Bog Miroslav Mandić Bog

37516 - 37548

blaženstva

 

 

kada ne može drugačijeonda je najbolje ovako

 

pa samo nastaviti

 

baš ovako

 

pa dokle stigne

 

a stići će

 

zašto ne bi?

 

ako već ide

 

ovako

 

jer drugačije ne može

 

ovako ne samo da može nego je i lepo

 

kad je lepo biće još lepše

 

šta god bilo

 

jer jeste

 

jeste jer ide dalje

 

probija se

 

kroz prazninu

 

nastane ni iz čega

 

ističe iz sebe

 

najslabije a nezaustavljivo

 

drugome na radost

 

radost žrtve

 

žrtvi ništa nije žrtva

 

iz sebe sija

 

polako i neprimetno

 

iz jednog u drugo

 

sazreva orah

 

ima ga već i po zemlji

 

privikavaju mi se oči

 

bridi mi dah

 

reči trepere

 

glas teče u svim bojama

 

onako kako je počelo

 

tako neka se i završi

 

 

 

 

 

37549 - 37581

blaženstva

 

 

Stidim se.

 

Mislim na lišće.

 

Manje se stidim.

 

Slušam zvuke kroz otvoren prozor.

 

Jenjava leto.

 

Neko udara čekićem o dasku.

 

Kupio sam jednu staru čašu za suvo cveće.

 

ovih dana mislim na Divljeg Bila Kodija kome su u ratu pred

njegovim očima vojnici ubili ženu i petoro dece. ovo su njegove reči

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da mrzim

vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka. Bio sam pravnik.

U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može da učini ljudskom telu i razumu.

Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio

sam tada da ću provesti ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo

godina – voleći svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

 

Slatke su kruške.

 

Slatke su šljive.

 

Crv se uvija i hoda dalje.

 

Oko kučke trče dva tek rođena kučeta.

 

Volim kada se uglovi smeju.

 

U mladosti sam često gledao u uglove sobe.

 

Tivadar koji mi je juče došao u posetu jutros se vratio u Budimpeštu.

 

Pitao me je da li bih voleo da imam psa. Rekao sam da ne bih jer sam i sam pas.

 

I ja sam njega pitao i on je rekao da ne bi.

 

Pa onda si i ti pas – rekao sam mu. Nasmejao se sa uživanjem.

 

’Ajde psu – kažem sam sebi.

 

Veselo mašem repom.

 

Obradovati sebe.

 

Onaj koji stvarno poznaje Boga, neće smatrati da je neophodno da oprosti

svom bratu, već će morati da oprosti sebi što to nije učinio ranije! – Lav Tolstoj.

 

Zamišljam neku staru drvenu ogradu a iza nje belo cveće.

 

I kao i uvek konji – prašina – zemljana staza – lokvanji – šaš.

 

Radujem se kada se neko blago šali na moj račun.

 

Pisanje je otvaranje.

 

Predavanje sebe drugome.

 

Bez dobrih ljudi ne bih mogao ni pisati.

 

Ni biti.

 

Ponekad osećam da sam ništa drugo do dobrota drugoga u meni.

 

Pupoljci.

 

Krotkost.

 

Go.

 

 

 

 

 

37582 - 37614

blaženstva

 

 

ovo

ovo sam ja     sam     ja sam ovo

ja

 

nazvao sam prijatelja i rekao mu

voli je još više a pati se još manje

 

više ljubavi – više radosti

 

ljubav je stanje ljubavi

 

 

bog

ljubav ljubi ljubav

ljubav

 

 

 

u

drugom

boga

ljubim

 

 

 

bogom

ljubim

drugog

 

 

volim

da

bi

i

drugi

voleli

 

 

 

volim

da

bi

svi

bili

voljeni

 

 

svaka ljubav ljubi istoriju svih ljubavi

 

školjke ljube

 

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

 

 

ljubav

je

žrtva

kojom

sve

živi

 

 

ljubav je život kojim sve jeste

 

muškarac ljubi – žena je ljubav

 

muškarac ne ratuje muškarac ljubi

 

žena ne rađa žena je ljubav

 

putem dalje

 

 

bogom

bogom bog bogom

bogom

 

 

 

bogom

bogom ruža bogom

bogom

 

 

 

bogom

bogom put bogom

bogom

 

 

 

bogom

bogom srce bogom

bogom

 

 

 

љ

у

б

а

љ у б а в a б у љ

а

б

у

љ

 

 

najnevažnije je najseksualnije

 

Božiji seks je seks odbačenih

 

paradajz podignut sa zemlje

 

prosjak prosi ljubav za Boga

 

ovo

jе

srce

 

reči tepaju rečima

 

ptice preleću nebo

 

sumrak pada na grad

 

odlazi još jedan dan

 

dolazi još jedna noć

 

 

 

 

 

37615 - 37647

blaženstva

 

 

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

 

počelo je da pljušti

 

grmi

 

najavljuje pesmu

 

 

kiša

je

pesma

o

kiši

 

 

 

sve

što

jeste

je

pesma

 

 

volim pesme života i volim živote pesme

 

volim pesmu koja peva pesme

 

volim pesme koje žive pesmu

 

devojčica zabacuje kosu i gleda se u izlogu

 

žena u prolazu pevuši

 

kapi kiše mi padaju u oči

 

 

grmi

pesma

grmi

 

 

U meni je spojeno nespojivo.

 

Sa mnom peva nepevljivo.

 

 

kisne

kišna

pesma

 

 

Iznenada ugledah Dušku Đorđević na ulici.

 

Boje se odmaraju u sivilu.

 

Kisnem. Ja sam kiša koja napaja ožednele bez ljubavi.

 

Dodirnuo sam lavandu u parku.

 

Mazim se sporim koracima da bi svemu oko mene bilo lepo.

 

Lišće žuti.

 

Tihe ulice čuvaju grad.

 

 

vazduhom

napisana

večna

pesma

 

 

Volim svakoga koga ugledam.

 

Dobri ljudi kupaju život.

 

Srđan Valjarević mi je doneo Na putu do slave

autobiografiju Vudi Gatrija (Woody Guthrie).

 

Kupio sam novu vinsku čašu jer sam jednu razbio u subotu.

 

Strpljivost je najplodnija.

 

Bog sam bez ikakvog dokaza da sam Bog.

 

Pišem da me napiše.

 

 

pevam

samim

pisanjem

 

 

Srećan sam – srećan sam Tii.

 

 

 

 

 

37648 - 37680

blaženstva

 

 

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

 

muž ženu ćutk’o ćutk’o i kada je video da ne može da je ućutka

rekao joj ma vala pričaj ženo koliko hoćeš kada ti je Bog dao

priča svojim kupcima prodavačica šljiva i grožđa

 

Kupio sam od nje osamsto grama krupnih i jako slatkih šljiva.

 

Bojler još nije popravljen. Nove naočare mi nisu dobre.

 

smiri se smiri

 

 

srce

srce u srce

srce

 

 

Sa nečijeg prozora zamirisao je bosiljak.

 

Spuštam se niz Bulevar i uživam u pisanju Gertrude Stejn.

 

Na Bulevaru pod platanima uživam u pisanju Ludvig Vitgenštajna.

 

Na Bulevaru preko puta tramvajskog depoa uživam u pisanju Miroslava Mandića.

 

Jedna devojčica mi se bekeljila ili isplazila.

 

Nikada ne bih toliko uživao u svom pisanju da

nisam uživao i da ne uživam u načinu na koji retki pišu.

 

Kao što uživam u njihovom pisanju uživam i u njihovom životu.

 

Pisanje je ispovedanje kojim se spajamo.

 

Pisanje je bol koji osetim uvek kada vidim pritajeni sukob između žene

i muškarca kao ovaj koji sam upravo video ispred jedne prodavnice 

 

Baš sam se obradovao kada sam osetio da ću sada nešto da napišem.

 

Pišem pod velikim uticajem ovoga što pišem.

 

pišem

ispod

pisanja

 

pišem

iznad

pisanja

 

pišem ispred i iza pišem

 

pišem svim bojama

 

Pišem mirisom kuvane dunje koju osetih pred ulazak u podzemni prolaz.

 

Pišem na pokretnim stepenicama.

 

Pišem onako kako bi svako voleo da piše. Pišem onako kako bi svako voleo da pišem.

 

To predvečernji vetar piše.

 

To Bog piše sa mnom.

 

Poskočim – eto besmrtnosti.

 

Čovek koji na uglu preko puta kafane Proleće pije pivo maramicom briše oči.

 

Gertruda Stejn je srećna zbog toga kako piše Miroslav Mandić.

 

Ludvig Vitgenštajn je srećan zbog načina na koji piše Miroslav Mandić.

 

Kada napišem Gertruda Stejn ja sam Gertruda Stejn.

 

Kada napišem Ludvig Vitgenštajn ja sam Ludvig Vitgenštajn.

 

kada napišem Miroslav Mandić ja sam

Gertruda Stejn i Ludvig Vitgenštajn i Miroslav Mandić

 

 

 

 

 

37681 - 37713

blaženstva

 

 

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

 

volim da čujem ime Gertruda Stejn. volim da čujem ime Ludvig Vitgenštajn

 

volim da čujem mnoga imena onih koje volim i zato često

izgovaram ime Miroslav Mandić jer u njemu su sva ta imena

 

otišao sam na most. na autobuskoj stanici sam poslao naočare

u Novi Sad na popravku. otišao do Suna i Marijane pa smo se starim

Vladinim fićom odvezli u Vrčin kod Zorice i Dragana da u njihovoj kući čitam Miroslava Mandića

 

volim da čitam

 

čitanje je vrsta pisanja baš kao što je pisanje vrsta čitanja

 

bili su

šest meseci trudna Kaja Ćirilović. Zorica i Dragan.

Branka Zgonjanin. Marijana i Sun. Dejan i Aleksandar Košarčić

 

voleo bih da krajem leta napišem blaženstvo u kojem ću

potvrditi da su Radivoj i Valerija izgradili novu i još bolju kuću

napisao sam 11. januara 2008. kada je Valeriji i Radivoju izgorela kuća

 

za jedno sat i po vremena kuća će biti u redu

oko pola devet mi je poslala sms Valerija Lacko čija je kuća izgorela zimus

 

Kako su mogućnosti ogromne! Kako se kako šćućurilo u kako!

 

tako mi prija ovaj miris

 

uzbuđuje me mir kojim ću ispisati preostala subotnja blaženstva

 

prijajuće jako – uzbuđujuće slabo

 

miris pomorandže

 

drvo mladog pitomog kestena

 

staza od cigala

 

ovo je moja kuća

 

cveće prkos

 

sve mir

 

dve reči

 

čine jednu

 

reč

 

u jednoj reči je sve

 

cvet om. Tob om

 

prašina bola

 

ramena

 

mišići vilice

 

biti je hvaliti

 

hvaliti je ljubiti

 

ljubiti je jebati se

 

jebati se je moliti

 

moliti je pevati

 

 

pev

am

te

se

b

i