Bog Miroslav Mandić Bog

42730 - 42762

blaženstva

 

 

ja sam Tvoja sestra i Tvoj brat

 

... mučim se. ne znam kako ću preživeti. suviše sam sam. godinama...

 

... dovde sam došao verom i stvaranjem... 

 

... to je ta muka...

 

... pomažu mi ove tri tačke...

 

... bez uzroka i posledica...

 

... oči konja... veliko drvo...

 

... trave...

 

... vrapci...

 

... ništa posebno ali dovoljno...

 

... stvorim...

 

... zapevam stvoreno... 

 

... hodanjem proslavljam stvaranje i pevanje... 

 

... možda da knjigu nastavim da pišem samo u jednom primerku i to rukom...

 

... da nikada dobrotu ne koristim za sebe...

 

... da nikada talenat ne koristim u svoje ime...

                                                                                            

... oduvek sam želeo – sada to znam – da se 

spojim sa ženom zbog Boga a ne zbog svoje reprodukcije...

 

... juče mi je puno pomogao sneg u koji sam pogledao... 

 

... uvek mi pomognu ideje. ali ako ih dugo nosim i ne realizujem onda mi odmažu...

                                                                                    

... ideje preobražavaju materiju...

 

... materija voli ideje...

 

... ideja i materija žive u stvaranju...

 

... uskoro ću se sresti sa Marijanom i Sunom. predložio sam im da idemo

u Orašac na večeru i da to bude njihova veridba pred skorašnje venčanje...

 

... vraćam se sa veridbe. nadam se da će u životu

Marijane i Suna biti onako kako sam im govorio...

 

... nadam se da smo Marijana Sun i ja čuli isto...

 

... jako me boli što ljudi jednu stvar doživljavaju na različite načine...

 

 

pesma

peva

isto

 

 

... priča priča različito...

 

... ovo sam ja dok hodam između tramvajskih

šina. a ono je crveni tramvaj koji dolazi ka meni...

 

... ovo što nosim je kisela i kolonjska voda...

 

... ovo što dopisujem je lakoća...

 

... lakoća je bezazlenost...

 

... bezazlenost je najodanija...

 

 

 

 

 

42763 - 42795

blaženstva

 

 

ja sam Tvoja ćerka i Tvoj sin

 

noćas sam umirao u strahovima. u snu mi je neko

užasno stvorenje čeljustima zagrizlo i zarobilo obe ruke.

u bolovima i krajnjim naporom sam joj razvalio vilice i oslobodio se  

 

čitao sam Srđana Valjarevića i Miroslava Mandića

slušajući i prepoznavajući melodije njihovih pisanja

 

nisam mogao da ustanem na vreme. sve je u meni treperilo od straha

 

46. put po 33 dana je iza mene

 

nazvao me je Sun i rekao da mi je Marijana poručila da nisam

sam i da mogu uvek da ga pozovem ako pomislim da nemam izlaza i da

je jedino rešenje da se ubijem – kako sam to njemu i Marijani sinoć usput ispričao

 

zahvalio sam mu se i objasnio da se neću ubiti a ako bi se to i desilo da bi to 

bilo zbog toga jer bih u samoubistvu video jedino rešenje – tako sam mu rekao

posvećeno melodiji pisanja Tomasa Bernharda (Thomas Bernhard)

 

dok razmišljam zašto su se ubili mnogi veliki

umetnici sunčeva svetlost mi pada na lice

 

u bezizlazu sam. bespuću. ostaje mi samo sledeći korak. sledeće blaženstvo

 

širim ruke kroz vazduh da se oslobodim noćašnjeg užasnog ugriza

 

pomalo hramljem zbog sevajućeg bola u listu desne noge

 

zašto su ljudi ubili Hrista?

 

zašto su ljudi mrzeli Van Goga (Vincent Van Gogh)

 

Miroslave Mandiću to je Miroslav Mandić

 

stavi šaku na svoje grudi za mene

 

pomiluj se po stomaku za mene

 

dodirni svoju slepoočnicu za mene

 

u svom detinjstvu me pronađi

 

u svojim idealima me susretni

 

u svim trenucima me venčavaj

 

ona izmaglica uz Dunav to sam ja

 

pesnik sam i kada pesme nema

 

 

pesma

sam

jer

ljubim

pesnika

 

 

samo da ne izneverim nadu onih koji su nadu izgubili

 

hodam po mokrom belom snegu na mokroj zelenoj travi

 

42788. blaženstvo spaja 1. i 129600. blaženstvo

i tako mi pomaže da ispevam knjigu Miroslav Mandić

 

ako se u ovom blaženstvu pronađeš Tii me u svom srcu sačuvaj

 

ako u ovom blaženstvu svoje bogatstvo slutiš Tii mi pomozi da preživim

 

napravim grudvu snega i mislim na dečake koji su umeli da

oblikuju pravilne okrugle grudve što meni nikad nije uspevalo

 

bol u listu neprestano traje ali mi pomaže da budem nežniji i prema samom sebi

 

ovih dana mi je mnogo pomoglo čitanje Ciolkovskog

(Konstantin Eduardovich Tsiolkovsky) o bićima koja naseljavaju Vasionu

 

kamen ljubi drvo

drvo ljubi konja

konj ljubi duhove prirode

duhovi prirode ljube čoveka

čovek ljubi višu inteligenciju

viša inteligencija ljubi kamen 

 

 

ovo

je

pesma

božija

za

sve

i

svakoga

 

 

 

 

 

42796 - 42828

blaženstva

 

 

ja sam Tvoja prijateljica i Tvoj prijatelj

 

pijem čaj

 

popio sam čaj

 

ostala blaženstva ću ipak napisati na ulici

 

juče me je spasilo hodanje – kao i uvek

 

juče me je spasilo pisanje – kao i uvek

 

volim vas još više moja blaženstva – još sam vam odaniji

 

pretrčao sam preko pešačkog prelaza i odmah mi je sevnulo u listu

 

reč koju napišem – živim

 

reč koju napišem – hodam

 

reč koju napišem – jesam

 

prijali su mi široki bulevari Novog Beograda po 

kojima sam do malo pre hodao sa Majom Klisinski

 

prijalo mi je otvoreno noćno nebo

 

prelazim preko starog tramvajskog mosta. otoplilo je.

vazduh je vlažan i blag. uživam da hodam nad rekom

 

kamenje u meni ljubi biljke u meni

 

biljke u meni ljube životinje u meni

 

životinje u meni ljube duhove prirode u meni

 

duhovi prirode u meni ljube ljude u meni

 

ljudi u meni ljube višu inteligenciju u meni

 

viša inteligencija u meni ljubi kamenje

 

 

sve

u

meni

ljubi

pesma

 

 

nastajanje svakog blaženstva je od neprocenjive vrednosti

 

Bože jako uživam u Tebi

 

prožimaš me

 

obožuješ

 

prija mi da sam Tii

 

Bože ja sam Tii da bi svako bio Tii

 

na ovom malom usponu na Bulevaru sam svakog dana najumorniji ali i najspokojniji

 

dobri su ovi kilometri – šesnaest – koje sam ishodao

 

dobri su i lepo se pišu

 

lepi su i odmah se predaju

 

u meni su

 

svi koraci svih koraka

 

 

 

 

 

42829 - 42861

blaženstva

 

 

olimpijada svakog trena

ideja za film

 

nastavljaju se prošle godine početa potkresivanja platana na Bulevaru

                                                                              

verujem da je svim bićima a i Bogu 100% milo ono što jesam i što stvaram

 

verujem da je od šest milijardi ljudi 10%

(600000000) onih kojima je blisko ono što jesam i što stvaram

 

verujem da je od šesto miliona ljudi 10% (60000000) onih koji misle isto kao i ja

 

verujem da je od šezdeset miliona ljudi 10%

(6000000) onih koji će me podržati i pomoći 

 

verujem da je od šest miliona ljudi koji će me podržati i

pomoći 10% (600000) onih koji će proslaviti moje delo

 

verujem da je od šesto hiljada ljudi koji će proslaviti 

moje delo 10% (60000) onih koji će preuzeti moje delo

 

verujem da je od šezdeset hiljada ljudi koji će

preuzeti moje delo 10% (6000) onih koje su moja žena

 

verujem da je od šest hiljada ljudi koji su moja žena 10% (60) onih koji su Bog

 

verujem da su od 90 % roditelja 10% posto dobri roditelji

verujem da su od 90% porodica 10% dobre porodice

verujem da su od 90% naroda 10% dobar narod

verujem da su od 90% ratnika 10% dobri ratnici

verujem da su od 90% trgovaca 10% dobri trgovci

verujem da su od 90% učitelja 10% dobri učitelji

verujem da su od 90% pesnika 10% dobri pesnici

 

jutros sam na blogu Vladimira Petrovića pročitao

I u drugim prilikama Isidora se još prisećala Skerlićevog napada: «Jovan Skerlić mi

je prebacio za nedostatak nacionalizma. To je bio prek i nagao čovek. Posle, kada

je postao narodni poslanik i stekao političku vlast, postao je netrpeljiv. Ja mu nikada

nisam pružila ruku, nisam se sa njim pozdravila. Ja sam povučena i živim među

knjigama. Plašila sam se da mi ne podmetne nogu, i on bi mi je podmetnuo. Zato

sam se ljutila posle njegove kritike na 'Pisma iz Norveške', i odlučila da se povučem

u sebe još više. Nije Skerlić razumevao da pravog nacionalizma nema bez

internacionalizma. Ja volim druge narode nacionalistički».

 

Isidora tom prilikom nije krila svoju uplašenost: «Da, bila sam se prepala da me

ne uhapse. Ubeđena sam da je Đilas hteo da me uhapsi. To je bio direktan napad

policije na mene. Bila sam pripremila sve da se obesim ako dođu da me hapse. Ja,

ako imam metafizička gledišta, ne izlazim na ulicu da ih iznosim i propovedam. Do

tih gledišta sam došla učeći". Stoga je odmah spalila poveći rukopis drugog,

neobjavljenog dela monografije o Njegošu, na kome je godinama radila. A nakon

toga dugo je patila, govoreći: "Naćutah se i nastrahovah se".

 

Govorila je: «Bilo je neke kobi u mome detinjstvu, proteklo mimo ljudi kao što će mi

proteći, kasnije, i čitav život, ali sam imala retku sreću da od prvih koraka budem

bačena u svet nauke i rada, što će reći da sam zarana upućena na samu sebe.

Zbog takvog drukčijeg mojeg života deca me nisu shvatala i ja nisam nalazila

dodirne tačke sa njima. Vrlo rano počela je moja osuđenost».

 

jedno jeste

 

dva leti

 

tri je ime

 

zemlja

 

sva zemlja

 

svo kamenje

 

svo drago kamenje

 

sva čista i prljava voda

 

sav taj običan vazduh

 

sve Judite ko god da su Judite

posvećeno Juditi Šalgo koja mi je u jesen 1969. pomogla jer me je prepoznala

 

 sve samoubice ko god da su samoubice

 

svi su vatra jer je jedino vatra večita ko god da je vatra

 

Vatra je ime moje ćerke

Vetra je ime moje žene

Voda je ime moje sestre

Zemlja je ime moje majke

 

ja sam samo ja

 

ja sam samo ja jer hodam ka Tebi

 

Tii si samo ruža koja me ljubi

 

ljubi me stvaranjem

 

stvaraj usnama

 

Tii si moja Boginja i Bog