Bog Miroslav Mandić Bog

24778 - 24810

blaženstva

opet prvi jun

roza ruže u prozoru

volim hrabrost po cveću

ja sam krug od ruža

ja sam put od kruga

želim da Te volim

volim da Te volim

volim da Tii niz leđa

Umetnost je nepodeljenost. Tačka je.

Umetnost je nepodeljenost. Prožimanje i preplitanje je.

Umetnost je nepodeljenost. Duboki spokoj je.

Umetnost je nepodeljenost. Prepoznavanje mirisa je.

Umetnost je nepodeljenost. Nadraženost je.

Umetnost je nepodeljenost. Polja raži je.

Umetnost je nepodeljenost. Oluja je.

Umetnost je nepodeljenost. Otvoreni dlanovi i tabani.

Umetnost je nepodeljenost. Devojka u baki je.

Umetnost je nepodeljenost. Duša i um u očima.

Umetnost je nepodeljenost. Ovo što me dovede do ovog.

Umetnost je nepodeljenost. Pupoljak. Seme.

Zoltan je pre deset minuta iz jednog kafića u Budimpešti dok smo razgovarali

video četom poslao na internet http://miroslavmandic.name/evo_me/ u kome piše

evo me

na ovom mestu

u Ružičnjaku

sve dok me neko ne primeti

ovde sam

čekam Te

kada me prvih 14 posetilaca pronađu u

Ružičnjaku-internetu počinje moj život u digitalnom svetu

ova web stranica je postavljena na internet 1. juna 2007.

nazdravili smo

neka http://miroslavmandic.name/evo_me/ bude mio Bogu

neka http://miroslavmandic.name/evo_me/ bude mio posetiocima

neka http://miroslavmandic.name/evo_me/  bude mio virtuelnom svetu

veliki dani čuvaju male dane

vrćenje čuva lepotu haljina

reditelj čuva lepotu svojih glumica i glumaca

plesač pleše

usnać prći usne

sve je dobro se predaje svemu lepom

ližem Tii osmeh

divim se Tvojim divljenjima

klanjam se vrletima i vrlinama

magarcima se pridružujem magareći

gledam roze ruže u prozoru

mislim o pesmama koje sam živeo u predelima

dodirujem se dodirom

ježim se

opet

je

prošao

prvi

jun

24811 - 24843

blaženstva

15:28h

Dragi Tole

subota je

pre sat vremena sam se vratio sa Mosta

istuširao se

oprao veš

daunlodovao fotografije

upalio mirisne štapiće

belim vinom nazdravioBogu

i ljubavlju se upustio u pisanje

Upravo sam posetio Dejv Dadlija (Dave Dudley) na njegovim sajtovima.

Volim njegove kamionske pesme ali do sada nisam znao kako se zove.

Dva radnika obeležavaju fudbalski teren za sutrašnju

utakmicu Hajduka sa Liona protiv Kolubare iz Lazarevca.

Ćerka domara Hajduka okreće crvene dresove na ogradi da se što pre osuše.

pišem da bih nadražio ljubav. nadražujem ljubav da bih pisao

činim bilo šta samo da bih ljubio. sve što jesam je ljubljenje

rascvetavaju se ruže u prozoru – naježio sam se od cvetanja života

vrisak je neiživljeni šapat

jebanjem cvetaju pičke

Umetnost je neposedovanje. Odricanje je.

Umetnost je neposedovanje. Leptiranje je.

Umetnost je neposedovanje. Darovanje je.

Umetnost je neposedovanje. Potvrđivanje je.

Umetnost je neposedovanje. Nesticanje je.

Umetnost je neposedovanje. Sada je.

Umetnost je neposedovanje. Svršavanje je.

Umetnost je neposedovanje. Miris smilja je.

Umetnost je neposedovanje. Pobuna nežnosti je. I nežnost pobune je.

Umetnost je neposedovanje. Na suncu već osušeni veš je.

Umetnost je neposedovanje. Sve autobiografije koje mi se daju.

Umetnost je neposedovanje. Tek stvorena igra je.

jebanjem se oplemenjuje kurčeva snaga

jebanjem ljubim poniženog i odbačenog

jebanjem se najedem i napijem Tebe

jebanjem ne odustajem od jebanja

jebanjem iz gnezda prvi put poleću ptičice

jebanjem iz gnezda prvi put poleću orlovi

jebanjem gruvaju basovi iz mog zvučnika

jebanjem je svetlo u kupatilu gorelo dok sam ja pisao o jebanju

jebanje je obraz čednosti i poštenja

jebanjem i nejebanjem miris kamilice je

sami jebanjem ljube prisutnost

15:28h

Dragi Tole

subota je

pre sat vremena sam se vratio sa Mosta

istuširao se

oprao veš

daunlodovao fotografije

upalio mirisne štapiće

belim vinom nazdravio Bogu

i ljubavlju se upustio u pisanje

koje je evo završeno u

17:26h

24844 - 24876

blaženstva

Kaji Mandić je osamdeset prvi rođendan i petnaest godina kako ne živi u ovom svetu.

Danas je poslednji dvanaesti dan pisanja Definicija umetnosti.

Definicije umetnosti skupljaju u sebe dosadašnju umetnost i zrače još nepoznatom.

Definicijama umetnosti stvaram umetnost bez definicija.

Udišem svačije izvinjenje.

Čuvam pobednike od pobede koja ih pobeđuje.

Zavetujem se teškim danima.

suza put

Jutros sam pokupio trešnju sa zemlje.

Video sam nadu u psećim očima.

Nema na čemu – rekla mi je saosećajno dok mi je stavljala stvari u najlon kesu.

Ima na čemu jer na Tvom postojanju počiva ceo svet.

Umetnost je nezlobiva. Bezazlena je.

Umetnost je nezlobiva. Na biciklu je.

Umetnost je nezlobiva. U slučajnom pogledu je.

Umetnost je nezlobiva. Tračak je.

Umetnost je nezlobiva. Gola je.

Umetnost je nezlobiva. Na zemlju opala trešnja je.

Umetnost je nezlobiva. Slučajni susret na putu je.

Umetnost je nezlobiva. Pčela u prozoru je.

Umetnost je nezlobiva. Umetnost svetluca radošću u suznim očima.

Umetnost je nezlobiva. Igra umetnosti i umetnost igre je.

Umetnost je nezlobiva. Susret u meni – put preda mnom.

Umetnost je nezlobiva. Ova pesma je.

Ima na čemu devojko!

Devojka – uzbudljiva melodija.

Devojka – put Svemirom!

devojčice i dečaci čuvaju svet

devojke i mladići stvaraju svet

žena i muškarac vaskrsavaju svet

zrela žena i zreo muškarac ljube svet

starica i starac se ljube

sve jedno u drugom je

susret susreće susret

24877 - 24909

blaženstva

Da bi i stenama prijalo.

Da bi mene sedmogodišnjaka obljubila zrela pedesetogodišnjakinja.

Da bih pisao slobodno i prožeo se čednošću.

Nigde nisam doživeo toliko nevinosti kao u seksu.

Drkajući ne oslobađam sebe nego se slobodi predajem.

Drkanjem ljubim samoću koja je do nepodnošljivosti sama.

Drkanjem širim primirje u ludilima ratovanja.

Drkanjem se smanjuju silovanja.

Reč drkanje je nežna.

Reč drkanje nadražuje savest.

Drkanjem sam se naučio iskrenosti i nekurčenju.

Drkanje me je naučilo priznavanjima.

Drkanje je golotinja pisanja.

Pisanje je ljubavništvo drkanju.

Ja sam najveći drkač.

Drkadžije su svi oni koji nisu drkači.

Drkač ljubi.

Drkač stvara.

Drkač je za sebe izmislio reč drkač.

Ko zavoli mirise prodrkaće.

Drkanje je slava opalom lišću.

Drkanje je obujimanje – majčino mleko na usnama.

Nigde majka tako ne uživa kao na sinovljevom kurcu.

Ni u kome sin ne uživa kao u majčinoj pički – pički svih pičaka.

Nikome se sin ne daje kao Tvojoj pički – jedinoj.

Pička je sve ono što osećam da je telo.

Kurac je dlakavost duše.

Jebanje je verujem Bogiću milo.

Drkanje je molitva jebanju.

Jedem Te mirisni vazduše – pijem Te slučajni dodire.

Drkanje je svetinja.

gledam u svoju šaku

jestvo je

24910 - 24942

blaženstva

Milomiru Mandiću je osamdeset šesti rođendan

i četrdeset devet godina kako ne živi u ovom svetu.

najdivniji su mi sami

drkati dugo ljubeći

drkati Tvojom pičkicom

drkati talasima vode

drkati jer nigde nisam doživeo toliko uljudnosti kao u kažnjenima

drkati jer nigde nisam doživeo toliko nesebičnosti kao u odbačenima

drkati – neukrotivost je najpitomija

drkati zahvaliti se – nigde nisam doživeo toliko slobode kao u slobodi

drkati odlaziti – nigde nisam doživeo toliko muzike kao u hodanjima

drkati stvarati – nigde nisam osetio toliko umetnosti kao u neprimetnom

drkati vrtlariti – nigde ruže ne cvetaju kao u srcu

drkati plesati i pevati – nigde plesanje i pevanje ne plešu i ne pevaju kao u mozgu

drkati hodati – nigde puta nema toliko kao u tabanima

drkati verovati – nigde me nema toliko kao u Tebi

drkati otvoriti se – nigde se greške toliko ne primećuju kao u savršenosti zagrljaja

drkati slepiti se – nigde telo ne klizi kao po drugom telu

dubok naklon

Betty Dodson Ph.D. Grandmother of Masturbation

http://www.bettydodson.com/maymast.htm

nigde se otac ne potvrđuje kao u ćerki i nikada

nije tako nenasilan kao kada je u ćerkinoj pički

drkam – milujem tabue da se otvore i nikog ne povrede

drkam – životinjska snaga života orgazmira ljubavlju

drkam – prijatelja jedinog proslavljam

drkam – obožavam vrapce

drkam – plačem nad grobovima mrtve dece

drkam – Svemir me ljubi

drkam – proslavljam očev rođendan

drkam – pamuk sam

drkam – svačiju seksualnost ljubim

drkam – praštam

drkam se Tebi

drkam Te

izdrkam Te sebi

nemoćan prepuštam se mirisu ljiljana

24943 - 24975

blaženstva

Danas je osamsto osamdeset osmi dan. Cvetaju lipe.

7. juna 1991. pripremajući se za Ružu lutanja u razgovoru sa Sanjom Novaković

smislio sam sedam junaka koji su pošli sa mnom na desetogodišnje hodanje.

Umetnik

Prosjak

Monah

Filozof

Lutalica

Luda

Pesnik

Od onda oni žive u meni.

Na Ruži lutanja sam postao

Mistik

Heroj

Rudar

Plesač

Vrtlar

Čobanin

Ljubavnik

Sinoć dok sam išao ka Mostu Vera Varadi mi je iz Budimpešte poslala sms

Naravno da ćeš i danas preći.

Idem ka njemu – potvrdio sam.

Znam – uzvratila je.

Ljubav – odgovorio sam Veri.

Volim kada uđem kroz otvorena vrata dana.

 Moje reči same sebe govore.

Ubrao sam višnju i pružio je jednom dečaku.

On se nasmešio mahnuo rukom i rekao – Neka jedite Vi.

Volim ovu plavu ogradu.

Volim bačenu kesicu majoneza.

Volim zvuk lopate kojom čistač ulice struže blato sa betona.

Volim izbočinu na asfaltu o koju sam zapeo.

Volim zvuk automobila koji se penje uzbrdo.

Volim starog čoveka koji go do pojasa trči atletskom stazom u krug.

Volim ženu koja istom stazom hoda sa skijaškim štapovima.

Volim crvenu bubu sa crnim tačkicama na ogradi.

Volim nekog ko zna imena svih buba.

Sve više volim petunije.

Volim papirnih dvadeset dinara koji su mi ispali

iz džepa dok sam vadio novi papir za pisanje.

Volim ovu ženu koja otključava vrata svoje kuće.

Volim ženu koja mi se obratila jer me je zamenila sa nekim.

Volim devojčicu koja bolno plače jer ju je majka upravo

išamarala na ulici. Volim i mamu koja je išamarala svoju ćerku.

Volim devet trešanja koje sam podigao sa zemlje.

Volim brigu na licu ove žene.

Volim pogled devojke koja gleda šta je to njenom mladiću u kosi.

Volim čavrljanje koje izvire iz frizerskog salona Branka.

Volim ulicu Kneza Trpimira u koju ne ulazim

jer mi je sada dobro u ulici Živka Davidovića.

Voli me mlado grožđe.

Voli me beli dud.

Voli me razvaljena kuća na uglu ulica Živka Davidovića i Velizara Kosanovića.

Volim kamion sa nekoliko kubika drva i volim svako drvo na njemu.

Drva će neko kupiti. Istovariti. Istesterisati. Poslagati. Ložiti.

Učiti uz toplu vatru. Iznositi pepeo. Mnogo godina kasnije seća će

se tople vatre i o tome pričati nekom ko se tek rodio. Ljubav

nema kraja. Ulazim u pijacu da kupim mlade krastavce.

Volim lepo koje se sebe zgadilo kada je ugledalo ružno.

Volim ružno koje uživa u lepom i bezrezervno mu se predaje.

24976 - 25008

blaženstva

18:26h

Počinjem da hodam za mlade ljude koji su se sa svih strana

sveta okupili u Hajligendamu da protestuju protiv G8 i Rusije. Kada sam ih

video kako goli prolaze kroz polja i stoje ispred do zuba naoružanih policajaca

koji im ne dozvoljavaju da se približe mestu održavanja skupa plakao sam od lepote.

Duh slobode je živ.

Duh slobode živi u hrabrom srcu.

Duh slobode živi u golorukosti.

Duh slobode je prefinjen do potpune ovozemaljske nemoći.

Duh slobode želi da se igra sa krhkima i da ovom svetu pokloni još jedno i.

Duh slobode i živi u duhu.

Prvi put u životu gledam kako dva slepljena puža vode ljubav na putu.

Život se rađa iz toplih srca nesebičnih i umire u hladnim srcima bogatih.

Miris lipe na groblju. Mnogo je vrana. Prolazim pored dečijih grobova.

U jednom čoveku je sve.

Bog peva u meni.

Jedan čovek je više od svih ljudi zajedno.

Zbog jednog čoveka je moć nemoćna.

Vlast može da kontroliše sve ljude ali ne može jednog čoveka.

lepota i dobrota

jednog čoveka

ne poznaju granice

nemaju cenu

i bilo kakvi kordoni

im

ne mogu ništa

Jedan nesebičan čovek stvara više ljubavi i novca nego što ih stotinu banaka uništi.

Na Mostu sam. Gospodin slobode sam.

Grlim pretučene u Hajligendamu.

Grlim sve kojima su otvoreni policijski dosijei povodom Hajligendama.

Grlim sve koji su zatvoreni zbog Hajligendama.

Grlim sve koji su u Hajligendamu doživeli večnost slobode.

Grlim sve koji su u Hajligendamu spoznali da sve na ovom svetu zavisi samo od njih.

Grlim sve koji su u Hajligendamu ljubili zauvek.

Grlim Tebe koji si u Hajligendamu naslutio život Boga u sebi.

Srca nesebičnih čuvaju planetu koju razaraju pohlepni.

Odricanje a ne sticanje.

Ljubav a ne znanje.

Stvaranje a ne rađanje.

Noge su mi umorne – srce radosno.

Nežno mislim na mlade čiji su životi već otpisani.

Živim za njih.

21:37h

Dubokom zahvalnošću mislim na one koji su dali svoje živote još u mladosti.

25009 - 25041

blaženstva

Krenuo sam na Most. Vreo je dan. Hodam polako. Dužnost

mi je da uživam da bi mojim uživanjem uživala sva materija.

Da bi uživali zidovi kuća.

Da bi uživao i beton i asfalt i šraf.

Da bi uživali zatvorski zidovi koji su puni bola teških kazni i čudesne nade.

Ima li sočnije psovke od onog pička ti materina – čujem u

prolazu mladića kako sa oduševljenjem govori svom drugu.

Ruže venu. Sve više volim uvele ruže. Uvela lepota je prapupoljak.

Kad god dodirnem ovaj platan na raskrsnici Kičevske

Maksima Gorkog i Krunske sve je dobro na ovom svetu.

Senke lasta šaraju asfalt preda mnom.

VIP-om – idejom o važnim ličnostima zaraza gluposti širi se svetom na nov način.

Na Mostu sam. Jedna lasta mi leti iznad glave.

Sam sam. Muž sam samohranim majkama.

Otac sam nezbrinutoj i besprizornoj deci.

Priznajem očinstvo i ljubim svu kopilad.

Kopilad su svedočanstvo o grozoti društva.

Kopilad su pradeca. Deca arhajske nevinosti.

Kopilad! Kako bolna reč!!!

Ja sam kopile jezika.

Ja sam kopile ljudske vrste.

Ja sam kopile kopilstva.

 Ja sam kopile ponosno na svoje sestre i braću.

Kopilad su nosila seme svetog materinstva i svetog otaštva koje

su retki prepoznali i zato živimo u banalnosti majčinstva i očinstva.

Na Mostu sam. Jedna lasta leti iznad moje glave.

Samoćom potvrđujem svoju odanost i predanost svemu.

niti dostizati veliki svet

niti otići u veliki svet

niti učestvovati u velikom svetu

biti svet

niti biti svet

novi svet stvarati

niti novi svet stvarati

biti novi svet

niti biti novi svet

ljubiti

ljubiti i pevati

I u povratku sam dodirnuo platan na raskrsnici Kičevske

Maksima Gorkog i Krunske i odmah je sve lepo na ovom svetu.

odanost cveta

bezrazložnost ljubi

protivrečnost se predaje

neuhvatljivo uhvatljivo

ja sam dete detinjstva

25042 - 25074

blaženstva

koje sam podigao sa asfalta su me pokrenule da pišem.

Naslonio sam se na metalni stubić dok čekam zeleno svetlo.

Levom nogom sam propao u ulegnuće na asfaltu.

Oslonio sam se i na drugi stub dok čekam zeleno u Takovskoj.

Naskočih na ivičnjak. Ja sam pesnik svega.

Pesnik neotkrivenog. Nestvorenog. Neljubljenog.

Poskočih bezrazložno i eto besmrtnosti.

Ovlažim kažiprst desne ruke i dodirnem jednu žutu ogradu.

Zviždućem ogradi od cigala Osnovne škole Vuk Karadžić.

Dvadeset dve bele linije čine ovaj pešački prelaz u Bulevaru despota Stefana.

Malopre sam dao Marjanu Bibiću 1290 evra za

štampanje sto primeraka druge knjige Miroslav Mandić.

Idem. Svetinja iđenja!

Ići lepa reč.

Idem da bi ići bilo još lepše.

Sav sam u rečima.

Mirišu lipe. Miris sam lipe.

Ispao mi… već sam podigao papir na kome pišem.

Idem. Pišem.

Pišem da idem i pišem.

Idem – laste kruže.

Samo je od jednog i mogla nastati reč jednostavnost.

Jednostavno pišem o jednostavnosti svega.

živim idem volim

volim da volim

volim jesam jesam volim

Žuto zapadajuće sunce okruženo toplom ljubičastom.

Vrane sleću na elektronske stubove na mostu.

Odlazim sa mosta. Dobro je što sam i danas bio na Mostu.

Ja sam most između mosta i Mosta.

21:07h

Na usponu Bulevara – jedan kilometar do Stančića.

Nema Te – tu sam za oboje.

Zagrli mi umorne butine.

Osmehujem se osećajući Tvoj osmeh.

25075 - 25107

blaženstva

Zagrmelo je.

Predajem se grmljavini.

Tri dečaka su zvonila na vrata. Pitaju da li je fudbalska lopta pala na moju terasu.

Sada je odanost.

Vazduhom Te ljubim.

Prošao dan.

Kiša se ispadala.

Idem na Most.

Čekam da uđem u ritam i počnem da pišem.

U trenutku kada me ritam hodanja prokrvi dolazi do poistovećivanja.

Poistovećivanjem počinje pevanje.

Jednog dana kada čovek poleti biće više pevanja.

Preskačem baricu.

Svuda se po ulicama vide tragovi podnevne oluje.

Kako je lepo živeti sa lastama.

Deca se kupaju u fontani.

Manje reči – više slutnje.

Genijalac stvara ideje a primitivac ih ostvaruje – čujem u prolazu.

Mlada devojka uživa u beloj haljini koja se ljulja oko nje.

20:16h

Na Mostu sam. U sebi sam. U Beogradu sam.

U Srbiji. U Evropi. U Svetu. U Svemiru. U Bogu.

Nežno je to što malo ljudi zna da sam na

Brankovom mostu

u Beogradu

Srbiji

Evropi

Svetu

Svemiru

Bogu

Žena se češlja i ogleda u izlogu podzemnog prolaza.

Kada je hladno zakopčam gornje dugme na košulji. Kada mi je toplo otkopčam ga.

Pale se ulična svetla.

Noć je. Nema lasta na nebu. Sa lastama sam u njihovim gnezdima.

Uživam u krošnjama drveća na Bulevaru.

Usporio sam i uživam u mirisu lipe i kestena.

Gospodstvom sporog hodanja proslavljam život na ulici.

Ovaj stariji gospodin me je podsetio na onog starog gospodina

kojeg sam pre deset godina posmatrao kako mirno i sa uživanjem

sedi sam za stolom u restoranu jedne benzinske pumpe.

Gde ja prođem tu trava ne raste – muca propali pijanac.

Žena sa prednjeg sedišta automobila tapše detetu koje sedi na zadnjem.

U svakom mom pogledu je roman od hiljadu stranica.

Pre mesec dana su mi u velikim samoćama pomogle ruže.

25108 - 25140

blaženstva

Samo polako. Natenane. Dug je dan – kaže jedan

stariji čovek ženi koja čisti ispred svoje radnje.

Dragi Miroslave danas je rođendan F. Pesoi i Kajinoj

mami. Zagrljaj poslao mi je sms Petar Miloradović.

Vidim Zoltana Varadija – sedi za kompjuterom

u Budimpešti. Radimo Virtuelno hodočašće.

Šta sada radiš? – pitam Zoltana.

Sada konvertujem ove tvoje slike iz PDF u JPG – kaže mi.

Kako ide?

Sada tražim nešto pošto su mi se zajebala imena fajlova.

Da li si našao?

Našao sam.

Gledam Zoltana kako gleda u monitor na kome radi.

Gde si sada?

Sada sam na serveru i skidam ono što smo do sada radili.

Dok čeka rezultat Zoltan osloni bradu na levu šaku i strpljivo gleda u monitor.

Gde si sada?

Sada sam napravio Turinga da bude peti. Stavljam Adu da bude prva.

Da li ide?

Ide sada baš šaljem Adu nazad na server.

Šaljem ti prvi link http://miroslavmandic.name/hodocasce/1-Ada_Byron.html

Sada ti pravim jedan link za sve.

Šta sada radiš?

Sada tražim sliku za Brzinu.

Dok se Zoltanu ne pojavi rešenje pogled mu je

usredsređen a kada se rešenje pojavi oči mu zasijaju od sreće.

Gde si?

Sada sam ti stavio Brzinu svetlosti. Sada radim na Drevnosti.

Volim ovaj otvoreni prostor oko Skupštine jer iznad njega lete laste.

Mnoge žene i muškarci koje sam poslednjih mesec i po dana gledao na porno

sajtovima su mi pomogli da više uživam u ženama i muškarcima koje vidim u prolazu.

Žena mrda prste leve šake koja joj je u gipsu.

Gledam. Vidim. Život živi sebe.

Pomazim sve što pogledam.

ovim otvorenim nebom iznad Mosta

radujem

ozdravljujem

ljubim

oslobađam

odan sam

promena sam

uspeh sam

Kupam se toplim vazduhom iznad reke.

Nestao sam na Mostu. Ove reči svedoče bivanje.

Za pet i po meseci niko me nije iznenada posetio na Mostu.

Napuštam Most. Još pet kilometara novog znoja.

U Knez Mihailovoj blago krivudam među ljudima.

Teško mi je što sam sam ali je divno što saosećam sa samima.

Haj’mo još malo noge moje.

Na Bulevaru nema nikoga.

Zagledao sam se u ovu pustu ulicu i onda zadržao pogled da i njega pogledam.

Fernando Pesoa ulazi u sto dvadesetu godinu života.

U Stančiću me čekaju hortenzije koje sam jutros kupio.

25141 - 25173

blaženstva

Miroslave nemoj da oklevaš počni da pišeš.

Tebi je važan čin pisanja.

Ti voliš prisustvo.

Živu metaforu.

Neko oseti kako pišeš.

Ni iz čega se rađa blaženstvo.

Čedo pisanja.

Nebo pisanja pod tvojim prstima Miroslave.

To što si sada uradio sa ustima.

Ovo sa jezikom na usnama.

Napregnutost u vilicama ti popušta kako blaženstva odmiču.

Poigravanje sa mišićima oko očiju.

Pokretanje nozdrva.

Strujanje lepote koje osećaš u telu.

Hortenzije u prozoru koje gledaš sa divljenjem.

Obrve koje počešeš.

Reči u kojima uživaš i reči kojima uživaš.

reč oklevanje

reč inače

reč prisustvo

reči ni iz čega

reč pomalja

reč poigravanje

reč počešeš

Ili reči idemo dalje.

Miroslave tebi je sve što napišeš lepo i to od tebe čini Miroslava Mandića.

Tebi je lepo tebi.

Tebi je lepo je.

Tebi je lepo sve.

Tebi je lepo jer slušaš muziku.

Tebi je lepo jer pišeš muzikom.

Tebi je lepo jer pišeš muziku.

Lepo ti je jer te muzika iskupljuje.

Tebi je

Pisanje stvaranje

Slikanje uživanje

Muzika iskupljenje

Stvaranje je uživanje iskupljenjem.

Uživanje je iskupljenje stvaranjem.

Iskupljenje je stvaranje uživanjem.

Raduješ se što ti se sve otvorilo rečima.

To je tvoja vera i ljubav prema rečima.

Tvoje reči uvećavaju ljubav i veru.

Ti si opet bezazleno dete.

Blaženo dete u blaženstvima.

Dete detetu. Dete Božije.

25174 - 25206

blaženstva

Lepota izvire iz lepote.

Nežnost mi ističe kroz nos.

U prstima su mi polja rada.

Kruženje o kojem govorim.

Pokret glave u stranu.

Milovanje po stomaku.

Ukus soka u ustima.

Život kamenja.

Milovanje saksofonom.

Reski zvuk trube.

Grudi na grudima.

Još jedan pokret.

Lepota spajanja.

Prostranstvo odlazećeg.

Skulpture vazduha.

Vajanje glasom.

Pisanje plesom.

Zavetovanje pevanjem.

Obožavanje svega postojećeg.

Osvežavanje rutine.

Usklik u zgrljaju smiraja.

Oblik velikog talasa.

Ono što sam oduvek voleo.

Dve vrane u pogledu.

Hortenzije počinju da venu.

Radujem Tii se – poslao sam joj poruku.

Verujem ti – odgovorila mi je.

Život radosti se raduje životu.

pispisanjeanju

Reka se kupa u sunčevoj svetlosti.

Svetlost se kupa u svetlosti.

Ušće ka izvoru teče.

Lepota uvire u lepotu.

25207 - 25239

blaženstva

ovim rečima vežbam osmeh. glas Bil Kirčena (Bill Kirchen)

osetim da mi je lice lepo. novo cveće u prozoru

prijatnost mi se širi kičmom. prepoznavanje

kao da sam sa nekim u prijatnom razgovoru. novi mirisni štapići

blaga seksualnost mi zrači sa lica. kiša se ispadala

nežno pokrećem prste. mladi krompir i paradajz

ježim se. osmeh je molitva

miris orhideje se širi. svoj potpis stavljam samo na sve peticije

osmeh

u očima

oko usana

na čelu

u vratnim žilama

potpis za miris posle kiše

dođi da vežbamo osmeh. osmeh je dubina divljenja

osmeh je staza Božija. miris frangipani cvetova

osmehom Božija energija harmonično teče. osmeh je hram beskućnika

osmeh je saputnik promene. osmeh je zahvalnost bezrazložnosti i bezbrižnosti

nasmejanim očima gledam i napolje i unutra. osmehujem se

svakom Miroslavu Mandiću koji će se stvoriti iz mog imena

osmeh je nagoveštaj. osmehujem se hrabrim osećanjima

osmeh je lepota dobronamernosti. osmehujem se strpljivim mislima

osmehom se širi miris Drveta života. vrapčići su me posle kiše napahnuli

osmehom je mišljenje u zagrljaju rajskog stida. samo radi se o tome

osmeh ne zavodi i ne osvaja. iz ljubavi u ljubav gledam

osmeh miluje plač. osmehujem se svakome ko se usudio

osmesima razgovaraju brda. ponovo miris orhideje

rasplakao me osmeh koji sam čuo u bluzu koji slušam. i Tii se bori Lion će da gori

plačem – grlim osmeh. osmehujem se ramenima

trava ljubi nebo. osmehujem se usnama

žaba skače u vodu. osmehujem se majkom u sebi

roda poleće. miris tuberose

zora rudi. mirisima se osmehuje duša

ponoć. blago miriše

dvoje razgovaraju. osmeh je iščekivanje

izvesnost i nepredvidljivost hodaju ruku pod ruku. osmeh ispunjava sva dečija maštanja

plač je rudar osmeha. stiskam palac i osmehujem se

osmeh je vrtlar sveljubavi. osmehujem se kapljici na donjoj usnici

prepodnevnim osmehom čekam popodnevno pisanje. spajanja mirišu na jedinstvo

25240 - 25272

blaženstva

mera života proslavlja neizmerno

muzičkim orgazmima

figurama neobjašnjivog

ukrasima prolaženja

doslednostima primeru

dubokim odjecima obespravljenih

pouzdanim skretanjima odlučnih

promeni modela u modelima promene

pevušim očima svemu što gledam

predajem se zanosnim odstupanjima

međuprostoru ispunjenom mirisima jasmina

međuvremenu sa bubicom na papiriću za beleške

zastanku za oblizivanje voljene

razmaknici za neočekivano

ariji bića

melodiji namera

harmoniji događaja

praštećoj igri

pesništvu svedenosti

menjajućem

preoblikujućem

igranci spajajućih

preobražavanju istovetnosti

izdašnoj jasnosti

hitnem osmeh na svoje lice zauvek

derem se sve dok se deranje ne podere

postojanost je ritam tišine i odloženih zadovoljstava

izraz solidarnosti u zalogajima

izgovorena trajnost

obljubljujuća dugotrajnost butina

trajanje prolaznosti u slavu

časak u kome prste operem pljuvačkom

ishod u Tebe

25273 - 25305

blaženstva

Sabiram poglede.

Odlazim daleko u razumevanje blizine i prihvatanje bližnjih.

Variram šarenilo prugastih šara.

Nepostojeća pozdravljam Te Tiroslavom – mojim novim imenom.

Tii si samonikla neprimetnost.

Tii si upoznavajuće izbegavanje.

Malodušnost umara.

Čisti me broj.

Prilog sam misaonim predstavama.

Ne slažem se sa svojevoljnošću.

Mnoštvom pojmova gradim hram pojma.

Pazi da Tii ne odskoči žar.

Pridolaženje.

Brojanje se uči kada se broji pesak.

Izložim sebe izlaganju.

Čičak koji sam ugledao je ličnost.

Iznos interesa je banalan – banalnost je iskupljujuća.

Podela odela.

Dodavanje patika.

Čežnjivo.

Povećavanje.

Prejako.

Volim da gledam vrhove crkava.

Volim miris trave u predvečerje.

Mazim se raznim vrstama hodanja po kaldrmi Kosančićevog venca.

Na Mostu sam. Uživam u pokretima tela.

Prvi put osetim letnji miris reke.

Jedina prostitucija koju volim je prostitucija.

Osmehuj me osmeše.

Isto se neprestano menja u različito.

Isto se neprestano preobražava u isto.

Ceo dan sam revolucionarno nastrojena.

Grlim te tom snagom iz materice – napisala si me.

Ne posustati.

25306 - 25338

blaženstva

Ne volim prostituisanje ručkovima i večerama u restoranima.

Ne volim prostituciju reklamama i novim profesijama.

Ne volim prostituciju dizajnom i trgovinom.

Ne volim prostituciju lepotom i visokom modom.

Ne volim prostituciju žiriranjima i nagradama.

Ne volim prostituciju profesora univerziteta.

Ne volim prostituciju herojstvom i nacionalnim junacima.

Ne volim prostituciju elitizmom.

Ne volim prostituciju demokratijom.

Ne volim prostituciju turizmom i vlašću.

Ne volim prostituciju ugledom.

Ne volim prostituciju autoritetom i natalitetom.

Ne volim prostituciju zabavama i spektaklima.

Ne volim prostituciju popularnošću.

Ne volim prostituciju patriotizmom i ratovanjem.

Ne volim prostituciju siromaštvom i bogaćenjem.

Ne volim prostituciju zdravljem i bolestima.

Ne volim prostituciju nejakošću i tugama.

Ne volim prostituciju državnim nasiljem i geopolitikama.

Ne volim prostituciju banaka.

Ne volim prostituciju vlasništvom i korenima.

Ne volim prostituisanje vojskom i muškošću.

Ne volim prostituciju ekologijom i zdravom ishranom.

Ne volim prostituisanje vork šopovima i političkim korektnostima.

Ne volim prostituisanje običajima i virtuelnom stvarnošću.

Ne volim prostituciju špijunažama i nadziranjima.

Ne volim prostituciju mudrostima i modernošću.

Ne volim prostituisanje humanošću i dobročinstvima.

Ne volim prostituciju osudama i moralom.

Ne volim prostituciju roditeljstvom.

Ne volim prostituciju ljubavlju.

Ne volim prostituciju Bogom.

Jedina prostitucija koju volim je prostitucija.

25339 - 25371

blaženstva

Dragi Miroslave… kako si? Brinem se… malo. Ne znam da li imaš

dovoljno novca... kako provodiš dane?  Da li ti je suviše toplo... da li

si suviše sam? Kako se hraniš...? Da li imaš bolove u peti i dalje? Da

li i dalje uprkos svemu... treperiš? Ne znam kako da te pitam stvari koje

želim da te pitam. Kada si tu izgleda da se i dalje suviše stidim. A ovako

si opet suviše daleko. Najnežnije te zagrlim... čuvam… nežno držim

za kurac… nekako… nedostaješ mi... poslala si mi noćas mejl koji

sam pročitao jutros dvadesetjednogodišnjakinjo – košuto moja.

Tvojom nežnošću kojom mi držiš kurac počinjem da pišem u vrućini ovog popodneva.

Znojim se.

Mašem rukom izrovanim putevima.

Vrelo je predvečerje. Počinje da pljušti po biljkama i našoj goloj koži.

Tvoja utroba je herojstvo.

Majica mi je sve vlažnija od znoja.

Dan sam proveo sa Lazom Crkvenjakovim.

Svaki trenutak sa Lazom je blaženstven.

Čulnost je svetinja.

Čulan je duh.

Za Tebe se izvijam.

 Tebi se ramenima primičem.

Tebe u grlo upijam.

Hvala svakoj ženi koja me je ostavila jer me je Tebi prepustila.

Na putu preživljavaju samo odani.

Drži me za kurac.

Put je težak.

Put je redak.

Put je ruža.

Drži me za kurac jer Iran je večan.

Drži me za kurac jer kurac je Tobom večan.

Drži me za kurac jer Tii znaš da je kurac nemoćan.

Drži me za kurac jer Tii veruješ da je kurac put.

Drži me za kurac jer Tebi to želim da kažem.

Drži me za kurac jer se prepuštam Tvom držanju.

Drži me za kurac jer Tobom miriše svaka travka.

Drži me za kurac jer Tii znaš da sam ja The Wayfaring Stranger.

Drži me za kurac jer Tii znaš ko su odroni.

Drži me za kurac jer Tii si more mog detinjstva.

Drži me za pičku jer Tii znaš da sam ja Tii.

Drži me za kurac jer ja sam kurac jednog jedinog kurca.

Drži me za kurac jer mom kurcu je lepo u Tvojoj šaci.

25372 - 25404

blaženstva

7:25h

U tramvaju broj 7 do autobuske stanice – tramvajska karta četrdeset dinara.

 Blic za čitanje u autobusu – dvadeset pet dinara.

Peronska karta – osamdeset dinara.

U autobusu za Novi Sad – autobuska karta trista pedeset dinara.

Čitam novine u autobusu. Podignem kolena na naslon sedišta i spavam.

9:25h

U Novom Sadu sam. Vreo dan. Polako ću hladovinom do stana Varadijevih.

Godinama sam strogim licem držao pravac na

opasnoj stazi kojom sam krenuo u mladosti.

Sada osmehom čuvam i radujem tu opasnu stazu. Za svakoga ko je njom krenuo.

Od 10h do 12:45h u stanu sa Verom Zoltanom Žužom i Milanom.

Idem ulicom Maksima Gorkog da se vidim sa Sašom Eremićem.

Ne suditi – usuditi se.

Popio sam kafu sa Sašom. Vraćam se po hladu kod Varadijevih.

Divan osećaj sve što jeste mi je na usnama.

Popodne razgovor sa Zoltanom o Virtuelnom poklonjenju za koje se pripremam.

Sa Aleksandrom Mirimanov preko mosta Duga do autobuske stanice u Petrovaradinu.

Sam sam kao zrela polja žita koja ugledah iz autobusa.

Ulazimo u Zemun. Spavao sam u autobusu. Sam sam na svetu.

19:23h

Na Glavnoj sam ulici u Zemunu. Pet kilometara do Mosta.

Idem i nema me.

Potrošila mi se gumica na patent olovci.

Da li me vidiš? Da li me osećaš u sebi?

Na keju sam. Svi su napolju.

Mislim o neutešnosti i u tom trenutku počinje da grmi.

20:22h

Danas je počelo leto.

Danas je najduži dan u godini.

papirići sa rečima

Radost

Zdravlje

Ljubav

Sloboda

Promena

Odanost

Uspeh

su beli leptiri na vetru

Zapara je. Duva sve jače i toplije. Uskoro će nevreme.

Ova žena mi je svojim pogledom dala snagu.

Prelazim ulicu – to je bajka.

Jezikom dodirnem levi ugao usana.

Sedamnaesti kilometar – još dva preda mnom.

Još jedan kilometar. Još strpljivije.

21:45h

Znoj na licu se osmehuje ludosti mojoj.

25405 - 25437

blaženstva

Ima još puno stvari o kojima ćutim.

I ćutaću.

Ćutaću dok ih ne progovorim.

Dok ne dođu do svojih reči.

Cveće me voli.

Ja volim cveće.

Volim prodavačice cveća.

Volim nekoga ko sada oseća da je sam na svetu.

Prodavati cveće je mistički posao.

Prodati cvet je opasno.

Prodati svoje telo je još opasnije.

Prodati hleb automobil ili avion je štreberski.

Prodati je kretenski.

Zaraditi je tako dosadno.

Moj posao je da napišem ove reči.

Spomenem zvuk šuta po fudbalskoj lopti.

Udahnem. Izdahnem.

Dodirnem Te.

Svi smo odjednom – poslao mi je jedan pesnik reči drugog pesnika.

Sve je dar.

Mama je pas.

Sve je spremno za utakmicu Hajduka sa Liona i Dorćola.

Sve je spremno da se porazim.

Čuva me mama pas.

Ljubim Helderlina.

Ljubim ljubav Božiju koja se u nemoći prikazuje.

Kupio sam danas autobiografiju Muhameda Alija (Muhammad Ali) Ja sam najveći.

I pet bresaka sam kupio.

Mislim na uzbudljivu sedamdesetogodišnju prodavačicu cveća.

Podrhtavam.

Znoj mi curi niz lice.

Pedeset osma mi je. Muž sam svakoj trogodišnjoj devojčici.

Prijatelj ljubavi sam. Bluz nemoćne radosti.

Prijatelj sam samima. Prijatelj puteva na kojima nema nikoga.

Sunce mi blešti u lice dok gledam Tvoje gležnjeve u mom srcu.