Bog Miroslav Mandić Bog

35140 - 35172

blaženstva

 

 

Umetnost je Gertruda Stejn. Svako ko voli Gertrudu Stejn.

 

Umetnost je Lori Peper. Svako ko je drugog ljubio i proslavio.

 

Umetnost je Grigorije Palama. Tihovanje u Božijem imenu.

 

Umetnost je Franc Kafka. Svako ko trčeći u užasu humorom poskakuje.

 

Umetnost je starac Siluan. Svako ko Božijim saosećanjem uzdiže svakoga ka Bogu.

 

Umetnost je Antonije Blum. Svako ko zna da je svejedno da li

smo živi ili mrtvi – važno je da znamo kome i zašto dajemo svoj život.

 

Umetnost je Džozef Košut. Svako ko sedeći na jednoj stolici stvara sve tri.

 

Umetnost je Heraklit. Svako ko iz sopstvenog mraka svetli toplom svetlošću.

 

Umetnost je Krišnamurti. Sloboda koja se slobodom prepoznaje.

 

Umetnost je Henri Miler. Svako ko voli bujice u srcu.

 

Umetnost je Iv Klajn. Svako ko Klajnovom plavom putuje nepoznatim svetovima.

 

Umetnost je Kaspar David Fridrih. Svako ko se zagleda u pučinu lepote.

 

 

tebe

tako  voli

ja

 

 

hodočastim sve anonimne snage ljubavi koje

su ljubile i proslavile imena stvaralačke ljubavi

 

1. decembra 2000. sam Ivani za njen osamnaesti rođendan poklonio ljubav zauvek

 

1. juna 2008. dvadesetdvogodišnja Aleksandra mi je poslala mejl

       Hvala ti na svemu. Idem na vazduh. Hodaću i misliću na tebe.

     Čuvaću te u srcu masirajući ti pete i hraneći ti mozak. Oduvek tvoja.

 

Od ovog trena ljubav je oduvek i zauvek. Jedna jedina ljubav.

 

 

ja

oduvek  zauvek

ti

 

 

ti

ljubav

ja

 

 

pišem milinom ono što je bilo što jeste i što će biti

 

 

za

od uvek za

od

 

 

pišem ljubeći stidom svih stidljivih dečaka

 

pišem grleći samoćom najkrhkijih bića

 

 

nikada nisam slušao saksofonistu Art Pepera (Art Pepper)

ali sam se jutros oduševio njegovom trećom ženom Laurie

… kad je jednom bio pušten iz mardelja, Art je provodio vreme u North Beach-u u San

Francisku; šezdesete su bile u punom jeku, nosio je minđušu i razvaljivao je sax, ali brzo

se vraća heroinu koji je jedini bio u stanju da kontroliše njegove seksualne opsesije.

Tada, na toj najnižoj grani na kojoj je bio u životu, ponovo odlazi u Synanon, gde sreće

Laurie, koja je postala njegova žena, ljubavnica, majka, bebisiterka, menadžerka,

urednica njegovih knjiga, rediteljka filmova o njemu....

 

… i onda telefon... moj Srđan Valjarević…

… i onda Bruk Benton (Brook Benton) čija me je boja glasa opčinjivala u mladosti…

 

 

ljubav

traži

ljubav

 

 

 

ljubav

bi

da

ljubav

ljubi

 

 

 

ljubav

bi

da

je

ljubav

ljubi

 

 

u ovom svetu u kome jači otimaju slobodu a najjači je i

ubijaju da bi samo oni bili slobodni svako ko je slobodan odlazi

u nepoznato da bi slobodu ljubio – slobodu živeo – slobodu oslobodio

 

volim najređe – najjednostavnije koje niko ne primećuje

 

neuglednosti Tii si svojom seksualnošću najuzbudljivija

 

 

ti

me

obljubi

 

 

 

pesmom

te

oplodim

 

 

 

 

 

35173 - 35205

blaženstva

 

 

Umetnost je Nikolaj Berđajev. Umetnost još nestvorenog. Tekstvorenonovo biće.

 

Umetnost je Marsel Dišan. Umetnost pokajanja je prevrat u umetnosti pevanja.

 

Umetnost je starac Tadej. Brzina ljubavi koja je

milionima svetlosnih godina brža od brzine svetlosti.

 

Umetnost je Antonio de Melo. Svaki tek rođeni a već čuveni mistik prisutnosti.

 

Umetnost je Lav Nikolajevič Tolstoj. Večni mir svih

nespokojnih koji su se raspeli za spokoj onih koji se ne suprotstavljaju zlu.

 

Umetnost je Empedokle. Svako ko je vulkanskim ljubavima umirio vulkane mržnje.

 

Umetnost je Pitagora. Svako ko ćutanjima venčava reč i broj u harmonijama tišine.

 

Umetnost je Martin Luter King. Svako ko se svakog dana popeo na planinu nade.

 

Umetnost je Rabija. Svako ko ljubi i osim Boga ništa drugo ne zna.

 

Umetnost je Džon Kasavetis. Svako kome oči

sijaju a usne se puće od uverenja u nemoguće.

 

Umetnost je Jerži Grotovski. Umetnost je

svako ko od samog sebe stvori veliku umetnost.

 

Umetnost je Jovan Lestvičnik. Svako ko je detetom u sebi majka i otac svemu.

 

ja sam hodočašće svakom trenu

 

trenučiću

 

nučiću

 

iću

 

u

 

trenčiću

 

Tren je istorija. Večna i slavna istorija trenutka. Večne i slavne istorije su lažne.

 

sve što je bilo je oduvek sada

sve što je sada je zauvek sada

sve što će biti već sada ljubi sada

 

sve što ponavljam se još više ponavlja

 

to što se još više ponavlja je umetnost ponavljanja

 

ponavljanje porađa prvo pojavljivanje iskrslosti

 

ljubim Te iskrslosti koja se sada već ponavljaš

 

ponavljanje je kolevka neprestane iskrslosti

 

ponavljanje su grudi nerotkinja prepune mleka za svu kopilad

 

kopilad su čeda Božije ljubavi

 

srca kopiladi su prepuna ljubavi za sve koji su hrabri u sveljubavi

 

čudo pisanja je u pisanju čuda koje se ponavlja pičkokurcolikim – čudesnim pisanjem

 

ružne reči kojima volim da pišem su nežnost za najčednije

 

svašta bih Tii još rekao ali odustajem

 

 

 

ko

je

tu

ko

i

ko

tu

koga

niko

ne

zna

ali

pesma

milo

peva

 

 

trava voli da pije vodu

vazduh promajom hrli drugom vazduhu

 

 

 

 

 

35206 - 35238

blaženstva

 

 

Umetnost je Tešing Ksi. Svako ko ljubi umetnost samu.

 

Umetnost je Džon Kejdž. Svako ko u ovim rečima prepozna Džon Kejdža.

 

Umetnost je Fjodor Mihailovič Dostojevski. Svako

ko je doživeo da je tren večnost i da lepota spašava svet.

 

Umetnost je Parmenid. Nepromenljiva odanost i odanost nepromenljivog.

 

Umetnost je dete Isak. Svako dete je Isak i sva umetnost je jagnje.

 

Umetnost je Džon Kuper Pouis. Svako ko

oseti umetnost i zadovoljstvo u samom životu.

 

Umetnost je Padhi. Svako ko iz prvog puta nasluti nečiju umetnost.

 

Umetnost je Larigen. Moj usamljeni junak iz stripova koji u

revolveraškim dvobojima pobeđuje zle koji se na samrti čude njegovoj brzini i pitaju

ga kako to da za njega i njegovu brzinu nikada nisu čuli a on im odgovara niste me pitali.

 

Umetnost je Anonimni Umetnik. Pupoljak.

 

Umetnost je Bezimeni Koji Mi Je Namignuo. 1988. godine u jednoj šumi u

Francuskoj ugledao me je umetnik koji je stvarao pre sto hiljada godina i namignuo mi je. 

 

Umetnost je Bol Jer Sam Možda Nekoga Zaboravio A Za Mnoge Ni Ne Znam.

 

Umetnost je Hrist. Svako ko je sestra i brat Bogu.

 

 

 

i

evo

ih

144

spomenika

 

Vinsent van Gog (Vincent Van Gogh)

 

Džoni Keš (Johnny Cash)

 

Oto Vajninger (Otto Weininger)

 

Simon Vejl (Simone Weil)

 

Emili Dikinson (Emily Dickinson)

 

Džin Siberg (Jean Seberg)

 

Čarli Čaplin (Charles Chaplin)

 

Gandi (Mohandas Karamchand Gandhi)

 

Dejvid Henri Toro (Henry David Thoreau)

 

Vilijam Karlos Vilijams (William Carlos Williams)

 

Fernando Pesoa (Fernando Pessoa)

 

Volt Vitmen (Wolt Whitman)

 

Nikolaj Fjodorov (Nikolai Fyodorovich Fyodorov)

 

Henk Vilijams (Hank Williams)

 

Slobodan Tišma

 

Lazarov Miodrag Pashu

 

Alen Ginzberg (Allen Ginsberg)

 

Jan Palah (JanPalach)

 

starac Porfirije

 

Gurđijev (George Ivanovich Gurdjieff)

 

Džon Li Huker (John Lee Hooker)

 

Majstor Ekhart (Meister Eckhart)

 

Angelus Silesius (Angelus Silesius)

 

Diogen (Diogenes)

 

Robert Valzer (Robert Walser)

 

Toma Zdravković

 

Sava Šumanović

 

Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe)

 

Velimir Hlebnjikov (Velimir Hlebnikov)

 

Čarls Bukovski (Charles Bukowski)

 

Ćezare Paveze (Cesare Pavese)

 

Edvard Stahura (Edward Stachura)

 

Žan Gebser (Jean Gebser)

 

Ferdinand Selin (Louise-Ferdinand Celine)

 

Đorđe Marković Koder

 

Bela Hamvaš (Béla Hamvas)

 

Bili Holidej (Billie Holiday)

 

Zvonko Bogdan

 

Samjuel Beket (Samuel Beckett)

 

Horhe Luis Borhes (Jorge Luis Borges)

 

Fridrih Niče (Friedrich Nietzche)

 

Endi Vorhol (Andy Warholl)

 

Dželaludin Rumi (Jelaludin Rumi)

 

Li Po (Li Bai)

 

Žana Moro (Jeanne Moreau)

 

 Džeki Ričardson (Jackie Richardson)

 

Plotin (Plotinus)

 

Li Marvin (Lee Marvin)

 

Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein)

 

Žan Žene (Jean Genet)

 

Buda (Siddhārtha Gautama Buddha)

 

Konstantin Nojka (Konstantin Noika)

 

Ričard Long (Richard Long)

 

Hamiš Fulton (Hamish Fulton)

 

Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson)

 

Tomas Berhard (Thomas Bernhard)

 

Bruno Šulc (Bruno Shulc)

 

poglavica Sijetla (Chief Seattle)

 

Ed Rajnhard (Ad Reinhardt) 

 

Leni Rifenštal (Leni Riefenstahl)

 

Fridrih Helderlin (Friedrich Hölderlin)

 

Antonen Arto (Antonin Artaud)

 

Stanislav Vitkijevič (StanisławIgnacy Witkiewicz)

 

Seren Kjerkegor (Sören Kierkegaard)

 

Alan Tjuring (Alan Turing)

 

Šri Aurobindo (Sri Aurobindo)

 

Isidora Sekulić

 

Žerar de Nerval (Gérard de Nerval)

 

Oldos Haksli (Aldous Huxley)

 

Serafim Sarovski

 

Marlon Brando (Marlon Brando)

 

Ulrike Majnhof (Ulrike Meinhof)

 

Artur Rembo (Arthur Rimbaud)

 

Pele (Pelé, Edson Arantes do Nascimento)

 

Ada Bajron (AdaByron)

 

Meher Baba (Meher Baba)

 

Margaret Diras (Marguerite Duras)

 

Franjo Asiški (Francis of Assisi)

 

Orson Vels (Orson Welles)

 

Vermer (Johannes Vermeer)

 

Lao Ce (Lao Ce)

 

Vijon (François Villon)

 

Če Gevara (Ernesto Che Guevara De La Serna)

 

Nižinski (Vaclav Nižinski)

 

Vilijam Blejk (William Blake)

 

apostol Jovan

 

Greta Garbo (Greta Garbo)

 

Džek Keruak (Jack Kerouac)

 

Muhamed Ali (Muhammad Ali)

 

Erik Sati (Eric Satie)

 

Isak Luri (Isaac Luria)

 

Miloš Crnjanski

 

Mone (Claude Monet)

 

Žan-Lik Godar (Jean-Luc Goard)

 

Fec Domino (Fets Domino)

 

Novalis 

 

Kazimir Maljevič (Kazimir Severinovich Malevich)

 

Rajner Marija Rilke (Rainer Maria Rilke)

 

Georg Trakl (Georg Trakl)

 

Danil Harms (Daniil Kharms)

 

David

 

Žan Vigo (Jean Vigo)

 

Jakob Beme (Jakob Böhme)

 

Tereza Avilska (Saint Teresa of Ávila)

 

Blez Paskal (Blaise Pascal)

 

Verner Hercog (Werner Herzog)

 

Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich)

 

Rudolf Štajner (Rudolf Steiner)

 

Gertruda Stejn (Gertrude Stein)

 

Lori Peper (Laurie Pepper)

 

Grigorije Palama (Gregory Palamas)

 

Franc Kafka (Franz Kafka)

 

starac Siluan

 

Antonije Blum (Andrei Borisovič Blum)

 

Džozef Košut (Joseph Kosuth)

 

Heraklit (Heraclitus)

 

Krišnamurti (Jiddu Krishnamurti)

 

Henri Miler (Henry Miller)

 

Iv Klajn (Yves Klein)

 

Kaspar David Fridrih (Caspar David Friedrich)

 

Nikolaj Berđajev (Nikolai Alexandrovich Berdyaev)

 

Marsel Dišan (Marcel Duchamp)

 

starac Tadej

 

Antonio de Melo (Anthony de Melo)

 

Tolstoj (Lev Nikolayevich Tolstoy)

 

Empedokle (Empedocles)

 

Pitagora (Pythagoras)

 

Martin Luter King (Martin Luther King)

 

Rabija (Rabia al-Adawiyya)

 

Džon Kasavetis (John Casavetes)

 

Jerži Grotovski (Jerzy Grotowski)

 

Jovan Lestvičnik

 

Tešing Ksi (Tehching Hsieh)

 

Džon Kejdž (John Cage)

 

Fjodor Mihailovič Dostojevski (Fyodor Mikhaylovich Dostoyevsky)

 

Parmenid (Parmenides)

 

dete Isak

 

Džon Kuper Pouis (John Cowper Powys)

 

Padhi

 

Larigen

 

Anonimni Umetnik

 

Bezimeni Koji Mi Je Namignuo

 

Bol Jer Sam Nekoga Možda Zaboravio

 

Hrist

 

srećan Tii tek osamdeset drugi rođendan hiljadugodišnja Kajo moja

 

 

pička

moje

majke

je

pevala

i

pevajućeg

me

rodila

 

 

pička

moje

majke

je

pevala

i

pevajućeg

me

rodila 

je pesma za bukvare svih bića

 

 

pička

pevačica

peva

kurca

pevača

 

 

pička je glas velikog pevača

 

 

veliki

pevač

peva

jednu

jedinu

pičku

-

pičku

koja

prima

i

preporađa

večnu

ljubav

 

 

 

veliki

pevač

peva

velike

pesme

 

 

 

velike

pesme

pevaju

najmanjima

 

 

ja sam žigolo svojim pesmama

 

 

ljubim

te

pesmo

moja

da

bi

ti

još

više

ljubila

 

 

 

vrtim

se

 

 

 

ljubi

se

 

 

 

ljubav se vrti i ljubav ljubi

 

ovo ja idem po liniji horizonta

 

sve je tako obično

 

trešnje zru. ljudi ratuju i svu mlad ubijaju. naoblačilo se i sinuće

 

ja sam neko ko nekog obraduje

 

počela je grmljavina. nebo se sobom uzbudilo

 

koga povređujem ljubim. onog ko me povređuje ljubim još više

 

 

ovo

se

ja

prvo

saginjem

a

posle

izdišem

na

prste

da

bih

tebe

poljubio

 

 

 

 

 

35239 - 35271

blaženstva

 

 

na ovoj reci koja postoji samo u ovoj rečenici sedim i gledam u reku

 

reka u ovoj rečenici je ista reka kao i u ovoj slici reke

 

reka u ovoj slici je ista reka kao i u ovoj muzici reke

 

reka u ovoj muzici je ista reka kao i u ovom mirisu reke

 

reka u ovom mirisu je ista reka kao i u ovom dodiru reke

 

reka u ovom dodiru je ista reka kao i u ovoj crvenoj boji reke

 

crvena boja reke je ista reka kao i u ovoj bugivugi devojci na reci

 

bugivugi devojka je ista reka i u ovoj tišini reke

 

tišina reke je kosmička tišina i u ovom zelenilu reke

 

zelenilo je i u ovom srcu koje je smirila reka

 

srce smireno rekom je i u ovom umu reke

 

um reke je i u ovoj visokoj travi na reci

 

visoka trava na reci je ista reka i u vetru na reci

 

vetar na reci je ista reka u ponavljanju reke

 

ponavljanje reke od reke čini reku ponavljanja

 

ponavljanje me smiruje i opija dok gledam u reč reku

 

reka teče kroz mene

 

ponekad sam izvor reci. ponekad sam njeno ušće

 

pesak koji nosi reka reka nosi i kroz mene

 

melodija reči reka teče kroz mene

 

ime reka čini od mene Miroslava Reku

 

Miroslav Reka ne misli reku – reka misli Miroslava Reku

 

Miroslav Reka ne može da se načudi kako

ga je reka tako lako načinila Miroslavom Rekom

 

reka ispira tugu u Miroslavu Reci

 

Miroslav Reka bolje oseća grašak jer je i boranija pila vodu reke

 

da li reke ima više u matematici ili je više matematike u reci

 

sedim pored reke koja ne postoji jer je to dobro i za sve reke koje postoje

 

bugivugi devojka odlazi sa reke i sada smo sami reka i ja Miroslav Reka

 

ista reka je i u meni i u reci

 

isti je mir i u meni i nad rekom

 

reka me nosi u naručju. reku plešem u zagrljaju

 

Miroslav Reka i Reka Mandić ćute i teku jedno u drugome.

 

sve je već rečeno u naslovu

 

 

 

 

 

35272 - 35304

blaženstva

 

 

Nemam šta da pišem a i ne piše mi se.

 

Hladne su mi noge. Uvio sam ih u dva ćebeta da ih ugrejem.

 

Čuvam sebe da bih Tebe sačuvao.

 

Gladan sam. Spava mi se.

 

Danas je Milomiru Mandiću osamdeset sedmi rođendan.

 

Ispod prozora čujem zvuk dasaka koje radnici slažu jednu na drugu.

 

Sećam se emocija koje sam u detinjstvu imao prema prema daskama.

 

Trulim daskama. Ekseru u daskama. Debelim daskama. Prelaženju preko dasaka.

Daskama koje će se polomiti. Daskama u glavi. Ofarbanim daskama. Dodatim daskama.

 

Dete potroši mnogo emocija dok ne upozna ovaj svet.

 

Kosine. Klizavice. Zarđalo. Oštro.

 

Hladna voda od koje se mogu razboleti. Grčevi koji me mogu uhvatiti u vodi.

 

Srce olovke na koje se ubodem.

 

Staklo na koje nagazim.

 

Roletna o koju udarim glavu.

 

Trulo lišće o koje se okliznem.

 

Prozorsko okno koje u besu polupam.

 

Ključ koji izgubim.

 

Izgubiti je tako bolno. Naći je tako olakšavajuće.

 

Napisati je tako cvetajuće.

 

San u kome ne mogu da potrčim.

 

Dim koji se vrati u sobu.

 

Zagoreo ručak. Presoljeno jelo.

 

Proliveno mastilo. Uflekan čaršav.

 

Išekivanje nekoga.

 

Lopta koja se probuši.

 

Odeća se pocepala. Cipele su se izlizale.

 

Život se potroši i umre.

 

Ovo blaženstvo pišem za vranu koja stoji na

metalnoj ogradi podzemnog prolaza kod Vuka.

 

Naoblačilo se. Dunuo je hladniji vetar. Uzbudljivije je.

 

Mačka na prozoru liže šapu i umiva njušku.

 

borim se za pobedu ali nikada sa

favorizovanima (vlašću)

državom (nasiljem)

većinom (sebičnošću)

postojećim (pričama)

školovanima (neodgovornima)

bogatima (neslobodnima)

majčinstvom (materijalnim)

očinstvom (vlasništvom)

pogotovu ne sa pobednicima jer sa njima počinje – dosada – neukus – nesloboda

 

pokloni mi svilenu pidžamu

 

poklanjam Tii ovih petsto reči

 

 

 

 

 

35305 - 35337

blaženstva

 

 

Divim se svima koji su izdržali.

 

Subota veče. Slava samima.

 

Dobronameran je vazduh koji me udiše.

 

 

sve

su

moje

pesme

uspavanke

mekoj

budnosti

 

 

volim lekovitu oskudnost i čoveka koji je to napisao

 

ne zaboravljaj

da sam bio kao Tii

i da ćeš Tii biti kao ja

posvećeno mrtvima koji kažu

ne zaboravljajte

da smo mi bili kao vi

i da ćete vi biti kao mi

 

utrobom Te plešem

 

 

ljubav

ljubav je ljubav

ljubav

 

 

telo mi je ljubav

 

 

duh

mi

ljubi

 

 

nikog

nema

i

to

potvrđuje

da

su

svi

tu

 

 

nemoj da se boriš sa mnom – već si pobedio

 

prepoznajem se po sebi samom – po svom vaskrslom detinjstvu

 

stvorena nevinost je najuzbudljivija seksualnost

 

veliki stari platan natkriljuje krst crkve

 

korak prošlosti i korak budućnosti su venčani u ovom koraku

 

misterija je nežnost kojom se stvara svet

 

pružio sam korak – raširila sam noge

 

jedno smo

 

nigde nikoga nema

ja sam pesma subotnje večeri

 

nigde nikoga nema

ja sam pesma posustalih

 

nigde nikoga nema

ja sam pesma dobrog čoveka

 

nigde nikoga nema

ja sam ljubav oduvek i zauvek

 

nigde nikoga nema

a samo bih Tebe praskozorje moje

 

nigde nikoga nema

odavde – neumrlu i neponovljivu Te milujem – dovde

 

pevanje je izlaganje ismevanju

 

 

pevanje

je

predavanje

bogu

 

 

pevanje

je

radost

krvi

koja

je

plesanjem

nestala

u

pevanju

 

 

 

sve

priznajem

cvećem

plavim

 

 

odavde do bezvremenosti

 

pčela na beloj radi. ko god da je bela rada. ko god da je pčela

 

med umrlih

 

slast vaskrslih

 

 

 

 

35338 - 35370

blaženstva

 

 

Zbog žene koje nema.

 

Zbog druge osobe koje nema.

 

Zbog otvorenosti mog dela prema svim bićima.

 

Jer je reč o umetnosti preobražaja i stvaranju bića a

ne o simboličkom stvaralaštvu i stvaralaštvu simbolima.

 

Jer delujem u Ja-vnosti i jer je juče umro i Šaban Bajramović.

 

zbog mog identiteta

ime: MIROSLAV MANDIĆ

adresa: U TVOM SRCU

narod: ŽIVOT

država: SVEMIR

religija: BOG

članstvo: SAM ZA SVE

profesija: DETE BOŽIJE

                       PESNIK SVEMIRA

                   UMETNIK DUŠE

                                                                 PLESAČ-MUZIČAR JEDNOG JEDINOG TELA

 

Zbog velike samoće.

 

Zbog osećanja da nemam pravo na život.

 

Jer su me mnogi odbili.

 

Jer i dalje vladaju oni koji su me osudili.

 

Jer stvaram a stvaranje je zabranjeno.

 

Zbog osećanja krivice jer sam takav kakav sam.

Jer živim tako kako živim. Jer stvaram tako kako stvaram.

 

Zbog iskupljenja kome nema kraja.

 

jer nikada nisam imao ničiju zaštitu

ni oca

ni institucije

ni prihvatanja

ni priznanja

 

Jer sam ponekad jako umoran.

 

Zbog odanosti prema prezrenim odbačenim i zaboravljenim umetnicima.

 

Jer sam odan odlukama u mladosti.

 

Jer samo minimalna umetnička sredstva omogućavaju

veliku umetnost a u društvu se radi sa maksimalnim sredstvima.

 

Jer živim–stvaram za minerale – biljke – životinje

duhove prirode – sve ljude – višu inteligenciju i Boga.

 

Jer pišem na jednom jedinom jeziku.

 

Jer sam jedan jedini umetnik.

 

Jer sve zavisi samo od mene.

 

Jer sam za jednog čoveka više od svih ljudi zajedno.

 

Jer sam 22. aprila 1998. godine obišao planetu Zemlju i nastavio da hodam Svemirom.

 

Jer sam se posle deset godina hodanja potpisao

pod veliku sliku plavog kruga oko planete Zemlje.

 

Jer sam doživeo mnogo neuspeha ali se nadam

jednom uspehu koji će biti veći od svih neuspeha.

 

Jer želim da stvorim najveći uspeh – da sva bića uspeju pre mene.

 

 Jer tražim i stvaram čudesnog drugog.

 

Jer je o ljubavi reč.

 

Jer to ko sam život komedijant ismeva.

 

Jer sam najstarije ljudsko biće sačinjeno od života svih ljudi koji su ikada živeli.

 

nisam

čovek

nego 

pesnik

i

pesma

 

 

dete Božije

 

 

 

 

 

35371 - 35403

blaženstva

 

 

Pred jutro sam sanjao kako su se dodirnuli Tvoje desno koleno i moj levi lakat.

 

Bilo je tako toplo. Nežno. Duboko. Oduvek i zauvek.To me je Bog ljubio animom.

 

Bog ljubi čoveka koji ljubi drugog čoveka.

 

Bog ljubi.

 

Ljubim Te.

 

U Bogu ljubi me.

 

Dragi Moj Miroslave,

sada posle pola dvanaest, malo pripit i posle višečasovnog slušanja Metalike i uživanja u

tom smislu, pogledah šta si ti danas radio... i vidim današnje 35370. blaženstvo

nisam čovek nego pesnik i pesma. Volim to da uvek pogledam.

Ti si kao neko srce koje radi u telu Boga... Nešto ovako bi ti

smislio, možda. Radujem se tvom doživljaju, osećam to.

Pozdravljam te. Petar

 

dragi Miru

juče sam sedeo sa… znam da te to sve ne zanima… ali pošto znam i da te sve zanima… grlim te OPAKI MAJSTORE

Bra

ne znam da li sam ti pričao, u nekom italijanskom tekstu sam naišao na izraz

CATTIVO MAESTRO (u vezi nekog poznatog i kontroverznog umetnika)

od sad te tako zovem, u slobodnom prevodu, OPAKI MAJSTORE

 

Ja sam srce koje radi u telu Boga.

 

Ja sam opaki majstor koji sa sobom majstoriše.

 

ja sam

ja jezik

i

ja jezika

 

Ja sam sve ono što neko kaže da ja jesam.

 

Ja sam i sve ono što neko kaže o sebi.

 

Ja sam odjek svačijih reči u meni.

 

Ja sam postupci svih ljudi u meni kojima korak po korak ljubim ovu stazicu.

 

Ja sam pesma rođena u stvaranju pre vremena.

 

Ja sam Tvoje desno koleno i moj levi lakat.

 

Ja sam toplina koja je privukla Tvoje koleno i moj levi lakat.

 

Ja sam toplina koja je nastala kada su se dodirnuli Tvoje koleno i moj levi lakat.

 

Ja sam različite topline u istoj pesmi.

 

Ja sam to najneshvatljivije – neshvatljivo shvatljivo.

 

Ja sam neizvesnost koja je najizvesnija i izvesnost koja je najneizvesnija.

 

Ja sam prostota jezika kojim se pevaju najprefinjenije pesme.

 

Ja sam multiuniverzum toplih mladih krompirića.

 

Ja sam svako ko se drugom daje.

 

 

ja

sam

pesma

[

pesma

sam

ja

 

 

Ja sam… reč deteta iz koga se rađaju novi svetovi.

 

Ja sam dobrota izvan dobra i zla.

 

Ja sam lepota ispod i iznad lepog i ružnog.

 

Ja sam Miroslav Mandić koji u ja sam čuva sav svet i koji sa ja sam stvara novo biće.

 

ja sam jedno jedino blaženstvo bivanja napisano na jednom

jedinom jeziku pevanja koje kada se prevede na srpski jezik glasi

ja sam jedno jedino blaženstvo bivanja napisano na jednom

jedinom jeziku pevanja koje kada se prevede na srpski jezik glasi

 

Ja sam metalnoplavičasta boja koja leti krilima vrane.

 

Ja sam ljubav i ljubavi i mržnji.

 

 

ja

sam

 

 

 

 

 

35404 - 35436

blaženstva

 

 

Silazim niz dvadeset stepenica.

 

Na ulici sam. Asfalt pod nogama.

 

Mlad muškarac me gleda u lice.

 

Riđokosa devojka gleda šta to radim sa papirom i

olovkom u ruci ni ne znajući da baš nju spominjem.

 

Dok prolazim pored barice na asfaltu barica napravi moj odsjaj u vodi.

 

postoje samo dve informacije

1. informacije su nespoznatljive

2. u svakoj informaciji su sve informacije

prvu informaciju zovem pesmom – drugu pričom

 

Samo da Tii kažem da se naoblačilo i da se miris lipe širi vazduhom.

 

Nežnost se širi kroz mene i sve što pogledam je nežno. Kuće drveće ograde automobili 

asfalt cveće i jedna bubica na mom palcu. Uđem u jednu lastu i letim iznad zgrada.

 

Šutiram zeleni orah niz ulicu.

 

Prepuštam se dobroti i smiraju.

 

Usporavam da bih nakupio dobrotu u sebe.

 

Stari mangup mudrog lica i istetoviranih ruku sedi za kafanskim stolom na ulici.

 

Mislim na svoj prvi poljubac.

 

Bila je kasna jesen 1963. Pre četrdeset pet godina. Bila mi je četrnaesta.

 

Tii si mi otvorila usta devojčice.

 

Kroz Tvoja usta u mene je ušla ljubav.

 

Usta su lice ljubavi.

 

Ustima udišem sve i ustima izdišem ljubav za sve.

 

Tvojim usnama sam zavoleo svet.

 

Tvojim četrnaestogodišnjim usnama ljubim Tvoje

pedesetosmogodišnje usne koje ljube drugog čoveka.

 

Ljubim svakog ko ljubi i sve koji su neljubljeni i pogrđeni. 

 

Pogrdan naziv je često najbolja definicija za novu

umetnost koju bezizlazni žele da zaustave pogrdom.

 

Blagi vetar je podigao list novina sa stola.

 

I ove godine spominjem staru trešnju na uglu Zadarske i Srebreničke.

 

Blag sam kao predvečerje pred kišu.

 

Ovaj crveni trag na nebu sam ja – sve ostalo si Tii

pa i cvetanje reke Save koje je počelo ovih dana.

 

Kiša još nije pala. Umorio sam se hodajući.

 

Ne znam kako da izađem na kraj sa bolom u leđima koji me

već dugo muči – osim da ga trpim-ljubim i da se nadam da će proći.

 

Dobra je voda – odmoriće me dok se budem tuširao.

 

Volim da čitam autobiografije jer volim čoveka koji piše o sebi.

 

Čovek koji piše o sebi i sa kojim provodim desetak dana čitajući ga je moj bližnji.

 

Tiha ulica mi je postelja.

 

 

 

 

 

35437 - 35469

blaženstva

 

 

jednostavnost

 

je

 

lepota

 

u

 

kojoj

 

su

 

svi

 

talenti

 

našli

 

svoj

 

smiraj

 

preobražavajući

 

se

 

u

 

ljubav

 

za

 

jednostavnost

 

ljubljenja

 

kojim

 

Svemir

 

pleše

 

u

 

svim

 

bićima

 

iskupljujući

 

sve

 

i

 

svakog

 

do

 

poslednje

 

dečije

 

suze

 

N

 

 

 

 

 

35470 - 35502

blaženstva

 

 

Ljubav je ista u svim vremenima jer ljubi bezvremeno.

 

Ako ih sada ne spomenem zaboraviću ih a

već nekoliko dana ih gledam sa oduševljenjem.

Tako su krupne. Tako okrugle. Tako čudesno

plave kada su plave. Bele. Roze. Hortenzije.

 

Uzeo sam olovčicu u ruku i lepše mi je.

 

Uzeo sam još jednu i još mi je lepše.

 

Dve olovčice u ruci i pojavio se voz.

 

Dolazak voza je misterija. Odlazak voza je realnost.

 

Tamo gde voz odlazi je nova misterija.

 

Misterija se otvara kao otvaranje vrata.

 

Iza otvorenih vrata se širi miris krompir čorbe.

 

Kada držim nešto u šaci to oseća srce koje ljubi sve što mi je u glavi.

 

Da nisam uzeo olovčicu u ruku ne bi bilo ni voza ni misterije.

 

Ne bi bilo ni Svemira kome prija da ga spominjem zajedno sa krupnim hortenzijama.

 

Ne bi bilo ni ove trske. Ni onih brda u daljini.

 

Ni humora u ovim pokretima kojima pišem.

 

Ne bi bilo ni ove radosti dok pišem a vozovi putuju.

 

Neko se vozi u vozu a ja u ovim rečima.

 

Gledam kroz prozor ovih reči i vidim kako se tuga pretvara u radost.

 

Sve što vidim mi se daje. Svemu se predajem.

 

Kolena su svemu važna. I svi zglobovi.

 

Terase i kanapi. Poljane i puste.

 

Bilo šta čini sveštenstvo bilo čega.

 

Peskovita obala. Majka čita knjigu.

 

Pljusak priljubljuje jedno uz drugo one koji su se stideli dodira.

 

Šahtovi nekome tako mnogo znače.

 

Počeci privlače i plaše.

 

Hladna apstrakcija nosi u sebi svu vrelinu konkretnog.

 

ovaj voz

 

ovaj voz od dve olovčice

 

miris lovora u krompir čorbi

 

krhka žeđ i skrušena glad

 

muzika mističkog osmeha

 

i željeno i u slovu i

 

 

i

ponovo

i

 

 

 

 

 

35503 - 35535

blaženstva

 

 

naravno ne sme se smetnuti s uma ni to da sam ja naručio i onaj tekst svog

srpskog prijatelja… tekst, manifest, naručen od Miroslava Mandića, odnosno

njegove grupe, imao je snažan politički podtekst. Premda se oni u suštini nisu

bavili politikom, bili su konceptualisti, ali u tom tekstu manifestnog karaktera

žestoko su se umešali u konkretna politička pitanja…

pročitao sam juče o sebi u jednoj knjizi

ono što sam kao prolazno biće, umreće i preći u ništa, jer je ono došlo s

vremenom i sa vremenom će proći. U mom večnom rođenju, međutim, sve

je rođeno. Ja sam bio svoj prvi uzrok kao i prvi uzrok svega ostalog. Da

sam to hteo (odlučio), ni ja ni svet ne bismo postojali! Da nema mene ne

bi bilo ni Boga. Ipak, nema potrebe da se ovo razume

pročitao sam juče o sebi i u drugoj knjizi

 

Ne bih bio da nisam Bog.

 

Ništa ne bi bilo da nije Bog.

 

Ništa sam jer da sam nešto bio bih nešto a ne Bog.

 

Kada sam Bog onda sam sve pa i nešto.

 

Sve se iskupi ljubljenjem.

 

plešem

 

kičma mi se upliće sa Svemirom

 

 

samo

je

bog

tako

velik

i

tako

mali

i

tako

lep

svakom

pesmom

 

 

 

bog

je

dete

samom

sebi

 

 

divlje kobile jure mojim srcem

 

oduvek ljubav za zauvek

 

tako mi nedostaje ženstvenosti

 

neka neodgonetljiva

 

neka neshvatljiva

 

neka nedodirljiva nežnost me dodiruje

 

 

to

možeš

biti

samotija

 

 

 

pevaš

me

u

mojoj

pesmi

 

 

pesak sam pod Tvojim petama

 

 

peto

moja

 

 

lakoćom iskupljujem olakosti

 

Ljubim Te Uživaj U Sebi I Bogu Koji Uživa U Tebi

 

 

pesma

je

preuzimanje

pesme

od

pesnika

 

 

 

svaka

pesma

su

svi

pesnici

u

njoj

 

 

opijaš me trezvenosti – trezniš me pijanosti

 

u svakoj reči sam pšenično zrno Tvog hleba nasušnog

 

u svakoj reči sam gutljaj večne ljubavi u Tvojoj žeđi za mnom

 

 

žudiš

za

mnom

eto

neočekivane

pesme

 

 

 

neočekivana

pesma

je

tvoja

žudnja

za

mnom

 

 

vrišti šaputanje – miluje vulkansko

 

 

pronađi me u sebi

 

daljinom mi se približi

 

 

bogom

se

u

mene

preobrazi

 

 

 

 

 

35536 - 35568

blaženstva

 

 

danas sam počeo redigovanje treće verzije

ove knjige i susreo sam se sa ovom definicijom

ekstaza (gr. pomeranje), zanos, ushićenje, oduševljenje, osećanje

beskrajne radosti; najviši stepen ushićenosti, blizak ludilu, u kojem se

postojanje čoveka stapa u jedno jedino osećanje kada se duša sjedinjuje

sa Bogom; u tom stanju, po Plotinu, čovek postaje čisto duhovno biće

koje je došlo u neposredan dodir sa božanstvom, sa apsolutnim.

 

nadam se da sam mnoga blaženstva napisao i da ću mnoga napisati 

 

zanosom

 

ushićenjem

 

oduševljenjem

 

osećanjem beskrajne radosti

 

najvišim stepenom ushićenosti

 

bliskim ludilu

 

u kojem se

 

postojanje čoveka

 

stapa

 

u

 

jedno jedino

 

osećanje

 

kada se duša

 

sjedinjuje

 

sa

 

Bogom

 

a u

 

tom stanju

 

po Plotinu

 

čovek

 

postaje

 

čisto

 

duhovno biće

 

koje

 

je

 

došlo

 

u

 

neposredan dodir

 

sa božanstvom

 

sa apsolutnim

 

ekstazom za ekstazom

 

 

 

 

 

35569 - 35601

blaženstva

 

 

U nedelju 15. juna 2008. sam prvi put u jednoj sms

poruci tačno u 14:18:11h za sebe rekao da sam najgori.

 

Najbolji može biti samo najgori.

 

Najgori je tajna najboljeg.

 

Gledao sam porno sajt posle dugo vremena i sada sam bez snage.

 

Prepuštam se nemoći i čekam da se krompirići ispeku.

 

Dok se krompirići peku pisaću da bi ih zaradio.

 

Blaženstvo više da bi ih bilo manje na hodanju. 

bojim se da je ovo nerazumljivo ali je meni jasno jer znam kako radim

 

Idem da ih promešam da ne zagore.

 

Preokrenuo sam ih. I malo živnuo.

 

Mogao bih se malo i našaliti.

 

Baciti šalu daleko pa otići po nju.

 

Idem po šalu.

 

Uradim ovo ili ono. Viknem. Poskočim. Potrčim.

 

Iznenada zastanem.

 

Da li iznenadnije potrčim ili iznenadnije zastanem?

 

Da li sam šalom svesniji ili sam svešću šaljiviji?

 

Šala je vrsta svesti koja uživa u greški.

 

Idem do krompirića.

 

Skinuo sam ih sa ringle.

 

Isekao jedan krastavac i dve dugačke ljute papričice.

 

Da li ja to sada čekam da mi se krompirići ohlade ili pišem blaženstva?

 

Pišem hladeća blaženstva.

 

Ako bih sada prekinuo pisanje krompirići bi bili suviše vrući.

 

Nije mi teško da se oduprem njihovom mirisu jer slušam Džon Li Hukera.

 

Nekoliko godina nisam jeo krompiriće iako sam

želeo a sada već desetak dana jedem samo njih.

 

Da li su se krompirići ohladili ili da se još šalim?

 

Umesto gutljaja rakije pred ručak gutljaj šale.

 

Ljute šale.

 

Ljuta rakija. Ljuta paprika. Ljuta šala.

 

Sešću u fotelju i na kolena ću staviti poslužavnik sa krompirićima.

 

Upaliću televizor.

izvini televizor samo ću Te uključiti i neću Te paliti

 

Pomoliću se i zahvaliti za hranu.

 

Pomisliću zašto Te nema i počeću…

 

 

 

 

 

35602 - 35634

blaženstva

 

 

I dok počinje da pada topla kiša ja počinjem da kišim.

 

mašem

 

život doziva život

 

život voli da živi

 

kamenčićima

 

suzama ljubavi

 

dobrodošli rođeni

 

preporodite nas

 

svako je sve

 

žuborim svakome

 

odlaze trešnje i višnje

 

dolaze maline

 

Bog

 

to što kišim i nije nešto ali kišim

 

hteo sam samo ritmom

 

ali

nije išlo

zastalo je

ostaviću ostala blaženstva

da me napišu u hodu

 

raznežio sam se nad blaženstvima koja nisu išla

 

važno je da ostavim i ono čime nisam zadovoljan jer i to sam ja

 

Na suncu sam. Crveni tramvaj ispred mene – crveni tramvaj iza mene.

 

Pomislio sam voleo bih da napišem nešto herojsko

i onda sam osetio da sam to i napisao.

 

Dečak vrti plavi kišobran.

 

Dok gledam kako trči ova mačka osećam prijatnost u telu.

 

Vrapčići me uvek podsete da sam vrabac.

 

Pala je noć. Zahladilo je. Promiče kišica.

 

Ja sam telo u noći.

 

Tako je teško i tako je važno biti sam i ljubiti.

 

Kiša šumi po lišću. Srećan sam jer kisnem.

 

Usporio sam. Prolazim pored zida igrališta fudbalskog kluba Hajduk. Lepo je do prsnuća.

 

Bog u meni ljubi Sebe.

 

Ko god ljubi je Bog.

 

Ko ljubi sebe otkriva drugog. Ko ljubi drugog upoznaje sebe.

 

ko peva vaskrsava i sebe i drugog

 

 

k

k o k

k

 

 

 

 

 

35635 - 35667

blaženstva

 

 

Na stotoj video kaseti sam počeo snimanje stotog sata Plavog filma.

 

Sve što činim je Bog.

 

Sve što činim Bog čini sa mnom.

Bog je film o Sebi. Film je lice Boga – licem u lice – reci Nekom to.

 

Iz knjige D. T. Suzukija (Daisetz Teitaro Suzuki) Misticizam: hrišćanski i budistički

sam izvadio reči voljenog Majstor Ekharta u slavu Boga i Majstor Ekharta.

 

propovedajući Bog je govorio kroz Majstor Ekharta

 

neka i sve moje reči slike i muzika budu Božiji

 

ljubim Te Majstor Ekharte

Bog je stvorio svet tako da bi mogao da nastavi sa stvaranjem.

 

Bilo bi besmisleno govoriti o svetu kao da ga je stvorio Bog

sutrašnjice ili jučerašnjice. Bog stvara svet i sve stvari u ovom sadašnjem trenutku.

 

Bog otac i sin nemaju ništa sa vremenom.

Stvaranje nije u vremenu, već na kraju i granici vremena.

 

Bog voli radi sebe, dela radi sebe: zapravo On voli radi ljubavi i dela radi delanja.

 

I najbeznačajnija stvar se opaža u Bogu: na primer, cvet

koji se opaža u Bogu, tada je stvar savršenija od univerzuma.

 

Bog voli sebe i svoju prirodu, biće i božanstvo, i u ljubavi

koju ima za sebe On voli sva bića, ne kao stvorenja, već kao Boga.

 

Božije biće je moj život, ali ako je to tako, onda ono što

je Božije mora biti i moje i ono što je moje mora biti Božije.

 

Da bih znao Boga bez ičega između nas moram biti On i On mora biti ja. Bog mora

biti sam ja, ja sam Bog, dok konačno ono što je On i ono što sam ja ne postane jedno.

 

Bog uživa u svim stvarima. Sunce proliva Njegove zrake na sva bića, i sve

na šta On upravlja svoje zrake, upija ih, a On opet ne gubi ništa od svog sjaja.

 

Kada je Bog stvorio nebesa, zemlju, bića, On nije radio;

On nije imao ništa da radi, nije načinio nikakav napor.

 

Dajući nam svoju ljubav Bog nam je dao svoj Duh sveti 

tako da bismo mogli da Ga volimo ljubavlju kojom On voli sebe.

Boga volimo Njegovom ljubavlju a svesnost ovoga nas obogotvoruje.

 

Bog je svetlost koja isijava Sebe u tihoj mirnoći.

 

Oko u kome vidim Boga je isto oko u kome On vidi mene: moje

 i Njegovo oko su jedno oko, jedna vizija, jedno znanje, jedna ljubav.

 

Reč ja, ne odgovara nikome drugome do li samom Bogu u njegovoj istovetnosti.

 

Da nema mene ne bi bilo ni Boga. Ipak, nema potrebe da se ovo razume.

 

Plemenita osoba je ona koja izvodi svoje biće, svoj život i

svoju sreću iz samog Boga, sa Bogom i u Bogu, a nikako iz

svog znanja, savršenstva, ili ljubavi prema Bogu, ili bilo koje takve stvari. 

 

Ni Jedno, ni biće, ni Bog, ni počinak, ni blaženstvo, ni zadovoljenje ne

mogu se pronaći tamo gde su razlikovanja. Stoga budite to Jedno da biste mogli

pronaći Boga. I naravno, ako ste potpuno to Jedno, ostaćete tako, čak i među razlikama.

 

Osnova duhovne sreće je ovo: da duša gleda u Boga bez ičega između.

 

Čovekov poslednji najviši oproštaj se dešava kada, zarad Boga,

napušta Boga… Onda on Bogu niti išta daje niti išta prima od

Njega, jer on i Bog jesu jedno, zapravo čisto jedinstvo.

 

Bog svim stvarima daje podjednako i pošto one dolaze od Boga one su iste, jednake.

 

Muva, ako je u Bogu, iznad je najvišeg anđela u

svom pravu stoga su u Bogu sve stvari jednake i sam Bog.

 

U ovoj istosti ili poistovećenosti Bog toliko uživa da on

lije svoju celu prirodu i biće u nju. Njegovo zadovoljstvo je

veliko, nalik onom u konja, puštenom da trči zelenom pustarom

gde je zemlja ravna i glatka da galopira po svojoj volji, što brže može zelenim

travnjacima – jer ovo je uživanje konja i izraz njegove prirode. Isto je i sa Bogom.

 

Nazad u svom prvom uzroku iz koga sam došao, nisam imao Boga i

jednostavno bejah svoj. Ništa nisam želeo ili hteo, jer bejah čisto biće, spoznavalac

sebe božanskom istinom. Ja je želelo sebe i ništa drugo. I ono što je ja želelo – ja bejah,

 i ono što bejah – ja je želelo, i tako bejah nesputan Bogom ili bilo čime drugim.

 

Kada sam se rastao sa svojom slobodnom voljom i primio svoje

stvoreno biće onda sam primio Boga. Jer, pre nego što behu

stvorenja, Bog ne beše Bog, već pre beše ono što beše.

 

Bog i ja: mi smo jedno. Poznajući Boga

dovodim Ga k sebi. Voleći Boga ponirem u Njega.

 

Bog neprekidno rađa svog Sina i, što je još važnije, On rađa

mene ne samo kao Njegovog Sina, već i kao Sebe i Njega kao mene.

 

Bog je rodio Sebe u mojoj duši.

 

 

 

 

 

35668 - 35700

blaženstva

 

 

ovo što pišem je najznačajnije jer se podaje svemu beznačajnom

 

ovo što radim svi znaju jer je to ono o čemu niko ništa ne zna

 

pišem da bih proslavio svaki treptaj

 

odmah je Božije

 

pišem da bih sebe obradovao

 

sebe od sveta spasio

 

sebe u svetu smirio

 

da bih se sebe oslobodio

 

da bih Tii se predao

 

rođen sam predanom pesmom

 

nisi ti Miroslave iz te priče

 

 

ti

si

pesma

za

kojom

žude

sva

bića

 

 

pišem jer ljubim

 

suzama perem krvave žuljeve svih onih koji su danas prokrvarili

 

lipe još mirišu

 

konj je odan kobili – rekao mi je konj

 

kobila je divlja i luda ali odana – rekla mi je kobila

 

ljubimtejajerjaništadrugoneznanegodaljubi

 

odan sam Tii moja Bili Holidej

 

kupio sam prvi put dva žuta i dva narandžasta buketa nevena

 

biti sa cvećem – biti cveće samo

 

 

c

v

c v e ć e

ć

e

 

 

Milan Popović mi je instalirao InDesign u kome ću uskoro početi da pišem. Ako bude išlo.

nisam to radio

 

16:36h Ka Debrecinu, čuo krckanje pod točkovima voza. Granje? Kamenje? Stade voz.

Mali Ciga. Nas par stotina zgazili dete. Boga, anđele ne vidim. Je l‘ ima nade?

18:10h I nova informacija: petnaestogodišnjak(inja?). Verovatno samoubica.

Još dreždimo ovde na otvorenoj pruzi.

poslao mi je ove dve potresne sms poruke Zoltan Brener (Zoltán Brenner)

 

Zagrejao mi je srce tramvajdžija koji je mahnuo rukom

propuštajući me da pređem preko šina pre njega i tramvaja.

 

Posle misli koja je dugo lutala da bi me izvela iz

zaborava stigoh do reči pevač koja me je zapevala.

 

u ovom trenutku za najvažniji događaj u 20. veku proglašavam

trenutak u kome je Vilijam Karlos Vilijams napisao pesmu Samo da kažem

 

u ovom trenutku proglašavam

U 21. VEKU ĆE SVAKI TRENUTAK BITI NAJVAŽNIJI

 

 

pevač

se

pevajući

bori

za

pevanje

 

 

pesma je duša telu i telo duhu

 

 

p

e

p  e s m  a

m

a

 

 

pevaj me nepoznata pesmo

 

 

ovo je pesma

o petnaestogodišnjaku/inji

koji/a se bacio/la pod voz

da bi svoju i duše mnogih spasio/la

 

 

 

 

 

35701 - 35733

blaženstva

 

 

 

sve

u

tebi

ljubi

ova

moja

mala

pesma

 

 

I ovaj tramvajdžija mi je ugrejao srce jer me je propustio da prođem pre tramvaja.

 

Bože – nestaješ preda mnom – da bi mene bilo.

 

 

jesam

 

 

moje ime je Jesam i ja volim Boga

 

Svako moje ime proslavlja i Boga i Tebe.

 

Ja sam opaki majstor imena i blagi pevač jednog jedinog imena.

 

biti najbolji je stvaranje čednosti. najbolji se susreće sa najgorim u sebi

 

najgori zna da je najgori i zato gori za najboljeg

 

najgori je najbolji jer gori za najboljeg

 

najbolji je najbolji jer je odan i ljubi najgoreg koji večno gori za njega

 

 najgora ptico u meni za mene poletela

 

najgora pičko moja neljubljena jedino od Tvoje ljubavi sam još živ

 

pičko

ti

si

moj

izvor

i

moje

ušće

i

moje

obe

obale

 

 

 

sve

ptice

pevaju

pesmu

o

jednoj jedinoj

pesmi

svih bića

 

 

 

ovo

je

jedna

pesma

o

jednom

Horstu

 

 

ovo su dva dečaka

David Macura

i

Raša Circo Popović

 

ovo je

Tatjana Todorović umesto Bob Dilana (Bob Dylan) ili

učiteljica je duša dobrog života

Branko molim Te odnesi knjigu Miroslav Mandić učiteljici Tatjani Todorović

 

ovo je ideja za knjigu

Majk Tajson i 64 pesme

Majk Tajson (Michael Gerrard Tyson)

 

poslednje Sokratove (Σωκράτης) reči bi mogle značiti

telesna smrt je postala ozdravljenje duše

 

Kako da na internetu napravim Dert koji nisam uspeo da napravim u realnosti?

 

Moja umetnost je pupoljak – ja na putu ruže Miroslava Mandića.

 

Bože isprazni se u meni

rekla mi je moja žena

 

tako volim ovo tako

 

žuti i narandžasti neveni na mom stolu ljubite me nevinog

 

kada mislim na nikog pomislim na Tebe. kada pomislim na Tebe ljubim Nikog

 

ovo je trenutak u kome su venčani Nikog i Jesam

 

svi i sve su venčani u svima i svemu

 

 

ti

u

meni

ja

u

tebi

 

 

nikoga nikada ne povrediti. ali ako nekada nekoga povredim a neprestano

nekoga povređujem – pogotovu ljubeći – e onda samo nastaviti i ljubiti još ljubljenije

 

ljubav jedina pobeđuje jer je ljubav neprestani gubitnik

 

čednosti Tii si još pevljivija i još jebežljivija i još čednija

posvećujem samom sebi i svima koji su gubeći svoju čednost čedne povređivali i novoj čednosti se podali zauvek

 

danas je počelo leto

posvećeno 

 

 

 

 

 

35734 - 35766

blaženstva

 

 

ovo su reči intenziteta

 

 

ja

sam

večna pesma

u

kojoj

pevaju

sve

pesme

 

 

mirišem na devojku koja prodaje mirisne štapiće

 

ja sam javno srce ljubavi

 

javno srce ja-javnosti ljubi srca slobodnih jelena

 

ljubavna bol odanošću procveta u veliku ljubav

 

ja konj volim je u srcu ptičice

 

neka bude Bogu milo to što bude bilo

 

ljubavi su promenljive – ljubav je nepromenljiva

 

Tvoja pička je biblioteka muzej i kuća moje beskućničke umetnosti.

 

opijaj me večnosti

 

ne postoji ludilo nego samo neprihvaćena ljubav

 

ne postoji zločin nego samo bol odbačenosti

 

obećanje je tako nežna stvar

 

ja sam knjiga običnih ponekad nežnih a ponekad i savršenih rečenica

 

ja sam knjiga ljubavlju darovana neprijateljima mojim

 

ja sam knjiga žudnje za velikim pesnicima i umetnicima i radost jer su svi oni u meni

 

Voljenka moja Oljenka

 

mozak je kurac ljiljana. srce je pička muzike

 

iza Tvojih sam leđa u Tvojim guzovima Guzo neizrečenog

 

snifujem zabranjeno i opskurno da se oslobodim tiranije učenih i uglađenih

 

pio bih još ali prestajem da bih Te oplodio neprestajanjem

 

ja sam dete rođeno mirisima nevidljivog

 

 

joj

 

 

joj je reč koju volim da ponovim jer joj

obožava one koji vole promenljivo u istom

 

kada se neke stvari rade ispravno i lepo to je Bog

 

u kafani koja se zove ? sam preuzeo ringlove Vladimira Macure

 

dok na železničkoj stanici čekam Zoltana Varadija (Zoltan Varady) jedan

mladić prilazi dvojici i pozdravom punim ljubavi kaže – gde ste to Bog vas jeb’o

 

umesto pisma Stiv Džobsu (Steve Jobs)

pismo tek rođenoj deci o rađajućim jajima novog ja

 

hvala Tii Bože što si me opijanio i sebi dozvao

 

zahvaljujem se i sebi jer se otrežnjujem pijanstvom sveljubavi

 

 

ljubim

se

ljubeći

te

 

 

jasamljubijaja

 

 

 

 

 

35767 - 35799

blaženstva

 

 

ja je jaje svakog i svačijeg ja

 

jajim te ja jajo moja

 

joj kako si me oJAjio

poslala mi je odgovor na moj sms

 

ojajio

 

ja oblikovao ja

 

jalikovao oblik likovaoja

 

sam Svemir je ojajeno ja

 

oblik je ja jaja

 

lik je jaje ja

 

jaje ljubavi – ljubav u jajima

 

jaje asocijaja

 

jaja Teodora De Šardena (Pierre Teilhard de Chardin) – jaja Bili Holidej

 

ko je u mladosti bio hrabar neka u starosti bude još hrabriji

 

ne daj se zavesti odmah se pojebi Bogom

 

ne pišem ništa sve se piše samo

 

ova knjiga je dobar domaćin

 

(ovde je bilo napisano nešto toliko nejasno da sam odmah izbrisao)

 

odmah je moj jedini dizajn

 

krenem – to je savršenstvo

 

jezik je pakostan ako ga ne ljubim

 

jezik je žalostan ako me ne ljubi

 

dan je dobar ako je Bog

 

ko sebe ne podnosi traži sažaljenje

 

ko nije bio potpuno živ, neće biti ni nakon smrti – Henri Miler

 

stvaranje je teško jer je praznina

 

izlog pisanja

 

više ne pripadam narodu gladnih ljubavi

 

kada ne ljubi pol želi da preuzme celinu

 

celina uživa u ljubavi njenih polovina

 

nežna hrabrost je završavati nežnošću

 

misterija postojanja je u napaljenom nezaustavljanju

 

ne mogu ništa da bih stvorio sve

 

ja nisam tim ja sam Miroslav Mandić