Bog Miroslav Mandić Bog

17716 - 17748

blaženstva

 

 

Ponedeljak je. Nežno je što je ponedeljak.

 

Gladan sam preporađanja.

 

Miliona godina koje se šire i skupljaju po beskraju spoznaja.

 

Gladan sam sladostrasnih oslobađajućih grčenja.

 

Koža mi je gladna majčinih usmina i dojki sa kojima se prvo dodirivala.

 

Dodirujem Tii lice. Ponedeljak je.

 

Duboko u mom mozgu sija svetlost ljubavi.

 

Dobro je da je dobro dobro.

 

Dobro je da je drveće umetnost.

 

Gledam Te u oči – dobro je što je ponedeljak.

 

Nacrtao sam krug i podelio ga na 33 blaženstva.

 

Krug ruže.

 

Ruža ljubavi Božije.

 

 Šireći i skupljajući šake pravim ružu u vazduhu.

 

Go do pojasa hodam Suncu.

 

Preko zemljane stazice se svetlucaju tragovi puževa.

 

Leptirić vilin konjic i pčela lete oko mene.

 

Sunce je blesnulo u retrovizoru automobila.

 

Muškarac sa slušalicama na ušima leži na betonskoj ploči i sunča se.

 

Gledam u drveće. Osećam kako mi kroz kičmu prolaze ta velika bića.

 

Pratim put mrava. Kao i svaki put i put mrava je nepregledan.

 

Pada sumrak. Moja devojka me je ostavila ovo jutro – peva Big Bil Brunzi.

 

Noćas sam počeo da čitam Dvojnika Dostojevskog.

 

Knjige su živa bića.

 

18:39h. Kada napišem blaženstva u sumraku bulevara sačekaću mladog prijatelja.

 

Volim da se susrećem pod otvorenim nebom.

 

Sve više je mrak u maloj sobi.

 

Mala sobo – proslavi se.

 

Mrak me raznežuje.

 

Tastatura mi je kao topli krevet.

 

Zavukao bih se…

 

Kako je juče bila nežna moja glad za pičkom!

 

Ponedeljak je. Nežno izlazim napolje.

 

 

  

17749 - 17781

blaženstva

 

 

iz

daleka

d o l a z i

j    a  g  n  j    e

B    o    ž    i    j    e

 

iz

srca

 

putem

putem

p u t e m

p  u  t  e  m

p    u    t    e    m

p       u       t        e      m

p         u         t         e         m

 

su

z    a

m          a

 

o

smeh

o         m

 

bo

s     o

n  o  g  o

 

ne

z  a

š    t    i

ć   e   n   o

 

nogu

p  r  e  d

n   o   g   u

 

ple

 š  u  ć  i    i

p  e  v  a  j  u  ć  i

 

plesom

s v i h   b i ć a

 

pesmom

svim bićima

 

pesmom

po

prašini

 

eh pesme po prašini

 

nežnosti izgubljenog vremena

 

ono što vetar ponese po putu

 

neko je prošao

 

prvi gutljaj žeđi

 

prvi susret očiju

 

pogledom se grudi nadimaju divljenjem

 

 i žuljevi se pridružuju slavi Božijoj

 

otvorene nozdrve pred kišu

 

članci nogu neprimetno obavljaju svoj posao

 

iznenadno je uvek tu

 

saputništvom šutirajućeg kamena

 

poistovećivanjima

 

daljinica izvire iz srca

 

put mi šapuće i odvodi u sebe

 

sveto putovanje sobom je putovanje Tobom

 

čudo slaganja

 

čudo zajedničkih cipela

 

cvećem

 

poljupcima

 

iz

daleka

d o l a z i

j   a  g  n  j   e

B    o    ž   i     j     e

p r e d   l i c e m   j e   T v o j i m

 

 

  

17782 - 17814

blaženstva

 

 

poći ću za ovim rečima

 

verujem da će me one odvesti tamo gde želim iako sada ne znam gde je to

 

one će ići ispred mene i ja ću ih samo slediti

 

po danu i po noći

 

po kiši i po suncu

 

 u celini i svim detaljima

 

kada one budu pevale pevaću i ja

 

kada budu plakale plakaću i ja

 

dok se ne zaustave neću se zaustavljati ni ja

 

kada zastanu zastaću i ja

 

verujem da ću u jednom trenutku i sam postati reč

 

da neće biti nikakve granice između mene i reči

 

da će reči hodati mojim nogama a da ću ja hodati nogama reči

 

da će voda koju popijemo utoliti i moju žeđ i žeđ reči

 

 sada samo idem za svakom rečju

 

kao biseri se nižu reči preda mnom

 

prelazimo preko mora i sedam gora

 

poleću reči – polećem i ja

 

okean je pod nama

plavi beskraj iznad nas

 

lepota se podaje rečima

 

reči su svuda dobrodošle

 

sve nam prilazi

 

neopisivo je reč koja opisuje Ovo čudo neopisivog pred mojim očima

 

sve jedno drugo ljubi

 

rečima sve diše blagim osmesima 

 

vedrina prožima i mene

 

hej pa to sve pleše

 

hej sve peva sa rečima

 

plešem i ja

 

pevam i ja

 

vrtimo se

 

nestajemo

 

rečima

iz

daleka

d o l a z i

j   a  g  n  j   e

B    o    ž    i     j     e

p r e d   l i c e m   j e   T v o j i m

 

 

  

17815 - 17847

blaženstva

 

 

Kada je u tmurnom toplom prepodnevu 28. septembra 2006. počeo da piše

svoje prvo blaženstvo Miroslav Mandić nije znao dokle će ga ono odvesti.

 

Pomislio je na stotinak prvih rečenica iz čuvenih

knjiga koje se nalaze u njegovoj knjizi Varšava.

 

Počinješ čitati novi roman Itala Kalvina – Ako jedne zimske

noći neki putnik... Baš je to lep početak pomislio je Miroslav Mandić.

 

Ne misleći o čemu će pisati Miroslav Mandić je sa

uživanjem gledao kako prstima tipka po tastaturi Crvendaća.

 

Želeo je da još posmatra to tipkanje pa je nastavio da piše i gleda kako piše.

 

Samo da prstima skačem po tipkama kao sa kamena na kamen u nekom potoku.

 

Sa kamena na kamen i odoh u bajku pomislio je.

 

Prsti mi skaču kao košute.

 

Miriše šuma i potok je mlad.

 

Košuta prelazi potok i izbija na poljanu.

 

Košuta je zastala da bi Miroslav Mandić mogao

da nastavi da piše i gleda u prste a ne u košutu.

 

Lepota prstiju dok tipkam po slovima je tako lepa pomislio je Miroslav Mandić.

 

Košuta su slova k  o  š   u  t  a.

 

Slova slova su slova slova.

 

Ono što mislim su slova ono što mislim.

 

Bolje je da ne mislim nego da gledam prste kako tipkaju.

 

Prsti tipkaju džentlmenski.

 

Nežnost pri dodiru bilo kojeg slova prožima Miroslava Mandića.

 

Samo jedno blago tap po dirki izazove muziku slova.

 

kada dodirnem slovo v ono me vijori

 

kada dodirnem slovo m ono me mene

 

I slovo v i slovo m sam dodirnuo zatvorenih

očiju da bi muzika slova bila izabrana slučajem.

 

Tastatura je Miroslavu Mandiću igralište.

 

Na igralištu se mogu igrati koliko god hoću pomislio je.

 

Neka se niko ne ljuti što se igram – igralište je mesto za igru.

 

U igri je najviše savesti i saosećanja.

 

Svaki pokret u igri proslavlja tren.

 

Zar se mojom igrom ne zagreva svačija duša?

 

 samim ? svako je pitanje lepo

 

Igra se polako privodi kraju i podseća me na uglove igrališta.

 

Uglovi igrališta spajaju svačije srce sa srcem junaka.

 

Srce košute i srce svakog slova.

 

srcem

iz

daleka

d o l a z i

j   a  g  n  j   e

B    o    ž    i    j     e

p r e d   l i c e m   j e   T v o j i m

 

 

  

17848 - 17880

blaženstva

 

 

Vrana iz visine ispusti orah da se razbije i onda pojede jezgro.

 

Juče sam izvadio dva prednja donja zuba.

 

Hvala Danki Vodopivec divnoj zubarki i Milanu

Popoviću koji će mi platiti novu gornju i donju protezu.

 

Svake noći se probudim i čitam Dostojevskog.

 

Nosim belu košulju.

 

Promenio sam vodu u vazi sa ljubičastim cvećem.

 

Upravo sam se počešao po nosu.

 

Slušam Ajsberg Slima. Voleo bih da nešto više saznam o njemu.

 

Upalio sam mirisni štapić magnolije.

 

Voleo bih da kupim i zelenu brojanicu.

 

Potrošio sam kolonjsku vodu za posle brijanja.

 

Nove patike me povremeno žuljaju na različitim mestima.

 

Dok sam juče snimao zube morao sam da

skinem minđušu sa uha prvi put posle tri godine.

 

Kada je Aleksandra Mirimanov primila poruku da sam izvadio

zube poslala mi je poruku da se njeni zubi dive mojim zubima.

 

Pomeram prste na nogama da ih malo ugrejem.

 

I danas ću jesti grožđe.

 

I danas ću nacrtati Plavu ružu.

 

I danas ću snimati Plavi film.

 

ja

sam

pesma

koja

peva

da

preživi

i

tako

postane

pesma

 

Pesmo Tii si žar moga pevanja.

 

Pevanje je srce bivanja.

 

Moguće je iznova osetiti da je sve u redu samo zato

što postoje pesnici – poslala mi je poruku prijateljica.

 

Upalio sam mirisni štapić mogre.

 

Slušam Henka Vilijamsa.

 

Krv peva.

 

Krv peva pesmu krvi.

 

Pesma krvi peva pesmu pesme.

 

Slušam Henk Vilijamsa Juniora (Hank Williams Jr.).

 

Jebeno su jebene sve nežne pesme.

 

Sve žene su Sent Luis bluz žene.

 

Pijem crno vino iz Makedonije.

 

Slušam Henk Vilijamsa Trećeg.

 

ljubavlju

iz

daleka

d o l a z i

j   a  g  n  j   e

B    o     ž    i     j     e

p r e d   l i c e m   j e   T v o j i m

 

 

  

17881 - 17913

blaženstva

 

 

subotom

p u t e m

p  u  t  e  m

p   u   t   e   m

p    u    t    e    m

p      u       t      e      m

p       u         t         e      m

p         u            t           e         m

 

dodirujući vazduh

 

čineći neprimetno

 

neprimetno blago miluje

 

blago sam pejstovao reč blago u sva blaženstva

današnjeg dana pa ćemo videti gde će nas to odvesti

 

blago ćemo krenuti gde nas blago vodi

 

blago ćemo krenuti u ponavljanje sve dok nas ponavljanje ne dovede u stanje transa

 

blago ćemo krenuti u ponavljanje bez straha od ponavljanja

 

blago ćemo krenuti u ponavljanje bez straha od puta koji se pruža pred nama

 

blago nosi kao reka života

 

blago sve donosi i sve odnosi

 

blago menja loše u dobro 

 

blago jeste jer je bivanje dobro

 

blago ponavljajući misli misli mirišu na cveće

 

sve blago cveta iz srca strpljivosti

 

strpljivost blago pomaže i u najtežim i najdosadnijim trenucima

 

prolazeći Ovo bespuće biće i to blago

 

 blago će nas sačuvati jedno za drugo

 

 blaga ljubav

 

blago oslobođenje

 

blagi vihor smirenja

 

blagoizlaz je blizu iako ga mi još ni ne slutimo

 

blago drhte naša iznemogla tela

 

blago treperi svaka ćelija u nama

 

blago radog puta i radosti oslobođenja

 

blago jednog jedinog bića koje se rađa u nama

 

blago večno istim

 

blago prolaženje

 

blago našeg tela

 

blago iskustvo na istom putu

 

blago jedno u drugom

 

blago u blagom

 

Bogom

iz

daleka

d o l a z i

j   a  g  n  j   e

B    o    ž    i    j    e

p r e d   l i c e m   j e   T v o j i m