Bog Miroslav Mandić Bog

Tebi hvala

Tvom imenu

Tvom novcu

Mirjana Lukić 22900 dinara

Vera Varadi 6900 dinara

Ivana Đokić-Saunderson 6000 dinara

Violeta Jovanović 2500 dinara

Marijana i Sun Mandić 2000 dinara

Valentina Nikolić 1200 dinara

Đorđe Lukić 1200 dinara

Petar Miloradović 1100 dinara

to su ti čuveni ljudi

divno je živeti od novca koji mi daju čuveni ljudi

daju mi svetlost i toplotu

tom svetlošću i lepotom plaćam kiriju i račune

kupujem svakog dana hranu

oblačim se

kupujem knjige

dajem novac drugima

juče sam pomislio da je novac vrlo sličan Bogu

ide iz ruke u ruku

pripada svima

svi ga obožavaju a retko ko brine o njemu

plaše ga se

često ga se gade

nazivaju ga prljavim

pljačkaju ga baš kao što pljačkaju i Boga

vladaju drugima baš kao što vladaju i Bogom

novac treba da služi, a ne da upravlja — Papa Franja

uvek se čudim to kako novac leti iz ruke u ruku kao pčela

voleo bih da znam koliko jedna novčanica promeni cvetova za svog života

na svakoj novčanici ostaju tragovi prstiju svih

onih koji su držali novčanicu u svojim rukama

svi ti dodiri su osnova ljubavi u novcu

kao Bogu novac je sličan i sa ja

kao što je svako ja isto i različito tako je svaka novčanica ista i različita

hej

Mirjana Lukić 22900 dinara

Vera Varadi 6900 dinara

Ivana Đokić-Saunderson 6000 dinara

Violeta Jovanović 2500 dinara

Marijana i Sun Mandić 2000 dinara

Valentina Nikolić 1200 dinara

Đorđe Lukić 1200 dinara

Petar Miloradović 1100 dinara

divno mi je što živim od Tvog novca

poezija življenja

što pevam Tvojim novcem

što pevam Tvoj novac

Tvoj Božiji novac

 ja sam Tvoj prosjak blagi

prosjak luda

pesnik jedino

Halo, ovdje papa Franjo

oprati drugom noge

hej

oprati noge zatvoreniku

hej hej pesma

oprati noge zatvorenici

hej hej hej pesmo

da ništa drugo nije uradio nego što je

svojim učenicima oprao noge Hrist bi bio Hrist

služiti samo služiti

služenje jebanjem

služenje ljubljenjem

služenje disanjem

služenje osmehom

služenje dobrim željama

služenje svakim danom

služenje strpljenjem

služenje smirenjem

služenje hodanjem

služenje samo svim bićima

sve u jednom. jedno u svemu

sanjao sam noćas ove dve rečenice

rečenice su mi se u snu ponavljale i sigerisale da je

sve dobro samo ako je sve u jednom i jedno u svemu

ganut sam rečima

uzvišen pregnućem

divim se klozetarima

divim se đubretarima

divim se hraniteljima golubova

slaganja sa

tobom me jako

uzbuđuju

trideseta pesma Pesme dame

slaganje je jedno od najčudesnijih služenja

jako mi prijaju Pesme dame

verujem da će ih voleti sve dame

hodao sam. usput kupio novu posteljinu. zelenu i narandžastu. pasulj i zelenu

salatu. folder za crteže Plavih ruža. jabuke. mrežu za komarce. flašicu belog vina

ne volim da kupujem ali volim miris ovog belog vina

miriše na cveće

ja se divim cveću

prepuštam se rokabiliju

sledećih pola sata ću biti u zanosima

pisaću Pesme dame

perem noge svakoj dami

nek svaki moj tren bude Bog

tako sam se osećao juče do sam uživao u pisanju pesama Pesme dame

svaki

moj

tren

je

bog

svaki

moj

tren

si

ti

svaki

moj

tren

su

sva

bića

svaki

moj

tren

je

pesma

i

Hedwig Stavianicek

to je ta čudesna žena

to ja ta čudesna kafa

to je ta čudesna Katalin Kešeri

to je taj čudesni dan svaki dan

to je to čudesno tražim

danas ću početi da šaljem ljudima moj Testament i tekst Tražim

Tražim

Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se — Matej 7:7 

tražim

nekog

na

planeti

Zemlji

kome

ću

pokloniti

Pupoljak*

i

ko

će

ga

predati

Bogu

Tebi

i

Svim bićima

*Pupoljak je ime mog celokupnog dela 

poslao sam nekoliko mejlova

osećam znam i verujem da osoba i osobe koje tražim postoje

ne znam kako da do njih dođem

brini tako što ne brineš 

kažem samom sebi

čini sve ono što je do tebe

savetujem samog sebe

ponekad nemoj ništa da činiš

bodrim se

radostan sam što sam nekim ljudima poslao Testament i Tražim

voleo bih kada bi ih poslao mnogim nepoznatim ljudima

ne znam kako da to uradim

nadam se da će se Testament uskoro pojaviti na sajtu

posle toga bih voleo da i Tražim stavim na sajt

divna je Hedviga

dama

teško je biti sam

samoćo

zajedno

smo

divno je pevati

pevam

hodati

hodam

ljubiti Moniku

ljubim

nežnost je misterija

milujem se po vratu

milujem slepoočnice

milujem se po Tebi

juče sam poslao Testament i Tražim na trinaest adresa

dobio sam do sada devet odgovora

jedan me je pogodio a jedan i potpuno porazio

ne smem da dozvolim da dva negativna odgovora zasene šest pozitivnih

ići mi je

grediti

šest odgovora mi daju snagu

moje srce je na Tvom dlanu

hajmo voljeni

ljuljanje samo ljuljanje

ma i ona dva odgovora mi daju snagu

nežnost

uprkos

ljubim Te ljubim

verujem u svoje odluke

verujem u Pupoljak

verujem da vreme Andre Viliamsa dolazi

divim se Andreovoj hrabrosti

divim se Andreovim rečima moje vreme će doći

i moje vreme dolazi

moje vreme dolazi posle onih koji veruju da njihovo vreme tek dolazi

želim i verujem im da njihovo vreme tek dolazi

moje

vreme

dolazi

Bog je moje vreme

Tii si moje vreme

Sva bića su moje vreme

pesma je moje vreme

perem Tii noge zemljom

perem Tii noge vodom

perem Tii noge vazduhom

perem Tii noge svetlošću

hajmo još jednom

perem Tii noge slobodom

perem Tii noge radošću

perem Tii noge slaganjem

perem Tii noge ljubavlju

subota. oblačno

premorim se preko nedelje

mnogo je trave

mnogo maslačaka

mnogo pesama

mnogo blaženstava

ovo je 95470. blaženstvo

mnogo mnogog

mnogo

kako čudesna reč

cvetaju magnolije

Bulevar je prepun ljudi

hodam polako

odmaram se od mnogo

seo sam na klupu preko puta Skupštine

oslonio se rukama na naslon

pružio noge

odahnuo

zatvorio oči

dišem

učim se da živim sa oslabljenim srcem

prija mi kad zatvorim oči

smirim mozak

onda se najviše obnovim

mozak radi tek kada se smiri

tek tada mozak pomaže srcu i celom organizmu

grmi

počinje da duva hladan vetar

pada sitna kišica

sklonio sam se od kiše

uživam u kiši koja pljušti

a ugledah i grafit

miriše mokri asfalt

blešti sunce

sve se smirilo

ovaj čovek što silazi po stepenicama od crvene cigle na Kalimegdanu sam ja

reči moja spašavaš me

reči moja verujem Tii

vodi me

predelima

nebesima

trenutku u kome sam

pred ekran

svetlost dobrote

sja

srna

prvi koraci u danu

čuda života samog

zelenilo trava

žuti maslačci

vaduh blagi

pčele

kapi noćašnje kiše na vlatima trava

procvali jorgovan

leti beli leptir

pobacano đubre u travi

plava vena na slepoočnici žene u prolazu

poezija nastaje tek kada se pesma ne izneveri

pesma nastaje odanošću

odan

jednom

pevam

sve

čednost

saglasje

čestitost

slaganje

bez čednosti i čestitosti nema ni poezije ni pesme

poezija je bokserski meč sa samim sobom

pesma

nokaut

pesma su hiljade i hiljade pesama

hrabro slovo svih slova

slovesnost

b

o

o

o

o

o

b  o  o  o  o  o  o  o  o  o  o  o  g

o

o

o

o

o

g

biti sam je jedini način da se ne bude sebičan

četiri hiljade četirsto šesdeset osam blaženstava do stohiljaditog blaženstva

negde u septembru

sve

moje

reči

su

tvoja

pesma

i

o

v

a

s

t

a

z

i

c

a

zatravljena

muzika ni iz čega

dobrota bezrazložna

lepota bezkorisna

što duže nešto ili nekog gledaš to je sve lepše

predrasude čine stvari ružnima

Bog i ja jedno smo

Tii i ja jedno smo

Bog Ti i ja jedno smo

Bog Tii Sva bića i ja jedno smo

Bog Tii Sva bića sve i ja jedno smo

lete mace

gledajući mace kako lete vidim kako se kreće vazduh

mnoge moje reči su kao vazduh

nevidljive

samo ih dišeš

nekima se kupaš

nekima hodaš

nekima svetliš

divno je divno

divno je pevati

hvala Tii pevanje

zahvalnost samo zahvalnost

sve moje reči mirišu cvećem

kožom ranih jutara

letnjim pljuskovima

presvukao sam vlažnu majicu

čekaju me pasulj i zelena salata

svima se podajem

hramlje golub

radnik gradske čistoće gura kantu za otpatke i peva

veliki pas rundov leži ispred piljarnice

žena pokretima usana čisti usta posle jela

devojka gleda na sat dok prelazi ulicu

čovek sa sprata viče i psuje nekom mater

Miroslave

viče me Edi iza leđa

čovek sa zatvorenim kišobranom u ruci zakopčava svoju jaknu

žena podiže svoje obrve

mlada devojka u hodu pripaljuje sebi cigaru

pas je pokušao da pretrči ulicu ali se vratio i njuši po travi

žena u zelenoj jakni sa dva mala psa na uzicama čeka da pređe ulicu

devojka drži vlat trave u ruci i telefonira dok čeka autobus kod Šumarskog fakulteta

skoro svi mladi ljudi dok hodaju razgovaraju telefonom 

tramvaj u krivini čeka zeleno svetlo

beli golub preleće ulicu

dva radnika istovaraju šljunak iz malog kamiona

mladić žvađe i zaključava auto

dva mladića se pozdravljaju pljeskajući se šakom o šaku

perač kola jakim mlazom vode pere crna kola

niko nije veći pornograf od onih koji se plaše pornografije i obezvređuju je

čovek zastaje da bi pročitao poruku na telefonu

dok čeka autobus sa slušalicama u ušima čisti ekran telefona

deca se vraćaju iz škole i utrkuju grakćući niz stepenice

podigao je glavu i prati avion koji preleće Padinu

izlazi iz kafića. stavlja kacigu na glavu. seda na veliki motor. pali ga. polazi

sa džepovima u rukama devojka i mladić traže adresu na koju su se uputili

žene pred samouslugom sedeći na šamlicama prodaju cveće blitvu jaja

dok čekaju putnike taksisti veselo zadirkuju jedan drugog

prelazi ulicu sa štakama

sa cigarom u ruci širi ruku objašnjavajući nekom nešto preko telefona

spremačica izlazi iz zgrade sa alatom u rukama

prodavac iz farbare se kao i uvek ljubazno javlja čoveku sa

pasuljem i zelenom salatom u jednoj ruci i diktafonom u drugoj

pregledam pesme

Pesme večne čednosti

ili

reči ljubavi i večnog karanja

hiljadu osamdeset devet pesama

pesme sperme

nepregled

izviru

jebu

ljube

ponavljaju se

jebanjem ponavljaju jebanje

voleo bih da ih pročitaju i žive sva bića

da li još nešto osim što sam ih napisao treba da uradim

isto je i sa svim drugim rukopisima

knjigama

slikama

filmovima

fotografijama

nematerijalnim delima

duhovnim pevanjima

sve je to zatvoreno

da li tako treba

nekada me to izcrpljuje do poništenja

u mladosti nisam mogao ni pomisliti da ću tako čudesno pevati i stvarati

tako čudesno živeti

ljubiti

hodati

da ću biti toliko sam

slava karanju

slava pevanju

slava stvaranju

slava hodanju

slava Bogu jedino

jedinom

pesmolikom

pesmom i likom

prepisujem pesme iz Crvene sveske

na četrdeset trećoj strani pesma

pusti

me

da

plačem

14. jun 1994.

do nje pesma

uvek treba da

se podsećam

sreće jer pišem

na ovo malom

jeziku

16. decembar 2001.

u njemu sam

jezik sam

jedini jezik

jezik svih bića

poistovećujući

poistovećujućim

poistovećivanjem

moj jezik je jezik svih bića — jedinstvo pevanja stvaranja i hodanja

pevam — stvaram i hodam jezik

stvaram — hodam i pevam jezik

hodam — pevam i stvaram jezik

jako je važno da pevam stvaram hodam van

pesničkih umetničkih hodačkih infrastruktura

nastavi

samo svima samo svima samo svima

izdrži

samo sve samo sve samo sve

izdrži Miroslave

samo sam samo sam samo sam

izdrži Miroslave izdrži

oblači se

sve je hladnije

vazduh se kovitla

ljubim samo ljubim

padaju krupne kapi kiše

izlažem se samo se izlažem

počinje da pada led

čujem ga kako dobuje po mom diktafonu

nezaštićenosti Tii si jedina svetinja

bratstvo smo po ovom kišnjenju

beli led odskače kao bele kokice

mokre su mi crvene pantalone

razvedrava se

nevreme je prošlo

promiče još po koja krupna kap kiše

živote devojko moja jedina

ja sam bog

mirišu livade

ljubav pevuše

današnja — sedamsto trideset četvrta — pesma Ja sam Bog

pesmom me

njušiš pesmom

ti se otvaram

jedna od današnjih — sto osma — pesma dame

sve moje

pesme su

pesma

dobre

žene

jedna od današnjih — sto jedanaesta — pesma dame

sve Pesme dame su Pesma dobre žene

pesma

hoće

kako

ona

hoće

vrhunim

neka joj

nežno se sećam i ljubim Aleksandra Tišmu mog

upravo sam pregledao 33 pesama Tucaj me

počinjem da pregledam 33 pesama Trti me

zvezda peska sperme pesama

bilje obilja

eto

me

mala

pesmo

eto poetike male pesme

sve zvezde u maloj pesmi

sveševa na petoparcu

sav pesak u maloj pesmi

sveševe na petoparcu

sva sperma u maloj pesmi

sveševim na petopeacu

sve pesme u maloj pesmi

sveševom na petoparcu

pregledam 33 pesme Surdukni mi

kapljica boje kafe klizi niz belu šoljicu

jako volim tu kafu boje kafe

vrhuni

mala

pesma

možda ću sledeće nedelje pisati o maloj pesmi

hej pisati

sve više ponavljam — ali sada i —  sve više zaboravljam

uživam pored jezera

pripremaju ga za sezonu kupanja

sve se zeleni

zeleni se mlado zelenilo

u poređenju sa ljudskim životom ovo je desetogodišnje zelenilo

vri dečaštvo i devojaštvo u zelenilu

zelenilo će uskoro početi seksualni život

počeće da se zaljubljuje u sunce kišu vetrove

pčele leptire

joj

joj kako jebe joj

pregledam 33 pesme Bukari me

kokaj

me aman

bre

prva od 33 pesme Kokaj me

pijem belo koje miriše na cveće

već nekoliko dana dok radim za stolom ujutru i popodne

špricnem u vrat predivan parfem od frezije ružine vodice i mošusa 

obožavam mirise cveća

miris

sam

sreće

svih

bića

m

i

r

i

s

b

o

g

a

u

t

v

o

j

i

m

n

o

z

d

r

v

a

m

a

s

a

m

ljubav čudo čednosti je

Zoltan je upravo stavio Testament na sajt

hvala Zoltane

veliko olakšanje

tegobe u grudima nisu velike ali su prisutne i plaše me

sve više sam sam

mislio sam da ove nedelje pišem samo o maloj pesmi i male pesme ali odustajem

evo samo dve

mala

pesma

ljubavlju

pleše

mala

pesma

pticama

peva

Moondog

hvala Iloni Somer na kompozitoru tumaralu usamljeniku preteči

pesniku majstoru stvoritelju samoukom minimalisti vikingu pobunjeniku

poklanjam se svakom tumaralu

poklanjam se svakom preteči

poklanjam se svakom stvoritelju

poklanjam se svakom samoukom

poklanjam se svakom pobunjeniku

hodam kroz šumu. prošlo je podne

celo prepodne sam proveo u teskobi

porazi porazi porazi

treba ih podneti

pretvoriti u pesmu

nikada sa pobednicima

senka aviona preleće preko šume

divne su Mundogove pesme

sve se završavaju divotom

bačeni crveni kurton leži na zelenoj travi

nigde nikog

samo zvezde pesak sperma pesme

testament

Testament na sajtu je Božiji Tvoj i Svih bića

napisao sam ga u slavu života

svakim

trenom

kojim

živim

sam

pesma

boga

tebe

i

svih

bića

svakog trena živim radost svih bića

svakog trena pevam večnost svakog bića

želim da živim — ni tren više ni tren manje — koliko je Bogu milo

Rock My Baby peva Laurie Tate

sinoćne i noćašnje tegobe su me iznurile

ići

mi

je

ići

slušam Mundoga

zahladilo je

uskoro ću napolje

popiću još dve kafe

treba da nacrtam Plavu ružu

ići

mi

je

ići

lepo je ići mi je ići

stazica

milina

kad počnem da pišem lakše je

divno je

blago je

lako

teci

krvi

prostranstvo prostranstva

utapanja

pretapanja

joj talasi se šire do sledećih joj talasa

nisam baš daleko otišao

ali malkice

pa još malkice

makar malkice

od blaženstva 95752

do 95753 blaženstva

Miroslave Mandiću ovo je pesma Miroslav Mandić i pred tobom je još 33846 blaženstava

drži se

izdrži

nastavi

prepusti se

sve što napišeš pesma je

život

srce

ja sam prigušenost u grudima i uplašenost srca

u miletićevoj ulici. (neodgonetljivo) lepe ženske noge

podsmehuju se mojoj (neodgonetljivo) ružnoj boljci

29. septembar 1981. u knjizi Ja sam ti je on

odan

sam

pički

svog

rođenja

4. decembar 1949.

18. maj 2008. u Crvenoj svesci

ja sam bog

bespomoćnost

niko osim tebe

ne prepoznaje

da sam bog

16. april 2011. u knjizi Ja sam ti si ja sam Bog

ja sam bog

to što niko ne

vidi da sam bog

me još više čini

bogom

16. april 2014. današnja pesma Ja sam Bog

mogao bih danima da pričam o ove četiri pesme a voleo bih

godinama da pričamo samo o njima ali neću reći više ni reč

danas će na 13871. koraku biti 17000 kilometara Pupoljka hodanja

zahvalnost

miluje me kišica

kiša pada sve jače

gledam je kako pada kroz vazduh

stojim pod drvećem na autobuskoj stanici

otići ću tri stanice do Žarkova pa ću se spuštati do Banovog brda i Požeškom do Ade

stala je kiša. bili su to samo prolazni oblaci

mislim na same životinje u predelu

gledam lišće. njiše se neopisivom lepotom

spuštam se iz Žarkova do zgrade da se preobučem

obukao sam se toplije. sad uživam u hladnoći

svežinom miriše mokra pokošena trava

zaista je nekada jedini način da sačuvam ljubav razilaženje

zaista je nekada jedini način da se ljubav obnovi ćutanje

samo jezik svih bića

jedan jedini jezik

jezik preteča

ne razara ljubav

sam sam da bi bilo istomišljeništva među nama

sam sam da bi svako biće osećalo moju ljubav

sam sam da Bog ne bi bio sam

najvažnije je da Bog nije sam

da Bog ne bi bio sam potrebne su ogromne količine

ljubavi koje čovečanstvo još nije sposobno da stvori

zato sam ja Bog da Bog ne bi bio sam

ručaću na ulici

spustiti se do Hipodroma

pa pored Ade do Padine sa kišicom

pročitao sam knjigu Dosije Snouden Luka Hardinga

odmah sam počeo da čitam knjigu Život, opus i zaveštanje Alistera Kroulija

moć je odvratna

odvratni su kolonijalizam i imperijalizam

moć je glupa

odvratne su sve te civilizacijske kolonijalističke imperijalističke

misionarske prosvetiteljske darvinističke komunističke fašističke

demokratske meritokratske ekološke kosmološke ideologije teorije i prakse

moć je ništavilo

odvratne su religija i nauka koja je zasnovana na velikom novcu i ratnim interesima

to što je uradio Snouden je predivno

svi ti anonimni ljudi koji podržavaju Snoudena su predivni

predivno je to kako se ljudi bore za slobodu od kada je sveta i veka

samo borba za slobodu je sloboda

kad govorim da su zlo i zločin u

očinstvu

materinstvu

porodici

narodu

patriotizmu

državi

vojsci

policiji

obrazovanju

bogatstvu

ugledu

ne osuđujem nikoga niti sam negativan nego samo govorim činjenice

braneći svoje loše postupke čovek ih je sakrio iza vrednosti koje su nedodirljive

braneći te vrednosti čovek brani svoje loše postupke

čovek se pretvorio u mašinu koja laže školama. krade ekonomijom. ubija državom

sve to nije moj svet

ovo nije moj svet — Željko Jerman

sloboda dobrota lepota ljubav

kad kažem sloboda mislim na samu slobodu i život za slobodu

kad kažem dobrota mislim na samu dobrotu i život za dobrotu

kad kažem lepota mislim na samu lepotu i život za lepotu

kad kažem ljubav mislim na samu ljubav i život za ljubav

kad kažem život mislim na sam život i slobodu dobrotu lepotu i ljubav za život

ljubim Te ljubim blaga kišo

podigao sam kabanicu

hodam polako

uživam na ulici. uživam u ulici

prožima me bezrazložna sreća

i danas ću ručati na ulici

hodam smiren i blag

Bog

Bog sam i vidim da je i on Bog

Bog se biva samo Bogom

najbliži me prećutkuju

zadržavaju me samo za sebe i samim tim me krivotvore i ubijaju. to jako boli i postalo mi je nepodnošljivo

pustio sam Rockabilly Radio i srećan sam

čudesna je ta potreba kamenja biljaka životinja i ljudi za pevanjem i plesanjem

to je potreba da se slavi Bog

svaki korak slava Boga je

svaki udah slavi Boga

Bog samo Bog

Bog roka bili

Bog rola bugi

mešaj bejbi mešaj

pesma za pesmom

noga gore noga dole

kukovi tamo kukovi onamo

sving sving

mambo mambo

rokaj me muziko rokaj

rokanje svetinja

rolanje sveto je

seksualna dobrota je najodanija sluškinja Bogu

ljudi greše kad misle da prestaju da se zaljubljuju kad

ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju  

Markes

do kolena je izrasla trava

zelenilo ulazi u pubertet

uživam u seksualnosti svake boje

boja do boje

korak do koraka

i najduži put je u svakom koraku

svi putevi u bespuću

diži mi noge

diži mi ga

plesanje vaskrsenje je

vaskrsenje — plesanje do vaskrsenja

plesanje — jedina religija

pevanje — jedina nauka

popodne je. pijem vino. slušam rokabili

bio sam do grada po hleb koji mi je napravio Saša Stojanović

dok sam hodao mislio sam o svojim povlačenjima

zašto sam se povlačio

kako sam se povlačio i od koga sam se povlačio

zašto je povlačenje bilo dobro

pred kim sam se sve povlačio

zašto više ne želim da se povlačim

šta želim

dok sam hodao nazvao me je Vladimir Macura pa

smo se dogovorili da se vidimo posle susreta sa Sašom

Vladimir je došao sa Brankom Popovićem i iznenadio me. prvi

put smo bili zajedno utroje. pričali smo oko sat i po u poslastičarnici

susret sa Vladimirom i Brankom je samo potvrdio probleme u kojima sam

uzbudio sam se kao i uvek u susretima sa ljudima

odgovarajući na šest pitanja našao sam rešenje a sada

su se oni u susretu sa Vladimirom i Brankom obnovili

jako je teško znati šta neko zaista misli

a još mnogo teže je znati šta neko misli o meni

u povratku sam se smirivao. raskopčao jaknu i sporo hodao. uživao

u kasnom popodnevnom suncu. kupio majonez senf i zelenu salatu

kada sam istuširan i sa mirisom frezije na vratu seo za kompjuter shvatio

sam da je bolje da na šest pitanja odgovaram u sledećih šest dana od nedelje

odlučio sam da današnja blaženstva dovršim

hodajući pre ponoći do crkve jer noćas je vaskrsenje

prošle godine sam u uskršnjoj noći hodao sa jakim bolovima

i ne znajući da će mi kroz pet dana biti stavljena tri bajpasa

otišao jedva do crkve u ponoć jer me je bolelo. slava Bože Tvoja je

Rokovnik 2013.

vidimo se oko ponoći

rasipaj se svim bićima

tvoju spermu ljubavi

kroz mene odlivaj

jedna od današnjih Pesama dame

te uskršnje noći pre godinu dana čim sam krenuo

evo ovde na ovom usponu me je odmah jako zabolelo

stao sam da se bol smiri. posle trećeg zastajanja sam mislio da li da se

vratim ili da nastavim do crkve i pored jakog bola. odlučio sam da nastavim

zastajao sam na svakih stotinak metara. stojao bih

sve dok mi se bol ne bi smirila i onda bih nastavljao

da sam znao da su to sve bila predinfarktna stanja možda bih i umro od bola i panike

stigao sam do crkve na vasksenje koje je već počelo. i u povratku

sam morao stalno da zastajem. kroz pet dana sam bio operisan

sada hodam iz zahvalnosti jer sam preživeo

volim vaskrsenje i uskršnju noć

mirno je. nema nikog na ulici. uspinjem se polako. nema bola

lelujaju trave. njiše se lišće. sve je vaskrsenje

Bog samo Bog

miriše noć

pre tri godine na današnji dan sam odlučio da do

kraja života svakog dana pišem pesme Ja sam Bog

jedno smo

jedna pesma

jedna ljubav

zar ne

ja sam bog

bože isplači

se u meni

današnja pesma Ja sam Bog

juče pre podne sam izašao napolje da kupim šumeće tabele i kesicu kafe

bilo je divno sunce

sunce vaskrsenja

izašao sam u kroksericama i samo u košulji

bio sam samo disanje

Bog koji hoda

onda sam ugledao Vidana u daljini sa velikim praznim kolicima za papir

iza njega je na stotinak metara išla njegova starija šesnaestogodišnja sestra Milena

kad smo se sreli Vidan mi je radosno rekao

kad smo krenuli Milena je rekla daj Bože da sretnemo Miroslava

lepo mi je bilo to što sam čuo

kada nam je prišla i Milena pitao sam je šta je rekla a ona je stidljivo ponovila iste reči

bilo mi je još lepše

ali kada sam posle pet sati sve to zapisao shvatio

sam da je to najlepši dar koji sam dobio u životu

dar

je

bog

bog

boga

bogu

daje

tim darom —  Bogom — moje delo je postalo najskuplje delo na svetu

neprocenjivo

Božije

zar ne

poželeo sam da to nekome kažem ali nije bilo nikoga

zato kao i uvek govorim samo Tebi

porazgovarali smo još malo Milena Bog Vidan Bog kolica Bog i ja

blago se šalili makiški i padinaški jer mi smo Makišani i Padižani

onda su oni nastavili u brdo da skupljaju kartone po ulicama a ja da kupim šumeće i kafu

čudo

Bog je najvidljivije i zato očima nevidljiv

Bog je najpostojećiji i zato razumom nepostojeći

ovim

rečima

bog

ne mogu da počnem da pišem o svojim povlačenjima jer što više razmišljam

osećam da je to u osnovi sukob podrazumevajućeg i nepodrazumevajućeg

ono što je za većinu i društvo podrazumevajuće za mene je neprihvatljivo

a ono što se meni podrazumeva društvu je neprihvatljivo

volim čednost i jednostavnost

volim Pesme dame — ubuntu pesme

evo ih osam od pre neki dan

izvadi

ga i u

usta

stavi

mi

ga

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim tu tvoju

pesmu

ti si moja

kamilica

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim to tvoje

ponavljanje

ti si moja

jagodica

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim tvoju

tradiciju

ti si moja

trešnjica

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim samo

tebe

ti si moj

bogić

ubuntu filozofija

filozofija i poezija umetnosti življenja

sva stopala jedan krug

sva stopala jedan korak

sva stopala Pupoljak hodanja

danas je 33. dan u godini

danas je tri hiljade trista devedeset deveti dan knjige Miroslav Mandić

o čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati

Vitgenštajn

volim Vitgenštajna već četrdeset pet godina

o čemu se ne može govoriti o tome se mora pevati

Mandić

sve vreme

pada kiša

dok me

ljubiš

nezaustavljaj

se voljeni

moj

jebi me

trava sam

jebi me

i u meni

vaskrsni

mirišeš

mirišemo

sunčevom

svetlošću

tvoja

dobrota

me jako

napaljuje

pevaj

dojim

te

pevaj

čuvam

te

ti si

meni

i svi i

sve

juče sam doživeo kako se hlatni rat obnavlja i rasplamsava

beda i ludila moćnih država su odvratna i užasna

počinje iz daleka

bezazleno

prikrivajući sve loše stvari koje su napravljene u miru

počinju svrstavanja i odvratna propaganda

pobednici su uvek zločinci i robovi laži

poraženi su uvek dosadni i robovi mržnje

rat

laž

sve je to tako užasno

dosađujuće

to nije moj svet jer to i nije svet nego samo deo sveta

svet je večni sve mir

mir svih bića

rat je laž ljudskih bića

mnogi ljudi vole rat

onima koji vladaju rat služi za obnovu vladavine

bogatima koji su i inače najveći lopovi rat pomaže da se još više obogate

onima koji nemaju služi da pljačkaju i da se svete

onima koji mrze sebe rat služi da slobodno mrze i da mržnju žive ubijajući druge

hladni rat je predvorje vrelog rata

hladni rat je skretanje pažnje sa predavanju slobodi

kad više ne pomaže ni sport ni zabava ni svi drugi

spektakli hladni rat je najbolji način da se ljudi porobe

najveća ljudska beda je u tome što crpi snagu okupljajući se protiv neprijatelja

što je moje i naše dobro je a što je Tvoje i njihovo loše je

polovina se predstavlja kao celina

ja živim pevam stvaram i hodam samo svime i svima

ne postoji neprijatelj nego samo sva bića

sva bića ne samo da me čine nego i volim svako biće

dobro je u drugome zlo je uvek samo u meni

bravo Miroslave Mandiću

ja sam tipični zaborav na početak. u drevni rat su ušli divni mladići puni

ideala od kojih su mnogi izginuli. iz rata su izašli oni koji su mu se pridružili

u njegovom pobedničkom delu i zaslepljeni tom pobedom i nerazumljivim

besom prema svemu što nije isto što i njihova tvrda predstava o stvarima

poništili sve ideale izginulih mladića i sve uzroke početka. kao deo tog

zaborava ja sam jedno zaboravljeno i zatravelo mesto na kojem je

jedan mladić izbacio svoju prvu količinu sperme u život

bacio pobedničku bombu i sačekao smrtonosni

šrapnel iz neodgonetljive tišine

knjiga Ja sam ti je on 17. novembar 1981.

sam si Miroslave

sam si bio kada si kao tridesetdvogodišnjak pisao Ja sam ti je on. sam si i sada

kada Ja sam ti je on kao Ja sam ti si ja sam Bog proslavljaš kao šesdesetpetogodišnjak

božanski — dobro je u drugome. sloboda — zlo postoji samo u meni

ako zla u meni nema zla ni nema

ljubim te Miroslave Mandiću ljubim