Bog Miroslav Mandić Bog

17056 - 17088

blaženstva

Šesnaest belih gusaka pasu travu.

Stojim i gledam ove tri guske. Stoje na jednoj nozi u reci. Vratove su savile

unazad i kljun su zavukle u perje. Vetar i voda ih pomalo ljuljaju. Povremeno otvore

oči da vide da li je sve u redu i onda nastavljaju da snatre. Obnavljaju i sebe i svet.  

Zastao sam da vidim pticu koja je sletela na kosinu keja. To je vrsta laste.

Prilazim joj bliže a ona ne poleće. Evo je i druga. Obleće oko mene i sleće

na betonski zidić na samo dva metra od mene. Gledam je zadivljeno. Prilazim još

jedan metar i ona se ne pomera. Glavica kljunić cvrkuti. Crno-plave boje. Prožima

me. Ptičica mi menja krv u telu. Bog struji kroz mene. Ptičica sam.

Sve mi se to desilo u sporoj jutarnjoj šetnji kojoj sam se prepustio da bih nadoknadio

izgubljeno vreme zbog kasnog ustajanja posle noćašnjeg razgovora sa prijateljem.

Predao sam se toplom suncu kojim je osvanuo dan. Sve je bilo toplo milo i blizu.

I sada mi je lepo. Još osećam ptičicu u sebi. 

Svaku bih reč želeo da pretvorim u ptičicu.

 Svako blaženstvo da cvrkuće.

Blaženstvo podiže glavu prema Tebi koje me čitaš.

Podrhtava u obostranoj radosti.

… i biće dvoje jedno telo…

Stanje ptičice u meni je nestalo ali sam ga sejvovao i vratiću ga.

Malopre sam pročitao kako je Čarli Čaplin stvorio

lik skitnice najpoznatije ljudske figure 20. veka.

Na putu ka garderobi pomislio sam kako bih mogao da se obučem u vrećaste pantalone,

stavim velike cipele, uzmem štap i polucilindar. Želeo sam da sve bude u kontradikciji:

pantalone vrećaste, sako uzan, šešir mali a cipele prevelike. Još nisam bio odlučio da li

da izgledam kao starac ili mladić, ali, prisećajući se kako je Senet (Mack Sennett)

očekivao da budem puno stariji, dodao sam uz sve to male brkove.

Ovaj druškan – objašnjavao je Čarli Čaplin svoj tek stvoreni lik Mak Senetu – ima

mnogo strana, on je skitnica, džentlmen, poeta, sanjar, usamljeni momak, uvek

u potrazi za romansom i avanturom. On će učiniti da vi poverujete da se radi o

naučniku, muzičaru, vojvodi, igraču pola. Svejedno, on nije iznad skupljanja

pikavaca ili lišavanja bebe njenog slatkiša. I, naravno, ukoliko to situacija

zahteva, on će šutnuti damu u zadnjicu – ali samo u izuzetnom besu.

Prazan bulevar i samo nebo preda mnom.

Uživam u kasno popodnevnom suncu i usporenom hodanju.

Ja sam učenik one tri guske koje su bezbrižno i

opušteno stajale u vodi predane samom postojanju.

Sve što gledam volim samo da vidim a ne i da viđeno opisujem.

Pri kraju sam desetokilometarskog hodačkog kruga. Umoran.

Prazan. Usporio sam i ovo blaženstvo je odmah izašlo iz mene.

Ptičice u meni cvrkućite!

Koža mi se opušta.

 Koža je granica unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Koža je grešna ali i plodna zemlja nevinosti.

Koža je sneg i glad.

Sećam se kako dve kože uživaju jedna u drugoj.

Kože se ljube kao kad ptičica kljunom ljubi drugu ptičicu.

I nos nosoroga je tu.

Stopala slona – koja nežnost!

Povukao sam prst po stolu. Ostao je trag i prašina oko traga.

Imenom Isusa Hrista ime je postalo Ime Jednog Jedinog.

Ime Boga.

 Sveime.

Bezimeno.

Verujem u Boga i verujem da Bog veruje u mene.

dve ptičice

dve lastice

tridesettrojkice

17089 - 17121

blaženstva

Već nekoliko subota ne čitam Miroslava Mandića. Prolazim kroz predele samoće.

Nedostaješ mi.

Sunčan je dan. Oprao sam posteljinu.

Neko negde vezuje čamac.

Neko je u dubokoj molitvi.

Neko zasmejava blisku osobu.

Neko sada piše o nekome ko piše ni ne znajući da sam taj neko baš ja.

Noćas sam mislio kako bih voleo da u svakoj reči koju napišem bude ptičica ili pupoljak.

Telo mi je bilo opruženo na krevetu a ja sam mislio kako

svaka reč ima bezbroj slojeva koji neprestano zrače ljubavlju.

Telom sam ulazio u svaku reč.

Reč je polako odlazila u san.

Snovi su u rečima.

Snovi – popodne ću obrisati pod mokrom krpom.

Snovi sanjaju dan u kome će se probuditi.

Snovi – oplemenjivaću samoću.

Snovi – gledaću plavo nebo.

Obrijaću se. Čitaću autobiografiju Čarlija Čaplina.

Samoća je odbojna. Ona ima suptilnu auru tuge, nemogućnost da

privuče ili zainteresuje; čovek se pomalo i stidi. Ali, u manjoj ili većoj meri,

ona je svojstvena svakome. Svejedno, moja samoća bila je frustrirajuća jer sam imao

sve što je potrebno za sticanje prijatelja; bio sam mlad, bogat i proslavljen, pa ipak sam

lutao Njujorkom sam i neraspoložen – pročitao sam sinoć u autobiografijija Čarlija Čaplina.

U manjoj ili većoj meri samoća je svojstvena svakome.

Gde je sada neko ko je malopre vezivao čamac? Pije piće sa prijateljem i puši cigaru?

Gde je sada neko ko je malopre bio u dubokoj molitvi?

Nestao je u molitvi ne osećajući više sebe nego samog Boga?

Gde je sada neko ko zasmejava blisku osobu? Korača sam

zagledan u svoje korake koji mu se neprestano menjaju pred očima?

Gde je sada neko ko je pisao o nekome ko upravo piše baš kao

i on! Misli kako bi mu bilo lepše da piše kao da je on ona a ne on?

Ja je reč koja u sebi sadrži sve.

Svačije ja čini ja a svačije i sva ja čine od moga ja jedno jedino Ja.

Reč Ja je Bog.

I reč ja je Bog.

Gde je sada neko ko je prepodne vezivao čamac a posle pio piće sa prijateljem

i pušio cigaru? Dogovara se telefonom da ujutru još ranije krenu na reku?

Gde je sada neko ko je bio u dubokoj molitvi a posle nestao u molitvi

ne osećajući više sebe nego samog Boga? Čita Serafima Sarovskog?

Gde je sada neko ko je zasmejavao blisku

osobu a posle koračao zagledan u svoje korake koji su mu se

neprestano menjali pred očima? Stoji za šankom misleći zašto je ona otišla?

Gde je sada neko ko je pisao o nekome ko upravo piše baš

kao i on a ko je posle mislio kako bi mu bilo lepše da piše kao da

je on ona a ne on? Ponovo piše baš kao što i ja ponovo pišem?

Kada sam popodne prolazio kroz dvorišta siromašnih ljudi

uživao sam jer su dvorišta bila prepuna veša koji se sušio na suncu.

Gde je sada u noći sunce današnjeg dana?

17122 - 17154

blaženstva

Jutro mi počinje sa četiri koze koje pasu travu.

Koja količina raspadnutosti onog što se nekad

zvao brodić! Iz istrulelog drvenog trupa raste korov.

Guske čuvaju grad.

Sava široko i mirno plovi.

Nekadašnja komandna kabina nekog broda je

prepuna automobilskih guma. Kako sad da znaš ko si?

Godinama je na zgradi za vodovod bilo ispisano Olivera i

Tadija ili Vera i ja ali su isprepletene na zanimljiv način tako da

poruka glasi Ali vera u princa mi put pokaza tad i ja nađoh tebe ljubavi…

Velika je voda ali kako je tek veliko nebo. Nebo plovi gore u nepoznatost mozga.

Krupno lišće u krošnjama se preliva jedno preko drugog. 

Ovom ću stazom preko poljančeta.

Raskršće. Moja staza se ukršta sa drugom zemljanom stazom.

Drugi put ću proći i ovom vijugavijom stazom.

Juče u devedeset šestoj godini života umro Faludi (Faludy György). Lepa vest.

Umro je posle svojih roditelja, star, kod kuće, zdrave pameti. Sahrana sledeće

subote u četiri sata. Pozdrav Zoltan – poslao mi je juče poruku Zoltan Brener (Brener

Zoltán) za Faludi Đerđa pesnika koga smo jednom Zoltan i ja posetili na Ruži lutanja.

Kada sam mu odgovorio Zoltan mi je poslao i poruku za

drugog pesnika. A loša vest, verovatno si već čuo da je u julu

umro Bada Dada (Bada Tibor). Mlad. Pre svojih roditelja. Sam. Od

svoje ruke (vešanjem). Pomućene svesti. Traži od nas molitve saosećanja.

 Oh kada se više nikada niko ne bi ubio! Ljubim sve one koji

su se ubili. Ljubim sve one koji će odustati od samoubistva.

Ugrejte se noge! Ugrejte se tela! Dušu ugrejte!

Stavio sam još jedno ćebe na noge i rasplakao se jer sam odmah osetio da me greje.

Kako ćebad pomaže!

Kako je strašno što mnogi nemaju ni jedno ćebe!

Kako mi samo ovih dana pomaže Čarli Čaplin!

Noćas sam se dva puta probudio da bih ga čitao.

Autobiografije i biografije su divne jer je ceo život

jednog čoveka u rukama i pred očima drugog čoveka.

Radujem se što sam i sam u Tvojim rukama i pred Tvojim očima.

Osećam Tvoje ruke i Tvoje oči.

Gledam u cveće na stolu.

Razmišljam o načinima na koje bi me moje patike mogle izdržavati.

 Crvendać na monitoru pokazuje 13:13h.

13:15h. Ponedeljak. Četvrti septembar dve hiljade

šeste godine. Osamdeset osma nedelja Miroslava Mandića.

18:31h. Vrelina je minula. Hodam bulevarom direktno

u sunce koje je otprilike dvadeset stepeni iznad tla.

Kako je važno napisati nešto ovako nevažno.

Protrljao sam uho.

Ispio sam poslednji gutljaj crnog vina slušajući kamionske hitove.

Popiću i drugu čašu vina.

Ispisujem sedamnaest hiljada sto pedeset četvrto blaženstvo. Ako ga podelim

sa 33 pročitaćemo zajedno šta nam to govori petsto devetnaesto blaženstvo

Verujem da je ovo Tebi za pod glavu, za put bez povratka.

17155 - 17187

blaženstva

Reci nekom ovo.

Kaži mu da ovo nije ništa važno ali da je od srca.

Kaži joj da je ovo baš za nju stvoreno.

Kaži mu da je ovo sve više ovo.

Kaži joj da ovo za nju može biti što god ona želi da ovo za nju jeste.

Kaži mu da ako pogleda dobro na kraju će videti ovo.

Ovo će joj biti i na početku ovo će joj biti u sredini i na kraju će joj biti ponovo.

Ovo je svuda i govori ne samo o svom nego i o Tvom prisustvu.

Ovo je počelo tako lako da ću pokušati istom lakoćom da ispišem sva ovoblaženstva.

Ovo nije pevanje ali je igranje kojim pevam.

Zamišljam da je ovo u jednom velikom o ali

to još uvek ne znam da uradim sa Crvendaćem.

O

    v

                                  o se spustilo dole.  

                                   o se podiglo gore.

    v

O

Ovo se vratilo na pravu liniju.

Ovo na pravoj liniji mi je bolje – pomisli Ovo.

Ko bi rekao da ću i ja postati junak Miroslava Mandića? – pomisliOvo.

Od sada će miroslav mandić svako ovo u Miroslavu Mandiću

pisati velikim početnim slovom – pomisli Ovo.

Samo ih gledam kako uživaju miroslav mandić Miroslav Mandić i

Ovo – misli Miroslav Mandić dok gleda šta se događa pred njegovim očima.

Dobro je da nam se pridružio i Miroslav Mandić jer je

on jedini od nas troje od krvi i mesa – pomisli Ovo.

Ovo je gramatika a ne ono – pomisli drvo višššnje.

Dobro je što je sa nama i drvo višššnje – pomisli Ovo.

Možemo svi da se popnemo na višššnju – pomisli Miroslav Mandić.

Ako nas neko pita šta vi to radite na višššnji mi možemo da kažemo evo baš

Ovo – naglas je reklo Ovo jer je osetilo da je to pomislio i Miroslav Mandić.

Lepo mi je Ovo što se razumemo i bez reči – rekao je Miroslav Mandić.

Nama treba samo jedan put i da svi putujemo zajedno – reklo je Ovo.

Na putu smo zajedno.

Nerazdvojni.

Nepokolebljivi.

Pažljivi.

Sve troje opčinjeni dobrotom sveta.

Odani jedni drugima.

Opčinjeni lepotom odanosti…

…

odlaze

 putem niz put

 u veselom žagoru

17188 - 17220

blaženstva

Želim Tii da mi svojim

bivanjem

činjenjem

ponašanjem

doneseš osmeh na licu.

Omekšao sam nokte u toploj vodi i onda ih isekao i evo osmeha na licu.

Od pre dve tri godine radim osmeh na licu ali samo dok

spavam. Kada se probudim za vreme spavanja opustim mišiće

na licu i blago se nasmešim. Odmah osetim prijatnost ali nekada mi je teško

da se pokrenem iz stanja u kome sam i načinim taj napor opuštanja mišića na licu.

Voleo bih da osmeh radim i po danu. 

Gledao sam u prazan prostor petog blaženstva i mislio

šta bih mogao napisati o osmehu i osmeh mi se pojavio na licu.    

Koprive – osmeh.

Brzina – osmeh.

Dve Čaplinove misli su mi izmamile osmeh.

Verujem da vera predstavlja produžetak uma. Ona je ključ

koji negira nemoguće. Poreknuti veru znači pobiti i samog sebe

i duh koji generiše naše kreativne snage. Moja vera je u nepoznatom, u

svemu onome što ne možemo dosegnuti rezonovanjem; to što je nama nedokučivo,

u drugoj dimenziji može predstavljati jednostavnu činjenicu. Takođe, verujem da

se u domenu nepoznatog nalazi beskrajna sila u službi dobra – Čarli Čaplin.

H. Dž. Vels (Herbert George Wells) je želeo da zna kako sam postao

zainteresovan za socijalizam. Rekao sam mu da se to nije desilo sve do

mog dolaska u Ameriku i susreta sa Aptonom Sinklerom (Upton Sinclar).

Dok me je vozio na ručak u njegovu kuću u Pasadeni, upitao me je svojim

mekim glasom da li verujem u sistem profita. Odgovorio sam mu dosetkom – da je

za to potrebno pitati računovođu. Bilo je to razoružavajuće pitanje, ali sam instinktivno

osetio da je ušlo u samu srž stvari, pa sam od tog trenutka postao zainteresovaniji i

više nisam gledao politiku kao istoriju, već kao ekonomski problem – Čarli Čaplin.

Blagi topli osmeh u stomaku srcu i umu.

Malopre sam otvorio knjigu Tibetanski božanski ludak koju

sam prvi put video juče u rukama Aleksandre Mirimanov. Verujem

da će mi sledećih dana ta knjiga postati bratstvo po osmehu.

Voleo bih da ponovo pišem o nepoznatoj devojci koja mi je u leto

1984. prišla na morskoj plaži i očistila mi prašnjave cipele – osmeh.

Voleo bih da pišem o usnama devojke koju sam u jesen 1963. prvi put poljubio – osmeh.

Kada završim sa pisanjem današnjih blaženstava nacrtaću Plavu ružu – osmeh.

Saša Eremić je bio topao i nežan u našem jučerašnjem razgovoru – osmeh.

Slavica Mirimanov me je sinoć pozdravila – osmeh.

Džoni Keš peva o indijanskom ponosu – osmeh.

Dublje sam udahnuo kroz nozdrve – osmeh.

Prijateljstvo – osmeh.

Krug – osmeh.

Osmeh – osmeh.

Blago uvijam telo – osmeh.

Sutra ću kupiti cveće – osmeh.

Uskoro ću kupiti nove patike – osmeh.

Ove patike koje još nosim se raspadaju – osmeh.

Ako napišem Ovo – osmeh. Ako napišem ono – osmeh.

Uskoro će grožđe – osmeh.

Skidam prstenje… ali svest da skidam prstenje – osmeh.

Umetnost dobrih pomisli – osmeh.

Prijatelj je svoju sms poruku završio ovako OOOOsmeh – osmeh.

Sunce mi greje kolena – osmeh.

Ništa lepše nego kada blaženstva ne mogu da

zaustavim i ona samo iscure u istom ritmu ponavljanja – osmeh.

17221 - 17253

blaženstva

Svraka se komeša u gustoj krošnji drveta – osmeh.

Završio sam čitanje autobiografije Čarlija Čaplina.

Na stolu je sveže crveno i bordo cveće kome sam

dodao tri bela i jedan ljubičasti cvet iz prošlog buketa.

Besi Smit peva St. Louis Blues.

Otvoreni prozor pored koga pišem mi je sa desne

strane. Vidim samo jedno zimzeleno drvo.

Kako je to drvo vitko pravo visoko! Biljke kao i osmeh uvek dobro obave svoj posao!

Osmeh je milioner.

Ljubičasti cvetovi u živoj ogradi privlače pčele.

Razgalio me je ovaj radnik koji nosi flaše osvežavajućeg

pića u rukama koje mu se bele od cementa.

Nigde nikog. Samo nastavi – bodrim samog sebe.

ja

sam

pesma

koja

peva

da

preživi

i

tako

postane

pesma

preživi

Miroslave

preživi

peva

mi

pesma

Ja sam more. Kupam se u sebi.

Ja sam malopređašnja gorčina koju sam osetio

kada sam čuo beslovesne vesti o bližnjima.

Mu – k.

Mu – k je vrhunac krika.

Mu je šapat oduševljenja.

Biciklista se odmara sedeći na zidiću. U flaši okačenoj o biciklu

ostalo mu je još samo gutljaj dva soka. Raznežio sam se nad njim.

Ova žena je malopre bacala komadiće hleba patkama

u vodi a sada se zagledala u ovu crvenu vespu.

Slepa devojčica sedi pored svoje bake prodavačice kokica.

Devojčica desnom rukom pažljivo pojačava tranzistor. Kada se

zvuk pojavi u slušalicama lice joj se neprimetno osmehne.

Vesti koje sam danas čuo o bližnjima su me rasturile. Mučio sam

se nekoliko sati. Čak sam i dve tri ružne opaske izrekao ali sada sam

miran. Zahvalan sam bližnjima jer mi je još jasnije da je između nas ponor.

Ponor oko mene – plodno tlo za umetnost.

Ponor oko mene – verujem da je to spas.

Ponor oko mene – ruža pesme.

Ponor oko mene – venčava me sa Tobom.

ponor

oko

mene

me

čini

pesmom

Ponor oko mene – dobro mesto za vežbanje osmeha.

Ponor oko mene – dobro vreme za osmeh.

Ponor oko mene – osmeh. 

 Ovo što pišem nosi lepotu ovog i onog sveta.

Smejem se sećajući se kakav sam magarac bio

nadajući se nekim ljudima. Ali ja se i dalje nadam.

Pomilovao sam cveće na stolu i zaplakao.

Gledam Te u oči i smejem se kroz suze.

17254 - 17286

blaženstva

Noćas je bila teška noć ostavljenosti – osmeh.

Kada napišem osmeh a nije mi do osmeha to

znači da je to rudarski rad za osmeh – osmeh.

Osmeh je rudnik osmeha – osmeh.

I danas je cveće na stolu – osmeh.

I danas je vitko stablo drveta – osmeh.

I danas radim sa osmehom – osmeh.

Danas neću više pisati o osmehu da bi i osmeh bio slobodan – osmeh.

Dirljivo je kako kursor na monitoru neprestano trepti i čeka da počnem da pišem.

Godinu dana već pišem sa Crvendaćem. Ne

mogu da se nadivim njegovoj lepoti i podatnosti.

Monitor divno prima slova. Slova su na monitoru jasna i lepa.

Lako ih povećam.

Lako promenim font.

Lako ih posvetlim.

lako napravim lepo

lako napravim lepo

lako napravim lepo

lako napravim lepo

lako napravim lepo

lako napravim lepo

lako napravim lepo

Izvijam se i ispravljam leđa dok pišem.

Hodam i gledam. Svuda velike reklame. Banke. I onda jedan golub u travi.

Jedan golub u travi mi je ugrejao srce više od svih reklama i banaka.

Kada bih imao banku banka bi se zvala

I ONDA JEDAN GOLUB U TRAVI.

Sve što mi privuče pažnju u ovoj šetnji biće ime moje banke.

VETAR ZADIŽE ŠIROKU SUKNJU ŽENI

NEBO SE NAOBLAČUJE BIĆE PLJUSKA

LJULJAJU SE GRUDI MLADE DEVOJKE U PROLAZU

MLADI OTAC NOSI VELIKU LUBENICU SVOJOJ DECI

PEGAVI DEČAK U CRVENOJ MAJICI

Uživao sam u mojim bankama.

Prijatelj mi je poslao poruku da je u jednom nedeljniku

izašao njegov tekst o meni. Otišao sam i kupio novine i pao

u očaj jer je prijatelj napisao da sam govorio za te novine iako nisamrekao 

ni reč nego je prijatelj napravio svoj tekst od citata iz moje knjige Sva sela objavljene 1997.

Da nisam luda ubio bih mog prijatelja.

Pijem vino proslavljajući Tebe koje ćeš o meni reći ono što jeste.

Da bi Tii o meni reklo ono što jeste upravo pišem Ovo što jeste.

 Od očaja koji sam doživeo sa prijateljevim tekstom pravim ime banke

PRIJATELJ MI JE POSLAO PORUKU DA JE U JEDNOM

NEDELJNIKU IZAŠAO NJEGOV TEKST O MENI OTIŠAO SAM I

KUPIO NOVINE I PAO U OČAJ JER JE PRIJATELJ NAPISAO DA SAM

GOVORIO ZA TE NOVINE IAKO NISAM REKAO NI REČ NEGO JE PRIJATELJ

NAPRAVIO SVOJ TEKST OD CITATA IZ MOJE KNJIGE SVA SELA OBJAVLJENE 1997.

DA NISAM LUDA UBIO BIH MOG PRIJATELJA

PIJEM VINO PROSLAVLJAJUĆI TEBE KOJE ĆEŠ O MENI REĆI ONO ŠTO JESTE

DA BI TII O MENI REKLO ONO ŠTO JESTE UPRAVO PIŠEM OVOŠTO JESTE

17287 - 17319

blaženstva

Ludo Tii mi najviše pomažeš da primim povredu koju mi je naneo prijatelj.

Ludo mila da nije Tebe mnogo teže bih podneo laži o meni.

Ludo dušo moja Tii si me podsetila na iskustvo

kojim žive sveti ljudi Kad ružen budeš blagosiljao.

Ludo ljubljena meni je kao i Tebi do ljubljenja.

Ludo jedina krenimo.

Krenimo znači ljubimo.

Ljubimo vazduh.

Ljubimo slovo.

Ljubimo broj.

Ljubimo usne.

Ljubimo ometanja.

Ljubimo promenu.

Milujem Te po kosi Ludo.

Ludo ljubim Tii dušu.

Ni Tii ludo ne bi preživela da u Tebi ne živi i lutalica.

U lutalici heroj. U heroju rudar.

Ludo hajdemo na sunce.

Miroslave hajde i ti sa nama na sunce rekoše mi uglas

Pesnik

Luda

Vrtlar

          Mistik Rudar Monah Plesač Filozof  Prosjak Lutalica Ljubavnik

Čobanin

Heroj

Umetnik

Da li sam ja to na ovom suncu u društvu četrnaestorice

Pesnika Lude Vrtlara Plesača Čobanina Heroja Umetnika

Ljubavnika Lutalice Prosjaka Filozofa Monaha Rudara Mistika odlučio…?

Da znam Vladane ali ja sam matematičar velikog formata… – čujem

jednog čoveka dok gura bicikl kako govori nekom preko mobilnog telefona.

Verujem da je čovek koji gura bicikl matematičar

velikog formata i žao mi je što to mora da kaže Vladanu.

Na kraju grada na poslednjoj tramvajskoj stanici čekam I. da dođe tramvajem broj 7.

Šetao sam se sa I. dva sata. Sada se vraćam u stan.

Toplo predvečernje sunce mi greje leđa i sva tri mozga.

Tri mozga čine mozak ljubavi.

Do sada u mom životu i radu nije bilo ni jedne osobe koja je bila

prisutna od početka do kraja nekog mog rada ili dela puta koji sam prošao. 

Jedna jedina osoba je čudo. Jedna jedina osoba je više od svih ljudi zajedno.

Ne znam da li će se ta osoba za moga života

pojaviti ali verujem da ona postoji i ja joj se divim.

Subota je. Sam sam. Pijem vino. Slušam Henk Vilijamsa III

 (Hank Williams III). Gori mirisni štapić. Cveće je na stolu.

Miran sam posle velike iscrpljenosti zbog beslovesnosti

mojih bližnjih i prijatelja koji je u moje ime slagao.

Miran sam jer sam sukob sa prijateljem koji nije želeo

ili nije imao sluha da me čuje rešio na stvaralački način.

Stvaralački način je najlakši način i svakome je dat.

Ali ljudi se plaše stvaralaštva i zabranjuju ga.

Da li sam ja to na ovom suncu u društvu četrnaestorice – Pesnika

Lude Vrtlara Plesača Čobanina Heroja Umetnika Ljubavnika Lutalice

Prosjaka Filozofa Monaha Rudara Mistika odlučio da sledećih hiljadu blaženstava

pišem Hiljadu zašto ne učestvujem u postojećoj javnosti i postojećem tržištu?

17320 - 17352

blaženstva

Ne učestvujem u postojećoj javnosti jer je postojeća javnost

živo blato koje u sebe upija sve puteve ka Bogu. Učestvovaću

kad svetlost u čoveku poteče ka svetlosti drugog čoveka.

Jer je žena porobljena od muškarca. Učestvovaću

kad ženino lelujavo hodanje bude kičma znanja.

Jer je muškarac kukavica koja se skriva iza nasilja vlasništvom.

Nasilja oružjem. Nasilja novcem. Nasilja znanjem. Učestvovaću

kad muškarac ljubeći zemlju pokloni svoju volju nebu.

Jer reči u postojećoj javnosti više ništa ne

znače. Učestvovaću kad reči budu pupoljci reči.

Jer je teror slike umrtvio sliku. Učestvovaću kad slika bude čedo dobrote.

Jer je muzika porobljena spektaklom.

Učestvovaću kad muzika počne da se peva prvo na uho.

Jer se telo boji smrti i boji se drugog tela.

Učestvovaću kad se tela prepuste neprestanom milovanju.

Jer su osećanja uništena sebičnošću. Učestvovaću

kad se osećanja otvore i zabele kao labudi u letu. 

Jer misli ne misle misao nego se gube u pomislima.

Učestvovaću kad misli budu mislile Božiju promisao.

Jer je volja potrošena u zlovolji bezvolji i svevolji.

Učestvovaću kad volja bude dobrovolja radosnovolja i volja Božija.

Jer je kurac zabranjen u postojećoj javnosti.

Učestvovaću kada kurac bude oslobođen za kosmičku igru.

Jer je pička banalizovana u postojećoj javnosti.

Učestvovaću kad se planeta Zemlja pretvori u Pičku. 

Jer se novac zarađuje na deci. Učestvovaću kad se deci

prepusti i plati da reše mnoge probleme koje odrasli ne mogu.

Jer kultura služi za širenje straha. Učestvovaću kad kultura bude stvaranje.

Jer veliko proždire malo. Učestvovaću kad se javnost pretvori u JAvnost.

Jer je trezvenost izazvala pokolj narkomanijom.

Učestvovaću kad se trezvenost prepusti prijatnosti.

Odustajem od pisanja Hiljadu zašto ne učestvujem u postojećoj javnosti da ne

bih opteretio sebe i knjigu negativnom energijom čiji je uzrok prijateljeva laž.

Poskočio sam sa stolice da promenim energiju.

Izvio ramena i kičmu.

Zatvorio oči. Pretrnuo.

Zavukao levu šaku pod desno pazuho.

Dodirivao se po resici levog uha na kome mi je minđuša.

Dodirnuo se po desnoj strani vrata na kojoj mi je žutom bojom istetovirana reč Bog.

Volim da rukopisom ispišem reč Bog. Kada je ispišem podseća me na ružu i Svemir.

Na papiriću sam desetak puta ispisao reč Bog.

Prstima širim nozdrve da udahnem više vazBogaduha.

Oslobađa me nevino pisanje o nevinom!

Od danas sam u stanu sa V. koja u njemu živi već

devet godina. Ja ću biti sa strane sve dok ne odletim.

Ponovo problem sa zubom koji će mi uskoro ispasti.

Problem sa zubom me poništi. Podseti na propadljivost i prolaznost.

Potreban mi je san. Toplina.

Tačka skupljanja i odlaženja.

Ledobropo i dolepobro.

17353 - 17385

blaženstva

Tiho ću.

p                   o                 l                  a                  k                 o

Kao uzbudljiva hroma žena sa pudlicom od pre neki dan. Svetlost duše joj je sijala licem.

Mušica-komšinica leti oko monitora.

Reči-komšije sede na klupi ovog blaženstva.

Tiha bezrazložna radost dolazi iz najudaljenijeg dela Svemira.

Žena zanosno miluje svoj stomak.

Danas ću se prebaciti u manju sobu. Sobicu… sobičak… kutak... grlo…

Danas ću uz pomoć V. početi da pišem projekte

Sedam čarobnih šibica

Sedam projekata

Most

Uvući ću se u svoju nezaštićenost i hodaću po suncu.

Sunce će mi grejati noge kolena prostatu leđa...

Savršena sreća – nešto veoma nalik na tugu.

 Čim je psić koji je jutros izašao u šetnju sa svojom

gazdaricom ugledao moje noge krenuo je za mojim koracima.

Probudio je u meni psića i podsetio me na moje rane – čežnju za odlaskom.

Uživam jer sam odlausku.

o d l a z i m

o d l a z i m

o d l a z i m

o d l a z i m

o d l a z i m

o d l a z i m

o d l a z i m

o d l a z i m 

d o l a z i m

d o l a z i m

d o l a z i m

d o l a zi m

d o l a zi m

d o l a zi m

d o l a z i m

d o l a z i m

susrećemo se    susrećemo se

Odlazim i dolazim u obliku ribe i koplja.

Susrećemo se i nestajemo u ljubavi susreta.

Sve se u istini prikazuje.

Orah svojom umnom snagom.

Reč pet u pet reči.

Dva puta rečeno u dva puta rečenom.

Palac levi dok pišem ostalim prstima priljubljen uz desni palac.

Pitam se da li je slovo m slovo za most?

Gledao sam u tastaturu i m me najviše podseća na most.

Rečima prelazim most.

Rečima ja.

Rečima Boga.

Rečima ja i ti.

Rečima reči.

Rečima slike.

Rečima filma.

Rečima muzike.

17386 - 17418

blaženstva

Rečima na drugu obalu. U sobicu.

U sobici mi je sto pod prozorom. Kroz prozor vidim

drveće pet šest belih višespratnica i nebo.

Iz sobice sam se uputio tamo gde me put blaženstava vodi.

Milovanje po koži reči osetiće jedna žena na svojoj koži.

Milovanje reči prethodi milujućim rečima.

Koža reči se prostire i teče kao bistri potok mozga.

Bistri potok mozga se uliva u bistre reči.

Reči bistrih tokova miluju reke reči.

Reka reči se talasa po koži vode.

m

reči

t e k u

p  o  d

m  o  s  t

o      m

rečimmiluju

istetoviranemreči na ženinim grudima

na jednoj obalimsejem sestrinstvo svih obala

na drugoj obalimberem bratstvo svih obala

pričammostompevammostomjesammostom

ko nije mostom prešao on je na jednoj obali ostao

Reči su žive.

Reči nastaju u stvaranju.

Reči su stvaranje.

reči se raduju kada stvaraju reči

mreči

m

r

e e e

k k k k k

a a a a a a

 mreka

mosmehom

Osa mosta je eho kojim most odjekuje u srcima bića.

Na Drini ćuprija Ive Andrića.

Most Hart Krejna (Hart Crane)

Mostovi okruga Medison Robert Džejms Volera (Robert James Waller)

Most svetog kralja Luja Tornton Vajldera (Thorton Wilder)

Most na Žepi Ive Andrića

Most na reci Kvaj Pjer Bulea (Pierre Boulle)

Most preko večnosti  Ričarda Baha (Richard Bach)

Most bez obale Miodraga Pavlovića

Most Zorana Živkovića

Umetnost na mostu Svete Lukića

Jesenji most Macuoka Takašija (Macuoka Takashi)

………………………………………..

putemostom

Putem sam zavoleo hodanje.

Mostom prelaženje.

most je metafora metamorfoze

Približavam se kraju puta današnjih blaženstava. Zviždućem.

Prešao sam dvadeset šest mostova. Naučio

sam da osu mosta čini njegov odjek u srcima svih bića.

Naučio da je most prenošenje preobraženjem.

Ostao je još samo jedan most do kraja.

Blaženstvomost na kome me čekaš.

Blaženstvo zajedničkim srcem.

17419 - 17451

blaženstva

Uzeću neku knjigu pomislih i uz njenu pomoć napisati današnja blaženstva.

Uzeo sam knjigu Gubitnik Tomasa Bernharda (Thomas Bernhard) i

pomislio da se neću služiti njome iako je jako volim ali ću se u svakom blaženstvu

poslužiti Bernhardovim pomislih kojim se on služio u svojoj motorici pričanja.

Bilo šta da napišem pomislih to će sa pomislih dobiti ukus.

 Guske su me jutros razvedrile svojim gakanjem pomislih.

Mladić sa tatuom na vratu koga sam jutros video

na keju je prošao kroz neke užase pomislih.

Novac je hteo da mi poleti iz šake pa se i prodavačica novina okrenula da

vidi da li mi je ostao u šaci novac koji mi je vratila. Baš dobra neka žena pomislih.

Boriti se neću – pevati hoću pomislih.

Bio je baš dobar ovaj zvuk zatezanja žice na gitari

koji se prenosio iz levog u desni zvučnik pomislih.

Kada bih prestao pomislih da ponavljam ova blaženstva sa pomislih mogao bih možda da

uvidim da li je to dobro ili nije. Ali tada ne bih nastavio da pišem sa pomislih pomislih.

Pomislih Lepo je sa pomislih.

To je kao neka igra pomislih.

Čudno je to kako je svaka igra zasnovana na pravilima pomislih.

Jasnija pravila – lepša igra pomislih.

Jasno pravilo – najlepša igra pomislih.

Pomislih na moje pravilo kojim mi je ista reč na početku i na kraju kao što sada pomislih.

Ista reč bl-ista pomislih.

Radujem se što pišem pomislih ali ću se radovati i kada budem hodao na suncu.

Imam još dosta da pišem ali iz iskustva znam da ću

blaženstvom za blaženstvom ipak stići do kraja pomislih.

Baš sam suviše sam pomislih.

Hrabar si čoveče pomislih.

Sve je u meni – nisam sam pomislih.

Baš sam zavoleo ove rečenice sa crticom pomislih.

Neko drugi bi sasvim drugačije napisao Ovo blaženstvo pomislih.

Ja ne mogu napisati Ovo blaženstvo drugačije nego ovako kako ga dovršavam pomislih.

Pomislih na bubamaru i pomislih na misao o bubamari.

Pomislih na prijatelja i videh prijatelja.

Pomislih na Umetnost dobrih pomisli.

Pomislih na petla na krovu.

Kako me samo ova blaženstva spašavaju i ljube pomislih.

Verujem da osećaš kako i Tebe blaženstva ljube pomislih.

Verovanje stvara pomislih.

Baš mi mnogo znači Ovo cveće na stolu pomislih.

Pomisliću – pomislih.

17452 - 17484

blaženstva

Prvi zalogaj svežeg jutarnjeg vazduha me je razblažio i oživeo dete u meni.

Sveži jutarnji vazduh me je u trenutku rasplinuo

i razvejao. Nestao sam i u istom trenu nastao.

Bez moje volje nekom sam se predao i neko je ušao u mene.

Neko je Bog pomislih.

Pomisliću ko je sve Bog.

Bog

je

ova

pesma.

Bog je dodir.

Bog je onaj ko posluša.

Ko zaigra.

Ko se osmehne.

Ko se nadoveže.

Ko se obeleži.

Ko je put…

Ko postane ruža.

Ko moli.

Ko zahvaljuje.

Ko se preda.

Ko se otvori.

Ko ljubi.

Ko preobražava.

Ko Bogu nekog stvori Bogom.

Ko sve da Bogu.

Ko nije ništa od ovoga što sam do sada napisao

ali ko je sve ono što ću od sada napisati.

Ulična sijalica na uglu ulice prostire svetlost i po jednom i po drugom zidu

najavljujući da će se neko iz tame noći pojaviti zaći za ugao i nestati u tami. 

Upornost sa kojom neko radi na tome da nemoguće pretvori u moguće.

Stid zbog učinjenog.

Ruža pokajanja zapupi oproštenjem i rascveta se iskupljenjem.

Nešto postaje neko.

Ljubav ljubi ljubav.

Istu pesmu pevaju svi.

 Srce peva u peti.

Kada postaje ko.

Kada jeste.

17485 - 17517

blaženstva

Milujem Te blaženstvo moje.

Milujem Te – Tii me pišeš milovanjem.

Miluješ me svakom rečju.

Miluješ mi nenamernost koja nas oboje piše.

Milovanjem se preplićemo uplićemo otplićemo.

Milovanjem se prepliće upliće otpliće vazduh u nama i oko nas.

Milovanje izaziva milovanje.

Sve se miluje – sve je milovanje.

Dva vrapčića poleteše sa terase na drvo milujući nas.

Iznenada se pridružuje milovanju.

Milovanjem se milovanju pridružuje i prokrvljenost.

Pisanje i jeste milovanje.

Ispovedanje milovanjem.

Milujem svaku ispovest.

Svaka ispovest je mila duši i milovanjem dušu obnavlja.

Predeli miluju predele – video sam.

Nebo miluje sve predele – bio sam u tome.

Velika duša miluje sva bića.

Kašičica usnice.

Ljubičasti cvet ljubičasto. Beli cvet belo. Roze cvet roze.

Stvari koje leže na stolu miluju sto. Sto miluje stvari koje leže na njemu.

Zahvalnost je veliko milovanje.

Divljenje miluje.

Odanost miluje odanošću.

Visoko miluje nisko.

Voda i vatra se miluju.

Život i smrt se miluju i prepliću u Život.

Ljubav i mržnja se milovanjem upliću u Ljubav.

Milovanje je sveti čin.

Milovanje bašta i baština predavanja.

Predavanje miluje prihvatanje – prihvatanje miluje predavanje.

Milovanje to su slojevi i slojevi milovanja.

milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

  milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

    milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

    milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

   milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

   milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

    milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

     milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

    milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

  milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

  milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

    milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

    milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

  milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

   milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

    milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

     milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

     milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

   milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

  milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

   milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

     milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

      milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje milovanje

17518 - 17550

blaženstva

Skidati gaće

Dati griz

Zatvorenim očima gledati

Objaviti svoje tajno srce

Putovati u najveću blizinu

Ne čineći ništa učiniti sve

Samo zamahnuti

Pozvati ruže

Odmah sve dovršiti

Nikada nikog ne povrediti

Zaneti se do najmanjih ptičica

pički prići

pički kurac biti

pički carstvo ostaviti

kurcem se u pičku pretvoriti

kurcem Bog postati

Nadovezivati se

Ne stavljati tačku

Stvarati ritam – ritam prelamati

Ubrzati

Zastati

Poleteti

 Leteti i samo leteti

Nikad više ne sleteti

Preobražavati se i preobražavati

Sva bića u sebi udomiti

Šareniti se

Beliti

Sijati

I ruku i obraz poljubiti

Krpom brisati

Krpi se diviti

Krpa ne biti

Oprostiti i sam Drugi postati

U radosti se odmoriti

Objaviti Srce je jedno

Ne učestvovati u javnosti JAvnost stvoriti

I gutljaj i griz i krevet primiti

Gaće skinuti oprati i pokloniti

(Poklonio sam gaće V.)

17551 - 17583

blaženstva

U autobusu broj devedeset pet sam. Idem na zrenjaninski put pa stopom

za Zrenjanin. Autobus upravo skreće na Pančevački most.

Sinoć sam pomislio da danas nenajavljen posetim N. P.

ako je u Zrenjaninu. Krenuo sam ka njemu. Zaželeo sam se puta.

Put kao i pisanje odmiče.

Iznad puta nadleću laste.

Prijatelj nije kod kuće. Otišao je u Beograd. Ostavio sam mu poruku da sam bio.

Hodam Miletićevom ulicom u Zrenjaninu.

Kako prija ova bezrazložnost sa kojom hodam ulicama Zrenjanina.

Slučajno sam u centru Zrenjanina sreo M. S. Nisam ga

video desetak godina. Popili smo kafu. Uživao sam u razgovoru.

Gugutke me ispraćaju iz Zrenjanina.

Hodam kroz polje deteline.

Na putu sam za Beograd. Kad nema vozila osetim tišinu kako se širi poljima.

Jedan veliki puž je počeo da prelazi put. Da li će uspeti da ga pređe?

Nisam odoleo ovim grmovima crvenih ruža i cvetićima

žutog prkosa na benzinskoj pumpi na izlasku iz Zrenjanina.

Ečkanska crkva u daljini. Selo okruženo šumarcima. Ispred sela

pustara sa suvom travom boje okera. I nebo ravnice koje natkriljuje sve.

Živeti znači stvarati nadu. Stvaram je već više od sat i po

hodajući i stopirajući iako mi nijedno vozilo još nije stalo.

Izlazimo iz Stajićeva Tii i ja.

U Stajićevu sam ubrao nekoliko oraha i sada ih muljam u ustima.

Na putu mislim o devojci koju sam jutros video

u autobusu sa knjigom Veliki stilisti džeza.

Počinje kišica. Nadam se da neću jako pokisnuti.

Grmi. Asfalt se presijava na kiši… Stao mi je jedan kombi i sačuvao me od kiše.

U Čenti. Ponovo na putu. Sija sunce. Pokupio sam još dva oraha sa zemlje.

Hodam kroz Čentu.

Umorio sam se.

Blagost me obuzima.

Otac je nežno zagrlio jedanaestogodišnjeg sina.

16:47h. Ponovo sam u autobusu broj devedeset pet… spavam u

autobusu… naoblačilo se... izlazim iz 95-ice. 17:35h.

Za stolom sam – premotavam film današnjeg putoljublja.

Nazvala me je Aleksandra Mirimanov da me pita

kako sam i da mi kaže da bi volela da mi pomogne.

U Zrenjanin sam stigao sa tri stopa. U drugom me je vozila

Biljana Prijić. Bila je ljubazna i topla. Želeo bih da se to zna!

Pisanje kao i put primiče.

Da li je puž prešao put?

Kojeg od velikih stilista džeza večeras čita devojka iz autobusa?

Na kojem delu puta će ove noći padati kiša?

17584 - 17616

blaženstva

Sinoć sam pročitao kratak tekst o jednoj mojoj knjizi. U tom

tekstu je osobačiji je tekst napisala i Dosta pesama su ofucani klišei.

Pogodilo me je to pogotovo što mi je i druga osoba rekla Ima toga kod tebe. Mučilo

me je to celu noć i u jutarnjoj šetnji. Ljutio sam se branio opravdavao napadao… Sada bih

voleo da se sa Dosta pesama su ofucani klišei igram i na svoju i na Tvoju radost.

Lek protiv ofucanih klišea je ljuljanje.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei ljuljajmo se!

Ja sam Tvoj pesnik Dosta Pesama Su Ofucani Klišei.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei pogledajmo nešto ljubičasto.

Ma šta nam neko rekao Dosta Pesama Su Ofucani Klišei mi maštu nećemo povrediti.

Ljuljaćemo se Dosta Pesama Su Ofucani Klišei i

kada nam se neko pridruži i kada nas neko izbegava.

Ja – Tebi Dosta Pesama Su Ofucani Klišei. Tii Dosta Pesama Su Ofucani Klišei – meni.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei izvinićemo

se svakome koga naša ofucanost povređuje.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei zahvalićemo se

svakome ko nas je podsetio na našu klišeiranu prirodu.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei ljuljaćemo se i ljutnju pretvoriti u slatko grožđe.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei ljuljaćemo se a odbranu ćemo pretvoriti u riblji rep.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei ljuljaćemo se a

opravdavanje ćemo pretvoriti u ljubičasta prihvatanja.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei ljuljaćemo se a

napade ćemo pretvoriti u izležavanje na toplom suncu.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei ljuljaćemo se sve

dok se sva ljuljanja ne ujedine u jedan blagi smiraj.

 Dosta Pesama Su Ofucani Klišei neka svako o nama misli šta želi.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei i ja mislim da je

dosta Tvojih pesama ofucano i klišeirano i zato se ja ljuljam da

ofucanost nikada ne izgubi dušu a da kliše nikada ne bude kliše nego kliše.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei osećam veliku

zahvalnost prema stolici na koju upravo sedoh.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei nemam više šta da kažem ni o Tebi ni o sebi ali ću nastaviti ofucano jer to je kliše koji volim.

Kliše koji volim me vodi u nepoznato i to me obraduje kao kad ugledam lice čežnje.

Ugledati lice čežnje – kako je to veliki kliše!

Setih se svojih suza u bioskopu.

Plačem za napuštenima.

Plačem kada gledam kako se raduje pobednik.

To su bili dani koji će tek doći mili moj Dosta Pesama Su Ofucani Klišei.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei verujem da više

nikada ništa neće biti isto posle ovog našeg putovanja.

Moja ljubav za Tebe Dosta Pesama Su Ofucani Klišei se danas uvećala.

I ovaj dan se polako pridružuje čuvenim to su bili dani.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei zavetujem Tii se na skromnost.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei zavetujem Tii se na nežnost.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei zavetujem se Tvom imenu.

Dosta Pesama Su Ofucani Klišei pozivam Te da još jednom pogledamo nešto ljubičasto.

17617 - 17649

blaženstva

Podne je. Šetam po podnevu.

Devojka sa rancem na leđima se osvrće. Traži gde bi moglo biti to što traži.

Žena oslonjena na ogradu terase guta poslednji

zalogaj i sa uživanjem se priprema da zapali cigaru.

Mladi trener uči tenis starijeg gospodina koji se kupa u znoju.

Četvoro umazanih slinavih veselih trogodišnjih četvorogodišnjih

cigančića na đubrištu pod nadvožnjakom mi govore imena svoje

braće i sestara... Pitaju me da li imam kamion… Srce su mi razgalili.

Posle jučerašnje kiše zasijala je ova mlečna difuzna svetlost.

Pisaću za ono četvoro drage dece koja se igraju

pod nadvožnjakom na metar od tramvajske garaže.

Nemam kamion iako volim velike kamione.

Veliki kamioni na putu su kao veliki kitovi u okeanu.

Na autoputevima kamion liči na glavu velike zmije koja se vijuga predelima.

Veliki kamioni prenose velike količine nečega. 

Vozačke kabine velikih kamiona su putujuće sobe.

Vozači kamiona su vukovi puteva.

Vozači kamiona slušaju kamionsku muziku.

Vozači kamiona voze kroz noć.

Vode ljubav sa prvim zracima praskozorja.

Zatiču ih pljuskovi i oluje.

Posmatraju munje i gromove.

Životinje im prelaze preko puta.

Ptice ih čuvaju iz velikih visina.

Veliki kamioni polako skreću na parkirališta i polako se sa parkirališta uključuju na put.

Velike kamiondžije vole svoje kamione i svoje puteve.

Velike kamiondžije su retko kod kuće. Put je ime njihove kuće.

Svaki pređeni kilometar je kamiondžijina neizgovorena molitva.

Velike kamiondžije brinu jedni o drugima.

Veliki kamioni unose red u saobraćaj.

Mlade devojke su muze vozačima velikih kamiona.

Kada mlade devojke zatrudne sa velikim kamiondžijama rađaju male kamione.

Mali kamioni odmah kao i mali kitovi okeanom plivaju putevima.

Mali kamioni kao i mali slonovi pored velikih slonova rastu pored velikih kamiona.

U jednom trenutku veliki kamiondžija postaje veliki

kamion a veliki kamion postaje veliki kamiondžija.

U jednom trenutku put velikim kamiondžijama postaje crkva.

Veliki kamioni i kamiondžije postaju pokretni oltari u predelu.

17650 - 17682

blaženstva

Guske preplivavaju Savu. Na polovini reke grakću propinju se i otresaju krila.

Na jednom drvetu trepere dve paukove mreže posute jutarnjom rosom.

Trebalo bi da više gledam drveće.

pomislio sam

neće to tako ići

 a ono je krenulo

krenulo je

ali je stalo

kada je stalo

stajalo je

neke stvari

stoje godinama

neke druge

hiljadama godina

neke treće

milionima godina

milioni godina

jedne stvari

su sekunda

nekoj drugoj stvari

kap je nekom okean

okean je nekom kap

neko se u nekom ogleda

neko se na nekog ugleda

neko stoji

neko kreće

jedno pismo je

кренуло другом

jedan jezik

to

another language

most

to

 bridge

igra pesmi

pesma igri

meni je to to

 meni je тo тo

dobro je to i dobro je тo

šalim se

samim sobom

treperim

 podrhtavam

ljuljam se

koliko se više šalim

toliko je više šale

kada je više šale

mladunčad su zdravija

šala je vrsta

majčinske hrane

šala je

očinska zaštita

šale se šale šalama

kada jedna šala povuče crtu –

druga šala nacrta ™

četvrta šala nije htela da nacrta kvadrat

petašalaseizvijala

šesta šala se ševila

sedma sedmila

osma šala viče ali da je niko ne čuje

17683 - 17715

blaženstva

pesma meseca ƒ

pesma osmeha J

pesma savesti

 istine ™

pesma oblaka

sunčeva pesma ï

 pesma reči reč

pesma slike slika

pesma ideje ideja

pesma vode hhhhhhhhhhh

pesma tačke       .

pesma nevidljivog

p                                   m       a   

            e           s                                 v     

                                                    e  

                                                             t

                                                                     r

                                                                                a

pesma o sedam jabuka

pesma kiše

pesma suze S

pesma o pahulji snega

pesma puta

pesma hodanja‚

 druženja –

 usamljenosti  

pesma radosti

apstraktna pesma

pesma prvih prizora

pesma odanosti

 pesma malenog sveta

pesma u slavlje odbačenih

pesma treptaja '

pesma budnosti %

pesma svete knjige &

pesma u krevetu pred san &

pesma o Jednom [

pesma u grudima ptice od ponoći do ponoći ÂÂ