Bog Miroslav Mandić Bog

ko je osetio ljubav prosjaka moj je istomišljenik

 

ko se uplašio ali nije odustao moj je saveznik

 

ko je od bilo koje celine napravio lek moj je iscelitelj

 

ko je od bilo koga napravio pesmu moja je pesma

 

ko se usudio i uputio moj je saputnik

 

ko oseti ovu nežnost moja je nežnost

 

ko je more moje je more

 

ko svako šta preobražava u ko moj je učitelj

 

ko je ništa moje je sve

 

 

ko

je

bog

moje

je

ja

 

 

seks sreće je u sreći svih bića

 

sreća seksa je u svakom biću

 

radost sunca

 

radost gravitacije

 

poklanjam Tii se Silo zemljine teže

 

poklanjam se prstima koji pišu

 

poklanjam se prosjacima

 

poklanjam se kolenopoklonjenju

 

čudu dobrote

 

početku rada na drugoj verziji osme knjige Miroslav Mandić koja se zove Miroslav

slede

Miroslav M

Miroslav Ma

Miroslav Man

Miroslav Mand

Miroslav Mandi

Miroslav Mandić

 

zovem se Čekam Te

 

zovem se Svetlosna Godina

 

zovem se Na Kolenima Te Molim Ne Odustaj Voljeno

 

samo je zamisli

 

prelepu i harmoničnu

 

svakodnevnu i slavljeničku

 

ničiju i svačiju

 

Silu zemljine teže u poslušanju Sili svemirske teže

 

harmonija je služenje celine

 

smirenje je ljubljenje najmanjeg delića

 

zanos je venčanje Služenja i Ljubljenja

hodanje

 

ruža

pesma

 

pupoljak

putić

 

noćas me je celu noć blago boleo stomak

 

služim

 

lelujam

 

vijugam

 

kružim

 

svakim blaženstvom plaćam unapred

 

sve za čim žudim u blaženstvu ljubim

 

žuđenjem se poklanjam nežuđenju

 

poklanjam se poklonjenjima

 

zavetima

 

dvema nepoznatim devojkama koje su mi oprale noge

 

jedna dok sam 1973. obilazio manastire u Srbiji

 

druga na morskoj obali 1984. dok sam bio na Hodanju za Poeziju

 

bića čine čuda za druga bića

 

život su latice

 

ružine latice ljubljenja

 

neprestano jebanje neprestanog pupljenja

 

sve više uživam u kosmičkom brujanju svakog blaženstva

 

brujanju Kosmosa u svakoj reči

 

brujanju odanosti u svakom pogledu

 

pogled je služenje

 

davanje života gledanom

 

pogledam li nešto ili nekog napojio sam ga i nahranio

 

kako su mene samo pojili i hranili horizonti

 

nedogled me je utapao u beskraj

 

okruženje me je preobražavalo u sva bića

 

svetlost je milovala predeo – toplina prijala svakom biću

 

zauvek

 

leluja

 

vijuga

 

kruži

danas sam video prve laste na jezeru

 

ti

u

meni

ja

 

 

ti

u

meni

ja

u

tebi

Oni koji nastoje da vladaju zemljom putem znanja

Prokletstvo su nacije.

Oni koji ne nastoje da vladaju nacijom putem znanja

Blagoslov su nacije.

Lao Ce u 65. načelu

 

Pošto se sveti čovek ne bori

Niko na svetu ne može se boriti protiv njega.

Lao Ce u 66. načelu

 

življenjem imam iskustvo Boga

 

hodanjem dodirujem Boga

 

stvaranjem živim Boga

 

pevanjem sam Bog

zapisao sam noćas u polusnu prethodna četiri blaženstva

 

 

ti

si

pesma

moja

joj

 

 

što više pesama više besmrtnosti

 

 

klitoris

je

saveznik

besmrtnosti

 

 

glavić

je

čedo

besmrtnosti

 

 

pesma

je

besmrtnost

 

 

parovi na putu

 

ruku pod ruku u istoj volji i radosti

 

harmonijom slaganja i dobrotom i lepotom svojih imena

junaci knjige Miroslav Mandić

 

Ti i Ja

 

Vir i Vihor

 

Ruža i Put

 

Dobro i Lepo

 

Pička i Kurac

 

Molim i Hvala

 

Snažno i Nežno

 

Blizina i Daljina

 

Smiraj i Smirenje

 

Pesnik i Umetnik

 

Činjenje i Bivanje

 

Plesanje i Pevanje

 

Pažljivost i Pažnja

 

Stvaranje i Pevanje

 

Služenje i Ljubljenje

 

Strpljenje i Trpljenje

 

Odobravanje i Slaganje

 

Privijanje i Priljubljivanje

 

Bezbrižnost i Bezrazložnost

i juče sam video laste

 

nebeski praznik

 

letele su iznad reke

 

pa naglo u nebesko plavetnilo

 

festival radosti

 

jučerašnji 2673. dan u knjizi Miroslav je bio

čudesan jer su se u njemu spojili 81. put po 33 dana

i 33. put Lao Ce čija se knjiga Tao sastoji od 81 načela

 

čudesan susret broja 33 i broja 81 iz kojih

dolazi do čudesnog susreta broja 6 i broja 9

 

poezija lasta i brojeva

 

hodao sam prvi put ove godine go do pojasa

 

poezija vazduha

 

počeo sam ponovo da čitam Ralf Valda Emersona

 

napisao sam

 

življenjem imam iskustvo Boga

 

hodanjem dodirujem Boga

 

stvaranjem živim Boga

 

pevanjem sam Bog

 

pevanje

stvaranje

hodanje

življenje

 

pesma

delo

hod

život

 

na jednom smo putu svi zajedno

 

Svi i Sve

 

namigujem Tii u Tvom srcu

 

srce Tii treperi od lepo mi je

 

više odricanja više života

 

treperenja

 

od toga se ne živi ali za to se živi

 

 

cijuk

lasta

je

 

 

ljube se dve laste u letu

 

moje oduševljenje lastama uvećava moje oduševljenje vrapcima

 

 

proletela

senka

na

asfaltu

lasta

 

 

podižem

pogled

da

ih

gledam

laste

 

 

fotografišem

trave

nebo

mlad

mesec

laste

 

 

danas

laste

 

 

sutra

laste

 

devojčica sa petog sprata mi je mahnula jutros

 

bubamara na vlati trave

 

 

život

je

bog

 

 

Ralf Valdo Emerson koji je dugo godina

svakog dana išao na grob svoje žene Elen

 

milina sporog hodanja utapa se u milinu misli

 

milinu misli odnosi milina toplog vetra

 

topli vetar masira moje aure

 

nanosi mi trunje koje me bocka po golim nogama

 

nežnost vodi ka skromnosti

 

skromnost je neprestana nežnost

 

podne ljubavi koje mi upravo zvoni

 

mravi na putu

 

dugačke gliste

 

mladić pije pivo u hladu

 

žena sa istetoviranim lišćem na šaci

 

višesatno neprestano ljubljenje dveju žena

 

žeđ

 

spanać

 

koprive

 

izmasirane uši i stopala

 

šaranje šarom

 

miris iz Tvojih usta

 

tišina koja uspavljuje

 

spokojni dremež

 

bezazlenost

 

grudi konja

 

krila bubamare

 

bosiljak na terasi

 

crtanje Brojeva

 

večernja šetnja

 

nežna skromnost

 

skromna neprestanost

 

reči Ralf Valdo Emersona koje me čekaju

 

 

krenuo sam. mravi već hodaju

 

sunce je upeklo

 

hodam polako da prokrvim sve moje nerve

 

evo ih prve bulke

 

snatrim

 

fotografišem jednu bulku u travi

 

zelenilo šume je preda mnom. sada ću ući u njega

 

svakim korakom sam svuda

 

biće sam koje hoda za sva bića

 

biće u kome hodaju sva bića

 

radosno hodaju mravi

 

u šumskom sam zelenilu

 

miriše šuma

 

gledam drveće i drveće gleda mene

 

uživam u visokim stablima

 

osmehujem se kori drveta

 

stablo je drvetov put drveta

 

put u visinu

 

slušam svoje korake. odašilju spokoj i mir

 

smeškom upijam sve u sebe

 

sve što je ikada postojalo sve što sada postoji i sve što će ikada postojati je u meni

 

hodam to sve

 

sve to peva me

 

dvoje starih ljudi se nežno drže za ruke

 

oznojani stariji muškarac blaženim pogledom gleda u dupe mlade devojke

 

seks je parenje života sa večnošću

 

gospodstvo užitka je u sreći svih bića

 

više ima sreće u dašku vetra nego u velikom bogatstvu

 

dašak sam sveduši

 

na nudističkoj plaži je više ranih kupača

 

bistra je voda. svetluca šljunak

 

strpljenje je tako seksualno — samoća tako podatna

 

ma napunićemo vode jebem ti život

kaže veselo lepa devojka bez jedne ruke svojoj sestri