Bog Miroslav Mandić Bog

mir

jutro za stolom

odjednom se jako naoblačilo... oblaci jure nebom... nevreme prolazi... rasvetljava se

počeo sam da stvaram 64 desetogodišnje slike

bilo je čudesno

skoro da je bilo ništa toliko je bilo sve u svakom od tih 64 pupoljka

sada ću nacrtati plavu ružu prvu u petoj godini te treće desetogodišnje slike

snimiću početak pete godine Plavog filma

napolju sam. divno je. zazvonio sam zvoncetom. bacio

sam prvi put loptu u vazduh. prvi put sam se zahvalio Bogu

dodirnuo sam rukom drvo breze. pružio prvi korak i pročitao tekst

prvi korak pupoljka osmehom

odavde beskraj i bezvremenost

Bogu

Tebi

Svim bićima

svakog trena svuda svima i svemu ljubav – večna umetnost u pesmi svih bića

Tebi i svim bićima Radost Zdravlje Sloboda Preobražaj Odanost Ljubav Uspeh

Bog

ja

pesma

lice

put

ruža

hodanje

pupoljak

Miroslav Mandić

Tii

sve

isto

je

neka živi

Bog

Pupoljak Svih bića

Pupoljak Umetnosti svakog dana

Pupoljak Bog-seks-novac

Pupoljak Gnezdo

Pupoljak Svemir

Pupoljak Hodanje

Plesanje pevanje i stvaranje Miroslav Mandić

krenuo sam. nižu se koraci. sve je isto. božansko

u svemu. umetnost hodanja posle osam godina

bacio sam prvi od 33 papirića na kojima piše zagrlim Te

slava sam Božija – prešao sam prvi kilometar u desetogodišnjem obilaženju Planete

pogledom sam pomilovao lice ove stare žene

posejao-bacio prvu novčanicu na tlo da rađa novi novac ljubavi

hodam u centru Svemira. centar se stalno pomera iz srca u srce svih bića

topao i vlažan vazduh natapa prazne ulice

nacrtao sam prvi crtež hodača ispod koga ću napisati broj pređenih kilometara

i mokro lišće je sa mnom

rukopis hodanja – rukopis svih bića

devojka u prolazu miriše belu ružu

 evo i prvih kapi kiše u prvoj kiši Pupoljka

prvi put na Dunavu i prvo sunce u Pupoljku

prva fotografija lica u Pupoljku

prvo poklonjenje kiši i svim bićima u Pupoljku

Pupoljak svih bića je prvi pupoljak svih bića i prva definicija Pupoljka svih bića

svetlucaju kapi kiše na zelenoj travi

na ovim kalemegdanskim stepenicama pored

belih puževa sam napravio prvo zastajanje u Pupoljku

danas će Jasuka i Željko hodati 13 kilometara pored mora u Australiji

ja sam prvi put bezbroj puta

za stolom sam. istuširan. prekucavam blaženstva. treba da

naučim da uživam u ovom dodatnom poslu posle hodanja. da

pošaljem tekst Violeti da ga pregleda tekst i Ivani da ga prevede

hodao sam tri sata – 13.77 kilometara

19685 koraka – svim bićima mir

nadam se da će Tii pred ponoć prvi Pupoljak sleteti u srce

 Pupoljak je poleteo

samo mirno

umom

srcem

šakama

stopalima

čestitost prosjaštva srce mi para

dva vrapčića se igraju pod automobilom

veseli koraci za sreću planete Zemlje

poskakujem za radost svih bića

ej veselo jarani moji – kažem nogama mojim

okrenem se za ovim čovekom i poželim mu sreću

tu smo svi – vatra radosti

grejem Te vatro – ljubi me ljubavi

svi lepo misle dok hodaju

poneki i lepo pišu

retki plešu

samo jedan hodanjem peva

srcem plešem u Tvom umu

ej jebote lebac – viče otac na svog sina

umom pevam u Tvom srcu

hodanjem je sve tako blizu – ceo svet na dlanu

mokra zelena klupa

hodam – radujem po kućama

prolazim pored Okružnog suda – kriv sam da bi sva bića bila nevina

stari pas – milina ovog blaženstva

ozebli dečak čisti šoferšajbne na raskrsnici

radujem Tii se kišice

samo da je vidiš kako kroz vazduh leti ta žuta lopta

žena ispred mene se okrenula na zvuk zvona i prekrstila a ja sam se poklonio njoj

            hodam kičmom Beograda           

hodam i pevušim od uha do uha

ja sam idovdan

azbuka svih bića

bukvar plesanja pevanja i stvaranja

himna vetru

ovo što vidiš su reči kojima Te milujem

to što osećaš su talasi kojima Te nosim

predelima vazduha

rekom koja se isparava

korenje Pupoljka pušta svoje grane u nebo

putevi se preobražavaju u ružu

ruža u pupoljak

usne u poljubac

ponedeljak je – svaki dan oživljava sve prošle dane

ponedeljak je – svaki dan rađa sve buduće dane

ponedeljak je – Pupoljak Hodanja

ja Pamti Me krećem u dan

ja Dan Se Podiže hodam usnama

ja Želim Te sam humor ulica

rasutost me sabira

sunčeva svetlost se kupa u svim bićima

hodanje pupi stopalima

rane detinjstva žive u grubosti zavisti i lenjosti

nekako guramo – kaže stara žena ispisniku

            sve u svoje vreme – odgovara joj           

bacam grubost – lopta leti – hvatam pažljivost

bacam zavist – lopta leti – prihvatam darovitost

bacam lenjost – lopta leti – predajem se dobroj volji

poklanjam se travi koja se leluja u snegu

ruke u džepovima priljubljujem uz stomak da ga ugrejem

ja sam oslobođenje čoveka od čovečanstva i čoveka

svemirski rudnik mišljenja

lepota se priljubljuje uz dobrotu

dobrota prožima lepotu

poklanjam Tii odmah

odmah je zdravo i korisno za sve

pred kraj hodanja ponovo bacam loptu

pišem desnom rukom ali loptu hvatam levom

bio sam levak i u fudbalu

utorak je – Pupoljak Gnezdo

dobro obučen uživam u hladnom vetru

spokojno se spuštam niz Bulevar

osetio sam taj svemirski ritam i stotinak

metara unazad razmišljam kako da ga opišem

ne opisujem ga – ne izlazi mi se iz njega

dodirneš li se osetićeš kako uživam

vekovi umora izlaze iz mene

da bih hodajući 12.796 kilometara svakog dana osim nedelje

posle deset godina obišao Planetu odlučio sam da je i svakog dana obiđem

kako

ovako

Alanom Tjuringom i veštačkom inteligencijom

bacanjem lopte u vazduh

uhvati je – radost je

polazim – lopta leti – obišao sam Planetu

postojim jer negde neko veruje da postojim

uživam u neprimetnom – neprimetno uživa u meni

ide čovek sporo – lepo mu je

sokovi drveća kruže kroz stabla

dobra dela kruže nepredvidljivo

kožom i dahom ona greje svoju mlad

ipak mu zebe stomak

sačekaj – hodam pisanje

sve vibrira i svetluca

            plačem – ganula me dobrota ove devojke           

tek se u susretu sa dobrim bićem vidi kako iz dobrote sija lepota

Pupoljak svih bića se hrani ganućem

dobrota ne umire

radujem se makazama za papir koje sam kupio prvi put u životu

kupio sam i suve šljive za sutrašnji kompot

iskre iskre

atomi čestice ćelije molekuli iskrice prijateljice i prijatelji moji živeli

sve prebiva u najmanjem – sve pleše i peva u najvećem

u slavu svih mojih radova u Pupoljku Gnezdo danas sam crtežima

64 pupoljaka pevaju Pupoljku svih bića pridružio i 65 – Džoker Pupoljak

sreda – Pupoljak Svemir

upravo sam u rokovniku nacrtao Pupoljak Svemir

u hodanju sam prvo nacrtao dobrog hodača

Svemir je sve za mir i mir za sve

Svemir je sve ono što jeste

Svemir je moj krevet moja kuća moja otadžbina moja postojbina

Svemir je država u kojoj živim

kad ribica iskoči iz vode – Svemir je

Svemir je ovo desetogodišnje bezrazložno obilaženje Planete

lekovita bezrazložnost za Planetu i Svemir

juče je bio popis u radnjama. danas sam ih kupio. dve savršene patent olovke

Svemir su tople reči moje bake prosjakinje

struji Svemir struna

Svemir su slike Svemira

Svemir je sve ono što neko misli da je Svemir – za mene Svemir je pupoljak

ja sam Svemir – majka svih bića

sve je prožeto Svemirom

Svemir je u neprestanom stvaranju istovetnosti

blaga kiša i blagi bolovi u kičmi i levom boku

konji me ljube

politika Svemira je iznenadi me

bacam loptu da leti kroz kišu

više kisnem više ljubim

ide ja – ideja je

volim ideju

volim ja

ja sam Tii svakom ja

ja sam Tvoje Tii – Tii si moje ja

čovek sa šeširom ulazi u prodavnicu čarapa

kišnjenje je najbolji kišobran

stari hleb u najlon kesi okačen o kontejner – Bogo moja ljubljena

Bog je želja Boga da svako postane Bog

živ bio – rekao mi je Bog prosjak i harmonikaš dok sam

stavljao novac u kapu njegovom ortaku i mlađem Bogu

četvrtak – Pupoljak Bog-seks-novac

radujem se Bogu-seksu-novcu

Bog je Bog. seks je seks. novac je novac – a ovo je Bog-seks-novac

Pupoljak Bog-seks-novac – prolazi crveni tramvaj

Pupoljak Bog-seks-novac – prazne su vlažne ulice

Pupoljak Bog-seks-novac – đubretari čestitaju cvećarima rođenje Hrista

Pupoljak Bog-seks-novac – ljudi se boje Boga seksa i novca

ljudi se otimaju svađaju ubijaju zbog Boga seksa i novca

moj Bog je Tvoj Bog. moj seks je Tvoj seks. moj novac je Tvoj novac

Bog seks i novac su čedni i pripadaju svima i svemu

Pupoljak Bog-seks-novac – sve što vidim je Bog

Pupoljak Bog-seks-novac – sve što pogledam je seks

Pupoljak Bog-seks-novac – sve što gledam je novac

Pupoljak Bog-seks-novac – zastao sam pored Tebe veliko drvo

Pupoljak Bog-seks-novac – zašao sam iza Tebe ulični ugle

Pupoljak Bog-seks-novac – pas je naćulio uši

Pupoljak Bog-seks-novac – vrapčići

Pupoljak Bog-seks-novac – Crni Los koga

već nekoliko dana čitam sa velikim uživanjem

Pupoljak Bog-seks-novac – smireno dočekujem loptu iz vazduha

Pupoljak Bog-seks-novac – zvuk lopte kada mi upadne u šaku

Pupoljak Bog-seks-novac – Indijanska deca koja se kupaju u potocima

Pupoljak Bog-seks-novac – trčim za loptom koju bacim ispred sebe

Pupoljak Bog-seks-novac – duboko unutra i blizu spolja

Pupoljak Bog-seks-novac – nikada se ni sa kim ne udružiti protiv nekog

Pupoljak Bog-seks-novac – ko da on zna da je isto dati što i primiti

Pupoljak Bog-seks-novac – godišnja doba jedna u drugima

Pupoljak Bog-seks-novac – molitva svih bića svim bićima

Pupoljak Bog-seks-novac – ovaj duboki uzdah

Pupoljak Bog-seks-novac – preobražaj svoje prirode

Pupoljak Bog-seks-novac – stvaranje stvaranje stvaranje

Pupoljak Bog-seks-novac – nevažnost ta jedina važnost

Pupoljak Bog-seks-novac – jebežljivo ljubljenje to jedino življenje

Pupoljak Bog-seks-novac – besplatnost to jedino bogatstvo

Pupoljak Bog-seks-novac – ona magla koja se spušta u daljini

petak – Pupoljak umetnosti svakog dana

umetnost svakog dana je u umetnosti svakog dana

kao buđenje

kao trave

žito lepote

svaki dan je umetničko delo

svakog dana je premijera dana i nema reprize

velika šansa ljubljenja

svetlost svakog dana je tako lepa

u svakom danu je obilje vazduha i njegove dobrote

ozdravite bolesni

osmehnite se potišteni

dodirnite se usamljeni

svakog dana rat može da prestane zauvek

svakog dana glad može da nestane

svakog dana možeš biti heroina dana

svakog dana možeš biti heroj danu

uskoro će propupeti drveće – kaže Uskoro Će Propupeti Drveće

sve što stvaram svakog dana je Pupoljak umetnosti svakog dana

jedna reč

jedna linija

jedna boja

jedan zvuk

jedan korak

jedno poklonjenje

jednom rečju volim Te

kaktus Te moj ljubi

očima ljubi – ljubi imenom

dan lepotica

svakog dana voda

svakog dana zemlja u svakom zalogaju

svaki dan sva bića

svaki dan svakidan

svakog dana 33 blaženstva svakom danu

subota – Pupoljak svih bića

negde neka ptičica leti kroz kišu

srce sam ptičice – krhak kao sajt

sinoć nisam mogao da stavim fotografije na sajt

nisam znao kako da Te obavestim da ne mogu da ih stavim

ne znam kako će danas biti – ptičica leti kroz kišu

ovde ću prepisati pismo Zoltanu koje će biti i na linku Pupoljak

važno je da mislim na ptičicu

Zoltane

pišem ti preko sajta o kome ti brineš zbog igre i jer je sajt Pupoljak svih bića

Pupoljak svih bića nastaje svačijim klikom na sajtu. ko god klikne je pupoljak

voleo bih da ovaj prored u linku Pupoljak bude uži

male fotografije na linku Hodanje beže iz kruga

voleo bih da se fotografija lica na linku Hodanje poveća maksimalno

na linku Hodanje na engleskom kada se klikne Wallking ne dobije se tekst

na linku Miroslav Mandić treba staviti tačku iza godine 2010.

treba da vidimo kako ćemo da arhiviramo stvari

normalno sve to ako nije puno posla i onda kad imaš vremena

pozivam te na kafu-pupoljak preko video čata

Pupoljak svih bića je nervni sistem svih bića

osetljivost

dobre misli i dobre pomisli

dobre pomisli dobrih ljudi spašavaju svet

Pupoljak svih bića govori za sve one kojima je zabranjeno da govore

krhak si Dobri Hodaču

hodam po šinama – evo prvih sto kilometara u obilaženju Planete

uživam u visini drveća

hitnem je – lopta me vodi nebu

danas je prvi put u Pupoljku asfalt suv pa loptu udaram i o zemlju

kuca – malo je srce ptičice

peva – lepo je srce dok leti

Pupoljak svih bića – zov-žud-hod

sve sam istiji – sve je istije

Pupoljak svih bića – hrabrost da se bude pupoljak

posle osam dana hodanja prešao sam

105.73 kilometra sa dnevnim prosekom od 13.21 kilometar

Pupoljak svih bića – prefinjenost iz trena u tren

Pupoljak svih bića – svi oni koje poznajem

Pupoljak svih bića – svi oni koje ne poznajem

Pupoljak svih bića – Ana Kočinski koju ne poznajem

Pupoljak svih bića – nezaštićenost čuva sva bića

Pupoljak svih bića – nadam se da ću večeras sve staviti na sajt

Pupoljak svih bića – zahvalnost i ako ne uspem da stvari stavim na sajt

Pupoljak svih bića – stvaranje bića ljubavi i besmrtnosti

pruži ih pruži Dobri Hodaču

Bog

me

svedoči

pevam

Ga

smirujem se – ulazim u stanje pesme

sad sve peva

zašuštala je njegova jakna dok me je obilazio

rukom povlači kaiš torbe na ramenu

belim šalom greje vrat

stara prodavačica prodaje cveće na uglu

parče daske pored tramvajskih šina

što besmislenije to pevljivije

rupe u asfaltu ispunjene opalim suvim iglicama

njih trojica mladi kao ludost

zvuk štikli iza leđa

krupne žute jabuke

zeleno svetlo na semaforu mi se upalilo na vreme

pupoljak spokoja

učim se osmehu od čoveka u prolazu

stojim na raskrsnici – biće sreće sam svim bićima

u njenim očima sam video – posvećena je nepreglednim daljinama

poželela mi je da sam živ i zdrav

prosjaci su lekari ulica

pesma-matematika-stvaranje

idem – susrešću se – dete sam

bio sam sa Vladimirom Macurom. posle sa

Ivanom Đokić-Saunderson. poslednji kilometar. pala je noć

potrošio sam se

smirujem srce

prijaju mi orlovi na koje mislim

ulični prodavci su još na ulici

kupiću masline

ispravljam se – vazduha da se nadišem

prvi put u Pupoljku bacam loptu u noć

lopti je lepo dok leti kroz noć

19:42h

vidimo se uskoro

slana je pala po zelenoj travi

slana – lepa reč

podne – umetnost odvajanja od postojeće umetnosti

polako – umetnost odvajanja od postojećeg modela življenja

plemenito – prožimanje svih bića

hodam sporo – uživam u odmicanju

hodam sporo – proslavljam sunce

mislim na Tvoje oči

Tvoja sam voda

srca natapam nadom

uz mene si. uz Tebe sam

radnica Gradskog zelenila grabuljama izvlači suvo lišće ispod grma

sede na klupi i jedno drugom miluju ruke

dok se spuštam niz ovu stazu hladan vazduh mi miluje obraze

volim svačije lice

svako lice čini moje lice

upijam

zastajem – da izađe bol u ahilovoj tetivi

vežbam oči

ponovo mislim o Pasošu-pupoljku

pasošu svih bića

mistički osmeh se osmehuje harmoniji bivanja

ljubim Te harmonijo hodanja

hodam Te harmonijo ljubljenja

zamisli me kao topli kamen koji Tii greje stomak

zamisli kako Te vrtlarim

čovek je zastao i gleda hleb u izlogu

moja senka se lepi za asfalt kao puž

svakim korakom kažem amin večnom životu

večni život nastaje iz ljubavi za život i živote svih bića

ćutanje piše

mile reči kao puževi

milimo

samo me voli

živim da bi me sva bića zavolela

stvaram da bi svako biće zavolelo sebe

pevam da bi sva bića volela sva bića

samo me voli i ne brini

jebanje

je

pesma

Božija

izmaglica preliva šumu

tanki led po baricama na putu

inje se beli na smrznutoj zemlji

sunce je nestalo u magli

samo orkestriraj – kaže mi okruženje

tvoja sam pesma – kaže mi prazan put

ne ostavljaj nas – kaže mi suvo opalo lišće

Planeto moja negujem Te koracima kojima Te obilazim

planeta Zemlja je moje vlasništvo jer je ljubim i nemam vlasništvo

svi ljudi koji na Planeti imaju i ljube svoje vlasništvo nemaju ljubav Planete

Planeti je lepo u Svemiru. Svemir uživa na Planeti

Svemir je dobri domaćin svima. Svemir je lepa domaćica svemu

Pupoljak je centar u svakom centru Svemira

ja sam hodajući krug

planetarijum svakodnevice

pčelinjam

bacam loptu visoko u granje

pozdravilo te granje – kaže mi doletela lopta

zastao sam da mi izađe bol iz Ahilove tetive

stojao sam kao drvo

na Ruži lutanja mi se bol u Ahilovoj tetivi pojavio u trećoj godini

na Pupoljku na samom početku. slava svim Ahilovim tetivama

prvi put u Pupoljku prolazim kroz groblje

mir i miris šimšira

u svakom danu se naživi života

zaljubi se u disanje

sve što pogledaš neka Tii se raduje

samo me ljubi i ne misli

bilo bi bolje da mi je jakna do ispod kolena

hodam za Anđino novo – još bolje srce

hodam za Ivanin novi – još bolji život

hodam da uminu patnje i bolovi svih onih koji ih trpe

zidovi kuća pored kojih prolazim hodaju sa mnom

navukao sam kapu još više na uši

ako Tii to nešto znači – spuštam se Cvijićevom

tek tako

samo da jeste

bilo šta što jeste

tako i hodam

tako sam nacrtao i Dobrog Hodača

radujuće radujućem

ima nečeg neopisivo okrepljujućeg u samim rečima

potpuno apstraktno a tako konkretno

Obućar Smiljanić pored Frizer Andrejić

da li Tii nešto znači da je sada 12:33h

gospodin je zastao i ukršta reči u ukrštenici

staza je malo vlažna ali ću njom

ipak se raskopčavam

dok sam mislio o neodustajanju tramvaj mi se jako približio

nežnosti ne odustaj

sve što govorim samo Tebi govorim svima

pevuši čovek na štakama

ne odustaj zanosu ne odustaj smiraju

15:15h

umorio sam se od hladnoće

još trista-četirsto metara do Gnezda

žena koja mi je prodala cveklu je od pola šest na nogama i hladnoći

kružim oko Gnezda da bih napisao još koje blaženstvo

kružim kao ptica

dečak je naglo potrčao

podižem pogled ka pticama koje nestaju u maglovitom nebu

stojim – ugledao sam ih – pupoljke magnolije

tako je uzbudljivo ovo obično hodanje – osećam da sva bića hodaju u meni

ovde nikada nisam bio

vrane su tu

Kralj Ničega pozdravlja Predsednika Praznine

vlasništvo zarobljava čoveka i zadržava ga u postojećoj evoluciji

svugde je pomalo tuge beznađa i očaja

ali i oni čine neopisivu lepotu uobičajenog

ne znam ni gde sam ni kuda treba da idem ali ću ići i negde ću stići

ponekad me samo ljubav za ružnoću čini dostojnim života

ljubav za ružno je velika umetnost

uzbrdo greje

vidim autoput ali ne vidim kako ću preko autoputa

ovaj put ću uzbrdo baš usporiti

sporost ne znoji

sporost žubori tišinom

pretrčao sam autoput

ja sam nogoput i proslavljam sve koji hodaju

slonove mile

žednog da negde žeđ utoli

izgladnelog da se negde hleba nasiti

beskućnika da negde uzglavlje pronađe

zemlju da život porodi

vodu da nekom doteče

vazduh da Svemir provetri

svetlost da se u ljubavi obnovi

hodača da Svemir obiđe

polako ne žurim nikuda – rekao mi je čovek koga sam obišao

čujem mu korake iza leđa i zaplačem se

u svakom čoveku su neiscrpni rudnici dobrote i lepote

blaženstvo o neiscrpnim rudnicima dobrote

i lepote sam napisao u ulici Biljane Jovanović

čestice zvončići – život neprestano zvoni i poziva na život

negde se teli jedna krava – muzika nikada ne prestaje

voleo bih da živim svuda. voleo bih da budem svako

jesam i svuda i svako

obišao sam Planetu a nigde nisam ni makao. samo sam se vrteo tu u beskraju

idem do Dunava da me Dunav vidi

hladno je. već nekoliko dana magla se ne

povlači. zaista bi mi prijala jakna do ispod kolena

od danas ću svakoga dana nekome ili nečemu namignuti

namigivanje je svesnost sa humorom pod ruku

svest o istovetnosti i rajskom poreklu sve tvari

najuzbudljivije što mogu da zamislim u ovom trenutku je da napišem ove reči

bajkoliko obilazim Planetu

Planeta je bajka

ništa i ne postoji van bajke

samo je bajka istinita

obilazim Planetu – borim se za bajku

majka je bajka o majci

bajka je majka hrabrosti da se živi bajka

hodam da bih zaradio za današnju cveklu

hodam kao jelen

bacam loptu i izgovaram – volim Te sve. volim Te sve

ljubim Tii leđa – ljubim Tii leđa – ljubim Tii leđa

kod Bajlonijeve pijace se okrenem i namignem kaktusu na mom stolu

mnogo mi pomaže kaktus

letim na ćilimu. a gde ti je ćilim. pa deset reči unazad do prvog i devet do drugog

lepoto – Dunave

namignem svima da se nasmeju i odmah ozdrave

Tii si moja čednost

da li me voliš – i te kako

da li Te volim – ne pitaj

skrenuo sam da kupim lastiš. jutros mi je pukao u gaćama

ljubim vas trivijalije

saosećam sa decom koja se gade svojih roditelja

 saosećam sa roditeljima koji ni ne znaju da ih se deca gade

hleb. masline. cvekla. majonez. jabuke. kraljevska gozba

dvanaestogodišnji dečak uživa dok mu otac priča kako se vozi automobil

prosek ovonedeljnog hodanja je 12.89 kilometara

očima je lepo

samo mi namigni

promiče sitan suv sneg

dodirnuo sam i poljubio stablo breze

ponekad nisam ništa drugo nego želja da nekog obradujem

bilo koga da obradujem

svakog da obradujem

zarđalu plehanu ogradu

prolazim pored Botaničke bašte i pozdravljam sve biljke u njoj

lažeš me

molim Te ne laži me

ne laži nikog. ne laži sebe

kad nekog lažemo ubijamo ga – ne ubijaj me

onima koji lažu želim da ne lažu

onima koji imaju tajne želim da ih nemaju

laž stvara tajnu. tajna uvećava laž

tajne i laži su tužne jer ih ljudi zatvaraju u laži i tajne

laži bi da se laži oslobode. tajne bi da se tajni oslobode

udobno je hodati sa dvoje čarapa

nevažan sam – sve je važno

otpozdravljam svim vodopadima na Planeti

namignem neželjenima

hodam – sve je željeno

bacam loptu – svako je ljubljen

bacam visoko loptu i želim svakom da ljubi

nagnem glavu u stranu da sve bude još nežnije

skoro neprimetan sneg prija mozgu

mirišem na sneg

sneg svetluca samo u vazduhu. kada dođe do zemlje već se istopi

bocka me po licu kao da me dodiruju trave

crveni tramvaj prolazi naviše zeleni tamvaj prolazi naniže

pio sam kafu sa Ivanom. ispratio je na autobus

upalila su se ulična svetla. sitan sneg i dalje pada

hodam jako sporo. slušam tišinu. negujem mir

zastao sam i gledam procvetalu magnoliju

milujem je po jednoj grani prepunoj pupoljaka

sneg sam – bilje vodeno

sinoć sam pronašao dnevnike Lišća i Trava

Lišće sam počeo da radim u decembru 1974.

zadubljen

krenulo je samo od sebe

sve se preplitalo jedno sa drugim i u meni i pred mojim očima

posle nekoliko crteža sam odlučio da ću to raditi deset godina svaki dan

uzbuđivalo me je tih deset godina

ali je trebalo krenuti prvim korakom u kome su već svi koraci

herojstvo početka

herojstvo deset godina

sada je tih deset godina već tridest pet godina od

početka i dvadeset pet godina od njihovog završetka iza mene

otvorio sam četiri dokumenta u kompjuteru

dnevnik Lišće – drvo života

dnevnik Trave

dnevnik Lišće i Trave

dnevnik Plave ruže

prepliće se i dalje samo od sebe

srce nosoroga i uvojak devojčice

kopita i trave

reč put sa slikom puta

slika ruže sa muzikom ruže

prepliću se sva ja u mom ja

jednom ja

ja je ja

ti je ja

on je ja

ona je ja

ono je ja

mi smo ja

vi ste ja

oni su ja

one su ja

ona su ja

ja kruženja

ja ponavljanja

ja prvog poljupca

odanost prvom poljupcu

sagnuo sam se i podigao dinar sa zemlje

sagnuo sam se i za drugim... evo ga i treći... saginjem se

bogatstvo slobodnog saginjanja

od hladnoće mi sijaju oči

život ne počinje život ne prolazi život ne umire život jeste

hladno je i pupoljci se smrzavaju

namignem svim izvorima na planeti Zemlji

kupio sam zvonce – zvonim svim bićima

zvona zvone večnost venčavanja

hodam za život Baraka Obame

bacam loptu na sve četiri strane sveta da ga ne ubiju sa bilo koje strane sveta

bacam tri puta loptu za sve koji su ikada ubijeni

bacam visoko loptu da ubijanje prestane

bacam loptu da ubice prestanu da ubijaju

moćnici žude da budu spašeni – ubice žude da budu oslobođene ubijanja

hodam – zvonim

hodam 333 koraka za život

hodam 360 koraka za živote svih bića

bacam loptu 33 puta za sledeće 33 godine Baraka Obame

preduzimanje je lepo

odjednom me okružuje odgovornost

sve što vidim je odgovorno

sneg pada

kuće stoje pravo

kad podignem glavu za loptom sneg mi pada u usta

rođeni smo da bismo bili odgovorni i nešto preduzeli

umetnost rođendana

Art preduzimanje – ja sam preduzeće – Art Preduzeće

lepota preduzimanja je u tome što je za bilo šta dovoljno jako malo

ali kada se ne preduzme onda se mora jako mnogo

Svemir hodanja sam i dok pijem kafu sa Ivanom

            samo pola sata mi treba da izvadim iz džepova           

ono što nosim na hodanju – eto kakvo je to hodanje

put bespuća – bespuće puta

dobrano me je pogledala ova žena u crvenom džemperu

dakle, dakle postojim

dakle – jebežljiva reč

voleo bih da jedno duže vreme živim samo u engleskom jeziku

kada bih dobio veliki novac upotrebio bih ga za pisanje ovog blaženstva

budući heroji čovečanstva će biti ubice koje će prestati da ubijaju

protivnici se neguju a ne ubijaju

samo da krug bude sačuvan i sve će biti sačuvano

360^o

 dakle

ne želim da uspem u svetu nego da svet uspe u meni

svet uspeva samo u meni

namignem krotkosti

dakle – vaskrsenje svih bića – ne samo svih ljudi

praprah

pradah

loptom polete i reči sa njom

od danas ću piti lekovite čajeve

ehinacea i maslačak

kupio sam bele Kronos patike

na kraju sam hodanja. smrzao sam se od vlažnog vazduha

noge su mi mokre zbog starih i loših patika

dakle – skupljaću sve patike u Pupoljku Hodanja

kao što sam sačuvao i sve patike sa Ruže lutanja

patike moje – konji moji

Zemljo i danas smo se družili

kružila si u meni – ja po Tebi

umorne su mi noge – labudovi moji

daunlodovao sam fotografije sa hodanja

bilo ih je dvadeset osam. ostavio sam tri. kao i svakog

dana. po jednu za hodanje – pupoljak – poklonjenje

voleo bih da na sajtu budu što veće fotografije

velike kao kuća

dakle

ne želim da uspem u svetu nego da svet uspe u meni

svet uspeva samo u meni

praprah-pradah

vaskrsenje svih bića

namignem krotkosti

dakle

udobne patike i velike fotografije

therefore

bogat sam – u Gnezdu imam četiri vrećice bibera

donc

nežno se šalim 

detalj namazan na hlebu celine

donc

vaskrsenje svih bića

namignem drevnosti

očekivano namazano na neočekivanom hlebu

donc

stidljivo i dirljivo

donc

therefore

dakle

...

praprah

pradah

hladno je. ne ostaje mi ništa drugo nego da pišem da mi je hladno

gledaću prolaznike da me ugreju

odmah mi je toplije

osmehujem se

neki ljudi su ludi kao struja

dobro je što je i struja luda

dečak nosi u šaci sneg

ova žena hoda kao brzi voz

volim da hodam pored ove školske ograde

ozbiljan je posao ovo hodanje

poklanjam se čestici koja je bilionima godina

jezdila kroz srce Svemira da bi doletela u srce ovih reči

hodam i gledam – ja sam gledač

bivač hodač gledač plesač pevač

sneg u zelenoj travi

hodam – srcu lepote

hodam – u srcu lepote

hodam – srce lepote sam

crkvena zvona su zazvonila jedanput – jedan je sat

hodam polako – polako zvonim

ja sam slušač

slušam šta mi zvoni moje zvono

zvoni blagost i dobrotu

samo da je vidim

samo da ga vidim

bacač i hvatač lopte

osnivač

sejač

namignem sejačima novog novca

pogled za loptom me uvek podigne i ponese

hodam dajući snagu svojim budućim hodanjima

evo lepi – rekla mi je prodavačica jabuka vraćajući mi kusur

hvala Tii hvala – ja sam zahvaljivač

ljubim

te

bivaču

hodaču

gledaču

slušaču

osnivaču

zahvaljivaču

sejaču

plesaču

pevaču

ja

sam

tvoj

pupoljak

pevač okidač

sumorno je

sumorno je lepo. sve je lepo. lepa je i reč sumorno

krenuo sam – ko je sam sa mnom je

ja sam sa svakim ko je krenuo

u hodu se utopljavam nameštajući šal i zakopčavajući svu dugmad

od danas je sa mnom na hodanju i bela kocka sa crnim tačkama

promiče suv sneg – uživam u platanima

pozdravljam sve ono što je tramvaj bio pre milion godina

pozdravljam sve ono što je tramvaj bilo gde u Svemiru

pozdravljam sve ono što je tramvaj mineralima biljkama

životinjama duhovima prirode ljudima višoj inteligenciji

tramvaj – gradska lutalica

dok sam crtao Dobrog Hodača koji raširenih ruku svim

bićima izgovara mili moji pahulje su padale i po njemu i po meni

volim raskrsnice kružnog toka

volim svakog ko Zemlju drži na dlanu kao malo vode

volim da mislim o ljubavi koja je izvirala iz srca Nikolaja Fjodorova

volim da prolazim kroz parkove

volim kada je hladno a ja dobro obučen

budi luda

piše na zidu

volim sve koji raduju radost

volim reč ciklama i boju ciklame

koracima milujem Zemlju da je niko ne bi gazio i da niko nikog ne bi ponižavao

ja sam obnavljač – obnavljanje prvi put izgovorene reči

ja sam ponavljač – ponavljanje je vaskrsenje

dobro mi je – dajem Tii ga

osokoli se

sve više uživam u rečima

uživam u uživljavanju

soko sam u Tvojim grudima

namignem vejavicama

prosek ovonedeljnog hodanja je 13.25 km. sve sam

obavio. jedino sam malo radio sa osmehom i leđima

sutra je nedelja. ako nikog ne bude da Te obraduje obraduj Tii nedelju

sutra u podne ću biti sa Tobom i svim bićima