Bog Miroslav Mandić Bog

 

trista dvadeset deveti dan u godini

 

miroslave mandiću zašto si ti petnaest dana bogu

meni i svim bićima pevao sonetni venac o mojim mukama

 

zato što samo bog zna zašto je sve ovo bilo dobro i kakva sva nova dobra donose muke

 

zato što sam sonetnim vencem o mojim mukama otkrio da je osnovna mučnina

mog života bila to što sam celog života bio živ dok je sve oko mene umiralo i umire

voleo bih još da pevam o ovome

 

zato što je glavna moja radost ljubav u srcu

ljubav koja nije život nego bog. radost koja nikad ne umire kao ni bog

 

zato što još više obožavam svaku kurvu koja je sa svojim najstarijim

zanatom na svetu ostala bez penzije iako je svima i svakom penziju omogućila

 

zato što volim sve ono što žudi za ljubavlju a da to nešto niko i ne primećuje

jer svi misle da je to neživo i mrtvo iako baš to više od svega žudi za ljubavlju

 

zato što je ljubav neprestano otkrovenje ljubavi prema svima i

svakom a pogotovo prema još nerođenim i nestvorenim bićima

 

zato što se za mog voljenog fridriha ničea vezuje smrt boga

a za mog voljenog miroslava mandića rođenje i stvaranje boga

 

zato što svakog trena mogu umreti jer to je ljubav boga

kojom ljubim svakog ko se u trenu rađa i u trenu vaskrsava

 

zato što ko god je bilo kad na tren naslutio boga zna da je sve bog

 

zato što te želim

zato što je moja želja svetinja

zato što je bilo čija svetinja hram drugoga

 

zato što moja pevanja nisu ništa drugo nego samo podavanja tebi

 

zato što moja stvaranja nisu ništa drugo nego samo služenja tebi

 

zato što moja hodanja nisu ništa drugo nego muzika koja nas rastura

 

zato što crvene krave još više vole ljubičasto nebo

 

zato što još više volim te slavne crvene krave koje vole ljubičasto nebo

 

zato što sam ja rijaliti zvezda jedne jedine slobode svemira

zato što sam ja porno zvezda jedne jedine scene nezaštićenih i odbačenih

zato što sam ja rijaliti i porno zvezda svima i svakom

 

zato što tek kada sam zemlja osetim koliko je zemlja odbačena

zato što tek kada sam voda osetim koliko je voda odbačena

zato što tek kada sam vazduh osetim koliko je vazduh odbačen

zato što tek kada sam svetlost osetim koliko je svetlost odbačena

zato što tek kada sam jabuka osetim koliko je jabuka odbačena

zato što tek kada sam pesma osetim koliko je pesma odbačena

zato što tek kada sam bog osetim koliko je bog odbačen

 

zato što nema odustajanja ni povratka ni sećanja

nego samo ponavljanja ljubljenja i odanosti

 

zato što ne živim i ne poštujem ljudski interes nego samo ljubav za sva bića

 

zato što verujem da će se svi ljudski zakoni koji se sada zasnivaju

na nasilju preobraziti u zakone ljubavi za sva bića u čitavom svemiru

 

zato što je hodanje uvek hodanje ukorak pa i kada sam

sam jer tada hodam ukorak sa bogom tobom i svim bićima

 

zato što plačem čuvam smeh a smehom plač

 

zato što sam još više sam i zato što još mnogo više

verujem da sve na ovom svetu zavisi samo od mene

sve na ovom svetu zavisi samo od jednog jedinog bića jer i sam svet je jedno jedino biće

 

zato što volim nenasilje i zato što ne verujem da iko na ovom svetu a pogotovo

država i njene institucije imaju pravo da bilo koga kontrolišu zatvaraju i ubijaju

ko god je protiv nasilja oslobađa se nasilja u sebi. ko god se nasilja u sebi ne oslobađa neka očekuje

nasilje od svakog ko se nasilja u sebi nije oslobodio. nevine žrtve su oduvek i zauvek ljubav za svakog

 

zato što će uskoro sneg a posle snega prve visibabe

zato što je svaka moja ćelijica ljubičica koja te jebežljivo ljubi

 

miroslave mandiću zašto si ti bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

ljubavnik

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što svaka pesma otkida muda za svaku sledeću ljubav

zato što sam ja jedan jedini trans koji ujedinjuje boga pesmu tebe i sva bića

zato što je nedokučivo ponekad jedini spas

zato što sam ja svetica svakog i svetinja nikog

zato što ne želim da budem prvi u odnosu na bilo

koga nego samo da jesam prvi pesnik svih bića

zato što ne želim da budem jedan jedini u odnosu na

bilo koga nego samo da jesam jedan jedini umetnik svemira

zato što ne želim da budem najbolji u odnosu na

bilo koga nego samo da jesam najbolji hodač boga

zato što sam ja neprekidno ljubljenje i jedan jedini poljubac svih bića

zato što mi je svaka reč ruža dve reči jebanje tri reči orgazam

zato što je jebežljivost piće hrana i molitva svakog čeda svih svetova

zato što moja samoća nema granice nego je ljubav svih bića za svako biće

zato što mirišem prolećem bića

zato što sam uvek želeo da živim za nekog

zato što sada ne samo da živim za sva bića nego sam pesma svakom biću

 

bog

svima koji pate želim da njihova ljubav bude bog

 

trista dvadeset deveti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset deveti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista trideseti dan u godini

 

sinoć sam pokisao do gole kože

 

preko noći su mi se pantalone i jakna osušili i sada

u suvom krećem u vlažah i hladan ali i predivan dan

 

hladnoća mi odmah zasuzi oči

 

hodanjem nežno mislim na konje koji strpljivo hodaju kao i ja

 

ovo mirno hodanje me čini dostojnim sa svime što me okružuje

 

nežno mislim na dobre ljude

 

dobrota je muzika dobre duše

 

dobre duše su nasušni hleb svim bićima

 

juče sam očistio tastaturu alkoholom pa je milina tipkati po nežno belim dirkama

 

iznad jezera je magla

 

mokro opalo lišće sve više dobija boju rđe

 

da sam poneo topli šal još bih više uživao u današnjem hodanju

 

a tek da sam obuo dokolenice ne bi mi bilo hladno ispod kolena

 

jako mi prija ovaj lagani ritam hodanja pa ću danas odustati od trčkaranja

 

nema me — u srcu sam svemira

 

nema me — u umu sam kosmosa

 

nema me — reč u rečima sam

 

samoća je kao i slaganje poistovećivanje

 

otvorenost na otvorenost

 

bog je otvoren

 

nežno mislim na preostalih trideset plavih ruža u desetogodišnjoj slici plave ruže

 

deset godina vrtlarećeg i kružećeg plavetnila pred mojim očima

 

osmehujem se pticama

 

pogledom pratim gnjurca koji leti iznad same površine vode sve dok ne nestane u magli

 

posle ovih jedanaest prepešačenih kilometara već mislim na toplu sobu

 

svima koji se smrzavaju želim da se ugreju

 

svima koji su žedni i gladni želim da se napoje i nahrane

 

svima koji su uplašeni mržnjom želim da su im srca puna ljubavi

 

svima koji su već ubijeni želim da spasu sve nas koji smo još preostali u životu

 

ipak sam pri kraju hodanja trčkarao kao veselo jagnje

 

trista trideseti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista trideseti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista trideset prvi dan u godini

 

novih trinaest kilometara preda mnom

 

to je tako mnogo a tako malo

 

tako ništa a tako sve

 

planeta u mojim nogama

 

svemir u mom srcu

 

bog u mom umu

 

hodanje je moja religija

 

stvaranje moj život

 

pesma bog

 

hodam i osećam ja sam planeta zemlja

 

ja sam planeta i ništa na ovoj planeti nije moje sve sam to ja

 

ljudi me komadaju na svoje države. povlače granice po meni

bombarduju me. uništavaju me iako sam im ja svima majka

 

preostalo lišće topole treperenjem odobrava moje reči

 

ja sam planeta zemlja koja hoda po samoj sebi

 

promiče kišica. eto uzbuđenja

 

kad god promiče kišica uvek osetim veliku nežnost

 

biti napolju je velika čast

 

pevati još veća

 

biti bog najveća čast je

 

kišica dobuje po mojoj kapuljači

 

kako ne biti blag posle ove blage kiše

 

ići i samo ići

 

romoriti svetom blagim hodanjem

 

razmišljam o razlikama u religijama kulturama

civilizacijama među ljudima na svetu i plačem

 

sve ono što je za jedne divno za druge je grozno

 

svi oni koji su za jedne heroji za druge su monstruozne ubice

 

zbog svih tih razlika sve više prepoznajem isto u sebi

 

ljubim isto isto sam

 

kad očima punim ljubavi pogledam u oči bilo kog čoveka i

bilo kog bića vidim istu ljubav istu čežnju jedno za drugima

 

i danas trčkaranjem jagnje slavi boga svog

 

trista trideset prvi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista trideset prvi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista trideset drugi dan u godini

 

 

reč

moja

pesma

je

 

 

svaka

moja

reč

pesma

je

 

 

sve

moje

reči

pesma

su

 

 

sve moje reči. misli. osećanja. ideje. radove. prijavljujem svemirskom umu

 

evo

 

sve moje reči. misli. osećanja. ideje. radove. sam prijavio svemirskom umu

              

na jakom i hladnom vetru na jezeru mislim o tome kako je bilo jako

važno što sam deset godina hodao i pevao samo o hodanju na ruži lutanja

 

i da je još važnije što već jedanaest godina u knjizi miroslav mandić pevam samo

miroslava mandića miroslavom mandićem miroslavu mandiću miroslava mandića

 

brušenje brušenjem brušenju brušenje

 

miroslav mandić kad bivanje bruženjem evoluira u

pevanje a pevanje u božansko bivanje miroslav mandić

 

uvek sam voleo strpljivost pa i onda kada nisam bio strpljiv

 

kad sam giljajući putem vreme brusio prostorom a prostor brusio vremenom

 

kad sam tabananjem sav predeo preobražavao u muziku a svaki tren u pesmu

 

kad sam nogom pred nogu postao ljubav koja ljubi sva bića

 

baš kao i sada dok sam mislio o tome kako je samoća umetnost rudarenja po

još neotkrivenim kopovima ljubavi a počela je i danas da pada voljena kišica

 

živeti nežno eto hrabrosti

 

pevati nežnost eto života mog

 

samo nežnost prožima sva bića

 

bivanje je nežno. življenje je grubo

 

hodam življenje. pevam bivanje

 

hodanjem se življenje preobražava u bivanje

 

pesnik sam bića koga pevam bivanjem

 

dok kroz kišicu promiče i po koja pahuljca

snega koracima pevam ljubim te ljubim svemire

 

ja sam ljubavnik svemira

ponekad je svemir nepodnošljivo sam jer ga niko ne ljubi i niko mu ni vodu ni

hleb ni krevet ne nudi iako je svemir i voda i hleb i krevet svakom u svemiru

 

svemire moj ljubim te ja sam tvoj jesam

miroslav mandić miroslavom mandićem miroslavu mandiću miroslav mandić

 

 

svemire

moj

samo

jedna

reč

reč

bog

je

reč

svih

reči

 

 

jesame

moj

samo

jedan

bog

bog

reč

je

bog

svih

ljubavi

 

 

miroslave

mandiću

samo

ovim

tvojim

uvijanjem

kukova

tvoja

milina

nam

je

svima

dom

 

 

ljubim te reči moja jer si ti ljubavnica svemu što jeste

 

sutra je nedelja. trista trideset treći dan u godini

sve se nešto pitam da li sam u 15:15 h 28. novembra 2015. doneo odluku da će sledeća godina biti godina hiljadu konja

 

trista trideset drugi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista trideset drugi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista trideset četvrti dan u godini

 

hodam mislim poeziju

 

kad sam ugledao ovog zeca odmah sam se rasplakao od miline

 

pesma sam svih bića

 

uzdah ovog čoveka koji me je obišao

 

 

svako

biće

je

pesma

 

 

svaka

pesma

je

biće

 

 

vetrovi umova

 

umovi vetrova

 

 

um

ja

 

 

ja

um

 

 

om

da

 

 

da

om

 

 

bog

put

 

 

put

bog

 

 

bog

reč

 

 

reč

bog

 

 

kapljica

 

 

bog

ton

 

 

ton

bog

 

 

jadan ton velika muzika

 

jedna reč velika pesma

 

jedan korak svemir

 

jedan udah ljubav

 

jedan izdah sveljubav

 

teglim levu ahilovu tetivu i gledam u travu

 

 

pesma

sam

pevam

se

 

 

pevam

se

pesma

sam

 

 

tako

malo

a

tako

pesma

 

 

pesmom

se

ogolim

do

same

pesme

 

 

pesmo

ljubi

me

tvojim

pevanjem

 

 

trista trideset četvrti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista trideset četvrti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan