Bog Miroslav Mandić Bog

jad u daj

posmatram simetrijom

posmatram kako reči izviru iz posmatranja

posmatram i smatram da je posmatranje čedno

čednost posmatrača

čednost posmatranja

posmatranje čednosti

sve više osećam jedinstvo trojstva

sve više osećam i more i lepotu puta

more puta

neke fraze su mi drage. jedna od njih je i rekao sam Tii more puta

more puta sam Tii rekao ko sam

Tii to ne jebeš

pičiš po svom

boli me stomak

za sve na ovom svetu najveći krivac sam

jedini put je čednost

jedino stanje ljubav

pupoljak jednog

struke su fioke

stručnjaci fiokari

gadim se fiokara i fiokarskih znanja

volim svako biće

pa i biće fiokara ali ne i fiokara

volim plesanje i nijednu fioku

ja i jedno — da

jad i jed — ne

iscrpljen sam. idem napolje

oproštenje iskupljenje. oproštenje iskupljenje. oproštenje iskupljenje...

sav sam se naježio čim sam izašao napolje

Jesama mi mog jesam

udahni me i bićeš

reči ne umiru

s

a

m

b

o

s  a  m  b  o  g  o  b  m  a  s

o

b

m

a

s

radujem se kad golub ne pobegne ispred mojih nogu

malopre me je boleo stomak i hteo sam da pišem o tome

sada me ne boli iako me muči već tri dana

problemi sa stomakom traju četiri meseca

prvi put sam tegobe sa stomakom imao 1993. dok

sam hodao plivao i preplivavao Dunav u Mađarskoj

smanjio sam kafu i tegobe su prestale

nekoliko puta mi se to ponovilo

uvek bih smanjio kafu ili je neko vreme ne bih pio i stomak bi se smirio

sada to traje više od stotinu dana

nadam se da će prestati

noćas sam se osećao baš nemoćno

molio sam Boga da mi pomogne

sve ovo pišem da bih uopšte pisao

svedočio o samoj lepoti

dva dečaka bacaju kamenje u jezero

noćas je padala kiša i rashladila vazduh

nema kupača na jezeru

hodam sporo – to mi prija

držim šaku na stomaku – to mi prija

pišem o prijatnosti – to mi prija

pisanje je sam proces pisanja

pisanje je delo pisanja

pisanje dragih rečenica

Hese kaže da Valzer piše drage rečenice

rečenice ne žele ništa da kažu — žele da su drage

osećam mislim volim

pišem crtam hodam

sreća

pisanjem crtam hodanje

crtanjem hodam pisanje

hodanjem pišem crtanje

sa uživanjem čitam tekst o Robertu Valzeru

hodam i dremajući pišem

dremam i pišući hodam

pišem i hodajući dremam

ja sam bog

raskopčao je košulju

ka predvečernjem suncu

hoda moj drug

stota pesma ja sam bog

raznežio me pesak pored puta

volim miris peska

miriše na leta reku kupanja

sedeo sam nekoliko minuta na nagibu u travi i fotografisao bele cvetiće

šćućuren na tom malom delu Zemlje video sam čitav Kosmos

Kosmos najmanjeg isti je Kosmosu najvećeg

jedan je Kosmos

sve više volim Kosmos

ležim na toplom šljunku u Kosmosu uživanja

topli sunčevi zraci miluju mi leđa

vetar mi ježi dlačice sreće

jedna je sreća

vetar se rasplamsava po koži i čini da gorim u plamenu sreće

sreća je uvek sreća svih bića

žamor talasa me podseća na kosmogoniju ponavljanja

okrenuo sam se na leđa

topli šljunak mi greje potiljak

gledam u nebo

žao mi je što u životu nisam više ležao na zemlji i gledao u nebo

nebo je svetloplavo prošarano belim oblacima

najveći oblak je iznad mene

siv je i zakrilio je sunce

rashlađeni vetar mi još više prija

nema me od lepote

uživanje je najveći posao

uživanje oslobađa

uživanje je iskustvo raja

uživaj — uvek si sa mnom

uživaj — Kosmos si

uživaj — ljubav si

najdublji zavet je u uživanju

najlepša odanost je uživanjem

uživanje je uživljavanje u sam život

ležim na suncu — meko hodam po toplim plažama Tvog srca

ja sam bog

devetogodišnji vidan

i trinaestogodišnji muja

koji kose travu

za konja

sto prva pesma ja sam bog

juče u predvečerju sam upoznao devetogodišnjeg Vidana

trinaestogodišnjeg Muju njegovog brata već poznajem

kosimo travu za konja — rekao je Muja

lepi su

pametni

ne znaju da čitaju jer ne idu u školu

divni su kao nalet vode u vazduhu

Muja stalno nešto radi

skuplja kartone po kontejnerima

juče je kosio pored obrenovačkog puta

Vidan je sedeo na betonskoj ploči

kolica su bila na drugoj strani puta

do kolica travu prenose u rukama jer put ima metalne ograde

tu je jako opasno jer automobili jure na otvorenom putu

sada poznajem već nekoliko Cigančića na Padini

prelepi su

svi su jako pametni

živi

veseli

vrapčići

mangupčići

duboko dobri

mlada gospoda okružena onima koji ih odbacuju

gušterčići jednog boljeg sveta bez nasilja

ideš na Adu — pitao me je Vidan

kada sam se vratio sa jezera još su bili tamo

dečaci u predelu

pitao sam ih da li oni idu na kupanje. rekli su da ne idu

još je sijalo sunce

sunce u Muji i Vidanu

sunce trajanja

istrajavanje dobrotom

od kada je Bog stvorio svet istrajava i traje ista dobrota

malopre sam na youtube-u fotografisao Balotelijevo proslavljanje drugog gola

remek-delo umetnosti

ikona XXI veka

spomenik slobodi

Baloteliju je tek dvadeset druga godina

usvojenik

bolešljivo dete

nikada tako nešto nisam video u sportu

pomišljam na Džesi Ovensa 1936. na Olimpijadi u Berlinu

takva snaga i takav mir posle ogromne eksplozije

bombe kojom je zabio drugi gol

osveta preobražena u opomenu

bukvar bede rasizma

 podsećanje na sve zločine koje su činili i čine beli ljudi

snaga koja podnosi svo nasilje i preobražava ga u nenasilje

milioniti delić sekunde kojim je reditelj prenosa sve to uhvatio

kako su sada tužne Mepltorpove (Robert Mapplethorpe)fotografije spram ovog Balotelijevog čina

fotografija samo svedoči o tom strahovito važnom trenutku koji se sinoć dogodio

odjednom

neočekivano

remek-delo umetnosti stvoreno tamo gde ga niko ne očekuje

u sportu i fudbalu koji su mi sve odvratniji zbog bogatstva

ali Balotelijeva zaustavljena snaga mi je oduzela dah

osetio sam ogromno uzbuđenje

divljenje prema svakom detetu koje pomera Kosmos

svakoj mladi koja ulepšava svet

zauzdavanju koje od slobode čini milinu samu

sada ležim na toplom kamenu i gledam u nebo

miran sam

srećan

milioniti delić sekunde je tako večan

brzina je ta neopisiva sporost

nedokučivost jedino dokučiva

letnja slast

smokava

kajsija

tela u znojenju i podavanju

slast izloženih

slast usamljenika

ovim svetom vladaju militarizam i materinstvo

pre nekoliko dana video sam zloslutnu scenu državnog nasilja

ipak bih o slasti

voljenom Robertu Valzeru

divoti divljenja

iscrpljenosti posle plivanja

žeđi

gladi

svemirskoj bezbrižnosti

kosmičkoj bezrazložnosti

dugim danima

toplim noćima

vešu koji se odmah osuši

vinovoj lozi koja upija sunce

dobroti koja se razliva po svim bićima

nežnom tipkanju po tastaturi

neprestanoj himni nenasilja

beskrajnoj zakletvi ljubavlju

seksu Božijem

cveću i voću

cveću i povrću

cveću bezazlenosti

kad god kažem cveće sve sam rekao

Tii si moj cvet

Tii si moje cveće

Tii si moja ruža

Tii si moj put

opet je prošao juni