AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

Ti
si

436586

pupoljak

samo voleti svaki dan. eto carstva

9. februar 2026

27826. dan mog života

3186/467

9854 dva dečaka prodaju šljive u gajbicama koje su naslagali na grobljanski zid

pošto je kupaca malo oni dosadu prekraćuju neprestanim međusobnim gurаnjem

9855 tri devojčice vijaju jedna drugu plaše povređuju smeju

se i ljute čineći istovremeno ono što ih vodi zdravom odrastanju

9856 tridesetogodišnjak se okreće za starijom

ženom i agresivno viče ja bih da karam nešto

dobrovoljni siromasi silaze u dolinu poniznosti

2615. hodanje

posle hodanja mi je lazar javio da je umrla duška ban. iznenada i neočekivano

duška moja vršnjakinja. oko ponoći preko ripnja. parcana. baba. stojnika. sibnice

ranilovića. venčana. partizana. medvednjaka. bosute. ostrvice posle tri dana hodanja

uroš i sun su stigli u brezovicu. dragana bog se milošću unosi u dušu iz toga u njoj

nastaje božanski izvor ljubavi koji dušu opet nosi u boga. uveče sam čitao dragani i

violeti majstor ekharta za dušku ban hvalimo sad boga zbog njegovе večne

dobrote i molimo ga da nas na našem kraju uzme kod sebe

novi sad 29.7.2000

3188/465

9857 ono najplemenitije što čovek ima jeste krv - kad hoće

dobro pročitao sam na početku hodanja ovu ekhartovu rečenicu

9858 hodamo violeta i ja. pre deset minuta smo izašli iz vode

violeta je prvi put u životu preplivala kanal. sada je radosna. strah

od plivanja ostao joj je iza leđa. beznačajan i nepotreban

9859 121. ja sam dete koje luta čineći nečinjeno

uživanje u danu

2616. hodanje

sunce vetar plavo nebo. eto snaga

današnjeg dana. toliko je lepo da u pojedinim

trenucima i sam postajem sunce vetar plavo i

nebo. i na kraju mokra violetina kosa i ozareno lice

preplivala sam. uveče sam čitao dragani i violeti majstor

ekharta za dušku ban hvalimo sad boga zbog njegove

večne dobrote i molimo ga da nas na našem kraju

uzme kod sebe. ma koliko da se bojiš ako odlučiš

da nešto učiniš uvek će ti neko pomoći

novi sad 31.7.2000

3189/464

9860 molim sve koji znaju nešto о izgubljenom američkom kokeru

ošišan je i krem boje odaziva se na ime besi da se jave na tel: 421-130

9861 sedimo na mojoj klupi na trgu dragana varadinac i ja. odmaram srce

9862 eno ga slobodan kaže dragana i trči da ga pozove

9863 sedeli smo na klupi sat jedan. povremeno bih iz

osećanja nežnosti dodirivao draganina leđa i slobodanovo rame

9864 slobodan je seo na bicikl i otišao

9865 122. lutanje su trenuci kada sve gubim ali širim ruke u spokoju

slobodan tišma

2617. hodanje

nisam mogao da hodam od umora i

neispavanosti. dragana mi je pravila društvo

u usporavanju u oticanju umora. da li ću se

odmoriti i oporaviti do sutra. da li ću do kraja

nedelje uspeti da nadoknadim šesnaest kilometara

koje nisam ishodao danas. ma koliko da se bojiš

ako odlučiš da nešto učiniš uvek će ti neko

pomoći. da li će se besi vratiti kući

novi sad 1.8.2000

3190/463

9866 joj koji orah u dvorištu kuće broj 18 u banijskoj ulici na telepu

9867 divno je to kako u nekim trenucima (21:18) sve zavisi samo od jedne rečenice

ove sa kojom sam izašao da nastavim hodanje i ispunim današnji deo desetogodišnje priče

9868 dobro je. ide

9869 vedra je noć. vazduh svež. lepo je ćutati

9870 kako je tiho i blago unutra. kao jezero

9871 da li mi se to vraća snaga

9872 123. lutanje je vetar isceljenja

kao jezero u noći

2618. hodanje

prvih šesnaest kilometara sam hodao

telepom sa draganom varadinac. mirnim ulicama

uz prizemne kuće sa dvorištima prepunim cveća i

voća. ovo je doba voća. zemaljskog slatkog blagog

potrebne su mi sve te misli o voću. potrebno mi je voće

da me čisti i obnavlja. uveče sam uspeo da ishodam

dan pa čak i napravim dva kilometra viška za

utorak. da li će se besi vratiti kući

breskve sokovi ljubavi

novi sad 2.8.2000

3191/462

9873 pesnički stanuje čovek na ovom svetu fridrih helderlin

9874 vrućina je sve vreme mislim na događaj pre hodanja

evo čoveka

2619. hodanje

čim smo izašli iz stana minja janković

(koja mi je donela lubenicu od osam kila za osam

knjiga ruže lutanja) i ja dvojica milicionera su me pozvala

da se vratim u stan da bi mi proverili prebivalište. kada sam im

rekao da ovo nije moj stan da sam beskućnik da mi je adresa svaka

stopa na planeti rekli su da to tako ne može i da moram da se prijavim

ja sam ih zamolio da me razumeju i da naprave presedan jer sam izuzetak

seme tek posejano. seme umetnosti i blagodati a ne zakona. raspravljali smo

se pola sata i na kraju je milicioner sa kojim sam sve vreme razgovarao - drugi

je samo slušao - odlučio dа me ostavi na miru. pаndurski rečeno nismo se videli

rekao je mangupski. bio sam uzbuđen i radostan jer je to bila pobeda umetnosti

pobeda samog milicionera. pobeda čoveka u njemu. kasnije sam u hodu

nastavljao razgovor u sebi sa njim. čovekom. njemu sam posvetio

današnje hodanje. ne čine dobra dela dobrog čoveka nego

dobar čovek čini dobra dela. breskve sokovi ljubavi

dobrota je nepredvidljiva i kreativna

novi sad 3.8.2000

3192/461

9875 kako mi prijaju ova susretanja i prepoznavanja sa majstor ekhartom

(pred polazak na ružu sam posedovao samo pet knjiga: majstor ekhart knjige

božanstvene utjehe. jovan lestvičnik lestvica. ludvig vitgenštajn filozofska

istraživanja. lorens stern tristram šendi. gertruda stejn izabrana dela)

9876 gledam u dunav. dva sata je. upekla zvezda. reka miriše. ležao bih na

vrelom pesku bio samo ugrejale stene ili krošnje drveća bez daška vetra u sebi

9877 strpljenjem uživam u znoju i umoru

9878 idem do česme u parku da još jednom utolim žeđ

9879 žedan sve sokove obožavam

9880 124. lutanje je pulsiranje. širenje i sažimanje

primanje i davanje. izviranje i uviranje - dobronamernost

kao čovek koji hoda vrućinama

2620. hodanje

hodao sa tibikom varadijem. motali smo se ulicama. za

vreme njegovog ručka sam čitao majstor ekharta i

pisao. dobrota je nepredvidljiva i kreativna

kao sok čekam tvoje usne

novi sad 4.8.2000.

3193/460

9881 nemam šta da zapišem ali me privlači rutina. to radim već devetu godinu

uživao sam kada sam pre nekoliko godina pročitao kod pouisa rutina ima vodeću

ulogu. ljudi i žene koji ne insistiraju na rutini u životu bolesni su ili ludi. bez rutine sve

je izgubljeno. kao što je i bez neke vrste ritma sve izgubljeno u poeziji. jer rutina je

ljudska umetnost kopiranja prirode. u prirodi - rutina je sve. godišnja doba slede

jedno drugo svetim redom: seme zri. dolazi behar i plod. a zatim dolazi jesen. rutina

je ritam univerzuma. rutinski se ubiru žetve. rutinski se plima diže i nastupa oseka

rutinski sazvežđa marširaju nebom u svom veličastvenom poretku. smisao za

rutinu je smisao za tajnu stvaranja. bez rutine ne može biti sreće jer nema

izdržljivosti nema iščekivanja. sigurnosti. mira. starog ili novog. nema

prošlosti ni budućnosti. nema sećanja. nema nade

9882 četvrti put hodam danas sa tibikom. uveče ću hodati sa minom novčić

posle sa draganom varadinac. kako je slatka ta borba za zadatu reč

123 kilometra ove nedelje

2621. hodanje

uspeo sam da odradim posao za celu nedelju

nadoknadio sam ono što sam propustio u utorak. tek

kada uradim svoj posao uživam. kao sok čekam

tvoje usne. sretno je umorno telo

novi sad 5.8.2000

3195/458

9883 samo sam jednom rekao odlučno i zauvek ne i od tada sam samo da

9884 upalilo se zeleno - prelazim

9885 dva dečaka se igraju vije u vodi. i sam sam se igrao vije i gnjurаo sada

uživam u njihovom zadovoljstvu njihovoj brzini fintama veštini razgaljenosti

9886 deset mladih gusaka plove na jednoj obali kanala a sam labud na drugoj

9887 čudesno osećanje: približava mi se obala

9888 šećera će biti ovde u pola tri - viče biciklista portiru magacina pored

koga prolazim. a jebi ga - viče magacioner. jebi ga - odgovara biciklista

9889 bilo šta da napišem to što napišem jeste

9890 125. lutam nadražen sam čekam tvoje usne

radosnim ganućem

2622. hodanje

trenutak u kome sam osetio kako mi se

obala približava bio je čudesan. bili su zajedno

moje grudi i obala. nisam se ja spasavao obalom

nego se obala privijala na moje grudi. sretno je

umorno telo. svim davljenicima sveta ja sam

iznenadna i neočekivana obala

novi sad 7.8.2000

3196/457

9891 samo voleti svaki dan. eto carstva

9892 do malopre sam čitao ekhartovu propoved o devičanskoj ženi

zaklopio sam knjigu i stavio žutu boјicu između stranica na kojima sam prekinuo

čitanje i evo već stotinak metara razmišljam o svemu tome pripremajući se da

napišem da sve ovo pišem da bi se - u - svakoj - reči - osetila - snaga - sada

9893 sve što jeste jeste samo sada

9894 sada platani

9895 sada izlog obuće

9896 sada dvorište sinagoge sa golubovima

9897 sada prolazim pored crteža ružе koji sam pre pola godine nacrtao

na belom zidu objašnjavajući dragani varadinac kako se posmatra celina

9898 126. lutanje je šaranje patike koje me nose

samo sada gorko sada

2623. hodanje

i sada vitka devojka koja čeka autobus

svim daljinama sveta ja sam iznenadna i

neočekivana obala. slatko sada

novi sad 8.8.2000

3197/456

9899 izvadio sam papir za današnji dan i zagledao se u ružin broj 3197/456

tri hiljade sto devedeset sedam dana iza mene. curi pesak. govore slojevi

9900 skrenuo sam desno jer sam ugledao poznanike sa kojima bih morao

zastati a meni se nije zastajalo jer sam od hodanja postao more beskraja i

ćutalo mi se od lepote i ćutalo mi se od mora i samo mi se nastavljalo do beskraja

9901 kako dovršava sa ukucavanjеm telefonskog broja na

svom mobilnom telefonu devojci se pojavlјuje osmeh na licu

9902 desetogodišnji dečaci su se podelili na male golove u parku. zastao sam i gledam

ih kako igraju. neki su veštiji neki su snažniji neki su borbeniji neki svadljiviji a neki nisu

rođeni za to ali su svi deca i svi u prekidu igre krišom pogledavaju kako ih posmatram

9903 127. nedogled i neprestano i eto lutanja

petom smo najbliže bogu

2624. hodanje

peta mi podiže čelo uspravlja me

peta je slatka kruška i saveznik putniku

slatko sada. joj ne mogu već sat jedan

da smislim poslednju rečenicu

novi sad 9.8.2000

ja sam ih zamolio da me razumeju i da naprave

presedan jer sam izuzetak. seme tek posejano

samo sam jednom rekao odlučno i zauvek ne i od tada sam samo da

bilo šta da napišem to što napišem jeste

sve što jeste jeste samo sada

ružo

lutanja

ti i ja i svi oni

trenuci kad smo

dobili po pički i ti

i ja iako nam je

samo bilo

biti

ruža

samo

lutati

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

to život samim sobom govori u meni

7. februar 2026

27824. dan mog života

3177/476

9828 ispratio sam sunu i kaju za beograd. sve je dobro. opušten sam izlazi sunce

greje me. potvrđuje: sve je dobro. sinoć sam se napio sa kajom sunom i artijem. bio

sam razdragan. na ulici smo sreli kebru i tamaru. slobodan mi je doneo nove naočare

za odmaranje rekao je lekar. danima sam sam radujem se kao dete kad sretnem

prijateljе. u radosti ogoljenost mi je potpuna. zvao sam vesnu milović u london nisam

je dobio. posle pet meseci sam čuo zoricu kovačić. zvao me je boris kovač. u noći

sam se budio da pijem vodu strepeo sam da nekoga nisam povredio. jutros sam

ih sve zvao i pitao da li su dobro. dobro je dobro su. iza mene je današnjih

deset kilometara. uskoro ću na putu sresti slobodana dragaša

nastavićemo zajedno. i danas ću čitati ekharta. blago meni

već su mi do ramena iz posečenih topola izrasle šibljike

2607. hodanje

sve sam obavio sada samo još deset kilometara hodanja. uz razgovor biće to lako. bog treba

da tvori a duša da trpi: on u njoj treba da sazna i voli sebe samog ona da sazna njegovim

saznanjem da voli njegovom ljubavlju. krećemo sladoled slobodan i ja

novi sad 20.7.2000

3178/475

9829 volim draganu varadinac

opustio sam telo i otvorio dušu: hodam i volim draganu varadinac

dragana je rođena 14. aprila 1978 u zrenjaninu od majke milke iz porodice

šujica i oca dejana. kao bebi stopala su joj bila u gipsu i imala je frasove do

treće godine. upoznаo sam je 1. marta 1996 u zbornici zrenjaninske gimnazije

posle mog predavanja mi je prišla i dala pismo. nekoliko dana ranije čitajući

nevini put kaže da je prepoznala da sam ja njena duša. volim je jer joj nikada

nisam rekao koliko je volim. jer nikom nisam rekao koliko sam voleo. ljubavlju

se ne uzvraća nego se preobražava. bez ljubavi ne bih mogao ni jedan korak

pružiti. volim draganu jer su i čula svetinja. sprovodnici božijih energija. plavi

žar. volim draganu jer i kamenje diše. volim draganu kao golubove na sred

puta. volim draganu varadinac zbog njenih patnji neuspеha dvoumljenja

volim draganu varadinac jer mi je pomogla da je volim. volim draganu

jer dragana nikada neće umreti. volim draganu kad mi leptir

u 16:22 21. jula 2000 proleti pored lica

(iz rečnika hodanja)

volim draganu volim sve

2608. hodanje

krećemo sladoled slobodan i ja. draga

mi je dragana jer dragana je draga svetu

novi sad 21.7.2000

3179/474

9830 evo rolam odgovara mlada devojka

nekome preko mobilnog telefona dok vozi rolere po keju

9831 sunčani zraci me blago miluju po goloj koži

9832 kada ja umrem ti ćeš… čujem stariju ženu kako govori svom suprugu

9833 dvoje starih se nežno drže za ruke

9834 sama žena je stavila svoje šake jednu u drugu. nogu pred nogu hoda za

pogledom koji je vodi po slikama njenog života. poklanjam joj današnje hodanje

9835 bože kada mi je dete bilo malo nisam mogla ni da je volim samo sam išla sa

posla na posao a sada unučiće samo gledam i nikako ne mogu da ih se nagledam

kaže žena svojim prijateljicama dok sve četiri uživaju u lakoj šetnji

izdrži petre izdrži

2609. hodanje

na kraju hodanja u smiraju dana sam

u dvorištu osetio topli miris cveća isti onaj

koji sam mirisao kada sam se kao dečak vraćao

sa kupanja. ujutru i u podne sam hodao sa petrom

miloradovićem. predveče sam hodao kejom slušajući

šta ljudi govore. izašao sam na ulicu i nabrao punu

korpu reči u prolazu. draga mi je dragana jer

dragana je draga svetu. proći eto

jednostavnosti

novi sad 22.7.2000

3181/472

9836 dok sam bio u svetu ljudi su me hrabrili i ja sam mislio da sam dobar

međutim kada sam došao u manastir upoznao sam dobre ljude i video sam da

ja ne vredim ni koliko njihov palac ili obuća. eto kako je moguće varati se i upasti u

gordost i poginuti. od dobrih ljudi se širi radost i veselje a ne kao što je sa mnom

slučaj starac siluan. ponedeljak je hodam za dobre ljude i starca siluana

9837 naoblačilo se a vetar je počeo da rashlađuje topli vazduh

9838 jer osobina dobrote je da mora da se izlije ekhart

9839 hodam da bi sami trenuci procvetali

9840 u trećoj današnjoj šetnji iznenada sretoh

draganu varadinac. dotrčala je - lupalo nam je srce

9841 upravo sam izašao iz hladnog dunava. kupao sam se kao

što se kupaju velike ribe. sporo iz vode napolje pa opet u vodu

9842 vazduh voda vazduh: čini mi kožu srećnom

svaki trenutak

2610. hodanje

je svečanost. neponovljiv

proći eto jednostavnosti. koža

miriše na spajanje i zadovoljstvo

dobrota teče svetom

novi sad 24.7.2000

3182/471

9843 prve kapi kiše su se već osušile na vrelom asfaltu

9844 sada i sunce i kiša. leto gori pa se gasi i ponovo pali

9845 reči su bogojavljenj. radost zrači iz njih

9846 teška zapara teško disanje

9847 još mi je koža mokra od dunava

9848 to život samim sobom govori u meni

dok sam bio mlad otac mi je govorio da treba da

živim tako da očekujem svoju smrt kao što mladi

čovek očekuje svoju voljenu verenicu antonije blum

2611. hodanje

oh kakva je bila vrućina i zapara. kupio sam dve knjige: gogoljev duhovni

put konstantina močuljskog i jevanđelje i mi antonija bluma. radost zbog gogolja

i bluma mi je malo pomagala u vrućinštini. znoj se lepio usne se sušile grlo čekalo

tim pre mi je predvečernje kupanje bilo crkva. plivali smo zajedno dragana i ja. joj

kako nosi rekla je dragana koja se prvi put kupala u dunavu. kada se telo navikne

na hladnu vodu preostaje samo uživanje. koža miriše na spajanje i zadovoljstvo

dobrota teče svetom. pojeli smo i sladoled a sve ovo zapisujem

uz odličnu gorku kafu

novi sad 25.7.2000

3183/470

9849 nikada nisi bio toliko bolestan i nikada nisi toliko govorio o starenju. manje je onih

zanosnih delova više je neke jednostavnosti i običnosti pričala mi je sinoć dada iz londona o

utiscima posle čitanja ruže 8. zamolila me je da hodam za suzan zontag koja je bolesna

9850 arti hoćemo li da gazimo kroz ovu vrućinštinu

pitam artija pred polazak na vrludanje po telepu

9851 119. upekla zvezda eto novih koraka lutanja

deset rečenica

2612. hodanje

prva rečenica kojom počinje ruža lutanja je: mirno je

kao da je ta jednostavna rečenica koju sam napisao posle prvog

hodanja u londonu 9. novembra 1991 u kraju mala venecija obeležila

čitavu knjigu. jedan jednostavan ton. kao raširene ruke pred zagrljaj. baš

tako nekako i slede jedna knjiga za drugom šireći se da zagrlе bliskost

biće koje u njih ulazi. naš zagrljaj je otvoren . samo

nepregledno more i odano nebo. uzmem put i idem. sve što je više

od monotonije dosadno je. poјeli smo i sladoled a sve ovo

zapisujem uz odličnu gorku kafu. baš kao i ovaj

današnji tekst: deset rečenica i to je sve

novi sad 26.7.2000

3184/469

9852 uroš vukša i sun mandić devetnaestogodišnjak i dvadesetogodišnjak su

jutros krenuli peške iz beograda do brezovice na svoj prvi put od stotinu kilometara

hodam za suzan zontag

2613. hodanje

hodam za suzan zontag futoškom ulicom

pod platanima. vrućina je. tamnu mrlju znoja na plavoj majici

opisuje beli trag još veće mrlje od jučerašnjeg znoja. te dve mrlje tamna

i svetla su hodačko srce za suzan zontag. kao dvadesetogodišnjak čitao sam

njenu knjigu stilovi radikalne volje. bila je to važna knjiga za mene. pogotovo oni

o kojima je pisala. oni koji su otišli. raskinuli. iskorenili se. preobrazili se. zapevali

vitgenštajn rembo… u kutiji u kojoj su mi fotografije onih koje volim je i suzan

valovite prosede kose. krupnih jasnih očiju. dok hodam za suzan mislim i na

gertrudu stejn i njena ponavljanja. na sva ponavljanja i tautologije. ovo

kratko liturgijsko hodanje futoškom za suzan zontag završavam rečima

nikolaja gogolja božanstvena liturgija je večno ponavljanje velikog

podviga ljubavi koji je za nas izvršen. baš kao i ovaj današnji

tekst: deset rečenica i to je sve. nastavljam ponavljam

suzan zontag isto i neprestano

novi sad 27.7.2000

3185/468

9853 120. lutam otiskujem se ka travama

tako jednostavno al

2614. hodanje

kružio sam sa draganom varadinac okolo

grada. razgovor i vrućina. pitala me je da joj pričam

o svojim strahovima paranojama svojoj ranjivosti. tri stvari

su mi pomagale u teškim paranoidnim situacijama. prvo: nisam

se igrao vatrom. drugo: nisam imao nikakve tajne. sve što sam činio

činio sam tako da svako može da vidi i zna sve što radim kako mislim i

kako živim. i treće najvažnije: išao sam svojim putem. činio samo ono za

šta mogu i život da dam. verujući potpuno u boga nesumnjajući u njega

ne sumnjajući ni u sebe kao njegovog sina. ostalo je bilo ostalo. kasnije

smo pojeli po sočnu breskvu. nikako ne mogu da se nadivim vodi

u paradajzu paprici krastavcima lubenicama. svugde voda i

samo voda. nastavljam ponavljam suzan zontag isto i

neprestano. dragana bog se milošću unosi u dušu

iz toga u njoj nastaje božanski izvor ljubavi

koji dušu opet nosi u boga

novi sad 28.7.2000

hodam da bi sami

trenuci procvetali

reči su bogojavljenja. radost zrači iz njih

sve što je više od monotonije dosadno je

ružo lutanja

to što sam ja

očekivao od drugih je

bila moja vera u druge

moja vera da i drugi

veruju u čudo ko

i ja koji sam

služio

služim

čudu

druge

ružo

lutanja

zar ti i ja

nismo bili

kuja i pas

gospodstvo

životinjskog

u našim

lutanjima

ružo lutanja

zar ti i ja nismo

bili i ostali zauvek

jedna jedina ljubav

odana svakoj i

svačijoj

slobodi

ružo lutanja

zar ti i ja nismo

bili i ostali zauvek

jedna jedina sloboda

odana svakoj i

svačijoj

istini

ružo lutanja

zar ti i ja nismo

bili i ostali zauvek

jedna jedina istina

odana svakoj i

svačijoj

ljubavi

ružo

lutanja tek

sad sam obično

poslušanje

tvom

podavanju

ružo

lutanja tek

sad sam sveto

odricanje

slavu

tvoje

krhkosti

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

sve me boli od želje da te zagrlim

6. februar 2026

27823. dan mog života

3164/489

9790 oslonjen na klupu sa prekrštenim nogama u prošaranom hladu na trgu

zamišljam kako bi najlepši i najhrabriji život bio onaj u kome ne bih radio ništa pročitao

sam danas zapis pod brojem 9547. dok sam redigovao ružu 9. i danas osećam isto

2596. hodanje

… evo me. sedim na klupi u centru grada. prekrstio sam noge i posmatram

umesto hodanja nehodanje ću proglasiti za dve hiljade petsto devedeset šesto

hodanje. vrućina je velika. betonska. trave za današnji dan sam nacrtao. umesto sebe

u hodu fotografisao sam dva vrapčića kako se kupaju u fontani. čitam uživam ta veza

sa materinskim organizmom poslednji je ostatak one veze koji je čovek nekada imao sa

majkom zemljom. i kao što je danas čovek sin čovečji od čoveka rođen tako je nekada

bio sin zemlje od zemlje rođen kada je zemlja još bila živo biće. mora nam biti jasno

da pravci i strujanja krvotoka koji su danas u čoveku u stvari nisu ništa drugo nego

produženje onih strujanja koja su prožimala u prastara zemljina vremena celu

zemlju. a isto tako i nervni sistem. čovek se rodio iz majke zemlje. sve što je

danas zatvoreno u granicama njegovе kože sve je to ušlo u njega iz

čitave zemlje. dođi uberi me i uzmi u sebe. istopi me

svojom nežnošću i dobrotom

novi sad 7.6.2000

3165/488

9791 neka subota

9792 u trenucima sam sama blagost. dostojan cveća

9793 hodam ljubim vas gladni

9794 hodam ljubim vas poniženi

9795 hodam ljubim vas odbačeni

9796 113. lutanjem uzletim nošen čežnjom svih slomljenih

u čaroliji cvetanja

2597. hodanje

u parku sam sa biljkama visokim drvećem

i raznobojnim cvećem. otvaram im se. treperi

prastaro. puštam misli da se utapaju u biljkoliko

carstvo. istopi me svojom nežnošću i dobrotom

sve se pretvara u savezništvo

novi sad 8.7.2000

3167/486

9797 mačka se provlači kroz kapiju

9798 zid pored koga prolazim (od crvenih cigala

na uglu partizanske i sentandreјskog puta) mirno stoji

9799 u subotu je bilo oko 35°. juče je padala kiša i temperatura

se spustila za 15°. danas se opet digla za 10°. osećam tegobe u grudima

9800 u ulici karađorđevoj ispod kuće 27 iz velikog panja izbile su grane bagrema

9801 sazrevaju i smokve. nadam se da ću ovih dana ubrati koju slatku u nekoj ulici

9802 sve me boli od želje da te zagrlim

9803 114. zagrli mi um i jaja ženo svemiru moj

živi mojom žudnjom za tobom

2598. hodanje

sve se pretvara u savezništvo. mojom žudnjom

za tobom ti nikada nećeš umreti

novi sad 10.7.2000

3168/485

baš mi se nije dala

2599. hodanje

nijedna reč. mojom žudnjom

za tobom ti nikada nećeš

umreti. kao peščani sprud

prazna stranica

novi sad 11.7.2000

3169/484

9804 u parku sam. ne znam gde da krenem a i ne kreće mi se. ipak isteglim

vrat ramena pokrenem gore-dole još više se opustim i krećem. nasumice

9805 mom srcetu je teško

9806 trudim se da srcu dodajem snagu a ne da mu oduzimam

9807 povremeno zatvaram oči da bih se bolje

odmorio. telo hoda samo kao drvo. čvrsto i nejako

9808 hodam spavajući

9809 pretvaram se u šapat

9810 115. lutanje je jezik kojim govore sva bića

pa da kad

2600. hodanje

poslednja četiri kilometra ću

ishodati predveče bosonog. onda

kada budem išao na kupanje. sada

idem da polegnem telo i da nastavim

da spavam. kao peščani sprud prazna

stranica. dođi jedno u drugom

da spavamo

novi sad 12.7.2000

3170/483

9811 pokušaću malo da pišem

9812 116. lutam čekam da mi se pridružiš - nebo je vedro i plavo. dođi

istina je

2601. hodanje

oblačno je prošao je dan. hodao sam sa artijem. orasi su sve krupniji

vraćam se iz kamenice. bio sam na gombocama sa šljivama koje mi je napravila

artijeva baka. u ribnjaku puno nedozrelih šljiva i dozrele smokve koje ne mogu da

dohvatim. glagol dohvatiti sam mnogo češće upotrebljavao u detinjstvu. kada sam

porastao mogao sam sve da dohvatim. uživam u ovom vetru koji donosi miris

dunava. baš sam ja srećan čovek. srećan bez razloga. srećan bez ičega

duvaj vetre šumi lišće. gledam ptice kako lete prepuštajući se

vazdušnim talasima. dođi jedno u drugom da spavamo

lepo je sa vazduhom ne vidim ga ali ga osećam

novi sad 13.7.2000

3171/482

9813 u ovom sporom ritmu je teško pisati iz dva

razloga: bez snage sam i sve me više obuzima prijatnost

9814 117. lutanje su pitanja koja me vode

bez snage

2602. hodanje

tiha borba da izdržim i da

se osnažim. lepo je sa vazduhom

ne vidim ga ali ga osećam. obradovao

sam se kada sam slučajno sreo ćiru

aćanskog druga iz rane mladosti

novi sad 14.7.2000

3172/481

9815 pre jednog minuta sam se rastao sa žarkom radakovićem. nismo se

videli od 1992 i mog hodanja kelnom. danas sam prvi put upoznao njegovu

ženu anu i ćerku milicu. žarka sam upoznao 19. juna 1987 na putu između

sela obervilingen i hajnigen u nemačkoj na drugom hodanju za poeziju

9816 prolazim pored plave cikorije i ljubičastih

čičkova pada kiša (posvećeno žarku radakoviću)

9817 kiša sipi po hartiji na koju pišem o n sa kojom sam hodao

engleskom holandijom i nemačkom na početku ruže. poslednji put

sam je video sa mosta na rajni. dugo mi je mahala. danas mi je žarko

pričao o njoj. danas joj je trideset prva. gde si nataša. dođi

kod kafane rim ispljunuo sam košticu od šljiva

2603. hodanje

od kada se deo evrope zatvorio nisam video žarka. pitao sam ga za zoricu

papadopulos. natašu abramović. sašu vidakovićа. miloja radakovića

julija knifera. peter handkea. majku ljubicu. žerminala. žiku dacića

obradovao sam se kada sam slučajno sreo ćiru aćanskog druga

iz rane mladosti. biće mi lepo kad jednom ponovo sretnem n

novi sad 15.7.2000

3174/479

9818 zagrlio bih ti stopala i držao ih u svom krilu

9819 današnji dan je od onih dana u kojima glavnu ulogu igraju beli oblaci

9820 jer od jedne jedine anđelove varničice zeleni i cveta i svetli sve što je

na zemlji - čitam podignem pogled i vidim baš to - cveta i svetli preda mnom

9821 dunav se plavi odmaram oči

9822 na goloj koži osećam vazduh moja koža i nebo su ista stvar

9823 podigao sam ruke šakama šaram po nebu

posvećeno hodanju

2604. hodanje

radujem se hodanjima koja slede jer ću na njima čitati majstor ekharta

danas sam počeo. u glavi duše u razumu nekom mestu na preko hiljadu

milja s one strane mora jednako sam blizu kao na mestu na kome sad stojim

zbog ovoga sam tri puta poskočio od sreće. samo da ne zaboravim da

zabeležim da sam pre nekoliko dana počeo da vežbam da poletim

sa zemlje. biće mi lepo kad jednom ponovo

sretnem n. sve što vidim je ljubav

novi sad 17.7.2000

3175/478

9824 gledam daleko i sve mi je blizu

9825 pa u prirodi reči je da otkriva što je skriveno majstor ekhart evo u 18:42 h

9826 118. lutаnjem sve simbole ovoga i onoga sveta osvežavam i obnavljam

sitan vez

2605. hodanje

ne uspevam da odmorim oči. pada sumrak

iz sporedne ulice opet na biciklu (i ja sam ga nekada

vozio) kao i pre neki dan izlazi boško šilić koji sa uživanjem

liže sladoled. obradovao sam se jer sam osetio da mu je

dobro. sve što vidim je ljubav. živeo boško šilić

čuveni centarfor fudbalskog kluba slavija

novi sad 18.7.2000

3176/477

9827 bumbar sleće s čička na čičak. crvene bube se zavukle u cvetna gnezda

čitam ekharta kaji

2606. hodanje

dok hodamo čitam kaji drugu propoved o večnom rađanju. gde je bog

on mora da tvori da samog sebe saznaje i - da govori svoju reč… svi stvorovi

su samo trag božje stope… čekaj samo to rađanje u sebi… jer osobina dobrote je

da mora da se izlije... ako bog treba da uđe baš zato stvoreno mora da izađe… božja

svetlost je tako nežna i milosna da ti se smuči sve što nije bog i božje… duša je više onde

gde voli nego tamo gde telo daje život… moraš dospeti u neznanje ako hoćeš ovo da nađeš

… mir i ćutnja moraju da budu tamo gde reč treba da se čuje… i tu gde stojimo u trpnji

savršeniji smo nego kad bismo delovali… u slušanju trpim u gledanju delujem. a naše

blaženstvo ne počiva na našem delovanju već na tome da trpimo boga… iz bezmerne

ljubavi bog je naše blaženstvo stavio u trpnju. živeo boško šilić čuveni centarfor

fudbalskog kluba slavija. bog treba da tvori a duša da trpi: on u njoj treba

da sazna i voli sebe samog ona da sazna njegovim

saznanjem da voli njegovom ljubavlju

novi sad 19.7.2000.

hodam

ljubim vas gladni

hodam ljubim vas poniženi

hodam ljubim vas odbačeni

samo da ne zaboravim da zabeležim da sam

pre nekoliko dana počeo da vežbam da poletim

ružo lutanja

sve više volim sve

one teške dane u tebi i

sve više volim u tebi i sva

ona loša i otaljavajuća

hodanja i zapise

jer oni su me

sačuvali

izgorim

pre

vremena

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

ja sam beskućnik. moj dom je u tvom srcu

5. februar 2026

27822. dan mog života

3154/499

9738 sledim put lepote i dobrote

9739 sledim u nevidljivom - predvodim u vidljivom

9740 vijugam ulicama telepa rečenice mi prave društvo

9741 na periferiji grada uživam u krošnjama lešnika kajsija višanja

jorgovana šljiva oraha smokava jabuka. krošnje su ozeleneli mozak

9742 danas je doroteja dobila čarape. dobila ih je baš onog dana kada je

trebalo slati tebi čarape. dobila ih je od monahinje fevronije koju sam spominjao

u ruži 7. voleo sam te trenutke u kojima je tihovanje neke monahinje upotrebljeno

za nastajanje i tih čarapa. za neki nepoznati put koji bi se proslavljao ili otkrio

kasnije smo nas troje prošetali po gradu i kupili čarape za tebe piše petar

miloradović u pismu u kome mi je poslаo devete čarape

tvoja krv teče u meni

2587. hodanje

zviždućem. dobro je. sve je dobro. nebo

je tu. sveti spisi postoje. ruže cvetaju bezrazložno

namigujem. podižem ruku. ti si lepa. počeo je i vetar

bezbrižnost je besplatna. ko jede hleb moj taj me gazi

nogama. spokojan sam moja krv teče u tebi

novi sad 27.6.2000

3155/498

9743 ispratio sam vesnu milović za beograd. sutra leti za london. malopre smo se

podsetili prvog koraka ruže koji sam napravio u londonu. vesna je jedna od retkih

osoba koja je to videla. u ovom trenutku činim 69.276.454-ti korak (52.658 kilometara)

9744 beslovesnо je reč koje nisam mogao da sе setim pre neki dan opisujući

ljudsku beslovesnost s kojom asfaltiraju svaki pedalj zemlje oko sebe

9745 idem i sretan sam

9746 skinuo sam se go do pojasa. sunce već zapada. sve sam stvari

ostavio u stanu osim ovog papira i olovke. gola koža uživa kao životinja

9747 jednostavnost je tako lepa. hodam i

samo postojim i sve što postoji sa mnom postoji

9748 izuo sam se. bosih nogu osvežavam srce i mozak

9749 velika je tajna u peti. petama u slavu ću potopiti

celo telo u vodu i pustiti ga da plovi dunavom

9750 okupano telo uživa u druženju svih gospodstava u njemu

bosonog

2588. hodanje

golih nogu ja sam apostol radosti

apokrifi su pohranjeni u svakom telu

spokojan sam moja krv teče u tebi

bosonog te grlim sestro

ženo moja

novi sad 28.6.2000

3156/497

9751 tо odmah moraš zapisati rekoh sebi uzbuđen nebom koje se naoblačilo

9752 i kad to zapisah iz neba zasija sunce

9753 ja sam senzor kojim vreme ispisuje knjigu o samom sebi

9754 evo ih - nije ih bilo odavno (suša je) - prvih kapi kiše

9755 baš je to privilegija hodati sa prvim kapima kiše

9756 110. lutam dvoje sam ti i ja večna sjedinjenost

u slatki fišek

2589. hodanje

bila je to samo po koja kap

razvedrilo se evo i sunca. na kraju

sam hodanja kupiću sladoled. vanila punč

i lešnik. na vrućini umornog sladoled me okrepljuje

prošle godine sam prvi put svakog dana jeo breskve

pretprošle godine kesten. a ove sladoled. grožđe i jabuke

ne računam jer ta ljubav je decenijska. samo još stotinu

metara do sladoleda dete u meni se potpuno budi. ipak

usporavam prepuštajući se užitku odlaganja. bosonog

te grlim sestro ženo moja. polizao sam ga u

tvoje i moje zdravlje

novi sad 29.6.2000

3157/496

9757 opet ja bosonogi kralj

9758 samo hodaj sve će ti se reći samo

napred kralju

2590. hodanje

uživao sam u dobovanu petu o zemlju. bila je to muzika

vođena najdubljim basovima: dobrota. lepоtа. dobrota. lepota

dobrota. lepota dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota

lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. polizao sam

ga u tvoje i moje zdravlje. obrazi tabani...

novi sad 30.6.2000

3158/495

9759 sve napisano bosih nogu posvećujem pashuu

9760 bosonog goloruk. bez oruđa - bez oružja eto velike umetnosti

9761 kako se smanjio prostor mog kretanja

tako se uvećavalo osećanje i poimanje slobode

9762 111. lutam - spazim u predeo se pretvaram

i pouis i pashu

2591. hodanje

već više od pola godine sam tražio

čekao da mi se rodi neka ideja koju bih posvetio

lazarov miodrag pashuu. i evo je: sve što budem

napisao bosih nogu posvećujem njemu. u knjizi će

pashuove rečenice biti odštampane boldom. za kraj

evo i džon kuper pouisa za lazarov miodrag pashua

obrazi tabani… duša koja se obnovila u izdvojenosti

stekla je nešto od poniznosti trave stenja vetrova

i sve što živi njoj je sveto i shvata poučena

bezbrojnim glasovima prirode izvesnu krajnju

ravnopravnost svega što udiše vazduh

novi sad 1.7.2000

3160/493

9763 čim sam krenuo osetih: i kada ne budem bio živ biće mi lepo jer

znam da će uvek biti ljudi koji će osećati videti i znati kako i koliko je život lep

9764 jesam i biću

9765 jesam - bio sam - biću

9766 pashu moje pete i danas bubnjaju tvoje ime

9767 od vrelog asfalta sam na petama zaradio već

dobre plikove. idem da hodam kroz vodu da ih ohladim

9768 joj koje olakšanje hodam plićakom

9769 ponovo sam na stazi. oslanjam se na

prste da bih smanjio trenje po plikovima

letnja hodanja

2592. hodanje

izložen letu. baš onako kako je veri varadi

na rastanku na vratima, rekao kodolányi gyuszi

es szersd a nyarat (i voli leto). duša koja se obnovila

u izdvоjenosti stekla je nešto od poniznosti trave stenja

vetrova i sve što živi njoj je sveto i shvata poučena bezbrojnim

glasovima prirode izvesnu krajnju ravnopravnost svega

što udiše vazduh. ispunjeno svim telima moje telo je

zadovoljno telo jednako svojoj želji

novi sad 3.7.2000

3161/492

9770 ja sam beskućnik. moj dom je u tvom srcu

9771 ti si moja draga. moja dolina i uvala

9772 vrelo je moglo bi da grune nevreme

9773 i prvi vetar se pokrenuo. nosi pesak. uzbuđuje

9774 iz mog pupka ističe prav put

9775 u ritam sam se pretvorio

9776 kako bih uživao da si sada pored mene

9777 zbog plikova neću moći par dana da hodam bos. (tada još

nisam znao da više neću hodati bos ovog leta ali sada dok ovo pišem

u septembru znam. niti sam više hodao bos osim dvadesetog septembra

niti sam ispunio svoju potrebu da nešto činim za miodraga lazarova pashua)

kažu da je 40 stepeni

2593. hodanje

kiša po goloj koži. da li će se ispadati

idem da ostavim stvari pa ću otići dа se okupam

u dunavu. i rano jutros smo plivali vera varadi i ja

dunav je livada koja teče. ponekad zlo nije ništa drugo

nego ne uživati u onome što ti se tako obilato daje

ispunjeno svim telima moje telo je zadovoljno

telo jednako svojoj želji. kako su

sveže i teške tvoje dojke

novi sad 4.7.2000

3162/491

9778 zanimljiva je ta monotonija hodanja kaže željko vasić

9779 kukuruz mi je iznad glave

9780 suncokreti živa sunca

9781 sve je monotono samo su mirisi promenljivi kaže željko

9782 sa svih strana nas okružuju polja suncokreta

9783 112. zaputio sam se ne znam gde. lutanje

će me voditi. prepuštam mu se. lutanje je božija volja

cveta leto

2594. hodanje

posle dvadesetak dana u polju se

sve promenilo. biljke su porasle i zakrilile su

poglede. kao da smo hodali po dnu mora potopljeni

svim tim biljem. i prašina na putu se uvećala za

santimetar-dva i postala je još finija. temperatura je

za par stepeni bila niža od jučerašnjih četrdeset ali je

i danas pržilo i izžednjavalo. od toplote su napukli i

mirisi pa ih je topliji vetar samo ulivao u nas. kako

su sveže i teške tvoje dojke. u polju je sve

zvonilo od snage biljaka

novi sad 5.7.2000

3163/490

9784 malopre ugledah boška šilića na ženskom biciklu dok se spuštao sa

mosta. ostario i mršav u kratkim pantalonama i platnenoj košulji sa kačketom

na glavi. nisam ga video godinama. kao detetu bio mi je fudbalski idol. snažan

borben centarfor. zastao sam okrenuo se i sa nežnošću gledao kako odlazi

9785 uživao sam prethodna tri dana čitajući tišminu autobiografiju sečaj se

većkrat na vali. danas sam je poneo na hodanje i upravo (13:24) sam pročitao

poslednju rečenicu o umrloj majci koja je aleksandra podsetila na uginulu ptičicu

9786 eno ih u daljini žute se polja suncokreta i danas idem da ih vidim

9787 kao dobrota kukuruz me je nadvisio. osetim njegov slatkasti miris

9788 telom proslavljam dobrotu u svim telima

9789 po golim nogama mi povremeno ostaju ogrebotine od mladog čička

radost u telima

2595. hodanje

zadivljen sam zemljinom izdašnošću

zadivljen sam božijom promisli о povezanosti

i savezništvu svega što postoji. dok okolo lete

mušice omamljen umorom i žeđi postajem sama

radost. u polju je sve zvonilo od snage biljaka

dođi uberi me i uzmi u sebe

novi sad 6.7.2000

jednostavnost je tako lepa. hodam i

samo postojim i sve što postoji sa mnom postoji

samo hodaj sve će ti se reći samo

ponekad zlo nije ništa drugo nego ne

uživati u onome što ti se tako obilato daje

telom proslavljam dobrotu u svim telima

zadivljen sam božijom promisli о povezanosti i savezništvu svega što postoji

ružo

lutanja

neopisivo

je ono što je

već ishodano

i napisano pa

sada samo

jeste

izvor

nadahnuće

svakom

svim

bićima

svemira

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

prvo i jedino poštuj bezbrižnost

4. februar 2026.

27821. dan mog života

3142/511

9678 sve je tako blizu. deo jednog tela. plamsaj jedne duše. napukli nar

9679 evo me. ja sam hram

9680 stopala prvi hram. osetljivost. u njima su žudnje svih daljina

tajna pete i govorljivost prstiju. u ovom hramu se čuva hrabrost

9681 noge drugi hram. kao ptice koje se u krošnjama

ljuljaju na jakom vetru. u ovom hramu se čuva predavanje

9682 trup treći hram. mnoštvo u jednom. unutrašnjost iz koje se rađa

preoblikuje preusmerava. sram i sjaj. u ovom se hramu čuva preobraženje

9683 ruke četvrti hram. tu se čuva ritam

9684 šake peti hram. u šakama su oblici. nasilje i nežnost. u ovom hramu se čuva žrtva

9685 vrat šesti hram. jedno dobro delo je važnije od svih znanja o dobrim delima

jedan dobar čovek je važniji od svih dobrih dela. ovde se čuva put. put svih bića

9686 glava sedmi hram. u ovom hramu se čuva srce budućeg čoveka

tvojom stazom kroz sebe

2577. hodanje

mio ti bio rad - milorade. hvala ti na današnjoj

žeđi i umoru žudnji koja me je vodila tebi

novi sad 15.6.2000

3143/510

9687 noćašnja kiša je samo orosila suvu zemlju

9688 oblačno je svi se odmaramo od jakog sunca

9689 sve češće čujem ptice

9690 dođi: što znači: diši

9691 giljaš pita me oreško u prolazu

9692 102. lutam u mojim koracima pulsira tvoja krv. srce

se u ružu preobražava. lutanje je metamоrfoza priča o leptirima

sledim

2578. hodanje

na početku hodanja sam sreo miru buštrević

nisam je video godinama. zagrlili smo se. prijalo

mi je. osetio sam: naša ljubav je još živa. hodanje sam

proveo sa sanjom petkovskom osamnaestogodišnjakinjom

došla je iz lazarevca. hodali smo pored kanala. da li je primila

ono što sam joj dao. sejanje je rizik. neizvesnost susreta

semena i zemlje. nevidljivi proces. hvala ti na današnjoj

žeđi i umoru žudnji koja me je vodila tebi. hodanje

je kalemljenje sretanje divljeg i plemenitog

iskušenje ljubavi

novi sad 16.6.2000

3144/509

9693 subota je mazim se

9694 neki trenuci su samo rad sa tugama

9695 103. lutanje su sve one reči koje izgovaram naglas

u samoći a one se vrate stazama humora i toplo me zasmeju

kratko o tugama

2579. hodanje

kao naleti vetra. kao nagla promena

temperature. hodanje je kalemljenje sretanje

divljeg i plemenitog iskušenje ljubavi. kao noć koja

se neminovno približava i tuge dolaze same

novi sad 17.6.2000

3146/507

9696 svi pričaju o zagađenosti sunčevim

zračenjem i posledicama prošlogodišnjih bombardovanja

9697 odgaditi se eto nove misije

9698 ulazim u pap pavlovu ulicu. setio sam se nekoliko stvari koje su me

podsetile na nju: sremčevo dvorište. kuća kseninih. slobodanove priče o pap

pavlovoj ulici. blizina nazarenskog doma. skretanje u pekarkinu ulicu… i onda

sam pomislio da bih se tako mogao setiti mnogih ulica. pa mnogih gradova

država. setio bih se tada i mnogih stadijuma u razvitku zemlje. svega

bih se mogao setiti: jer sve i jesam

9699 104. dok lutam vidim kako je sve što propada slava nepropadljivom životu

ka filadelfiji

2580. hodanje

dok zbrinut u hladu hodam

iza mlade žene uživam u oblini

njenih guzeva koji utegnuti u tankim

pantalonama liče na jedini smisao

kao noć koja se neminovno približava

i tuge dolaze same. obli mek

obgrljavajući smisao

novi sad 19.6.2000

3147/506

9700 po koji preostali ringlov

9701 nedohvatljive ali i već sasušene trešnje sitne kajsije

9702 jabuke petrovače

9703 beremo dok hodamo arti i ja

9704 budućnost života je u današnjem razoružanju

9705 ko živi bez oružja čuva i spasava

9706 105. okružen nedogledom same me noge

vode lutam za sve one kojima sam naneo bol

razoružanje

2581. hodanje

oružje je samo posledica. pravo oružje su uzroci

razoružanje je najbolje otpočeti sa otklanjanjem uzroka

prvo se osloboditi neodgovornosti kao najgoreg oružja. drugo

osloboditi se polne nadmoći ili polne inferiornosti jer je i jedno

i drugo ogavno. treće osloboditi se straha od smrti i lenjosti

četvrto osloboditi se zavisti i želje za dominacijom. i na kraju

razoružati vlast policiju i vojsku. obli mek obgrljavajući

smisao. grudima da grudima

novi sad 20.6.2000

3148/505

9707 klonite se sunca piše na naslovnoj stranici današnjih novina. prekomerno

sunčanje oštećuje kožu. povećava rizik za rak a može oštetiti oči i izazvati pad imuniteta

upozorila je dr ana jovićеvić-bekić načelnik epidemiološke službe instituta za onkologiji i

radiologiju srbijе juče na konferenciji za novinare naglašavajući da su ove godine štetni

efekti sunčevog zračenja dostigli kulminaciju. lekari ističu da je prevencija u sunčanoj

apstinenciji od 10 do 16 časova kao i u obaveznom korišćenju krema za sunčanje

faktora 15 nošenju svetle gusto tkanе odeće šešira i naočara i opreznom

sunčanju u dozvoljeno vreme. ja hodam baš u to vreme. uznemirilo me

vraćam se da se sklonim sa sunca. hodaću predveče i pre ponoći

9708 106. lutanjem ti kličem gospode milosti moja nudim ti sebe ovoga dana

obožavanje

2582. hodanje

skupio sam sedamnaest kilometara

nisam uspeo da napišem tekst obožavanje

ali evo: tri bele guske narandžastih kljunova i

narandžastih nogu hodaju po zelenoj travi

pored kanala. grudima da grudima

sijaj sunce

novi sad 21.6.2000

3149/504

9709 krenuo sam tek u pet popodne zbog sunca

bezvoljan i uspavan. kao sparušeno cveće

9710 ništa posebno samo asfalt i ulice. uplašim se od tolikе količine običnog

9711 malopre sam osetio: običnost je iskušenje. najopasniji deo velikog puta

9712 sa kakvom… (fali mi jedna reč) ljudi asfaltiraju

sve pred sobom. to je bacanje vatre u lice zemlje

9713 tek kad u hodu zaplovim osetim kako tim ritmom čuvam svačije dostojanstvo

9714 107. lutanje je pažljivost, krhkost ljubljenja

po celu će noć cijukati slepi miševi

2583. hodanje

blizu je ponoć. grad je još ugrejan. ishodao sam

današnju deonicu. čeka me san. pa sutra novi

dan. sve iznova kao prvi put. sijaj sunce

popali i izgaženi ringlovi na asfaltu

novi sad 22.6.2000

3150/503

9715 evo nove avanture: dve hiljade petsto

osamdeset četvrti put uraditi isto. hodati oploditi biće

9716 uhvatilo sam se za žičanu ogradu i teglim butne mišiće. iza ograde

crni pas me samo znatiželjno posmatra. ne laje hvala ti psu kažem mu

9717 prvo i jedino poštuj bezbrižnost

9718 čitam predavanje rudolfa štajnera o jovanovoj apokalipsi

uživam. naslućujem 24 bića koja prethode današnjem čoveku

9719 rаdujem se jer svojim koracima učestvujem u spajanju misterijskog i običnog

9720 sve oko mene je bremenito životom i slavom života

9721 108. lutam to ja plešem sa lastama

i budi sebi samom i svim stvarima pustinja

2584. hodanje

a sad na kupanje. u sestru vodu u jezik plivanja. utopiti se u sve

što je sok draž isceliteljska. draž breskve na usnama. popali

i izgaženi ringlovi na asfaltu. plivaću i dušom i

mozgom telom u tvom telu

novi sad 23.6.2000

3151/502

9722 za mene odavno (od 9. avgusta 1973) nema povratka

što želi da se ponovi ponoviće se samo. detinjstvo u pedesetoj

9723 bez povratka oduševljen metamorfozama

9724 uh leto je deveto

9725 trajanje do neprepoznavanja

9726 i odjednom se poradovah tu mi je papir i olovka mogu ostaviti

svoju poruku za današnji dan: simpatija za celinu me preobražava

9727 iz ovih slova zrači milina prepuštanja

9728 i dalje se radujem: kad god ugledam mrava na asfaltu pomislim na tebe

9729 ne čuvaš glavu vikne mi prijatelj sa bicikla. svi su se uplašili sunca

9730 109. kada volim sve ja sam ljubavnik. kada volim bilo šta ja sam lutalica

umetnost je trajanje

2585. hodanje

papir na kome pišem sam držao

pod miškom. ovlažio se od znoja. eto

priče o vodi. plivaću i dušom i mozgom

telom u tvom telu. moja priča o ruži

je priča o dobroti leptira

novi sad 24.6.2000

3153/500

9731 radim radost

9732 u radičevićevoj ulici me je prekinuo stariji čovek jer je video da nešto pišem, pa je

aludirajući na bivšu službu državne bezbednosti imao potrebu da kaže ozna sve dozna

9733 sve je živo: vazduhom smo svi spojeni. život je priča o neprestanom disanju

9734 svih dvadeset ljudi na autobuskoj stanici sa licima saosećanja

se okrenulo prema ćopavој keruši koja je protrčala na tri noge

9735 fotografisao sam guzeve i bokove žene koja je hodala

ispred mene. to je svedočanstvo o planini koja se kreće

9736 otkriven je humani gen

9737 još petsto dana

konjima

2586. hodanje

kada čovek jede hleb sa zemlje

tada jede telo zemljino a to je telo duha

zemaljskog koji je sјedinjen od onog događaja

na golgoti sa zemljom kao duh hrista. i čovek

ide po telu te zemlje i gazi ga nogama. moja

priča o ruži je priča o dobroti leptira. ko

jede hleb moj taj me gazi nogama

novi sad 26.6.2000

malopre sam osetio: običnost je

iskušenje. najopasniji deo velikog puta

evo nove avanture: dve hiljade petsto osamdeset

četvrti put uraditi isto. hodati oploditi biće

rаdujem se jer svojim koracima učestvujem u spajanju misterijskog i običnog

bez povratka oduševljen metamorfozama

sve je živo: vazduhom smo svi spojeni. život je priča o neprestanom disanju

ružo

lutanja

tvoja raskoš i

jednostavnost

tvoja to su

dela

tvoja

moja

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

ja sam put ne učitelj puta

3. februar 2026.

27820. dan mog života

3132/521

9643 ponedeljak je samo hrabro

9644 evo je jara

9645 hodamo sun i ja ispred nas dvojica mladića zaustavili bicikl i puše u hladu

9646 pitam suna da li se slaže da hodanje posvetimo

dušanu stojanoviću. slažem se a ko je on pita sun

hodanje za dušana stojanovića

2569. hodanje

slušao sam ga nekoliko puta kao dvadesetogodišnjak

njegovo poznavanje i uzbuđenje filmom su uzbuđivali i mene

gospodstvo sa kojim je mislio i analizirao filmove me je podsticalo

da ih sam gledam sa sve većim uživanjem. sve više sam mislio u

slikama i ritmovima i sve više sam osećao da je život na filmu više

život i od samog života. pred polazak na današnje hodanje gledao sam

ga na televiziji. govorio je da se četrdeset godina bavi teorijom filma i da

sa ponosom može da kaže da ne zna šta je to film. bilo je uzbudljivo gledati

ga i slušati - iako više nije među živima - kako govori da film vaskrsava

ljude i vraća ih iz smrti. i bilo je tako. dušan je bio živ i osećao sam ljubav

prema nјemu kao i pre trideset godina. sve oživljava. današnje

hodanje je bilo posvećeno dušanu stojanoviću jer sam u

njemu prvi put video posvećenje

novi sad 5.6.2000

3133/520

9647 danas je jara još jarosnija. i danas hodam sa sunom. dvadeseta

mu je. prvi put je na ruži hodao u trinaestoj u proleće devedeset treće

9648 život je dosezanje

9649 pišem jer trenutno sun i ja ćutimo

9650 ja sam put ne učitelj puta

9651 nikad ne nosim vodu pa na ovakvim vrućinama ožednim do obožavanja

9652 ja sam snaga misli koja od misli čini bajku

9653 ja sam volja koja se preobrazila. sveljubavlju se za nemoć venčala

9654 ja sam odani jebivetar

9655 98. lutam sa zvonima na grudima pastir sam predelima

žega

2570. hodanje

preživeli smo. u kaću smo

u jednom cugu popili po litar soka

sada smo u autobusu. uskoro u stanu

sledi spavanje. san me već hvata. žega je

pobedila. današnje hodanje je bilo posvećeno

dušanu stojanoviću jer sam u njemu prvi

put video posvećenje. sada mi

sledi obnavljanje do sutra

novi sad 6.6.2000

3134/519

9656 hodam sa vesnom milović. donela mi je iz londona bibliju

na engleskom. kupila ju je u antikvarnici za pola funte. nekada je

pripadala bernardu smitu koji ju je kupio 17. juna 1927. donelа mi je i

imitaciju hrista tome kempinskog. donela mi je dve knjige i hiljadu maraka

9657 99. lutanjem objavljujem tajnu nepromenljivog

hvala svima koji daju

2571. hodanje

nije bilo baš neko hodanje ali su knjige i pare

bile dobre. zarađene vesninim rukama masažama u

londonu. sada mi sledi obnavljanje do sutra. vesnine

šake su radile za miroslavljeva stopala

novi sad 7.6.2000

3135/518

9658 švrljati

švrljati po hartiji ili po zemljanom šaru isto je

volim oboje. šakama lutam po hartiji stopalima pišem

po drumovima. švrljanje je lako lutanje samo ćarlijanje

dečačko mozganje samo pitanje za pitanjem. švrljanjem okolišam

uživam da samo jesam. švrljajući uvek samo dve reči ispisujem:

volim te. driblеru moj švrljajmo. sa džon li hukerom u dobrom bugi

vugiju. bam bam bam. samo jedna devojka jedno nebo i jedno pivo

ponekad švrljam ovlaš. ponekad trljam jako. uvek po meri zadovoljstva

švrljanje je utiskivanje. prebiranje. džeziranje. nadovezivanje. pišem iz

tela hodam iz jezika. spiralom susretati zelenilo. obasjavam se žutim

nastavljam planetаma. švrljo nastavi švrljo. odoh da se igram

radost me čeka. švrljanjem negujem svoju nevinost. prljam

se tu sam gde se igra svaka igra. švrljanje je šakopis i

stopalopis. vijugam samo vijugam

(iz rečnika hodanja)

nisam hodao

vesnine šake su radile za

miroslavljeva stopala. kao da je

sve prekrilo more odmaram se

novi sad 8.6.2000

3136/517

9659 ja sam hajdemo hajdara

9660 100. lutanje su moja stopala. kolena koja svetu službu obavljaju. butine

što vuku beskrajno. kukovi koji pripremaju preobražaj. pluća sa kojima se vazduh

odmara. ramena koja čuvaju ispravnost. oči koje vode i oči koje su vođene

makar malo

2572. hodanje

tako sam hodao. kada sam trebao

da krenem nisam mogao. bio sam bez

snage. bio sam tuga. legao sam u krevet i spavao

budio se i ponovo spavao. već sam otpisao ovaj dan kao

i jučerašnji ali mi je onda doteklo malo snage. ipak hodaću

makar malo. i evo. to je to hodanje. vrelina je splasla. penzioneri

prvoborci su zauzeli kej. kupačima su mokri šorcevi. lepo je

uzelo sve pod svoje. ljudi se sve više druže svojim telima

sa telom reke. kao da je sve prekrilo more odmaram

se. prepuštam se toploti da me hrani

novi sad 9.6.2000

3137/516

9661 danas ću morati sa obema šakama da pokrivam glavu od jakog sunca

9662 zeleno lišće topole treperi u plavom nebu. dajem se. ja sam večna žena

9663 znojem sa lica vlažim kosu

9664 jedan oblak me je pola minuta štitio od sunca. sada ponovo sve sija i blešti

9665 žute se velike površine. to budući hleb sazreva u zrnеvlju

9666 što se ne žuti zeleni se to su polja mladog kukuruza

9667 ulazim u zrenjanin. u karađorđevom parku kod brice ću

održati predavanje: živa reč. biće to osma ekspedicija ljubavi

9668 19:51 h. vraćam se. pijan. bilo je lepo kao dušica

9669 ljubav je (uvek) prevrednovanje

9670 20:11 h. u autobusu sam. znoj curi sa mene. moje telo

nijе moje telo. moje telo je samo mesto kroz koje struji ljubav

odreći se ruku

2573. hodanje

i poleteti. o tome sam pričao. sadio

prepuštam se toploti da me hrani. voleo

bih da hodam od taroša do lučana

novi sad 10.6.2000

3139/514

9671 polako se smirujem. hodanje je lek. bio sam napet (plaćanje

računa. već nekoliko dana isključen telefon. razilasci…) ali vrućina

mirisi zelenila telo koje se zagreva sve me to čini opuštenijim

9672 još je bolje još je toplije samo se prokrvljujem

9673 učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje vizije

9674 ubiram prispelu nežnost svakidašnjice

9675 101. lutam - pronalazim

prigrli me

2574. hodanje

svakim danom se sve više uvećava

suša. trava se već žuti. na toploti se sve

otvorilo. nadam se da ću se uskoro i kupati

dugo i lagano. kao i sve dugo i blago. voleo

bih da hodam od taroša do lučana. po goloj

koži sadim nove i stare sorte nežnosti

novi sad 12.6.2000

3140/513

9676 da li mogu ja da ti napišem tekst za današnji dan. prošle godine

sam pričala o kaji a sada bih volela da pišem o tvom ocu milomiru

kaže kaja ćirilović na desetom kilometru hodanja

milomir

2575. hodanje

dragi milomire zovem se kao vaša supruga

upoznah vašu decu i unuke i moram vam reći da su

svi veoma specijalni ljudi. možda ste vi o njima sve unapred

znali pa ste rešili da im vašim samoubistvom poklonite i svoju

snagu i da sve to posmatrate odozgo poput tajnog eksperimenta

oprostite mi ako do sada nisam uzimala u obzir vašu vanrednu harizmu

jer sada počinjem da osećam jačinu vaše muškosti i spremnost vašeg

gena da ostavi trag moćniji od sopstvenog iskustva. ta je misija mogla biti

velika ali i kukavička. simptom nesigurnosti koliko i misticizma jer otići sa

ovog sveta možda može biti beg ali i ulog višeg stepena. želim da znate

da bez obzira na cill vi ste opravdali sva sredstva i na ovaj način dosegli

viši stepen komunikacije između dva ljudska bića. ljubav koja se ne

dotiče. ljubav koja se ne zarađuje. besprizorna besprimerna ljubav

bespredmetna nekonkretna večna ljubav koju prenosi samo - reč

ne verujem da je teško voleti vas na taj način. po golоj koži

sadim nove i stare sorte nežnosti. mio vam

bio mir - milomire

novi sad 13.6.2000

3141/512

9677 kajo juče si umesto mene pisala o milomiru. danas je isto vrelo

a uskoro smo i u prašini. da li bi htela da danas pišeš o svom ocu

milorad

2576. hodanje

dragi milorade ti si moj otac

koji me je naučio čitanju misli i igrama

slovima se igraj ljude voli. budi krhak dok stvaraš

da bi bio jak dok živiš. čitav život ti je kćeri moja u

dečijoj igri školice (h. kortasar). hop-hop od zemlje do

neba ako ne pogrešiš. a ako padneš idi ispočetka. ponavljaj

...ćuti. iseci ispeci pa možda i reci. dok slušaš čoveka kako ti priča

ne treba da imaš nikakav izraz na licu. ne skači na prvu loptu. nema

zasede - sve je u opticaju stalno uvek. to su lekcije sa tvojih predavanja

hvala ti. tata ja te volim. skoro kao mamu. drago mi je da ćeš napisati

roman. nadam se da će biti prepun citata i tvojih mudrih i duhovitih

tumačenja tih citata. volela bih da jednog dana napišem roman br. 2

koji će biti prepun citata iz tvoje knjige i mojih koliko-toliko mudrih

komentara. moj će biti nastavak tvog kao što sam i ja

pretpostavljam nastavak tebe. a sada izlazimo na

glavni put. mio vam bio mir - milomire

mio ti bio rad - milorade

novi sad 14.6.2000

život je

dosezanje

ja sam snaga misli koja od misli čini bajku

ja sam volja koja se preobrazila. sveljubavlju se za nemoć venčala

ljubav je (uvek) prevrednovanje

moje telo je samo mesto kroz koje struji ljubav

učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje

ružo

lutanja

kad god

bih se

zaružio

ti si

podstakla

lutanje

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

sve više milujem ono što gledam

2. februar 2026

27819. dan mog života

3121/532

9582 vraćajući se iz škole prvak skače uvis pokušavajući da dohvati grane oraha

9583 vrućina isušuje iscrpljuje. nema hlada preti mi sunčanica

9584 na ovoj pripeci zvuk vetra u krošnjama me podseti na pljusak

9585 prođoše dvojica radnika na biciklima. na

kormanu im okačene plastične kese sa jagodama

9586 u hladovini pokušavam da se otvorenih usta rashladim i napijem svežeg vazduha

9587 je l bibliju. kolko je sati. ja malo jeo. ti korziraš. pa dobro sada

je zeleno. svuda je lepo ići izgovorio je u jednom dahu moj čobanin

vlada kulpinac ugledavši me kako čitam u hodu

9588 ja sam treptaj leptirovih krila koji će dovesti do nenasilja

mladić okopava papriku

2560. hodanje

muškarci će gajiti svetlost (neće biti ni policije ni vojske)

hrabri će biti najnezaštićeniji. korakom će se leteti a srcem

rađati. sve će vaskrsnuti i živeće u razgovoru. osetio sam:

lepotu činim i ja. hodanje posvećujem devojčici koja

je ovih dana silovana od više mladića samo

zato što je drugačije boje kože

novi sad 25.5.2000

3122/531

9589 hodamo nemanja živanović i ja za tajnu i dolinu ćerke kaće čelan i vlaste delimar

9590 volim da sanjarim o potpunom siromaštvu koje je tako

izdašno nemaš ništa i stalno si napolju kaže nemanja

9591 95. samo se lutanjem svaki gubitak preobražava u slobodu

prosanjariti prirodu

2561. hodanje

hodanje posvećujem devojčici koja je

ovih dana silovana od više mladića samo zato

što je drugačije boje kože. sve što je daleko

postaje blizu i ceo svet je već jednom

bio samo cvet

novi sad 26.5.2000

3123/530

hodanje za branka ilića

2562. hodanje

koga ne poznajem i za sve one koji su privođeni

zabranjivani prebijani i osuđivani u ovim krajevima ovog

proleća dve hiljadite. branko ilić je dvadesetogodišnji mladić koji

je juče u majici na kojoj je pisalo živi pozvao mlade ljude da pođu

u crkvu da se pomolimo bogu za duše policajaca koji će nas prebiti i

duše roditelja koji neće biti sa nama. hodam u limanskom parku zapada

sunce vrelina se smiruje. jedino uzaludnost nije uzaludna. hodam sa željom

da 28. maja 2001 kroz godinu dana 3488. dana ruže hodam sa živim zdravim

i radosnim brankom ilićem. ono što izgleda da niko ne razume jeste da ljubav

može biti samo jednostrana. da nijedna druga ljubav ne postoji. ako uključuje

manje od potpunog davanja nije ljubav tarkovski. dragana varadinac sedi

u travi. pozivam je da mi se pridruži u poslednjem krugu hodanja za

branka ilića i sve one koji su privođeni zatvarani prebijani i

osuđivani u ovim krajevima ovog proleća dve hiljadite

sve što je daleko postaje blizu i ceo svet je već

jednom bio samo cvet. dragana mi je

donela jabuku

novi sad 27.5.2000

3125/528

9592 čini u meni sebe tako sam se juče molio

9593 naoblačilo se uživam u rashlađenom vetru. koža se odmara

9594 ja sam iz šume izleteli kos

9595 podigao sam sa zemlje zlatnu grančicu imele

9596 u letu iznad topole se tuku ptice. dve vrane protiv

žutih upola manjih ptica. graktanje protiv munjevitosti

9597 sve više primećujem kako mi je u pogledu sve manje znatiželje

9598 sve manje stvari gledam na ovom svetu

9599 sve više milujem ono što gledam

9600 96. lutanje me suzi u tačku nestanem lutanje tek započinje

cvetaju lipe

2563. hodanje

sedim pored otvorenog prozora

hladan vazduh ulazi u sobu i miluje

me po mišici leve ruke. sumrak je. plešem

šakama po vazduhu sa željom da nešto iz

njih poteče i na hartiju ali ne mogu više ništa

da zapišem… dovoljno je da samo budem

dragana mi je donela jabuku. neka umesto

reči teku veče dunav i miris lipe

novi sad 29.5.2000

3126/527

9601 i obuvši noge u pripravnost za jevanđelje mira ef. 6.15

9602 krenuh u utorak

9603 saginјem se lišće sa zalelujanih grana me dodiruje po glavi

9604 laste mi lete ka licu

9605 ruža je hodočašće telu kroz koje od stopala do potiljka pleše vaskrsenje

9606 ruža je hodočašće rečima koje svojom poezijom milovanja i ljubljenja hrane život

9607 ruža je hodočašće slikama koje obnavljaju tišinu-prazninu iz koje sve nastaje

9608 čujem svoje korake po travi spustim glavu i

primetim noge kako se njišu iz bokova - jesam

9609 jesam isti kao i sva stvorenja ljubav ne deli samo ljubi

u tvojoj koži

2564. hodanje

vraćam se obuven prašinom

sa puta. prekrila mi patike i podigla

se do kolena. pozdravljam dolores čaćе

sa željom da i tamo gore po nebeskoj prašini

hoda. neka umesto reči teku veče dunav i

miris lipe. počinju da zvone seoska

zvona - golubovi poleću

sa krovova

novi sad 30.5.2000

3127/526

9610 ranoga voća želi duša moja mih. 7.1

9611 volim kada se na stazi pojavi zavijutak ili uzvišica jer me podsete na

vratolomije avanture i maštanja koja sam osećao na takvim mestima u detinjstvu

9612 obasjao me je sjaj iz očiju siromašnog dečaka

9613 radnici koji su okopavali polje pasulja penju se na

prikolicu traktora. hraniće me njihovih ruku delo. hodam za njih

9614 hoćel pobro viče me iz daljine moj čobanin i maše mi čobanskim štapom

9615 stotine žaba uskaču u baru kada čuju moje korake

9616 iza mojih koraka vijuga postojanje - plava ruža

9617 zašlo je sunce toplota je pala na obodima se nebo naoblačilo lakše je hodati

hoćel

2565. hodanje

još 526 dana do kraja ruže a 526-og

dana ruže 17. aprila 1993 hodajući od

podgorice do cetinja sam zapisao: kako

mi prepone u bolu ljubе napor. svakodnevno

hodanje i jeste svakodnevno umiranje. počinju

da zvone seoska zvona - golubovi poleću

sa krovova. hoće hoće pobratime

novi sad 31.5.2000

3128/525

9618 jednostavno opet prvi juni

9619 a ovo je ljubav: da hodamo po zapovestima njegovim

ovo je zapovest kako čuste od početka da po njoj hodite

9620 prva zapovest: po pevanju ptica hodi (tako ćeš biti i na zemlji i na nebu)

9621 druga zapovest: treperenjem lišća hodaj

9622 treća zapovest: hodaj ravnom linijom horizonta

9623 četvrta zapovest: hodaj najvećom površinom plavоg (nebo)

9624 peta zapovest: diši

9625 šesta zapovest: uživaj u svim šumovima

9626 sedma zapovest: sunčaj se

9627 osma zapovest: lezi na zemlju

9628 deveta zapovest: hodaj sa ženom (hodam sa tijanom radosavljević)

9629 deseta zapovest: hodaj sa muškarcem (hodam sa miroslavom mandićem)

hodajte do mile volje

2566. hodanje

hoće hoće pobratime

zapovestima svojim budi

novi sad 1.6.2000

3129/524

9630 sličan sam svemu

9631 sličnošću sam izgradio svoj lik: ni nalik nikome

9632 sada je nebo samo plavo

9633 sve se svelo na mir. mir na sreću

9634 hodam po travi posutoj čičkovima. tri ptice obleću i sleću na polje soje

9635 u jednoj sam dolji zemlja iznad mene kao da me grli svojim bokovima

9636 automobil podigne oblak prašine koja leti ka

nebu. prašinom kao da zemlja ponovo dobija krila

9637 u gradu sam ovde nema prašine ali je ja nosim sa ponosom sve do kolena

9638 97. sve me je izneverilo sem lutanja i zato mu se prepuštam

hodanje za prašinu

2567. hodanje

hodajući po prašini setih se vrućina u

detinjstvu i musavluka po celom telu. od palčeva

do ušiju. oh da i podbijenih palčeva. već nekoliko

dana sam propuštao da zapišem sliku seljaka koji bi

se na traktoru vraćali sa polja a bili posuti prašinom

po šeširima košuljama čakširama i sandalama

zapovestima svojim budi. sa znojem

lica svoga ješćeš hleb

novi sad 2.6.2000

3130/523

9639 dan sam počeo sa sedam i po kilometara viška od juče. prija mi to. samo ću se šetati

9640 vrućina je prošlo je podne miriše ugrejalo drveće

9641 prišao mi je mršavi stidljivi dečak i pitao izvinite dal

znate koliko je sati. pružio sam mu ruku sa satom da sam pogleda

klimnuo je glavom i rekao hvala. uvek me uzbude stidljiva i nesigurna bića

9642 prvi put vidim autobiografiju aleksandra tišme u izlogu. kada

mi je pričao pre neki dan o njoj bio je radostan jer joj je dao naslov

sečaj se večkrat na vali

2568. hodanje

bila je to posveta napisana u jednoj svesci od

pre pedeset godina. aleksandar se ne seća više ko

je devojka vali ali njena rečenica kao igra sećanja i

zaborava je postala naslov aleksandrovog života

sa znojem lica svoga ješćeš hleb. sve oživljava

novi sad 3.6.2000

sve više primećujem kako mi

je u pogledu sve manje znatiželje

sve manje stvari gledam na ovom svetu

jesam isti kao i sva stvorenja. ljubav ne deli samo ljubi

obasjao me je sjaj iz očiju siromašnog dečaka

sličan sam svemu

sličnošću sam izgradio svoj lik: ni nalik nikome

ružo

lutanja

kad god

bih zalutao

ko i sada

ti si mi

bila

ruža

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima