Bog Miroslav Mandić Bog

peva srna

 

srna sam

 

peva ja

 

ja sam

 

leptir

 

drugi leptir

 

pčela na plavom cvetu

 

bubice su izašle. muve poletele

 

strpljenje ljubim Te

 

strpljenje molim Te pomozi mi

 

zatvorim oči

 

dremam

 

vetar me ponese u stranu

 

miriše topla zemlja

 

dobro dete mi daje snagu

 

pesma začinje biće

 

pesma biće

 

pevanje bićevanje

 

majstor Srki zaključava svoju obućarsku radnju Srki

 

siromašni čovek gleda u račun za ono što nosi u dve najlon kese

 

dobrota privlači sva bića

 

baka sa blaženim osmehon nosi unuka zaspalog na njenom ramenu

 

dve zagrljene frizerke sede u osunčanom izlogu čekajući novu mušteriju

 

siromašna devojčica hoda u patikama nekoliko brojeva većim od njenog

 

siromaštvo

 

uzor

 

samožrtvovanje

 

zora uzora

 

jedan jedini je odgovor

 

ime mu je tako lepo

 

odgovor

 

je

 

odgovornost

 

dok ujutru ljubim čuvarkuće i kaktus već nekoliko dana čujem gugutke

 

desetogodišnji dečak hteo je da pretrči ulicu dok je bilo crveno ali je auto

krenuo i on je na sreću na vreme zastao. uplašio se ali se još više postideo

 

samo debili se kurče kad piju — kaže četrnaestogodišnjak drugoj dvojici

 

lepo crtaš — rekao sam sedmogodišnjoj devojčici koja

kredom crta po asfaltu. nasmešila se. jako me obradovala

 

da mi je neko u mladosti ponudio nekoliko osnovnih puteva

kojima bih mogao krenuti najviše bi mi se svideo ovaj kojim sam išao

ali bih tada od njega odustao jer bi mi se činio nemogućim iako najprivlačnijim

 

vetar mi leluja otkopčanu somotsku crvenu košulju — to je taj put

 

sa svim teškoćama koje sam živeo i živim ponavljam rečenicu Nikole Tesle

ceo svoj dugi vek proveo sаm u zаnosu. to je bio izvor moje sreće

 

ne treba da trpiš te ludorije — kaže stariji Ciga mlađem

 

hodam polako

 

nemam vremena da nemam vremena

 

jasnost

 

javstvenost

 

jasne reči javstva

 

hodati svaki dan trinaest kilometara nije teško ali bogme nije ni lako

 

napisati svaki dan 33 blaženstva nije uopšte teško ali je bogme skoro nemoguće

 

mislim na monahe u pustinjama — postidim se

 

mislim na decu u rudnicima — postidim se

 

mislim na konje — postidim se

 

čovek sedi na klupi i piše. plavom štipaljkom je zakačio papir za karton. pre nego što

nešto zapiše maše rukama. u prolazu vidim sitni rukopis ispisan u pravilnim redovima

 

već sam napisao kako se sve više stidim ali se od tada još više stidim

 

što nije voda za piće — kuka mlađa devojčica koja je

ugledala da na česmi koja bogato curi piše voda nije za piće

 

ugledao sam jedan oblutak na putu i osetio da mi je zbog njega lepo

 

kamenje — cveće na putu

 

 sve što postoji i jeste samo vrsta kamenja

 

dok hodam po ovoj zemlji sa tragovima malog

rovokopača osetim ovde sam kao da sam bilo gde u svetu 

 

ceo svet je tu gde sam ja a tamo su granice novac i pasoši

 

bez granica novca i pasoša bih bio svuda ovako je svuda ovde

 

pete su mi od umora napete

 

bolne

 

 

pete

svete

svepete

pete

pete

napete

 

 

dok u kasnom popodnevu snagom koja mi je

preostala ljubim preostalost opet čujem gugutke

 

na leto sledeće godine proći će sedam gladnih godina

 

 

a

dotle

a

posle

 

 

devetnaest godina od kako je otišla Kaja

 

Kaja

Majka

Božija

 

šesti dan kako cvetaju pupoljci knjige Ja sam ti si ja

 

kad zazvone zvona podnevne ljubavi pišem pesmu-pupoljak

 

podnevna ljubav — podnevne pesme

 

pesme podavanja ljubavi

 

bolna krsta

 

bolne Ahilove tetive

 

bolne pete

 

mislim na devojku koja je danas ozarenog lica zagledala ljude na jezeru

 

ozarenost skrušenih

 

očaravajuća lepota ostavljenih

 

usne na krstima

 

pišem za kičmu

 

vijugajući

 

kičmoliko

 

kičmenim zdravljem svim bićima

 

 

        k        

i

č

m

k   i   č  m   o   m  č   i   k

m

č

i

k

 

 

samoohrabrenje

 

samoizlečenje

 

samokoliko-svekolikom

 

misteriozni stranac ulazi u grad

 

 

željena

pesma

sam

baš

ja

 

 

ja

je

najlepša

pesma

 

 

ja

je

najpevljivije

pevanje

 

 

16:16h

jedno drugom je sve

 

mudre izreke izriču se same

 

 

peva

ljubi pesma ljubi

peva

 

 

Kaja moja majka nije najlepša mama

 

Kaja moja majka nije moja mama

 

Kaja moja majka je majka svim bićima

Tvoja Kaja

 

maslačak

 

devojčica Bogorodica

Kajarodica

 

ovo 64246. blaženstvo je 555. blaženstvo do sredine knjige

 

venčanje malog i velikog

 

harmonija očiglednog i neshvatljivog

 

slaganje povlašćenih i odbačenih

 

revolucija čednošću

 

strahovita potreba da se nekom javim ali nemam kome

 

niko su planine

 

niko su bistri potoci

 

niko je svemirska prašina

 

niko je sve je niko

 

niko reči

 

niko svetlosti

 

niko izvor svega

 

niko jedno nejedinstvenog

 

niko sve nekom

 

neko

 

ja

 

 

neko

niko ja neko

niko

 

 

niko lepote

 

neko dobrote

 

srna

 

crvendać

 

sva sela

 

sva sela svih gradova

 

sva sela svih umova

 

selo okeana i vetrova

 

selo svetlosti i Svemira

 

selo jednog jedinog srca

 

grad jednog jedinog uma

 

more dođi da se kupamo

 

autonomija

 

autobiografija

 

autoodanosti da li neko može da Tii bude odan makar jednu sekundu

 

dok sam fotografisao magnoliju jedna

gugutka je doletela na žicu da vidi o čemu je tu reč

 

budi mi sve — ja sam Tvoja ljubav

 

beda — ne. siromaštvo — da da da

 

inferiornost — ne. smirenje — da da da

 

superiornost — ne. zanos — da da da

 

čekam

 

prste obe šake sam oslonio na sto

 

gledam u ekran

 

mislim o stvarima koje sam čuo na televiziji

 

na devojčicu koja je oslonjena na izlazna vrata samoposluge lizala sladoled

 

na prodavnicu za siromašne ljude

 

najređu hrabrost — hrabrost u miru

 

nejređe saosećanje — saosećanje u sreći

 

solidarnost u katastrofama

 

plavog prosjaka

 

miris ražanog hleba

 

skuvanom povrću ću dodati bešamel iako ne znam šta je to bešamel

 

jutros sam nežno mislio na sveto neznanje

 

nikada do sada nisam osetio lepše znanje od svetog neznanja

 

setio sam se kako sam se u dvadeset šestoj godini zgadio nad

mojim godinama i kako sam doneo odluku da krenem ka novoj nevinosti

 

joj kako je to bilo spasonosno

 

idem da napravim taj bešamel

 

dok sam pravio bešamel — ako je to uopšte bešamel — setio sam

se jutrošnjih misli o predivnom ljudskom iskustvu čist račun duga ljubav

 

hoćeš dugu ljubav — imaj čist račun

 

ljudi mnogo više podvaljuju ljubavlju nego novcem

 

kad ljubav nestane preostaje samo novac

 

zato je novac tako surovo precizan

 

jedna trećina novca je ljubav

 

plavi prosjak prosi plavi novac

 

plavi novac je poklonjenje novca ljubavi

 

ime plavog prosjaka je Jasamtisija

 

sve više me uzbuđuju stari ljudi jer u njihovoj nemoći vidim devojčice i dečake

tek probuđenu seksualnost

 

veličinu i lepotu starog drveća

već večnost svih bića

radujem se jer ću danas pisati o mojoj zavisti

 

od sinoć o tome mislim

 

pokrenule su me ove reči

 

ljudi ogovaraju jedni druge ili iz zavisti, ili što su

sami kao oni koje ogovaraju. u prvom slučaju, oni koje

 ogovaramo, jednostavno su pametniji, lepši, bogatiji ili u

svemu bolji od ogovarača; u drugom slučaju, tipične projekcije

ogovaramo druge ljude zbog onih njihovih individualnih osobenosti

koje i sami nosimo u svome skrivenom biću, a koje nam smetaju, kojih

se čak i stidimo, a da toga nismo nikako ili smo nedovoljno svesni

Vladeta Jerotić u knjizi Učenje Svetog Isaka Sirina i naše vreme

 

Ogovaranje rađa ogovaranje. Blagosiljanje rađa blagosiljanje.

Isak Sirin

 

idem na jezero i mislim o mojoj zavisti

 

radujem se da pišem o tome da bi zavist iz mene izašla ali i da ne bi ušla u bilo koga

 

saosećam sa Tobom i Tvojom zavišću

 

pre nego što sam izašao napolje na jednom papiru napisao sam

reči Vladete Jerotića koje ću ostaviti slučajnom prolazniku na jezeru

nisam to uradio zbog onog što će uslediti

 

zavist osećam kad god nisam

 

kad jesam samo jesam

 

Jesam Bog

 

Jesam nikom ne zavidi

 

zavist su govna

 

govna nisu loša. to je njihova priroda. ako ih

ostavim tamo gde treba ili ih preradim ona hrane sam život

 

problem nastaje kad počnem da jedem sopstvena govna

 

još veći problem je ako mojim govnima počnem da hranim drugog

 

zavisti moja preobrati se u Jesama

 

 Jesame hrani i napoji svako biće sa jesam

 

kada jesam ne samo da lako pristajem da je drugi

pametniji, lepši, bogatiji ili u svemu bolji nego se tome i radujem

 

zavidim kad sam pasivan

 

zavidim kad sam lenj i kad gubim veru u moje delo

 

zavidim kada zaboravim kome i čemu sam dao život

 

zavidim kada se uplašim smrti

 

zavidim kad ne saosećam sa pametnijima, lepšima

bogatijima ili u svemu boljima i žrtvom koju oni podnose da bi to bili

 

zavidim kad se uplašim mojih zanosa

 

zavidim kad zaboravim da sam najbolji

 

zavidim kad zaboravim da je samo Bog najbolji i da sam ja Bog

 

današnja blaženstva posvećujem političkim zatvorenicima i svima koji su nedužni osuđeni

 

današnja blaženstva posvećujem i pametnijim, lepšim, bogatijim ili

u svemu boljim jer trpe zavist ljudi i jer saosećam sa njihovom zavišću

 

još ne mogu da se smirim... kada sam na kraju jezera završio fotografisanje

lica jedna mlada žena me je fotografisala prilazeći. pomislio sam da je to neko ko me

poznaje. kada je došla do mene besno je rekla vi ste nas fotografisali sada ću ja vas. to

je za policiju. potpuno me je zatekla i uplašila. rekao sam joj da pogleda šta je u mom

fotoaparatu. pogledala je i videla da nema fotografija na kojima je ona. rekao sam da

mogu da zamislim da sam je uznemirio jer fotografišem ali i da je ona mene

uznemirila i da bi bilo lepo da se izvini sad kad je videla da nisam nju

fotografisao. da se izvinim. pa to je strašno što vi radite — rekla je

Bog

 

za stolom sam pogledao sve fotografije i zaista nije bilo nje

njoj i starijoj ženi sa kojom je gurala kolica se učinilo da sam ih

fotografisao dok sam fotografisao papir sa rečima Vladete Jerotića

čednost Pupoljka umetnosti

 

m

mu

muk

muza

muka

muzika

muka

muza

muk

mu

m

od propupelih voćaka zaista zastaje dah

 

nervira me narod — kaže čuveni Džo bagerista

čoveku koji ga je zaustavio. prošlog leta isteram tri bagera

na Slaviju a naroda ni ovoliko. narod voli da trpi. blesav je narod

 

pomislio sam da Tii kažem molim Te Bože ne ostavljaj me

nikada. a onda sam osetio da Tii niti želiš niti možeš da ostaviš

bilo koje biće. bića ostavljaju Tebe a misle da si ih Tii ostavio

 

ljudi se boje Boga jer ako ga osete slute da će Bog biti Bog

 

Bog u njima samima

 

miris ringlova na početku Visoke ulice mi otvara mozak

 

... a u mladosti — pita mlada žena jako starog krezubavog

mršavog čoveka. u mladosti smo prkosili jedno drugom...

 

crtež Dobrog hodača se ovlažio od znoja pa se hamer iskrivio

 

jako sam umoran

 

gladan

 

Ahilove tetive i pete su mi prepune napora

 

istežem krsta

 

stiskam vilicu

 

žedan

 

otvoriću flašu vode

 

baš mi je prijala voda

 

 čekaju me skuvani – jedna cvekla jedan

krompir jedan luk jedna šargarepa i malo kupusa

 

 

pomaže mi Lajtin Hopkins. jako uživam u njegovom glasu

 

kružim ramenima

 

istežem kičmu

 

krckaju pršljenovi

 

nežno mislim na nerve

 

posle ručka ću izmasirati pete i Ahilove tetive

 

leći ću i čitati Belog očnjaka Džek Londona

 

posle nekoliko puta sklopljenih očiju zatvoriću knjigu

 

kao dete ću zaspati u naručju umora

 

posle sat jedan ću ustati. skuvaću čaj za prostatu

opet ću izmasirati pete i izaći u kratku šetnju

 

uključiću Pupa. slušaću muziku. daunlodovaću

Violetinu lekturu ovih blaženstava i Ivanin prevod na engleski

 

staviću blaženstva i fotografije na sajt

 

isključiću Pupa. uključiću televizor i crtaću Brojeve

 

oko jedanaest-dvanaest ću leći u krevet i ponovo čitati

 

ugasiću svetlo

 

otići ću