Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
428869
pupoljak
DOBAR POČETAK
10192 - 10224
blaženstva
Ponedeljak je.
Dobar dan za početak.
Sva ovogodišnja blaženstva su već u meni iako nenapisana.
Hodam sa Minom Novčić. Zapisuje moje reči.
Prolazimo pored Botaničke bašte. Tamo je moja Magnolija.
Drvo koje sam posadio 2004. za knjigu Ja ime.
Drugi je radost.
Drugi je ljubav.
Drugi je sloboda.
Da li si Tii za mene radost ljubav sloboda? – pitam Minu.
Jesam i verujem da ću još više biti – kaže Mina.
Počinje jednogodišnja borba za ovu knjigu. Smirujem se.
Hodam sa Kajom pored Nebojšine kule. Pada sumrak.
16:19h. Upalila su se ulična svetla.
Za koji dan će se jasno videti kako dani postaju duži.
Proleće je već tu. Za njim i leto. Za letom jesen. Posle jeseni zima.
Nova zima. Ne ova zima. Ali svaka zima.
Večno proleće.
Uvek je dobro biti pored reke.
Uvek u vazduhu.
Nesebično i neprestano sijati svojom svetlošću.
Ne piše mi se više...
Bova nasred Dunava mi je privukla pažnju.
Promiče kišica.
Ne piše mi se više. Sluša mi se Kaja.
Kisnemo. Slušam Kaju i kišicu.
Sada je već prošla ponoć. Skidam prstenje.
Svako blaženstvo je poverenje u blaženstvenost.
Radujem se blaženstvima.
Zevam ali im se radujem.
Tetovaža žutog drveta na ruci mi je još crvena od upaljenosti kože.
Pre dva sata sam nacrtao drugu Plavu ružu drugi crtež Treće desetogodišnje slike.
Duboka je to plava.
Vrtložna i smirujuća.
Počeo sam da pišem i dnevnik Treće desetogodišnje slike.
Utorak je.
JELENA HOLCER I TANJA MARKOVIĆ
10225 - 10257
blaženstva
Harem ljubavi je Hram duše i Svemirski ružičnjak.
Harem ljubavi je dom ljubavi.
Harem ljubavi je mesto gde ljubav sama sobom ljubi. Obnavljajući sebe sobom.
Neprestano plešući Harem ljubavi leči i sumnju od same sumnje.
Harem ljubavi je telo kojim teče duhovna krv.
Haremom ljubavi ljubav se prostire do svakog Svemira.
Svih ćelija.
Haremom ljubavi nikada više ništa neće biti staro i sve staro će se preobraziti.
Haremom ljubavi je nestala sebičnost.
Haremom ljubavi hrljenje je mera stvari.
Harem ljubavi se samo u zanosu može živeti.
Harem ljubavi na smiraju počiva.
Haremom ljubavi nestajem u svakome i vaskrsavam u svemu.
Haremom ljubavi ljubim ljubav ljubavlju ljubljenu.
Prapoverenjem se menjam u leptira.
Harem ljubavi je ludina ljubav jer samo luda ludom ljubavlju Božijom ljubi.
Samo ljubav ludo voli.
Harem ljubavi je jedna jedina familija.
Jedno jedino ime.
Harem ljubavi je ime ljubavi.
Harem ljubavi je neposedovanje ljubavi.
Stvaranje ljubavi.
Harem ljubavi je venčanje.
Harem ljubavi se živi u samom sebi i tako ljubav biva sve jača.
Harem ljubavi je Bog.
Harem ljubavi je ujedinjenje svih bića u jedno biće kojim Biće jeste.
Haremom ljubavi verujem da se ni ljubav ni reč ljubav ne mogu istrošiti
od suvišne upotrebe nego preporoditi i zato ću ih neprestano upotrebljavati.
Postojeći Haremi ljubavi čuvaju jedinstvo
sveta. Bez Harema ljubavi svet bi se raspao.
Harem ljubavi je ustanak u ljubavi. Ljubav je zauvek ustala.
Harem ljubavi je zanos u promenama.
Harem ljubavi je Srešćemo Se Mi Ponovo.
Harem ljubavi je umiranje.
Harem ljubavi je 129600 blaženstava.
VARIJACIJA NA BREHTOVU PESMU ZADOVOLJSTVA
10258 - 10290
blaženstva
Prvi pogled kroz prozor ujutro Zvuk kiše u toplom krevetu
ponovo pronađena stara knjiga prvi gutljaji kafe
oduševljena lica mir za stolom
sneg kiša
smena godišnjih doba misli o Jeleni
novine širenje
pas skupljanje
dijalektika disanje
tuširati se izaći na vazduh
plivati smirenost
stara muzika veliki pevači
udobne cipele meke patike
shvatiti sagledati
nova muzika neprestana muzika
pisati pisati
saditi sejati korake
putovati piti multivitaminski sok
pevati slušati
biti ljubazan. biti prozračan.
Miris Dunava.
Kišno sivilo.
Sivilo reke.
U magli.
Mahovina na kamenju.
Uživanje u hodanju.
Izazov umesto podsticaja.
Jedan dobar razgovor.
Jučerašnja radost u duši još traje.
Nemam reči – rekao je plačnim glasom
beskućnik ljudima koji su mu doneli hranu.
Misli o Ani.
Kožare zimske jabuke.
Voleti Minu.
Kiša pred san.
PREPODNE
10291 - 10323
blaženstva
Od
grumenja
reči
mogu
napisati
sva
blaženstva
ovoga
dana
sa
uverenjem
da
ništa
nije
lepše
od
grumena
zemlje
u
šaci
na
koji
padaju
suze
radosti
sve
dok
se
ne
raspadne
u
pesmu
samu
SKORO HEROJSKI
10324 - 10356
blaženstva
umalo da zaboravim
da zaboravim
da ih napišem
da ih napišem
blaženstva dana
blaženstva dana posle ponoći
posle ponoći dana u kome sam osetio radost u duši
u duši mi je radost iako mi se spava
iako mi se spava pišem
pišem iako mi se spava
spava mi se iako bi trebalo da pišem
iako bi trebalo da pišem spava mi se
spava mi se iako slušam Čarls Mingusa (Charls Mingus)
volim da slušam Čarls Mingusa
kada mi se ne bi spavalo lakše bih pisao
ali i ovako pišem
to mi je dovoljno sada kada mi se spava
jer mogao sam ih i zaboraviti
i onda ne bih ništa napisao
ovako ipak pišem
jer me Tii podsećaš da pišem
kada zaspim Tii me budiš da pišem
napuštam pomorandže iz snova da bih ih i u blaženstvu spomenuo
ponovo se vraćam pomorandžama
budiš me
pišem
želeo sam da se probudim pre nego što me Tii probudiš da pišem i nisam uspeo
Tii si svedok težine sa kojom pišem
dvadeset deveto blaženstvo je svedok napora koji ulažem da ostanem budan
izvini jer tako teško pišem
iako su ostala još samo tri blaženstva ne znam kako da ih napišem
da li bi mi možda pomogao beli konac
ili reči koje jedva izgovaram
BISENIJA BISENIJA
10357 - 10389
blaženstva
Bisenija nikada Tii nisam rekao kako sam teško podneo Tvoje bočne udare.
Jovanka nikad Tii nisam rekao koliko je teško živeti u Tvojim prnjama.
Milena nikad Tii nisam rekao da si me toliko nervirala da si me time
hiljadu puta ubila a ja sam jednom pomislio da Te stvarno ubijem.
Simonida Tii ni ne znaš kakav je užas biti dete psihijatrijskog bolesnika.
Dragice Tvoje posedovanje Tihomira me je teralo da se
krljam do kraja kako bih sa sebe sprao Tvoju ljigavu sebičnost.
Slavenka zašto mi nisi omogućila sve ono što si rekla da hoćeš?
Ljubice zašto si uvek lagala u stilu ja nikada ne lažem?
Jelena zašto mi nisi pomogla da se izvučem iz teškog alkoholizma?
Jelisaveta mene vređa to što mi nisi davala ono što mi je bilo
potrebno a ubija me ono što si mi davala a nije mi trebalo.
Olga Tii si me svojim savršenstvom ućutkala.
Mirjana i jezik ću svoj odseći samo da bi Tii umuknula.
Violeta Tvoji odbrambeni mehanizmi su stvorili upuvanu energiju zbog
koje sam ja postao prdež bez mirisa koji se slepo bori za svoj smrad.
Đurđa kupio sam Tii novu šerpu a Tii nikada u njoj nisi kuvala.
Spomenka volim Te zato što si prvo deset godina nosila moje iznošene cipele
a onda kupila šest Bruno Magli cipela koje već pola godine nisi otpakovala.
Zorana uživam u punoći Tvog stana koji je divno ispunjen nameštajem stvarima i
odećom naših predaka tako da lepo mogu da sagledam istoriju poslednja dva veka.
Ružo doneću Tii puno sapunčića i peškira sa
puta kao što si ih i Tii nekad donosila iz hotela.
Goranka mnogo Tii hvala što si mi oprala patike šamponom za kosu.
Kada je pala kiša pretvorile su se u dve ogromne lopte sapunice.
Žuža sve pesme koje pišem za Tebe čitaću
na Šumadijskim metaforama i ove godine.
Melanija doći ću sutra da Tii nauljim šarke na vratima i više Tii neće škripati.
Bosiljka kuvaš grašak k'o od šale.
Sonja kada sam Te ugledao na Bulevaru dotrčao
sam do Tebe da Te ponudim bombonom.
Aranka znaj da znam kako si me rodila i koliko si bola u porođaju
podnela i koliko si strahovala da li ću preživeti. Znam da znaš da Te volim.
Ceo život si mi posvetila i zato Te volim Severina.
Suzana zbog Tebe hodam na rukama.
Persida važno mi je što mi veruješ i kada
Te lažem jer Tii jedina znaš da Te i onda volim.
Milka puno mi je pomagalo u razvrstavanju suvog veša
to što si koncem obeležavala moje i sestrine gaćice.
Gordana uvek si se plašila kad sam bio hrabar ali ja sam
i tada osećao da se Tii i pored straha mnome ponosiš.
Vesna volim Te kad pevaš u dnevnoj sobi.
Slobodanka nikada nisam u životu bio ponosniji nego kada bih video
sjaj u Tvojim očima dok si provodila vreme u društvu Tvojih prijatelja.
Dubravka jedva sam čekao da Te vidim u onoj Tvojoj haljini bez rukava.
Gertruda uvek me uzbudi kada Te ugledam u masi ljudi i osetim Kakva si Tii plavuša!
Milunka umirivalo me je kada bih čuo da si
u WC-u pustila vodu jer sam tako znao da si tu.
Bisenija volim da se s Tobom šalim jer Tii si sa sela a najveća gospođa.
SVAKODNEVICA
10390 - 10422
blaženstva
’Aj’mo momče! – kažem samom sebi.
Čitaš o sebi čitajući mene!
Radostan sam dok pišem da bi se Tii radovalo dok čitaš.
Sve je jasno. Svako zna šta treba da čini.
U rokovnik za ovu godinu pod naslovom svakodnevica
napisao sam ono za čim žudim svakoga dana
Bog
Osmeh
Bezbrižnost
Nevinost
Pažljivost
Samo voleti
Hodanje
Čitanje onih koje volim – čitanje na engleskom
Muzika
Istezanje
Odmaranje
Rad
Sveta nepredvidljivost
Laka ishrana
Palo je veče. Hladno plavo veče.
Malopre sam završio crtanje Plave ruže.
Sve više me uzbuđuje dubina i prostranstvo Plave ruže.
21:15:36h. Upalio sam mirisni štapić da me osveži
i da mi da snage da ne zastajem u pisanju.
… već sam zastao...
… pisaću nasumice… sagnuo sam se i dotakao pod...
... tapšao sam šakama… nastavljam levom po obrazu...
... zevam… napolju je hladno…
... duša mi je sa onima koji spavaju pod vedrim nebom...
... zamišljam kako sva preostala blaženstva bacam
u vazduh da ugreju one kojima je hladno...
... pomislim na ribe...
... na pšenicu koja je nikla...
... potrošen sapun...
... strah koji sve blokira...
... noćašnji san o butinama koje ne mogu da podnesu teret na leđima...
... ’aj’mo momče! – još jednom kažem samom sebi...
... hteo sam bezrazložno da ustanem… nisam…
... uvek volim kada u pisanju osetim prisustvo...
... prisustvo je važnije od svega ostalog u blaženstvima...
... lelujam levom rukom...
... volim da pišem ramenima...
... volim da Te volim ramenima…
... na terasi su hladne jabuke i hladan kompot od šljiva...
... kada stignem do 33. blaženstva popiću hladan kompot...
… podsećam se da nikada ne zaboravim na radost i lakoću pisanja...
... da ne zaboravim sestre i braću u zatvorima i ludnicama...
... hrabro dete...
... tetovaže na nogama...
JE JE JE TAKO JE
10423 - 10455
blaženstva
Radujem se prvom blaženstvu današnjeg dana.
Radujem se deset hiljada četiristo dvadeset
četvrtom blaženstvu sa kojim ova knjiga ljubi.
Ljubi neljubljene.
Ljubi one koji ljube.
Radujem se što sam malo odmakao.
Odmicanjem sam se primakao sledećem
blaženstvu za koje u ovom trenu ne znam ni ko je ni šta je.
Zovem ga Odmakli Dan.
Odmakli Dan znači da je dan na izmaku.
Radujem se svakom blaženstvu koje napišem.
Stvoreno je svest o još nestvorenom.
Mislim o jednoj krivini puta na kojoj sam uvek uživao
jer me je posle krivine čekao prav put sa puno trske.
Trska je bila mlada i zelena u proleće i suva i zlatna zimi.
Trske na vetru me uzbuđuju.
Trska ta velika trava.
Trava je velika emocija detinjstva.
Trava je crkva mog detinjstva.
Uznosi me trava kada mislim na nju.
Volim savršenstvo običnosti trave.
Obična vrata.
Obična običnost!
Obična Običnosti Tii Si Tako Retka.
Običan strah. Obična pričina.
Obična sujeta. Do zla boga dosadna stvar.
Običan vrabac brat mi zauvek.
Običan magarac.
Obična običnosti sa Tobom lako proslavljam svet.
Obična običnosti Tii si zvuk biča koji se prolama kroz predeo.
Trenuci jutra u kojima smo prešli reku.
Opijenost lepotom koja nas približava jedno drugome.
Tvoja ramena mi zaklanjaju jutarnje sunce.
Bokovima mi nadimaš grudi.
Gledam Tvojim pogledom.
Oblačim Tvoju kožu.
JABUKA BUDIMKA
10456 - 10488
blaženstva
Sedim za stolom pred Crvendaćem i čekam.
Čekam da me počne pisati.
Crvendać?
Crvendać je moj kompjuter.
O njemu sam pisao u prvoj knjizi Miroslav Mandić.
Da li je potrebno da i u drugoj knjizi objašnjavam sve ono što je započelo u prvoj?
Ne i da
i
i nije put između i nije put ka Bogu
i
je
Božiji
put
Ako prihvatiš da je ova rečenica reka možeš se u njoj i okupati.
Ako prihvatiš da je i ova rečenica reka možeš je preplivati.
Ako prihvatiš da je i ova rečenica reka možeš njom plivati nizvodno.
Ako prihvatiš da je i ova rečenica reka možeš njom plivati uzvodno.
.ešpeljan i ežetjan ej ejnavilp ondovzU
Volim da mislim i pišem.
Volim da pišem i ne mislim.
22:29:51h. Sa Minom gledam početak Plavog filma. Snimak crtanja prve
Plave ruže koju sam počeo da radim pet minuta posle početka Nove godine.
Film me vraća u veliku snagu sa kojom sam počeo da radim Treću desetogodišnju sliku.
U filmu pričam o susretu Željka Habeka sa Ilijom Šoškićem.
Volim te plavo.
Volim vas potezi ruke kojima stvaram ljubav Plave ruže.
Plava je bludna čednost.
Gledamo snimak druge Plave ruže. Tek sada sam shvatio kako
je bila dobra i važna energija početka u prvim trenucima Nove godine.
Prva Plava ruža nosi svu radost Svemira.
Radost Reda.
Kako divno blesne svetlost sa mog prstenja dok šakom kružim crtajući Plavu ružu!
Kako su nežni opiljci plave boje koji ostaju na hartiji posle dugog trljanja.
Ne znam kako da napravim prelaz sa prethodnih blaženstava ka sledećim.
To je bio dobar prelaz i sada mogu mirno da nastavim dalje.
Ovim putem na kome je sve mirno.
Putem ka kraju na kome me čeka jabuka.
Hladna i retka sorta jabuke koju najviše volim.
33 KILOMETRA HODANJA ZA STVARANJE
10489 - 10521
blaženstva
Prvi od 33 kilometra hodanja za stvaranje.
Kajo, Rore, Branka i Mina, ljubav i odanost za pevanje i plesanje,
Tebe i Boga – poslao sam poruku Kaji, Roretu, Branki i Mini.
Plesanje je ustanak.
Pevanje je sloboda.
Ljubiti – sloboditi!
Hodam preko polja. Miriše zemlja.
Sloboda je nenasilje i mir ali su oslobodioci često najveći zločinci.
Oslobodioci su često najveći tamničari slobode.
Četiri odvezane koze na travnatoj poljani!
Volim dunavski kej u Futogu.
Čovek iz čamca izbacuje velike cepanice na obalu.
Mudro je živeti pored reke.
Vraćam se nazad. Radost mi ispunjava telo.
Od umora osećam milinu.
Fizički umor spira prljavštinu sa mene.
Milinom se predajem milini svih bića.
Milina je kretanje ćelija.
Milina je kretanje između ćelija.
Milinom zatreperi svaka ćelija.
Milina je razgovor dvojice dečaka.
Milina je kad treći dečak vozi bicikl bez ruku.
Milina za kojom sam čeznuo u zatvoru.
Milina je saobraćajna buka koju ni ne primećujem.
Milina je izloženost koja spašava.
Kada bih odgonetnuo razlog ovog blaženstva milina bi iz njega nestala.
Ljubim bezrazložnu borbu. Borbu za bezrazložnost.
Ja sam borac za igru u borbi.
Borba je spokoj.
Tvoja dužnost je da mi se predaš.
Ispunjava me Tvoja dužnost.
Stvaranje spašava čoveka od smrti.
33 kilometra hodanja za stvaranje.
33 kilometra hodanja za 33 blaženstva svakoga dana.
JA - BUKA
10522 - 10554
blaženstva
Jabuka.
Dovoljna je jedna jabuka.
Dovoljno i jeste jabuka.
Od jabuke dobijam baš ono što od jabuke i očekujem.
Od rata ne dobijam ništa jer od rata i ne očekujem ništa.
Zašto ljudi vole da ubijaju druge ljude?
Jabuka je lepa.
Okrugla.
Ispuni šaku.
Sija se.
Puna je soka.
Crvendać kojim pišem je iBook G4 Macintosh.
Mašine su dobra bića.
Čovek je Božijom dobrotom stvorio mašinu.
Nije dobro kad čovek postane mašina.
Mašina mi daje samo ono što od mašine očekujem.
Jabuka mi je odana.
Mašina mi je odana.
Hej mala crvena hladna jabuko u mojoj levoj šaci!
Hej prstenje na mojoj desnoj šaci!
Hej veselo pisanje sa obe šake! Sa jabukom u jednoj i prstenjem na drugoj!
Radujem se uspehu drugog čoveka.
Osećam svetlost Tvog predavanja kojim mi se vraćaš.
Još si hladna mala crvena jabuko – peva mi Crvendać Jabuka.
Tako je mnogo radosti u pisanju!
Lepi su tragovi koje svakim pokretom ostavljam!
Jasnim glasom peva u meni Bog!
Tako si puna slasti jabuko!
Hladan je Tvoj sok jabuko!
Tako je uzbudljivo ovo što upravo ispisujem!
Radujem se uspehu drugog bića.
Radujem se prstenju na mojoj šaci.
Jabuko pisanja!
PETRA MOJA MALA MO
10555 - 10587
blaženstva
Gnjurac poleće sa vode.
Nema vetra.
Noćašnji sneg se istopio.
Zapalio sam mirisni štapić.
Ovim blaženstvom svedočim ljubav sa kojom ponekad mislim o jednom prijatelju.
Danas ću prvi put videti jednog mladića.
Uvek sam voleo prijateljstvo.
Prijateljstvo me je odvojilo od krvnih veza i približilo duhovnim.
Restartovao sam kompjuter.
Ledeno je. Prijaju mi mekike koje oni jedu – poslala mi je poruku prijateljica.
Volim kada se blaženstva pišu sama.
Snagom vremena koje je u svim stvarima.
Ja čuvam vreme od njegove prolaznosti.
Ja sam trepavica prolaznosti.
Trepnem li sve se promenilo.
Vest je savest u svesti. Vest savest svesti.
Svesavvesteststi
Galeb nadleće vodu.
Iz svakodnevice izranja velika istorija.
U strpljenju je najveća količina adrenalina.
Sivilo Dunava je danas za nijansu tamnije od sivila neba.
Menjam muziku. Osećam duboku zahvalnost prema svim velikim pevačima i muzičarima.
Uskoro ću uživati gledajući Tvoju odsečenu kosu.
Uskoro će prohujati milioni godina.
Ljubav je sada.
Živa je ljubav.
Ljubav živi ljubavlju. Ljubav ne živi životom.
Pišem za život ljubavi.
Živote ljubavi, ne živi! Živote ljubavi, ljubi!
Kad ljubav ljubi – ljubav peva.
Pevanje pleše...
... nestajemo...
... moja Mo...
DOK ČEKAM DA MI SE POJAVI PRVO BLAŽENSTVO DANAŠNJEG DANA
10588 - 10620
blaženstva
... mogao bih zamisliti let i zvuk bumbara...
... prašinu koja se diže za automobilom...
... sidro koje pada u vodu...
... trenutak u kome tigar kida meso...
... jelena koji gleda ka planinama...
... vrata se zatvaraju za priču koja tek počinje...
... pohranjene slike u mozgu me vraćaju detetu u meni...
... greškama koje sam načinio u pisanju...
... muva poleće sa balege...
... otpada jabuka...
... napaljena žena izgovara dobre reči...
... danima neprestano pada kiša...
... bol podbijenog palca...
… Volim Te Lina...
... zamislim metaforu koja me obraduje...
... ponavljanje me zanese...
... analogija me osvesti...
... sintagma ozari...
... aprosdoketon (grč.neobična, iznenadna reč) me promeni...
... lagano slećem na vrh grane usamljenog drveta u predelu...
… dani i noći...
... dete na kolenima...
... nikada dosta...
... tanano...
... rađanje nove duše...
… okretanje stranice knjige u hladnoj sobi...
... strana planine kojom se spušta čovek – strana planine kojom se uspinje...
... prosjačka vrećica u koju verujem...
... putevi mišljenja me dovode na početak mišljenja i na početak puta...
... mogu da zamislim šta misli svako biće...
... dolazi očekivani...
... stiže proleće...
... kako je lep jednakostrani trougao...
ETO TAKO TO IDE
10621 - 10653
blaženstva
Izgubljen sam.
Ne bojim se.
Uživaću dok se ne pronađem.
Sve je dobro.
Sija sunce.
Boli me glava.
Proći će.
Skuvaću supu.
Opraću osušeno mastilo sa pera.
’Aj’mo još jedan krug istog!
Izgubljen sam. Neka sam.
Ne bojim se. Smešim se.
Uživaću dok se ne pronađem. Teglim se.
Sve je dobro. Slušam bluz.
Sija sunce i hladnoći je lepo.
Boli me glava. Pretrnuo sam.
Proći će. Samo strpljivo.
Skuvaću supicu.
Opraću osušeno mastilo sa pera.
Ustajem od stola... uzimam pero...
Ponoć je. Sve sam obavio.
Nisam se još pronašao ali sam uživao.
Ispratio sam sunce.
Skuvao sam jednu vegeta i dve paradajz supe.
Pero sam oprao obrisao i osušio.
Zbog neodgovornosti i uspavanosti bližnjih stvari
oko prvog dela ove knjige su se zakomplikovale.
Da bi sve bilo dobro digao sam ruke od svega.
Bližnji će biti odgovorni i probudiće se!
I dalje verujem da će od 10. do 15. marta biti
odštampan prvi deo Miroslava Mandića. (Tako je i bilo)
Već nekoliko dana me boli peta.
Boli me oko pete.
Verujem da će i taj bol proći.
Verujem da je dobro što sam i dalje izgubljen.
STANA RISTIĆ
10654 - 10686
blaženstva
Ovolicno je.
Treperi.
Ne postoji ali ga opisujem.
Bezimeno je ali ga izgovaram.
Opipavam ga pod prstima.
Tražim mirisom.
Misli me i lepo mi je.
Osećamo se i uzbuđujemo.
Opovrgava me.
Luđe je od mene.
Sve može.
Ne liči ni na koga.
Bezukusno je a najukusnije.
Pobegne mi.
Prevlada.
Nemoćan sam.
Iskušava me.
Da jeste ne bi bilo.
U pticama je.
Ne izneverava.
Prepuno je ljubavi.
Dugo ćutimo.
Razumemo se.
Užarimo.
Pleni me svojom neizgovorljivošću.
Nepodsećanjem.
Mitološko mu je otac.
Bajkoliko majka.
Apstraktno sestra.
Konkretno konkretno.
U iskustvu bez iskustva.
Spasilo me.
Živo bilo!
TII REČ
10687 - 10719
blaženstva
Na! Uhvati ovu reč!
Detence je.
Slonče.
Prigrli je.
Svi slonovi će Te prihvatiti kao svoje.
Slonovi vole da lete nebom.
Temena trouglova da se spajaju.
Isto voli da porodi isto.
Niko nije nemoćniji nego živi Bog.
Sama reč.
Reč drugoj reči.
Druga reč trećoj.
Treća usni.
Usna usni.
Usne usminama lete i nose celo telo ka gore. Iznad uma.
Um i usne.
Ko ljubi krhkost – Svemir je.
Um ljubi.
Usne misle.
Reč hoda.
Nosi Te reč.
Reč početka.
Početak reči.
Trenuci gavrana.
Reka šlepa šlep.
Volim dobar smeh.
Gadim se lošeg smeha.
Sramota me je zbog sramote.
Radujem se divljenjima.
Trčim neprestano.
Hteo bih prvo Tebi da pročitam današnja blaženstva.
raširio sam ruke
Doleti mi reči moja.
BOG JE ŽIV ZATO ŠTO JA NJEMU ŽIVI ŽIVOT DAJEM
10720 - 10752
blaženstva
A Saul videći da je David veoma srećan, bojaše ga se – 1 Sam.18,15
Čovek se boji sreće.
Sija sunce. Koja sreća!
Kada je Bog bio u telu čovek Ga je lako ubio.
Skuvao sam kompot od šljiva. Koja slatka i pitka sreća!
Život živi od Života.
Život živi od svakog ko živi.
Ljubav živi od Ljubavi.
Ljubav ljubi svakim ko ljubi.
Živim uprkos drugima!
Ljubim uprkos sebi!
Mogu da napišem šta god želim.
Jedan muškarac upravo ulazi u jednu ženu. Kako je večnost srećna!
I usklik je srećan!
Marama je lepa licu!
Vidljivo je zaljubljeno u nevidljivo!
Nevidljivo čuva vidljivo!
Iznenadne cipele stvaraju put!
Kako je kako srećno kada ga oživim!
Skini oklop kojim se štitiš.
Otvori čelični trezor u kome čuvaš svoje srce da Tii ga neko ne ukrade.
Srce se ne može ukrasti.
Srce se može samo dati.
Srce žudi da kuca u svačijim grudima.
Svako srce je srce svih srca.
Jednom sam hodajući napravio srce svih ljudi koji su tada živeli na Zemlji.
Uvek sam bio i jesam samo pesma.
Paučina na zidu.
Prašina koju majka metlicom prikuplja u đubrovnik.
Beba je živi Bog.
Kakav je samo raonik taj obični đubrovnik!
Kakvo je samo seme ta neprepoznatljiva sreća!
Namah me oduševi jedan mah.
EKRAN
10753 - 10785
blaženstva
Nevinost kompjuterskog ekrana kao i bela hartija traži
reči koje će je deflorisati i povesti ka novoj nevinosti.
Belina ekrana je načeta i postaje ja.
Ispunjava me nevinost ekrana.
Prozirna belina.
Ekran je vodenast.
Zavodljiv.
I podatan.
Ko je koren reči ekran?
Možda ovo i nije ekran jer se na njega slika ne projektuje.
Neko će me već naučiti više o ekranu.
Lepo mi je što tekst nastaje i teče horizontalom. A zatim se…
vrhom
penje
vertikalom
i
uvek
kreće
sa
dna
Čitanje je horizontalno i vertikalno.
Primanje je horizontalno.
Preobražavanje vertikalno.
Gde me odvede nevinost!
Nevinost je uvek začudnost.
Ružin pupoljak.
Danas ću prvi put čitati Miroslava Mandića pred nepoznatim ljudima.
Verujem da su se blaženstva osnažila i da su spremna da budu blaženstva svakome.
Sve mi više znači svakodnevno crtanje Plave ruže.
Idem da nacrtam današnju.
Dok je crtam Mina je snima. Tako radim Prvi desetogodišnji film.
8:46:52h. Za pola sata dolazi Branko Popović pa polazimo za Beograd.
Isključiću kompjuter… spakovati ga... nacrtati Ružu...
Prošla je ponoć. Opet sam pred ekranom.
Potrošio sam se u lepoti pesme.
Čula mi zamiru.
Odan sam Umetnosti 33.
Radujem se nedelji.
Slušam dvojicu saksofonista.
Duvaju milozvučno.
Bubnjar samo kruži četkicama.
SLAGANJE DRVA NA DRVA
10786 – 10818
blaženstva
Promiče sitan sneg.
Hladnoća ulazi kroz prozor. Osetim je na rukama.
Glavu sam pokrio maramom. Uvući ću se i u treće ćebe.
Sa trećim ćebetom je prijatnije.
Ovih dana čitam o istoriji novca.
Volim dušu novca.
Novac je tako nevin i tako mnogo trpi.
Novac voli one koji ga vole i još više one koji ga razumeju.
Voleo bih da napravim jedan rad sa novcem.
Mogao bi se zvati
Govor novca ili priče koje svojim telom i dušom priča novac.
Dosta o novcu. Barem sada dok pada sneg.
Pisanje odmiče kao i hodanje.
Kada pisanjem odmičem sporo to je kao da ređam iscepana drva jedno na drugo.
Drveće mnogo daje ljudima!
Skuvao sam i treću kafu. Obično ih popijem samo dve.
Za minut i po će biti podne.
Drveće greje ljude. Podne je.
Upravo sam osetio kako je kamenje željno letenja!
Stavio sam da se kuva pola kile sočiva tri šargarepe tri krompira i jedan luk.
Ostaviću to čudo od ukusa na tihoj vatri a ja odoh još sat i po na hladan vazduh.
Bio je to dobro hladan vazduh. Dokuvavam sočivo.
Slušam Šabana Bajramovića. Muzika mi je saveznik.
Poštujem glad i gladne.
Gladne znanja. Gladne dobrote. Gladne muzike. Gladne nežnosti.
Kada jedem sam zamišljam da sa mnom jedu sva bića.
Hladnoća me je izmorila. Klanjam se bolnoj peti.
Dok budem jeo sočivo gledaću vesti na televiziji.
Posle jela ću nastaviti da gledam televiziju i onda ću zaspati u fotelji.
Spavao sam. Jelo je bilo ukusno i podatno. Sada mi je hladno po rukama.
Ipak ću izaći u još jednu šetnju. Voleo bih da mi prosečno dnevno
hodanje u ovoj godini bude 15 kilometara. (Pre deset dana sam shvatio da
to ne mogu učiniti jer me peta neprestano boli – dopisao sam 5. aprila 2006.
Dnevni prosek hodanja za ovu godinu je bio 13.243 kilometara
dopisao sam 1. januara 2007)
Podižem stopalo desne noge da odmorim bolnu petu.
Tiho je bilo hodanje na pustom keju.
Čeka me hladna noć i zahvalnost za topli krevet.
I DANAS SLAŽEM CEPANICE NA CEPANICE
10819 - 10851
blaženstva
Dunavom od jutros plove santice leda.
Sija sunce i hladno je.
Gledam kroz prozor i ne mogu da se načudim prozirnosti stakla.
Staklo je tako materijalno a nevidljivo!
Nevidljivo a kroz njega se sve vidi.
Pitam se kada sam saznao za staklo.
Kao i sa novcem i sa staklom sam odrastao.
Nemam novca ali se nadam da ću preživeti.
Pisati blaženstva o lepoti mirisa borovih šuma.
Preplivavanju na drugu stranu reke.
Izuvanju posle dugog hodanja.
Radostima iščekivanja nečijeg dolaska.
Uskoro mi dolazi Jelena Holcer.
Ljubeći godinama naučio sam da vidim i ljubim biće u svakome.
Biće je isto u svakom biću.
Kada volim jedno biće volim sva bića.
Ispratio sam Jelenu Holcer. Vraćam se. Hladno je. Uživam.
Šakama grejem diktafon da mi baterije ne bi zakazale.
Uživam u hladnoći i samoći.
Zaista je dobra hladnoća.
Zaista je dobro hodanje.
Nose me.
Za stolom sam.
Iscrpljen.
Svako sledeće blaženstvo je spasonosno.
Vodi me krevetu i toplini.
Krhak sam i nežan.
Tvoja ljubav me čini još krhkijim.
Još nežnijim.
Nestajem u Tvojoj ljubavi.
Blizu je ponoć. Sante leda se uvećavaju.
Kako je uzbudljivo doći na kraj dana!
U kutak ponoći nasloniti svoje lice.