Bog Miroslav Mandić Bog

28045 - 28077

blaženstva

 

 

Danas se poklanjam Pesnicima Ljubavnicima Umetnicima Misticima virtuelnog sveta.

 

produžiću

 

mirisom borova

 

toplinom morskog vazduha

 

sve mi je više slika detinjstva u glavi

 

tabanam. predanje je u meni

 

moja kičma je Kosmos

 

Ovo je dobar put

 

svaka moja reč je pupoljak

 

svaka moja reč je stidljiva

 

svaka moja reč je molitva za oproštaj

 

svaka moja reč je bezglasni usklik volim Te

 

ja sam apsolutni prvak ljubavi u teškoj kategoriji

 

svaka moja reč je

voleo bih da me Neko voli reci Nekom to

 

travama gazim po tabanima

 

koji je koren reči gaziti?

 

srce je svim srcima srce

 

srce nikada ne umire

 

blaženstva pišem bivajući odan svemu i svakome

 

volim jestivost jestva

 

sve se pije i jede

 

sve se jebe

 

vulgarnost oplemenjuje plemenitost

 

lep je ovaj put

 

svaka moja reč cveta srcem pupoljka

 

svaka moja reč ljubi stid

 

svaka moja reč je molitveno praštanje

 

svaka moja reč šapuće volim Te

 

ja sam apsolutni prvak odanosti u teškoj kategoriji

 

Neko reci Nekome da bih voleo da me voli Neko

 

ljuljam stomak – rađa mi Te se

 

dok sam sekao paradajz mislio sam o muzici zdravlja

 

Neko lepo je Tvoje ime

 

 

 

 

 

28078 - 28110

blaženstva

 

 

Danas se poklanjam Dobrim delima na internetu.

 

Danas je 999. dan Miroslava Mandića.

 

3 puta po 333 dana

 

brojevi pevaju

 

dva radnika seju travu po fudbalskom terenu

 

milujem Tii pupak

 

kako je uzbudljivo smiriti se

 

toplim šakama si mi grejala gole nadlaktice

 

hrapav Tii je glas

 

kora starog drveća me seksualno uzbuđuje

 

hleb puter i paprika za ručak

 

naguzila mi se reč naguženost

 

vrh je vrt

 

prve kapi kiše

 

fleke od kafe

 

ukus jezika

 

jezici ljube jedan drugog

 

otvoren prozor

 

podatan pod

 

bol u vratnim pršljenovima

 

Ovo je tren nove snage

 

potoci poleteše izvoru

 

ušima Te ljubim

 

pupkom grlim

 

paprika hleb i puter namazani rečima

 

na kiši crvene ruže

 

idem. volim

 

Na Mostu gužva od automobila. Čim padne kiša u gradu je haos u saobraćaju.

 

Iznenada na Most dolazi Jelena Bešir.

 

Kiša je stala. Sve je više opalog lišća po Bulevaru.

 

Sutra je hiljaditi dan. Prožet sam zahvalnošću.

 

Zagazim levom patikom u baricu da radost obradujem.

 

Kada sam ušao u stan sačekao me je Stančić.

 

 

 

 

 

28111 - 28143

blaženstva

 

 

Danas se poklanjam Ludvig Vitgenštajnu.

 

Počinjem da se krećem vitgenštajnovskim-hiljaditim danom.

 

Ježim se po kičmi.

 

Niz vrat mi klizi milina postojanja.

 

Usnama ljubim pticu u letu.

 

Slavim pad.

 

Slaveći ga pad se uzdiže ka novoj nevinosti.

 

Opasnost je put nevinih.

 

ja sam beskućnička kuća beskućništva

 

beskućnici su arhitekte i zidari večne i nepropadljive kuće

 

rukom dodirujem jezero

 

nogama mazim Svemir

 

dragi miroslav

hvala tebe, vreme kod tebe meni bio drago i

miran, a lepo sam se osećjala i najmirno spavala

što je bilo poslednje mesec. hvala ti. bih bilo lepo ako

uspem da doći više puta u beogradu, da te vidim i

malo da pričamo. hvala tebe za ono što ti radiš.

da sve ti bude lepo, ljubim te

nhandan

 

 

evo

to

je

ta

jezika

nandan

koji

mene

je

lep

 

 

nek s mirom plivaju ribe

 

ja traži svoje ja

 

ja prebiva u Tii

 

Tii se sa ja obraća Tii

 

Luna je stari pas koji više ni na noge ne može

da stane ali mojim srcem hoda u svim srcima.

 

danas je hiljaditi dan knjige Miroslav Mandić

slava Bogu

ostaje još četiri hiljade dana

 

prepodne sunčano. popodne oblačno

 

Oblačno sa kišicom i sunčanim zracima.

 

Kišica pada. Gledam kroz prozor.

 

Pada i seva.

 

Svet pripada nevinima jer nevini ljube.

 

Setio sam se hodačkog štapa koji sam izgubio.

 

Kiša pada po jablanu.

 

Hiljaditim danom proslavljam pedeseti rođendan Aleksandra Rafajlovića.

 

Hiljaditim danom pozdravljam sve one koji su se rodili 27. septembra.

 

Hiljaditim danom pozdravljam strpljenje.

 

okeani se ulivaju u mora mora se ulivaju u reke reke se ulivaju u

potoke potoci se ulivaju u izvore izvori se ulivaju u srce srce u reč

 

hej – se preobražava u – ouu

 

mirisom stabala – kišom mirisa

 

 

 

 

 

28144 - 28176

blaženstva

 

 

Danas se poklanjam Zoltanu Varadiju.

Odškrinuo mi je vrata u svet kompjutera i interneta.

 

samo me gledaj

 

samo me gledaj kako se borim

 

kako se borim da dođem do nekog mesta

 

mesta sa koga mogu da nastavim

 

drkanje je potok reke jebanja

jebanje je reka mora ljubavi

more ljubavi je nebo Božije

nebo Božije je Bog u Tebi

 

samo me zamišljaj

 

zamišljaj kako nastavljam

 

nastavljam na ovoj kiši

 

kiši jesenjoj

 

jesenjoj – večnoj

 

večnost je potok reke događanja

događanje je reka mora događanja

more događanja je nebo Božije

nebo Božije je tren u Tebi

 

samo me dodirni

 

dodirni me melanholičnog

 

melanholičnog dok prolazim

 

prolaznošću u sebi

 

vetar ljulja kišne kapljice na ogradi

 

lavež psa

 

pas melanholije

 

melanholija je potok reke samoće

samoća je reka mora usamljenosti

more usamljenosti je nebo Božije

nebo Božije je lelujanje u Tebi

 

samo me pogledaj

 

pogledaj me kako odlazim sve dalje

 

sve dalje čuva

 

čuva svako ko ljubi

 

ljubi glas

 

šapat je potok reke govora

govor je reka mora pevanja

more pevanja je nebo Božije

nebo Božije je pesma u Tebi

 

samo me zagrli

 

 

zagrli mi srce

ugrej ga

smiri

 

 

smiri mi kožu

 

koža mog lica i Tvog ramena

 

rame po kojem pišem

 

pišem Tvojim disanjem

 

disanje je potok reke života

život je reka mora stvaranja

stvaranje ljubavi je nebo Božije

nebo Božije je Bog u Bogu

 

 

 

 

 

28177 - 28209

blaženstva

 

 

Danas se 33. put poklanjam. Virtuelnom Hodočašću. Još jedna stvar je iza mene.

 

Ja umem da budem za kratko vreme opasno nadmen. Ranije

sam znao da patim od manije veličine i umišljao sam da sam nešto

sasvim neponovljivo. Tako sam poznatom glumcu Brunu Gancu (Bruno

Ganz) jednom zgodom kazao Ja sam veliki pisac. Odmah sam bio

kažnjen, jer sam posle toga skoro izgubio jezik. Jednom rečju,

veoma sam brzo zbog toga bio kažnjen.

Peter Handke (Peter Handke).

 

Nema kraja borbi sa samim sobom.

 

U dvorištu Krunske 91 sam fotografisao belu ružu.

 

Otišao sam na internet da vidim lice Delfin Sejrig (Delphine

Seyrig) ali sam video i njen grob iako nisam znao da je umrla.

 

Ovo je jedna ulica.

 

Ovo jedan pazuh.

 

koža je meka kao zemlja sećanja

 

Ovo je jedan zid.

 

Ovo je jedno oslanjanje o zid.

 

Ovo je jedna neuhvatljiva dobrota.

 

Ovo je dečak koji mi se jutros zahvalio kada sam njegovom ocu

odgovorio da je Osnovna škola Marija Bursać tu malo gore uzbrdo.

 

sada negde neko nešto

 

sve što jeste jeste zato što sad negde-neko-nešto jeste

 

reči su orasi

 

rađanje života miriše na more

 

život miriše na zemlju

 

Ovo je blaženstvo kakvo bi ti napisao i takvo sam ja napisala.

 

Volim da prebivam u Miroslavu Mandiću.

 

Hvala svakome ko se sebe oslobodio.

 

Miroslav Mandić me oslobađa sebe.

 

ti se Miroslave samo nemoj žuriti

 

žaba skače u vodu

 

volim pesak

 

volim snagu kojom se započinje krug

 

volim jezike koje ne razumem

 

ne vraćam se propuštenom

 

ja sam pola krava pola konj

 

ja sam pola trava pola vrabac

 

pola Tii a pola Tii

 

pola muzika pola odlaženje

 

pola odlaženje pola neopisivo

 

zdravlje Tvog zdravlja