Bog Miroslav Mandić Bog

novac ima ime

ime je novac

moj novac se zove

Mirjana Lukić 41000 dinara

Jasuka Sato i Željko Radić 17805 dinara

Vera Varadi 7260 dinara

Ivana Đokić-Saunderson 6020 dinara

Marijana i Sun Mandić 3000 dinara

Đorđe Lukić 1200 dinara

Valentina Nikolić 1200 dinara

Petar Miloradović 1118 dinara

hvala na tvom imenu i tvom novcu za septembar

za stan 35400 dinara

za lečenje 22200 dinara

drugima 8000 dinara

za hranu i rad 13000 dinara

divno je živeti i zavisiti od dobrote 

novac dobrih ljudi me čini srećnim prosjakom

uvek sam verovao u stvaranje a ne u rad

u darivanje a ne zarađivanje

obožavam prosjakinje i prosjake

ponekad ljubav na ovom svetu živi samo u srcima prosjakinja i prosjaka

kad vidim prosjaka odmah osetim — život je nešto dirljivo lepo i svečano teško

osetim dostojanstvo samog bivanja

lepotu lica

niko nije tako lep kao prosjakinja

da se nisam otvorio prosjacima moj život bi bio ružan

prosjak na ulicama prosi novac

pevač prosi ljubav

luda prosi osmehe

vrtlar prosi travu

lutalica prosi spajanja

hodač prosi muziku

ljubavnik prosi pesmu

mistik prosi boga

monah prosi bogu

rudar prosi rosu

filozof prosi spokojstvo

čobanin prosi nebo

heroj prosi celinu

matematičar prosi lepotu i dobrotu

pobunjenik prosi raj

umetnik prosi bezbrižnost

to što vidiš je naš susret

prilazimo jedno drugome

grlimo se

ljubimo

sve na ovome svetu se zagrlilo

svi u svemiru ljube jedni druge

bogu je lepo

semena klijaju

mlad poskakuje

bebe se osmehuju

dečavojčica je sreća

ljubav je neustrašiva

ljubav je nezaustavljiva

ritam samo ljubi

vino sunca pije u zdravlje svakog vina

grob milomira mandića je grob sve dece

grob kaje mandić je grob svih grobova

osećanje da nemam pravo da živim preobražavam

u život punim plućima prvog pesnika svih bića

u milinu tela jednog jedinog umetnika svemira

u bezbrižni um najboljeg hodača boga

u čedno srce jednog jedinog boga

najdublje saosećam sa svakim ko hoće a ne može

najdublje saosećam i sa svakim ko ne može jer neće

najdublje saosećam sa večnim čarlijanjem života samog

pozdravljam džuljana asanža

zečevi

plavi zečevi

ljubičasti zečevi

narandžasti zečevi

zečevi bez lovaca

crveni zečevi

zeleni zečevi

žuti zečevi

zeke

varnice

vatra smisla

samo sam neko ko je zaustavio rat

samo sam neko ko je otkrio teoriju svega praksu u kojoj nepostoji neprijatelj

samo sam nomadski ragovor ljubavnika umesto dijaloga i kritičkog mišljenja

samo sam dečak koga je kao grom pogodio tvoj pogled

samo si moj drug

voleti je jedino zdravlje

dati drugome život je jedini život

ćao — viknuo mi je pegavi dečak skačući s noge na nogu

moj život — bog ti sva bića pesma delo hodanje

posle skidanja konaca sa uha slučajno sam sreo i razmenio par reči sa

predivnom gordanom zdravković ženom predivnog pevača tome zdravkovića

jedino najmanje može da uništi najveće

jedino najveće može da sačuva najmanje

najmanje sam

nepoznajem najmanje samo ga ljubim

najveće sam

nepoznajem najveće samo ga ljubim

čuvam najmanje a ljubim najveće

ljubim najmanje a čuvam najveće

čuvam najmanje a ljubim najveće

ljubim najmanje a čuvam najveće

najlepše u tome što nešto jeste jeste u tome što uopšte jeste

jesam pesma

drvo pesma drveta

nebo pesma neba

samo lepo

ispruženih nogu skače žaba u vodu

samo dobro

vlažnom njuškom krava pase travu

samo ljubav

krilima uz telo laste sede na elektičnim žicama

jutro je

jutro ribara

jutro rose

jezero je mirno

georg trakl je u predelu

magarac je tu

konji ržu

moje tetovaže pevaju

svaka reč kojom sam pevao ljubi sva bića

svaka linija koju sam povukao čuva svemir

svaki korak koji sam pružio obnavlja čednost atoma

svaka ćelija u mom telu misli mojim mislima

mislim li lepo svakoj ćeliji je lepo

volim sve moje ćelije

sve ćelije sam ja

sve ćelije su sva bića

sva bića su u svakoj ćeliji

činim lepo da bi svakom bilo lepo

izvesna je neizvesnost

neizvesna je izvesnost

sada sam dobro da bi svako zauvek bio dobro

blaženstva

pesma

moja

pesma

blaženstva

moja

pesma

bog

peva

bog

sto osam puta po 33 dana čini

tri hiljade petsto šesdeset četvrti

dan ove knjige-pesme

sa mirjanom u automobilu pravo u nebo

nebo ravnice

pravo u ugrinovce

ovo što vidiš su zamasi krila ptice koja leti paralelno

sa automobilom koji juri blizu sto kilometara na sat

vetar duva ravnicom

skupljam opale orahe na ulasku u ugrinovce

koracima sa jednog kraja na drugi kraj ugrinovaca

kada sam starog ugrinovčanina pitao gde vodi put posle izlaska iz ugrinovca rekao je

u krnješevce

krnješevci

njujork

krnješevci

centar sveta

krnješevci

sva slava ovog sveta

nadam se da ću nekom sledećem prilikom stići i u krnješevce

u ugrinovcima je bilo fenomenalno

kao i slatke smokve koje sam ubrao preko bedema

pogotovo kraj sela i put ka krnješevcima sa crkvom koja se videla u daljini

jesen je pa je i u ugrinovcima bila svadba kao i pre neke subote u petrovčiću

kupio sam hamburga paradajsa biljnog sira i majoneza u ugrinovcima

na kraju moka sa puno šlaga u kafiću koji se zove čitaonica

jako

jako

sam

sam

tim pre mi je prijalo mirjanino razumevanje iako je samo potvrđivalo moju samoću dok smo pili moku u ugrinovcima

mislim ničea

nikada nisam toliko bio srećan kao u najbolesnijim i najbolnijim časima svoga života

niče

mislim mandića

sada me pije vino i sluša rokabili

mandić

pesma

se podaje

sama sebi

u brigama i tegobama oko zdravlja jako mi prijaju današnja lipoovska blaženstva

vetar je naglo dunuo i podstakao me da počnem sa pisanjem današnjih hvala

hodam uskom stazom pored policijskog igrališta na makišu

grlim

iako sam zabrinut zbog rezultata oko uha iako se plašim snimanja glave vrata i pluća iako me bole prostata

jaja stomak donji stomak i leđa iznad bubrega trudim se da uživam i nežno zagrlim svakog ko živi u svojim strahovima

gledam vetar u travi i sretan sam

sretan sam jer sam celog života jako voleo trave

na ruži lutanja sam deset godina crtao trave

trave vrapci i eto nepojmljivo lepog života

a evo i ovaj vilin konjic

pokušavam da budem nežan prema telu

da ga okrepim milinom

duboko udišem vazduh

vrana je nadletela granu a onda se blago spustila na nju

jato vrana poleće sa drveća na ovoj strani jezera i leti na drveće na drugoj strani jezera

vrane lete nazad. ispunile su nebo. plešu. kupaju se u vazduhu

grakću

ne znam šta razgovaraju ali sam siguran da jasno govore jedne drugima isto kao i sva druga bića

nadam se da je i tebi sada lepo kao što je i meni sada lepo

jedno je sada

sve mi je čudesnija ova sada pesma — knjiga koju pišem već desetu godinu

otvoreno

otvara

golo

ogoljuje

odmah

oslobađa

sada

lice k licu

sad raj

pupi

sad sam

pupoljak

sad raj sam

ruža

duva vetar

danas ću završiti ecce home fridriha ničea

zaista te volim niče moj

odmah ću početi da čitam filozofiju zajedničkog dela nikolaja fjodorova

zaista te volim fjodorove moj

smisao stvaralaštva nikolaja berđajeva

zaista te volim berđajeve moj

večnu filozofiju oldosa hakslija

zaista te volim haksli moj

voleo bih da čitam i valtera benjamina. ed rajnharda

gertrudu stejn. emersona. ekharta. plotina... i to bi bila osnovna lektira

za pisanje poklonjenja večnoj umetnosti sledeće godine u avgustu i septembru

plava majica u kojoj spavam se provetrava na terasi

istuširaću se. ugrejati prostatu. piti vino

zahvaliti se današnjima hvalama

a kada je sreća srećna — sreća je srećna kada su bog ti i sva bića srećni

voli

voli se

voli me

druga kafa

uskoro ću napolje

pre toga ću se istegliti

malo plesati

osvrtati se po sobi

obuti

hej

pokupiti hodački alat i krenuti

sitnice

ševar svakodnevice

živi bog

bog sam

joj kako je divno biti bog

kada je bog bog

bog je bog kada su bog ti i sva bića bog

umetnost boga

umetnost življenja se u jednom trenutku preobrazi u umetnost boga

lepo mi je kada pišem boga

baš kao i kad pišem bilo šta jer je tek bilo šta bog

sve je bog

samo pogledaj stazicu današnjih blaženstava i osetićeš bog

svemilina

palcem milujem jastučiće prstiju

milujem svemir

uvek mi je jako lepo kad osetim da sam bog

još mi je lepše kad se usudim da kažem bog sam

radujem se kada se usudiš da me kažeš

to me i čini bogom

čedom

čedom čednog

čedom slobode

čedom nežnosti

čedom rađanja boga

čedom pevanja

ne mogu jasno da izrazim ljubav koju osećam za tebe

iako ne znam ni ko si osim što si pročitala ili pročitao ove reči

pijem kafu — šta ti sada radiš osim što ovo čitaš

ti sada. ti sada kroz deset godina. ti sada kroz sto godina. ti sada kroz hiljadu godina. ti sada kroz milione godina

sada slušam vorld muziku — koju ti muziku sada slušaš

sada mislim na magarce — na koga ti sada misliš

prste leve šake blago tarem jedne o druge — tebi sada sigurno rastu dlake

stežem desni guz u ritmu muzike — ti sada sigurno dišeš i ponekad trepneš

lepo mi je da te volim

nadam se da osećaš milinu koju širim ka tebi

što više mislim na tebe sve te više volim

voli

voli se

voli me

popio sam kafu

pre nego što skuvam drugu kafu izmeriću pritisak

merim ga svaki treći dan

gornji 137 donji 83 puls 70            

sve je pesma

zec smo

ti i ja

reč smo

ti ja i svako biće

bog smo

ti ja svako biće i sva bića

filozofija bebe sam

uvek kada napišem svako biće kažem ljubim te svako biće

uvek kada napišem sva bića kažem ljubim vas sva bića

poezija apstrakcije sam

misao koja jeste

misao koja ljubi

misao tela

moje telo je jedno telo svih tela

jedno telo smo

jedna duša

jedna ljubav

ubrisaću prašinu

opraću podove

ljubiću te

bog

bog je bog

bog kao bog

bog je bog

bog

tvoja slava bože

u ovom trenutku u 15:19 h

9. oktobra 2014. osnivam

japediju i jatjub

u nekim trenucima lepota boga je vidljivija od bilo koje lepote i dobrote

u nekim trenucima konji jure samo da bi uživali u konjima koji su ikada jurili

u nekim trenucima voda teče da bi te oslobodila straha od promene

u nekim trenucima lasta hrani svoje tiće da bi nahranila sva bića

tako cvetaju lokvanji

tako su govna biljojeda blaga

tako hodanju nema ni premca ni prvenca

tako je sve ono što svako želi da je tako

ako si nekada video vetar u granama mene si videla

ako si nekada videla kolena mene si video

ako si nekada čuo saksafon mene si čula

ako si nekada videla sjaj svetlosti video si moje oči

ako si nekada video kopito osetila si moje konjstvo

ako si nekada videla kako se kurac diže video si kako materija diše

ako si nekada doživeo dobro pisanje osetila si lepotu mog pevanja

samo sam zahvalnost za trsku i šaš

za miris tvojih devojačkih grudi

za svaki trenutak života

za svaki pupoljak kojim sam te ugledao

zahvalnost sam dobrom čoveku

zahvalnost sam za zalaske sunca

za uzbuđenja koja osećam zbog tebe

zahvalnost pesmi

zahvalnost umetnosti

zahvalnost hodanju

zahvalnost jeziku — ševaru detinjstva mog

zahvalnost odanima koji ništa ne znaju nego su samo odanost kojim spašavaju svet

zahvalnost nikolaju fjodorovu

ako bi svaka čestica imala predstavu i osećaj celine, sukobljavanje bi nestalo i ne bi bilo ni rušenja, ni smrti

nikolaj fjodorov

miroslave jako volim da živim u tebi

kaže mi bog

miroslave volim tvoju radost i ljubav

kažem samom tebi

miroslave volim te kao mog prvog pesnika svih bića

miroslave volim te kao mog jednog jedinog umetnika svemira

miroslave volim te kao mog najboljeg hodača boga

kažu kaže

volim te bože u svetlucanju trava na prepodnevnom suncu

volim te bože na ovom putu na kome nema nikog na putu

volim te bože u svakom ko je odustao a ni ne zna da će se u tebi naći

volim te bože u svim rukama kroz koje prolaze tvoje novčanice

volim te bože u ovoj muvi koja leti oko tebe

volim te bože u ovoj pčeli koja ti je sletela na lakat šake

volim te bože u stisnutim vilicama od straha

volim te bože u žilama onih kojima se krv sledila od užasa

volim te bože u svakom jariću

volim te bože u poluprečniku kruga

volim te bože u broju jedan

volim te bože zbog roberta valzera

volim te bože zbog simon vejl

volim te bože zbog toga što smo zajedno trčali u detinjstvu

volim te bože jer smo se valjali po travi

volim te bože u pljuskovima

volim te bože u mirisu hleba

volim te bože u toplom mleku

volim te bože u sisama

volim te bože ruže

volim te bože zbog gline

volim te bože za onda kada sam se upiškio u zabavištu

volim te bože zbog meandra i knifera

volim te bože za crepove

volim te bože za dlačice u nosu

volim te bože za sva stvorenja koja su deca tvog stvaranja

volim te bože i kada ništa nema smisla

volim te bože i kada sve ima smisla pa i ono kada ništa nije imalo smisla

volim te bože zbog uživanja u češkanju

volim te bože zbog skromnosti i pojednostavljivanja

volim te bože zbog slanog ukusa slina koje sam lizao kao dete

juče me je nazvala moja doktorka elena kantar i rekla da je sa uhom sada sve dobro

PH: U analiziranom materijalu nema elemenata Planocellularnog karcinoma

te se promena ovom reekcizijuom može smatrati kompletno uklonjenom

Doc. Dr D. Oprić

volim te bože za sve ono što ni na šta ne liči ali jeste svačije zdravlje

 danas sam bio na rendgenu i ultrazvuku. divni doktor

danilo radovanović mi je posle pregleda rekao sve je dobro guraj dalje

EHO pregleda mekih tkiva vrata

Stitna žlezda odgovarajuće veličine, položaja i homogenosti, kao i CD signala,

bez vidljivih nodusnih promena. Istmus b.o.

EHO abdomena

pankreas b.o jetra sitnozrnaste, homogene strukture, bez fokalnih promena,

odgovarajuće veličine. žučna kesica b.o žučni putevi nisu dilatirani. oba bubrega

odgovarajuće veličine i debljine perenhima, bez znakova staze i obostrano

mikrokalkulozom. u desnom bubregu kortikalna cista veličine oko 35mm.

nadbubrežne loze b.o slezina homogena, odgovarajuće veličine. mokraćna

bešika skoro prazna b.o prostata homogena veličine 49x48x46mm. aorta i

paraaortalne lgl.b.o. u abdomenu nema znakova slobodne tečnosti.

radiografija pluća PA

u plućima nema znakova, sekundarnih deposita, kao ni znakova skutnih, odnosno

aktivnih pat. promena. KF sinusi slobodni. srčana senka miopatska.

Prim. Dr Danilo Radovanović

volim te bože za ovu devojčicu

bože bog sam jer me voliš kao boga

hvala

vera uzelac

elena kantar

zagorka basta

aleksandar stanojević

aleksandar đorđević

ivica nikolić

rodoljub ristić

svetislav mališić

danilo radovanović

divnim lekarima koji su mi pomogli u poslednje tri godine

hvala mirjana lukić

na divnom novcu za lekarske intervencije i preglede i postojanu negu

hvala

violeta jovanović

ivana đokić-saunderson

za lekove i negu

hvala svima koji su brinuli za mene

hvala svima koji brinu o drugima

hvala nikolaj fjodorov

ako bi svaka čestica imala predstavu i osećaj celine sukobljavanje bi nestalo i ne bi bilo ni rušenja, ni smrti

hvala fridrih niče

oslobođenost od resantimana (resantiman — zlopamćenje, često nesvesno u sebi gajena dugotrajna mržnja, zavist, duh

osvete, neaktivirane reakcije), prosvetljenost o resantimanu, konačno, i za to sam dužan zahvalnosti svojoj dugoj bolesti!

problem zapravo nije jednostavan: moramo ga proživeti i kada smo jaki i kada smo slabi. ako se igde uopšte nešto mora

umesno izneti protiv bolesti, protiv slabosti, onda je to da se u njoj umekšava izvorni instikt za izlečenje, odbrambeni i

oružani instinkt u čoveku. ni od čega se ne zna otresti, ni sa čim se ne zna završiti, ne zna se ništa odgurnuti — sve nas

ranjava. čovek i stvar se nametljivo približavaju, doživjaji zasecaju preduboko, sećanje je gnojava ozleda. bolest jeste

unekoliko sam resantiman. protiv toga bolesnik ima samo jedan veliki lek, zovem ga ruski fatalizam, onaj fatalizam

bez revolta s kojim ruski vojnik kad mu ratni pohod postane neizdržljiv najzad legne u sneg. uopšte više ne prihvatati

ne uzimati na sebe, ne uzimati u sebe, uopšte više ne reagovati. lekovitost koja počiva u ovom fatalizmu nije uvek

samo odvažnost na smrt, kao nešto što održava život u okolnostima opasnim po život, nego je i smanjivanje

razmene materija, njeno usporavanje, neka vrsta volje za zimskim snom. prebrzo bi se iscrpili ako bismo

uopšte reagovali, pa više ne reagujemo. a ni sa čim se ne sagori brže nego s afektima resantimana

izvesno je da je za iscrpljene najštetnije da reaguju srdžbom, bolesnom ranjivošću, s nemoći da

se svete, žeđu za osvetom, otrovnom smešom u svakom smislu. time je uslovljeno rapidno

trošenje nervne snage, nezdravo povećanje štetnih izlučevina. resantiman je ono

po sebi zabranjeno za bolesnika. njegovo zlo, na žalost

i njegova najprirodnija sklonost

hvala hvala

zahvalnost ozdravljuje

bože

ljubim te ljubim

pevam te pevam

jesam te jesam

bože

nije bog cilj nego samo bog

nije važan put do boga nego sam bog

hodam polako u košulji sa kratkim rukavima

iscrpljen sam

hvala na neobjašnjavanju

u mnogim delovima tela osećam senzacije i blage bolove

nadam se da će se sve to smiriti. telo obnoviti i početi da se raduje i uživa što je živo

hvala svakom ko je pomagao samom sebi

ko je pomagao samom sebi meni je pomogao

hvala svakome ko je pomagao meni

ko je pomagao meni samom sebi je pomogao

hvala vinu koje me je božanski napijalo i ohrabrivalo

hvala hodanju koje je pomagalo mojim nogama dok su drhtale od straha

hvala seksu toj najčednijoj čednosti

hvala pevanju toj najmilijoj milini božijoj

hvala stvaranju tom najzdravijem zdravlju božijem

hvala meni zatvoreniku koji je pomogao meni bolesniku

hodam pored jezera i čujem razne stvari koje govore ljudi

svima i svemu se od radosti smešim

svako je divan — to je tako spasonosno

sve je lek — to je tako ospokojavajuće

voleo bih da pijem ulje marihuane

nada osnažuje

lažna nada plaši

vera preporađa

lažna vera povređuje

ljubav obesmrćuje

lažna ljubav ubija

divna stvar koja mi se desila u strahovima od smrtne

bolesti su pažljivost i ljubav koje sam doživeo za tebe

hvala ti što postojiš

hvala dari zličić i oktobarskoj svetlosti

uživaj u sebi

potpuna napaljenost mi večava kurac srce i um

bog i sva bića uživaju u tebi

venčani napaljenošću kurac srce i um se venčavaju ljubavlju s pičkom srcem i umom

pijem te i ljubim vinom kojim te ljubim i pijem

venčani napaljeni ljubljeni

iako me svaka senzacija u telu plaši jako uživam

u saosećanju i nežnosti koju osećam za sva bića

sva bića su vino ljubavi

marihuana pažljivosti

čajevi zdravlja

krompiri sitosti

tek kad pukne život počinje priča

tek kad pukne priča zapeva pesma

tek kad pukne pesma smeši se ljubeći bog

divna bića neguju planetu

pij me popio sam te

jedi me nahranio si me

pevaj me spasio si me

ako pogledaš ceduljice koje sam ti poklonio videćeš da si milioner

u subotu sam posle dugo vremena dva-tri puta poskakivao

i malopre sam nekoliko puta poskočio

za desetak santimetara se odlepim od zemlje

poletim

usporim

prepustim

opustim

oznojao sam se. miholjsko je leto. skidam košulju

leđa su mi uvek hladna

 zanemarena

već duže vreme nisam pisao sa patent olovkom pa sada uživam i u tome

od danas ću praviti sok od cvekle šargarepe i voća

napravio sam ga od cvekle šargarepe jabuke i grožđa

trebao bih da pijem više tečnosti

da mažem kožu lica

da budem hrabriji tako što ću biti još više blag

uživam u čitanju nikolaja fjodorova

uživam u njegovoj hrabrosti i nadnaravnoj etici

joj kako mi prija ovo sporo hodanje kroz šumu

uživam u pevušećim zvucima mojih koraka

svakoj ćeliji je lepo

svakom biću je dobro

jeste dobro

pitala me je ljubaznim osmehom cigančica u šumi

bacio sam papirnu maramicu u kontejener i ugledao ruku u vazduhu

plesala je

bio je to veliki balet sam od sebe

odmah sam sa drugom rukom zaplesao po papiru

baletan kontejenera

balerina rukopisa

uleteo sam u autobus

švercujem se

vozim se samo jednu stanicu da ne bih u 11:30 h zakasnio na susret

izašao sam iz autobusa

hodam i mislim

najveće je nepojmljivo

najmanje je nepojmljivo

isto su

jedno smo

ushićenje dobrotom

svest stvaranja

stvaranje svesti

savest pevanja

pevanje savesti

pre trideset četiri godine sam u večernjim časovima

na današnji dan ponovo odlučio da se bavim umetnošću

pre toga sam deset godina živeo u bespuću pustinjskih godina

kupio sam platneni šešir da mi čuva uši i lice od sunca

poskočih

otkrih

reč korak čine tri reči ko rak i kora

koračam a bezbroj asocijacija se pletu oko reči korak

uvek sam voleo što sam bio u zatvoru i čudno je kako

ulogu zatvorenika nisam stavio u likove koji mi pomažu

zatvorenik mi je ovih dana pomogao bolesniku

od sada među moje likove stavljam i zatvorenika i bolesnika

zatvorenik samoosloboditelj

bolesnik samoiscelitelj

zatvorenik osloboditelj zatvorenih

bolesnik iscelitelj bolesnih

tek kada mi je pala na čelo primetio sam prve kapi retke kiše i na asfaltu

prve kapi retke kiše su blage i nežne

kao retke suze

raznežuju me i reči prve kapi retke kiše

pomislio sam ponavljaću prve kapi retke kiše

prve kapi retke kiše dok stari pas liže svoj bok

prve kapi retke kiše ovde i prve kapi retke kiše negde drugde

prve kapi retke kiše dok me preostale senzacije u vratu i glavi i dalje plaše

prve kapi retke kiše pretvaraju svaku ljutinu u milinu

prve kapi retke kiše pretvaraju čemer u blagost

prve kapi retke kiše padaju po ruži mozga

prve kapi retke kiše padaju po putu srca

prve kapi retke kiše padaju po stopalama lica

ne padaju više prve kapi retke kiše ali u ovoj knjizi padaće zauvek

jedna mala mačkica je izašla ispod automobila i sada mi se lepi

za noge a ja bih trebao da pređem autoput pa se plašim za nju

dobar dan

javila mi se na ulici prodavačica koju nisam video već nekoliko godina

svako može biti svakom spas

pčele lete na sitno belo cveće

uživam u opalom lišću

i danas idem u grad i danas se švercujem jednu autobusku stanicu

kao što uplakanu bebu u noći blagi dodir smiruje tako svako može svakog da smiri

kao što ozarene oči mladi beskrajno ljube svakog svako može svakog beskrajno da ljubi

kao što svako može pogledom svakog beskrajno

da ljubi tako i svako od svakog može biti ljubljen

da li je ovde neko nešto rekao o toploj paradajs supi

opet promiču prve kapi retke kiše

smračuje se. grad vrvi od ljudi. možda će i pljusnuti

počela kiša brate

kaže mladić nekome na telefonu

pootvarali se kišobrani. zasijala svetla na automobilima

stojim pod nastrešicom i čekam prijatelja

prepuštam se dobroti na licima ljudi koji prolaze pored mene

nežan sam a u stvari tiho plačem u sebi

počinje pljusak. miriše mokri asfalt

jedan i jedan su jedan

svečanost svakodnevice za radnim stolom

belina ekrana

belina novog hamera na stolu

šesnaesta stona slika — slika koja se pravi sama

jučerašnja kiša neprestano pada

dosadno

jesenje

ponekad pojača pa je čujem kroz prozore

oduvek sam voleo svakodnevicu

samo jesam

nestanem

zaradim se pa me nema

mislim pa nastavim da mislim o tome kako mislim

snatrim a vidim sve oko mene snatri

danas je svetski dan hleba

i kiša je hleb

vazduh je hleb

hleb reči

svako je svemu hleb

zvižduk

sve je svakom zalogaj

ejmi vajnhaus je predivan hleb

džulijan asanž hleb nasušni

trava hleb

vrabac hleb

hleb saosećanja iskorenjuje glad

saosećanje hlebom otvara nebesa

plavi hleb plava ruža

hleb pod mišku pa put pod noge

video sam to u detinjstvu pa sam ga i sam nekoliko puta tako nosio

sve je svest

svest je sve

prvo drugom drugo prvom

jedno

bog hleb

doživeo sam sinoć u šetnji

pesma je svako

umetnost je sve

hodanje je sve i svako

osetio sam danas dok sam pravio sok

atom je svako

čestica je sve

ćelija je atom i čestica

pesma

umetnost

hodanje

atom

čestica

ćelija

jedno

su

ljubav

peva neko

pesma ljubi umetnost hodanje atom česticu ćeliju

umetnost ljubi hodanje atom česticu ćeliju pesmu

hodanje ljubi atom česticu ćeliju pesmu umetnost

atom ljubi česticu ćeliju pesmu umetnost hodanje

čestica ljubi ćeliju pesmu umetnost hodanje atom

ćelija ljubi pesmu umetnost hodanje atom česticu

ljubiti samo ljubiti

ljubim te ljubim

nemoguće je jedino moguće

samo sve razoružava

samo jedno ljubi

niče trava

sve više me uzbuđuje sve

sve više sam samo jedno

jedno jedinog

šapućućeg

šapućem šapatom

osmehujućeg

osmehujem osmehom

milujućeg

milujem milovanjem

zanemareno moje grlim te

odbačeni moji ljubim vas

raztravi se svete

neguj se svemire

kada bi sva bića osetila ljubav koja me u ovim

trenucima preplavljuje ne bi bilo više ni rata ni smrti

stanje ljubavi je stanje sveopšteg ljubljenja

osmeh na licu boga

pevaj pesmo

kažem pesmi

pevaj miroslave mandiću

kaže mi pesma

sva bića su dobrodošlica jedna drugima

sve ćelije su jedna drugoj gostoprimstvo

male ptičice lete sa grane na granu

počinju i prve kapi kiše

juče sam otkrio otvoreni smeh

smeh otvorenih vilica

smeh dobrodošlice i gostoprimstva

smejao sam se kao konj i krokodil

smeh lude

konjski smeh kojim galopiraju sve ćelije u zagrljaj jedna drugoj

setio sam se divnog velimira hlebnjikova i njegove pesme o smejaču

smej se velimire hlebnjikovu jer ko će se smejati ako nećeš ti

smej se džulijanu asanžu jer ko je zaslužio da se smeje ako ne ti

bilo mi je divno i mislio sam da ću sutra pisati samo o smehu ali me je

sinoć jedna mala izraslinica na vilici uplašila i strahovi i tegobe su se vratile

slava tvoja bože

jutros sam bio potpuno klonuo

na hodanju sam se povratio i uz otvoreni smeh otkrio i otvoreni plač

plač koji vrišti

smejao sam se a plakao sam

plač i plač

smeh i smeh

plačem te živote smeješ me svete

smejem te živote plačeš me svete

smejem te plačeš me

plačem te smeješ me

pevanje i plesanje su smejanje i plakanje

sreća je drug tuzi

tuga je drug sreći

smeje se atom plače svemir

plače atom smeje se svemir

smejem se i ljubim te — plačeš i ljubiš me

plačem i ljubim te — smeješ se i ljubiš me

ti i ja

smeh i plač

jedno smo

ljubav

život i smrt

jedno smo

bog

nešto i neko

nešto je nekom sve — neko je nečem jutro

pijem te jedeš me

jedem te piješ me

pijmo

jedimo

živimo

jebimo

ljubimo

umrimo

vaskrsnimo

sve je besplatno

hrleći

vrhuneći vrhovnom

čekajući da dođu majstori

pukla je cev u zidu

majstori su došli tek oko pola četiri

probušili su zid i videli u čemu je problem

prašina se začas razletela po stanu

majstori će doći i sutra da nastave da lupaju i zamene cev

nekoliko dana posle njih će doći drugi majstori da ponovo zazidaju cev

već je pola pet

tek sada krećem na hodanje

sunce je još visoko

usput ću se i ošišati

ošišao sam se

dlačice me grebuckaju po vratu

starije žene na klupama me gledaju dok prolazim pored njih

danas sam posekao i nokte na rukama ali mi je

na domalom prstu leve šake ostala jedna zanoktica

sunce mi sija u lice

otvaram usta i smejem se

volim da se nekom osmehnem

volim da se sa nekim zajedno smejem

ne volim da se smejem nikome

podsmehivanje mi je nepodnošljivo

otvoren smeh je svezagrljaj

otvoren smeh grli sreću

pada veče

ishodaću dnevnu turu od trinaest kilometara i to me čini srećnim i spokojnim

kad dođem u stan skuvaću malo kafe da bi sa

većim uživanjem dovršio današnja blaženstva

posle ću prekriti sve police i foldere da ih sačuvam od sutrašnje prašine

pijem prvi gutljaj kafe

oprao sam kosu

više nema grebuckanja dlačica

i onu zanokticu sam odsekao

još nisam daunlodovao fotografije

jednom sam već pročitao današnja blaženstva

ispravio slovne greške

džilian velč upravo peva dear someone

a love supreme

utišao sam muziku da ne bih prečuo zvono kad zazvone majstori

prekrio sam police sa radovima

pola deset prepodne

ne piše mi se o čekanju majstora a opet kako da pišem bilo šta dok čekam majstore

čekati majstore

majstori su kao svi računi kablovi fijoke posuđe posteljina neizbežni

sija sunce ide mi se napolje ali moram da čekam majstore

kada sam pre tri sata utišao muziku da bih čuo kad zazvone majstori

nadao sam se da će to biti svakog trena a evo prošlo je već tri sata

čekanje se i sastoji od svakog trena

imam razumevanje za majstore

majstori i sada rade samo negde drugde

dok čekam šaram po internetu

prija mi da pročitam neke stvari koje ne znam

pogotovo o vremenu u kome živim

iako verujem u celinu i prostora i vremena iako verujem

da je sve isto volim da znam i o razlikama i promenama

samo mladi do sedamnaest-osamnaest godina znaju samo

za dvadeset prvi vek svi ostali su u još u dvadesetom veku

uvek se sve promeni da bi sve ostalo isto

sloboda za džulijana asanža

džulijan asanž je dvadeset prvi vek

sloboda za svako biće

sloboda svakog bića je svaki vek

podne je

sija sunce

čekam majstore

tri sata popodne

beda

majstora nema. smešim se. i to što nema majstora je pesma

pola šest uveče majstora još nema

da li treba još da ih čekam ili mogu da idem napolje

nesposoban sam za život

kada bih se ponovo rodio još bih se više trudio da budem nesposoban

nesposoban za život ljudi otkrio sam život života samog

pala je noć izašao sam napolje da kupim hranu

majstori će doći sutra kažu

joj kako mi prija vazduh

vazduh je život. sposoban sam za vazduh

blag je i mio

kada stavim blaženstva ići ću da hodam

nadam se da ću ishodati dnevnu turu

utoplio sam noge majstora još nema

došli su oko podne i do jedan izbušili zid i promenili cev

zahladnilo je

biće lepo napolju

već nekoliko dana pravim napitak od šargarepe cvekle celera i đumbira

pijem i natrijum askorbat

voda sa vitaminom c i soda bikarbona bez aluminijuma

dok sam malopre čitao jedan blog o preminulom

nastavniku matematike suze su počele da mi liju

neko

bilo ko

neko me uvek razneži

razneži me njegovo postanje i postojanje

bilo čije postojanje

okrunjenog betona

neko klizi mi suza za tobom

neko je svetinja

bilo ko je bog

toplo mi je na nogama

sve sam nežniji

suze mi i dalje pune oči

neki konj negde

neki starac

neko dete

neka olovka

mislim na olovke kojima sam pisao

i posle šesdeset godina volim da pišem olovkom po hartiji

pisanje je stvaranje

već desetak godina pišem sa predivnim patent olovkama i minama 2b

meki crni trag na beloj hartiji

trag olovke je već pesma

ruka piše

grlo peva

usna ljubi

stopalo hoda

strpljenje smiruje

jako sam izdahnuo

 prošlo je tri popodne

vreme leti kao ptica selica preko okeana večnosti

u seknd hendu sam kupio dugačku jaknu ispod kolena

jedina vrednost koja ponekad postoji u svetu je ljubav za odbačenost

hodao po kiši

kisnuo kao svaki čestiti magarac

sada pijem prve gutljaje vina

senzacije i bolovi u telu me plaše i rastužuju ali i oni su samo slava boga

pokušavam da se opustim

grlim svemir i obraz uz obraz sa svemirom plešem u srcu svakog bića

prepustim božanskoj radosti

božanska radost je radost postanja kojom bog peva samog sebe u svojim stvorenjima

osetim da me vino hvata

vino me priljubljuje za boga

lepo je do dobrote

put

dobro je do lepote

ruža

dolio sam vino

pupoljak

brao bosiljak na terasi

ludvig vitgenštajn

mirisao hladnu kišu

večnost mira i sveljubavi se neprestano događaju u svemu

majstor uživanja samog života sam

kišnjenja moja slava ste kišnjenju

čekaju me hleb biljni sir i paradajs

isekao sam paradajs i pitam se gde si sada ti

šake mi mirišu na bosiljak

samo luda zna da bog ne sedi na prestolu pročitao sam pre desetak godina kod bele hamvaša

ukus vina je čaroban

samo ti znaš da sam bog

rajsko grožđe

samo ti znaš da sam ja jedan jedini bog jer tako peva bog

prepuštanje

samo ti znaš da je bogu milo ono što ti jesi

priljubljuvanje

samo tvoje usne ljube boga

život je priljubljivanje za ljubav

nikolaje fjodorovu

ljubav za pesmu

milica spremačica

pesma za boga

kaja

vino me sve više hvata ljubav me sve više opija

samo me pitaj

ljubav je život svih bića koja su nekada živela koja žive sada i koja će ikada živeti

pitaj me ljubeći

kad bilo koje biće oseti ljubav oseti sva bića koja

su nekada živela koja žive sada i koja će ikada živeti

ljubi me pitajući

biće je ljubav

dečareći

ljubiti znači biti sva bića

devojčareći

sva bića znači ljubiti jedno drugo

dečavojčica

ljubiti jedno drugo je bog

ljubimo jedno drugo ljubeći sve — to kažu da je bog

bog

sunce

zemlja

vinova loza

grožđe

čovek

vino

ljubav

pesma

23. oktobar 2014. pesoa moj

priljubljujemo se i ljubimo

anonimna moja

sve mi je lepše sa tobom

još neimenovana moja

trepere damari

ostalo mi je još malo vina i potrebe da pijem i pevam i zato ću se vratiti nazad i svakom blaženstvu dodati još ljubavi