Bog Miroslav Mandić Bog

38572 - 38604

blaženstva

Jutros me je sačekao mejl u kom su bike fotografije masovnog ubijanja delfina.

serija fotografija počinje tekstom

ovo se događa…

u malom morskom zalivu voda se crveni od krvi poubijanih delfina

brodići su naterali delfine u zaliv a tu su ih sačekali ribari 

krvava voda se zapenušala od grčevite borbe delfina sa ribarima koji ih ubijaju

ribari velikim gvozdenim kukama ubadaju delfine i izvlače ih na obalu

krv je gusta kao crveno ulje

ribari u rukama drže alatke i stoje u krvavoj vodi pored mrtvih delfina

četrdesetak delfina je izvučeno na obalu 

mrtvi delfini rasporenih utroba raspoređeni su po

betonskom platou a čovek ih poliva vodom iz creva

nisam napisao gde se to događa zato što mislim da se to svuda događa. to

se događa u čoveku. to se događa i u meni. zato ne želim da budem čovek

neću potpisati peticiju premijeru te države da se zaustavi ovo krvoproliće

jer svaka reč koju napišem je neprestana peticija da se niko i ništa ne ubija

ja sam potpis ispod jedne jedine peticije u kojoj su sve peticije ovog sveta

ja sam apel za ukidanje svih vrsta oružja

protiv bilo kojeg alata kojim se ubija

ni od koga ne tražim da potpiše moj apel jer mnogi ljudi i njihove porodice i

voljena deca žive od proizvodnje oružja kojim se ubijaju neki drugi ljudi i deca

ljudi žive ubijajući sve pred sobom na mnogo načina

ideologijama koje ubijaju svoje protivnke

bankama koje ubijaju neprimetno

građenjem zgrada i puteva

trujući okolinu

mrzeći

ja sam delfin

pčelica na metalnoj ogradi

13:13h

vreme na časovniku

sve što činim – osećam – mislim – pišem – stvaram je posvećeno i delfinima

ne bih ni postojao da nisam i delfin

ja sam i ribari koji ubijaju delfine i zbog njih sam delfin

životi ubica su u rukama ubijenih i delfin oprašta

ubicama da bi se ubice preobrazile i više ne bi ubijale

Današnje hodanje do mosta i nazad posvećujem vaskrsenju poubijanih delfina.

Niz Bulevar se probijam kroz gužvu i mislim na delfine.

Delfini znaju da hodam i mislim na njih.

Neprimetno plačem zbog delfina. U ovim trenucima 

moj život ima smisla samo zbog hodanja za delfine.

Delfini su moje majke i očevi.

Delfini su moje žene i prijatelji.

Delfini su moje sestre i braća.

Delfini su moje ćerke i sinovi.

Delfini su ove reči koje pišem.

Ja sam Delfin Mandić. Ja sam Miroslav Delfinović. Ja sam Delfin Delfinović.

Delfini vi mi dajete pravo na život.

Ja sam ova sloboda i delfini koji se šire sa mosta.

38605 - 38637

blaženstva

nepoznata devojka mi je prišla na ulici i rekla

izvinite ja moram da vam se javim ja se sa

vama družim na Svečanim nedeljnim ručkovima

sva današnja blaženstva posvećujem Milici koja mi je prišla na ulici

Milica godinama čita moje knjige ali Miroslava Mandića nije ni

videla. Tražila je po knjižarama ali Miroslav Mandić nije u knjižarama. 

Uzbuđuju me nepoznati ljudi.

Odan sam nepoznatima.

Odan sam nepoznatom jer iz nepoznatog nastaje svaka reč koju napišem.

Milice ja živim za Tebe.

Ja pišem za Tebe Milice.

Volim Tebe Milice i zbog Tebe volim sve i svakoga.

Ljubim Tvoju čednost Milice.

Ljubim Tvoj seks Milice. Ljubim Tvoj život Milice.

Ljubim Tvoje ideale Milice.

Ljubim Tvoj život posle Tvog života Milice.

Milice Tobom je mila svaka Milica.

Delfini me menjaju – Tii me Milice preobražavaš.

Lepo mi je da pišem Tvoje ime Milice.

Ljubim ulicu na kojoj si mi prišla Milice.

Milica pčela i Milica med.

Milica i sve devojčice.

Milica i sva nabrajanja kojima volim da pevam.

Milica i održana reč.

Milica i sve moje tuge kojima sam godinama hodao i radošću dohodao do Milice.

Milicom ljubim ludu u meni koja neprestano i bezrazložno ljubi.

Ja sam Milica Mandić. Ja sam Miroslav Milicić. Ja sam Milica Milicić.

preobražaj je tako neprimetan i blag Milice

Milice zbog Tebe je svaka Sanja Sanjica Jelena Jelenica Olja Oljica Vesna Vesnica.

Miličinim očima milujem svoje oči.

22:41h

Pored ovog betonskog stuba si mi prišla pre osam sati Milice.

Roditelji decu rađaju – deca roditelje stvaraju.

Uživam da u svakom blaženstvu spomenem Tvoje ime Milice.

Milice trepavice Tii si lišće jablanovo.

Milice svakim trenutkom sve je Bili Holidej.

Ja sam Milica i ovaj preobražaj koji se širi sa mosta.

38638 - 38670

blaženstva

u 32665. blaženstvu sam napisao ovo je iznenadno kao košuta

a u ovom 38638. blaženstvu pišem ovo je iznenadna košuta

ja sam košuta odanosti – odanost košuti

prvo drugome – drugo prvome

nebo pisanja – pisanje neba

Bog meni – ja Bogu

21:28h

Danas sam nedovoljno slušao muziku i sada pišem slušajući je.

Slušao sam radio i crtao za stolom. Otišao na pijacu. Kupio cveće. 

Tri pavlake. Kukuruznu pogaču. Jednu kariranu crvenu košulju.

Došla je Branka Zgonjanin i sa njom sam uživao u razgovoru i slaganju.

Zajedno smo čistili stan i pričali.

Dobio mejlove od dve osobe.

sa Brankom sam išao ka mostu kad je iz jednog kafića

izletela lepa devojka i dotrčala do mene 

ne znam da li me se sećaš danas sam baš uzela da ponovo čitam Ružu lutanja 6

ovo je duboka zahvalnost Lidiji Andonov koja je dotrčala do mene

ja sam odanost koja se širi sa mosta

odraz uličnih svetiljki u reci

svetlost sa brodova i splavova

tamno nebo sa još tamnijim oblacima

nebesko prostranstvo noći

uličnom svetiljkom osvetljene vlati trave

u crvenoj kariranoj košulji sam

kada se opustim uvek vidim pužiće života

biti znači biti odan

odanost je misterija ljubavi

21:57h

čekaju me tri pavlake i kukuruzna pogača

onostranost je u prisutnosti

Svemir mi je na jeziku.

petak veče protiče radujući se suboti

odan muzici

ja sam muzika odanosti

pevačko grlo na pevačkom putu

nešto u guzovima što se raduje putu

put raspevane pičke u meni

ceo život hodam kroz Tebe i u Tebi

Tvoja vrata su otvorena u mom srcu

38671 - 38703

blaženstva

Ja sam uspeh koji se širi sa mosta.

Ja sam uspeh ptice u meni.

Ja sam uspeh sivo zelenog sivila.

poljupci i zagrljaji izviru iz srca dobrote

Ja sam ideja kojom uspevaju sve ideje.

Ja nema nikakve veze sa ja pa ja.

Čovekovo korumpiranje počinje rođenjem dece koju čovek proglašava svojom.

o ovome ću još pisati

ja sam uspeh jer volim Tvoja govna

ja sam uspeh i neka tako i bude

ja sam uspeh koji potvrđuje svačiji uspeh

uspeh je najveći novac i mnogo je više od svakog novca

jebežljiv sam po poreklu – najjebežljiviji po bezazlenosti

ja pevam svačije ja

muž svačijoj ljubaznosti

uspeh pičke na kurcu večnosti

uspeh kurca u pički prolaznosti

uspeh radosne suze

uspeh grobljanske staze kojom sam kao dečak hodao

jaki muškarci produžavaju vrstu

slabi muškarci preobražavaju i vaskrsavaju

jake žene rađaju pobednike

slabe žene ljube vaskrsle i stvorene

čednost ljubi čednost

ljubav ljubi ljubav

ljubim glistu

ko je poznavao Sonju Savić molim da je pozdravi

srce beskućništva

čovek je izgradio bezbroj nepotrebnih kuća

ja sam skup svih ljubaznih

ja sam ponuda gradonačelniku Londona – predsedniku Vlade Vojvodine 

 Vladimiru Macuri – Vri Varadi (Vera Varadi Tii si Vri Varadi – uspeh odanosti)

video sam Šekularca i čuo kako je rekao bole me noge

ja sam dete-dečak oženjen ženom-Svemirom

ja Tvoja govna volim

18:18h 4. oktobra 2008.

ja sam pevač koji poslušava pesmu jedinu

38704 - 38736

blaženstva

Biti na vetru i gledati crvene oblake u nedelju

predveče je Večna umetnost – reci nekom to.

sms koji sam juče poslao samom sebi

Dragane, pozdravi… pozdravi nekog! je deo jedne od meni

najdražih knjiga Pozdravi nekog Vesne Ognjenović i Budimira Nešića

ispovesti dece i adolescentne mladeži, sakupljene u prihvatilištima i centrima za socijalni rad

Dragi Miroslave, podigla sam juče novi pasoš, crveni. Šokirala sam

se kada sam otkrila da su na fotografiji moga lica u pasošu ugravirani delovi

himne Bože pravde! Osetila sam se užasno poniženom. Robom. I pišem ti to jer

osećam da možda jedino ti – koji živiš svoju Umetničku ličnu kartui koji

stvaraš Umetnost lica – možeš razumeti moju poniženost.

ps. ne znam kako da sumiram zašto ti baš to pišem – jer ima tako mnogo

razloga u tvojoj umetnosti i u tvom životu pa sam stavila ličnu kartu kao možda

najsimboličniji i najsažetiji deo tvoje umetnosti (analogan pasošu), a Umetnost lica

sam izmislila jer ne znam kako da ukratko objedinim sve što si radio i što radiš

sa licem: od Autoportreta iz 1971. do buduće pornografije lica.

pps. mnogo mi je drago što sam otkrila da se Miroslav Mandić može koristiti i

kao javni informativni servis. U tome ima toliko smisla, sećam se tvoje ideje

da se zastarele novine mogu čitati kao aktuelne jer su informacije uvek iste. I zato

jedino u večnoj knjizi kao što je Miroslav Mandić i ima smisla objaviti (prave) informacije.

Ljubim te Miroslave, Tvoja Radojka

sačekalo me je jutros ovo elektronsko pismo

Pička je večnost i Bog ili je ništa.

Stavio sam knjigu Pozdravi nekog na grudi i pišem.

Sve što jeste je večnost i Bog ili je ništa.

Lice ili ništa.

Ljudi i jesu robovi.

Car je go ali i ljudi su robovi i to ne znaju baš kao što ne znaju da je car go.

umetnost lica – umetnost puta – umetnost ruže

Pornografija lica je moje divljenje licu i pornografiji.

kao što sam nekada voleo fudbal sve dok nije kao

najvažnija sporedna stvar na svetu postao najvažnija stvar

na svetu tako sada volim pornografiju kao omalovaženu profesiju

koja će uskoro biti najuglednija i samim tim će izgubiti moju ljubav

Knjiga Miroslav Mandić jeste i javni informativni servis ja javnosti.

Od Četiri hodanja za poeziju i Čoveka koji piše moji radovi su postali javni.

Ja javnosti je moje divljenje kurvama.

Divljenje čistačima ulica. Đubretarima. Čuvarima puteva.

Srce je javno.

Um je otvoren.

sve je svačije – sve je jedno

Na ulici primam sva lica koja mi dolaze u susret i zapljuskuju me kao talasi.

Lica su pasoši slobode.

Licu je potrebno drugo lice a ne pasoš.

Lice ovog mladića na pešačkom prelazu liči na lice delfina.

Vazdušna struja nosi vodenu prašinu sa vodoskoka.

Trogodišnjak je šutnuo crveni balon.

Čovek je proteglio vrat i podsetio me da i ja to učinim.

Evo prvog pečenog kestenja na ulici.

Sedmogodišnji dečak u malom dvorištu vežba fudbalske finte.

Družio sam se sa Peđom Srećkovićem i video njegovu čednost.

Uživam u toplom noćnom vazduhu.

Žuti tramvaj broj pet.

Mislim na dečaka koji u malom dvorištu vežba fudbalske finte.

Volim Mesija (Lionel Andrés Messi). Počinje kišica.

38737 - 38769

blaženstva

bezrazložne reči

zalogaj hleba u ustima

prstom dodirujem dobrotu vazduha

put pored reke

dobar je ukus kafe

grožđe je sve slađe i sve jeftinije

golotinja smiruje

golotinja je čedna

prstima dodirujem dobrotu vazduha

sunce je sve toplije – dan je sve svetliji

ja sam azbuka pisanja azbuka pevanja

crv u cveću

Tii si istetovirana mojim licem.

Žute se veliki listovi magnolije.

uživam u vazduhu – uživaj u vazduhu

busenčić trave na asfaltu me je podstakao da pišem

sav sam jesen

prefinjena odsutnost

spori prelaz preko ulice

sjaj minđuše u uvu mladića koji me je obišao

toplo i oblačno veče. toplina mi jako prija

ne opirem se ni umoru ni odsutnosti

u tihim i mirnim rečima je tišina i mir u meni

miriše opalo lišće

deca se veselo vraćaju iz škole

U Njegoševoj sam ulici. Još mi se ne skreće ka Stančiću.

Umoran sam ali osećam samo bih išao… polako… ljubio…

Smiren sam i sve se u meni smiruje.

Kakvo prstenje imaš! – rekla mi je lepa izgladnela Cigančica.

kakvu dušu tek Tii imaš devojčice moja kad bi

iako izgladnela pre izabrala svetlost pristenja nego hleb

šta reći

Izgladnela devojčica me čini nevinim.

Ljubim Te Izglednela moja.

38770 - 38802

blaženstva

Ko poznaje druge mudar je;

Ko poznaje sebe, vidi jasno.

Lao Ce u trideset trećem načelu.

Veliki se Tao preliva svuda

kao poplava pruža se na sve strane.

Milioni bića crpu iz njega život

I on im ga daje.

Kad završi delo,

On ga ne prisvaja.

Lao Ce u trideset četvrtom načelu.

Ptičica na šaci – leptir na latici.

16:16h

Krenuo sam na groblje pa sa groblja na most.

Na groblju sam. Opalo lišće i kestenje po grobovima.

Na dečijem groblju mi se tresu grudi.

Na ulici sam među zgradama i automobilima.

Golubovi i ova barica na uglu Primorske i Preradovićeve.

Devojčica i dečak se sve vreme vijaju ulicom.

I juče sam video ovu devojku u braon haljini i braon čarapama.

Žena je zastala i gleda torte u izlogu.

Reka miriše na kiselu krompir čorbu.

Ceo život se hranim suvom hranom koja – sada

sam to shvatio – nema miris nego samo ukus.

Stari ulični harmonikaš.

Zdravo brate. Gde si? Nisam te video odavno!

rekao mi je sa toplim osmehom razvlačeći harmoniku

Ugrejale su me harmonikaševe reči.

skromnost je lepa

Živahna šaka lako ispisuje reči.

Zastao sam i u izlogu gledam masažere za stopala.

Hodam u majici kratkih rukava i sve vreme mi

je malo hladno. Sve češće levom šakom grejem grlo.

u svakom blaženstvu je 129600 blaženstava

i zato je svako blaženstvo i teško i lako napisati

ja upija sva ja

ja isijava ljubav svakom ja

ovo

je

to

ja

koje

ljubi

neprestano

Nadam se da će mi topla voda izbaciti hladnoću iz tela.

Pročitao sam autobiografiju Vudi Gatrija. Sada čitam biografiju

Borhesa a posle ću kupiti i čitati autobiografiju Džoni Rotena (John Rotten).

U devojčici ili dečaku koji se sami vraćaju iz škole

uživam mnogo više nego u onima koji su u grupi.

Pas lavežom proprati retke prolaznike u ulici Radoja Domanovića.

hodanje je muzika je plesanje

Jako sam stidljiv ali me nije stid da kažem sve o sebi.

Sobom i pišem o svom stidu.

Tu gde sam najslabiji je Bog u meni.

ono što me razotkriva je pesma koja me celog života peva

38803 - 38835

blaženstva

Sunčani dani oktobra.

Od danas ću ručati posle povratka sa mosta. Biće potrebno

nekoliko dana da se priviknem na ovo jesenje primicanje zimi.

oktobar novembar decembar januar februar mart u jednom

april maj jun jul avgust septembar u drugom ritmu

Kupio kilogram prelepog hamburga.

Po suncu polako hodao kroz ulice u kraju.

Razgovarao sa Bogom i molio Mu se.

Ime mi je Bog.

Prezime mi je Bogu.

Ja sam Bog Bogu.

ja sam grožđe

pčele lete na grožđe

dobri čovek mi je prodao grožđe

uzbuđuje me grožđe

uzbuđuje me dobrota nekih ljudi

verujem da dobre ljude uzbuđuje njihova dobrota

dobar sam – dobro sam

dobar sam – grožđe sam

grožđe sam – lepota sam

najlakše je biti

najlakše je najteže i zato je najlakše

sunčani dan oktobra – dobar dan za odlazak u šumu

dobra je šuma

dobar je svako ko sada napušta grad

dobar je svako ko napušta konformizam sigurnosti i izvesnosti

dobar je svako ko poliže prljavu novčanicu

dobre su livade

dobro je poverenje i prapoverenje je dobro

dobra je radost u duši

dobar je neko ko se spušta niz ulicu i dobar je neko ko se penje uz ulicu

dobre su ulice jer pripadaju svemu i svakome

kao i ulica i dobro je svačije

Prija mi hodanje bez pisanja blaženstava.

Hvala M. Nosim žutu košulju. Tvoja otvorenost me je oslobodila svih strahova koje sam

imala prema K. Sada ga još više volim. Više se ne bojim, reci nekom to. Poljubim te.

dobio sam sms i kažem nekom to 

38836 - 38868

blaženstva

sunčano jutro

uskoro ću izaći napolje na rano sunce

hodaću polako do pijace

kupiću grožđe

vratiću se i slušaću radio i pripremati se za susret sa Vladimirom Macurom

poslepodne ćemo posetiti grob Ljubomira Micića a posle će

me Vladimir voditi na ručak za godišnjicu našeg poznanstva

oko jedanaest će mene čoveka odanog grožđu nazvati

Želimir Žilnik čovek od grožđa da prvi put jedemo zajedno

grožđe ali tako što će ga on jesti u Novom Sadu a ja u Beogradu

ljudski život je lep jer brzo prolazi

kupio sam kilogram hamburga za sedamdeset dinara od male bake

e da znaš kako se mučim

rekla mi je dok sam stavljao grožđe u kesu

neka bude kao u apoteci

rekla je dok je posle merenja stavljala u kesu još dva mala grozda

i opet da dođeš kod bake

rekla mi je kada sam odlazio 

odmorih se maločas u njihanju mojih koraka niz stepenice

dobio sam sms od Vere Varadi

oko pola jedanaest me je nazvao Želimir i rekao da je na

Futoškoj pijaci hapio kilogram i po belog afusalija i crnog hamburga

i onda smo se dogovorili da tačno u 11h počnemo da hamamo grožđe

u jedanaest sam podigao jedan grozd i njime nazdravio

tradiciji da svake godine Želimir i ja zajedno jedemo grožđe

12:58h

Vladimir Macura me još nije nazvao ali sam

spokojan jer sam se lepo pripremio za susret.

novac je investicija ljubavi u ljubav

Da, verujem da se ova rečenica čuje 

možda je ovo naslov autobiografije koja bi mogla

da se pojavi 2019. trideset tri godine posle

Ne, ne verujem da se ova rečnica ne čuje

poljubim suzne oči Marine koja plače saosećajući sa starim ljudima

posvećeno Marini Dessau

ostale su mi još samo dve kutije bojica kojima svakog dana crtam plave ruže

posvećeno Mini Novčić

Dvadesetčetvoročasovni film

1440 filmskih performativa

posvećeno Peđi Srećkoviću

seksualnost je čednost

veća seksualnost veća čednost

rađajući Božiju decu roditelji se odriču Boga i decu Božiju prisvajaju kao svoju

tržište u sistemu Sto posto određuje vrednosti od 1% do 99%.

tržište po svojoj prirodi ne razume 0% i 100%. ne razume siromaštvo i

genijalnost. zato siromaštvo i genijalnost ne prihvataju bedu osrednjosti kojom

tržište pokušava da porobi sve pa i siromaštvo i posvećenost koji su neporobivi

Dvadesetčetvoročasovni film II

14400 kadrova moga lica

posvećeno licu

Vladimir se nije javio. Hodam ka mostu.

Objektivno slon je slon a suštinski je ja.

Objektivno zemlja i nebo su odvojeni a suštinski su ja.

Objektivno ja sam Miroslav Mandić a suštinski sam Bog.

fašisti (nekadašnja sveštenička kasta) ubijaju

drugačije

druge rase

bezbožnike

revolucionare

sve koji nisu plave krvi

od fašista su jedino gori antifašisti

komunisti (nekadašnja ratnička kasta) ubijaju

bogate

vlasnike

pobožne

disidente

obrazovane

od komunista su jedino gori antikomunisti

liberali (nekadašnja trgovačka kasta) ubijaju

fašiste

idealiste

ideologe

siromašne

komuniste

od liberala su jedino gori antiliberali

pošto sam i sam fašista i komunista i liberal

pošto sam i Kajin i Avelj

pošto sam i Eva i Adam

priznajem ja sam Miroslav Mandić

Bog

38869 - 38901

blaženstva

Dobrim rečima u dobar dan.

posvećeno Dragoslavu Šekularcu

Ugledao sam Šekularca na ulici i prišao mu. Pričali smo

kratko. Dao mi je broj telefona. Čućemo se od nedelje.

Svaka reč su sve reči.

Kako peva!

rekao je prolaznik za papagaja koji na nečijoj terasi peva

tragovima ljubim – tragovi ljubite me

jebeš me slasti – jedem Te gorčino

jedem Te slasti – jebeš me gorčino

gorko je slatko – slatko je gorko

jedenje i jebanje 

i uzbudih se ponovo slovom i

ja sam kurac koji život stvara – ja sam pička koja život peva

sve je kraći dan

kurac sam odanosti – pička sam predanosti

kurac sam pičkom – pička sam kurcem

k

u

r

a

c

s

     p i č k a        s a m       k u r c e m

m

p

i

č

k

o

m

samo Tebe ljubim da bih ljubio Sve

Tii si sve ja sam Tii

jedino što je odvratnije od odvratnosti je ono što je kao lepo i normalno

18:20h

pala je noć. ne vidim da pišem. upaliću svetlo

noći tako brzo dolaze

sve što stvorih me je stvorilo

sve što stvorih je Tvoje

sve što stvorih je svačije

moja umetnost je i uspavanka i ostavština

Tvoja krv je moje Vino

tajna je javna

jav je žal

žal je put

put je ruž

ruž je ovo

ovo

sam

ja

u

tebi

ovo su reči koje me uzbuđuju

ovo

su

dobre

reči

u

reči

lepota

38902 - 38934

blaženstva

jedna strana lica mi je pička – druga strana lica mi je kurac

obraz čednosti

jebanje je najčednija čednost

jedan korak mi je pička – drugi korak mi je kurac

pička i kurac su za mene najlepše reči

najnevinije reči za najnevinije organe

pička je ruža. kurac je put

ja sam ruža na putu

za većinu su pička i kurac ružne reči i tim pre sam obavezan

da neprestano pišem pička i kurac jer sam pički i kurcu odan

pička i kurac su me rodili

pička i kurac su me rodili da ih pevam i proslavim

pička je devojčica

kurac je dečak

reč pička pišem za sve dečake i devojčice

reč kurac pišem za sve devojčice i dečake

reč pička mi je lepša i nevinija od svih drugih reči za ženski polni organ

reč kurac mi je lepša i nevinija od svih drugih reči za muški polni organ

pička je čežnja za kurcem

kurac je težnja za pičkom

pička i kurac raspamećuju jer ljube

reči pička i kurac me čuvaju od laži i lažnih tajni

reči pička i kurac me čuvaju od književnog pisanja

reči pička i kurac me čuvaju od straha od neprihvaćenosti

ja sam i pička i kurac – živahno živinče ljubavi željno

poezija

ponekad

nije

ništa

drugo

nego

vapaj

ja kurac sam pička aj

reči pička i kurac mi pomažu da neprestano ljubim

reči pička i kurac mi pomažu da neprestano ljubim i pičku i kurac

reči pička i kurac me čuvaju i hrane

rečima pička i kurac sve što jeste jedno je

ja sam pička

ja sam kurac

ja sam Bog

38935 - 38967

blaženstva

pogledao sam u cveće na stolu i njegova lepota mi je dala pravo da pišem

sada i potrošenost koju osećam u sebi ima pravo da bude spomenuta

kao da guram planine

plave planine

plave planine i plavi konji

spava mi se. zavlači mi se u sebe

muzika me otvara

završiću sva blaženstva odmah da bih se predao spokoju

miran posetio porno sajtove

pojeo jednu pavlaku

čitao Novalisa i Poa

malo spavao i krenuo na most

staviću vodu za čaj

reči su tako dobre

kada napišem nekoliko reči sve je lepo

čaj se hladi

mirisni štapić gori

čaj je vreo i kiseo

menjam puteve da bih uvek bio na istom putu

uvek u istoj strasti javstva i jestva

prožet

prožimajući

hodajući pevajući ljubeći

ostala su mi još dva-tri gutljaja čaja

ispio sam sav čaj

hrabro do kraja bez ičega

bez ičega će biti dovoljno

plava sam planina

plavi sam konj

mirisi mi daju snagu

volim travu

voleo bih da vidim crvendaća

hodaću sa Tobom u sebi 

38968 - 39000

blaženstva

Mili Miroslave, molim te citiraj nekad Sonju Savić u Miroslavu Mandiću: Ko ukine Boga, umire od

inflacije. Sećam se da te je Violeta zamolila da ne citiraš u Ja imenu. Evo, ja sad obrnuto,

koristila bih Javni servis Miroslava Mandića. Ljubim te puno i mislim na tebe, tvoja Rad-oj-ka.

Kuga, kolera, velike boginje postoje samo zato što ples,

pa stoga i pozorište, još nisu počeli da postoje – A. Artaud.

sačekalo me je jutros ovo elektronsko pismo

Juče je umro Milorad Mandić sin Darinke i Ljubiše Mandića javio mi je Milomir Mandić.

Danas je dvadeseti rođendan mojoj ćerki Fani.

poslala mi je sms Viktorija Radič

Čuo sam se sa Šekularcem. 

Srđan Valjarević i ja smo u telefonskom razgovoru delili ushićenje dobrotom.

Dobrota je energija Božija. 

Dobrota je uzbudljivija od svega.

dobra bića ljube a da ni ne znaju da ljube

na današnji dan pre dvadeset osam godina sam

posle ponoći odlučio da se ponovo bavim umetnošću

bila mi je trideset prva

Ksenijin devetnaesti rođendan

početak ove umetnosti

umetnosti istovetnosti

umetnosti stvaranja

umetnost pevanja – pevanje umetnošću

umetnost hodanja kojim ću nastaviti da pišem današnja blaženstva

Dobrota je retka kao retkost.

Zato što je retka dobroti je sve dobro.

Novalis je u dvadeset petoj napisao

hoću da umrem veseo, poput mladog pesnika

svedočanstva govore da je tako umro u dvadeset devetoj

Sve vreme dok hodam ja sam dobrota.

Ja sam dobrota – kaže mi dobrota.

I ja sam dobrota – kažem dobroti.

ja je dobro

uzbudila me je lepota koju sam zapisao

Dobro je konkretno i zato je lepo.

Dobro je apstraktno i zato je dobro.

U crnim patikama. Sivim pantalonama. Crvenoj majici. Plavom prsluku. Sav u belom.

Dobri mi se – prhnuo je vrabac sa koricom hleba u kljunu.

Dobri mi se – dobrotom dobroti hodati.

Bio je to težak dan. Pogotovu popodne tog 14. oktobra 1980.

Bila je to ozarajuća ponoć tog 15. oktobra pre dvadeset osam godina.

U ovim trenucima sahranjuju Milorada. Hodam za njegovu dušu i za duše

svih na čijim sahranama nisam bio i duše svih na čijim sahranama neću biti.

Voleo bih da umesto na sahranu u trenucima pokopa hodam za

dušu bliske mi osobe. Da mojim hodanjem sve živi oduvek i zauvek.

Nežno mislim na Ota Vajningera.

Lepo je biti žena.

39001 - 39033

blaženstva

Lepo je biti muškarac.

Pod ovim orahom već desetak dana pronalazim po koji orah.

Lepo je kada se žena i muškarac spoje u meni i nestanu u ja.

ja nestane u ja

plešem od radosti jer pišem

pišem radujući se plesanju

vidim sebe kako putevima Svemira hodam u odelu sa leptir mašnom

hodanje je najlepše plesanje

hodanjem su zanosi i smiraji zajedno

neću više o hodanju dok sedim za stolom

jabuka se preobražava u srce

¡ plavi krug se preobražava u crveni krug   ¡

¡¡ su se spojila u ¡

¡

ostavljam ih na miru

 reč       Ç  reč

nešto    Ç ništa

Ç

Ç    Ç

Ç

razbibriga je važna

lepo je lepše kada je samo lepo

od svih putovanja volim samo besciljna putovanja

od svih načina na koje se putuje volim samo hodanje

od svih putovanja volim samo besplatna putovanja

voleo bih da ponovo gledam žabe

na istom putu se doživljavaju različite stvari

na različitim putevima se doživljavaju iste stvari

preko preče naokolo brže

puno puta sam ovo iskusio 

Da li ću i danas kao i prethodna tri dana pešačiti devetnaest i po kilometara?

Ideali nisu život ali život bez ideala nije život.

Da nije bilo ideala i umetnosti ne bih mogao ni živeti.

Ideali su mi otkrili da je i život ideal.

Žudnja života za Bogom i ljubavlju.

Hodam životom.

Ko je dobar šofer on je i dobar čovek – kaže jedna baka pored reke.

39034 - 39066

blaženstva

Krenuh na vazduh u vlažan dan.

Hodaću dugo. Preko reke. Tri-četiri sata.

Misli mi kruže i onda osmeh – Simon Vejl.

Mislim o umiranju i samoubistvu a – mlada žena je stala pored mene na pešačkom prelazu. 

to što vidiš pred svojim očima su moje oči koje Te gledaju

Tri dečaka na biciklima pored reke.

I kada je ponekad vidim, u svojim očima, kako

mi prilazi u plavoj tufnastoj haljini, ja odmah, tada krećem

ne želeći da me usamljenost sustigne u mestu, dok stojim.

Tako sam se osećao 1975. a često i kasnije.

Hodanje me je spasilo. Hodanjem spašavam.

U mladosti sam pokušavao da budem sa jednom ženom i nisam uspeo.

Ni kasnije. Ni sada. Ali biću.

Biću jer jesam. Sa Tobom sam neprestano. Oduvek i zauvek.

Nežan sam prema svim svojim neuspesima.

Na ovoj hladnoći toplo mislim na svoje patnje.

Radostan sam i zahvalan svojim patnjama.

Tužan sam ako je neko patio zbog mene.

Sve vreme mi je bilo hladno po prostati i donjem stomaku i onda sam u

kontejneru našao pak papir i stavio ga u pantalone i već osećam toplinu.

Pada sumrak. Toplo mi je među nogama. Toplo u duši.

Ne pišem ove reči da bi bile večne nego da bi bilo večnosti.

Samo prolazim – večan sam.

Zastao sam i gledam ove crvene i roza ruže.

Ponosan sam na sebe što stojim na hladnoći i gledam ruže.

Gledam ruže – dobro bivam.

Ljubljenje je najbolje bivanje.

Dok stojim na mostu sva tuga ovog sveta je u meni.

Velika je umetnost ovo sporo hodanje nad rekom!

Plačem od bezrazložne radosti.

Bezrazložna radost je Bog.

Kada sam ispred farova automobila ugledao kišicu počeo sam da se tresem od plača.

Pevam sebe – eto radosti Božije.

Pevam žrtvovanom dečaku Isaku i svakom rano preminulom detetu.

Vrane grakću. Tramvajdžija mi je zazvonio. Na Bulevaru sam u petom satu hodanja.

Bogu Hvala – Sebi Hvala

39067 - 39099

blaženstva

postojeća slika sveta sa svojim pravilima igre

mitovima – zakonima – podelama – ratovima – običajima

dominacijama – moćima – neukusima – nesaosećajnošću – tabuima

nasiljem nad drugim bićima – ne može u sebe da primi probleme-mogućnosti

i lepotu postojećeg sveta. vladari postojećeg sveta bi želeli da se sve promeni ali da

sve ostane isto – da oni i dalje vladaju. zato su promene jako spore – hiljadugodišnje.

vladari i postojeći svet pogotovu ne mogu da prihvate sve ono što u ovom trenutku

nastaje. lepotu i dobrotu koja se u ovom trenutku stvara u umovima i srcima

krhkih i čednih. zato ovo svedočanstvo o promenjenoj slici koja Tii je pred

očima ostavlja mogućnost promene i u Tvom srcu i u Tvom umu

sve sam rekao jer je sve rečeno

ne želim više ništa da kažem – želim samo da pevam

pevam lako jer je svaka reč draga

ime miriše na sebe

Tako je nežan i istinit onaj Vitgenštajnov fragment o muvi i filozofiji.

posvećeno muvi koja obleće oko mene

Svakome ko je u pravom trenutku na pravom mestu čestitam i nastavljam dalje.

dalje je jebanje

sve napisano malim slovima

onako kako kaže dete

miris žalfije

odan sam svakome ko je izdržao

ja

sam

put

ja

ja

sam

ruža

ja

ja

sam

put

ruže

ja

sam

ruža

puta

reč

sam

svih

reči

broj

sam

svih

brojeva

piškim – piškiš

priznajem – ne bih ni mogao ono što ne želim

posvećeno Rabiji

priznajem – ja sam sve ono što sam učinio

priznajem – ja sada pišem ovo što pišem

priznajem – lepo mi je da pišem ovo što pišem

priznajem – mene najviše uzbuđuje pisanje koje upravo napisah

priznajem

ti

si

ti

ja

sam

ja

volim jer sam Jasamtisija

pesnik

mistik          ja      ljubavnik

umetnik

ruža

kurac     ja      pička

put

ja je dobro – napisah ove nedelje

ja je lepo – napisah sada

sa da

to sam ja

zavetujem Tii se mirisom jasmina tamjana i ljubavi

jasmin tamjan i ljubav su mirisni štapići uz čije mirise sam napisao ovo 39099. blaženstvo

39100 - 39132

blaženstva

Danas ću po ulicama Beograda baciti

33 novčanice od 10 20 i 50 dinara. Za sreću svakome

ko ih bude našao ali i da bi se strah od finansijske krize koji

se širi svetom pretvorio u proizvodnju novog novca i nove solidarnosti.

16:21h

Bacio sam prvu novčanicu – kao da sam ispustio strah.

Ovo bacanje novca po ulici je sejanje novog svetog novca.

Voleo bih da me niko ne vidi dok bacam novac da ne bih nekoga uplašio.

Okrenuo sam se da vidim novčanicu na asfaltu – obradovao bih se kada bih je našao.

Novac bacam zato što imam malo novca i zato što se bojim da ga neće ni biti.

Ovako se oslobađam straha a nekome pružam mogućnost da nađe sreću na zemlji.

Novac se stvara Radom Manipulisanjem i Darivanjem.

Najviše verujem u Darivanje i darivajući novac.

Darivanjem u energiju novca ulazi ljubav.

Ovde je tako puno ljudi da ne mogu da bacim novčanicu.

Ispuštam je tako što se u hodu okrenem kao da tražim nekog iza sebe i onda je

nežno pustim da sklizne niz nogavicu tako da izgleda kao da mi slučajno ispala.

ovih dana čitam Borhesovu biografiju i pod njenim uticajem sam pred

jutro sanjao vozove koji stoje na sporednim kolosecima i čuo sam tekst

biti na sporednim kolosecima istorije

ovo što radim ne pripada istoriji nego bezvremenosti 

Baš zato što nemam dovoljno para kupio sam novi prsten za sreću.

Novac je vrsta pesme i zato o novcu misle i pesnici.

I u pustim ulicama ima nekog pa se dovijam kako da ispustim novčanicu.

Ponovo sam se okrenuo da vidim novčanicu. Zaista novac ima snagu. Cvet na asfaltu.

Svet se razvija ljubavlju ne interesom.

Pao je mrak i sada mi je malo lakše da bacam novac.

Bacam novčanice kao Marica mrvice hleba u bajci Ivica i Marica.

Kroz koliko ruku prođe jedna novčanica dok je ne povuku iz opticaja?

Hvala Miroslave Mandiću koji si nekada bio ovoliko mali

kao San koji se rodio danas u 11h sa 3,6 kg i 53 santimetra

poslala mi je sms Sanova majka Ana Đorđević-Petrović

Novac hoće nešto drugo da nam kaže ali ga mi ne čujemo.

koliko samo novca vrede Novalisove reči

mi znamo samo onoliko koliko činimo

koliko tek vredi koren ovog drveta koji je probio asfalt

koliko tek vredi siromah koji je pomogao bogatom

koliko tek vredi hodanje – svakim korakom sve više to osećam

Ostale su mi još tri novčanice.

Ovu novčanicu od 50 dinara bacam za veru da će svi ljudi imati dovoljno para.

Ovu novčanicu od 20 dinara bacam za nadu da će bezbrižnosti biti sve više u ljudima.

19:09h

Ovu novčanicu od 20 dinara bacam za ljubav svim bićima.

mir

nije važno šta činim nego ko sam

lepo je radosne stvari činiti

Bog

39133 - 39165

blaženstva

Isključili su mi struju.

Plaćao sam svakog meseca. Ali nešto nije u redu. Ne znam šta. Ne znam

ni kada ću ponovo imati struju. Ni koliko će to koštati. Ni kako ću to platiti.

Prvo sam se jako uznemirio. Ni laptop mi nije radio.

Sišao sam do fotografske radnje i uključio laptop ali i dalje nije radio.

Nazvao sam Zoltana i on mi je rekao šta da uradim i laptop je proradio.

Dok sam išao na pijacu shvatio sam da neću moći da napunim bateriju mobilnog. Neću

imati toplu vodu za kupanje. Niti ću moći da skuvam čaj. Biću u mraku. Kao Borhes.

Zamolio sam Zoltana da napiše na sajtu da

nemam struju i da neću moći da objavljujem blaženstva.

Dok sam pričao sa majstorima koji su isključili struju potpuno sam se izgubio.

Ne razumem se u realni život. Smešan sam. Tim više volim život.

Koliko trpim u realnom toliko više uživam u samom životu.

Realni život je samo mali deo života.

Povratio sam se od šoka i sada pokušavam da uživam u novonastaloj situaciji.

Došao sam kod Milice Bogosavljević da napunim bateriju

za mobilni. Da popijem kafu i izdiktiram joj današnja blaženstva.

Diktiram Milici i pričam joj o tehnici pisanja diktatom. O načinu na koji 

je slepi Borhes diktirao svoje pesme i priče ženama koje su bile oko njega.

Napolju je divno sunce. Uskoro ću krenuti na most.

Privikavaću se na to da će me u Stančiću sačekati mrak.

I uveče ću doći do Milice jer mi je Milica komšinica.

Baterija za video kameru je puna tako da ću ovih dana moći da snimam plave ruže.

Očito da je struja mnogo više od tehničke svetlosti.

U struji je ista svetlost kao i u ovim rečima.

Milicu ne poznajem dobro pa se malo stidim kada zastanem u pisanju.

Brzo prelazim na novo blaženstvo iako ne znam o čemu da pišem.

Važno je da se stid pretvara u reči.

Da rečima prodišem.

Kroz Miličin prozor sunce mi pada na lice.

Prekrstio sam šake preko grudi.

Smiren sam. Mogao bih ovako satima.

Zategni te žice – kroz otvoren prozor čujem radnika.

I moji radnici koji su mi isključili struju su mi dragi.

Svako neka radi svoj posao.

Moj posao je da napišem da je dobro kada svako radi svoj posao.

Poremetio sam se. Uzburkao. Uznemirio. Prija mi smirivanje.

Dušo moja pevaj me.

Telo moje hodaj me.

misli moje ljubite

39166 - 39198

blaženstva

Jutros je struja ponovo uključena.

Ponovo sam sa muzikom.

Sinoć sam oko ponoći čitao sa svećom na grudima.

Potrošilo me je to sa strujom.

Kada nešto nije dobro uvek se osećam krivim.

Sada sam i suviše slab da bih pisao o krivici.

Radujem se vešu koji se suši na suncu.

Čekaju me pavlaka i grožđe.

Rano jutros sam ponovo čitao uz sveću i dovršio biografiju o Borhesu.

Neobrijan sam.

Sinoć se nisam tuširao.

U mraku sam u kupatilu razbio staklenu posudicu za sapun.

Staklo sam.

Voleo bih da više znam o odnosu Marije Kodama i Borhesa.

Pisati mi je. Čaj skuvati.

Uživam u pisanju pisaca koje volim – uživam još više u ovom koji me piše.

Topao vetar njiše veš na konopcu.

Plavo bela košulja sa kratkim rukavima. Dva para tankih crnih čarapa. Jedne sive gaće.

Upravo sam vratio plavi šestar u fioku.

Šestar je savršena alatka za savršeni krug.

krug savršena osnova za reč drug

Reč interpretacija izgovorim dok načinim dva koraka.

Rečenicu u kojoj je i reč interpretacija izgovorim dok ishodam devet koraka.

Nisu reči sredstvo kojim nastaje pesma nego su same reči pesma.

Nisu boje sredstvo kojim nastaje slika nego je boja sama slika.

Nisu zvukovi sredstvo kojim nastaje muzika nego su zvukovi sama muzika.

Na hladnom vetru ugrejao me je krotki pogled mlade žene.

svakim korakom sledim krotko

moj život je sam život

ja govorim sve ono što govori bilo koje ja

evo me Tebi

reči se rečima daju

pisanje je venčavanje reči

39199 - 39231

blaženstva

Otišli su i orasi. Ars moriendi – umeće umiranja.

Oko podne mi je svratio Srđan Valjarević.

podigla je pogled ka meni

maše nekom u frizerskoj radnji

pogledala se u izlog i obrisala oko usana

život u meni mi daje pravo i na realni život

hodanjem živim

Hodanjem reči su muzika.

Svako ko vlada nad drugim je bezvredan.

Na mostu vetar i smog.

Ja sam javno dobro.

Na kraju mosta me je sačekao Nenad Racković.

sedim za Crvendaćem uz muziku i mirisne štapiće

blago tipkam i na ekranu se pojavljuje čudo od reči

ovo što pišem je lepo jer istina živi u lepoti

pisanjem slova hodaju u rečima

pogledaj mi samo ramena

Tobom je sve moje

Tobom sam Bog

svaka je reč ljubav

lj

u

lj u b a v

a

v

lj

u

ovo

je

savršena

pesma

ovo je jedinstveni roman

ovo hodam

ovo moj kurac ljubi

ovo moje srce kuca svim umovima

moj mozak je kolevka Svemiru

ovo sam ja kada ne znam šta bih više rekao

ja sam albatros i sporo letim u svačijoj duši

o

d

a

n

o

s

t

odanost Petra Miloradovića

raznežio sam se nad belom majicom koja mi upija znoj

lepo je i lako napisati bilo koju reč