Bog Miroslav Mandić Bog

Ti
si

416921

pupoljak

I

2161. dan
1. decembar 2010.

dolaze zvona

 

korak po korak

 

zvon po zvon

 

čuo sam

 

jedan pas je podigao glavu i zavija lajući

 

radnici sade novo drveće na Adi

 

vetar je jako jak

 

zatvorio sam skroz kapuljaču da me sačuva od vetra

 

u nekom trenutku se nagnem na desnu stranu i oslonim na vetar

 

još dve osobe su mi javile da im u podne zvone zvona ljubavi

 

ljubljenje

 

čuo sam joj glas

 

put ljubavi je put od čednosti do ljubavi

 

ruža ljubavi je ruža od ljubavi do čednosti

 

čuo sam joj glas posle četrdeset sedam godina

 

radost

 

spokoj

 

mir

 

istovetnost

           

sve što gledam je još lepše

 

sve što vidim je ljubav

 

usporio sam

 

pre pola sata sam odlučio nazvaću kada prođu podnevna zvona

 

zvona su zvonila

 

i

 

kada su podnevna zvona prestala

 

nazvao sam

 

imao sam tremu

 

bilo je kao i pre četrdest sedam godina

 

nekoliko puta se osmehnula

 

to mi je jako prijalo

 

na kraju sam joj rekao obradovala si me

 

još jednom se osmehnula


USKA STAZA

2162. dan
2. decembar 2010.

dok se spuštam niz Kirovljevu ulicu zvone mi zvona iz gornjeg džepa na jakni

 

iznenadila su me i ponela

 

zazvonila su i crkvena zvona preko puta

 

mislim na sedmoro ljudi kojima sada zvone podnevna zvona ljubavi

 

u Gnezdu sam

 

sam

 

reč

 

uska

 

je

 

staza

 

svih

 

bića

 

slušam muziku

 

muzika

 

ne

 

izneverava

 

predaje

 

mi

 

se

 

otvaram

 

joj

 

se

 

uska je staza slaganja

 

ne zaustavljam se

 

biće svih bića

 

me

 

čeka

 

sam

 

izložen

 

pevam

 

za

 

sve

 

Bog


DRUMSKI I KAFANSKI

2163. dan
3. decembar 2010.

počeo sam da plačem

 

to je dobro

 

biće mi lakše

 

samo da potraje

 

teče

 

nek teče i teče

 

da sve isteče

 

i tako nisam imao o čemu da pišem

 

plač ozdravljuje

 

prestao sam da plačem

 

nisam se isplakao

 

počinje da peva Henk Vilijams — ponovo počinjem da plačem

 

umro je u dvadeset devetoj

 

pevač

 

kamenje pored puta

 

autoputevi pevanja

 

peva Džon Li Huker

 

suze su sperma besmrtnosti

 

besmrtnost je Bog

 

nikada ne govorim o besmrtnosti bez Boga

 

besmrtnost ne postoji bez Boga

 

Bog je Bog

 

najbolji način da pišem o plakanju je da plačem

 

 

najbolji

način

da

pišem

o

pevanju

je

da

pevam

 

 

jebanje moje čuvaj me

 

Bože — drumski pevaču moj

 

Bože — kafanska pevačice moja

 

Bože — jezik je progovorio ljubljenjem

 

nikada Tii nisam rekao koliko Te volim jer je to bio način da

Te sve više i više volim. da Te ljubavlju neprestano vaskrsavam

 

nikada nisam plakao dok sam bio u Tebi a trebalo mi je da plačem

satima danima godinama milenijumima — da se kao dete isplačem u Tebi

 

 

dete

sam

jebem

i

plačem

 

 

jebem

plačem

plešem

pevam

obožujem

 

 

Bog


ZVONE PODNEVNA ZVONA LJUBAVI I KAŽU MI

2164. dan
4. decembar 2010.

srećan ti šezdeset  prvi rođendan Miroslave

 

uvek je jedan čovek savest za sve ljude

 

volim hijerarhiju

 

hijerarhija je odnos svakog bića sa Bogom

 

među bićima nema hijerarhije

 

ljudi prave hijerarhiju među bićima

 

ljudi prave hijerarhiju i među sobom

 

te hijerarhije ne uvažavam

 

volim i predajem se jednoj jedinoj hijerarhiji između mene i Boga

Bog

 

komšinica koja živi dva sprata iznad mene i koju nikada nisam video mi je

zazvonila na vrata i zamolila me da barem subotom i nedeljom ujutru utišam muziku

 

nisam znao da nekome smetam muzikom

 

nikada ne bih voleo da nekome smetam

 

a voleo bih da muziku slušam još glasnije

ljubim Te nepomirljivo

 

obradovao sam se zvonima na vratima. mislio sam da si Tii

ili da me je neko posetio za rođendan. humor je baš sveprisutan

 

komšinica je bila ljubazna. tuga je još prisutnija

 

humor i tuga idu ruku pod ruku koračajući nogu pred nogu ovim jebenim svetom

 

postideo sam se. utišao sam muziku i pronašao jednu divnu stanicu

WFMU's Rock 'n' Soul Ichiban — Obscuro hits from the 50s & 60s

 

teško mi je što sam stranac ali da sam nešto drugo već bih bio mrtav

 

slušanje muzike je moj posao

 

sveta dužnost

 

kad Te nadleću avioni ne možeš ništa

 

kad automobili prave buku i zagađuju Te ne možeš ništa

 

kad Te izluđuje buka sa koncerata i stadiona ne možeš ništa

 

utišao sam Te muziko — u meni si nezajažljiva moja

 

postojim kao da ne postojim

ja sam Džulian Asanž (Julian Assange)

 

tako sam preživeo sve ove godine

 

živeo sam kao da nisam živeo

 

ljubio sam

 

stvarao sam

 

pevao sam

 

pevam

Bog

 

stvaram

Bog

 

ljubim

Bog

 

SLAVA ODANIM CIPELAMA

2166. dan
6. decembar 2010.

zvone — osmehujem se

 

ništa nije zauvek — kaže jedna od tri žene pored kojih prolazim na jezeru

 

slažem se — ništa nije zauvek — sve je zauvek

 

u poslednjih mesec dana razišao sam se sa dve

osobe koje su mi u prethodne dve-tri godine bile najbliže

bol Bog

 

sada sam potpuno sam

sam sve

 

Svemir

Tii

 

Bog

ja

 

ljubav

Tii

 

pesma

ja

 

razišao sam se da bih sačuvao ljubav

 

razišao sam se jer sam dete i ne podnosim laž

 

ne podnosim izdajstvo svetlosti koja je zasvetlila u odnosu

 

posle razlaza osećam stid

 

stidom čuvam svetlost osobe sa kojom sam se razišao

 

u odnosu u kome sam bio sve sada sam ništa

 

tako me sve čuva

 

ko hoće da me ljubi već je besmrtan

 

ko hoće da se takmiči sa mnom neka to ne pokušava jer me je već pobedio

 

i Tii koja si me izdala raduj se jer je to slava onoj koja me ne izdaje

 

izdajstvo je strast koja ubija seks

 

banalnost izdajstva

 

fotografisao sam duboke cipele koje sam nosio osam-devet godina

 

 od nepromočivog materijala su

 

kupila mi ih je Vera Varadi

 

bile su odane sve dok se u subotnjem hodanju nisu dokrajčile

 

moćni đon se raspao. mislim da ih ni majstor Srki ne bi mogao ispendžatirati

 

ne znam da li da ih bacim ili sačuvam

najbolje bi bilo da ih prodam za 33 puta veću cenu od one

kojom sam ih platio iako mislim da one vrede barem 333 puta

više. a na umetničkoj sceni vrednost im ne bi mogla ići ispod 3333 puta

 

ljubim otpisane jer oni ispaštaju za sve ostale

za svakog otpisanog cenu mojih otpisanih cipela dižem 33333 puta u odnosu na cenu pri kupovini

 

u životu postoji samo Tii

 

u duhu samo ja

 

ja u životu je ništavilo

 

Tii u duhu je glupost

 

objašnjenja su nemoralna


UHAPŠEN MIROSLAV MANDIĆ

2167. dan
7. decembar 2010.

kada sam se vratio sa hodanja zatekla me je vest uhapšen Džulijan Asanž

 

hrabri su na strani Džulijana Asanža

 

pametni su na strani Džulijana Asanža

 

pošteni su na strani Džulijana Asanža

 

nesebični su na strani Džulijana Asanža

 

budućnost je na strani Džulijana Asanža

 

ime ovog vremena je Džulijan Asanž

 

hapšenjem Džulijana Asanža ova civilizacija je mrtva

 

malo znam o Džulijanu Asanžu ali je jasno da je on put

 

sve znam o Džulijanu Asanžu po tome ko ga optužuje i zatvara

 

u ovom trenutku neka novorođenčad dobijaju ime Džulijan Asanž

 

ptice raznose istinu Džulijana Asanža

 

sloboda se odaziva na ime Džulijana Asanža

 

životinje se spremaju da odbrane Džulijana Asanža

 

radosni na svojoj koži tetoviraju Džulijan Asanž

 

svako ko je sam je Džulijan Asanž

 

zamišljam mnogo mladih ljudi koji u ovim trenucima

čine svašta za ovu stvar koja se zove Džulijan Asanž

 

ti mladi ljudi su i savest i vođstvo ovog sveta

 

desetogodišnjaci spašavaju svet od korumpiranosti odraslih

 

novac je dete

 

sav novac su sva bića

 

banke su vlasništvo tinejdžera

 

autopoezis postojeće energije je u srcima mladih

 

dobrota i lepota su vladavina mladih

 

hvala Tii Džulijane Asanž jer si ustupio svoje ime za ovu odlučujuću borbu

 

ova borba za dobro i lepo je prava jer je

istovetna svim borbama od kada je sveta i veka

 

pevajuće i nejako protiv lažnog i prejakog

 

hvala Tii moj Džulijane Asanž — Tii si moja premila Pis Pilgrimič

 

ludo moja ljubim Te

 

 

pesmo

moja

ne

boj

se

 

 

ne brinite se za mene

 

Miroslav Mandić je Džulijan Asanž

 

ja sam Džulijan Asanž

 

KO SE NE PREDA DRUGOME ODNOSI GA SMRT

2168. dan
8. decembar 2010.

kao pre neki dan galebovi sada petnaest

gnjuraca na ogradi računajući i Tebe i mene

 

tiho pada topla kišica

 

prišao sam jezeru da gledam kako pada

 

zašto su kružići kiše tako lepi

 

neki su veći neki manji

 

liče na treptaje

 

voda se ljubi sa vodom

 

popeo sam se na stazu. ovde se kiša čuje. pada po suvom lišću

 

zvucima kiše čujem kako raste trava

 

gnjurac se vrti u vodi sa ribom u kljunu

 

malopre sam video jednog čoveka kako nešto piše na

posečenim stablima. sada vidim da je napisao ubistvo

 

na ovom stablu je napisao zločini! ubistvo

 

volim ljude koji saosećaju sa drugim bićima i bore se za njih

 

e pa neće moći. nema Boga — govori devojka

starijoj ženi dok nervozno otvara i zatvara kišobran

 

galeb nadleće vodu sa ribicom u kljunu

 

zatvorim oči i podignem glavu. kapi kiše me bockaju po licu

 

ističe prva godina prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

 

lice sam hodanja

 

hodam licem — hodam lice

 

lice licu

 

žena je izašla iz kafića i pružila ruku da vidi da li pada kiša

 

hodanje volim i zbog postupnosti

 

svaki korak čini hodanje i nijedan se ne može preskočiti

 

hodanje ujedinjuje prostor i vreme

 

prostor hodanja prija vremenu hodanja i obrnuto

 

hodanjem sam zavoleo i prostor i vreme

 

hodanje povezuje Zemlju i Svemir jer je jedna

noga neprestano na zemlji a druga u vazduhu

 

po zemlji kroz vazduh

 

licem ljubim

 

idem za svaki slučaj. idem da platim račune — kaže stari

gospodin gospođi i gospodinu sa kojima šeta dok odlazi u javni wc

 

hodaj po mom licu

 

mom nosu

 

ko se preda drugome ljubav je oduvek i ljubi zauvek

 

DVADESET TREĆA I DVADESET ČETVRTA MOJA TETOVAŽA

2169. dan
9. decembar 2010.

gospodski

 

danas ću istetovirati sliku Svemira na levoj slepoočnici

 

na levoj strani vrata istetoviraću reč pupoljak

 

biće to dvadeset treća i dvadeset četvrta tetovaža na mom telu

 

fotografisao sam levu stranu lica na kojoj još nema ni Svemira ni Pupoljka

 

kad se vratim sa jezera obrijaću se i pripremiti za tetoviranje

 

Svemir je najveće biće

 

najveće biće koje lako stane u srce svakog bića

 

biće svih bića

 

mir svih bića

 

Svemir svebiće

 

zvone zvona ljubavi — milina mi je u srcu

 

pupoljak na mom vratu je stvaranje Pupoljka svih bića

 

Pupoljak je ukupno delo Miroslava Mandića i

svako pojedinačno delo Miroslav Mandić Umetnosti

 

pupoljak minerala

pupoljak biljaka

pupoljak životinja

pupoljak duhova prirode

pupoljak ljudi

pupoljak više inteligencije

Bog

 

kad sam se popeo na brdo dunuo je jak i hladan vetar

 

otišao sam do moje knjižare da kupim plastične

folijice. tamo sam prvi put zatekao i ženu i muža koji su vlasnici i

prodavci. rekao sam im da su divni i ljubazni i da duhom liče jedno na drugo

 

uživajte jedno u drugome — rekao sam im na kraju

 

izašao sam iz Damirovog studjia. pada hladna

kiša i temperatura je pala za desetak stepeni

 

 na mojoj slepoočnici ugnezdio se Svemir

 

plave tačkice su hram Svemira

 

Pupoljak mi je zapupio na vratu

 

kada je Damir počeo da mi tetovira Svemir. moju dvadeset

treću tetovažu video sam da mu je na ruci istetoviran broj 23

 

dvadeset tri je moj broj — rekao je Damir

 

tetovaža na slepoočnici je malkice bolela. na vratu skoro ništa nisam osetio

 

milina je pisati po svom telu

 

telo sam reči

 

nadam se da će od sada Svemiru biti lakše i lepše i da neće biti sam

 

nadam se da će sva bića od sada imati utočište u Pupoljku na mom vratu

 

nadam se da su Bogu mile i ove dve nove tetovaže

 

fotografisao sam levu stranu lica sa

tetovažama koje su još prekrivene mašću i najlonom

 

uživajmo jedno u drugome

posvećeno svim besplatnim svratištima

 

ja sam pupoljak mojih usana na tvom vratu Miroslave

 

 

NJENOM LICU BOŽIJEM

2170. dan
10. decembar 2010.

prvi hladan dan

 

prvi put ove godine ugledah led

 

na jezeru je sve bridelo od bistrine

 

nebo se plavilo

 

voda jezera se plavila

 

lako sam hodao

 

uobičajeno

 

mislio sam o pisanju

 

o tome kako me u pisanju najviše uzbuđuje zapisivanje same reči

 

bilo koje reči

 

svake reči

 

primerene

 

neprimerene

 

jebačke

 

psovačke

 

psovke su moja savest

 

svaka reč je Bog

 

ja sam psovač

 

žena neprimećenom

 

muž odbačenoj

 

lepota neprimećenih — Božija dobrota u svim stvarima

 

dobrota odbačenih — Božija lepota u svim bićima

 

u jednom tenutku sam hodao za malenim suvim listom kojeg je nosio vetar

 

gde si mi Tii sada — moj maleni suvi liste

 

ljubim vas zatvoreni

 

ljubim vas prezreni

 

ljubim vas uličari

 

ljubim svakoga ko u svoje telo primi smrznute

 

ljubim očajne

 

izgladnele

 

ljubim ženu koja sa osmehom na svoje lice

prima veliku količinu sperme mnogih muškaraca

 

ljubim vodu kao vodu

ljubim vodu kao oblake

ljubim vodu kao kišu

ljubim vodu kao led

ljubim vodu kao sneg

 

ljubim svako biće koje ispašta u borbi za prava svih bića

posvećeno Liju Sjaobu


 

PRIJATELJSKI PAROVI — GUŽENJE BOŽIJE

2171. dan
11. decembar 2010.

slobodo

 

 hodam

           

pišem

 

pevam

 

sloboda svih bića za umetnost slobode svakog bića

 

sloboda svakog bića za pesmu slobode svih bića

 

volim Tvoje guzove

 

lepoto naguzi me svojoj dobroti

 

moljenje i zahvaljivanje

 

plesanje i pevanje

 

činjenje i bivanje

 

stvaranje i pevanje

 

parovi ljubavi

 

prijateljski brojevi

 

lekovitim koracima

 

pogledaj

 

samo

 

kako

 

je

 

svaka

 

reč

 

lepa

 

guzovima

 

guženjem

 

guzovi su obrazi telu

 

oči su obrazi duše

 

tabani i dlanovi su obrazi duha

 

naguzi mi se odana

 

naguzi nas zdravlje

 

gledaj me nevina

 

ljubi nas ljubavi

 

podatnu Te tabanam podatno

 

pomiluj nas svojim dlanovima Bože

tek mi se sada


PAHULJICA

2173. dan
13. decembar 2010.

kao meteoriti proleću pahuljice snega

 

tako i život proleti

 

rasprši se

 

nestane

 

kao pahulja

 

život pahuljica

čuvaj me u svom srcu

 

noćas me je iznenada jako zabolelo masno tkivo na leđima

 

bio sam tako nemoćan. i sada sam. izložen i nezaštićen

 

ostaje mi samo da se zahvalim bolu

 

da se posle kukavičluka ohrabrim

 

posle malodušnosti odapnem

 

dostojan tela svakog bića

 

odan svačijoj duši

 

bez osvajanja

 

bez zavođenja

 

neprestano odan neobjašnjivom

 

lepoti koja se podaje dobroti

 

dobroti koja obožuje podavanje

 

na jezeru je sve manje ljudi a sve više pasa

 

gladni su

 

iznureni hladnoćom

 

vrane se i pre sumraka gnezde u krošnjama

 

galebovi i gnjurci ne ulaze u vodu

 

molio sam se za zdravlje

 

lečio najdaljim i najbližim

 

najdalje je isto toliko daleko koliko je najbliže blizu

 

spoljašnje je isto kao i unutrašnje

 

iskusio sam dok sam se molio i hodao

 

još mislim na mačkicu koja se sklupčala na sred puta

 

setih se i sinoćnog pauka kojeg sam ugledao u kupatilu

 

obradovao me je dok je brzo odlazio pored kade

 

filozofijom pauka i religijom mačkice

 

smo


STRUJANJE SAMOG ŽIVOTA

2174. dan
14. decembar 2010.

pada suvi sneg

 

mladi geometar proverava visinske kote na mostiću preko Topčiderskog potoka

 

grejem nos rukavicama

 

idem do grada da dam novac za Gnezdo

 

volim da zamišljam sneg kako pada po morskoj pučini

 

oslonio sam mobilni na uho. pada sneg. fijuče vetar. zvone zvona ljubavi

 

volim da  zamišljam čoveka na putu

 

čovek na putu je zov sjedinjenjenja i harmonije

 

čovek na putu je uspavanka Bogu

 

volim sve što jeste tako kako jeste

 

bez ulepšavanja i glumljenja

 

bez straha i dominiranja

 

kao neki breg

 

kao snežna prašina koju kovitla vetar

 

kao lepi siromašni dečak koji u najlon kesi nosi hleb

 

nisam našao svesku ali sam kupio biografiju Alana Tjuringa

 

levom nogom sam proklizao niz led

 

Vesna i ja smo pili kafu i pričali sat jedan

 

uživam da se slažem prožimam i poistovećujem sa nekim

 

nekoliko dana nisam razgovarao ni sa kim

 

 sada mi prija ovih sedam kilometara preda mnom

 

hodanje. ćutanje. strujanje

 

zamislio sam se i u jednom trenutku osetio kako mi se ruke njišu pored tela dok hodam

 

travke podrhtavaju na vetru

 

tramvajdžija mi je zazvonio jer sam se zagledao u ptice visoko u nebu

 

smračilo se i posivilo i sve je postalo još uzbudljivije

 

dok hodam a hladan vetar mi duva u lice osetim da sam neko kada sam niko

 

da sam nešto kada sam ništa

 

noge koračaju. ruke se njišu. srećan sam

 

bilo mi je lepo i promašio sam put

 

svakim putem se može biti na pravom putu

 

svakim putem se može skrenuti na pogrešan put

 

pala je noć. svetlucaju sestrice. moje pahuljice


SVEJA

2175. dan
15. decembar 2010.

golubovi traže hranu pod snegom

 

kada ništa ne preostane tu je radost

 

snežna

 

Božija

 

Bog

 

bez Boga ne bih bio živ

 

živ sam jer sam Bog

 

hodam jer sam Bog

 

stvaram jer sam Bog

 

pevam jer sam Bog

 

dva vrapčića u snegu

 

dva vrapčića u snegu — Bog smo

 

Ruso — Tii i ja smo Bog

 

Miroslave — ti i ja smo Bog

 

pute Bog

 

ružo Bog

 

hladno je na zemlji — toplo je pod zemljom

 

hodam — masiram nedodirnute

 

hodam — zazvonila su zvona ljubavi na jezeru

 

hodam za svakog ko je otvoren svim bićima

 

hladan kamen mi se vrlo brzo ugreje u šaci

 

kamen je sve topliji i sve mi više prija

 

kamene gadim se društvenih klasa

 

kamene gadim se svakog ko drži do društvenog ugleda i moći

 

kamene vlast je neukusna i glupa

 

kamene opozija je osvetoljubiva i ogorčena

 

ostavio sam kamen na papiru u koji sam uvio

sto dinara koje sam ostavio nepoznatoj osobi

 

zaista me je rastužilo ovih dana kada sam video kako i

meni bliski ostaju u svojim društvenim klasama zbog privilegija

 

u svojim porodicama. rasama. narodima. zemljacima. plavoj krvi. vrsti

 

retki su retki

 

retki su sve ređi

 

pupoljci

 

pupoljci jednog jedinog pupoljka

 

SVETA I SVEJA

2176. dan
16. decembar 2010.

to da ćeš Tii za samo nekoliko sati pročitati

ove reči čini od njih osamnaest novih živih bića

 

sveti incest

 

ime za sveja je Sveja

           

ime za sveti je Sveta

 

sveti Sveja i sveta Sveta

 

Sveta i Sveja su izvor besmrtnosti

 

svete lude

 

lude jedno drugome

 

ludom Božijom ljubavlju Sveta i Sveja ljube

 

počinje da duva hladan vetar

 

površina jezera se zatalasala

 

gledam jezero i mislim na ribe u njemu

 

divno je što u vodi žive ribe

 

ribe čuvaju vodu

           

ribe su lepo i dobro i plivaju i gnjuraju

 

 

plivaš

me

riblja

pesmo

 

 

riblja

pesma

je

hranljivija

od

bilo

koje

riblje

čorbe

 

 

srećan sam jer sam napisao riblju pesmu

 

hteo sam da napišem i pesmu vetra ali sam odustao jer mi je suviše hladno

 

dva štiglića su izletela iz korpe za otpatke

 

ptice gladuju

 

telom grlim duše svih bića

 

dušom ljubim um jednog jedinog bića

 

sve mi je hladnije i sve mi je lepše

 

juče sam čuo da dve hiljade ljudi u Beogradu živi na ulicama

 

to znači da u svetu najmanje tri miliona ljudi živi na ulicama

 

 

pesma

ljudi

sa

ulice

udomljuje

svako

biće

 

 

sto dinara koje sam juče ostavio na jednoj ogradi pored šetališta još niko nije uzeo

 

pevanje je svedisanje

 

 

pesma

je

matematika

lepote

 

 

pevanje je uvek i jebanje a jebanje je uvek i pevanje

 

 

jebanje

je

pesma

ljubavi

 

 

Sveta i Sveja Pupoljak


JA SAM LICE UMETNOSTI I UMETNOST LICA

2177. dan
17. decembar 2010.

kupio sam kilogram hleba i pobacao po stazi oko jezera

 

u povratku vidim da hleba više nema

 

sada treba da pobacam blaženstva

 

ugledao sam jedan veliki oblutak i tako mi se

svideo da sam ga odmah oprao u snegu i poneo

 

sinoć i jutros sam pročitao nekoliko zastrašujućih stvari o nasilju i licemerju

 

svako ko prestane da se daje drugome i svim bićima uzrok je nasilja

 

fizičko nasilje je samo posledica duševnog i duhovnog nasilja

 

duhovno nasilje nastaje zastojem u oboženju

 

duševno nasilje nastaje zastojem u ljubljenju

 

fizičko nasilje nastaje kukavičlukom gomile i neukusom jačeg

 

kamenje je jako važno

 

briga i pažljivost prema kamenju je još važnija

 

kamen koji sam poneo u Gnezdo je najveći i najteži do sada

 

radujem se da u Gnezdu pogledam lica reči koje sam izgovorio na jezeru

 

od dvadeset prve godine fotografišem moje lice

 

to je dužnost mog lica

 

žudnja lica za služenjem

 

licem se podajem svim licima

 

da licem budem dostojan lica Božijeg

 

licem da proslavim svako lice

 

mojim licem divim se licu umetnosti i umetnosti lica

 

kad kamenje vidi moje lice kamenje vidi svoje lice

 

kad biljke vide moje lice biljke vide svoje lice

 

kad životinje vide moje lice životinje vide svoje lice

 

kad duhovi prirode vide moje lice duhovi prirode vide svoje lice

 

kad ljudi vide moje lice ljudi vide svoje lice

 

kad viša inteligencija vidi moje lice viša inteligencija vidi svoje lice

 

kad Bog vidi moje lice Bog vidi svoje lice

 

kad Miroslav Mandić vidi moje lice Miroslav Mandić vidi lice Emanuela Levinasa

 

na snegu sam ispisao reč sneg i fotografisao

 

ispisao sam i reč belo na snežnoj belini

 

lice reči lice

 

kad lica svih bića vide moje lice lica svih bića vide lice svog pupoljka


66. PUT PO 33 DANA

2178. dan
18. decembar 2010.

priroda svakog bića je da je baš ono najvažnije biće svim bićima

 

ja sam reč ja

 

ja sam reč sam

 

ja sam reč priroda

 

ja sam reč svake

 

ja sam reč reči

 

ja sam reč koja

 

ja sam reč je

 

ja sam reč najvažnija

 

ja sam reč za

 

ja sam reč sve

 

ja sam reč reči

 

ja sam reč molim

 

ja sam reč Te

 

ja sam reč čuvaj

 

ja sam reč ih

           

ja sam reč u

 

ja sam reč Tvojim

 

ja sam reč nedrima

 

ja sam reč kada

 

ja sam reč ih

 

ja sam reč čitaš

 

ja sam reč ili

 

ja sam reč prevodiš

 

ja sam reč ili

 

ja sam reč živiš

 

ja sam reč jer

 

ja sam reč svaka

 

ja sam reč reč

 

ja sam reč zavisi

 

ja sam reč od

 

ja sam reč Tvoje

 

ja sam reč ljubavi


999999999999999 I 999999999999999

2180. dan
20. decembar 2010.

jedva čekam da dođe nedelja i da se odmorim

 

a onda jedva čekam ponedeljak da opet pišem crtam i hodam

 

uživam u Alanu Tjuringu i njegovoj doslovnosti i skromnosti

 

doslovnost je tako lepa reč

 

Prema mojoj definiciji, broj je izračunljiv

ako njegove decimale može da ispiše mašina.

evo to je ta mašina na kojoj pišem a koju je Tjuring tako nežno usputno prvi put pomenuo

 

Analogija je važno sredstvo pomoću kojeg

matematiku mogu da razumeju nematematičari; Tjuring

je bio neobičan po tome što je analogiju ugradio u dokaz.

obožavam analogiju

 

Iz naše perspektive, složeni simboli, za razliku od prostih, ne mogu se razlučiti

jednim pogledom ako su predugački. To je iskustveno potvrđeno. Ne možemo na

prvi pogled reći da li su 999999999999999 i 999999999999999 isti brojevi.

zbog ovih 999999999999999 i 999999999999999 Te obožavam Alane

 

najuzbudljivije najlepše najjednostavnije i najplodonosnije je misliti početkom

 

u početku je sve

 

početkom je sve

 

posle početka dolazi do rasipanja

 

gubljenja celine

 

sukoba

 

krivice

 

nostalgije

 

melanholije

 

juče sam na Vikipediji čituckao o filozofiji matetmatike

poželeo sam da ovih dana pišem inspirisan time

 

i onda sam prestao da mislim

 

samo sam se penjao ulicama

 

bio među ljudima i zgradama

 

prolazio

 

radovao se koverti koju mi je Vladimir Macura ostavio u poslastičarnci

 

ni danas nisam našao svesku za pisanje Ja sam ti je on 4

 

u povratku pored Hipodroma sam primetio kako jako uživam u ritmu hodanja

 

uživam u Požeškoj ulici

 

kad se popnem na Banovo brdo ostaje mi još kilometar do Gnezda

 

em je blizu. em je pri kraju. em je ravno

 

em je široka. em prolaze tramvaji. em ću kupiti nešto da jedem

 

em ću se uskoro istuširati. em ću opet slušati muziku

 

em brojevi pišu reči. em reči broje brojeve

 

em će me opet pevati. em ću Te opet ljubiti

 

em je važno sa kim se družimo i koga volimo

rekao je Vladeta Jerotić sinoć na televiziji

 

em me


ČETIRI HILJADE KILOMETARA PRVI PUT DRUGOG DESETOGODIŠNJEG HODANJA

2181. dan
21. decembar 2010.

danas ću na devetom kilometru načiniti četiri hiljada

kilometara Prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

 

to je 1/10 pređenog Puta pupoljka svih bića

prvi put ga spomenuh – Put pupoljka svih bića

 

daće Bog da pređem svih 40076.569 kilometara

obim Planete

 

za razliku od Prvog desetogodišnjeg hodanja

Prvi put drugo desetogodišnje hodanje je metahodanje

 

hodanje hodanja

 

muzika i matematika hodanja

 

mekše je

 

voleo bih da bude još gipkije

 

uvek me je privlačio metanivo

 

metanivo me je sačuvao u zatvoru

 

telo su mi zatvorili a um me je oslobađao

 

nisam mogao da hodam ali sam umio

 

hodanje ljubi metahodanje

 

metahodanje oslobađa hodanje

 

hodam ovde-svuda — hodam sada-zauvek

 

hodam svim bićima

 

hodanjem potvrđujem moje telo

 

metahodanjem potvrđujem telo Svemira

 

moje telo je Svemir

 

moje telo su sva bića

 

Bog

 

Prvi put drugim desetogodišnjim hodanjem

proslavljam Ružu lutanjaPrvo desetogodišnje hodanje

 

Ružom lutanja i Prvi put drugim desetogodišnjim hodanjem

najavljujem i osnivam Prvi put treće desetogodišnje hodanje

posvećeno Prvi put četvrtom desetogodišnjem hodanju i bilo kom n-ti desetogodišnjem hodanju

           

hodanjem i metahodanjem se prožimaju kretanje i mirovanje

 

sinulo je sunce i jezero se isparava

 

ljudi raskopčavaju jakne i kapute

 

načinio sam ga — 5.714.285. korak Prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

 

umiranje potvrđuje besmrtnost

 

svakim korakom

 

muzikom

 

matematikom

 

pevanjem

 

plesanjem

ovim vrapcima koji su me jako uzbudili


MATEMATIKA HODANJA — DANI MOG ŽIVOTA

2182. dan
22. decembar 2010.

jutros sam u Dane mog života upisao 3. februar dan rođenja Gertrude Stejn i

           

26. maj dan rođenja Ludviga Vitgenštajna

 

jedva čekam da idem napolje. samo još da

nacrtam 64 pupoljka pevaju pupoljku svih bića

 

u očima psa koji me je pogledao blesnula je sunčeva svetlost

 

srećan sam što su u Dane moga života ušli

dani rođenja Gertrude Stejn i Ludviga Vitgenštajna

 

sutra ću im priključiti još tri rođenja

 

stari čovek sedi na stolici sa pruženom nogom

prekrštenim šakama i zatvorenim očima. sunča svoje prelepo lice

 

zvone

 

podne ljubavi

 

sinoć sam jako uživao u stranicama o pedesetogodišnjem

Ludvigu Vitgenštajnu čiji je seminar 1939. o Osnovama

matematike posećivao dvadesetsedmogodišnji Alan Tjuring

 

hodam — plešem i pevam — mislim kako je moj život matematika

 

hodam — plešem i pevam — mislim kako je moj život muzika

 

hodam — plešem i pevam — mislim o tome da li je ikada

iko pisao o načinima na koje ljudi brišu svoje dupe posle sranja

 

reci mi kako brišeš svoje dupe i znaću sve o Tebi

 

bilo čim znam sve

 

fotografski aparat njišem u ruci i fotografišem nasumice

 

ako vežbaš vežbaš zbog sebe. na svoje zadovoljstvo a ne

zato što Tii to drugi kažu — kaže muškarac ženi sa kojom hoda

 

muzika moga života je i muzika sranja

 

nema uzvišenosti bez sranja i svega odbačenog

 

uzvišenost je uzvišena jer uzvisuje sve

 

dok sam se molio mom srcu da bude zdravlje svim

srcima pomislio sam kako nikada nisam video moje srce

Bog

 

jako je važno da stalno spomnjem srce

 

što više puta izgovorim srce srce je sve više srce

 

srce dobrote koju obožavam

 

srce bezbrižnosti koja mi prija

 

ne da sam nakupila energiju nego ne mogu Tii objasniti — kaže

žena ženi pored koje hoda. kako da ne — potvrđuje druga žena

 

dok polako vozi bicikl krupan čovek se sa uživanjem češe po svojoj kratkoj kosi

 

znam da znaš da sam malopre Tebi hteo

da pošaljem sms poruku sa rečima ljubim Te

 

čovek koji se malopre češao po kosi napravio je krug biciklom

i sada miluje po glavi jednog od pasa lutalica koji žive na jezeru

 

dvojica su sela za sto na suncu. naručila

dva piva i sad lome đevrek jedan drugome

 

znam da znaš da kad god hodam vrtlarim i hodam po Tvojoj duši

 

lepota samousavršavanja je u beskraju samousavršavanja

 

čovek čuči i orezuje ruže


MUZIKA HODANJA — MAGARAC MOJE MLADOSTI

2183. dan
23. decembar 2010.

jutros sam u Dane mog života upisao još tri datuma

 

7. april dan rođenja Bili Holidej

 

24. decembar dan rođenja Ed Rajnharda

 

28. jun dan rođenja Žan-Žak Rusoa

 

hteo sam prvo da upišem dan rođenja Majstor Ekharta ali

je poznata samo godina njegovog rođenja — 1260. i onda

sam se odlučio za Žan-Žak Rusoa zbog njegovih hodanja

 

a da mi baje ne može. to po Bogu nije — kaže jedna

od radnica koja grabuljama skuplja suvo lišće oko jezera

 

ljubi moje telo

u trenutku kad sam izgovorio ljubi moje telo zazvonila su zvona ljubavi

 

četiri dana nisam ni sa kim progovorio

 

volim da govorim kad iz mene progovori Bog

 

kad sam Bog

 

kad iz mene progovori umetnost

 

kad sam umetnost

 

umetnost govorom — govorom Bog

 

volim i da ćutim

 

da dugo ćutim

 

ćutim i sve čujem

 

u govoru je važno zaćutati. pogotovo je važno zaćutati u razgovoru

 

volim da govorim tišinom

 

da progovorim iz tišine

 

vrana gazi po vodi — nasmeših se

 

više puta sam se danas nasmešio nekom događaju

 

to je smeh podrške i odobravanja

 

smešim Tii se

 

smešim se ovoj mladoj mački koja sedi na

korpi za otpatke i s ponosom ističe svoju lepotu

 

smešim se Tvom ohmehu jer si posle prve greške već u drukoj

naslutilada sam i sreću grešku napravio zbog Tvog osmeha

 

ćutanje je dobar drug

 

sinoć sam ga u jednom trenutku jako osetio i bilo mi je lepo sa mojim drugom ćutanjem

 

ponekad dok ćutimo ćutanje progovori da bi me nasmejalo

 

na primer – vid vid Đorđa – kaže mi ćutanje

 

zatvorim oči i sunčam misli

 

u sunčanoj lopti u mojim očima sve misli postaju jedna

 

dobrota

 

ij me i pij me

Stranice