AUTOBOGOGRAFIJA
2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365
autobogografija su oboženja autobiografijom
autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije
autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem
autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom
autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju
Ti
si
439586
pupoljak
ja sam beskućnik. moj dom je u tvom srcu
5. februar 2026
27822. dan mog života
3154/499
9738 sledim put lepote i dobrote
9739 sledim u nevidljivom - predvodim u vidljivom
9740 vijugam ulicama telepa rečenice mi prave društvo
9741 na periferiji grada uživam u krošnjama lešnika kajsija višanja
jorgovana šljiva oraha smokava jabuka. krošnje su ozeleneli mozak
9742 danas je doroteja dobila čarape. dobila ih je baš onog dana kada je
trebalo slati tebi čarape. dobila ih je od monahinje fevronije koju sam spominjao
u ruži 7. voleo sam te trenutke u kojima je tihovanje neke monahinje upotrebljeno
za nastajanje i tih čarapa. za neki nepoznati put koji bi se proslavljao ili otkrio
kasnije smo nas troje prošetali po gradu i kupili čarape za tebe piše petar
miloradović u pismu u kome mi je poslаo devete čarape
tvoja krv teče u meni
2587. hodanje
zviždućem. dobro je. sve je dobro. nebo
je tu. sveti spisi postoje. ruže cvetaju bezrazložno
namigujem. podižem ruku. ti si lepa. počeo je i vetar
bezbrižnost je besplatna. ko jede hleb moj taj me gazi
nogama. spokojan sam moja krv teče u tebi
novi sad 27.6.2000
3155/498
9743 ispratio sam vesnu milović za beograd. sutra leti za london. malopre smo se
podsetili prvog koraka ruže koji sam napravio u londonu. vesna je jedna od retkih
osoba koja je to videla. u ovom trenutku činim 69.276.454-ti korak (52.658 kilometara)
9744 beslovesnо je reč koje nisam mogao da sе setim pre neki dan opisujući
ljudsku beslovesnost s kojom asfaltiraju svaki pedalj zemlje oko sebe
9745 idem i sretan sam
9746 skinuo sam se go do pojasa. sunce već zapada. sve sam stvari
ostavio u stanu osim ovog papira i olovke. gola koža uživa kao životinja
9747 jednostavnost je tako lepa. hodam i
samo postojim i sve što postoji sa mnom postoji
9748 izuo sam se. bosih nogu osvežavam srce i mozak
9749 velika je tajna u peti. petama u slavu ću potopiti
celo telo u vodu i pustiti ga da plovi dunavom
9750 okupano telo uživa u druženju svih gospodstava u njemu
bosonog
2588. hodanje
golih nogu ja sam apostol radosti
apokrifi su pohranjeni u svakom telu
spokojan sam moja krv teče u tebi
bosonog te grlim sestro
ženo moja
novi sad 28.6.2000
3156/497
9751 tо odmah moraš zapisati rekoh sebi uzbuđen nebom koje se naoblačilo
9752 i kad to zapisah iz neba zasija sunce
9753 ja sam senzor kojim vreme ispisuje knjigu o samom sebi
9754 evo ih - nije ih bilo odavno (suša je) - prvih kapi kiše
9755 baš je to privilegija hodati sa prvim kapima kiše
9756 110. lutam dvoje sam ti i ja večna sjedinjenost
u slatki fišek
2589. hodanje
bila je to samo po koja kap
razvedrilo se evo i sunca. na kraju
sam hodanja kupiću sladoled. vanila punč
i lešnik. na vrućini umornog sladoled me okrepljuje
prošle godine sam prvi put svakog dana jeo breskve
pretprošle godine kesten. a ove sladoled. grožđe i jabuke
ne računam jer ta ljubav je decenijska. samo još stotinu
metara do sladoleda dete u meni se potpuno budi. ipak
usporavam prepuštajući se užitku odlaganja. bosonog
te grlim sestro ženo moja. polizao sam ga u
tvoje i moje zdravlje
novi sad 29.6.2000
3157/496
9757 opet ja bosonogi kralj
9758 samo hodaj sve će ti se reći samo
napred kralju
2590. hodanje
uživao sam u dobovanu petu o zemlju. bila je to muzika
vođena najdubljim basovima: dobrota. lepоtа. dobrota. lepota
dobrota. lepota dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota
dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota
lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. polizao sam
ga u tvoje i moje zdravlje. obrazi tabani...
novi sad 30.6.2000
3158/495
9759 sve napisano bosih nogu posvećujem pashuu
9760 bosonog goloruk. bez oruđa - bez oružja eto velike umetnosti
9761 kako se smanjio prostor mog kretanja
tako se uvećavalo osećanje i poimanje slobode
9762 111. lutam - spazim u predeo se pretvaram
i pouis i pashu
2591. hodanje
već više od pola godine sam tražio
čekao da mi se rodi neka ideja koju bih posvetio
lazarov miodrag pashuu. i evo je: sve što budem
napisao bosih nogu posvećujem njemu. u knjizi će
pashuove rečenice biti odštampane boldom. za kraj
evo i džon kuper pouisa za lazarov miodrag pashua
obrazi tabani… duša koja se obnovila u izdvojenosti
stekla je nešto od poniznosti trave stenja vetrova
i sve što živi njoj je sveto i shvata poučena
bezbrojnim glasovima prirode izvesnu krajnju
ravnopravnost svega što udiše vazduh
novi sad 1.7.2000
3160/493
9763 čim sam krenuo osetih: i kada ne budem bio živ biće mi lepo jer
znam da će uvek biti ljudi koji će osećati videti i znati kako i koliko je život lep
9764 jesam i biću
9765 jesam - bio sam - biću
9766 pashu moje pete i danas bubnjaju tvoje ime
9767 od vrelog asfalta sam na petama zaradio već
dobre plikove. idem da hodam kroz vodu da ih ohladim
9768 joj koje olakšanje hodam plićakom
9769 ponovo sam na stazi. oslanjam se na
prste da bih smanjio trenje po plikovima
letnja hodanja
2592. hodanje
izložen letu. baš onako kako je veri varadi
na rastanku na vratima, rekao kodolányi gyuszi
es szersd a nyarat (i voli leto). duša koja se obnovila
u izdvоjenosti stekla je nešto od poniznosti trave stenja
vetrova i sve što živi njoj je sveto i shvata poučena bezbrojnim
glasovima prirode izvesnu krajnju ravnopravnost svega
što udiše vazduh. ispunjeno svim telima moje telo je
zadovoljno telo jednako svojoj želji
novi sad 3.7.2000
3161/492
9770 ja sam beskućnik. moj dom je u tvom srcu
9771 ti si moja draga. moja dolina i uvala
9772 vrelo je moglo bi da grune nevreme
9773 i prvi vetar se pokrenuo. nosi pesak. uzbuđuje
9774 iz mog pupka ističe prav put
9775 u ritam sam se pretvorio
9776 kako bih uživao da si sada pored mene
9777 zbog plikova neću moći par dana da hodam bos. (tada još
nisam znao da više neću hodati bos ovog leta ali sada dok ovo pišem
u septembru znam. niti sam više hodao bos osim dvadesetog septembra
niti sam ispunio svoju potrebu da nešto činim za miodraga lazarova pashua)
kažu da je 40 stepeni
2593. hodanje
kiša po goloj koži. da li će se ispadati
idem da ostavim stvari pa ću otići dа se okupam
u dunavu. i rano jutros smo plivali vera varadi i ja
dunav je livada koja teče. ponekad zlo nije ništa drugo
nego ne uživati u onome što ti se tako obilato daje
ispunjeno svim telima moje telo je zadovoljno
telo jednako svojoj želji. kako su
sveže i teške tvoje dojke
novi sad 4.7.2000
3162/491
9778 zanimljiva je ta monotonija hodanja kaže željko vasić
9779 kukuruz mi je iznad glave
9780 suncokreti živa sunca
9781 sve je monotono samo su mirisi promenljivi kaže željko
9782 sa svih strana nas okružuju polja suncokreta
9783 112. zaputio sam se ne znam gde. lutanje
će me voditi. prepuštam mu se. lutanje je božija volja
cveta leto
2594. hodanje
posle dvadesetak dana u polju se
sve promenilo. biljke su porasle i zakrilile su
poglede. kao da smo hodali po dnu mora potopljeni
svim tim biljem. i prašina na putu se uvećala za
santimetar-dva i postala je još finija. temperatura je
za par stepeni bila niža od jučerašnjih četrdeset ali je
i danas pržilo i izžednjavalo. od toplote su napukli i
mirisi pa ih je topliji vetar samo ulivao u nas. kako
su sveže i teške tvoje dojke. u polju je sve
zvonilo od snage biljaka
novi sad 5.7.2000
3163/490
9784 malopre ugledah boška šilića na ženskom biciklu dok se spuštao sa
mosta. ostario i mršav u kratkim pantalonama i platnenoj košulji sa kačketom
na glavi. nisam ga video godinama. kao detetu bio mi je fudbalski idol. snažan
borben centarfor. zastao sam okrenuo se i sa nežnošću gledao kako odlazi
9785 uživao sam prethodna tri dana čitajući tišminu autobiografiju sečaj se
većkrat na vali. danas sam je poneo na hodanje i upravo (13:24) sam pročitao
poslednju rečenicu o umrloj majci koja je aleksandra podsetila na uginulu ptičicu
9786 eno ih u daljini žute se polja suncokreta i danas idem da ih vidim
9787 kao dobrota kukuruz me je nadvisio. osetim njegov slatkasti miris
9788 telom proslavljam dobrotu u svim telima
9789 po golim nogama mi povremeno ostaju ogrebotine od mladog čička
radost u telima
2595. hodanje
zadivljen sam zemljinom izdašnošću
zadivljen sam božijom promisli о povezanosti
i savezništvu svega što postoji. dok okolo lete
mušice omamljen umorom i žeđi postajem sama
radost. u polju je sve zvonilo od snage biljaka
dođi uberi me i uzmi u sebe
novi sad 6.7.2000
i
jednostavnost je tako lepa. hodam i
samo postojim i sve što postoji sa mnom postoji
samo hodaj sve će ti se reći samo
ponekad zlo nije ništa drugo nego ne
uživati u onome što ti se tako obilato daje
telom proslavljam dobrotu u svim telima
zadivljen sam božijom promisli о povezanosti i savezništvu svega što postoji
i
ružo
lutanja
neopisivo
je ono što je
već ishodano
i napisano pa
sada samo
jeste
ko
izvor
i
nadahnuće
svakom
i
svim
bićima
svemira
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
prvo i jedino poštuj bezbrižnost
4. februar 2026.
27821. dan mog života
3142/511
9678 sve je tako blizu. deo jednog tela. plamsaj jedne duše. napukli nar
9679 evo me. ja sam hram
9680 stopala prvi hram. osetljivost. u njima su žudnje svih daljina
tajna pete i govorljivost prstiju. u ovom hramu se čuva hrabrost
9681 noge drugi hram. kao ptice koje se u krošnjama
ljuljaju na jakom vetru. u ovom hramu se čuva predavanje
9682 trup treći hram. mnoštvo u jednom. unutrašnjost iz koje se rađa
preoblikuje preusmerava. sram i sjaj. u ovom se hramu čuva preobraženje
9683 ruke četvrti hram. tu se čuva ritam
9684 šake peti hram. u šakama su oblici. nasilje i nežnost. u ovom hramu se čuva žrtva
9685 vrat šesti hram. jedno dobro delo je važnije od svih znanja o dobrim delima
jedan dobar čovek je važniji od svih dobrih dela. ovde se čuva put. put svih bića
9686 glava sedmi hram. u ovom hramu se čuva srce budućeg čoveka
tvojom stazom kroz sebe
2577. hodanje
mio ti bio rad - milorade. hvala ti na današnjoj
žeđi i umoru žudnji koja me je vodila tebi
novi sad 15.6.2000
3143/510
9687 noćašnja kiša je samo orosila suvu zemlju
9688 oblačno je svi se odmaramo od jakog sunca
9689 sve češće čujem ptice
9690 dođi: što znači: diši
9691 giljaš pita me oreško u prolazu
9692 102. lutam u mojim koracima pulsira tvoja krv. srce
se u ružu preobražava. lutanje je metamоrfoza priča o leptirima
sledim
2578. hodanje
na početku hodanja sam sreo miru buštrević
nisam je video godinama. zagrlili smo se. prijalo
mi je. osetio sam: naša ljubav je još živa. hodanje sam
proveo sa sanjom petkovskom osamnaestogodišnjakinjom
došla je iz lazarevca. hodali smo pored kanala. da li je primila
ono što sam joj dao. sejanje je rizik. neizvesnost susreta
semena i zemlje. nevidljivi proces. hvala ti na današnjoj
žeđi i umoru žudnji koja me je vodila tebi. hodanje
je kalemljenje sretanje divljeg i plemenitog
iskušenje ljubavi
novi sad 16.6.2000
3144/509
9693 subota je mazim se
9694 neki trenuci su samo rad sa tugama
9695 103. lutanje su sve one reči koje izgovaram naglas
u samoći a one se vrate stazama humora i toplo me zasmeju
kratko o tugama
2579. hodanje
kao naleti vetra. kao nagla promena
temperature. hodanje je kalemljenje sretanje
divljeg i plemenitog iskušenje ljubavi. kao noć koja
se neminovno približava i tuge dolaze same
novi sad 17.6.2000
3146/507
9696 svi pričaju o zagađenosti sunčevim
zračenjem i posledicama prošlogodišnjih bombardovanja
9697 odgaditi se eto nove misije
9698 ulazim u pap pavlovu ulicu. setio sam se nekoliko stvari koje su me
podsetile na nju: sremčevo dvorište. kuća kseninih. slobodanove priče o pap
pavlovoj ulici. blizina nazarenskog doma. skretanje u pekarkinu ulicu… i onda
sam pomislio da bih se tako mogao setiti mnogih ulica. pa mnogih gradova
država. setio bih se tada i mnogih stadijuma u razvitku zemlje. svega
bih se mogao setiti: jer sve i jesam
9699 104. dok lutam vidim kako je sve što propada slava nepropadljivom životu
ka filadelfiji
2580. hodanje
dok zbrinut u hladu hodam
iza mlade žene uživam u oblini
njenih guzeva koji utegnuti u tankim
pantalonama liče na jedini smisao
kao noć koja se neminovno približava
i tuge dolaze same. obli mek
obgrljavajući smisao
novi sad 19.6.2000
3147/506
9700 po koji preostali ringlov
9701 nedohvatljive ali i već sasušene trešnje sitne kajsije
9702 jabuke petrovače
9703 beremo dok hodamo arti i ja
9704 budućnost života je u današnjem razoružanju
9705 ko živi bez oružja čuva i spasava
9706 105. okružen nedogledom same me noge
vode lutam za sve one kojima sam naneo bol
razoružanje
2581. hodanje
oružje je samo posledica. pravo oružje su uzroci
razoružanje je najbolje otpočeti sa otklanjanjem uzroka
prvo se osloboditi neodgovornosti kao najgoreg oružja. drugo
osloboditi se polne nadmoći ili polne inferiornosti jer je i jedno
i drugo ogavno. treće osloboditi se straha od smrti i lenjosti
četvrto osloboditi se zavisti i želje za dominacijom. i na kraju
razoružati vlast policiju i vojsku. obli mek obgrljavajući
smisao. grudima da grudima
novi sad 20.6.2000
3148/505
9707 klonite se sunca piše na naslovnoj stranici današnjih novina. prekomerno
sunčanje oštećuje kožu. povećava rizik za rak a može oštetiti oči i izazvati pad imuniteta
upozorila je dr ana jovićеvić-bekić načelnik epidemiološke službe instituta za onkologiji i
radiologiju srbijе juče na konferenciji za novinare naglašavajući da su ove godine štetni
efekti sunčevog zračenja dostigli kulminaciju. lekari ističu da je prevencija u sunčanoj
apstinenciji od 10 do 16 časova kao i u obaveznom korišćenju krema za sunčanje
faktora 15 nošenju svetle gusto tkanе odeće šešira i naočara i opreznom
sunčanju u dozvoljeno vreme. ja hodam baš u to vreme. uznemirilo me
vraćam se da se sklonim sa sunca. hodaću predveče i pre ponoći
9708 106. lutanjem ti kličem gospode milosti moja nudim ti sebe ovoga dana
obožavanje
2582. hodanje
skupio sam sedamnaest kilometara
nisam uspeo da napišem tekst obožavanje
ali evo: tri bele guske narandžastih kljunova i
narandžastih nogu hodaju po zelenoj travi
pored kanala. grudima da grudima
sijaj sunce
novi sad 21.6.2000
3149/504
9709 krenuo sam tek u pet popodne zbog sunca
bezvoljan i uspavan. kao sparušeno cveće
9710 ništa posebno samo asfalt i ulice. uplašim se od tolikе količine običnog
9711 malopre sam osetio: običnost je iskušenje. najopasniji deo velikog puta
9712 sa kakvom… (fali mi jedna reč) ljudi asfaltiraju
sve pred sobom. to je bacanje vatre u lice zemlje
9713 tek kad u hodu zaplovim osetim kako tim ritmom čuvam svačije dostojanstvo
9714 107. lutanje je pažljivost, krhkost ljubljenja
po celu će noć cijukati slepi miševi
2583. hodanje
blizu je ponoć. grad je još ugrejan. ishodao sam
današnju deonicu. čeka me san. pa sutra novi
dan. sve iznova kao prvi put. sijaj sunce
popali i izgaženi ringlovi na asfaltu
novi sad 22.6.2000
3150/503
9715 evo nove avanture: dve hiljade petsto
osamdeset četvrti put uraditi isto. hodati oploditi biće
9716 uhvatilo sam se za žičanu ogradu i teglim butne mišiće. iza ograde
crni pas me samo znatiželjno posmatra. ne laje hvala ti psu kažem mu
9717 prvo i jedino poštuj bezbrižnost
9718 čitam predavanje rudolfa štajnera o jovanovoj apokalipsi
uživam. naslućujem 24 bića koja prethode današnjem čoveku
9719 rаdujem se jer svojim koracima učestvujem u spajanju misterijskog i običnog
9720 sve oko mene je bremenito životom i slavom života
9721 108. lutam to ja plešem sa lastama
i budi sebi samom i svim stvarima pustinja
2584. hodanje
a sad na kupanje. u sestru vodu u jezik plivanja. utopiti se u sve
što je sok draž isceliteljska. draž breskve na usnama. popali
i izgaženi ringlovi na asfaltu. plivaću i dušom i
mozgom telom u tvom telu
novi sad 23.6.2000
3151/502
9722 za mene odavno (od 9. avgusta 1973) nema povratka
što želi da se ponovi ponoviće se samo. detinjstvo u pedesetoj
9723 bez povratka oduševljen metamorfozama
9724 uh leto je deveto
9725 trajanje do neprepoznavanja
9726 i odjednom se poradovah tu mi je papir i olovka mogu ostaviti
svoju poruku za današnji dan: simpatija za celinu me preobražava
9727 iz ovih slova zrači milina prepuštanja
9728 i dalje se radujem: kad god ugledam mrava na asfaltu pomislim na tebe
9729 ne čuvaš glavu vikne mi prijatelj sa bicikla. svi su se uplašili sunca
9730 109. kada volim sve ja sam ljubavnik. kada volim bilo šta ja sam lutalica
umetnost je trajanje
2585. hodanje
papir na kome pišem sam držao
pod miškom. ovlažio se od znoja. eto
priče o vodi. plivaću i dušom i mozgom
telom u tvom telu. moja priča o ruži
je priča o dobroti leptira
novi sad 24.6.2000
3153/500
9731 radim radost
9732 u radičevićevoj ulici me je prekinuo stariji čovek jer je video da nešto pišem, pa je
aludirajući na bivšu službu državne bezbednosti imao potrebu da kaže ozna sve dozna
9733 sve je živo: vazduhom smo svi spojeni. život je priča o neprestanom disanju
9734 svih dvadeset ljudi na autobuskoj stanici sa licima saosećanja
se okrenulo prema ćopavој keruši koja je protrčala na tri noge
9735 fotografisao sam guzeve i bokove žene koja je hodala
ispred mene. to je svedočanstvo o planini koja se kreće
9736 otkriven je humani gen
9737 još petsto dana
konjima
2586. hodanje
kada čovek jede hleb sa zemlje
tada jede telo zemljino a to je telo duha
zemaljskog koji je sјedinjen od onog događaja
na golgoti sa zemljom kao duh hrista. i čovek
ide po telu te zemlje i gazi ga nogama. moja
priča o ruži je priča o dobroti leptira. ko
jede hleb moj taj me gazi nogama
novi sad 26.6.2000
i
malopre sam osetio: običnost je
iskušenje. najopasniji deo velikog puta
evo nove avanture: dve hiljade petsto osamdeset
četvrti put uraditi isto. hodati oploditi biće
rаdujem se jer svojim koracima učestvujem u spajanju misterijskog i običnog
bez povratka oduševljen metamorfozama
sve je živo: vazduhom smo svi spojeni. život je priča o neprestanom disanju
i
ružo
lutanja
tvoja raskoš i
jednostavnost
tvoja to su
dela
tvoja
i
moja
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
ja sam put ne učitelj puta
3. februar 2026.
27820. dan mog života
3132/521
9643 ponedeljak je samo hrabro
9644 evo je jara
9645 hodamo sun i ja ispred nas dvojica mladića zaustavili bicikl i puše u hladu
9646 pitam suna da li se slaže da hodanje posvetimo
dušanu stojanoviću. slažem se a ko je on pita sun
hodanje za dušana stojanovića
2569. hodanje
slušao sam ga nekoliko puta kao dvadesetogodišnjak
njegovo poznavanje i uzbuđenje filmom su uzbuđivali i mene
gospodstvo sa kojim je mislio i analizirao filmove me je podsticalo
da ih sam gledam sa sve većim uživanjem. sve više sam mislio u
slikama i ritmovima i sve više sam osećao da je život na filmu više
život i od samog života. pred polazak na današnje hodanje gledao sam
ga na televiziji. govorio je da se četrdeset godina bavi teorijom filma i da
sa ponosom može da kaže da ne zna šta je to film. bilo je uzbudljivo gledati
ga i slušati - iako više nije među živima - kako govori da film vaskrsava
ljude i vraća ih iz smrti. i bilo je tako. dušan je bio živ i osećao sam ljubav
prema nјemu kao i pre trideset godina. sve oživljava. današnje
hodanje je bilo posvećeno dušanu stojanoviću jer sam u
njemu prvi put video posvećenje
novi sad 5.6.2000
3133/520
9647 danas je jara još jarosnija. i danas hodam sa sunom. dvadeseta
mu je. prvi put je na ruži hodao u trinaestoj u proleće devedeset treće
9648 život je dosezanje
9649 pišem jer trenutno sun i ja ćutimo
9650 ja sam put ne učitelj puta
9651 nikad ne nosim vodu pa na ovakvim vrućinama ožednim do obožavanja
9652 ja sam snaga misli koja od misli čini bajku
9653 ja sam volja koja se preobrazila. sveljubavlju se za nemoć venčala
9654 ja sam odani jebivetar
9655 98. lutam sa zvonima na grudima pastir sam predelima
žega
2570. hodanje
preživeli smo. u kaću smo
u jednom cugu popili po litar soka
sada smo u autobusu. uskoro u stanu
sledi spavanje. san me već hvata. žega je
pobedila. današnje hodanje je bilo posvećeno
dušanu stojanoviću jer sam u njemu prvi
put video posvećenje. sada mi
sledi obnavljanje do sutra
novi sad 6.6.2000
3134/519
9656 hodam sa vesnom milović. donela mi je iz londona bibliju
na engleskom. kupila ju je u antikvarnici za pola funte. nekada je
pripadala bernardu smitu koji ju je kupio 17. juna 1927. donelа mi je i
imitaciju hrista tome kempinskog. donela mi je dve knjige i hiljadu maraka
9657 99. lutanjem objavljujem tajnu nepromenljivog
hvala svima koji daju
2571. hodanje
nije bilo baš neko hodanje ali su knjige i pare
bile dobre. zarađene vesninim rukama masažama u
londonu. sada mi sledi obnavljanje do sutra. vesnine
šake su radile za miroslavljeva stopala
novi sad 7.6.2000
3135/518
9658 švrljati
švrljati po hartiji ili po zemljanom šaru isto je
volim oboje. šakama lutam po hartiji stopalima pišem
po drumovima. švrljanje je lako lutanje samo ćarlijanje
dečačko mozganje samo pitanje za pitanjem. švrljanjem okolišam
uživam da samo jesam. švrljajući uvek samo dve reči ispisujem:
volim te. driblеru moj švrljajmo. sa džon li hukerom u dobrom bugi
vugiju. bam bam bam. samo jedna devojka jedno nebo i jedno pivo
ponekad švrljam ovlaš. ponekad trljam jako. uvek po meri zadovoljstva
švrljanje je utiskivanje. prebiranje. džeziranje. nadovezivanje. pišem iz
tela hodam iz jezika. spiralom susretati zelenilo. obasjavam se žutim
nastavljam planetаma. švrljo nastavi švrljo. odoh da se igram
radost me čeka. švrljanjem negujem svoju nevinost. prljam
se tu sam gde se igra svaka igra. švrljanje je šakopis i
stopalopis. vijugam samo vijugam
(iz rečnika hodanja)
nisam hodao
vesnine šake su radile za
miroslavljeva stopala. kao da je
sve prekrilo more odmaram se
novi sad 8.6.2000
3136/517
9659 ja sam hajdemo hajdara
9660 100. lutanje su moja stopala. kolena koja svetu službu obavljaju. butine
što vuku beskrajno. kukovi koji pripremaju preobražaj. pluća sa kojima se vazduh
odmara. ramena koja čuvaju ispravnost. oči koje vode i oči koje su vođene
makar malo
2572. hodanje
tako sam hodao. kada sam trebao
da krenem nisam mogao. bio sam bez
snage. bio sam tuga. legao sam u krevet i spavao
budio se i ponovo spavao. već sam otpisao ovaj dan kao
i jučerašnji ali mi je onda doteklo malo snage. ipak hodaću
makar malo. i evo. to je to hodanje. vrelina je splasla. penzioneri
prvoborci su zauzeli kej. kupačima su mokri šorcevi. lepo je
uzelo sve pod svoje. ljudi se sve više druže svojim telima
sa telom reke. kao da je sve prekrilo more odmaram
se. prepuštam se toploti da me hrani
novi sad 9.6.2000
3137/516
9661 danas ću morati sa obema šakama da pokrivam glavu od jakog sunca
9662 zeleno lišće topole treperi u plavom nebu. dajem se. ja sam večna žena
9663 znojem sa lica vlažim kosu
9664 jedan oblak me je pola minuta štitio od sunca. sada ponovo sve sija i blešti
9665 žute se velike površine. to budući hleb sazreva u zrnеvlju
9666 što se ne žuti zeleni se to su polja mladog kukuruza
9667 ulazim u zrenjanin. u karađorđevom parku kod brice ću
održati predavanje: živa reč. biće to osma ekspedicija ljubavi
9668 19:51 h. vraćam se. pijan. bilo je lepo kao dušica
9669 ljubav je (uvek) prevrednovanje
9670 20:11 h. u autobusu sam. znoj curi sa mene. moje telo
nijе moje telo. moje telo je samo mesto kroz koje struji ljubav
odreći se ruku
2573. hodanje
i poleteti. o tome sam pričao. sadio
prepuštam se toploti da me hrani. voleo
bih da hodam od taroša do lučana
novi sad 10.6.2000
3139/514
9671 polako se smirujem. hodanje je lek. bio sam napet (plaćanje
računa. već nekoliko dana isključen telefon. razilasci…) ali vrućina
mirisi zelenila telo koje se zagreva sve me to čini opuštenijim
9672 još je bolje još je toplije samo se prokrvljujem
9673 učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje vizije
9674 ubiram prispelu nežnost svakidašnjice
9675 101. lutam - pronalazim
prigrli me
2574. hodanje
svakim danom se sve više uvećava
suša. trava se već žuti. na toploti se sve
otvorilo. nadam se da ću se uskoro i kupati
dugo i lagano. kao i sve dugo i blago. voleo
bih da hodam od taroša do lučana. po goloj
koži sadim nove i stare sorte nežnosti
novi sad 12.6.2000
3140/513
9676 da li mogu ja da ti napišem tekst za današnji dan. prošle godine
sam pričala o kaji a sada bih volela da pišem o tvom ocu milomiru
kaže kaja ćirilović na desetom kilometru hodanja
milomir
2575. hodanje
dragi milomire zovem se kao vaša supruga
upoznah vašu decu i unuke i moram vam reći da su
svi veoma specijalni ljudi. možda ste vi o njima sve unapred
znali pa ste rešili da im vašim samoubistvom poklonite i svoju
snagu i da sve to posmatrate odozgo poput tajnog eksperimenta
oprostite mi ako do sada nisam uzimala u obzir vašu vanrednu harizmu
jer sada počinjem da osećam jačinu vaše muškosti i spremnost vašeg
gena da ostavi trag moćniji od sopstvenog iskustva. ta je misija mogla biti
velika ali i kukavička. simptom nesigurnosti koliko i misticizma jer otići sa
ovog sveta možda može biti beg ali i ulog višeg stepena. želim da znate
da bez obzira na cill vi ste opravdali sva sredstva i na ovaj način dosegli
viši stepen komunikacije između dva ljudska bića. ljubav koja se ne
dotiče. ljubav koja se ne zarađuje. besprizorna besprimerna ljubav
bespredmetna nekonkretna večna ljubav koju prenosi samo - reč
ne verujem da je teško voleti vas na taj način. po golоj koži
sadim nove i stare sorte nežnosti. mio vam
bio mir - milomire
novi sad 13.6.2000
3141/512
9677 kajo juče si umesto mene pisala o milomiru. danas je isto vrelo
a uskoro smo i u prašini. da li bi htela da danas pišeš o svom ocu
milorad
2576. hodanje
dragi milorade ti si moj otac
koji me je naučio čitanju misli i igrama
slovima se igraj ljude voli. budi krhak dok stvaraš
da bi bio jak dok živiš. čitav život ti je kćeri moja u
dečijoj igri školice (h. kortasar). hop-hop od zemlje do
neba ako ne pogrešiš. a ako padneš idi ispočetka. ponavljaj
...ćuti. iseci ispeci pa možda i reci. dok slušaš čoveka kako ti priča
ne treba da imaš nikakav izraz na licu. ne skači na prvu loptu. nema
zasede - sve je u opticaju stalno uvek. to su lekcije sa tvojih predavanja
hvala ti. tata ja te volim. skoro kao mamu. drago mi je da ćeš napisati
roman. nadam se da će biti prepun citata i tvojih mudrih i duhovitih
tumačenja tih citata. volela bih da jednog dana napišem roman br. 2
koji će biti prepun citata iz tvoje knjige i mojih koliko-toliko mudrih
komentara. moj će biti nastavak tvog kao što sam i ja
pretpostavljam nastavak tebe. a sada izlazimo na
glavni put. mio vam bio mir - milomire
mio ti bio rad - milorade
novi sad 14.6.2000
i
život je
dosezanje
ja sam snaga misli koja od misli čini bajku
ja sam volja koja se preobrazila. sveljubavlju se za nemoć venčala
ljubav je (uvek) prevrednovanje
moje telo je samo mesto kroz koje struji ljubav
učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje
i
ružo
lutanja
kad god
bih se
zaružio
ti si
me
podstakla
na
lutanje
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima
sve više milujem ono što gledam
2. februar 2026
27819. dan mog života
3121/532
9582 vraćajući se iz škole prvak skače uvis pokušavajući da dohvati grane oraha
9583 vrućina isušuje iscrpljuje. nema hlada preti mi sunčanica
9584 na ovoj pripeci zvuk vetra u krošnjama me podseti na pljusak
9585 prođoše dvojica radnika na biciklima. na
kormanu im okačene plastične kese sa jagodama
9586 u hladovini pokušavam da se otvorenih usta rashladim i napijem svežeg vazduha
9587 je l bibliju. kolko je sati. ja malo jeo. ti korziraš. pa dobro sada
je zeleno. svuda je lepo ići izgovorio je u jednom dahu moj čobanin
vlada kulpinac ugledavši me kako čitam u hodu
9588 ja sam treptaj leptirovih krila koji će dovesti do nenasilja
mladić okopava papriku
2560. hodanje
muškarci će gajiti svetlost (neće biti ni policije ni vojske)
hrabri će biti najnezaštićeniji. korakom će se leteti a srcem
rađati. sve će vaskrsnuti i živeće u razgovoru. osetio sam:
lepotu činim i ja. hodanje posvećujem devojčici koja
je ovih dana silovana od više mladića samo
zato što je drugačije boje kože
novi sad 25.5.2000
3122/531
9589 hodamo nemanja živanović i ja za tajnu i dolinu ćerke kaće čelan i vlaste delimar
9590 volim da sanjarim o potpunom siromaštvu koje je tako
izdašno nemaš ništa i stalno si napolju kaže nemanja
9591 95. samo se lutanjem svaki gubitak preobražava u slobodu
prosanjariti prirodu
2561. hodanje
hodanje posvećujem devojčici koja je
ovih dana silovana od više mladića samo zato
što je drugačije boje kože. sve što je daleko
postaje blizu i ceo svet je već jednom
bio samo cvet
novi sad 26.5.2000
3123/530
hodanje za branka ilića
2562. hodanje
koga ne poznajem i za sve one koji su privođeni
zabranjivani prebijani i osuđivani u ovim krajevima ovog
proleća dve hiljadite. branko ilić je dvadesetogodišnji mladić koji
je juče u majici na kojoj je pisalo živi pozvao mlade ljude da pođu
u crkvu da se pomolimo bogu za duše policajaca koji će nas prebiti i
duše roditelja koji neće biti sa nama. hodam u limanskom parku zapada
sunce vrelina se smiruje. jedino uzaludnost nije uzaludna. hodam sa željom
da 28. maja 2001 kroz godinu dana 3488. dana ruže hodam sa živim zdravim
i radosnim brankom ilićem. ono što izgleda da niko ne razume jeste da ljubav
može biti samo jednostrana. da nijedna druga ljubav ne postoji. ako uključuje
manje od potpunog davanja nije ljubav tarkovski. dragana varadinac sedi
u travi. pozivam je da mi se pridruži u poslednjem krugu hodanja za
branka ilića i sve one koji su privođeni zatvarani prebijani i
osuđivani u ovim krajevima ovog proleća dve hiljadite
sve što je daleko postaje blizu i ceo svet je već
jednom bio samo cvet. dragana mi je
donela jabuku
novi sad 27.5.2000
3125/528
9592 čini u meni sebe tako sam se juče molio
9593 naoblačilo se uživam u rashlađenom vetru. koža se odmara
9594 ja sam iz šume izleteli kos
9595 podigao sam sa zemlje zlatnu grančicu imele
9596 u letu iznad topole se tuku ptice. dve vrane protiv
žutih upola manjih ptica. graktanje protiv munjevitosti
9597 sve više primećujem kako mi je u pogledu sve manje znatiželje
9598 sve manje stvari gledam na ovom svetu
9599 sve više milujem ono što gledam
9600 96. lutanje me suzi u tačku nestanem lutanje tek započinje
cvetaju lipe
2563. hodanje
sedim pored otvorenog prozora
hladan vazduh ulazi u sobu i miluje
me po mišici leve ruke. sumrak je. plešem
šakama po vazduhu sa željom da nešto iz
njih poteče i na hartiju ali ne mogu više ništa
da zapišem… dovoljno je da samo budem
dragana mi je donela jabuku. neka umesto
reči teku veče dunav i miris lipe
novi sad 29.5.2000
3126/527
9601 i obuvši noge u pripravnost za jevanđelje mira ef. 6.15
9602 krenuh u utorak
9603 saginјem se lišće sa zalelujanih grana me dodiruje po glavi
9604 laste mi lete ka licu
9605 ruža je hodočašće telu kroz koje od stopala do potiljka pleše vaskrsenje
9606 ruža je hodočašće rečima koje svojom poezijom milovanja i ljubljenja hrane život
9607 ruža je hodočašće slikama koje obnavljaju tišinu-prazninu iz koje sve nastaje
9608 čujem svoje korake po travi spustim glavu i
primetim noge kako se njišu iz bokova - jesam
9609 jesam isti kao i sva stvorenja ljubav ne deli samo ljubi
u tvojoj koži
2564. hodanje
vraćam se obuven prašinom
sa puta. prekrila mi patike i podigla
se do kolena. pozdravljam dolores čaćе
sa željom da i tamo gore po nebeskoj prašini
hoda. neka umesto reči teku veče dunav i
miris lipe. počinju da zvone seoska
zvona - golubovi poleću
sa krovova
novi sad 30.5.2000
3127/526
9610 ranoga voća želi duša moja mih. 7.1
9611 volim kada se na stazi pojavi zavijutak ili uzvišica jer me podsete na
vratolomije avanture i maštanja koja sam osećao na takvim mestima u detinjstvu
9612 obasjao me je sjaj iz očiju siromašnog dečaka
9613 radnici koji su okopavali polje pasulja penju se na
prikolicu traktora. hraniće me njihovih ruku delo. hodam za njih
9614 hoćel pobro viče me iz daljine moj čobanin i maše mi čobanskim štapom
9615 stotine žaba uskaču u baru kada čuju moje korake
9616 iza mojih koraka vijuga postojanje - plava ruža
9617 zašlo je sunce toplota je pala na obodima se nebo naoblačilo lakše je hodati
hoćel
2565. hodanje
još 526 dana do kraja ruže a 526-og
dana ruže 17. aprila 1993 hodajući od
podgorice do cetinja sam zapisao: kako
mi prepone u bolu ljubе napor. svakodnevno
hodanje i jeste svakodnevno umiranje. počinju
da zvone seoska zvona - golubovi poleću
sa krovova. hoće hoće pobratime
novi sad 31.5.2000
3128/525
9618 jednostavno opet prvi juni
9619 a ovo je ljubav: da hodamo po zapovestima njegovim
ovo je zapovest kako čuste od početka da po njoj hodite
9620 prva zapovest: po pevanju ptica hodi (tako ćeš biti i na zemlji i na nebu)
9621 druga zapovest: treperenjem lišća hodaj
9622 treća zapovest: hodaj ravnom linijom horizonta
9623 četvrta zapovest: hodaj najvećom površinom plavоg (nebo)
9624 peta zapovest: diši
9625 šesta zapovest: uživaj u svim šumovima
9626 sedma zapovest: sunčaj se
9627 osma zapovest: lezi na zemlju
9628 deveta zapovest: hodaj sa ženom (hodam sa tijanom radosavljević)
9629 deseta zapovest: hodaj sa muškarcem (hodam sa miroslavom mandićem)
hodajte do mile volje
2566. hodanje
hoće hoće pobratime
zapovestima svojim budi
novi sad 1.6.2000
3129/524
9630 sličan sam svemu
9631 sličnošću sam izgradio svoj lik: ni nalik nikome
9632 sada je nebo samo plavo
9633 sve se svelo na mir. mir na sreću
9634 hodam po travi posutoj čičkovima. tri ptice obleću i sleću na polje soje
9635 u jednoj sam dolji zemlja iznad mene kao da me grli svojim bokovima
9636 automobil podigne oblak prašine koja leti ka
nebu. prašinom kao da zemlja ponovo dobija krila
9637 u gradu sam ovde nema prašine ali je ja nosim sa ponosom sve do kolena
9638 97. sve me je izneverilo sem lutanja i zato mu se prepuštam
hodanje za prašinu
2567. hodanje
hodajući po prašini setih se vrućina u
detinjstvu i musavluka po celom telu. od palčeva
do ušiju. oh da i podbijenih palčeva. već nekoliko
dana sam propuštao da zapišem sliku seljaka koji bi
se na traktoru vraćali sa polja a bili posuti prašinom
po šeširima košuljama čakširama i sandalama
zapovestima svojim budi. sa znojem
lica svoga ješćeš hleb
novi sad 2.6.2000
3130/523
9639 dan sam počeo sa sedam i po kilometara viška od juče. prija mi to. samo ću se šetati
9640 vrućina je prošlo je podne miriše ugrejalo drveće
9641 prišao mi je mršavi stidljivi dečak i pitao izvinite dal
znate koliko je sati. pružio sam mu ruku sa satom da sam pogleda
klimnuo je glavom i rekao hvala. uvek me uzbude stidljiva i nesigurna bića
9642 prvi put vidim autobiografiju aleksandra tišme u izlogu. kada
mi je pričao pre neki dan o njoj bio je radostan jer joj je dao naslov
sečaj se večkrat na vali
2568. hodanje
bila je to posveta napisana u jednoj svesci od
pre pedeset godina. aleksandar se ne seća više ko
je devojka vali ali njena rečenica kao igra sećanja i
zaborava je postala naslov aleksandrovog života
sa znojem lica svoga ješćeš hleb. sve oživljava
novi sad 3.6.2000
i
sve više primećujem kako mi
je u pogledu sve manje znatiželje
sve manje stvari gledam na ovom svetu
jesam isti kao i sva stvorenja. ljubav ne deli samo ljubi
obasjao me je sjaj iz očiju siromašnog dečaka
sličan sam svemu
sličnošću sam izgradio svoj lik: ni nalik nikome
i
ružo
lutanja
kad god
bih zalutao
ko i sada
ti si mi
bila
ruža
i
bože
nežno nežno
nežno nežno nežno
nežno nežno nežno te
ljuljam na mojim
grudima