Bog Miroslav Mandić Bog

magla

kako je sada Nadežda Tolokonjikova koja je poslata na izdržavanje

kazne u region Mordovija udaljen petsto kilometara od Moskve

kako je sada Marija Aljohina koja je poslata na izdržavanje kazne 

u region Perma udaljen hiljadu četiristo kilometara od Moskve

kako je sada Džulijan Asanž zatočen u ambasadi Ekvadora u Londonu

kako je sada bilo ko ko je nevin zatvoren a za njega se ni ne zna

kada sam počeo da pišem Miroslava Mandića Nadeždi je bila četrnaesta

danas je Nadežda Himna slobode svih bića

nikada više ne bih voleo da idem u zatvor iako ne

znam da li bih mogao živeti da nisam bio u zatvoru

slobodu sam otkrio i doživeo u zatvoru

slobodu za drugog i slobodu za sva bića

crvene ruže su mirno i slobodno cvetale u zatvorskom dvorištu

male ptice su preko zidina sletale u zatvor

slobodu kojom sam postao vegetarijanac

 slobodu kojom sam se odrekao vlasništva 

radnici gradskog zelenila kopaju rupe za nove sadnice

da nisam bio u zatvoru ne bih otkrio da sam za sve na

ovom svetu kriv ja i da na ovom svetu sve zavisi od mene

prihvatanje krivice i odgovornosti vodi slobodi koja je već u meni

tom slobodom sam zavoleo drugog

tom slobodom volim sva bića

užasava to što se skoro ništa spolja ne može učiniti na ovom svetu

užasava to što su mnoge grozne stvari uklonjene još groznijim nasiljem

što mnoge dobre stvari počivaju na legalnom nasilju i ravnodušnosti

gledam travu i ona me ozaruje

ozaruje me mirna površina jezera

ozaruje me šljunak

ozaruje me vaskrsenje Hristovo

ozaruje me jer svako biće vaskrsava

provereno nedokazivošću 

nikada i ni prema kome osveta

uvek i za svakoga vaskrsenje

hodam spokojno i polako za oslobađanje Nadežde Marije i Džulijana

hodam spokojno i polako kroz šumu za oslobađanje nevino zatvorenih

za oslobađanje životinja od ljudi i ukidanje svih lanaca kojima su one vezane

za oslobađanje ljubavi u Tvom srcu koja će osloboditi sva bića

svetlucaju i svetlucaju se kapi kiše na travi

odu gušteri izađu puževi

solidarnosti među ljudima nema jer nema ni solidarnosti čoveka sa drugim vrstama

čovek čini ogromne zločine prema čoveku ali su nebrojeno puta veći

zločini koje čovek čini prema životinjama biljkama zemlji vodi vazduhu...

verujem da je čovek vrsta koja je stvorena da prestane

sa ubijanjem i da tako sa njom nestane i ubijanje samo

ljudska prava su ništavna ako ne postoje prava svih bića

dobrota želi da živi u svakom biću

lepota želi da živi u svakom biću

uskratim li to dobroti dobrota neće živeti u meni

uskratim li to lepoti lepota neće živeti u meni

sva bića žive u meni i u svim bićima

sve ono što uradim svim bićima u sebi istovremeno radim i svim bićima u svetu

osmeh kojim se sada osmehujem svim bićima u sebi širi se svim bićima u svetu

nekada sva bića u meni pomažu svim bićima u svetu

nekada sva bića u svetu pomažu svim bićima u meni

ako je dobro svim bićima u meni dobro je i svim bićima u svetu

ako je lepo svim svim bićima u meni lepo je i svim bićima u svetu

zar ne

bog

je

i

pesma

i

pevanje

pevam li pesma sam

pesma li sam pevanje sam

hodanjem ujedinjujem pesmu i pevanje

pesmom

i

pevanjem

sam

i

sam

bog

Bog jeste

ja jesam

Bog ljubi

ja ljubim

Tii potvrđuješ. Tii se pridružuješ

zar ne

popodne je. magla se digla. sinulo je sunce. uskoro će predvečerje

u mladosti se instiktivno živi u sada i zato se sve to pamti u starosti

u starosti se umno živi i zato se sada ne pamti nego se odmah pretvara u večnost

nekom sam neko

vraćam se. smiren. spokojan. samom sebi sam neko ko mi nedostaje

svake godine u svakoj knjizi Miroslav Mandić 26. oktobra u dvadesetom blaženstvu

napišem Robert Valzer. ove godine u osmoj knjizi evo i samog Roberta Valzera

sa sobom ću završiti čim završim sa pesništvom. laku noć

ja sam najusijaniji čovek iznutra

od glumačkog poziva nema ništa... ali ako Bog da biću veliki pesnik

niko nema pravo da se prema meni ponaša kao da me poznaje

pisanje je za njega bilo neka vrsta umiranja, on je, dok je pisao imao izvestan osećaj umiranja

da, važno je samo putovanje u sebe samog

bio sam usred svog totalnog neuspeha i morao sam da mu dam za pravo

od bezuspešnih napora sam se na izvestan način razboleo

mislim da pesnik mora s vremena na vreme svoju glavu da zagnjuri u tamu, u misteriozno

jednog dana sam uočio da me pravi nervoznim da

odmah idem perom, da bih se smirio, počeo sam da se služim

metodom olovke, što je najverovatnije duži put, dodatni napor. pošto

je taj napor na određen način izgledao kao zadovoljstvo, činilo mi se da

ću tako ozdraviti. između ostalog mi se činilo da sa olovkom mogu da radim

više sanjarski, mirnije, lagodnije, pametnije, činilo mi se da opisani način

rada za mene prerasta u svojevrsnu sreću

ti si srećan jer skromnost je sama po sebi sreća

kada bi ovakvi pesnici kao što je Valzer pripadali vodećim umovima, ne bi bilo ratova

Herman Hese

u stvari ljubavi, svaka bezuspešenost je skoro nešto kao blagoslov

lepa i interesantna knjiga mi je važna dok nije objavljena

svaka knjiga koja je štampana, za pesnika je grob, zar ne

tada sam preduzeo nekoliko glupavih pokušaja da sebi oduzmem

život. ali nije mi polazilo za rukom da ljudski napravim ni omču

u stvari, ja bi trebalo da budem sasvim sam na svetu

iz moje neblagosiljane malenkosti

u mojoj okolini je uvek bilo zavera, da bi se odbila gamad kao što sam ja

Robert Valzer

povučenost je jedino oružje koje posedujem

nikada ni u periodima najvećeg siromaštva nisam dozvolio da me društvo kupi

uvek je bolje lično činiti dobro, nego ga prihvatati

bez ljubavi čovek je izgubljen

mnoge je neuspeh prerano oterao u grob

zar na neki način i uspešan pisac nije ubica

Cirišani nisu primetili moje pesme. u to vreme svi su oduševljeno

uzdisali za Heseom. pustili su da se sroljam niz padinu njegovog uspeha

svi su ti srdačni ljudi koji veruju da mogu da upravljaju sa

mnom i da me kritikuju, Heseovi obožavaoci. oni mi ne veruju

za njih postoji samo ili-ili: ili pišeš kao Hese, ili ostaješ gubitnik

tako ekstremistički me procenjuju. nemaju poverenja u moj

rad. to je razlog zbog kog sam završio u lečilištu

da, neuspeh je ljuta, opasna zmija. ona neprestano pokušava da uguši ono pravo i orginalno u umetniku

smejanje i ćutanje, to je ono najbolje što se može uraditi

čovek mora da bude sposoban da podnese i nešto smrada

preminuli, koji je ležao na gomili snega, je pesnik, oduševljen

zimom, i veselom igrom pahuljica — pravi pesnik, koji je poput

deteta tragao za svetom mira, čistote i ljubavi

ako Vas nisu uvredili ovi redovi, onda to raduje Roberta Valzera

kad nije bolje gore je

to divno je

divno i istinito

pre dve nedelje u subotnjem jutru pao sam u kadi i jako povredio rebra na levoj strani

na psu rana rasla na psu i zarasla

ipak bol ne prestaje

opet je subota

ići mi je ići

pesmom pesmom

pesmom istinom

pesmom slobodom

hodam a baš boli

da li su to rebra polomljena

do sada me nije bolelo preko dana i dok hodam nego samo noću i to dok ležim na strani

danas me prvi put boli u hodanju

bol

ometa. snuždi. utuče

nisam baš nekakav subotnji ulični pas ili sam baš zato

što nisam nekakav subotnji ulični pas pravi subotnji ulični pas

duva topla košava

trudim se da se što više prepustim toplom vetru

subotnji ulični pas napušta ulice u centru grada i kreće ka Čukaričkoj padini

ulični pas je sam i zato mu se pridružujem kod železničke stanice

kada osećam da sam suviše sam ulični psi u meni mi se uvek pridruže

sada kada vidim da je ulični pas sam ja se njemu pridružujem

kada sam već govorio o svojim bolovima u rebrima lepo je da spomenem bolove drugih

bolove ljudi

hej ljudi u bolovima

bolove životinja

hej životinje u bolovima

bolove biljaka

hej biljke u bolovima

bolove minerala

hej minerali u bolovima

bolove manjina

hej manjine u bolovima

zahvalan sam blaženstvima jer bolje je sa bolovima i blaženstvima nego sa bolovima bez blaženstava

kada sam ugledao ovog dobrog šesnaestogodišnjaka pomislio

sam kako sam uvek voleo mangupe ali mnogo više dobre dečake

mangupi su retki a dobri dečaci još ređi

dok sam razmišljao o mangupima i dobrima ugledao sam jednu

stazicu i osetio za mene je spasonosno to što sam zavoleo stazicu

stazica mangupe preobražava u dobre a dobre u Boga

kamen spoticanja

poklonjenje Kamenu spoticanja Gintera Demniga

poklonjenje svakom imenu na Kamenu spoticanja

Kamen spoticanja i kamen spoticanja jedan su kamen

svaki dan je kamen spoticanja

Cigani moji ljubljeni

pogledam li Cigana u lice vidim sebe

vidim lice Boga

pesma

cigan

je

ime

božije

cigan

je

ne mogu biti ako nisam Cigan

Cigan je kamen spoticanja

pesma

kamen

je

spoticanja

kamen sažetost

orgazam

samo

cigan

samo

bog

sedeći na motornoj prikolici Cigan je protrljao šake i dodao

kutiju cigara Ciganki do sebe da mu zapali jednu. zapalila je

zeleno se upalilo. ona mu stavlja cigaru u usta. kreću na rad

nekada pesma nije ništa drugo nego priznanje da je nemoguće pevati ono o čemu se peva

nekada život nije ništa drugo nego priznanje da je nemoguće živeti sam život

posle priznanja dolazi pevanje

posle priznanja dolazi življenje

peva

pesma

živi život

hladan vetar na mom licu

evo i osmeha u kome su sve moje muke ovog trenutka preobražene u radost

ništa nije tako opasno i strašno kao biti Cigan i biti pesma

ništa nije tako dobro i spasonosno kao biti Cigan i biti pesma

Cigan sam Tii prijatelju moj

Ciganka si mi prijateljice moja

drum

sloboda

ljubav

pesma

Bog

Cigan

ja sam Ciganka Ciganinu

Cigan ne postoji bez Ciganke

Ciganka bez Cigana

Cigan je ljubav

Ciganka ljubav ljubavi

kao svest o svesti

kao što posle svesti dolazi svest o svesti a posle svesti o svesti svest

tako i posle ljubavi dolazi ljubav ljubavi a posle ljubav ljubavi ljubav

jedan dva jedan

ja Tii ja

to zna Ciganka i to je Ciganka

živeti od ljubavi

živeti za ljubav

crno-metalnoplavo perje gavranovo

kao što ne mogu biti ako nisam Cigan

tako ne mogu biti Cigan ako nisam Ciganka

drumovanje drumovanje

tamburanje tamburanje

prepuštanje prepuštanju

nezaštićenost nezaštićenosti

kao što se zemlja prepušta vodi

voda vazduhu

vazduh svetlosti

svetlost svetlosti

Božijoj

sve moje reči vi ste moja Ciganka

svi moji brojevi vi ste moja Ciganka

sva moja bića vi ste moja Ciganka

tri Ciganke su postojale u mom životu. stara Ciganka u

detinjstvu u Novom Sadu. mlada Ciganka sa malim detetom u krilu

preko puta Vladičinog dvora u Novom Sadu. mlada Ciganka sa malim detetom

u naručju na uglu ulice iznad Đerma u Beogradu. sve tri su bile prosjakinje

ljubav zauvek za sve tri

rad za sebe i svoju porodicu se preobražava u prošenje. prošenje u rad za drugoga

hodam pored jezera a misli mi lutaju sa Cigankom

Ciganka kupa Cigana u sebi. Ciganku kupa ime Cigan

razmišljam kako me je u mladosti umetnost spasila od ljudskog života

povela sobom i kao neka Ciganka prevela u sve život i život svih bića

pesma je moj Cigan

umetnost je moja Ciganka

hodanje su Ciganka i Cigan zajedno u meni na putu

narod bez države

najdivniji narod

narod života samog

narod vetrova

nebeski narod na zemlji

savest u još neprobuđenoj savesti drugih naroda

narod tabana i šaka

bosonogi

narod dece

dečiji narod

od malena sam slušao sve najružnije o njima

ništa od toga što sam slušao nisam doživeo

sve te ružne priče o njima su priče o onima koji ih pričaju

narodi koji imaju države imaju vojsku i proizvode oružje i smrt

Cigani su nenaoružani

lepota

Cigani su beli cvetovi lokvanja

dobrota

Cigani su ptice nebeske koje kruže oblikom ruže

Cigani

ne ideje već pojedinosti Vilijama Karlosa Vilijamsa

Cigani – uvek kad grune muzika

Cigani – od bačenosti hleb nasušni

Cigani – od odbačenosti hleb nadnaravni

jebite se jebeni i voljeni

ko se jebe ne ubija

Cigani su rudari života

svakodnevno u svakodnevici svakoga dana

rudare ogromne količine života i rude životom samim

Cigani su zelena zemlja plavo nebo i crveni točak

koji se neprestano kreće u srcu svakog slobodnog bića

nijedno veliko carstvo nije dostojno ciganskog carstva života samog

Cigani su kao Bog. da ih nema trebalo bi ih izmisliti

Cigani su stranci među narodima i podsećaju sve druge

narode da su i oni stranci među narodima životinja biljaka i minerala

imati je velika strast. nemati još mnogo veća

Cigani

nemati ništa a biti sve