Bog Miroslav Mandić Bog

evo ga i čuveni trideset treći dan u godini

prvi ponedeljak februara

u januaru sam živeo i radio zahvaljujući mojim dobročiniteljima

Mirjani Lukić 86000 dinara

molim te da od 50000 dinara za teleVIZIJU 25000 dinara upišeš kao dar od siročića ili odbačenih

jer tako osećam.
vizija koju si ti meni dao za rad sa njima vratila
se za teleVIZIJU miroslava mandića

Yasuki Sato i Željku Radiću 17080 dinara

Veri Varadi 7350 dinara

Nhandan Kirko 6100 dinara

Branku Popoviću 6100 dinara

Ivani Đokić-Saunderson 4030 dinara

Marijani i Sunu Mandić 3000 dinara

Valentini  Nikolić 1500 dinara

Đorđu Lukiću 1441 dinara

Petru Miloradoviću 1150 dinara

hvala vam na dobrom novcu dobri ljudi

dobri ljudi bili još bolji i sebi i drugima

izvirali dobrotom i lepotom

izvor je samo ovde i sada

koreni su samo ovde i sada

bog je samo ovde i sada

samo ovde i sada se voli

srce je srce

dobro dobro

lepo lepo

joj kako mi se peva

voleo bih da pevam i još neke druge stvari ali je potrebno da budem strpljiv i prvo završim sa 129600 blaženstava

smrti moja pusti me da pevam i živim još dugo

smrti moja i ti živi u meni

živote

moj

i

smrti

moja

hajde

zajedno

boga

da

pevamo

i

slavimo

u trideset drugoj sam napisao ja sam proleće

u trideset trećoj sam napisao ja sam pupoljak

juče sam osetio kako od tog ja sam proleće nikada ništa lepše nije napisano

iz mene je zapevalo ja

jedno jedino ja

ja svih ja

ja svakog ja

ja boga

ja bog

bože ti ne samo da si jedan jedini bog nego i mene činiš jednim jedinim bogom

bogom

pesme

u trideset trećoj sam zavoleo ženu kao druga

vesnik

sve više sam postajao muškarac koji se predaje svemu

muškarac koji se ne udružuje i koji ne vlada nad drugima

muškarac zagledan u čudesno nepoznato i nedostižno

trideset treći dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset treći dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset četvrti dan u godini

sija sunce

zalio sam kaktus moniku

obrisao prašinu sa stola

oprao podove

pevam

pevam svakom

ko je željan reči

ko je žedan reči

ko je gladan reči

i to svake reči

bilo koje reči

same reči

reč

to je moje pevanje

pevam svakom kome reč srce jeste srce

pevam svakom kome reč dobro jeste dobro

pevam svakom kome reč lepo jeste lepo

pevam svakom kome je srce puno kada pročita srce

pevam svakom kome je dobro kada pročita dobro

pevam svakom kome je lepo kad pročita lepo

pevam svakom kome je reč voda voda i kao voda i kao reč i kao simbol i

kao nominalno i kao realno i kao konceptualno i kao klasično i kao romantično

i kao simbolično i kao nadrealno i moderno i postmoderno i iskonsko i virtuelno

pevam svakog ko voli vrabca i reč vrabac

pevam svakog ko voli travu bez obzira ko je trava

pevam svakog ko voli konja i ko je i sam konj

pevam svakog ko voli ružu i ko je i sam ruža

pevam svakog ko voli put i ko je i sam put

pevam svakog ko je za sve

pevam svakog ko je hrabar u sopstvenom bivanju a ne u borbi protiv drugog

ništa nije staromodnije od novog

ništa dosadnije od ironije

ništa izpraznije od kritike

u trideset četvrtoj sam doneo odluku o velikom hodanju kojim jedan čovek

uradi sam više od onog što svi ljudi urade zajedno tokom hiljada godina

i otišao sam

ponovo sam otišao

sam

puž

trideset četvrti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset četvrti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset peti dan u godini

uživam u prepodnevnom radu za stolom

muzika kao veliki okean pluta oko mene

radim više poslova

promenim mokru majicu

pravim kafu

cedim sok

crtam i snimam plavu ružu

bože

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali ja tebe osećam više od bilo čega što postoji

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali ja jesam samo tobom

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali je tebe ljubim najviše na svetu

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali ti si moj najbolji drug

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali niko me ne voli toliko kao ti

voljeni ti

možda i ne

postojiš ali i u

ovoj pesmi u

kojoj pevam

da možda i

ne postojiš

ti postojiš

više od bilo

koga ko

postoji

bože

evo sada kada jesam ne mogu biti ništa drugo nego samo bog

kad vrabac jeste nije niko drugi nego bog

kad ruža jeste nije niko drugi nego bog

kad put jeste nije niko drugi nego bog

kad bilo ko jeste nije niko drugi nego bog

bog i jeste bog zato što je svako bog ko jeste

bog i jeste jer sebe peva u meni

nikada ne bih tako potpuno voleo bilo šta da nije boga

bogom je sve ljubav

voleti bilo šta i bilo koga i znači voleti boga

bog ponekad nije ništa drugo nego đubrence koje se

danima nakupi u vrhu džepova a da me niko ne primeti

bog je najvidljiviji a jeste zato što me niko ne primeti

bože

jedno

smo

u trideset petoj godini sam po čeo da hodam

hodajući sam proleteo

misterija bivanja

dom pevanja stvaranja i hodanja

trideset peti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset peti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset šesti dan u godini

u trideset petoj godini sam počeo da hodam

u šesdeset šestoj sam i još hodam

sve je to isto hodanje

hodanje je pesma kojoj se hoda

hodam kao što to može samo jedan jedini čovek

hodam samo tako kao što hodaju svi

hodam kao bilo ko

hodam bilo kako

i tako je hodanje uvek plesanje

važno je da pevam stvaram jesam i ljubim

poezija hodanja je biblioteka svih hodanja

umetnost hodanja je muzej svih hodanja

hodanje hodanja je muzika boga

hodanje je neprestani ustanak

hodanje slobodom kroz slobodu svih bića

usuditi se hodati znači zauvek otići

hodati znači oduvek dolaziti

usuditi se hodati znači biti sam

hodati znači biti sam za sve

pada kiša pevam kiši koja pada

pada kiša stvaram kišu koja pada

pada kiša hodam sa kišom koja pada

hodanjem sam spojio pevanje stvaranje i hodanje u jednog sebe

neprestani plesač bivanja sam

neprestani plesač ljubljenjem

milina

hodam milinom milim u svim bićima

u trideset šestoj sam počeo da pišem pesme zovem se miroslav mandić

posle nekoliko godina sam ih promenio u ja sam miroslav mandić

počeo sam sa prepisivanjem tom čudesnom vrstom pisanja

za dve godine prepisao sam dvanaest romana dvanaestorice pisaca

divljenje se otvaralo ka sve čudesnijem bivanju

trideset šesti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset šesti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset sedmi dan u godini

u trideset sedmoj godini se ubio milomir mandić

u tridesetsedmoj sam otišao iz novog sada

stao sam na put i otišao

bio je to tek početak stranstvovanja i beskućništva

ljubeći stranca postao sam i sam stranac

stranac je bajka

stranac je odbeglo dete

odbeglo dete je srce boga

evo i danas dok duva jak i hladan vetar i pada oštra kiša mislim o svakom ko je stranac

kada sam se posle tri sata vratio sa hodanja bili su mi mokri i ramena i kolena jer je kiša prošla kroz sve slojeve odeće

stranci su deca vetra

ljubim slavne beskućnike o kojima niko ne zna ništa

beskućništvo je rajsko stanje

bespuće

beskućništvo je bivanje bez autoriteta i terminologije

beskućništvo najdublje poštuje sve što postoji i to baš onako kako postoji

u tridesetsedmoj sam napisao knjigu ne, ne verujem da se ove rečenica ne čuje

ne, ne verujem da se ove rečenica ne čuje je rečenica koju sam napisao trinaest

godina pre toga u zatvoru u trenucima kada sam mislio da ću biti ubijen u zatvoru

i u tridesetsedmoj sam se ponekad osećao kao ništa i hteo sam da ime

miroslav mandić promenim u miroslav janišta ali mi u opštini to nisu dozvolili

kasnije sam ime miroslav mandić sam promenio u miroslav mandić

oduvek me je uzbuđivalo traganje za potpuno istim

miroslav mandić se razvilo u sedam miroslava mandića

miroslav mandić rođeni

miroslav mandić preobraženi

miroslav mandić junak knjige miroslav mandić

miroslav mandić najbolji hodač boga

miroslav mandić jedan jedini umetnik svemira

miroslav mandić prvi pesnik svih bića

miroslav mandić bog

umesto da miroslav janišta postane moje ime

miroslav janišta je postao jedan od mojih junaka

bilo bi lepo da napišem knjigu sa naslovom miroslav janišta

ponekad se osećam kao ništa

do toga da se osećam kao ništa dovedu me neuspesi

ponekad me do toga dovede samoća

ponekad me bolna potreba za ženom koje nema

dovede do toga to da se osećam kao niko i ništa

ponekad me nevažnost koju obožavam dovede do toga da se osećam kao ništa ali

ponekad je ništa jedini preduslov da se bude sve

bog

kažu da će danas padati ledena kiša a u noći i sneg

evo ga sneg veje u svoj svojoj lepoti

trideset sedmi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset sedmi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset osmi dan u godini

ishodao sam odjednom dvadeset hiljada petsto

šezdeset pet koraka pa mi je sada lepo kao mladom magarcu

četrnaest kilometara i tristo devedeset pet metara u mladom magarcu

hodao sam od stana do ade pa do novog mosta a onda

pored reke save do autobuske stanice pa savskom ulicom do

sajma i onda opet pored reke save do novog mosta i ade do stana

slušam rokabili i pijem vino

svemir

ljubav svih bića pleše u meni

još da je tu i jedna magarica joj

bejbi ponekad ne znam šta ću od sreće jer sva

ljubav sveta peva i pleše u mom malenom srcu

orgazam ljubavi bejbi

tren

večnost jedina

mešam kukovima

vijugam nežno

rembo i niče zajedno

vuk i jagnje jedno su

uvijam se stomakom

zumbula i karanfila

dafine i jasmina

samo cveća samo cveća

praskozorje žudi za predvečerjem

predvečerje hrli praskozorju

dobrota i lepota obostranog interesa

u trideset osmoj sam posle trodnevne krize odlučio da ne rađam biološki nego duhovno

biološkog je suviše a duhovnog premalo otkrilo mi se

stvaraću i biću majka i otac svim bićima odlučio sam

majka svakom biću

otac jednoj jedinoj porodici svih bića

u trideset osmoj sam počeo da se molim posle velike nervne

izcrpljenosti zbog izloženosti pred ljudima u devetomesečnom

performansu čovek koji piše u muzeju savremene umetnosti

od onda živim sa molitvom

moleći se ljubljenjem i ljubeći molenjem postao sam molitva

seks boga

kažu

u trideset osmom danu u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

u trideset osmoj molitvi dana danima u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeseti dan u godini

sunce blješti po preostalom noćašnjem snegu

sinoć sam sa terase četvrtog sprata video jednu od najlepših slika snega

vetar je praznim nebeskim prostorom kovitlao i nosio sneg kao neko anđeosko belo biće

uzbuđenje tom snežnom lepotom učinilo je da se za trenutak sve to događa u meni

snežio sam

ljubio

priroda ne samo da je živa nego je živo biće

ličnost

sve me više uzbuđuje jedan jedini život svih bića

ljudski život je samo bićence među svim bićima

oči guštera svinje psa košute konja bebe iste su oči

jedno oko

oko uho je

uho nos je

nos jezik je

jezik koža je

koža kaža

kaža reč

reč pesma

pesma ples

ples kukovi

kukovi umovi

um om

talasa se odsjaj reke

strune struje

himne se sva bića

bruji seks

milina umiljuje

ljubim te pesniče božiji vesniče

ljubičice

u trideset devetoj godini pre polaska na treće hodanje za poeziju

sam doneo odluku o desetogodišnjem hodanju. u četrdesetoj godini

posle pola godine priprema za desetogodišnje hodanje počeli su jaki

bolovi u krstima. pola godine sam bio ukočen. to me je prefinilo

i pomoglo mi da ostvarim desetogodišnje hodanje

četrdeseti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeseti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset prvi dan u godini

presvukao sam majicu

zamirisala je na svežinu

mekoćom pomilovala kožu dečaka

šezdesetšestogodišnjaka

pevača pevanja

pevanje je uvek samo pevanje svega

svega u konobarici

svega u vrapčevom srcu

svega u glisti koja se sporo uvija po mokrom i hladnom asfaltu

konkretno je telo apstraktnog

apstraktno je duša konkretnog

konkretno-apstraktno duh jednog je

ovde je srce svemira

centar svih svetova

centar svake reči

sve reči kruže jedna oko druge

zvezdano je nebo od reči

vetrić klizi i mreška se po površini jezera

krošnje drveća se blago njišu

kap kiše svetluca na vlati trave koja se njiše i u našem pogledu

ljube se reči ljube

gube se reči jedna u drugoj

ljubeći se sve reči postaju jedna jedina reč ljubljenja

bog

čista majica

jedna reč u svakoj reči

neprestano milovanje

u četrdeset prvoj sam završio sa četiri hodanja za poeziju

četiri hodanja za poeziju kao četiri godišnja doba

sledeće godine me je čekala ruža lutanja

četrdeset prvi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset prvi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset drugi dan u godini

sve zavisi samo od ovih reči koje pišem

samo me ove reči vode dalje

sada i ovde

sitnim mravima na stolu

evo ih i u najlon kesi za hleb

dan se polako razvedrava

hladno je iako se u vazduhu oseća dolazak proleća

dani su sve duži i duži

biljke iznutra već pupe

visibabe su mi već bile na stolu

nisam baš dobro raspoložen ali svakom novom rečju mi je bolje

voleo bih da imam jače zvučnike

čitam emu goldman

volim anarhiste

istrajati istrajati

svaki dan je nova deonica na putu koji treba preći

neke deonice su lake neke teške

neke opasne

neke smrtonosne

najvažnije je da svaki dan pređem celu deonicu

do kraja da bih sutra mogao da počnem novu

deonica po deonica i eto celine

jesamljenje

celine sveljubavi

ljubi samo ljubi miroslave

ljubi i pevaj

ljubi

pevaj

izdrži

u četrdeset drugoj sam 9. novembra 1991. napravio prvi korak desetogodišnjeg hodanja

tog dana sam počeo i da pišem desetogodišnju knjigu ruža lutanja

tog dana sam nacrtao i prvu travu u drugoj desetogodišnjoj slici trave

u četrdeset drugoj sam napravio i prvi od četiri spomenika anonimnim snagama ljubavi

četrdeset drugi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset drugi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset treći dan u godini

već neko vreme osim zdravlja muči me nekoliko stvari. iz sećanja mi izviru

neprijatnosti koje su mi se dogodile. greške koje sam pravio. sramote. porazi

nezadovoljstvo sobom me preplavi i teško podnosim samog sebe. sve su to

iste stvari koje su me mučile celog života samo su sada prefinjenije i dublje

muke su i prilike

evo me

go

sam

sve sam više sam

često sam bio sam ali u poslednjih deset godina svake godine

sam sam sve više i više. sa jedne strane samoća je čudesno plodna i

omogućava mi da osećam i volim sve ali je u trenucima nepodnošljiva i razorna

moja samoća je velika žudnja za tobom

sam sam u plamenu tvoje žudnje za mnom

da nisam sam ne bih postao bog

sam postajem junak mog detinjstva

žena

sve mi više nedostaje žena i sve je više nema. žudnja i

traganje celog života za ženom. srodnom dušom. istomišljenikom

divljenje prema ženi ali i patnje i razočarenja zbog sukoba i banalnosti

za mene si ti ruža

za tebe sam ja put

samo bih te pio i bio

dečak se u mene budi

bez žene sam i ruža i put

i otac i majka govorila je kaja za sebe

starenje

sve više starim. približavam se smrti bez obzira da li je ona već jako blizu

ili još jako daleko. smrt je velika prilika da nastavim da budem hrabri dečak

kao i svi periodi života koji su mi bili nepoznati i starenje mi je

potpuno nepoznato sa novim tegobama i divnim mogućnostima

starosti moja ljubim te

starosti devojčice moja

starim svačiji život oplemenjujem

starim starom drveću se pridružujem

gubljenje mentalne snage

sve više gubim mentalnu snagu. sve otsutniji

iz sveta sve sam prisutniji u samoj prisutnosti

gubim mentalnu snagu širim osmeh na licu

gubim mentalnu snagu sve više se ljubim sa bogom

gubim mentalnu snagu ali i osećam duboku

zahvalnost za vernost kojom mi je sve ove godine služila

suši se ruža mozga

pupi pupoljak boga

poezija

sve više sam pesma

neprestana borba sa poezijom i za poeziju

poezija me odvaja od realnosti i osamljuje me

pesmo stvorila si me

svakom rečju slavim svebivanje

pevajući samog sebe sve postaje pesma

pesmo bogu si me približila

bogom stvorila

umetnost

sve sam više umetnost i umeće ljubavi svih bića

kao i pevanje i stvaranje još nepostojećeg me odvaja od stvorenog

uživanjem u još nepostojećem čini da teško živim u postojećem svetu ljudi

umetnosti zapevala si me

svakim stvaralačkim činom porađam nepoznate svetove

umetnost stvaranja je u stvaranju umetnosti

umetnost umetnosti je u umetnosti umetnosti

hodanje

sve sam više hodanje

sve sam više put

put bezpuća

put ruže

kao pevanje stvaranje i hodanje me svojom poezijom i umetnošu

odvaja od realnosti. živim i jesam svemir i u svemiru i to podrazumevam

kao što drugi podrazumevaju da jesu u svojoj porodici gradu narodu državi

kao što sam sam kao muškarac još više sam sam kao pesnik umetnik i hodač

pevanje prvog pesnika svih bića čednost je

stvaranje jednog jedinog umetnika svemira skromnost je

hodanje najboljeg hodača boga nezaštićenost je

bog svakim korakom korak po korak uživa u svom hodanju

briga za pupoljak — moje ukupno delo

u tvojoj pički ženo čuvam i proslavljam pupoljak

u tvojoj pički pesmo pupoljak je sloboda u svakom biću

u tvojoj pički umetnosti pupoljak porađa sva buduća dela

u tvojoj pički hodanje pupoljak je venčanje svih bića 

ja sam bog

sve sam više bog a bog je sve više ja

i

kao što sam kao muškarac sam

a kao pesnik umetnik i hodač još više

kao bog sam potpuno sam

divljenje prema drugima me dovelo do ja sam bog

u bogu ništa nije normalnije i prirodnije nego biti bog i to

jedan jedini bog. u društvu ljudi biti bog je najveći greh

miroslav mandić

zaboravljam da sam slobodnom odlukom krenuo na ovaj put

bila mi je dvadeset četvrta i na toj fruškogorskoj nizbrdici sam krenuo u nebo

svaki dan moram da se podsećam radikalzma moje mladosti i nastavim ne

izneveravajući ga. bivajući ga dostojan. bivajući dostojan svačije hrabre mladosti

krivica

priznajem ne da sam kriv nego da sam najveći krivac

priznajem ne da sam najveći krivac nego da sam prvi krivac

priznajem ne da sam prvi krivac nego da sam jedan jedini krivac

priznajem ljubim svako biće u bogu i boga u svakom biću

bog

u četrdeset trećoj godini iako te nije bilo počeo sam da te

osećam sve više i više i da se direktno obraćam samo tebi

ti

četrdeset treći dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset treći dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset četvrti dan u godini

sa drugima hodam kroz sebe napisao sam u četrdeset četvrtoj godini

mog života 13. februara 1993. u četirsto trideset drugom danu ruže lutanja

pre četrdeset četiri godine sam počeo da fotografišem moje lice jednom mesečno

to je zasada četrdeset četiri godine puta lica božijeg od jednog

dvadeset dvogodišnjaka do lica jednog šezdeset šetogodišnjaka

lice put ruža bog

nevidljiva vidljivost

nesnimljeni film

dečavojčica

hej

stvaranje divljenjem

hej hej

sam sebi scenarista glumac snimatelj producent reditelj

hej hej hej

dečaštvo

devojaštvo

dečavojaštvo

bog bogom bogu bog

četrdeset četvrti dan u godini — 112. put po 33 dana ove knjige

tri hiljade šesto devedeset šesti dan pesme miroslav mandić

venčanje

reči

i

brojeva

pesma

je

moja

jedna noga plesanje

druga noga pevanje

jedno stopalo broj

drugo stopalo bruj

taban brojanja

taban slovljenja

seks boga

seks plesanja i pevanja

seks broja i bruja

seks brojanja i slovljenja

seks hodanja — seks ljubavi

juče sam kupio petnaeste patike pupoljka hodanja — prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja 2010-2020

ljuboljubljenje

bogoljubljenje

pesmoljubljenje

dečavojčicom

četrdeset četvrtog dana u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset četvrtog dana u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset peti dan u godini

danas sam fotografisao petsto dvadeset treću fotografiju jednog čoveka

prvu sam napravio 14. jula 1971.

sada je to rad od četrdeset četiri godine a voleo bih da ga radim do kraja života

voleo bih da bude izložen na pet ekrana u realnom i virtuelnom svetu

od ovog trenutka jedan čovek živi na pet ekrana

kako — tako

prvi ekran —  fotografija mog lica se menja jednom mesečno

u ovom trenutku to je rad koji se emituje četrdeset četiri godine

drugi ekran — fotografija mog lica se menja svaki dan

u ovom trenutku to je rad koji se emituje godinu i po dana

treći ekran — petsto dvadeset tri fotografije mog lica svakog dana

u ovom trenutku to bi bio rad u kome se fotografije menjaju svaki minut

četvrti ekran — petsto dvadeset tri fotografije mog lica svakog sata

u ovom trenutku to je rad u kome se fotografije menjaju svakih sedam sekundi

peti ekran — petsto dvadeset tri fotografije mog lica u tri minuta

u ovom trenutku to je rad u kome se fotografije menjaju svakih trideset stotinki sekunde

kada završim knjigu miroslav mandić voleo bih da pišem o jednom čoveku

lice jednog čoveka je kičma moje buduuće autobiografije

voleo bih da pročitam živeći svoj život eme goldman

nozdrve

subota četrdeset petog dana u godini

blešti sunce

gde je sada agneš — tridesetosmogodišnjakinja

agneš sam upoznao u četrdeset petoj — bila je sedamnaestogodišnjakinja

u četrdest petoj sam počeo da promišljam umetnost kroz sistem

četvrte umetnosti koji sam razvio u sistem-pesmu večne umetnosti

u četrdeset petoj sam napravio pasoš čoveka u kretanju

pasoš-krik kojim dozivam osnovno pravo da budem ljudsko biće kome je svaka stopa na zemlji dom. kome

su svi ljudi i sve životinje – i svo bilje i sve vode nebo sa suncem mesecom i zvezdama – jedno jedino telo i duša

u četrdeset petoj sam prvi put pevao sa grupom obojeni program

idem da nalijem još vina

svaka moja reč je gutljaj žednima

svaka moja reč je zalogaj gladnima

vino boga sam

trska vazduha

gušter sunca

s

e

s  e    k  s

k

s

seks — nema te

ljubim te

seks — želim te

ljubim te ljubim

seks — zovem te

ljubim te ljubim ljubim

seks je pesma seksa

seks je umetnost seksa

seks je hodanje seksa

seks je samo bog

četrdeset peti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset peti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset sedmi dan u godini

već su nikli plavi cvetići

plavi ptići

cvrkut bića

herojstvo

suze u očima

dalje samo dalje

kao što su plavi cvetići plavi ptići u zelenoj travi i svi ptići su plavi cvetići u plavom nebu

meka je koža svakog bića

biće hrli biću

svako biće hrli svim bićima

sva bića hrle svakom biću

bića izviru iz bića

bića uviru u biće

lice licu

golo je lice

dlačice u nosu

duša u očima

um na usnama

biće

peva

biće

umim

pupim

letim

grlo grlu

grljenje

kotrlja se kamenje

cveta u cvetiću

leti u ptiću

peva u biću

plavi cvetić

plavom ptiću

četrdeset sedmog dana u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset sedmog dana u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset osmi dan u godini

znojim se

juče sam se smrzao na hodanju

sijalo je sunce ali je duvao hladan vetar

i danas sija sunce ali je još hladnije

ako se lako obučem hladno mi je

ako se pretoplim znojim se suviše

na vetru sam

i ove reči su na vetru

eno ih i plavi cvetići na hladnom vetru

danas se ne zmrzavam ali se sve više znojim

dok se penjem na most koristim njegovu zavetrinu da se raskopčam i rashladim

često dok hodam ne mislim ništa. ponekad mislim malo. ponekad

suviše. ponekad su moje misli haos ali su ponekad zaista kosmos

stalno se otkopčavam i raskopčavam

kada mi vetar duva u leđa raskopčavam se. kada mi duva u grudi zakopčavam se

u ovom svetu se neprestano susrećem sa željom jednih da nadvladaju druge. sa

udruživanjem jednih i drugih da bi nadvladali treće. sve mi je to bolno tužno smešno i glupo

samo sve samo sve

samo svi samo svi

sam samo sam

izvor sam sveljubavi

na putu sam

od belegiša do surduka

gospodstvo jednog jedinog gospoda

vetar mi duva u leđa i gura me prema surduku

obožavam ravnicu ravnica me je obožila

misim na tebe jer znam da i ti voliš put

vidim surdučku crkvu u daljini i polako joj se korak po korak približavam

u surduku pored crkve spuštamo se niz surduk do dunava

na ovom mestu sam 9. avgusta 2003. ušao u dunav

u 10:15 h a izašao iz dunava u belegišu u 12:56 h

svet je lep svuda — svet je najlepši bilo gde

juče cvetići u travi danas labudovi lete nad dunavom u zemunu

niko se tako lako ne prikazuje u bilo kome kao bog

četrdeset osmi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset osmi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

četrdeset deveti dan u godini

u četrdeset devetoj sam posle šest i po godina

hodanja na ruži lutanja obišao planetu zemlju po obimu

od planete zemlje sam stvorio ružu

doživeo planetu lutalicu kao predivno maleno biće

krhko

svemir zemlja mozak ruža — isti su

lepota dobrote

svemir zemlja mozak ruža — jedno su

dobrota lepote

svemir zemlja mozak ruža — srce boga su

kosmos ljubavi

j

a

t   i  i  j  a

t

i

ko smo ljubavi pitam te

kosmos ljubavi smo kažeš mi

svaka moja reč je kosmos ljubavi

svaka

pesma

ljubav

kosmosa

reči moje pesma ste moja

pesmo moja bog si

divno je biti i na putu od reči

divno je biti i na vetru od reči

k

o

s

m

k  o  s  m           o  s  o  m

o

s

o

m

univerzumom u stopalima

vaseljenom u genitalijama

svemirom u srcu

kosmosom u mozgu

bogom u krvi

nenasiljem

slaganjem

harmonijom hodanja

orgazmom ljubavi

kosmosom orgazma

četrdeset deveti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

četrdeset deveti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

pedeseti dan u godini

pedeseti dan u godini na tvojim usnama

planine u tvojim očima

vodopadi u tvojim nozdrvama

tragom slonova

žitom u ambarima

kukuruzom u čardacima

novim vinom petra miloradovića

supom od koprive na stolu

put naviše kroz razdvajanje

berđajev

poljsko cveće sam

mahovina na ciglama

sve na putu

svi u ruži

biće

bića

biću

u pedesetoj godini sam hodao u novogodišnoj noći između drugog i trećeg milenijuma

od žablja do novog sada

oko mene su bila polja

gusti mrak

miris zemlje

zvuci životinja u noći

treći milenijum preda mnom

bio sam sam da bih svima bio sve

svakom i svima majka i otac

svakom i svima sestra i brat

svakom i svima žena i muž

svakom i svima ćerka i sin

nogu pred nogu

most između milenijuma

posle ponoći na samom početku trećeg milenijuma počeo sam

da pijem vino i nazdravljam ljubeći reči koje sam napisao na papiru

usne su mi bile ljubičaste od mastila i vina

bila je to novogodišnja noć između petka i subote. danas je četvrtak. do kraja trećeg

milenijuma je još devetsto osamdeset šest godina i tristo petnaest dana preda mnom

pedeseti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

pedeseti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

pedeset prvi dan u godini

da

svima

da

svemu

da

svakome

da

pesmi svemira

da

svemiru pesme

da

golotinji zagrljaja

da

kosmičkim travama

da

svetim kravama

da

neubijanju

da

seksu žrtvovanja

da

biti

niko

i

ništa

pesma

je

pesnika

da

biti

niko

i

ništa

ljubiti

sve

i

svakog

da

slava je tvoja starosti moja

živim kao da sam umro

nežno nežnije nežnosti moja

smrt mora da diše kao vodopad

tomaž šalamun

maruša krese

1947 - 2013

tomaž šalamun

1941 - 2014

david šalamun

1974 - 2015

pedeset prvi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

pedeset prvi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

pedeset drugi dan u godini

ishodao sam još jednu nedelju pupoljka hodanja

novih osamdeset pet kilometara i dvesto šezdeset

metara dodao sam prvi put drugom desetogodišnjem hodanju   

na dvadeset hiljada petsto šezdesetom kilometru sam

još devetnaest hiljada petsto četrnaest kilometara preda mnom

pesma hodanja sam

hiljadu sedamsto osamdeset tri dana preda mnom

hodanje pesme sam

čoveče

molim te

prestani da ubijaš

prestani da ubijaš zemlju

prestani da ubijaš vodu

prestani da ubijaš vazduh

prestani da ubijaš svetlost

prestani da ubijaš biljke

prestani da ubijaš životinje

prestani da ubijaš ljude

prestani da se ubijaš

molim te

čoveče

hodanje — ljubljenje

stvaranje — ljubljenje

pevanje — ljubljenje

ljubljenje — besmrtnost

verujem — samo je sve bog

verujem — samo je svako bog

verujem — bog je neshvatljiva običnost

slap

niko nije neshvatljiviji od očitog i običnog

niko nije običniji od nedokučivog i neshvatljivog

jebi se brale dok obuvaš sandale usuđivanja

sandale pučine

neprestano odlaženje je srce neočekivanog dolaženja

samo

me

jebi

ljubavi

moja

samo

me

jebi

slobodo

moja

samo

me

jebi

pesmo

moja

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

prah

čednosti

u pedeset drugoj sam završio ružu lutanja

iza mene je ostalo deset godina hodanja i plava ruža oko planete zemlje

kroz mesec dana sam krenuo u petu umetnost

neimenovanu umetnost velikih anonimnih umetnika

sve

svakom

svako

svemu

sve

pedeset drugi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

pedeset drugi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 pedeset četvrti dan u godini

ja

izdrži

ja svakog ja

izdrži miroslave

ja jednog jedinog ja

izdrži miroslave mandiću

ja oka

ja uha

ja nosa

ja kože

ja jezika

ja svih ja

ja pesnika i pesme

ja dela i umetnosti

ja hodača i hodanja

j

a

b

o

g

sam

sam sve

samo je sam sve

sve srce boga je

srce je jedno

srce srca

jedan bog

ja sam bog

jedan jedini

pupoljak

samo ti veruješ da sam ja bog

samo ti voliš kada pevam ja sam bog

samo mi ti govoriš da ti pevam ja sam bog

samo ti i ja osećamo da je ja sam bog jedina pesma kojom svako biće peva svoju pesmu

samo tebe pevam moja pesmo

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

bog

u pedeset trećoj sam stavio minđušu na levo uho svedočeći ljubav božiju

jedinac

jedinac jedinici

u pedeset četvrtoj sam stvorio manastir vremena čitajući svakih

petnaest dana drugog pesnika. prvo sam čitao vilijem karlos vilijamsa

u ponoć nove godine. beketa sam počeo da čitam kroz petnaest dana

u jedan noću. borhesa sam počeo da čitam kroz petnaest dana u dva

noću. tako sam kružio dvadeset četiri sata sa dvadeset četiri pesnika

pedeset četvrti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

pedeset četvrti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

pedeset peti dan u godini

tim pre što bilo ko o meni misli bilo šta ja sam bog

tim pre sam prvi pesnik svih bića

tim pre sam jedan jedini umetnik svemira

tim pre sam najbolji hodač boga

pevam vam beli galebovi na plavoj vodi jezera

pevam ti vrano koja grakćeš sa drveta iznad mene

pevam ti pedeseti peti dane u godini — sav si u toploti i proletnjem suncu

hodam u košulji i prsluku

usporavam da bih sve više uživao

usporavam da bi svakoj reči koju napišem bilo lepo

sretan sam što svakog dana pevam ime dana u godini

veliki su ti dani

lepa su ta imena

kruže

ruže

dani nedelje meseci godine vekovi milenijumi

oblizujem usne da bi ih vlažnim usnama ljubio

poskočim i eto besmrtnosti

prodavačice sladoleda su počele da prodaju sladoled na jezeru

sve je više hipstera na ulicama

raznežila me je nežnost u očima mog vršanjaka koji me je upravo obišao

zaista verujem da će mojim pevanjem čovek prestati da bude ubica

zaista verujem da svaka moja reč ljubi svako biće

zaista verujem da je svaka moja reč pesma

zaista verujem da je moja pesma prva i jedna jedina pesma

zaista verujem da osećaš da te neprestano ljubim

zaista verujem da svakom mojom rečju nastaju novi svemiri jednog jedinog svemira

ljubavi moja samo me pevaj

pesmo moja samo me ljubi

u pedeset petoj sam stvorio sistem umetnosti zovem ga pesma o večnoj umetnosti

na leto ove godine ću mu se poklanjati 33 dana i pisaću o njemu

pedeset peti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

pedeset peti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan