Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
416921
pupoljak
I
dolaze zvona
korak po korak
zvon po zvon
čuo sam
jedan pas je podigao glavu i zavija lajući
radnici sade novo drveće na Adi
vetar je jako jak
zatvorio sam skroz kapuljaču da me sačuva od vetra
u nekom trenutku se nagnem na desnu stranu i oslonim na vetar
još dve osobe su mi javile da im u podne zvone zvona ljubavi
ljubljenje
čuo sam joj glas
put ljubavi je put od čednosti do ljubavi
ruža ljubavi je ruža od ljubavi do čednosti
čuo sam joj glas posle četrdeset sedam godina
radost
spokoj
mir
istovetnost
sve što gledam je još lepše
sve što vidim je ljubav
usporio sam
pre pola sata sam odlučio nazvaću kada prođu podnevna zvona
zvona su zvonila
i
kada su podnevna zvona prestala
nazvao sam
imao sam tremu
bilo je kao i pre četrdest sedam godina
nekoliko puta se osmehnula
to mi je jako prijalo
na kraju sam joj rekao obradovala si me
još jednom se osmehnula
USKA STAZA
dok se spuštam niz Kirovljevu ulicu zvone mi zvona iz gornjeg džepa na jakni
iznenadila su me i ponela
zazvonila su i crkvena zvona preko puta
mislim na sedmoro ljudi kojima sada zvone podnevna zvona ljubavi
u Gnezdu sam
sam
reč
uska
je
staza
svih
bića
slušam muziku
muzika
ne
izneverava
predaje
mi
se
otvaram
joj
se
uska je staza slaganja
ne zaustavljam se
biće svih bića
me
čeka
sam
izložen
pevam
za
sve
Bog
DRUMSKI I KAFANSKI
počeo sam da plačem
to je dobro
biće mi lakše
samo da potraje
teče
nek teče i teče
da sve isteče
i tako nisam imao o čemu da pišem
plač ozdravljuje
prestao sam da plačem
nisam se isplakao
počinje da peva Henk Vilijams — ponovo počinjem da plačem
umro je u dvadeset devetoj
pevač
kamenje pored puta
autoputevi pevanja
peva Džon Li Huker
suze su sperma besmrtnosti
besmrtnost je Bog
nikada ne govorim o besmrtnosti bez Boga
besmrtnost ne postoji bez Boga
Bog je Bog
najbolji način da pišem o plakanju je da plačem
najbolji
način
da
pišem
o
pevanju
je
da
pevam
jebanje moje čuvaj me
Bože — drumski pevaču moj
Bože — kafanska pevačice moja
Bože — jezik je progovorio ljubljenjem
nikada Tii nisam rekao koliko Te volim jer je to bio način da
Te sve više i više volim. da Te ljubavlju neprestano vaskrsavam
nikada nisam plakao dok sam bio u Tebi a trebalo mi je da plačem
satima danima godinama milenijumima — da se kao dete isplačem u Tebi
dete
sam
jebem
i
plačem
jebem
plačem
plešem
pevam
obožujem
Bog
ZVONE PODNEVNA ZVONA LJUBAVI I KAŽU MI
srećan ti šezdeset prvi rođendan Miroslave
uvek je jedan čovek savest za sve ljude
volim hijerarhiju
hijerarhija je odnos svakog bića sa Bogom
među bićima nema hijerarhije
ljudi prave hijerarhiju među bićima
ljudi prave hijerarhiju i među sobom
te hijerarhije ne uvažavam
volim i predajem se jednoj jedinoj hijerarhiji između mene i Boga
Bog
komšinica koja živi dva sprata iznad mene i koju nikada nisam video mi je
zazvonila na vrata i zamolila me da barem subotom i nedeljom ujutru utišam muziku
nisam znao da nekome smetam muzikom
nikada ne bih voleo da nekome smetam
a voleo bih da muziku slušam još glasnije
ljubim Te nepomirljivo
obradovao sam se zvonima na vratima. mislio sam da si Tii
ili da me je neko posetio za rođendan. humor je baš sveprisutan
komšinica je bila ljubazna. tuga je još prisutnija
humor i tuga idu ruku pod ruku koračajući nogu pred nogu ovim jebenim svetom
postideo sam se. utišao sam muziku i pronašao jednu divnu stanicu
WFMU's Rock 'n' Soul Ichiban — Obscuro hits from the 50s & 60s
teško mi je što sam stranac ali da sam nešto drugo već bih bio mrtav
slušanje muzike je moj posao
sveta dužnost
kad Te nadleću avioni ne možeš ništa
kad automobili prave buku i zagađuju Te ne možeš ništa
kad Te izluđuje buka sa koncerata i stadiona ne možeš ništa
utišao sam Te muziko — u meni si nezajažljiva moja
postojim kao da ne postojim
ja sam Džulian Asanž (Julian Assange)
tako sam preživeo sve ove godine
živeo sam kao da nisam živeo
ljubio sam
stvarao sam
pevao sam
pevam
Bog
stvaram
Bog
ljubim
Bog
SLAVA ODANIM CIPELAMA
zvone — osmehujem se
ništa nije zauvek — kaže jedna od tri žene pored kojih prolazim na jezeru
slažem se — ništa nije zauvek — sve je zauvek
u poslednjih mesec dana razišao sam se sa dve
osobe koje su mi u prethodne dve-tri godine bile najbliže
bol Bog
sada sam potpuno sam
sam sve
Svemir
Tii
Bog
ja
ljubav
Tii
pesma
ja
razišao sam se da bih sačuvao ljubav
razišao sam se jer sam dete i ne podnosim laž
ne podnosim izdajstvo svetlosti koja je zasvetlila u odnosu
posle razlaza osećam stid
stidom čuvam svetlost osobe sa kojom sam se razišao
u odnosu u kome sam bio sve sada sam ništa
tako me sve čuva
ko hoće da me ljubi već je besmrtan
ko hoće da se takmiči sa mnom neka to ne pokušava jer me je već pobedio
i Tii koja si me izdala raduj se jer je to slava onoj koja me ne izdaje
izdajstvo je strast koja ubija seks
banalnost izdajstva
fotografisao sam duboke cipele koje sam nosio osam-devet godina
od nepromočivog materijala su
kupila mi ih je Vera Varadi
bile su odane sve dok se u subotnjem hodanju nisu dokrajčile
moćni đon se raspao. mislim da ih ni majstor Srki ne bi mogao ispendžatirati
ne znam da li da ih bacim ili sačuvam
najbolje bi bilo da ih prodam za 33 puta veću cenu od one
kojom sam ih platio iako mislim da one vrede barem 333 puta
više. a na umetničkoj sceni vrednost im ne bi mogla ići ispod 3333 puta
ljubim otpisane jer oni ispaštaju za sve ostale
za svakog otpisanog cenu mojih otpisanih cipela dižem 33333 puta u odnosu na cenu pri kupovini
u životu postoji samo Tii
u duhu samo ja
ja u životu je ništavilo
Tii u duhu je glupost
objašnjenja su nemoralna
UHAPŠEN MIROSLAV MANDIĆ
kada sam se vratio sa hodanja zatekla me je vest uhapšen Džulijan Asanž
hrabri su na strani Džulijana Asanža
pametni su na strani Džulijana Asanža
pošteni su na strani Džulijana Asanža
nesebični su na strani Džulijana Asanža
budućnost je na strani Džulijana Asanža
ime ovog vremena je Džulijan Asanž
hapšenjem Džulijana Asanža ova civilizacija je mrtva
malo znam o Džulijanu Asanžu ali je jasno da je on put
sve znam o Džulijanu Asanžu po tome ko ga optužuje i zatvara
u ovom trenutku neka novorođenčad dobijaju ime Džulijan Asanž
ptice raznose istinu Džulijana Asanža
sloboda se odaziva na ime Džulijana Asanža
životinje se spremaju da odbrane Džulijana Asanža
radosni na svojoj koži tetoviraju Džulijan Asanž
svako ko je sam je Džulijan Asanž
zamišljam mnogo mladih ljudi koji u ovim trenucima
čine svašta za ovu stvar koja se zove Džulijan Asanž
ti mladi ljudi su i savest i vođstvo ovog sveta
desetogodišnjaci spašavaju svet od korumpiranosti odraslih
novac je dete
sav novac su sva bića
banke su vlasništvo tinejdžera
autopoezis postojeće energije je u srcima mladih
dobrota i lepota su vladavina mladih
hvala Tii Džulijane Asanž jer si ustupio svoje ime za ovu odlučujuću borbu
ova borba za dobro i lepo je prava jer je
istovetna svim borbama od kada je sveta i veka
pevajuće i nejako protiv lažnog i prejakog
hvala Tii moj Džulijane Asanž — Tii si moja premila Pis Pilgrimič
ludo moja ljubim Te
pesmo
moja
ne
boj
se
ne brinite se za mene
Miroslav Mandić je Džulijan Asanž
ja sam Džulijan Asanž
KO SE NE PREDA DRUGOME ODNOSI GA SMRT
kao pre neki dan galebovi sada petnaest
gnjuraca na ogradi računajući i Tebe i mene
tiho pada topla kišica
prišao sam jezeru da gledam kako pada
zašto su kružići kiše tako lepi
neki su veći neki manji
liče na treptaje
voda se ljubi sa vodom
popeo sam se na stazu. ovde se kiša čuje. pada po suvom lišću
zvucima kiše čujem kako raste trava
gnjurac se vrti u vodi sa ribom u kljunu
malopre sam video jednog čoveka kako nešto piše na
posečenim stablima. sada vidim da je napisao ubistvo
na ovom stablu je napisao zločini! ubistvo
volim ljude koji saosećaju sa drugim bićima i bore se za njih
e pa neće moći. nema Boga — govori devojka
starijoj ženi dok nervozno otvara i zatvara kišobran
galeb nadleće vodu sa ribicom u kljunu
zatvorim oči i podignem glavu. kapi kiše me bockaju po licu
ističe prva godina prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja
lice sam hodanja
hodam licem — hodam lice
lice licu
žena je izašla iz kafića i pružila ruku da vidi da li pada kiša
hodanje volim i zbog postupnosti
svaki korak čini hodanje i nijedan se ne može preskočiti
hodanje ujedinjuje prostor i vreme
prostor hodanja prija vremenu hodanja i obrnuto
hodanjem sam zavoleo i prostor i vreme
hodanje povezuje Zemlju i Svemir jer je jedna
noga neprestano na zemlji a druga u vazduhu
po zemlji kroz vazduh
licem ljubim
idem za svaki slučaj. idem da platim račune — kaže stari
gospodin gospođi i gospodinu sa kojima šeta dok odlazi u javni wc
hodaj po mom licu
mom nosu
ko se preda drugome ljubav je oduvek i ljubi zauvek
DVADESET TREĆA I DVADESET ČETVRTA MOJA TETOVAŽA
danas ću istetovirati sliku Svemira na levoj slepoočnici
na levoj strani vrata istetoviraću reč pupoljak
biće to dvadeset treća i dvadeset četvrta tetovaža na mom telu
fotografisao sam levu stranu lica na kojoj još nema ni Svemira ni Pupoljka
kad se vratim sa jezera obrijaću se i pripremiti za tetoviranje
Svemir je najveće biće
najveće biće koje lako stane u srce svakog bića
biće svih bića
mir svih bića
Svemir svebiće
zvone zvona ljubavi — milina mi je u srcu
pupoljak na mom vratu je stvaranje Pupoljka svih bića
Pupoljak je ukupno delo Miroslava Mandića i
svako pojedinačno delo Miroslav Mandić Umetnosti
pupoljak minerala
pupoljak biljaka
pupoljak životinja
pupoljak duhova prirode
pupoljak ljudi
pupoljak više inteligencije
Bog
kad sam se popeo na brdo dunuo je jak i hladan vetar
otišao sam do moje knjižare da kupim plastične
folijice. tamo sam prvi put zatekao i ženu i muža koji su vlasnici i
prodavci. rekao sam im da su divni i ljubazni i da duhom liče jedno na drugo
uživajte jedno u drugome — rekao sam im na kraju
izašao sam iz Damirovog studjia. pada hladna
kiša i temperatura je pala za desetak stepeni
na mojoj slepoočnici ugnezdio se Svemir
plave tačkice su hram Svemira
Pupoljak mi je zapupio na vratu
kada je Damir počeo da mi tetovira Svemir. moju dvadeset
treću tetovažu video sam da mu je na ruci istetoviran broj 23
dvadeset tri je moj broj — rekao je Damir
tetovaža na slepoočnici je malkice bolela. na vratu skoro ništa nisam osetio
milina je pisati po svom telu
telo sam reči
nadam se da će od sada Svemiru biti lakše i lepše i da neće biti sam
nadam se da će sva bića od sada imati utočište u Pupoljku na mom vratu
nadam se da su Bogu mile i ove dve nove tetovaže
fotografisao sam levu stranu lica sa
tetovažama koje su još prekrivene mašću i najlonom
uživajmo jedno u drugome
posvećeno svim besplatnim svratištima
ja sam pupoljak mojih usana na tvom vratu Miroslave
NJENOM LICU BOŽIJEM
prvi hladan dan
prvi put ove godine ugledah led
na jezeru je sve bridelo od bistrine
nebo se plavilo
voda jezera se plavila
lako sam hodao
uobičajeno
mislio sam o pisanju
o tome kako me u pisanju najviše uzbuđuje zapisivanje same reči
bilo koje reči
svake reči
primerene
neprimerene
jebačke
psovačke
psovke su moja savest
svaka reč je Bog
ja sam psovač
žena neprimećenom
muž odbačenoj
lepota neprimećenih — Božija dobrota u svim stvarima
dobrota odbačenih — Božija lepota u svim bićima
u jednom tenutku sam hodao za malenim suvim listom kojeg je nosio vetar
gde si mi Tii sada — moj maleni suvi liste
ljubim vas zatvoreni
ljubim vas prezreni
ljubim vas uličari
ljubim svakoga ko u svoje telo primi smrznute
ljubim očajne
izgladnele
ljubim ženu koja sa osmehom na svoje lice
prima veliku količinu sperme mnogih muškaraca
ljubim vodu kao vodu
ljubim vodu kao oblake
ljubim vodu kao kišu
ljubim vodu kao led
ljubim vodu kao sneg
ljubim svako biće koje ispašta u borbi za prava svih bića
posvećeno Liju Sjaobu
PRIJATELJSKI PAROVI — GUŽENJE BOŽIJE
slobodo
hodam
pišem
pevam
sloboda svih bića za umetnost slobode svakog bića
sloboda svakog bića za pesmu slobode svih bića
volim Tvoje guzove
lepoto naguzi me svojoj dobroti
moljenje i zahvaljivanje
plesanje i pevanje
činjenje i bivanje
stvaranje i pevanje
parovi ljubavi
lekovitim koracima
pogledaj
samo
kako
je
svaka
reč
lepa
guzovima
guženjem
guzovi su obrazi telu
oči su obrazi duše
tabani i dlanovi su obrazi duha
naguzi mi se odana
naguzi nas zdravlje
gledaj me nevina
ljubi nas ljubavi
podatnu Te tabanam podatno
pomiluj nas svojim dlanovima Bože
tek mi se sada
PAHULJICA
kao meteoriti proleću pahuljice snega
tako i život proleti
rasprši se
nestane
kao pahulja
život pahuljica
čuvaj me u svom srcu
noćas me je iznenada jako zabolelo masno tkivo na leđima
bio sam tako nemoćan. i sada sam. izložen i nezaštićen
ostaje mi samo da se zahvalim bolu
da se posle kukavičluka ohrabrim
posle malodušnosti odapnem
dostojan tela svakog bića
odan svačijoj duši
bez osvajanja
bez zavođenja
neprestano odan neobjašnjivom
lepoti koja se podaje dobroti
dobroti koja obožuje podavanje
na jezeru je sve manje ljudi a sve više pasa
gladni su
iznureni hladnoćom
vrane se i pre sumraka gnezde u krošnjama
galebovi i gnjurci ne ulaze u vodu
molio sam se za zdravlje
lečio najdaljim i najbližim
najdalje je isto toliko daleko koliko je najbliže blizu
spoljašnje je isto kao i unutrašnje
iskusio sam dok sam se molio i hodao
još mislim na mačkicu koja se sklupčala na sred puta
setih se i sinoćnog pauka kojeg sam ugledao u kupatilu
obradovao me je dok je brzo odlazio pored kade
filozofijom pauka i religijom mačkice
smo
STRUJANJE SAMOG ŽIVOTA
pada suvi sneg
mladi geometar proverava visinske kote na mostiću preko Topčiderskog potoka
grejem nos rukavicama
idem do grada da dam novac za Gnezdo
volim da zamišljam sneg kako pada po morskoj pučini
oslonio sam mobilni na uho. pada sneg. fijuče vetar. zvone zvona ljubavi
volim da zamišljam čoveka na putu
čovek na putu je zov sjedinjenjenja i harmonije
čovek na putu je uspavanka Bogu
volim sve što jeste tako kako jeste
bez ulepšavanja i glumljenja
bez straha i dominiranja
kao neki breg
kao snežna prašina koju kovitla vetar
kao lepi siromašni dečak koji u najlon kesi nosi hleb
nisam našao svesku ali sam kupio biografiju Alana Tjuringa
levom nogom sam proklizao niz led
Vesna i ja smo pili kafu i pričali sat jedan
uživam da se slažem prožimam i poistovećujem sa nekim
nekoliko dana nisam razgovarao ni sa kim
sada mi prija ovih sedam kilometara preda mnom
hodanje. ćutanje. strujanje
zamislio sam se i u jednom trenutku osetio kako mi se ruke njišu pored tela dok hodam
travke podrhtavaju na vetru
tramvajdžija mi je zazvonio jer sam se zagledao u ptice visoko u nebu
smračilo se i posivilo i sve je postalo još uzbudljivije
dok hodam a hladan vetar mi duva u lice osetim da sam neko kada sam niko
da sam nešto kada sam ništa
noge koračaju. ruke se njišu. srećan sam
bilo mi je lepo i promašio sam put
svakim putem se može biti na pravom putu
svakim putem se može skrenuti na pogrešan put
pala je noć. svetlucaju sestrice. moje pahuljice
SVEJA
golubovi traže hranu pod snegom
kada ništa ne preostane tu je radost
snežna
Božija
Bog
bez Boga ne bih bio živ
živ sam jer sam Bog
hodam jer sam Bog
stvaram jer sam Bog
pevam jer sam Bog
dva vrapčića u snegu
dva vrapčića u snegu — Bog smo
Ruso — Tii i ja smo Bog
Miroslave — ti i ja smo Bog
pute Bog
ružo Bog
hladno je na zemlji — toplo je pod zemljom
hodam — masiram nedodirnute
hodam — zazvonila su zvona ljubavi na jezeru
hodam za svakog ko je otvoren svim bićima
hladan kamen mi se vrlo brzo ugreje u šaci
kamen je sve topliji i sve mi više prija
kamene gadim se društvenih klasa
kamene gadim se svakog ko drži do društvenog ugleda i moći
kamene vlast je neukusna i glupa
kamene opozija je osvetoljubiva i ogorčena
ostavio sam kamen na papiru u koji sam uvio
sto dinara koje sam ostavio nepoznatoj osobi
zaista me je rastužilo ovih dana kada sam video kako i
meni bliski ostaju u svojim društvenim klasama zbog privilegija
u svojim porodicama. rasama. narodima. zemljacima. plavoj krvi. vrsti
retki su retki
retki su sve ređi
pupoljci
pupoljci jednog jedinog pupoljka
SVETA I SVEJA
to da ćeš Tii za samo nekoliko sati pročitati
ove reči čini od njih osamnaest novih živih bića
sveti incest
ime za sveja je Sveja
ime za sveti je Sveta
sveti Sveja i sveta Sveta
Sveta i Sveja su izvor besmrtnosti
svete lude
lude jedno drugome
ludom Božijom ljubavlju Sveta i Sveja ljube
počinje da duva hladan vetar
površina jezera se zatalasala
gledam jezero i mislim na ribe u njemu
divno je što u vodi žive ribe
ribe čuvaju vodu
ribe su lepo i dobro i plivaju i gnjuraju
plivaš
me
riblja
pesmo
riblja
pesma
je
hranljivija
od
bilo
koje
riblje
čorbe
srećan sam jer sam napisao riblju pesmu
hteo sam da napišem i pesmu vetra ali sam odustao jer mi je suviše hladno
dva štiglića su izletela iz korpe za otpatke
ptice gladuju
telom grlim duše svih bića
dušom ljubim um jednog jedinog bića
sve mi je hladnije i sve mi je lepše
juče sam čuo da dve hiljade ljudi u Beogradu živi na ulicama
to znači da u svetu najmanje tri miliona ljudi živi na ulicama
pesma
ljudi
sa
ulice
udomljuje
svako
biće
sto dinara koje sam juče ostavio na jednoj ogradi pored šetališta još niko nije uzeo
pevanje je svedisanje
pesma
je
matematika
lepote
pevanje je uvek i jebanje a jebanje je uvek i pevanje
jebanje
je
pesma
ljubavi
Sveta i Sveja Pupoljak
JA SAM LICE UMETNOSTI I UMETNOST LICA
kupio sam kilogram hleba i pobacao po stazi oko jezera
u povratku vidim da hleba više nema
sada treba da pobacam blaženstva
ugledao sam jedan veliki oblutak i tako mi se
svideo da sam ga odmah oprao u snegu i poneo
sinoć i jutros sam pročitao nekoliko zastrašujućih stvari o nasilju i licemerju
svako ko prestane da se daje drugome i svim bićima uzrok je nasilja
fizičko nasilje je samo posledica duševnog i duhovnog nasilja
duhovno nasilje nastaje zastojem u oboženju
duševno nasilje nastaje zastojem u ljubljenju
fizičko nasilje nastaje kukavičlukom gomile i neukusom jačeg
kamenje je jako važno
briga i pažljivost prema kamenju je još važnija
kamen koji sam poneo u Gnezdo je najveći i najteži do sada
radujem se da u Gnezdu pogledam lica reči koje sam izgovorio na jezeru
od dvadeset prve godine fotografišem moje lice
to je dužnost mog lica
žudnja lica za služenjem
licem se podajem svim licima
da licem budem dostojan lica Božijeg
licem da proslavim svako lice
mojim licem divim se licu umetnosti i umetnosti lica
kad kamenje vidi moje lice kamenje vidi svoje lice
kad biljke vide moje lice biljke vide svoje lice
kad životinje vide moje lice životinje vide svoje lice
kad duhovi prirode vide moje lice duhovi prirode vide svoje lice
kad ljudi vide moje lice ljudi vide svoje lice
kad viša inteligencija vidi moje lice viša inteligencija vidi svoje lice
kad Bog vidi moje lice Bog vidi svoje lice
kad Miroslav Mandić vidi moje lice Miroslav Mandić vidi lice Emanuela Levinasa
na snegu sam ispisao reč sneg i fotografisao
ispisao sam i reč belo na snežnoj belini
lice reči lice
kad lica svih bića vide moje lice lica svih bića vide lice svog pupoljka
66. PUT PO 33 DANA
priroda svakog bića je da je baš ono najvažnije biće svim bićima
ja sam reč ja
ja sam reč sam
ja sam reč priroda
ja sam reč svake
ja sam reč reči
ja sam reč koja
ja sam reč je
ja sam reč najvažnija
ja sam reč za
ja sam reč sve
ja sam reč reči
ja sam reč molim
ja sam reč Te
ja sam reč čuvaj
ja sam reč ih
ja sam reč u
ja sam reč Tvojim
ja sam reč nedrima
ja sam reč kada
ja sam reč ih
ja sam reč čitaš
ja sam reč ili
ja sam reč prevodiš
ja sam reč ili
ja sam reč živiš
ja sam reč jer
ja sam reč svaka
ja sam reč reč
ja sam reč zavisi
ja sam reč od
ja sam reč Tvoje
ja sam reč ljubavi
999999999999999 I 999999999999999
jedva čekam da dođe nedelja i da se odmorim
a onda jedva čekam ponedeljak da opet pišem crtam i hodam
uživam u Alanu Tjuringu i njegovoj doslovnosti i skromnosti
doslovnost je tako lepa reč
Prema mojoj definiciji, broj je izračunljiv
ako njegove decimale može da ispiše mašina.
evo to je ta mašina na kojoj pišem a koju je Tjuring tako nežno usputno prvi put pomenuo
Analogija je važno sredstvo pomoću kojeg
matematiku mogu da razumeju nematematičari; Tjuring
je bio neobičan po tome što je analogiju ugradio u dokaz.
obožavam analogiju
Iz naše perspektive, složeni simboli, za razliku od prostih, ne mogu se razlučiti
jednim pogledom ako su predugački. To je iskustveno potvrđeno. Ne možemo na
prvi pogled reći da li su 999999999999999 i 999999999999999 isti brojevi.
zbog ovih 999999999999999 i 999999999999999 Te obožavam Alane
najuzbudljivije najlepše najjednostavnije i najplodonosnije je misliti početkom
u početku je sve
početkom je sve
posle početka dolazi do rasipanja
gubljenja celine
sukoba
krivice
nostalgije
melanholije
juče sam na Vikipediji čituckao o filozofiji matetmatike
poželeo sam da ovih dana pišem inspirisan time
i onda sam prestao da mislim
samo sam se penjao ulicama
bio među ljudima i zgradama
prolazio
radovao se koverti koju mi je Vladimir Macura ostavio u poslastičarnci
ni danas nisam našao svesku za pisanje Ja sam ti je on 4
u povratku pored Hipodroma sam primetio kako jako uživam u ritmu hodanja
uživam u Požeškoj ulici
kad se popnem na Banovo brdo ostaje mi još kilometar do Gnezda
em je blizu. em je pri kraju. em je ravno
em je široka. em prolaze tramvaji. em ću kupiti nešto da jedem
em ću se uskoro istuširati. em ću opet slušati muziku
em brojevi pišu reči. em reči broje brojeve
em će me opet pevati. em ću Te opet ljubiti
em je važno sa kim se družimo i koga volimo
rekao je Vladeta Jerotić sinoć na televiziji
em me
ČETIRI HILJADE KILOMETARA PRVI PUT DRUGOG DESETOGODIŠNJEG HODANJA
danas ću na devetom kilometru načiniti četiri hiljada
kilometara Prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja
to je 1/10 pređenog Puta pupoljka svih bića
prvi put ga spomenuh – Put pupoljka svih bića
daće Bog da pređem svih 40076.569 kilometara
obim Planete
za razliku od Prvog desetogodišnjeg hodanja
Prvi put drugo desetogodišnje hodanje je metahodanje
hodanje hodanja
muzika i matematika hodanja
mekše je
voleo bih da bude još gipkije
uvek me je privlačio metanivo
metanivo me je sačuvao u zatvoru
telo su mi zatvorili a um me je oslobađao
nisam mogao da hodam ali sam umio
hodanje ljubi metahodanje
metahodanje oslobađa hodanje
hodam ovde-svuda — hodam sada-zauvek
hodam svim bićima
hodanjem potvrđujem moje telo
metahodanjem potvrđujem telo Svemira
moje telo je Svemir
moje telo su sva bića
Bog
Prvi put drugim desetogodišnjim hodanjem
proslavljam Ružu lutanja — Prvo desetogodišnje hodanje
Ružom lutanja i Prvi put drugim desetogodišnjim hodanjem
najavljujem i osnivam Prvi put treće desetogodišnje hodanje
posvećeno Prvi put četvrtom desetogodišnjem hodanju i bilo kom n-ti desetogodišnjem hodanju
hodanjem i metahodanjem se prožimaju kretanje i mirovanje
sinulo je sunce i jezero se isparava
ljudi raskopčavaju jakne i kapute
načinio sam ga — 5.714.285. korak Prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja
umiranje potvrđuje besmrtnost
svakim korakom
muzikom
matematikom
pevanjem
plesanjem
ovim vrapcima koji su me jako uzbudili
MATEMATIKA HODANJA — DANI MOG ŽIVOTA
jutros sam u Dane mog života upisao 3. februar dan rođenja Gertrude Stejn i
26. maj dan rođenja Ludviga Vitgenštajna
jedva čekam da idem napolje. samo još da
nacrtam 64 pupoljka pevaju pupoljku svih bića
u očima psa koji me je pogledao blesnula je sunčeva svetlost
srećan sam što su u Dane moga života ušli
dani rođenja Gertrude Stejn i Ludviga Vitgenštajna
sutra ću im priključiti još tri rođenja
stari čovek sedi na stolici sa pruženom nogom
prekrštenim šakama i zatvorenim očima. sunča svoje prelepo lice
zvone
podne ljubavi
sinoć sam jako uživao u stranicama o pedesetogodišnjem
Ludvigu Vitgenštajnu čiji je seminar 1939. o Osnovama
matematike posećivao dvadesetsedmogodišnji Alan Tjuring
hodam — plešem i pevam — mislim kako je moj život matematika
hodam — plešem i pevam — mislim kako je moj život muzika
hodam — plešem i pevam — mislim o tome da li je ikada
iko pisao o načinima na koje ljudi brišu svoje dupe posle sranja
reci mi kako brišeš svoje dupe i znaću sve o Tebi
bilo čim znam sve
fotografski aparat njišem u ruci i fotografišem nasumice
ako vežbaš vežbaš zbog sebe. na svoje zadovoljstvo a ne
zato što Tii to drugi kažu — kaže muškarac ženi sa kojom hoda
muzika moga života je i muzika sranja
nema uzvišenosti bez sranja i svega odbačenog
uzvišenost je uzvišena jer uzvisuje sve
dok sam se molio mom srcu da bude zdravlje svim
srcima pomislio sam kako nikada nisam video moje srce
Bog
jako je važno da stalno spomnjem srce
što više puta izgovorim srce srce je sve više srce
srce dobrote koju obožavam
srce bezbrižnosti koja mi prija
ne da sam nakupila energiju nego ne mogu Tii objasniti — kaže
žena ženi pored koje hoda. kako da ne — potvrđuje druga žena
dok polako vozi bicikl krupan čovek se sa uživanjem češe po svojoj kratkoj kosi
znam da znaš da sam malopre Tebi hteo
da pošaljem sms poruku sa rečima ljubim Te
čovek koji se malopre češao po kosi napravio je krug biciklom
i sada miluje po glavi jednog od pasa lutalica koji žive na jezeru
dvojica su sela za sto na suncu. naručila
dva piva i sad lome đevrek jedan drugome
znam da znaš da kad god hodam vrtlarim i hodam po Tvojoj duši
lepota samousavršavanja je u beskraju samousavršavanja
čovek čuči i orezuje ruže
MUZIKA HODANJA — MAGARAC MOJE MLADOSTI
jutros sam u Dane mog života upisao još tri datuma
7. april dan rođenja Bili Holidej
24. decembar dan rođenja Ed Rajnharda
28. jun dan rođenja Žan-Žak Rusoa
hteo sam prvo da upišem dan rođenja Majstor Ekharta ali
je poznata samo godina njegovog rođenja — 1260. i onda
sam se odlučio za Žan-Žak Rusoa zbog njegovih hodanja
a da mi baje ne može. to po Bogu nije — kaže jedna
od radnica koja grabuljama skuplja suvo lišće oko jezera
ljubi moje telo
u trenutku kad sam izgovorio ljubi moje telo zazvonila su zvona ljubavi
četiri dana nisam ni sa kim progovorio
volim da govorim kad iz mene progovori Bog
kad sam Bog
kad iz mene progovori umetnost
kad sam umetnost
umetnost govorom — govorom Bog
volim i da ćutim
da dugo ćutim
ćutim i sve čujem
u govoru je važno zaćutati. pogotovo je važno zaćutati u razgovoru
volim da govorim tišinom
da progovorim iz tišine
vrana gazi po vodi — nasmeših se
više puta sam se danas nasmešio nekom događaju
to je smeh podrške i odobravanja
smešim Tii se
smešim se ovoj mladoj mački koja sedi na
korpi za otpatke i s ponosom ističe svoju lepotu
smešim se Tvom ohmehu jer si posle prve greške već u drukoj
naslutilada sam i sreću grešku napravio zbog Tvog osmeha
ćutanje je dobar drug
sinoć sam ga u jednom trenutku jako osetio i bilo mi je lepo sa mojim drugom ćutanjem
ponekad dok ćutimo ćutanje progovori da bi me nasmejalo
na primer – vid vid Đorđa – kaže mi ćutanje
zatvorim oči i sunčam misli
u sunčanoj lopti u mojim očima sve misli postaju jedna
dobrota
ij me i pij me