Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
416923
pupoljak
PRVE VISIBABE ILI VERTIKALNO PISANJE KOJE PRVI PUT POMENUH
bake prodaju prve visibabe na ulici
noćas sam nazebao od sve hladnijeg zida pored kojeg spavam
svaki dan neka tegoba
slava Tvoja Bože
krenuo sam na hodanje sa novim naočarima
odlične su za televiziju ali sam na ulici osećao kao da sam se smanjio
prošle naočare su me činile višim
sat jedan sam se mučio
bio sam utučen
nosio sam svoje breme
pomisao da ponovo idem kod optičara me je dodatno opterećivala
onda sam skinuo naočare i imao sam doživljaj da sam poleteo
odlučio sam da ih ne nosim na ulici
ipak sam svratio kod optičara i on ih je izgleda popravio
u svakom slučaju bio je ljubazan a to mi uvek najviše znači
tegobe su tehnika
vežbe samospoznavanja
bolovi i tegobe me upojedinjuju i usmrćuju
mrtav sam sve dok bolovi i tegobe ne postanu deo celine
evo od sinoć i bol prostate
i današnje visibabe
i bake
veličanstveno
Fransoa Vijon
nepropadljivi duh peva o propadljivosti
brini
o
meni
preporodićeš
se
ljubi
me
i
nikad
nećeš
umreti
potvrdi
moje
pevanje
stvaranje
i
hodanje
i
proslavićeš
se
ja sam jedno
ja sam Tii si ja
jedno
sve
jedno
je
sve
sve ja sve
sve
skromnost
tronutost
ja
s a m
ti
si
ja
ODLAGANJE
već suviše dugo mislim kako da počnem prvo blaženstvo
i zato je bolje da odmah počnem da ne bih više mislio
upravo sam čuo da je ovih dana otišla i majka Slavka Bogdanovića
vlat
lepa žena mi je rekla da mi se odvezala pertla na levoj cipeli
kada mi se pertla odvezala drugi put danas hteo sam to da napišem
ali sam odustao. kada mi se odvezala treći put i onda sam pomislio da
to napišem ali sam i tada odustao. sada pišem o tome zbog ove žene
i odsustvo radosti čini radost
Tvoje odsustvo čini Tvoje prisustvo
sunce me je ogrejalo i sklopilo mi oči
dok sam fotografisao ovog uličnog psa video sam u
njegovim očima mnogo mnogo veću tugu nego što je moja
neprestano mislim o tužnom psu
pas vlat
prostor čeka našu ljubav
piše na jednom od grafita kod Hipodroma
ima li zime — pita me mladi Rom. nema. a kod
Tebe — pitam i ja njega. evo činim sve šta mogu
evo i ja činim sve šta mogu
naginjem se ka ekranu
dodirujem ekransku svetlost
beli se belina po kojoj pišem
nešto tako staro a zauvek mlado ispisuje ove reči po elektronskoj hartiji
rečima prenosim lepotu reči
rečima prenosim umetnost prenošenja reči
rečima sam tužni pas
rečima sam Rom koji pokušava da uradi sve što može
rečima sam majka Slavka Bogdanovića
rečima sam tako nešto beketovski
valzerovski
Željko Radić
elektronsko pismo Željka Radića mi je ugrejalo srce
ohrabrilo
vlat
sutra ću od tog pisma napraviti blaženstva
odlažem
odlaganje užitka je umetnost prisutnosti
odmah
MUGEN NOVAC — BESKRAJ NOVAC
dragi naš Miroslave
hvala ti pre svega na zdravici i lepom
pozdravu u Novoj godini
mi smo se nedavno vratili iz Japana
gde smo 17-og decembra
hodali Bašovim stazama
u malom mestu Kurobane
i posvetili ovo hodanje tebi
i time ti poželeli sreću u Novoj godini
Natsu yama ni
ashida o ogamu
kadode kana
Letnja planina
Molim se drvenim klompama
Pred odlazak
napisao je Bašo negde
uz ove staze u leto 1689.
bilo nam je jako drago
kada smo pročitali da je
živeo
hodao
i
stvarao
podržan novcem brojnih prijatelja
u poslednja tri meseca
prošle godine smo sakupili
187 dolara i 40 centi
prosledićemo novac početkom februara
uključujući i januarski deo
koji još prikupljamo
a i novi kalendar za
Mugen novac
u 2011. je tu!
ljubimo te
fotografijama kalendara
i Bašove staze
Yasuka tvoja + tvoj Željko
NEUGLEDNA UZVIŠENOST OČARAVAJUĆEG
dole niz Požešku ulicu
tri dečaka imitiraju šepanje i valjaju se od smeha
kontrolori sa žutim obeležjima prelaze na drugu stranu ulice
crni mršavi konj siromaha
oko drveta gomila preostalog snega
starija sestra nosi ruksak mlađoj
masan papir bačen posle pojedenog sendviča
ledena čarolija u oluku
pokidana žica na zapuštenim prozorima
gde god pogledam ugledam rđu
pepeo protiv poledice
gromuljice leda u barici
mahovina zabatnog zida
prozorska stakla ofarbana u belo
zadah alkohola čoveka koji se spušta Visokom ulicom
plastična posuda sa mlekom za ulične mačke
veliki suvi list platana na betonskoj stazi
grančica
podignuti rep psa
parčence drveta neugledno kao i mnogo toga što čini lepotu sveta
uzvišena očaravajuća neuglednost
vetar ponese mali suvi list
broj 113 otisnut u betonskom stubu
iz okrnjenog armiranog betona viri armatura
žuto zeleno braon sedište klackalice
preostali sneg na zelenoj gvozdenoj ljuljašci
kanapom povezan ružin grm
žuti metalni stub izvaljen iz meke vlažne zemlje
vodeni talasi se prelivaju preko zaleđenog dela jezera
žena u crvenoj jakni se leđima oslonila na veliko drvo
vlažan budžak dvorišta prepun nepotrebno-potrebnih stvari
tanki tragovi vode slivaju se kao zmijice
do pola dogorelo drvce šibice
zarđala izgužvana konzerva
očaravajuća neuglednost uzvišenog
UKUS DEVOJČICE
okrenuo sam se za jednom lepom ženom
ali me je iznenadilo to što se i ona okrenula pa sam u
deliću sekunde izgubio ravnotežu i strmeknuo se koliko sam dug
da li ste se izlomili — pitala me je stara žena koja se penjala po kosini
na kojoj sam proklizao. nisam — odgovorio sam joj. dobro ste prošli
dodala je. izvinite što sam vas uplašio — rekao sam joj dok sam ustajao
klizavo je. video sam kako ste pali — rekao
mi je mladi čistač ulica posle stotinu metara
nisam se povredio jedino sam malo ogulio šake na oštrom ledenom snegu
neverovatno je to kako se sve promeni u deliću sekunde
juče sam čuo za predivnu mudru staricu koja je ostavila svu svoju
ušteđevinu ljudima koji su prema njoj bili ljubazni u svakodnevnom životu
razorna jednostavnost
o
p
č
i
nj
a
v
a
j
u
ć
a
l
e
p
o
t
a
p
e
v
a
nj
a
milujem Tii srce
osnažujem jetru
živote budi dostojan pevanja
pevanje je molitva
molitva vaskrsenja
svih bića svim bićima
ljubav za sva bića vaskrsava svako biće
umetnik svega u svakom biću
pesnik bića u svim bićima
hodač
strmekivač
nežnost Tvog smeha
podrhtava Tii stomak. drhte grudi
čula besmrtnosti neguju smrtna čula
plave žilice na Tvojim butinama i grudima
posvećenje je nadrazumsko
ukus samoće ujedinjuje sva bića
devojčica gleda dečaka koji stoji na obali jezera i gleda u vodu
uzbuđen sam Tvojim uzbuđenjima mnome
svi za jednog jedan za sve pobeđuje bilo koga i bilo šta
svi za jednog jedan za sve gubi posle velikih pobeda ako ne
sazna ili zaboravlja da je Svi Za Jednog Jedan Za Sve ime Boga
gladna je ljubav
žedna je odanost
zalogaji me
gutljaj
2222
dve
hiljade
dvesta
dvadeset
drugi
dan
pevanja
knjige
miroslav
mandić
zahvalnosti zahvalnosti zahvalnosti
ka 3333. danu
ka 4444. danu
lepota brojeva
u subotu sam na ulici kupio knjigu o numerologiji i u njoj
video da je broj 12.960.000 broj Univerzuma ili Platonov broj
knjiga Miroslav Mandić je mali Univerzum jer
svakog dana pišem jedno od njegovih 129.600 blaženstava
brojevi nastaju u izdašnoj toplini dobrih duša
evo jedne divne priče o devetogodišnjem dečaku
Deca izgovaraju mudre reči barem onoliko često koliko i naučnici. Naziv „googol“ je
izmislilo dete (Dr. Kasnerov devetogodišnji nećak) koga su pitali da smisli ime za veoma
veliki broj, odnosno 1 sa sto nula iza. On je bio sasvim siguran da to nije beskrajan broj,
pa stoga i podjednako siguran da mora imati ime. U isto vreme kada je predložio
„googol“ dao je ime još većem broju: „Googolplex“. Googolplex je veći od googol-a, ali je
ipak konačan, kako je pronalazač imena brzo napomenuo. Sugerisao je da bi googolplex
trebalo da bude 1 iza kojeg bi se stavljalo onoliko nula dok vam ne dosadi. Ovo je opis
onoga što bi se desilo kada bi neko zaista pokušao da napiše googolplex, ali različitim
ljudima u različito vreme dosadi i ne može se reći da je Karnera bolji matematičar od
Dr. Ajnštajna, samo zato što je izdržljiviji. U tom slučaju googolplex je određen, konačan
broj, sa onolikim brojem nula nakon 1 čiji je broj nula googol (10googol). Googolplex
je mnogo veći od googol-a. Stećićete neku predstavu o ovom veoma velikom, ali
konačnom broju na osnovu činjenice da ne bi bilo dovoljno mesta da se napiše ako
biste otišli do najdalje zvezde, prošli kroz sve nebule i sve vreme ispisivali nule.
od sada ću svaki put kada odem nešto da pretražujem na
Guglu pomisliti i na devetogodišnjeg dečaka Miltona Sirotu
vratio sam se sa hodanja smrznut. bilo je jako hladno. samo sam hodao
hteo sam da mislim o devetogodišnjem dečaku koji je
izmislio reč gugol ali sam samo prolazio kroz hladnoću
pomislio sam da sa jednim štapićem i sto kamenčića ispišem broj gugol
možda drugi put kad budem poželeo da uživam u lepoti broja na zemlji
sve se belelo od inja
nikada nisam mnogo učio o brojevima
samo ih volim
stvaram
pevam
hodam
nikada nisam mnogo čitao o rečima
samo ih ljubim
pevam
stvaram
hodam
nikada nisam mnogo slušao o hodanjima
samo ih plešem
hodam
stvaram
pevam
nikada nisam bio ono što sada jesam — 2222. dan pisanja Malog Univerzuma
beskrajna nežnost pupoljka
10 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000