Bog Miroslav Mandić Bog

 

joj koliko je to važno što se ne udružuješ Miroslave moj

Bog

 

Bože predivna je krhkost i čednost toga što si Tii jedan jedini Bog

Miroslav Mandić

 

 

svaka

ruža

je

dobra

kao

srce

 

 

nijedan čovek ne može učiniti sve sam ali može sve voleti

 

nijedan čovek ne može učiniti sve sam ali može sve i svima pevati

 

nijedan čovek ne može učiniti sve sam ali je Bog

 

 

svako

srce

je

lepo

kao

ruža

 

 

postoji samo jedan tim — tim svih bića

 

postoji samo jedna porodica — porodica svih bića

 

postoji samo jedno biće — biće svih bića

 

 

ružu

pa

na

put

 

 

sam mir

 

sam ljubav

 

sam sloboda

 

 

na

put

pa

u

ružu

 

 

od koristi nema nikakve koristi samo puko ništavilo koristi

 

sve moje pesme su deca otkrovenja

Miroslav Mandić jebe svima mater

 

sva moja umetnost je mlad iskustva

Miroslav Mandić jeste svima mater

 

sva moja hodanja su deca i mlad

dobrote Miroslav Mandić jebe svima mater

i

lepote Miroslav Mandić jeste svima mater

 

pevaj pevanje

 

stvaraj stvaranje

 

hodaj hodanje

 

pre tri godine na današnji dan me je nazvala nepoznata mi Mirjana Lukić

pozvao sam Mirjanu da se vidimo danas i proslavimo zajedno to što je ona moj poslednji i najveći poraz

 

uvek kada kažem sam mislim i na dvoje

dvoje koji se preobraze u jedno

 

to jedno je Miroslav Mandić

 

Miroslav Mandić samo Miroslav Mandić

 

sam

 

Bog

 

prolećne vode nose sve pred sobom

 

ono što je divno sa drugim je to što je ljubav koju dvoje daju

jedno drugome mnogo veća od bola koju nanose jedno drugome

 

ljubav je Božija

bol je ljudska

 

Božija ljubav dvoje ljudi je kad dvoje ljudi ljubi sve

ljudska ljubav dvoje ljudi je kad dvoje ljube sami sebe

 

pre Mirjane ću se videti sa Nhandan i Brankom

jako mi je lepo kad mogu jako da volim

 

 

juče sam izgovorio mnogo reči

 

jato ptica je preplavilo nebo

 

zakovitlala se ruža nebeska

 

leteo sam u svim pravcima

 

mnogo reči kao mnogo trave

 

jata riba

 

gomile šljunka

 

u noći sam se probudio od uzbuđenja

uvek je tako posle susreta sa ljudima

 

plašio sam se da sam svojim zanosima i rečima nekog povredio

 

volim reči i verujem rečima

 

pred onima koji mi veruju prepuštam se rečima da me vode

 

prelazim preko granica

 

govorim neizrecivo

 

obasjavam neshvatljivo

 

proslavljam jedno i celinu

 

svaka latica je deo ruže ruža je u svakoj latici

korak je u putu put u koraku je

 

prepuštam se sagovorniku

sagovornicima

 

ogoljavam se i ogoljavam

 

kovitlam

 

izvirem i uvirem

 

otkrivam i otvaram

 

pevam i stvaram

 

govorim ekstatično i mistično

art talk

 

sva bića plešu u meni

 

bespočetak i beskraj Božije lepote vibrira u vazduhu

 

volim da pevam govorom

o čemu se ne može govoriti o tome se mora pevati

 

da bih dobro i lepo govorio potrebno je da dugo ćutim

 

slušam

 

gledam

 

uživam

 

sada ćutim u prepodnevnoj svetlosti

čednost ovog mog dana neka pupi u svim Tvojim danima

 

uživam u rečima koje sam izgovorio

 

reči su moja čeda koja lutaju svetom trepereći slobodu i ljubav

 

 

mora se pevati o dečaku koji trči do iznemoglosti

 

o njenim guzevima slavnim

 

o toplim šakama

 

rečitosti brojeva

 

slikovitosti reči

 

muzici koraka

 

mora se pevati o kiši suza koja neprestano pada u srcu dobrog čoveka

 

slaganju svesti i savesti

 

slaganju rokanja i rolanja

 

slaganju zanosa i smirenja

 

nijansama svetlosti u danu

 

Svemiru u reči svemir

 

mora se pevati o lepoti i dobroti rada Miroslav Mandić jebe svima mater

 

mora se pevati o slobodi i ljubavi rada Miroslav Mandić jeste svima mater

 

mešaj bejbi mešaj

 

jako Te volim

 

volim da napišem da jako volim

 

jako Te volim Nhandan Kirko

samo da budem dostojan reči za koje sam čuo da je sinoć Nhandan Kirko izgovorila o meni

 

reči služe

svemu

 

sve peva

u rečima

 

 

ja sam bog

izgovori me

izgovori

bože

današnja pesma Ja sam Bog

 

 

danas je sto dvadeset peti rođendan mom voljenom Ludvigu Vitgenštajnu

o čemu se ne može govoriti o tome se mora pevati

 

jako volim Ludviga Vitgenštajna

 

jako volim da jako volim

 

jako volim Boga

jako volim što sam Bog

 

jako volim Tebe

 

jako volim sva bića

 

jako volim svako biće

 

krekeću žabe na jezeru

odavno nisam čuo kreket žaba. podsetio me je na detinjstvo i Podbaru

 

jako volim žabe

 

jako volim bulke

 

jako volim kamenje

 

samo da kažem da jako volim pesmu Samo da kažem

 

 

povlačio sam se od kada znam za sebe

 

povlačio sam se zbog stidljivosti

 

zbog kukavičluka

grebale su me pantalone

 

zbog teranja po svom

sukob sa celim razredom u drugom razredu osnovne škole

 

zbog obeleženosti očevim samoubistvom

u devetoj

 

povlačio sam se zbog osećanja da nemam pravo na život

 

zbog borbe za pravdu

u osmom razredu osnovne škole

 

zbog ideala i snatrenja

 

zbog neživotnosti

 

zbog protivljenja muškosti i vojsci

šesnaestogodišnjak

 

zbog nemuževnosti

gadio sam se kurčenja

 

povlačio sam se jer nisam mogao da podnosim frazetine kojima ljudi komuniciraju

 

povlačio sam se zbog seksualnih otimanja i seksualne posesivnosti

osamnaestogodišnjak

 

zbog zaljubljenosti u film muziku i umetnost

osamnaestogodišnjak

 

zbog nedostatka zajedničkog senzibiliteta

dvadesete

 

zbog radikalizma kojim sam bio opasan za druge

dvadesete

 

povlačio sam se pred karijerom i uspehom jer me nisu uzbuđivali i nisu

bili dostojni života velikih posvećenika i stvaralaca koji su me opčinjavali

dvadesete

 

zbog prekida sa umetnošću stidiranjem i filmom

u dvadeset drugoj

 

zbog kazne zatvorom

u dvadeset trećoj

 

zbog Neba za koje sam se odlučio posle izlaska iz zatvora

u dvadeset četvrtoj

 

povlačio sam se jer sam se divio samima i onima

koji su odlazili iz sveta da bi služili celom svetu

 

zbog pustinjskih godina

sedam godina askeze

 

zbog velike ljubavne patnje

u dvadeset petoj

 

zbog odluke da hodam za poeziju

u trideset četvrtoj

 

zbog odlaska u Svemir

u četrdeset devetoj

 

zbog moje Lične karte

 

zbog Pete umetnosti

u pedeset drugoj

 

zbog Boga

 

zbog prvog pesnika

 

zbog jednog jedinog umetnika

 

zbog najboljeg hodača

 

juče sam prvi put ove godine video laste nad Savom

 

sada ih gledam kako lete nad površinom reke povremeno prhnuvši po samoj vodi

 

 

 

prvo sam se povlačio instiktivno a posle svesno

instiktivno sam se povlačio da bih zaštitio sebe a svesno da bih zaštitio i gradio ono u šta sam verovao

 

povlačio sam se maštanjem i darom da se sam igram

 

tvrdoglavošću koja me je činila sve tvrdoglavijim i koja me je sve više bolela i krutila me

u svesnom povlačenju tvrdoglavost mi je pomagala da izdržim

 

glumljenjem filmova

 

osećanjem da ću i sam umreti posle očeve smrti

 

čitanjem kojima sam odlazio u druge svetove

 

crtanjem

tom mističkom nadvijenošću nad hartijom

 

iskorenjivanjem

 

povlačenjem u noć

 

gledanjem filmova i zavetovanjima herojima i odbačenima

tek kasnije mi je film pomagao u prefinjavanju

 

muzikom koja me je otvarala ka radosti i čuđenju

 

radikalizmom

 

odlukama koje sam doneo u zatvoru počinje moje svesno povlačenje

u borbu sa samim sobom i borbu za ono u šta sam stvarno verovao

preobražavanjem instiktivnog i nesvesnog u savesno i svesno

 

vegetarijanstvom sam krenuo u čudo prožimanja sa svime što živi

 

divljenjem

 

nenasiljem sam počeo da gajim dobrotu koja me je opčinjavala od kada znam za sebe

 

skraćivajući korak počeo sam sa preobraženjem biološke snage u duhovnu

 

prestankom imitiranja sam se oslobađao maski i zaštite

ne govoriti jezikom obrazovanih ljudi. ne posećivati kulturne manifestacije

 

povlačio sam se neposlušnošću prema policiji i tajnim društvima

 

bivajući na strani odbačenih i živeći saosećajući sa njima

 

odlukom da ne posedujem sam se otvarao dobrotama viših redova

 

nezapošljenjem sam počeo da radim sa prošenjem i darivanjem

 

uživajući u slušanju i podsticanju drugih da ispričaju svoju životnu priču

 

ćutanjem

 sve sam više voleo da ćutim a i odmah bi se ućutao ako bih primetio da

sagovornik ne ume da sluša — onih koji imaju dar slušanja je jako malo na ovom svetu

 

negledanjem u ogledalo predavao sam se mističkom jeziku

bacao sam se u protivrečnosti zanose neshvatljivo nepoznato

 

povlačio sam se prekidajući sa sličnima

porazima porazima porazima —bilo ih je preko tristo sigurno

 

povlačio sam se poezijom i prefinjavanjem

 

ekonomijom savesti

 

poduhvatima

 

hodanjem

 

strpljenjem pažljivošću molitvom

 

lutanjem

 

Pupoljkom

Bogu Tebi Svim bićima

 

 

 

od supe čekajući glavno jelo i kolače

 

povlačio sam se od muške grubosti. javljanja na ulici i pevanja na javnim

nastupima. od spremanja stana i odlaska na groblje u prvoj godini posle smrti

oca. od devojčica koje su mi se sviđale kao i od igara seksualnim dominacijama

 

od majčinih zahteva da radim i zarađujem

 

od dobrostojećih jer oni nisu bili ono pravo. od konzervativizma. tabua

predrasuda. frazetina. od mladalačkih letovanja i večernjih izlazaka

 

od saveta odraslih da moram raditi jer od pesama i umetnosti se ne može živeti

proći će te to

 

od šovinističkog lokalizma i zatvorenosti porodica

videćeš kad budeš stariji

 

od akcijaša. partijskih ljudi. vojnih starešina

komunista koji su vladali društvom u kome sam odrastao

 

od boemštine i dosade u kafanama. muških mačo priča i moda gimnazijalaca

od humorista jer su bili dosadni i uglavnom u službi vlasti. od opasnih i kriminalnih

tipova jer su bili pokorni pred jačima od sebe. od sluganstva umetnika i uglednika

 

od većine ljudi koji su se plašili moje obeleženosti posle izlaska iz zatvora

 

od zavođenja bračnom srećom kojom su se

zamagljivali svi užasi sveta u kome smo živeli

 

povlačio sam se od razumljivog. uspeha. karijere. bogatstva

talenta. anegdota. viceva. šarma. učenosti. dijaloga. kritike. polemike

žudeo sam za začudnim neizgovorljivim harmoničnim prefinjenim

 

od onih koji su odustajali od ideala. od prihvatanja života kao kompromisa i

pristajanja da se izgubi božanska čednost i da se živi mlako i slave sve proizvoljnosti

 

 povlačio sam se od saboraca i pionira nove umetnosti

koji su počeli da rade sve ono protiv čega su se borili

 

od ironičara koji su uglavnom bili pod zaštitom

vlasti i beskrajno gori od onih koje su ironisali

 

povlačio sam se pred policajcem koji me je vrbovao da radim za tajnu službu

nisam mu mogao dovoljno reći koliko se toga gadim i koliko me to uopšte

ne interesuje kao ni bilo koja priča o tajnama moći špijunaži diplomatiji

 

povlačio sam se pred roditeljstvom koje je veličalo samo

biološki život. pred muškim kurčevitim mozgovima i ženskim

sebičnim srcima. pred krvnim vezama kojima se vlada nad ljudima

 

pred komunistima jer mrze fašiste i liberale

pred fašistima jer mrze liberale i komuniste

pred liberalima jer mrze komuniste i fašiste

 

pred pristojnima koji su živeli u kiču njihovih

tabua i neukusu njihovog života po ukusu

 

pred glupošću obrazovanih koji su potcenjivali sve one ispod sebe

 

pred razornim patriotizmom i mržnjom religioznih autoriteta

 

pred stručnjacima i belosvetskim teorijama koje su obično čist imperijalizam

 

pred javnošću koja je kao i slobodno tržište samo sluškinja bogatih i moćnih

 

povlačio sam pred nostalgijom za boljim vremenima

 

pred porodicama prijatelja jer mi je njihova sreća bila ružna i sebična

 

pred svima čije sam predloge odbio. pred onima koji mi nisu odgovorili

 

pred bliskima sa kojima sam se razišao

 

pred svima koji su otišli u akademizme. budizme. zen. pravoslavlja. joge. ekologije

alternative. aktivizme. feminizme. knjige znanja. marketinge. ekonomije. tehnologije

 

pred uspešnima jer ne želim da im kažem da je njihov uspeh zločinački

 

pred najboljima koji su i sami počeli da se udružuju u društva

najboljih i najplaćenijih a među kojima nikada nije bio najbolji

 

 pred lekarima jer sam osetio da me nisu ni primetili

 

pred mojim ćerkama i sinovima

 

najbližima

 

živeli