Bog Miroslav Mandić Bog

40123 - 40155

blaženstva

 

 

podnevom počinjem današnje pevanje

 

pevanjem toplu sobu zarađujem

 

pevanjem stvaram nestvoreno

 

čistotom kurca čistotom srca čistotom uma

 

baciću kocku da mi kaže da li da nastavim da pišem ili da odmah krenem na most

 

nastavljam da pišem u sobi iako je grejanje od juče slabo i to me brine

 

čim sam zabrinut – nikakav sam – sramim se sebe

 

 

ljubim

te

pesmo

 

 

ljubim Te svaka reči

 

pčelice pokislih krila

 

devojčice sa mladežom iznad usne

 

meko čelo

 

odsekao sam dokolenice i od njih napravio grejače za kolena – prve u mom životu

 

trgovina ljudima 

 

ljudi čine užase ljudima i drugim bićima

 

smračilo se. pada vlaga

 

velika umetnost je na kolenima pred patnjom bilo kog bića 

 

velika umetnost je na kolenima pred svima koji

su na kolenima da bi smanjili patnje na ovom svetu 

 

 

mnogo

veće

čudo

je

to

što

čovek

čini

dobro

i

lepo

drugom

čoveku

nego

to

što

mu

čini

ružno

i

zlo

odgovorio sam Branki na njen mejl koji je u meni zapevao

 

 

 

idem na most da u reku bacim reč Radost za svakoga ko pati

 

idem na most da u reku bacim reč Zdravlje za svakoga ko pati 

 

idem na most da u reku bacim reč Ljubav za svakoga ko pati

 

idem na most da u reku bacim reč Sloboda za svakoga ko pati

 

idem na most da u reku bacim reč Preobražaj za svakoga ko pati

 

idem na most da u reku bacim reč Odanost za svakoga ko pati

 

idem na most da u reku bacim reč Uspeh za svakoga ko pati

 

velika umetnost je pevanje tek stvorenog

 

Život je moje dete. Umetnost je moja beba.

 

Miroslavom Mandićem i mojom umetnošću se ne možeš obogatiti nego obogotvoriti.

 

Zamirisao je spanać na kiši.

 

S vremena na vreme cedim rukave jakne koja se natapa kišom.

 

Potpuno mokar i smrznut gledam treperenje vode koja se sliva Bulevarom.

 

Jako sam pokisao. Kao sedamnaestogodišnjak sam žudeo

za ovakvom nezaštićenom umetnošću koja se stvara na kiši.

 

 

 

 

 

40156 - 40188

blaženstva

 

 

 

Zabeleo se zeleni fudbalski teren. Fudbaleri treniraju po snegu.

 

Hodam polako – most me strpljivo čeka.

 

Mazim se dok hodam po ovoj hladnoći da bi svemu bilo milo i da bih svemu bio mio.

 

Mali zeleni šal greje ovog velikog muškarca.

 

Ko ne veruje u Boga ne veruje u mene.

 

Ja sam i ova žena koja maže usne dok čeka autobus.

 

Bog prelazim ulicu.

 

Bog pišem.

 

Bog sneg.

 

Bog sam go.

 

Bog sam kurac.

 

Bog sam Bogu mio.

 

Idem Bogoulicom ili Bogom ulicom. Idem ka Bogomostu ili Bogu mostu.

 

Božim – pišem. 

 

Hej kako si Bog lepa!

 

Obišla me je. Lepo joj je Bogodupe.

 

Nežan prema nežnosti.

 

Sa Bogom se jezik menja.

 

Bog sam jezik koji se daje.

 

ja sam-Bog sam – Bog sam-ja sam

 

U Bogu ili u podzemnom prolazu sam.

 

Kada razgovaramo to je crkva. Kada se jebemo to je Bog.

 

Pesma je Bog – sve ostalo je književnost.

 

Umetnost je Bog – sve ostalo je istorija umetnosti.

 

Jeste Bog – sve ostalo su religije i ateizmi.

 

U naručju ljuljam postojanje.

 

Reč je Bog.

 

Ko kaže da Bog ne postoji kaže to Bogom.

 

Bogu je lepo kada neko kaže da On ne postoji jer

umesto Njega postoji Taj koji kaže da Bog ne postoji.

 

Bog nije čovek – čovek je Bog.

 

Napravio sam grudvu snega i nosim je u ovom blaženstvu.

 

Na putu Bogu čovek ljubi svog neprijatelja. Bogom u Bogu neprijatelj ne postoji.

 

Još jednu grudvu sam napravio – drvo pogodio – tek onako od radosti – Bog.

 

 

 

 

 

40189 - 40221

blaženstva

 

 

Svaki trenutak je tek rođena mlad.

 

Verujem mladi – istoriji ne verujem.

 

Lepet krila poletelih golubova.

 

Tup zvuk – otključala je vrata automobila.

 

Gledam u cigle stare ograde da i ciglama bude lepo.

 

Stari gospodin se okreće da pogleda mladu devojku.

 

Često vidim kako se muškarci okreću za ženama.

Ponekad poželim da ih sustignem i kažem im koliko su željene.

 

Ledenica sa krova je pukla o asfalt.

 

Trenuci cu cvetovi u bašti vremena.

 

Petom sam slučajno šutnuo jedan kamenčić. Poskočio je nekoliko puta kao košuta.

 

Još mislim na kamenčić.

 

Uvek kada ugledam vrapca osetim sreću. 

 

Melodija ova melodija.

 

Nikada ne stavljam naglaske da bi reči više melodijale.

 

Dva žuta maslačka u travi pre mosta.

 

Otrča mačka niz ulicu i izbaci iz mene ružne misli.

 

Bolje mi je da melodijam nego da mislim.

 

Iz radnika sa kojim sam se mimoišao zamirisao je alkohol.

 

Bilo šta da napišem ili kažem uvek činim da reči ljube.

 

Ne mudre reči nego ljubeće reči.

 

Milim sintagmama.

 

Sintagmama dragim – sintagmama usporenim.

 

Sintagme su umetnost trenutka.

 

Prijatelj srca – piše na tramvaju.

 

Pravni fakultet – piše na Pravnom fakultetu.

 

Osmehni me.

 

Krugom pisano – loptom življeno.

 

Sijaju fudbalske lopte u izlogu.

 

Fudbal – nožna lopta – lopta nad loptama – lopta života.

 

Da se nisam igrao nožnom loptom ne bih nikada rukom pisao.

 

Da nije bilo fudbala u mojoj mladosti ne bi bilo ni Miroslava Mandića.

 

Lopta je lepa igra.

 

Igrom je lepo stvaranje.

 

 

 

 

 

40222 - 40254

blaženstva

 

 

Hleb stvaranja – lopta pevanja.

 

Osetim sebe kao Tebe.

 

Crvendać sleteo samo na tren.

 

Senka leptira.

 

Grudi puta.

 

Tri rečite reči.

 

Reč – dve reči – trispojenereči.

 

Vetar – hladan vetar – hladnim vetrom pišem. 

 

Ovako – ja ovako – i ja ovako.

 

Trud – trudim se – trudim se trudom.

 

Sve – sve je – sve je moguće.

 

Čudesna – čudesno obična – čudesno obična reč.

 

Liti – liti ljubav – liti ljubav neprestanu.

 

Peva trud – peva uzalud.

 

Dobar čovek – luda ljubav.

 

Dobra žena – luda sreća.

 

Običan dan – dobar dan.

 

Sve je dobro svemu.

 

Korak koraku – ukorak.

 

Od ovog više ne.

 

Ovo je sve.

 

Trud pesmu rudi.

 

Trudovi stvaraju pesmu – pesma peva trudove.

 

Trudovi putevi.

 

Trudim se – putim se. Drumovati – trudovati.

 

Ja sam hodajuća reč – reč plesom pevana.

 

Ja sam ruža reči – bilo šta bilo kako bilo kome pevana.

 

 

sama reč

samo reč

 

 

Reč dovoljna.

 

Udima se usuditi.

 

Usud uda. Trudom udom. Udu ud i gud.

 

Uditi – ne suditi. Sudi ko ne udi. Uditi i ljubiti.

 

Veče je čoveče – piše me – hladno toplo je. Šahovske figure na 

uličnoj tabli su ostale same jer je šahiste sa ulice oterao hladan vetar.

 

 

 

 

 

40255 - 40287

blaženstva

 

 

Grad Beograd je odbio da nastavi finansiranje Svratišta u 2009. godini.

Ovakva odluka će nekoliko stotina dece koja žive i rade na ulici

ostaviti bez obroka, lekarske pomoći, mesta gde se mogu ogrejati...

pročitao sam jutros na jednom blogu

 

 

malih

mi

se

pesama 

 

 

 

malih

mi

se

pesama

deci ulice peva

 

 

 

 

malih

mi

se

pesama

kao hleba

 

 

 

malih

mi

se

pesama

kao kiša što počinje da pada

 

 

 

malih

mi

se

pesama

kao dečak koji se zagledao da vidi šta piše na prozoru

 

 

 

malih

mi

se

pesama

zahvaljujući se svakome ko nemoćne i odbačene neguje

 

 

ako voda ostane u cevima i ne teče onda se zaledi

objašnjava baka četvorogodišnjoj devojčici

 

jebanje je kupanje ljubavlju

 

Obišao sam majku i njenog dvanaestogodišnjeg sina. Dok

sam ih obilazio majka me je pogledala. Dečak je uhvatio njen pogled i 

onda se okrenuo prema meni da vidi koga je to njegova majka tako pogledala.

 

 

samo

dve tri

reči

i

evo

pesme

 

 

Volim pesme jer im nije potrebno mnogo – par reči – malo ritma – slike

muzike – ljubavi – Boga i sve to samo u nekoliko reči ili samo jednoj pevanoj.

 

 

moglo

bi

i

drugačije

s

jeseni

neponovljivo

ponavljajući

 

 

 

dok

je

on

ulazio

u

tebe

ja

sam

tvoju

pesmu

pevao

 

 

s godinama pevati sve bolje i bolje

 

15:15h

sve su mi lepša ova blaženstva koja samo govore koliko je sati

 

sam sam – Bog sam

 

moja umetnost je divljenje dečaka prema devojčici

 

ukus si moj – miris sam Tvoj

 

herojsko

herojskog

herojskom

herojskim

 

Valzerovom samoćom.

 

Van Gogovom samoćom.

 

Koderovom samoćom.

 

Na šporetu se krčka ručak. Uvek se prejedem kada jedem kuvano jer skuvam za oboje.

 

oboje sam. uživam. svečanim nas  

 

svetlost si moja – samoća si moja 

 

leđa smo jedno drugome

 

užas – nema nikoga – samoća je lekoviti med – ulaz

 

strpljiv sam

 

ovako

 

žena sam Tii – žena sam Nam

 

jedno dete

 

samo

i onda sam isključujući se sa interneta na mojoj početnoj stranici video fotografiju zalenog polja u kojem je 

bila jedna osoba i ispod fotografije je pisalo maybe one day we’ll all find our way – Colen Yancy’s photostream