Bog Miroslav Mandić Bog

47845 - 47877

blaženstva

 

 

 

još šest puta na most svih bića

 

most postojanja

 

dotrčati jedno do drugog

 

dodirnuti vazduh

 

pažljivo postojati

 

juče sam bio most pažljivosti

 

danas ću biti most postojanja

 

dodirnuću dodir

 

ne umetnost u trenutku nego umetnost u svakom trenutku

 

ne ni umetnost u svakom trenutku nego umetnost trenutka

 

sva umetnost se događa u trenutku i svi trenuci su umetnost

 

stanje ljubavi je stanje u kome su prisutna sva bića oduvek i zauvek

 

 

stanje

pesme

je

drugo

stanje

 

 

pesma

je

rođenje

pesme

 

 

krenuo sam na most. jesen je tu

 

vidim ulicu ženu automobil. sve je nastalo dodirom

 

hodam – dodirujem dodir

 

šesnaestogodišnji mladić je zagrlio svoju majku dok polako hodaju

 

most postojanja je most poistovećivanja

 

glas samog bivanja

 

poistovećivanje oslobađa

 

retki ljudi su mostovi između ponašanja i savesti

 

data i održana reč je most

 

neodržana reč je srušen most

 

13:25h

na mostu sam

 

vrelo je na mostu

 

upalio se asfalt

 

veliki šlep isplovljava ispod mosta

 

veliki šlepovi su mlađa braća velikih reka

 

odlazim sa mosta. šlep nestaje ka ušću

 

svačiji život je most do drugog života

 

svi životi su most života ka samom životu

 

vetar mi nosi kosu – svaki korak je most

 

 

 

 

 

47878 - 47910

blaženstva

 

 

još pet puta na most svih bića

 

most analogija

 

jednom sada uvek sada

 

most dok sedim za stolom i pišem Crvendaćem

 

most od ove reči do ove reči je isto most

 

tautologije odanosti

 

odanost tautologijama

 

most izvijanjem

 

most uvijanjem

 

jezik ljubi jezik

 

sve je živo i živo je sve

 

sve je konkretno

 

mislim na devojčicu od trinaest godina

koja planira da sama u čamcu oplovi svet

sud u Holandiji joj to nije dozvolio

 

na ćošku kod Đerma će me sačekati Ivana pa ću sa njom na most

 

nikada naknadno

 

odmah odmah

 

pokazujem Ivani da sam na ovom mestu stvorio

nematerijalnu zgradu gradonačelnika Beograda

 

uzbudljivi most

 

u trenutku kada je Ivana bacila papiriće u reku jedan

čovek mi je rekao ne bacate na ulicu papire ali u reku se može

 

pokušao sam da mu objasnim ali nije prihvatao

 

uznemirio sam ga. uznemirio me je

 

posle sam sa Ivanom pričao da je

njegova reakcija potvrdila most svih bića

 

on i njegova primedba su sada deo mosta

 

lepo je bilo sa Ivanom. dvoje su most. troje su most. jedno je most

 

u trenutku me štrecne sećanje na čoveka koji me je

grdio na mostu. divan je svako ko poveruje drugom

 

lišće je most između zemlje i vazduha

 

džentlmenski sam izložen dami

 

umetnost dame je zahvaljivanje. umetnost džentlmena je poklonjenje

 

topla je noć. odmaram oči

 

volim tri reči

 

volim tri rečenice. prvu nestalu u drugoj. treću u Svemiru prve

 

au al’je lepo veče – kaže jedan čovek sa terase

 

skinuo sam majicu – vazduh po koži – sama umetnost

 

 

 

 

 

47911 - 47943

blaženstva

 

 

svakog dana

 

radost radosti. radost zdravlju. radost slobodi. radost

preobražaju. radost odanosti. radost ljubavi. radost uspehu

 

zdravlje radosti. zdravlje zdravlju. zdravlje slobodi. zdravlje

preobražaju. zdravlje odanosti. zdravlje ljubavi. zdravlje uspehu

 

sloboda radosti. sloboda zdravlju. sloboda slobodi. sloboda

preobražaju. sloboda odanosti. sloboda ljubavi. sloboda uspehu

 

preobražaj radosti. preobražaj zdravlju. preobražaj slobodi. preobražaj

preobražaju. preobražaj odanosti. preobražaj ljubavi. preobražaj uspehu

 

odanost radosti. odanost zdravlju. odanost slobodi. odanost

preobražaju. odanost odanosti. odanost ljubavi. odanost uspehu

 

ljubav radosti. ljubav zdravlju. ljubav slobodi. ljubav

preobražaju. ljubav odanosti. ljubav ljubavi. ljubav uspehu

 

uspeh radosti. uspeh zdravlju. uspeh slobodi. uspeh

preobražaju. uspeh odanosti. uspeh ljubavi. uspeh uspehu

posvećeno čoveku koji me je juče izgrdio na mostu jer sam na papirićima pisao ove reči i bacao ih u reku

 

volim i tekstove koji se samo gledaju

 

kao most koji se ne prelazi nego se iz daljine vidi njegova lepota

 

 

bog

ljubav

pesma

isto

je

 

 

lepo je sve

 

ružno nije sve

 

sve je lepo jer u svemu je i ružno

 

ružno je i u lepom

 

u ružnom nije lepo i u ružnom nije sve

 

ružno ljubim Te. otvori se za lepo. otvori se za sve

 

Bog voli da pevam

 

pevam

 

pevam Mu

 

pevam Ga

 

koji je danas dan. petak... subota – pita me sedeći

na klupi u parku. četvrtak je odgovorio sam mu. sutra

je neki praznik – pitao je. ne znam – odgovorio sam

 

sa Aleksandrom Tišmom sam uživao u

svakoj sekundi koju smo proveli zajedno

 

uživaj u svakom deliću sekunde koji provodiš sa mnom

 

sjaj dobrote – odsjaj lepote

 

sjaj lepote – odsjaj dobrote

 

sjaj lepote – odsjaj lepote

 

sjaj dobrote – odsjaj dobrote

 

sijaj

 

ljubav sija ljubav

 

zvižduknula mi je Maja Klisinski. bili smo na mostu

 

pre nego što smo krenuli da joj pokažem tri drveta

Violeta i ja smo ugledali Anu i Žarka Radakovića

 

duše traže jedna drugu

 

 

bog

 

bog     bog     bog

 

bog

 

 

 

 

 

47944 - 47976

blaženstva

 

 

Velikom talentu treba mnogo vremena da sazre.

Velika muzika se jedva čuje.

Veliki oblik nema obrisa.

Lao Ce u četrdeset prvom načelu.

 

Jer, ponekad, povećava se oduzimanjem.

I smanjuje dodavanjem.

Lao Ce u četrdeset drugom načelu.

 

svaki od trideset tri dana je jedan od mostova u Miroslavu Mandiću

 

svaki osamdeset prvi dan – kada citiram

Lao Cea – je vremenski most u Miroslavu Mandiću

 

još tri puta na most

 

fudbaleri treniraju ispod mog prozora

 

prazna je bela šoljica kafe. i ona je jedan od mojih mostova

 

patent olovka je isto most

 

muzika koju slušam je muzika svih mostova

 

zvaću je mobilnim telefonom... javila se... most je uspostavljen

 

lupnuo sam prstom o sto... čulo se... mostom je odzvonilo

 

radnik lupa po oplati na kući koju zida

 

muzika koju slušam na internetu dolazi preko okeana

 

dobro dolazi lepotom

 

lepo dolazi dobrotom

 

čudesno običnim

 

obično božanskim

 

nevinost je nezaštićena

 

12:00h

podne je – most dana

 

zaista volim taj bugi

 

te bulke

 

bulke na nasipima

 

kamilicu po pustarama

 

trnje prolaženja – trnje i kamenje – most prolaznosti

 

 

zajedno

za

jedno

 

 

zajedno smo jednim

 

trave i vrapci – moji mostovi

 

sramota me dakle postojim

novi stensil na zidu

 

u kratkoj sam šetnji. otići ću do ona dva

drveta da vidim da li ima opalih smokvi na asfaltu

 

veče dolazi sve ranije. dani se polako uvlače u sebe

 

jedina preostala plava hortenzija

 

u plavoj sam košulji sa kratkim rukavima. juče sam je kupio

 

ispod prvog drveta je bila jedna. ispod drugog

četiri. sočne i preslatke smokve. kao da sam na moru

 

 

 

 

 

47977 - 48009

blaženstva

 

 

most mostova

 

reč reči

 

ja ja

 

zar nisi Tii ja. zar nisi Tii reč. zar nisi Tii most

 

plavo u plavom

 

svetlost darivanja

 

ljubav stvaranja

 

opet

 

ponovo

 

zauvek

 

kreni

 

hodam Te – hodaš me

 

hodač je hodan

 

dodirivač je dodirnut

 

 

bog

 

 

bog

je

bog

sam

 

 

bog

sam

bog

si

 

 

bog

si

bog

peva

 

 

dečak sam a sve što jeste je za mene devojčica

 

krenuo sam u dan devojčicu. most devojčicu

 

ne maši rukama – čujem kako majka govori maloj

devojčici koja je mahala rukama i slučajno me udarila po nozi

 

presijava se znoj na njenim grudima

 

delići. trenčići

 

um uživa da bude potvrđen od postojećeg

i da pripremi puteve za nepostojeće

 

najbolje oružje je pevanje – razoružanje

 

hoda tako da svako vidi da to hoda najlepša kobila u gradu

 

zamirisala je ljubičica. detinjstvo je sada. vraćam se u sada

 

pokvasio sam kosu na česmi i rashladio kožu iza ušiju

 

neprimerenost oslobađa

 

13:25h

na mostu sam. neprimerenom mostu. mostu slobode i svih bića

 

izgovaram ove reči i uživam u njihovom životu

 

izašao sam u predvečerje na tihe ulice Liona. vetar donosi miris kiše

 

oh i večeras su tako slatke opale smokve

 

 

 

 

 

48010 - 48042

blaženstva

 

 

lepotom

 

dobrotom

 

ljubavlju

 

 

Bogom

 

ruža mosta

 

hodam sa dečakom Sunom Mandićem

 

krenuo sam na most. čuva me božansko lice krotkog

mladića sa kojim se mimoilazim u ulici Maksima Gorkog

 

13:33h

srećan poslednji Mostarski dan

poslala mi je sms Ivana Đokić-Saunderson

 

dan ruže mosta

 

kružnog mosta

 

mosta lopte

 

sto četrdeset sati sam proveo na mostu

 

u Beogradu-Svemiru

 

na mostu pre ušća Save u Dunav

 

u gradu-lađi koji sedam hiljada godina plovi kroz vreme

 

gradu trideset osam puta podignutom iz pepela

 

belom gradu od trista pedeset generacija

 

gradu Tračana Kelta Skita Rimljana Huna Sarmata

Gota Vizantijaca Avara Slovena Bugara Ugara Turaka

 

gradu građanina Miroslava Mandića

 

bulevarom do mosta pa od mosta ponovo bulevarom nazad

 

pored platana i radnika koji kod Vuka čekaju posao

 

pod okriljem ljubaznih i nepoznatih ljudi

 

svakodnevno hodajući pored bezbroj prolaznika

 

pitajući se ko je devojka koja u predvečerje pretrčava most

 

poklanjajući se najvećem gospodinu ovog grada koji i leti i zimi

na uglu preko puta kafane Proleće pije pivo za sreću svih ljudi

 

domaćini su mi bili prosjaci

 

ruže. hortenzije. magnolije. laste. trave. vrapci. višnje. smokve. orasi

 

isto nebo u stalnoj promeni

 

svakoga dana sam sa mosta rekom

slao svima i svemu papiriće sa rečima

Radost    Zdravlje    Sloboda   Preobražaj    Odanost    Ljubav   Uspeh

 

14:25h

na mostu sam

 

slava Božija

 

poslednji put

 

jedan čovek je most svim bićima