umor i bol

    u nogama i celom telu. tridesetak metara unazad sam prestao da pišem. nisam znao šta

    bih više. ali pošto bih želeo da dužina teksta govori o dužini staze nastavio sam sa

    pisanjem. ništa posebno ali lepo. vijuga staza. uskoro ću izaći iz parka pa kejom

    dalje. mekanom stazom je lakše ne samo hodati nego i pisati. vođen sam

    a slobodan. uživanje u bivanju eto kraljevstva

     

    dijagonalom

    2367. hodanje

    dunav je plav nebo je plavo i užasna je slika

    srušenih mostova. još trideset šest hodanja do

    kraja osme godine ruže. prosjak je našao ram

    sad moram naći još ogledalo

    novi sad 29.9.1999

     

     

     

    2883/770

     

    8708  sa pontonskog mosta bacim u dunav raksovu pločicu na kojoj piše ljubav

     

    8709  kada mi je teško volim da mislim na čoveka koji je

    u davnim vremenima krenuo da hodajući napravi plavu ružu

     

    8710  vidim ga kako dolazi ka meni

     

    8711  ne znam mu ime. zovem ga miroslav mandić

     

    8712  njegovim hodanjem dolazi radost jer on blista u svetlosti i zveri pred njim hodaju mirno

     

    8713  sa čela mu se odsijava sunčeva svetlost

     

    8714  sitnih očiju i snažnih vilica na licu su mu i umor i spokoj

     

    8715  žednom iscrpljenom na kraju hodanja opet mi pomaže miroslav mandić

     

    8716  dok hodam nevidljivim tragovima miroslava

    mandića osećam: isto nam je seme isti koren isti plod

     

    8717  na usponu sam usporio. osećam kako ljubav zrači iz miroslava mandića

     

    miroslav mandić i miroslav mandić

    2368. hodanje

    sinoć je policija opet batinala demonstrante na ulicama

    beograda. hodam za isprebijane. ja sam ljubav umetnosti

    prosjak je našao ram sad moram naći još ogledalo

    žedan sam ali prvo ti utoli svoju žeđ

    novi sad 30.9.1999

     

     

     

    2884/769

     

    8718  upeklo je sunce žedan sam

     

    8719  kada mi se umori telo i zamore osećanja

    onda se pomažem snagom mišljenja koje me vodi

     

    8720  još četrdesetak minuta. prebrodio sam krizu. sada uživam. telo samo radi

     

    8721  želeo sam da pišem o dobroti i dobrim ljudima ali evo

    pišem o trunju u patikama koje uvek pokupim kad hodam po poljima

     

    8722  i sinoć je policija batinala ljude. nema većeg nasilja od onog

    koje čini policija vojska birokratija. svi oni koji imaju pravo na nasilje

     

    8723  gladan sam i žedan sam. ješću i piću grožđe

     

    8724  nežno mislim na tvoje grudi

     

    mišljenje. trunje. batinanje. grožđe. siromaštvo

    2369. hodanje

    kupio sam jeftinije ali ne baš sveze grožđe. ali mnogo je onih koji nemaju

    ni takvo grožđe. žedan sam ali prvo ti utoli svoju žeđ. današnje hodanje

    poklanjam svima koji su dobili sinoć batine i koji nemaju ni za grožđe

    novi sad 1.10.1999

     

     

     

    2885/768

     

    dvadeset devet kilometara i dvesto metara

    2370. hodanje

    današnje hodanje poklanjam svima koji su dobili sinoć batine i

    koji nemaju ni za grožđe. svež vazduh mi odmara srce i

    mozak osećam dolazak zime

    novi sad 2.10.1999

     

     

     

    2887/766

     

    8725  uvek je jako malo lepih stvari

     

    8726  u zemunu popio kapućino sa vesnom milović

     

    8727  ponekad je samoća nepodnošljiva ali tada me spasava žudnja za tobom

     

    8728  žudnjom te dožudim i ti si tu

     

    ekonomija savesti

    2371. hodanje

    dan je bio topao. letnji. predveče je zahladilo

    sada pred ponoć je i hladno. hladnoća me odmara

    kilometri me iscrpljuju. u neprestanoj sam borbi. spokojan

    i zabrinut. zanesen i smiren. planeta zemlja je moja mala

    kuća. nosim ti nežnost putem. obale spajam ružom. svež

    vazduh mi odmara srce i mozak osećam dolazak zime

    kako mi je lepo kad čujem da neko nekom

    kaže neku lepu reč

    novi sad 4.10.1999

     

     

     

    2888/765

     

    8729  da ovo je sada jesenja kiša

     

    dve hiljade tristo sedamdeset drugo hodanje

    2372. hodanje

    kiša je padala kratko ali hodanje je trajalo dugo. hodao sam sa sunom

    šest sati u istom ritmu. kao koraci smenjuju se godišnja doba. tako teče i svetlost

    današnja se polako uliva u predvečerje. kako jesen odmiče tako se sumraci primiču

    gledam crnog psa. od iste tvari smo stvoreni. ljudi životinje biljke minerali svi mi

    zajedno činimo sliku sveta. zvuk postojanja pokret života. svi jedni druge gledamo

    kako mi je lepo kad čujem da neko nekom kaže neku lepu reč. tužnim i toplim

    pogledom me je pred sumrak pozdravio jedan drugi pas

    novi sad 5.10.1999

     

     

     

    2889/764

     

    8730  mahnem pužu koji mi dolazi u susret

     

    8731  u ravnomernom ritmu i hladnom danu rađa mi se mnogo ideja

     

    8732  ja sam košnica puna meda

     

    8733  sat jedan unazad sam doživeo isto osećanje koje sam imao 13. oktobra

    1991 u ruskoj crkvi u londonu: 10:48 h bogu na milost dvanaest godina hodanja

     

    8734  dobrim hodanjem uvek zaronim u duboko plavo

     

    vrapčiću

    2373. hodanje

    sve što osećam i mislim čini da jesam

    krvotok svetu. i desnom žmigavcu na plavom

    gradskom autobusu koji sam ugledao dok je skretao

    udesno. današnje hodanje posvećujem vrapčiću koji

    me je na asfaltu u temerinskoj ulici sačekao. kljucao je

    i nije se pomerio skoro dok ga moje stopalo nije dotaklo

    moj korak je osmeh. tužnim i toplim pogledom me

    je pred sumrak pozdravio jedan drugi pas. ja

    sam lepota u srcima svih bića

    novi sad 6.10.1999

     

     

     

    2890/763

     

    8735  umrla je amalija rodrigez

     

    amalija. bili holidej. uma gulsum. cesarija evora. pati smit

    2374. hodanje

    juče sam bio pun snage i zanosa razmišljajući o budućem radu. danas mi se sve to čini

    nemogućim. ali ja sam spreman. ne očekujem. činiću. bivaću. ostalo će učiniti drugi ljudi

    ja sam lepota u srcima svih bića. hladno je miriše sneg ipak sam smiren i spokojan

    novi sad 7.10.1999

     

     

     

    2891/762

     

    8736  mali žuti auto obilazi veliki plavi autobus

     

    8737  više ih ne vidim nestali su u daljini i žuti i plavi

    ali je meni još osmeh na licu od prethodne rečenice

     

    8738  cvrkut ptičice visoko u krošnji topole me podseti da ove godine nisam video crvendaća

     

    8739  ako osećaš samoću voleo bih da znaš da sada hodam za tebe

     

    8740  hodam i slikam. znam videti božansko lice u njegovim bićima

     

    ja sam slikar lišća i trava

    2375. hodanje

    zvone zvona sa crkve. uskoro će pet. dolaze

    ljudi sa jedne i druge strane ulice. ogroman čovek u

    džinsu sa zelenom kapom na ćelavoj glavi i devojčica u

    narandžastoj perjanoj jakni koja ga drži za ruku. zastava

    reklamira školu za učenje engleskog jezika. još zvone zvona

    pogledam na sat tačno je pet. lišće divljeg kestena se sve više

    kovrdža žuti i opada. blaženi neka su svi koji su i neprijatelje

    svoje zavoleli. blaženi i bezazleni oni me svojim pevanjem

    vode u nepoznato. zauvek su mi srce ugrejali. umor i

    sunčeva svetlost koja jenjava me čine blagim

    hladno je miriše sneg ipak sam smiren

    i spokojan. kao trava u proleću

    u jeseni miriše opalo lišće

    novi sad 8.10.1999

     

     

    i

     

     

    hodam za isprebijane

    ja sam ljubav umetnosti

     

     

    kako mi je lepo kad čujem da neko nekom kaže neku lepu reč

     

     

    mahnem pužu koji mi dolazi u susret

     

     

    sve što osećam i mislim čini da jesam krvotok svetu

     

     

    ako osećaš samoću voleo bih da znaš da sada hodam za tebe

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja pet

    vrsta jebanja

    neveninih su

    bili pesma i

    svih tvojih

    stotinak

    vrsta

    jebanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    po kišici. uživam. sama sam radost

    3. januar 2026

    27789. dan mog života

     

     

    2873/780

     

    8672  zorica i ja prelazimo pontonski most podignut pre

    neki dan na baržama. sa ovakvog mosta voda je tako blizu

     

    8673  duva vetar

     

    8674  još sam rovit ali sam u ponedeljku

     

    8675  prašina na putu... zelenilo u kamenu... a nebo samo

     

    tražili smo ga i kupili smo ga crno slatko grožđe

    2359. hodanje

    posle nekoliko dana u sobi sada sam već šest sati napolju. pola osam je pala je noć

    na trgu sam. sedim na klupi. pored mene je kilogram grožđa. maca i zorica su otišle u

    mcdonalds po sladoled. macin sin marko sedmogodišnji dečak otišao je na betonski

    plac da gleda dečake i mladiće sa rolerima. maca nam je donela po sladoled. dok

    smo mi pričali mala prosjakinja nam je odnela kesu sa grožđem. počinjem

    misliti na buduće snegove. prijatno ti grožđe mala prosjakinjo

    novi sad 20.9.1999

     

     

     

    2874/779

     

    8676. boje

    i trave i laste i vrapci boje ovaj svet

    trave ga boje u plavo. laste u daljinu. vrapci u hleb. boja

    trave je ima me ali ne gazi me. boja laste je nepredvidljivost

    boja vrabaca je u magiji običnog. na hodanju je najviše plave. od

    neba. bele zimi od snega. zelene od drveća. crne-braon od zemlje

    pa rumene od zore. srebrne na lišću. sive od asfalta. purpurne od

    bulki. jebem ti kako su lepe te bulke i kako se crvene. boja trave je

    prostiranje prelivanje. boja u kojoj se bosonog hoda u snu. od

    mnogo plave mora i neba dok ih preleću laste dobiju metalnu

    tamnoplavu boju. boje vrabaca su sivo crno smeđe prljavo-sivo

    crvenkasto smeđe ali ja bih boju vrabaca nazvao vrapčići. boje

    su svetlost koja se vidi. boje posivele od prašine. izbledela

    boja odeće. boja belog luka. rumenilo uzbuđenja na licu

    žene. svetlost na vodi ili svetlost na zelenim

    tek izniklim travčicama

    (iz rečnika hodanja)

     

    svežina vazduha i bezrazložnosti

    2360. hodanje

    po kišici. uživam. sama sam radost. drhti dete. prijatno ti

    grožđe mala prosjakinjo. slaba kiša će padati celu noć

    novi sad 21.9.1999

     

     

     

    2875/778

     

    8677  kada god se pitam šta je to poezija osetim bol. kao kada osećam ranu na

    unutrašnjem delu usne. dotaknem je i okolišam ne znam sa koje strane da uhvatim tu

    ranu. ne znam kakav bi to bio osećaj da uđem u tu ranu u poeziju. jednog dana ću

    dotaknuti suštinu postojanja. možda kad završim život na zemlji. sa poezijom su stvari

    vrlo neizvesne. sve što u udžbenicima piše o poeziji od aristotela i platona do danas

    je u stvari bežanje od te rane. to je najneprijatnija bol ta bol na unutrašnjoj strani

    usne. ali mene stalno nešto tera da govorim pesnički i ta me rana uvek boli. to je

    jak pritisak na samo jednoj tački. možda je najbolje poeziju prihvatiti kao

    duhovnost kao sam život. ginzberg kaže slabost pesnika je i njegova

    snaga priča mi siniša tucić dok polako hodamo pored dunava

     

    hodao sam za grožđe

    2361. hodanje

    sušila su mi se usta i usne. spasićе

    me grožđe. slaba kiša će padati celu

    noć. slatko teći će kroz mene grožđe

    novi sad 22.9.1999

     

     

     

    2876/777

     

    8678  istekla osma danas počinje deveta jesen ruže

     

    8679  malo pre sam se razišao sa slobodanom tišmom. kao i uvek uživao sa njim. korak po

    korak. korak po reč. reč po reč. pričali smo o dionizijskom apolonijskom. o pregrađenoj reci

    o stravinskom čajkovskom. skrjabinu. o moderni i postmoderni. o elitizmu i populizmu. o

    peteru sloterdejku. o filipu. o fudbalu. licemerju. umetnosti u službi moćnika

     

    8680  zaželeo sam se mora. vodenoplavog

     

    deveta jesen ruže

    2362. hodanje

    slatko teći će kroz mene grožđe. dođi

    novi sad 23.9.1999

     

     

     

    2877/776

     

    8681  probudio sam se sa bolovima po celom telu

     

    8682  ... upravo sam kinuo. osoba se ostvaruje jedino izlaskom iz sebe

     

    8683  otići ću do centra da tamo sedim na klupi i posmatram

     

    8684  prija mi sunce. leči me

     

    8685  kada je žena počela da bere ljubičasto

    cveće u vazduh je poletelo mnoštvo leptira i pčela 

     

    8686  malo dalje zastao sam kod istog cveća. posmatram kako se 

    pčele i leptiri hrane. osećam taj sok u cveću slast od koje se ne odvajaju 

     

    8687  u prolazu se sav ovaj bujni život nad cvećem ne vidi

     

    8688  cveće hrani

     

    8689  žuto ljubičasto belo braon plavo eto jesenje bajke

     

    i ja bih taj sok iz cveća

    2363. hodanje

    zamišljam da iz mene iscuri sva stara snaga

    i da utekne nova. već četvrti dan se u centru grada

    skupljaju ljudi. muka im. ratovi mrtvi beda izopštenost 

    iz sveta mržnja. hteli bi da sruše vlast koja ih je do

    ovoga dovela. da li će uspeti. dođi. da u mene

    utekne snaga osmog jutra

    novi sad 24.9.1999

     

     

     

    2878/775

     

    8690  beograd. ministarstvo unutrašnjih poslov srbije sprovešće od 27. septembra akciju

    provere prebivališta građana srbije. proveru će na adresi stanovanja građana tokom dana

    obavljati uniformisani pripadnici policije koji će upoređivati podatke iz zvanične službe

    sa podacima u ličnoj karti i ostalim ličnim dokumentima. prijava boravišta se obavlja u

    mups koji izdaje potvrdu o prijavi odnosno svojevrsni zeleni karton koji se nosi uz

    ličnu kartu saopštio je juče na konferenciji za štampu republičkog mup-a

    general potpukovnik obrad stevanović pomoćnik republičkog ministra policije

     

    8691  put u inostranstvo šta to beše. kada ste prikupili sve te papire za vizu koju želite

    a iskustvo govori da će vam bar jedan faliti staćete u red pred nekom od ambasada

    i ako ste rođeni pod srećnom zvezdom do šaltera ćete stići već posle dva do tri dana

    čekanja i živciranja. pošto vas jedno dva do tri puta vrate po još neke nedostajuće papire

    ili dokumenta konačno će vam primiti hrpu koja više liči na dosije nekog kriminalca

    nego na papire koji su potrebni budućem turisti željnom putovanja

     

     

    onespokojavajuće

    2364. hodanje

    da u mene utekne snaga osmog

    jutra. činiti dobro i živeti s lepotom

    novi sad 25.9.1999

     

     

     

    2880/773

     

    8692  skinuo sam prsluk i majicu milan aleksić se izuo. hodamo pored kanala. znojim se

     

    8693  beograd. suđenje miroslavu nunetu popoviću piscu i multimedijalnom

    umetniku zakazano je za 13. oktobar u prvom opštinskom sudu u beogradu

     

    8694  moje hodanje je ruža koju ti poklanjam

     

    8695  ulazimo u grad

     

    8696  iz daljine oblo grmi

     

    8697  evo julija sad će biti nevremena kaže

    prodavačica grožđa svojoj kćerki koja se pentra po tezgama

     

    8698  prosečna zarada za avgust ove godine je osamdeset pet

    maraka a potrošačka korpa za ishranu i piće za isti mesec je

    dvesta dve marke. crni kurs je trinaest i po dinara za jednu marku

     

    8699  evo svetlucaju prve kapi kiše u vazduhu

     

    8700  padaju i kiša i lišće i poleću golubovi

     

    8701  dok kisne na motoru jedan tomislav nosi paprike i karfiol

     

    onespokojavajuće II

    2365. hodanje

    hodam malo uz kuću da ne pokisnem

    obilazi me šestogodišnji dečak sa fudbalom

    u ruci. činiti dobro i živeti s lepotom. od

    kiše sve miriše na ozarenje

    novi sad 27.9.1999

     

     

    i

     

     

    zamišljam da iz mene iscuri sva

    stara snaga i da utekne nova

     

     

    moje hodanje je ruža koju ti poklanjam

     

     

    činiti dobro i živeti s lepotom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja sa

    tobom je krenulo

    čudo mog velikog

    stvaranja i

    pevanja

    čudo

    nemogućeg

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    koliko je

    više bilo

    poraza

    toliko

    smo

    ružo

    ti

    i

    ja

    bivali

    sve

    više

    svetlost

    svetlosti

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    poraženi

    iskupljivali

    smo

    i

    isceljivali

    smo

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svakog dana

    smo svaki dan

    slavili ko veliku

    umetnost

    svakog

    dana

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svakog trena

    mi je bilo biti

    dostojan odluke

    hodaću deset

    godina

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    lutali smo

    vijugama

    mozga 

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ljubili smo

    otkucajima

    srca

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    hrabri rođeni iz koraka

    2. januar 2026

    27788. dan mog života

     

     

    2862/791

     

    8649  most je osmeh na licu

     

    8650  septembar je. učenici su preplavili grad

     

    8651  njegoševom ulicom u susret mi dolazi gomila gimnazijalaca. gledam

    im lica. svi su lepi i uzbudljivi. ne vide ništa ne vide nikoga. nošeni su bujicom

    uloge sa kojom pokušavaju da isplivaju iz nabujale reke života koja u njima kulja

     

    8652  preko trga juri mali žuti pas. pre pola sata sam

    ga video tri kilometra iza. lepo je ponovo videti prijatelja

     

    kakvo olakšanje

    2352. hodanje

    kako sam danas uživao bez brige i

    strepnje za drugog. tekao sam i sve je

    lepo teklo oko mene. kakvo olakšanje

    kakvo olakšanje hvala ti bože. čekam

    grožđe slušam vagnera telemana

    džon koltrejna

    novi sad 9.9.1999

     

     

     

    2863/790

     

    8653  idemo tamo gde smo jednom hodali onom dolmom kaže milan aleksić

     

    8654  krenuli smo. istežem noge

     

    8655  rastali smo se. milan je skrenuo levo. iza nas je ostao luk od

    koraka i reči. da li će milan imati hrabrosti da se baci u veliko stvaralaštvo

     

    8656  kreativnost znači izlazak iz ljušture mentalnih konvencija na blagotvornoj i uzvišenoj

    udaljenosti od pravila. kreativno je skok u srce paradoksa i njegovo rešavanje na meta-nivou

     

    8657  sam sam u radničkoj ulici

     

    8658  nežnost je hrabrost srca

     

    heroji

    2353. hodanje

    posle hodanja je došla agneš rajačić

    poslednji put je bila u novembru. ona je junakinja

    ruže jednom je nazvah anđeo. svi koji su hodali sa

    mnom su junaci. hrabri rođeni iz koraka. kao što je i

    svaka reč u ovoj knjizi nastala u kretanju iz ritma lepote

    svaki korak otvara svest. otvara viđenje. otvorena svest

    osvetli i otvori svet. svetli se opalo lišće na asfaltu u tišini

    ponoći čekam grožđe slušam vagnera telemana džon

    koltrejna. da li su porasla krila malom labudu

    novi sad 10.9.1999

     

     

     

    2864/789

     

    8659  uplašio me je noćašnji bol u grudima

     

    8660  bol me je stišao pa hodam manje nego inače i to sporo

    odmarajući se u agnešinim pričama. dolazi predvečerje. još je toplo leto

     

    8661. dok hodamo mislim o mojoj relaciji sa ružom lutanja i mojoj vezi sa tobom

    kada sam sa tobom i ružom gledam otvorenim umom. kada odem onda gledam

    poluzatvorenih očiju. u tvom tekstu ja se osećam kao jedna petlja u džemperu koji

    plete stara žena. nije bitan džemper niti stara žena ni pletenje nego sama petlja. ja

    sam jedna petlja u lutanju. moja veza sa tobom i knjigom je nepoznata mojim prijateljima

    u mađarskoj jer ruža nije prevedena na mađarski jezik. tako sam ja problem jezika. zbog

    jezika ja ti ne mogu pomoći na ruži. ja bih to volela ali je to najveći problem sada. eto

    to bi bilo sve od jedne vrlo simpatične devojke sa mnogo problema priča mi agneš

     

    zamahnuti krilima

    2354. hodanje

    agneš odlazi u madrid. da li ćemo

    se još videti na ruži. da li su porasla

    krila malom labudu. volim da gledam

    labudove dok snažnim zamasima

    krila poleću sa vode

    novi sad 11.9.1999

     

     

     

    2866/787

     

    8662  pao je mrak. zorica i violeta su ispred mene

     

    8663  iz zemlje izbija toplota

     

    8664  čovek emituje svoju bezbrižnost rekla je zorica

    violeti gledajući me kako zviždućem putem

     

    8665  zasipaju nas rojevi komaraca. ulazimo na novo naselje

     

    8666  nestalo je struje. hodamo po mraku

     

    8667  na plavom nebu mlad mesec

     

    usrećili me golubovi i kiselo mleko

    2355. hodanje

    na banovini jednoj od znamenitih i zato osvetljenih zgrada

    noću visoko u jednoj niši poređaju se golubovi i tu spavaju. ugledao

    sam ih slučajno kad sam podigao glavu unazad tegleći vrat. sve je dobro

    golubovi su u miru pomislio sam. još samo da stignem do 21h dok se ne

    zatvori moj dućan stari grad. ponedeljak je a ponedeljkom i četvrtkom iz

    beograda dolazi extra kiselo mleko koje volim. žurio sam i stigao dok je

    radnja još bila otvorena i kupio četiri kisela mleka. i za sutra. prodavačica

    ih je stavila u veću najlon kesu jer zna da ih upotrebljavam za đubre

    još sam po ceo dan u kratkim pantalonama. volim da gledam

    labudove dok snažnim zamasima krila poleću sa

    vode. grebucka me grlo da li ću se razboleti

    novi sad 13.9.1999

     

     

     

    2867/786

     

    8668  suverenitet puta - put je država

    put je država bez granica. suverenitet puta je u prihvaćenom

    uživanju u putu i prepuštanju zadovoljstvu sa njim. zadovoljstvu koje

    se deli sa svakim. put je država čežnje za svakom tačkom u prostoru i vremenu

     država bez vlasti. država spajanja. država svih bića. na putu sam jedini. maleni. put

    me vodi i ja vodim put. postignuća na putu su put sam. stičem samo ono što mogu

    poneti. agresija se topi u spajanju svake tačke na putu da bi svaka od njih bila i

    početak i kraj. želja za dominacijom se pretvara u uživanje u drugom. hranim se

    umorom i glađu. prepuštam se seksu koji me okružuje. na putu sam da bih

    video lepotu puta. kako se izvija propinje survava. kako nestaje u daljini

    kako kisne i kako je suncem obasjan. put koji se neodgonetljivo iz

    daljine pojavljuje a da ne znam da li to on dolazi ili odlazi.

    čudo: put stoji i sve oko sebe pokreće

    (iz rečnika hodanja)

     

    ipak hodao

    2356. hodanje

    vrat mi je oznojan

    stavljam šaku na grlo

    da ga ugrejem grebucka

    me grlo da li ću se razboleti

    danas sam hodao a sutra

    novi sad 14.9.1999

     

     

     

    2868/785

     

    8669  kamenje

    idem na šljunkaru da gledam kamenje

    evo velike gomile. braon kamenje belo sivo pomalo crveno

    plavičasto. obluci liče na vosak. neki su od kvarca drugi od cigle

    pomislio sam da ih ponesem i bacam uz put ali sam se setio da nije

    lepo pomerati kamenje. ako se kamen kako valja postavi u tok reke

    pa bio to i mali kamen on može da izmeni njen tok. hodajući po jednoj

    steni koja plovi svemirskim morem prepoznao sam u njoj dušu. meku

    toplu smernu. baš kao što je i svaki kamen. dok ga ne pomeriš ćutaaće

    stajaće na jednom mestu. neće venuti ni umirati od gladi. samo  će me

    posmatrati. to kamenje uz put. proširuje mi svest o životu. uči me

    temeljima. kako je u bašti kamenja tišina. nežan je u šaci kamen

    koji me noću pod jastukom čuva. kamen koji leti mojom

    snagom. kamenčić na putu. zaostao čeka me. šutnem

    ga sada i on putuje sa mnom. (nije mi ovo baš neki

    tekst o kamenju imajući u vidu koliko je kamenje

    lepo i moćno napisala je rajka sredojević

    dok je lektorisala ovu stranicu)

    (iz rečnika hodanja)

     

    bolestan

    danas sam hodao a sutra

    sustiže me osmogodišnji umor

    grlo grebe znojim se malaksao...

    novi sad 15.9.1999

     

     

     

    2869/784

     

    8670  uska staza

    uska staza je mistika. put u život. izdužuje me i izvija

    na njoj osetim sve one koji su na njoj hodali. svojim stopalima je

    gradili za mene. uska staza puteljak drag. puteljak u mreži svih puteva

    uska staza koja jednom beše samo trag. kajin trag zovem ranojutarnja prtenja

    moje majke spremačice po mračnim gradskim ulicama na kojima još nema nikoga

    samo kaja. stopu po stopu uska staza me vodi na pravo mesto. na uskoj stazi sam

    go. staza je za onu ili onog koji se usudio. ona nije ni ženska ni muška a po njoj se

    hoda jedno za drugim. na njoj se najlepše oseća put pod nogama. staza vodi

    lišava me dvoumljenja. vitka. po takvoj letnjoj sada hodam i pišem o njoj

    ona je simbol za put koji me vodi samom sebi. lete plavi i žuti leptiri

    skaču skakavci i zuje muve. beli se u travi. krivuda. uskom

    stazom sam izabran. njen

    (iz rečnika hodanja)

     

    bolestan

    sustiže me osmogodišnji umor

    grlo grebe znojim se malaksao... u

    kući dve mašine prljavog veša. j. mi

    donela grožđe zorica radi arhiv

    malo spremali stan

    novi sad 16.9.1999

     

     

     

    2870/783

     

    ušao sam u dan tek pred njegov kraj

    2357. hodanje

    poluzdrav uči ću tek malo u današnju igru. tako i sutra. onda

    dolazi nedelja. i u ponedeljak bih možda mogao biti sasvim spreman

    hodam po šljaci oko travnatog terena da bi se bolje čuli moji koraci koje

    čeda drča snima za svoju emisiju na radiju. u kući dve mašine prljavog

    veša. j. mi donela grožđe zorica radi arhiv malo spremali stan. čedina

    emisija na radiju se zove drugi vozovi po kompoziciji stiv rajha

    novi sad 17.9.1999

     

     

     

    2871/782

     

    8671  kantarionovo ulje

    lečilo mi je lice ovog leta

    leta 1999 lice izgorelo na

    jakom suncu

    (iz rečnika hodanja)

     

    opet samo malo tek pred kraj dana

    2358. hodanje

    dan je počeo jesenjom belom svetlošću kojom se najavljuje

    sneg. i danas sam hodao samo par kilometara. virus mi se spustio

    u suze i nos. predveče je. prvi put ove godine vidim kako vetar nosi

    opalo lišće. čedina emisija na radiju se zove drugi vozovi po

    kompoziciji stiv rajha. počinjem misliti na buduće snegove

    novi sad 18.9.1999

     

     

    i

     

     

    svi koji su hodali sa mnom su junaci. hrabri

    rođeni iz koraka kao što je i svaka reč u ovoj knjizi

    nastala u kretanju iz ritma lepote. svaki korak otvara

    svest. otvara viđenje. otvorena svest osvetli i otvori svet

     

     

    sustiže me osmogodišnji umor

     

     

    predveče je. prvi put ove godine vidim kako vetar nosi opalo lišće

     

     

    počinjem misliti na buduće snegove

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    nežno

    gledam

    u tvoje

    ime

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    gospodstvo u porazima

    1. januar 2026

    27787. dan mog života

     

     

    2853/800

     

    8610  ceo dan sipi kiša. od mokre kose mi zebe glava

     

    8611  da li se to gradi nekakav most pontonski. ljudi pod

    kišobranima na keju stoje i gledaju kako radnici zatežu čeličnu užad

     

    8612  pod kišom srušeni mostovi izgledaju mnogo tužnije

    strašnije zlokobnije. nešto se užasno besmisleno desilo

     

    8613  kisnemo violeta i ja

     

    8614  kasnije kisnemo dragana varadinac i ja

     

    gledajući kišu

    2344. hodanje

    gledao sam kako pada kiša po

    površini dunava. kap koja bi dodirnula vodu

    pretvarala bi se u krug. svim tim krugovima reka je

    treperila. ima neke snenosti u tim kružićima po površini

    vode. samo bih posmatrao. samo bih zurio. večno zurio

    svakom kapi slika se menja. gledajući kišu osetio sam sve

    kiše koje padaju ovde i tamo bilo gde. svaka je kiša muzej

    kiša. svaka kap kiše je slovo u priči o kišnjenju. sve kapi

    su moje oči. majo dobro došla u ružu. ovo je

    poslednja kiša u avgustu 1999 godine

    novi sad 31.8.1999

     

     

     

    2854/799

     

    8615  posle kiše i hladnoće lepo je hodati sunčanom stranom ulice. (wilsman kaže

    da postoji sedam merljivih osobina hoda 1 pravilnost 2 brzina 3. čvrstina 4 dužina

    koraka 5 elastičnost 6 određenost pravca 7 promenljivost. ovom spisku on dodaje

    još jednu osobinu koja se odnosi na celokupan zamah tela a koji on naziva ritmom)

     

    arhiv ruže

    2345. hodanje

    u tvojoj dokumentaciji sam otkrila

    još jedno polje ruže. tvoj rad na njoj pre i

    posle hodanja. lepo se vidi koliko je mnogo posla

    bilo. koliko je mnogo bilo poraza odbijanja i novih

    dizanja. novih početaka. koliko odricanja. jedan prijatelj

    mi je nedavno rekao da bi voleo da pročita knjigu o tome

    šta se još tebi događalo pre i posle hodanja za ovih

    osam godina. napisala je violeta posle sređivanja

    dokumentacije ruže ovo je poslednja kiša u

    avgustu 1999 godine kupio sam

    novi zarezač

    novi sad 1.9.1999

     

     

     

    2855/798

     

    8616  miris pokošene trave me zapahne mladošću

     

    8617  čitam roberta valzera uh kako uživam

     

    8618  gledam niz temerinsku pa niz kisačku i prelazim. kad sam bio

    dete bilo mi je uzbudljivo da prelazim ulicu i danas to isto osećam

     

    8619  dvojica dečaka u trenerkama sa teškim rancima idu u školu

     

    8620  sinoć je zoricu kovačić odbio jedan bogati čovek od koga je tražila pomoć

    da bi se bavila ružom. istorija ruže je i istorija neuspeha. gospodstva u porazima

     

    8621  čitajući valzera spokojan sam i ja

     

    8622  počinje blaga kišica uspeh dolazi sam

     

    8623  kap mi padne na usne

     

    8624  udarci bole i oporavljaju

     

    8625  suši se orahovo lišće

     

    8626  iz velikog bokora izvirile tri bordo ruže

     

    8627  za rečnik hodanja piši o kamenju kažem

    samom sebi prolazeći pored velike gomile šljunka

     

    uskoro će početi da padaju orasi

    2346. hodanje

    sa pokislom kosom i licem vlažnih usana dok hodam

    zatravljenim asfaltom zagledam se u tvoje lice. kupio sam

    novi zarezač. tvojom lepotom se rascvetava i lepota sveta

    novi sad 2.9.1999

     

     

     

    2856/797

     

    8628  kisnem sa slobodanom tišmom

     

    8629  svratio sam gore u stan da se presvučem i ostavim sve

    stvari iz prsluka koje su se navlažile. sada kisnem u drugoj turi

     

    8630  ovih dana sam već nekoliko puta dobro pokisao

    nije to baš dobro za zdravlje ali je bolje za ružu

     

    8631  bolest odlazi sa hodanjem

     

    8632  uvek se predajem onome sa kim hodam malo pre slobodanu sada kiši

     

    8633  gledam cveće koje je prekrilo ogradu terase na kojoj

    se suše čaršavi krpe čarape svakodnevica jedne žene

     

    kad gavrani kisnu u letu

    2347. hodanje

    hladno mi je. toplo mi je. mokar sam. znojim se

    sit sam gladan sam. prepuna skela ljudi pod kišobranima

    liči na odvođenje u koncentracione logore. golub rastrese

    mokra krila svraka doleti na vlažni pesak. prepuni čamci prevoze

    ljude. na kiši se presijava pokislo gvožđe. kao da su pušteni iz

    logora ljudi jedan za drugim izlaze sa skele. tvojom lepotom

    se rascvetava i lepota sveta. hladno mi je nazebao sam

    novi sad 3.9.1999

     

     

     

    2857/796

     

    8634  sunce sine kao osmeh. naoblači se kao tuga

     

    8635  i danas sam čitao valzera. kao kad čitam pesou ili slušam

    satija ili razgovaram sa slobodanom uvek mi je lepo. oni su kao grožđe

     

    8636  ozon u vazduhu najavljuje skorašnju kišu

     

    8637  žena u ruci nosi buket sitnog cveća

     

    8638  subota je hodam sve mi je u očima

     

    8639  subota je ali i pevanjem se odmaram

     

    odjednom zapevah ja

    2348. hodanje

    dran dran dran. dron dron dron. dru dru dru. di ri ri. di ri ri. dri ri ri

    ti ti ti. ta ta ta. to to to. tu tu tu. tru tu tu. pu ru ru. pu pu ru. ru prom bram

    bi bru bram. bram bram bram. bri bri bi. bi bi ba. ri ri bi. ba ram du. du du du

    du dra dri. dri dro dro. do dra dri. dru dri dri. dri di ri. ri ri di. di ri ri. di ri ri. oho

    hoho ho. oho hoho hu. uhu hu ha. oho ho ho. da ra ri. da ra ri. da da da

    da da da. hladno mi je nazebao sam. da da da

    novi sad 4.9.1999

     

     

     

    2859/794

     

    8640  noćas sam u polusnu u sveščici koju si mi poklonio videla da

    sam zapisala: hoću da umrem rekla mi je danas bliska osoba. sveščicu

    sam joj poklonio da bi u nju pisala ono u šta veruje što će joj pomoći da

    načini prvi korak i svaki sledeći. kaže da ju je noćašnji san uplašio: uplašila

    sam se da ću poludeti. već dugo se dvoumi okleva. briga za nju mi oduzima snagu

     

    8641  želeo sam da danas hodam i pišem o žrtvi kao pevanju. o životu za nepoznato

    o veri u rađanje novog bića. o tome kako se rađanjem svakog mladunčeta rađa i nova

    ljubav. o životu bez neprijatelja. pisaću o tome drugi put sada samo da izdržim

     

    8642  napetost i rastrojenost zbog drage osobe koja se pati ne prestaje

     

    8643  izluđivanje raste iskušenja ne prestaju

     

    od napetosti

    2349. hodanje

    i negativne energije stao mi je i pedometar

    iz teškog stanja me je za trenutak odvojio stari

    čovek u parku koji je oslonivši glavu na štaku sa nekom

    nedokučivom nežnošću posmatrao golubove ispred njegovih

    nogu. da da da. umiri me misao na sve one koji su na

    sebe primili patnju drugih ljudi i drugih bića

    novi sad 6.9.1999

     

     

     

    2860/793

     

    8644  na rumenačkom putu pred novim grobljem novo gradilište. tlo

    posuto peskom. zemljište iskolčano. izvezana armatura. delovi temelja izbetonirani

    neki zidovi već izidani. radnici rade i razgovaraju. tehničari inženjeri i izvođači radova

    posmatraju gradilište. malo dalje u korovu poljski wc za radnike sklepan od dasaka

     

    8645  ljudska gradnja mi izaziva tugu jer gradeći čovek uništava sve pred sobom

     

    8646  nikada mi kao ove godine nisu prijale breskve

     

    parče hleba

    2350. hodanje

    hodao do groblja i nazad. trinaest kilometara

    ostatak ću dohodati večeras. iscrpljen sam od jučerašnje

    napetosti koja se i danas produžila jer nema kod kuće bliske

    osobe. gde je. crne misli me truju. izbezumljuju. na trenutak

    nervna iscrpljenost je potpuna. napetost do kidanja. utešio me

    je hleb. raznežio sam se kada sam shvatio da je hleb kao

    najosnovnija ubedljivo i najjeftinija hrana. umiri me misao

    na sve one koji su na sebe primili patnju drugih ljudi i

    drugih bića. kao vazduh i život i hleb je

    skoro sasvim besplatan

    novi sad 7.9.1999

     

     

     

    2861/792

     

    8647  hodao sam sa milicom bracić pored kanala

    malopre smo se rastali. zašlo je sunce. crvene se ruže

     

    8648  nervno sam iscrpljen jer već treći dan ništa ne znam o bliskoj osobi

     

    reci već jednom

    2351. hodanje

    kada sam se potpuno iscrpljen vratio u stan

    saznao sam da je osoba o kojoj sam brinuo zbog

    koje su me napadale crne slutnje i užasavale slike

    nemoći onih koji podignu ruku na sebe osoba zbog koje su

    mi prethodna tri dana i tri hodanja bili pakao pakao u kome su

    se skupili svi moji porazi i povrede zbog koje mi ni trenutka nije

    bilo mira i spokoja zbog koje mi je i pedometar stao zbog koje

    ni rečenicu ne mogu da dovršim... osoba zbog koje sam

    doživljavao sve ove užase ona je ta osoba zbog koje...

    ona je dobro. hvala bogu. nije joj radio telefon. ludilo

    kao vazduh i život i hleb je skoro sasvim

    besplatan. kakvo olakšanje kakvo

    olakšanje hvala ti bože

    novi sad 8.9.1999

     

     

    i

     

     

    svaka je kiša 

    muzej kiša

     

     

    istorija ruže je i istorija neuspeha. gospodstva u porazima

     

     

    kad gavrani kisnu u letu

     

     

    ljudska gradnja mi izaziva tugu jer gradeći čovek uništava sve pred sobom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja sve

    je u tebi i ti 

    u svemu si

    dragulj

     

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima