Bog Miroslav Mandić Bog

hodam već tri kilometra i nisam u stanju ništa da napišem jer nisam u stanju pesme

stanje pesme je stanje sveprožimanja

stanje jednog

sva stanja u jednom jedinom stanju

stanju prve reči

prvom rečju postoje sve reči

u svakoj reči je prva reč

u reči trava reč trava

u reči rad reč rad

u reči dar reč dar

stanje pesme

ovo

je

tetovirana

pesma

kojom

peva

bog

na mojim leđima

gledam u jedan kamen

gledam jednu ženu kako izlazi iz kola

gledam dve Kineskinje kako telefoniraju

osećam kap znoja kako mi curi niz vrat

protrljam rukom kosu a raspršene kapljice znoja mi bockaju kožu na ramenima

još nisam fotografisao trave

lice jesam

baš su me uzbudile svojom lepotom reči lice jesam

izbacio sam iz uloška jedan kamenčić a žena u

prolazu gledala je kako na uložak navlačim čarapu

hodam s kraja na kraj grada

preko brda i dolina

od Padine do Karaburme

više sam Svemir nego što sam u Svemiru

licem u lice sa travama fotografišem ih

život je hram životu

svakodnevica je hram večnosti u svakom danu

volim velike reči

večnošću je sve večno

eno ga Dunav – joj kupaću se

gledam ga kako se širi krivuda i odlazi ka svom ušću

u svakom mom koraku su sve lepote ovog sveta

sve tamo je u meni

potvrđujemo se vetar i ja

na ulasku u šumu uvek peva crvendać

mirišu koziji brabonjci

put u šumi se osušio od prošlonedeljnih kiša

 radnici kose travu oko jezera

hodam sporo — odmaram mozak

pustiti mozak na pašu je važno jer se mozak hrani i pase sam

možda ću se sutra kupati u jezeru

kako trava prija bosim tabanima

izbacio sam kamenčić iz sandale

vazduh mi je jastuk

mašem bulkama

čujem tišinu ulice kroz koju prolazim

zatvorim oči

opustim lice

smešak propupi

koračam

toplo je

more mi je u nosu

koračam i zamišljam kako ležim u toplom pesku

sećam se kako sam skakao u vodu

uživam u dživdžucima ptica

propuštam dobrotu da mi se sa temena kičmom slije ka stopalima

sećaš se da energiju zovem dobrota

dobrota leptira koji je proleteo pored mog ramena

gušter bubice

dostojanstvo svega što se kreće

sve se kreće

pleše

ljubi

jezici plešu jedni sa drugima

sokova se svojih napijaju

krvnim sudovima hrane celo telo dobrotom

milina u ćelijama

leptirić na putu

vrana grakće visoko u krošnji

grumen mahovine opao sa drveta

preko puta mravi su napravili svoj put

duboko u šumi kukuriče petao

pčele piju vodu iz barice na putu

na svakom kvadratu zemlje milion događaja

miriše voda jezera

ako se ne budem kupao makar ću je zagaziti

kada sam došao do obale velika žaba je skočila u vodu

izuvam sandale čarape i uloške

zagazio sam u vodu

hladna je

ako se budem okupao porašću u svojim očima

okupao sam se

bilo je veličanstveno hladno

bridelo je

hladnoća mi je sve više prijala i bila mi sve toplija

posle sam legao na topli šljunak

dva-tri puta gurao gomilice šljunka na prostatu da je ugrejem

plačem od radosti jer sam bio u vodi

biti u zemlji

biti u vodi

biti u vazduhu

biti u svetlosti

biti u sebi

Bogu

Bog

stojim i gledam jednu muvu na kamenu

samomasiranje i samomaženje

nežnost je dobrota

dobrota je dobri dečak koji me je juče pitao molim Vas

da li znate gde je ovde igraonica. a kada sam mu pokazao da je

tu dvadeset metara dalje okrenuo se i dirljivo mi se zahvalio

dobrota je sadržaj lepote — lepota je forma dobrote

od noćašnjeg pljuska opet je morak put kroz šumu

zelenilo je zelenije

mislim na slikare koji su slikali samo bojama

svetluca rosica na travici

od noćašnje kiše rashladio se vazduh pa nema današnjeg kupanja

čudo je vetar

i onaj drveni štap na šljunku

već nekoliko dana na jezeru se odvijaju trke čamaca

veslaju veslači

čudo je vetar

čudo je sporo hodanje

čudo je preobražaj

čudo je i Preobražaj koji sam darovao jednoj osobi da se preobrazi

čudo je a priori

preobražaj pre preobražaja

valovito

talas za talasom

dremni me dremežu

osmehni smešku

vučem sandale po asfaltu bezbrižnosti u slavu

prodavac sladoleda jede sladoled

četiri dečaka skaču na odskočnim gumama

sunce svetluca po zelenoj bubici koja mi prelazi put

lepo je zamisliti se

odlutati

izaći iz sebe i pustiti telo da se odmara i hoda samo

ume moj odmori moju dušu

dušo moja odmori moje telo

telo moje neka u tebi nađu smiraj i um i duša moja

podižem ovo telo u slavu svih tela

podižem ovu dušu u slavu svih duša

podižem ovaj um u slavu jednog jedinog uma

ljubim Te Bože ljubim

hajmo

u duboku hladnu vodu toplog dana

i danas sam se kupao

prvo ležao na toplom šljunku

bio odojče u naručju miline

bivanje je strujalo kroz mene

bio sam samo bivanje

bio sam sama milina

bivanje milina

želeo sam da to podelim sa Tobom

sa nekim

bilo kim

svakim

ustao sam i ušao u vodu

milinu toplote zamenila je milina hladnoće

plivao sam polako i gledao u nebo i sve to delio sa Tobom

sa nekim

bilo kim

svakim

lepo je biti u velikoj vodi

u jednoj vodi u svoj vodi

odmarao sam se

obnavljao

mozgom

kičmom

omom

trenutkom

oblutkom toplog dana

kajsijom slasti

uživanje je sveta dužnost

uživanje je mleko dobrote

uživanjem vaskrsavaju ćelije

evo

idem

miriše pokošena trava

devojka koja me obilazi pije kafu u hodu i smeši se nekom u sebi

kiša je okupala vazduh

prepuštam se zelenilu vetru u nebeskom plavetnilu

danas mi dolaze Jasuka i Željko

Jasuka je prevela moju Autobiografiju i Otkud ovo u mojim rukama na japanski

čista kaligrafija

slika poezije

idem Tii to ja

juče nisam uradio Svečani nedeljni ručak svih bića i neću ga raditi jedno vreme

hteo bih da se nedeljom odmaram napolju

u Božijem gluvarenju

da hoduckam u nigde

zurim

blejim

uživam

uživaj

uživanje je uživanje života u samom sebi

život uživa da ga se uživa

život je besplatan

lekovit

miriše

umetnost življenja uživa u životu umetnosti

zanosna sporost

četrnaestogodišnjak je zastao pred crkvom i pomolio se

trave su izrasle do kolena

prvi put gledam ruže ove godine

pripeklo sunce na kraju hodanja

uskoro ću videti Jasuku i Željka

uvek se uzbudim pred susret

voleo bih da prekucam blaženstva pre nego što se jave

i da mirno krenem ka njima

od danas će u svim blaženstvima biti prisutan i Džon Maeda

malopre mi je Željko skrenuo pažnju na njega

rastao sam se sa Jasukom i Željkom

gledam u krošnju starog oraha

uzvišeno je u svemu

harmonijom glasa pišem ovo blaženstvo

svraka je izletela ispred mene

hodam ulicama po Belim vodama

zaista bih voleo da imam ajfon

da radim sa tačskrinovima

razvijam intuiciju

crvenim ružama na ogradi u ulici Braće Vučković

treba da zakrpim džep sakoa. probušio se od olovke koju držim u njemu

uživam u bulkama i kamilici

nikada se neću načuditi lepoti bulki

nikada se neću načuditi bilo čijoj lepoti

kako je samo dobro da je nešto lepo

kako je samo lepo da je nešto lepo

dobro mi je dobro

lepo mi je lepo

dobrom je jako potrebno lepo

lepom je jako potrebno dobro

dobro mi je u dobrom sam

lepo mi je u lepom sam

pored puta

niz put

u buci automobila

buka travama buka meni

sve su krupniji zeleni plodovi crvenih trešanja

Jasuka i Željko su bili prvi gosti u Prvoj kući svih bića

gosti-domaćini jer u Kući svih bića svi su i gosti i domaćini

lako je bilo stanovati sa njima

volim da stanujem lako

kao koštica u trešnji

ja u svakom ja

tražim klupu da sednem i pojedem bananu

da na vazduhu napišem sva današnja blaženstva

eno je klupa

 i to klupa kakvu volim. sa naslonom

sedam na klupu

naslanjam leđa

gledam u stanove zgrade koja okružuje betonski parkić

ne vidim nikoga na prozorima i terasama

da li neko vidi mene

sunčeva toplota me opušta

sve je tako lepo

miriše vetar

banana mi se topi u ustima

muljam je jezikom da joj bolje osetim ukus

treći zalogaj

kad sve uradim uvek uživam u spokoju

ovo je spokoj pre nego što sve uradim

spokoj da bih sve uradio

peti poslednji zalogaj banane

gugutka guguče sa vrha zgrade

golub je doleteo golubici na prozor osmog sprata

voleo bih da što manje ulazim u zgrade

bioskope. muzeje. galerije. biblioteke. knjižare. pozorišta. kulturne institucije

kafane. banke. kancelarije. pošte. domove zdravlja. opštinske zgrade. prodavnice

volim zgradu otvorenosti

otvoreno nebo sveživota

ustajem

okrećem se ka klupi mašem joj i osmehujem se

bila mi je dobra ta klupa

još jednom se okrećem ka njoj

od betona je sa tri zelene daske za sedenje i iste takve dve za naslon

velika poezija potvrđuje i peva baš sve

podigao sam jednu crvenu štipaljku sa asfalta

lišće trešnje me dodiruje po čelu

ja sam pevač lica

svakog lica koje mi dolazi u susret

svako lice je blaženstvo

tragovi života

bivše lepotice – budući starci

sve piše na licu

lice roman

hej majčine dušice pored puta

bele ruže

škripa tramvaja u krivini

pružam prste kroz vazduh – osetim meka je Tvoja duša

beda uma je u tome što želi da caruje

ružnoća znanja je u tome što želi da vlada

um otkriva samo kada se divi

znanje ima smisla samo kad služi

najmanje je mera svega

najslabije je oslonac svemu

sva moja blaženstva su melodije dana

sva moja blaženstva su harmonije noći

nekada dan nije ništa drugo nego moja plesačica

nekada noć nije ništa drugo nego moj pevač

čednost je tako uzbudljiva i smirujuća

pozdravljam Te prugo preko koje prelazim

mirišeš na katran i nostalgiju

lepo je znati da je sve voda

koristim ove dane da se kupam u još uvek hladnoj vodi jezera

lepo je znati da i znanje žudi za pevanjem

lepo je znati da divljenje nije znanje

lepo je znati da je služenje pupoljak slobode

lepo je znati da je umetnost služenja služenje najmanjem i najslabijem

lepo je iskusiti da u svakom mom blaženstvu možeš da

se napojiš nahraniš naspavaš i da je tu i novac za Tebe

lepo je iskusiti da ljubav štampa novi novac

lepo je iskusiti da stvaranje porađa sam život

svetlucanje puževog traga

 kofa puna mirne vode

istrulila daska na ogradi bunara

vrbovo šiblje čeka pletene korpe

tragovi čaja na stolu

snopovi svetlosti rečnih brodova šaraju po obalama u mraku

sasušene latice ruža

pleteni lebarnik

miris kudeljnih prekrivača

prijanjanje uz debela stabla

šniranje patika

miris kolena

čamac se odvaja od obale i prepušta vodenoj matici

tajni znaci na telu

ruka na stomaku

ukus kikirikija

gaćice u travi ostale posle snošaja

butine zdravlja

radost grla

sestrinstvo

prašina

muž bilja

dno vrha

Indijanac

siti klit

vrelo kamenje

hladna voda

saputništvo po hrabrosti

sve reči u osmehu

rečiranje

da li se tako zove sve ono što reči čine svim bićima

duboka dobrota

lepo puža

besmrtnost i slava svim puževima koje sam nehotice zgazio

 crvena šolja zahvata mirnu vodu iz pune kofe

na ovom mestu je juče Mirjana Lukić obnovila

povredu mišićnih vlakana u listu leve noge

na putu za šumu i kupanje prelazili smo put gde se ne prelazi

auto iza krivine se pojavio velikom brzinom

potrčali smo i Mirjani su ponovo pukla mišićna vlakna

neka joj sve to bude na dobro

bogobojažljivo

bezbrižno

bezrazložno

danas sam se kupao sam

osetio blagu jebežljivost velikih nozdrva

setio se blagosti u izreci biti manji od makovog zrna

budan sam sanjao o zveckanju novčića koji

padaju na novčiće saosećanja širom planete

voda jezera je sve toplija

možda ću i predveče ići da se okupam jer će

sutra zahladiti i neće biti kupanja nekoliko dana

i posteljinu sam oprao danas umesto sutra da bi mogla da se osuši na suncu

da li se sećaš opranog veša koji se suši raširen na travi

palac i kažiprst spojeni u krug

sve bridi od rane seksualnosti

sve treperi u spokojnoj seksualnosti

život se podaje životu

srce koje Tii kuca u grudima napaja krvlju sva bića

Mo

Mo je lepotica iz Kanade čiju su mi fotografiju poslali ovih dana

Mo živi sama

Mo je pažljiva i svojom pažljivošću čuva svet

Mo je trava

Mo sunce

mašem Mo — Mo maše svim bićima

jedna druga Mo — Monika Seleš — koja mi je kao devojčica

svojom hrabrošću puno pomogla pre Ruže lutanja živi u Americi

jedna je Mo

svet je spasen

divno miriše toplina oprane posteljine

posle centrifugiranja raširiću i drugu mašinu opranog veša

do večeri će se osušiti

osušiće se i veš raširen na travi

Preobraz u razne istovete

ljubav za Đorđa Markovića Kodera

još deset dana do početka pisanja novih 144 definicija umetnosti

sve 144 definicije biće o slobodi

prvo napišem Umetnost je sloboda — pa udri

kišo u predelu

pesmo

kiše

u

predelu

ne znam šta je lepše

kiša u predelu

ili

pesma kiše u predelu

divota razlike istog

kiša pada

ne mogu da krenem napolje jer imam samo jedne patike a i one

propuštaju vodu a ako jako pokisnem neće se osušiti do sutra

čekam da stane

oprao sam podove

očistio alkoholom tastaturu

nadam se da će se posle podneva razvedriti i da će kiša prestati

čekati da stane kiša je veliki događaj

zamišljam ljude koji su pod nekim strehama čekali da stane kiša

uživali u gledanju ili prebirali po svojim sećanjima

posle kiše puževi i gliste ispune staze i puteve

biljke iždžikljaju

vode podignu vodostaj

nostalgija se uveća

padaj kišo padaj

napadaj se

kiši

kragnu na vratu mi podigni

bujanju me otvori

mladoj vodi oslobodi

pticama krila okupaj

zmijama kožu osveži

karavane napuni

crvene ruže zacrveni

kišo devojko moja

pesmo

moja

kišna

i danas kiši

kiši postojanje

hej postoji kiša

a evo i ljubavi imenica i glagola na ovoj kiši

imenovati imenicom

glagoljati glagolom

čuvati čuvara

ljubiti ljubavnika

filozofirati filozofa

verovati vernika

putovati put

ružiti ružu

koračati korak

otkriti otkriće

miliniti milinu

sveiti sve

jedniti jedno

hrabriti hrabrost

misliti misao

postojati postojanje

kišiti kišu

pokloniti se poklonjenju

ljubiti poljubac

taman mislim da prekinem ovaj niz kad mi se otvori novi par glagola i imenice

sloviti slovo

savestovati savest

svestovati svest

otvoriti otvaranje

podati se podavanju

radovati se radosti

zdraviti zdravlje

sloboditi slobodu

pupiti pupoljku

danas je prestala kiša

asfalt se zabeleo

oblačno je ali ne pada

sve više uživam u lepoti puževa

kreću se sporo kao veliki svemirski brodovi

osećam da iz njih zrači velika mudrost

ekonomija

prajezik

gramatika prajezika je ljubav

gramatika bez ljubavi je ništavilo

gramatika puževljevog jezika je moja gramatika

gramatika nezaštićenosti

gramatika u jeziku ne gramatika o jeziku

znanje u pužu ne znanje o pužu

uzlet

krilima sveljubavi

Svemir na dlanu

sve vidi puž

pusti puže rogove

grama ljubavi je tepanje ljubavlju

umetnost nežnosti

život života

živ živ

v

i         

v  i  ž  i  v

i

v

razgovori Mo i crvendaća

reč cvr

reči cvrkuti

u srcu puža srce crvendaća

u srcu crvendaća Svemir

u srcu Svemira srce prajezika

u srcu prajezika srce gramatike

u srcu gramatike srce ljubavi

u srcu ljubavi srce Miroslava Mandića

jutros je nešto jako bubnulo u stanu. iskočio sam iz kreveta

pale su police u plakaru

srušile su se od težine radova koji stoje na njima

samo mirno

samim jezikom

samim sobom

imenicom ime

glagolom glagol

čuvarom čuvara

ljubavnikom ljubavnika

filozofom filozofa

vernikom vernika

putem put

ružom ružu

korakom korak

otkrićem otkriće

milinom milinu

svim sve

jednim jedno

hrabrošću hrabrost

mišlju misao

postojanjem postojanje

kišom kišu

poklonjenjem poklonjenje

poljupcem poljubac

slovom slovo

savešću savest

svešću svest

otvaranjem otvaranje

podavanjem podavanje

radovanjem radost

zdravljem zdravlje

slobodom sloboda

pupoljkom pupoljak

lova je love

novac je ljubav

lovae

rekao bi Tibika Varadi moj Mibi

lovae pesma je

Pesme kakve pišem – uglavnom kratke, koje zahtevaju beskrajno

doterivanje – često me podsećaju na partije šaha. Njihov uspeh zavisi

od toga da li će reči i slike biti pravilno razmeštene, a njihov kraj mora da ima

neizbežnost i iznenađenje jednog elegantno izvedenog šah-mata.

Čarls Simić

lepota početka ista je lepoti kraja

lepota početka ista je u svakom deliću i trenu od početka do kraja

Parmenid

za mene je pesma neprestano pevanje i plesanje

put

ruža

otvaranje svakom rečju

otvaranje svake reči

lepo je što se šah zove šah a ne mat

tri metle i lopata oslonjene na zid

pesma dozreva u starosti

stari pesnici su vera nada i ljubav

volim centar grada zbog prosjaka

volim

te

neprepoznatljiva

pesmo

poljubim

ti

ruke

pesma

je

kažem

ti

dođi

pesma

je

hostel

u

staroj

zgradi

pesma

je

knjiga

istinita priča

terez miler

pesma

je

čitanje

biografije

stiva džobsa

voltera ajzaksona

koje

me

čeka

pesma

je

prelazim

ulicu

sa

ljudima

pesma

je

za

koji

dan

zamirisaće

lipa

pesma

će

strpljivo

i

polako

pesma

je

uhvatiš

se

za

svoju

pičku

i

kažeš

pesma

je

čeka

me

skuvana

heljda

pesma

je

iz

mog

srca

u

tvom

srcu

pesma

je

trenutak

u

kojem

si

me

zvala

pesma

je

ne

misli

pesma

si

voleo bih da Arti svakog meseca odnosi cveće miloj Mo

jako volim prvi ulazak u vazduh dana

vetar osećam po licu i telu

trave su tu

put mi je u nogama

pripadam svemu i sve je u meni

izduvana zelena dečija lopta

žena u prozoru gleda svoje cveće

osmehom na licu usisavam smisao života samog

sad sam se setio Petrovića iz Beške. sinoć sam ih gledao na televiziji

http://media.rtv.rs/sr_ci/5kazanje/2598

prilog o Petrovićima počinje posle dvadeset prvog minuta a na kraju emisije pevaju još jednu pesmu

otac Dragan sa svoja tri sina

Radovanom jedanaestogodišnjim harmonikašem

Dejanom devetogodišnjim kontrašem

Draganom sedmogodišnjim gitaristom i budućim violinistom

otac svira begeš

svi pevaju

majka ih je ostavila

sve vreme dok sam ih gledao i slušao lile su mi suze Božije

srce su mi ispunili ljubavlju

i sad počinjem da plačem

ljubim Te Bože ljubim

odavno nisam osetio toliku količinu ljubavi

Petrovići svojom ljubavlju hrane svet ljubavlju

evo prvog mirisa lipe ove godine

sve je samo sada

sve je prvi put

oči su im crne kao ugalj

u prugastim odelima su

u belim košuljama sa kravatama

mali veliki ljudi

elitna i komercijalna muzika su kič i sranje spram muzike Petrovića

raduj se svete Petrovići su živi i pevaju

ja sam najsrećniji čovek na svetu

rekao je otac jer mu se ispunila želja da ima decu

nisam te se nagledao

nisam te se naljubio

tako brzo sve je prošlo

ja sam tebe izgubio

kako se samo na kraju pesme najmlađi sin naglo okrenuo ka ocu

kada sam sa terase osetio vetar i video kako nosi granje i

treperi u lišću raznežio sam se do potpunog poistovećivanja

sve sam

svest mi se kupa u zelenilu horizonta

 otvoreno plavosivo nebo spušta mi se u srce

jedna devojka mazi belog psa lutalicu

uživanje u životu samom je revolucija

ostvareni raj

devojka pokušava da psu podveže povređnu šapu zadnje leve noge

lipa ispod moje terase njiše se kao balerina

na velikoj brezi svetluca mlado lišće

ne vidim vetar ali ga osetim u mom osmehu

vetar leprša po kosi i haljini devojke koja pomaže belom psu

pas liže šapu a devojka je pažljivo zagleda

poziva ga da krene sa njom

provlači prste kroz kosu i odlazi sama niz ulicu

pas je još malo ležao pa otrčao na drugu stranu

predeo na kraju grada zeleni se od svetlozelene u prvom planu do

sve tamnije na horizontu koja se u dodiru sa nebom preobražava u plavu

Van Gog je divno slikao i rečima

poluprazan žuti autobus ide gore ka Požeškoj

za žutim autobusom narandžasti autobus pun zemlje

milina toplog vetra je neopisiva

idem da se obrijem za vetar

vratio sam se obrijan na terasu

vetar je još uzbudljiviji

drveće jako uživa u vetru

igraju se — lepo im je

uživaju jedno u drugom

kao ja u Tii i Tii u ja

kao Tija u Jatiju i Jati u Tiji

vetar u blaženstvima pretvara blaženstva u vetar

golub kljuca u travi

skupljač papira gura kolica

vrana sleće na električni stub

umoran sam posle dvanaest kilometara hodanja

bole me Ahilove tetive i leva peta

umor osećam i u butinama leđima i vratu

srećan sam

nastavljam blaženstvima

miluje me muzika

gladan sam

čekaju me skuvani pirinač dva paradajza majonez i Smoki

pre mesec dana sam zavoleo Smoki kad sam osvestio da je od kikirikija

spava mi se

borim se za svako blaženstvo

zevam ali pišem

povremeno teglim Ahilove tetive

savijam vrat

zevam kao lav

mislim na bele stene na vrhovima planina

na preobražavanje seksa u ljubav i preobražavanje ljubavi u umetnost seksa

doline u vrh

vrha u dolinu

oči u oči

oči

u

oči

o

č

i

o  č  i  u  i  č  o

i

č

o

blaženstvo u blaženstvo

jako me je uzbudilo prethodno blaženstvo

isto u isto

joj

promiče kiša

promicanje kiše je cvetanje kiše

izvor radosti

kiše cvetaju u proleće

proleće cvetanja je u neodustajanju

u tom božanskom odjednom

odjednom

to

da

se

ode

u

odjednom

to

odjednom to: kako bi bilo da se ode na Bajkalsko jezero

napisala mi je Vera juče u mejlu

odjednom

to

da

se

ode

u

odjednom

to

odmah sam joj odgovorio

odjednom

to

da

se

ode

u

to

odjednom

odmah i odjednom

sve što je od jednog prihvata se odjednom

volim sve što dolazi od jednog

volim sve što odlazi jednom

sutra počinjem da pišem nove 144 definicije umetnosti

od broja 1009 do broja 1152

pisaću ih odjednom

biće posvećene Džulijanu Asanžu i svima koji se bore za slobodu svih ljudi

pokretu Okupaj i kupanju slobodom

mom voljenom Ludvigu Vitgenštajnu i jednoj od njegovih predivnih misli

sačuvaj me Bože od mentalnog zdravlja

mojim voljenim Petrovićima za koje mi je juče u mejlu Bra napisao

a ja sam pogledao prilog o porodici Petrović iz Beške — poželeo sam

da organizujem svadbu samo da bih njih mogao da zovem da sviraju!

ljubim Te Bra moj

pisaću ih kao i svake godine od 24. maja do 4. juna

dvanaest dana po dvanaest definicija umetnosti

odjednom

sipi kiša

sipim i ja

deca koja se vraćaju iz škole gledaju kako čučim i fotografišem trave

sutra ću fotografisati poslednju od Tridest tri fotografije trava

u desnoj ruci mi je fotoaparat u levoj diktafon

svako blaženstvo pa i sva 76213. dosadašnja

blaženstva su razlog da volim Ludviga Vitgenštajna

svako blaženstvo je i bezrazložnost kojom ljubim sve

hodam — bezrazložno sam srećan

Ružu lutanja sam počeo sa groba Vilijema Blejka

sutradan sam bio na grobu Ludviga Vitgenštajna

tako je počela Ruža

 tog dana je na Ludvigovom grobu bilo sedam belih ruža

stajao sam pred njegovim grobom mnogo duže nego što sam mislio

bio sam u dobokom transu spajanja i poistovećivanja

još dublje sam iskusio taj čudesan život za

koji Ludvig Vitgenštajn kaže da ga je proživeo