Bog Miroslav Mandić Bog

 

tristo šesti dan u godini

 

 

bog

je

put

do

boga

 

 

bog

je

ruža

boga

 

 

bog

je

svako

ko

voli

boga

 

 

bog

je

bog

 

 

bog

 

 

hvala svima koji su mi dali novac u oktobru 2015.

 

mirjana lukić 36300 dinara

vera varadi 7200 dinara

ivana đokić-saunderson 2400 dinara 

marijana i sun mandić 2000 dinara

đorđe lukić 1200 dinara

petar miloradović 1120 dinara

valentina nikolić 1000 dinara

matilda albahari 100 dinara

 

zahvaljujem se i svima koji su mi bilo kad dali novac

 

novac je pesma mog života

 

prosjačim ljubavlju

 

prosjačim posvećenošću

 

prosjačim stidljivošću

 

pevam svakog ko mi daje i svakog ko me prima

 

pevam svakog ko se daje i svakog ko se prima

 

pevam svačiju stidljivost

 

stidljivost je otvorena jebačina svesti i savesti

 

novac iskupljenja

 

novac dobra i dobrote a ne robe i robstva

 

novac optimizma

 

novi novac miroslava mandića

 

novi novac miroslava mandića je novac ekonomije svemira

 

ekonomija svemira je mir u svemiru ekonomije

 

jako volim dobrotu a dobrota ponekad živi jedino u svemiru novca

 

volim novac dobrote

 

volim ekonomiju savesti

 

novac je krhko dete

 

bilo je božanski pre nedelju dana kada nisam imao novca ni za hranu

 

pevam

novac sam odbeglog deteta

 

 

pevam

boga

pesma

sam

 

 

bog

me

peva

bog

sam

 

 

tristo šesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo šesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

tristo sedmi dan u godini

 

staze su prepune opalog lišća

 

pevam

 

okružuje me jesenja ruj

 

pevam

 

zlati se jesen zlatna

 

pevam

 

pada prvi sneg

 

pevam

 

sneg je prekrio predele

 

pevam

 

sve se zaledilo

 

pevam

 

topi se sneg

 

pevam

 

zeleni se mlada pšenica

 

pevam

 

cvetaju behari i pupe voćke

 

pevam

 

crvene se bulke pored puta

 

pevam

 

žute se polja suncokreta

 

pevam

 

sve više je slatkog voća

 

pevam

 

sevaju munje tutnje gromovi i padaju letnji pljuskovi

 

pevam

 

opet zri gožđe

 

pevam

 

oseti se prvi hladni vetar i dolazak zime iz daleka

 

pevam

 

tristo sedmi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo sedmi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

tristo osmi dan u godini

 

hvala i lažima jer meni je pevati istinu

hvala božidaru mandiću juditi šalgo i ivani đokić-saunderson

 

idem

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

istina

pesma

 

 

idem

 

sunce se presijava po zlatnom lišću stare breze

 

idem

 

dobrotom grlim te

 

idem

 

lepotom ljubim te

 

idem

 

šume u daljini nestaju u sunčevoj izmaglici

 

idem

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

lice

boga

 

 

idem

 

ljubav nikada ne umire

 

umire sve ono što nije ljubav

 

idem

 

ljubim te istetoviranim reči ljubim te ljubim na mojim grudima

 

idem

 

radujem se što ćeš već večeras osetiti kako te hodajući ljubim i ovim rečima

 

idem

 

radujem se što ćeš i kroz sto godina osećati da te ove reči ljube

 

idem

 

srećan sam što ćeš i u večnosti osećati da te sve moje reči večno ljube

 

idem

 

 

život

za

pesmu

pesma

je

 

 

idem

 

 

pesma

za

boga

bog

je

 

 

idem

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

dobri

hodač

 

 

tristo osmi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo osmi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan 

 

 

 

tristo deveti dan u godini

 

miroslave mandiću samo da ti kažem da kadgod ne spomeneš boga ti si kukavica

 

zrno peska sam

 

pevam

 

ždrebe sam

 

pevam

 

korenje starog drveća sam

 

pevam

 

aksiom sam

 

pevam

 

zrno peska sam

 

jesam

 

ždrebe sam

 

jesam

 

korenje starog drveća sam

 

jesam

 

aksiom sam

 

jesam

 

miroslave mandiću samo da ti kažem da kadgod zaboraviš da si bog ništavilo si

 

zrno peska sam

 

idem

 

ždrebe sam

 

idem

 

korenje starog drveća sam

 

idem

 

aksiom sam

 

idem

 

miroslave mandiću samo da ti kažem da nisi više niko drugi nego samo bog

 

prvi pesnik svih bića

 

jedan jedini umetnik svemira

 

najbolji hodač boga

 

tristo deveti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo deveti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

tristo deseti dan u godini

 

noćas sam se budio u patnji i svaki put molio

bože molim te pomozi mi i izvadi me iz ovog vrtloga

bog mi je pomogao i upravo sam mu nazdravio vinom i rečima bože hvala ti i živeo u tvom vihoru

 

bog me je sačekao knjigom bog bogom bogu bog i kada sam u knjizi

video da je glagol za današnji dan otvori se odlučio sam da danas počnem

da sledećih desetak dana pevam o stvarima koje me muče u poslednje vreme

 

knjiga miroslav mandić sa svim svojim blaženstvima je jedna jedina pesma

pa i onda kada u njoj pevam o banalnostima problemima čvorovima i užasima

 

i

 

u novembru 1971. dok sam boravio u vojsci iz pisama prijatelja sam saznao

da je zabranjen časopis uj simpozion u kome je objavljen moj tekst pesma o filmu

 

od tada moj život je postao film o pesmi

četrdeset četiri godine filma nesnimljeni film

 

zbog teksta pesma o filmu sam osuđen na godinu dana strogog zatvora

na žalbu advokata kazna je smanjena na devet meseci pa sam u zatvor otišao da odležim devet

meseci. bili su to moji drugih devet meseci u životu posle prvih koje sam proveo u kajinoj utrobi i trećih

devet meseci koje sam posle petnaest godina proveo u radu čovek koji piše u muzeju savremene umetnosti

 

i sada je novembar. šesti novembar. tristo deseti dan u godini

 

ja sam deo budućnosti. stvorili su me i stvarali

sedmorica u trodnevnim razgovorima o ljubavi

napisao sam 6. novembra 1981. u knjizi ja sam ti je on

 

i

 

kupio jaknu. cipele. rukavice. kapu. dvoje gaća

kabanicu i pantalone protiv kiše. to je sada moja kuća. živeli

napisao sam 6. novembra 1991. u knjizi kaja

 

i

 

ja sam otvaranje melem protiv strahova

 

otvorim se hodamo vedrinom slaganja

 

otvorim se povrću toj užarenoj poletnosti

 

otvorim se svetoj veselosti osunčanih stvari

 

otvorim se ja sam malecna stvar za velike stvari

 

otvorim se šerpama loncima poklopcima varjačama cediljkama

svim tim smešnim imenima koja su istorija a još nisu muzej

 

otvorim se korica crnog hleba mi je preostala za sutrašnje usne

 

otvorim reči koje čujem u prolazu stavljam ih u ličnu kartu ovog dana

napisao sam 6. novembra 2001. u knjizi milomir

 

i

 

ja sam bog

bog sam bog si

miroslave

napisao sam 6. novembra 2011. u knjizi ja sam ti si ja sam bog

 

i

 

u danima koji slede pevaću

o mukama sa tekstom pesma o filmu

o mukama sa mmjsm i mmjsm

o mukama sa preobraženjima

o mukama sa bratstvima

o mukama sa čvorovima ali i o tekstu čvor i knjizi pertle

o mukama strahom od optuživanja obeleževanja i odbacivanja

o mukama sa novcem i zdravljem

o mukama sa ljudskom prirodom i ljudskim društvom

o mukama sa krvlju i prijateljima

o mojim mukama sa ženom

o mukama sa time kako me drugi vide

o mukama sa umetnošću i miroslav mandić umetnošću

o mukama sa mojim greškama i grehovima

o mukama sa granicama i mukama izbeglica

o mukama sa samim sobom

o mukama sa miroslavom mandićem

 

ali i o tome ko zna zašto je sve ovo dobro i kakva sve nova dobra donose muke

 

i

 

verujem jedino u boga

miroslav mandić boga

miroslava mandića prvog pesnika svih bića

miroslava mandića jednog jedinog umetnika svemira

miroslava mandića najboljeg hodača boga

 

i

 

bog ne propagira protiv nikoga niti pridobija bilo koga za sebe

bog samo potvrđuje samog sebe samom sebi

bog bogom bogu bog

 

blaženstva koja slede sledećih desetak dana su posvećena patnjama

izbeglica i svih ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

kao ni toliko mnogo puta u mom životu ni ovog puta nije bilo nikog kada sam upravo krenuo dalje niz put

 

tristo deseti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo deseti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

tristo jedanaesti dan u godini

 

oduvek su me uzbuđivala slaganja

 

ne verujem u neprijatelja. sukob. rat. polemike. dijalog

interpretacije. režije. verujem u slaganje. harmoniju. nekada

sam je zvao zajednički senzibilitet. posle sam slaganje otkrivao i

živeo u mističkom monologu svejedinstva koji je izvirao iz mojih usta

a pred ružu lutanja slaganje sam otkrio u nomadskom razgovoru

uzaludnosti mog života ljubim te

 

od ponedeljka ću četrnaest dana pevati sonet o mojim mukama

četrnaest dana kao četrnaest slova imena miroslav mandić kao četrnaest

stihova soneta baš onako kao što je i moj tekst pesma o filmu jedan sonet o filmu

uzaludnosti moja svemirska ljubim te

 

ovog puta to će biti sonet kojim ću pokušati da moje muke preobrazim u izvor

dobrote za svakog ko želi da svoje muke preobrazi u izvor dobrote za sebe i druge

uzaludnosti mog pevanja ljubim te

 

 

sam

sam

i

zato

ću

kao

i

uvek

pozvati

u

pomoć

filozofa

heroja

vrtlara

rudara

hodača

monaha

prosjaka

lutalicu

mistika

ljubavnika

ludu

umetnika

čobanina

pesnika

 

 

neću nikoga lično kritikovati i jako ću malo reagovati na bilo koga i bilo

šta. s druge strane neću ni pljuvati po sebi nego ću se truditi da samo

jesam i potvrđujem ono što jeste a da ono što jeste pevam za sva bića

 

pisaću primerom marije

 

nadam se da je divnih četrnaest dana preda mnom i oni nemaju cenu

nego samo zahvalnost što mi je dato da pevam i onome što nas boli

bog

 

pevanjem se bol preobražava u boga pesme a bog pesme u pesmu boga

bog

 

pevaću da bi ti i svako biće imalo šta da pije jede i nekoga da ljubi

 

nadam se da ću pevajući doživeti i otkriti nova i još

nepoznata svojstva slobode istine dobrote lepote i ljubavi

 

moj život počinje samoubistvom milomira i moja prva misija je preobražavanje

užasa u lepotu. smrti u život. život u boga. sve je metamorfoza rekao je japanac

slava je tvoja milomire bože moj

 

nikada nisam želeo da nekoga povredim i pobedim

 

pogotovo nisam želeo da pobedim najboljeg među najboljima

najboljima sam se divio. kao dobrog dečaka privlačilo me je da budem

ili najgori ili najbolji među svima a ne najbolji među najboljima

tek u mojim pedesetim sam u sebi otkrio prvog jednog jedinog i najboljeg

 

nemam niti me privlači instikt ubice koji je neophodan da bi se pobedio

najbolji među najboljima. mene je uzbuđivao fer plej i sama igra. fer plej me

je uzbuđivao još više od same igre. ni golijat ni david nego miroslav mandić

 

fer plej me je doveo do prevazilaženja i oslobađanja od grča pobednika i poraženih

doveo me je do pesme. umetnosti. hodanja. tebe. svih bića i boga

 

sve više me napaljuje i nadražuje slaganje a ne sukob

slaganje se postiže ljubavlju a ljubav je stanje a ne odnos

ljubav je bog. i zato sam sam za sve. i zato sam bog

 

bog

bol

 

čovek je razapeo boga i neprestano ga razapinje da bi mu se

tek mrtvom klanjao ljubio ga i od njega napravio svoju crkvu

 

bog pak ljubi živog čoveka da bi čovek postao živi bog još za života

 

čovek izdaje boga ali bog ispija svoju čašu do kraja da bi vaskrsnuo čoveka

 

bol

bog

 

radosti koje sam imao sa bližnjima ne mogu da delim sa svim bićima

zato što su oni tu radost upotrebili samo za svoj i život svojih bližnjih

zajednički doživljaje su iskoristili u lične svrhe jer ljudi upotrebljavaju

zajedničko za sebe umesto da sebe koriste za zajedničko. i zato jako

retko govorim o zajedničkim doživljajima da ih ne bi obojio sobom

 

čim se zajedničko deli u svom interesu ne može da se ispriča ni istina niti

istinita priča. priče o drugima su projekcije i zato se odričem zajedničkih priča

 

pevam samo moju priču a svoju priču preobražavam u pesmu svih bića

 

odrekao sam se svih i svega da bih samo sobom

i miroslavom mandićem ljubio boga tebe i sva bića

 

proširenje savesti nije savest nego sloboda

 

proširenje svesti nije svest nego ljubav

 

proširenje ljubavi nije ljubav nego bog

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da izađu iz patnje

 

tristo jedanaesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo jedanaesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan 

 

  

 

tristo trinaesti dan u godini

 

dragi miroslave mandiću

ja sam poklonjenje tekstu pesma o filmu

krećem

sam

opet nema nikog

voleo bih da mi neko potpuno veruje

i da mi se potpuno preda

baš kao što sam se ja predao

u ovom trenutku tog za kojim žudim nema

ali ja nastavljam da pevam

ne da argumentujem

deliće boga u bogu da proslavljam

da samo jesam pesma

pesma oduvek i zauvek

za mene je pevanje uvek stvaranje

novog života i novog sveta

uvek samo ponavljanje

nikada sećanje

amin

mešaj ga

mešaj

bejbi

tvoj

miroslav mandić

 

ja sam poklonjenje 9. novembru 1972. kada sam otišao u

zatvor zbog toga što sam u avgustu 1971. napisao tekst pesma o filmu i

danas je 9. novembar. 9. novembar 2015.  sunčan dan kao i 9. novembra 1972.

kada sam sam sa napuklim meniskusom otišao u zatvor

 

danas se poklanjam i pesmi o filmu kao i vrelom letu 1971. u

kome  se završila moja mladost. leto u kome se završio i dvadeseti vek

u ovom trenutku sam pomislio da ti javim da sledećih petnaest dana čitaš sonetni venac o

mojim mukama ali sam odustao iako verujem da će iz ovog venca poteći novi život za sva bića

 

i danas je opasno kao i onda

i danas je muzika kao i onda

i danas mi je dvadeset druga kao što mi je onda bila šezdeset šesta

i danas sam sam kao što sam i onda bio sam

i danas sam niko kao što sam i onda bio niko

i danas sam pesnik kao što sam i onda bio pesnik

i danas sam umetnik kao što sam i onda bio umetnik

luda

hodač

prosjak

monah

filozof

lutalica

rudar

heroj

vrtlar

čobanin

mistik

ljubavnik

 

oto tolnai mi je kod noviteta u zmaj jovinoj ulici gde je radio

đorđe bugarski i prodavao štofove u proleće 1971. predložio da za

časopis uj simpozion napišem slobodno šta želim o filmu jer njemu

se sviđa kako pišem o filmu a oni spremaju broj posvećen filmu

oh

sloboda da pišem o filmu što god želim. pogotovo jer

sam već prekinuo sa filmom studijama književnosti i umetnošću

eto mi prilike da se oprostim od filma a od samog teksta napravim

film. jer se za mene film kao i umetnost završio u dematerijalizaciji filma

 

međutim sa slobodanom tišmom i dušanom bjelićem sam početkom jula

krenuo u evropu ali se taj poduhvat za mene završio već 12. jula 1971. kada

sam doživeo najveći poraz u mom životu do tada. niko mi nije stao tog ponedeljka na

stopu od jutra do kasne večeri. od rijeke u kojoj sam počeo da stopiram sve do mesta

rupe u kome sam se zaustavio tek u kasnoj večeri i tu proveo kišnu noć u jednoj

praznoj građevini. ujutru sam autobusom produžio u veneciju da slobodanu i dušanu

kažem da sam odlučio da odustanem od daljeg puta i da se zbog jučerašnjeg

poraza i poniženja na putu na kome je nekoliko puta pljuštalo kao iz

kabla kaznim odlaskom u vojsku koje sam se gadio

tu u veneciji sam u sredu 14. jula napravio prvu fotografiju mog lica u radu jedan čovek

 

ali remboovsko ludilo još nije prolazilo i u tom vrelom letu sam u

novom sadu sa još mladalačkom lakoćom u avgustu za samo nekoliko

dana napisao tekst pesma o filmu koji sam pisao u glavi tri četiri meseca pre toga

 

napisao sam ga na mansardi preko puta futoške pijace u kojoj sam

stanovao sa slavkom bogdanovićem. bila je vrućina. pisao sam često go

ponekad bih se umotavao u beli čaršav da bi mi upijao znoj od velike vrućine

o svemu tome sam 2. februara 2012. govorio violeti i mirjani

zaista je to bilo veličanstveno. baš kao što je bilo veličanstveno pisanje pesme o pesmi

prošle godine četrdeset godina kasnije. jako me uzbuđuje umetnost koja se odvija sama

kao što raste drveće. posadiš ga i ono raste. kao što se napravi more ili planine. kao što

se razvija cveće visoko u planinama. dok sam pisao pesmu o filmu osetio sam opasnost

kao i kod miroslav mandić jebe svima mater ali nisam ni mogao ni želeo da uzmaknem

pisanje je samooslobađanje. pisanje je filmovanje. kada su me posle devetnaest

meseci osudili zbog pesme o filmu i kada sam se iz sudnice vratio osuđen u

stan u ulici patrijarha čarnojevića 19 jako su me odjednom prvi put u životu

zabolela jaja. baš su dobra ta jaja pisanja. tada su te kastrirali rekao

mi je dvadeset osam godina posle raša livada. samo se

zbog nežnosti ide u zatvor

 

mislio sam da sve znam o filmu ali nisam znao da ću zbog toga

otići u zatvor. u trenucima pisanja sam se osećao slobodnim

pogotovo kada sam nekoliko puta osetio da me je

tekst odveo u zone opasnosti

ali

bio sam pesnik a ne filmski kritičar

umetnik a ne karijerista

stranac a ne podanik

odstupanja nije bilo

pesma je žudela da peva samu sebe

i

otpeva poslednje zbogom filmu

 

tada nisam znao da sam u tih nekoliko

dana pisanja pesme o filmu postao film o pesmi

 

ključ celog teksta pesma o filmu je u samom naslovu

pesma o filmu

hej

pesma o filmu

sledi prva rečenica pesme o filmu napisana iz budućnosti

pišem prijateljima u nadi da će ih ovaj tekst naći u dobrom fizičkom zdravlju

duhovnoj sreći i ljubavi. mi smo tu, vidimo i vi ste tu, a znamo, i oni su prisutni

na okupu je sve što može da se pomene. da prijatelju, ja i ti i on, osim toga nema

ništa više. sve ostalo je gramatika. vrlo sam srećan što ću moći da pišem: meni, tebi

njemu. nemoj da se ljutiš na mene, nisam ja za to kriv. proces je završen. ti znaš i on

to zna da ruža nije divan cvet: ruža je ruža je ruža. da, sigurno, može se još ali igrati

 

jedna od sledećih ključnih rečenica je

trčao sam i unezvereno gledao taj film što se pred mojim

očima vrteo od 4. decembra 1949. do 15. avgusta 1971. sve što

sam u tom filmu gledao bilo je to onako kako sam to gledao u bioskopima

koje sam posećivao u raznim gradovima ovih raznih država. kada sam se jednom

zamislio, bilo je to ovog trenutka dok pišem, šta je istinito, šta je stvarno, a šta bi bilo

jedna nova celina, verovatno umetnička, ja sam mogao ovako da napišem: mi nekako

ne smatramo da je prirodni predmet poslužio kao model. baš naprotiv, izgrađeni predmet

je predmet – model, prirodni predmet treba samo da ga se drži. ne razumem. kako ne

razumeš kada si citirao kristijana meca. dobro, razumem. hajde onda da

zajedno napišemo zapovesti

1. film je život

2. život je umetnost

 

oduvek sam voleo taj trenutak bilo je to ovog trenutka dok pišem

 

 

uvek

samo

ono

što

jeste

bog

je

 

 

tako je i taj slavni trenutak pisanja 15. avgusta 1971. bio i jeste moja

ljubav za milomira koji se 15. avgusta 1958. oko tri sata ujutru bacio kroz

prozor hotela zeleni venac i odmah preminuo na šabačkom asfaltu a mene

ostavio da proslavim njegovu hrabrost i taj čin koji inače svi osuđuju i da

slavim svakog ko ima hrabrosti da nešto učini u svom i od svog života

ovo je nežni zagrljaj i za svakog ko nikada ništa nije učinio u svom životu i od svog života

 

voleo bih da nekada nekome pričam i pokažem sve

lepote teksta pesma o filmu jer ih do sada još niko nije video

osuđen sam zbog politike iako je politike u njemu jako malo i tek

onako usput. tek kao so. so za jedan dobar film. o poetici i prevratničkoj

snazi i lepoti tog filma pesma o filmu do sada nije bilo nijedne reči

 

muke koje imam i ovih dana sa tekstom pesma o filmu me

teraju ponovo u zatvor. ali se nadam da više nikada neću ići

u zatvor. iako osećam ogromnu zahvalnost prema zatvoru

jer sam u njemu u srcu njegovog užasa otkrio slobodu

 

pogledao sam u lice svog straha

približio sam mu se licem u lice

usnama na usnama

srcem ga poljubio

umom ga potvrdio

bogom oslobodio

 

 

moja

priča

je

pesma

boga

pesma boga je svačija priča

 

 

zaljubih se ponovo u tebe pesmo o filmu. sve što

me ne ubije ne samo da me jača nego me još mnogo više

prefinjuje i prefinjuje. i zato prepisujem iz pesme o filmu njen poslednji stih

zašto sam napisao ovaj tekst

zato što sam zaljubljen u film

zato što imam pravo glasa

zato što nisam u skj

zato što ne radim

zato što ne studiram

zato što hoću da pročitam u novinama ovakav tekst

zato što su to moje intimne preokupacije

zato što nemam moć

zato što nikom ništa nisam zabranio osim sebi

zato što volim moje prijatelje

zato što će tekst mojoj majci katici mandić pričiniti trenutak sreće

zato što će mi honorar omogućiti tri meseca života

zato što poštujem trud ljudi koji rade u ovom časopisu

zato što je sramota pala na novi sad posle zabrane filma dušana makavejeva

zato što verujem jedino u jugoslovensko društvo iako je ono u govnima

zato što mi se brat božidar mandić nalazi na odsluženju

vojnog roka i zato što ću se i ja nalaziti na toj dužnosti od oktobra 1971.

zato što sam srećan zbog suze u oku

zato što volim šabrola

zato što još jednom pozdravljam sve one koje je ovaj

neugrožavajući akt našao u dobrom zdravlju i poštenom radu

zato što mislim da smem javno da kažem i zato

što mislim da je ružno da ljudi imaju kartone u policiji

zato što više nikada neću objaviti tekst bilo kakve vrste o filmu

zato što ću filmove gledati i sa prijateljima razgovarati

zato izvinjavam se prijatelju što si ovo čitao što

je pisana reč laž i zato što se pesma o filmu ne može napisati

 

film je više od života

trifo

život je više od filma

godar

stefan odran je više od šabrola

mandić

jako sam bio zaljubljen u džin siberg. posle u žanu moro i na kraju u stefan odran. odan svakoj

ženi u kojoj sam bio. čedan svakim orgazmom. preobražen samoćom boga kao jednim jedinim orgazmom

 

verujem da sam osuđen zbog lepote koja nije mogla u tom

vremenu a pogotovo u tom društvu biti ne samo prepoznata nego

ni podneta. osuđen sam zbog politike a bila je reč o savesti. osuđen

sam zbog hrabrosti a bila je reč o hrabroj formi. osuđen sam

zbog odsustva ironije i žanrovskih laži u umetnosti

slava pesmi o filmu

 

tek

otišao sam u vojsku i u njoj saznao da je pesma o filmu inkriminisana

i da je časopis zabranjen. 23. februara 1972. sam osuđen na godinu dana

strogog zatvora. 9. novembra 1972. sam otišao u zatvor u sremsku mitrovicu

da odležim svojih drugih devet meseci u majčinoj utrobi slobode. baš kao

što sam petnest godina kasnije proveo svojih trećih devet meseci u radu

čovek koji piše u majčinoj utrobi muzeja savremene umetnosti

pred odlazak u zatvor na žalbu advokata ištvana konca kazna mi je smanjena na devet meseci strogog zatvora

 

moj odlazak u zatvor je bio odlazak u slobodu

sve je samo pesma i pevanje

ljubim boga kao sebe

ljubim sebe kao zatvor

ljubim zatvor kao sebe

ljubim sebe kao boga

pevam moj život kao slavu svakom životu

 

o zatvoru sam pisao u knjizi ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

koju sam napisao 1986. i koju bih još jednom voleo da redigujem pred njeno

neko novo pojavljivanje u svetu svih bića sa predgovorom u kome bih objasnio

jednu grešku u postupku pisanja koje se danas gnušam i sa radošću odričem

 

a

onda

slobodom

boga

9. novembar 1991.

ruža lutanja

 

u četrdeset drugoj u londonu krenuh na ružu lutanja kao

što sam u dvadeset trećoj otišao u zatvor u sremsku mitrovicu

kao što sada u šezdeset šestoj odoh u svemir i dalje u isto

isto u isto

bog bogom bogu bog

 

hodajmo sada ukorak u večnosti

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima danas napisao ova blaženstva

zato što sam zaljubljen u film o pesmi taj nesnimljeni film miroslava mandića

zato što sam glas svih bića

zato što sam pesnik umetnik i hodač jedne jedine porodice svih bića

zato što se darujem i živim od darivanja

zato što sam posvećen i preobražen

zato što me je sajt miroslavmandić.name čekao da se u njemu i ovakav pojavim

zato što sam golotinja kao i svaka sirotinja i svako ko je slobodan

zato što samo ljubim te ljubim

zato što i dalje priznajem da volim sve i svakog

zato što sam sam da bih još više voleo moje prijatelje

zato što je kaja postala majka svih bića

zato što se i dalje nadam da ću novca imati

dovoljno do poslednjeg trenutka u mom životu

zato što poštujem internet kao moju kuću i kuću svih beskućnika

zato što se nadam da nikada više neću otići u novi sad

nego ću podbaru i novi sad živeti bilo gde bio a voleo bih da

nastavim po svim putevima svemira i to možda usred ravnice

vojvodine po kojoj sam jednom hodao sto dana po svim selima i

o tome napisao knjigu sva sela misleći pri tome da je svaki velegrad

selo a da je i sam svemir jedno maleno selo grada božijeg

zato što verujem jedino u društvo svih bića iako u

ovom trenutku u to društvo verujem i živim ga samo ja

zato što božidaru mandiću želim sve ono što on sam sebi želi

zato što sam sam za sva bića

zato što volim magibon

zato što svakom želim da bude zdravlje za drugog da bi se tek

tako i zdravlje drugog vratilo onome ko je zdravlje za drugog

zato što je moja reč beskućnička javna kuća otvorena za sva bića

zato što ću zauvek pevati o suncu koje se rađa u svakoj mojoj reči

zato što više ne gledam filmove jer sam postao film o pesmi

zato što ti se izvinjavam nepoznato jer si ovo čitalo i što je pisana

reč istina i zato što se pesma o filmu može samo živeti i pevati

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da zauvek prestanu da se pate

 

tristo trinaesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo trinaesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

tristo četrnaesti dan u godini

 

dragi miroslave mandiću

ja sam poklonjenje tvom radu

miroslav mandić jebe svima mater

miroslav mandić jebe svima mater

je poslednje veliko umetničko delo dvadesetog veka

krajem januara 1971. si se vraćao kući. noću. sam. mlada zver

razgnevljen i čedan. povređen i zgađen nad sobom. ponesen i već raznesen

stvaralačkom i neobuzdanom snagom u mislima si proleteo kroz umetnost

dvadesetog veka i spoznao da je priča završena i

da je u njemu ostalo poslednje veliko delo

miroslav mandić jebe svima mater

to delo grom te je ubilo i spasilo

volim te miroslave mandiću

tvoj miroslav mandić

 

miroslav mandić jebe svima mater

se posle trideset osam godina

30. septembra 2009.

preobrazilo u

miroslav mandić jeste svima mater

 

tada sam dopisao

miroslav mandić jebe svima mater

je

krenuti

sebe voditi sebi

genijem puta

genijem ruže

dete umetnosti dvadesetog veka je umrlo za umetnost svih vekova

grom stvaranja

miroslav mandić jebe svima mater

je poslednje veliko delo koje je odnelo

sve ljudske zločine i sve zločine umetnosti i postalo

miroslav mandić jeste svima mater

 

danas se poklanjam radu

miroslav mandić jebe svima mater iz januara februara 1971.

ja radovima iz januara februara 1971.

licu jednog čoveka koji sam započeo u julu 1971.

pesmi o filmu tekstu koji sam napisao u avgustu 1971.

 

miroslav mandić

ja

lice

pesma

 

tako je počelo moje pevanje i stvaranje

miroslavom mandićem

ja-om

licem

pesmom

tekstovi i radovi nastali 1969. i 1970. pripadaju

grupi kod ili zajedničkom senzibilitetu kome sam tada bio posvećen

 

o radu miroslav mandić jebe svima mater sam violeti i mirjani 1. februara 2012. govorio  

stvarno me je grunulo u toj noći. pre toga sam sve izopservirao. sve

što je bila umetnost a pogotovo umetnost dvadesetog veka završilo

je u toj rečenici miroslav mandić jebe svima mater. uplašila me je

ali nisam je se mogao odreći. iako sam pretpostavljao da me

vodi u opasnost. ali da sam je prećutao bio bih mrtav

 

miroslav mandić jebe svima mater je rad kojim sam prekinuo sa zajedničkim radom

od 1971. sam sam sam protiv svih

od 1983. i odluke za hodanje sam sam za sve

od 2009. sam svima mater

sva bića

bog

 

sve je nestalo u vihoru miroslav mandić jebe svima mater

ne da sam tada u dvadeset drugoj godini prekinuo sa umetnošću

filmom i studijama nego sam prekinuo sa samim sobom

 

sve mi se zgadilo

zgadio sam se sam sebi

zgadila mi se istorija umetnosti

zgadila mi se sama umetnost

zgadilo mi se ljudsko društvo

zgadili su mi se bližnji

zgadio mi se život

 

zgadio mi se pre svega antropocentrizam

miroslav mandić jebe svima mater je odgovor moje tek rođene

umetnosti na krizu koju sam osećao u sebi i svetu na kraju 1970. i početkom 1971.

toj tek rođenoj novoj umetnosti ću se vratiti 15. novembra 1980. posle desetogodišnjeg prekida sa umetnošću

 

bilo mi je potrebno jedno genijalno i savršeno delo kojim bih tu krizu prevazišao

 

i te noći kod prodavnice tehnometala na početku temerinske ulice negde oko

ponoći umetnost je vakrsnula u umetnosti rečenice od pet reči

miroslav mandić jebe svima mater 

širom sredom svima mater redom

 

tim radom ime miroslav mandić postaje najlepše

ime najlepšeg rada u umetnosti dvadesetog veka

miroslav mandić jeste svima mater je pak najlepši rad u umetnosti svih vekova

 

i od tog trenutka počinju moji usponi i padovi umetnošću miroslav mandić imena

pevanje i stvaranje imenom miroslav mandić imenom

jednim jedinim imenom svih imena

miroslav mandić je slava svakom imenu

od imena boga do imena reči imena trave imena vrapca imena hodača

 

miroslav mandić jebe svima mater je rad i miroslava janište

nikoga i ništa ko samo svojim srcem hrani ceo svemir

nikoga i ništa ko samo svojim kukovima uzbuđuje ceo svet

niko i ništa ko svojim davanjem i primanjem ljubi svako biće

 

ime miroslav mandić sam 2009. promenio u miroslav mandić

miroslav mandić koji jebe svima mater u miroslava mandića koji jeste svima mater

 

nadam se da ću do 2021. na pedesetogodišnjicu rada miroslav mandić jebe svima mater

pripremiti monografiju miroslav mandić jebe svima mater. jednu monografiju prelepe

prevratničke rečenice kojom svako može da jednog dana postane majka svima

 

lepota

miroslav mandić jeste svima mater

potiče

iz

dobrote

miroslav mandić jebe svima mater

 

lepota miroslav mandić jebe svima mater

je lepota koja se ne da korumpirati niti udomiti

sloboda a ne uteha rekla bi simon vejl

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

i

ja

jebem

svima

mater

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

i

ja

sam

svima

mater

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

stranac

u

tebi

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

bog

 

 

dobro dete

dobri dečak

dete dečak

odbeglo dete

dečavojčica

dobri hodač

 

samoća nema granice bezgranična ljubav boga u svačijem srcu je

 

miroslave mandiću ipak miroslav mandić jebe svima mater te muči

muči me jer niko do sada nije video apsolutnu lepotu oslobađanja u tih pet reči

oslobođenje počinje

opasnošću

samožrtvovanjem

samogađenjem

gađenjem nad svetom

svetom koji kao i svaka

duša žudi za čednošču

 

miroslave mandiću zašto si ti napisao ova današnja blaženstva

a

heroj

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što se u šezdeset šestoj klanjam dvadesetdvogodišnjaku

koji je zapevao svima i svemu miroslav mandić jebe svima mater

zato što je miroslav mandić jebe svima mater predavanje krhkosti

zato što je miroslav mandić jebe svima mater lek protiv korupcije samog bića

zato što je miroslav mandić jebe svima mater delo za kojim žudi jutarnja rosa

zato što je miroslav mandić jebe svima mater nežnost za kojim žude sva bića

zato što miroslav mandić jebe svima mater zaslužuje besmrtnost samog života

zato što je miroslav mandić jebe svima mater rudnik miroslav mandić umetnosti

zato što je miroslav mandić jebe svima mater preduzeće koje čini svako ko se usudio

zato što je miroslav mandić jebe svima mater je grotlo poštenja koje se porađa u grotlu

zato što je miroslav mandić jebe svima mater nežan pozdrav diogenu i pobuni pičke

zato što je miroslav mandić jebe svima mater bezuslovna izjava ljubavi nadi veri i ljubavi

zato što je miroslav mandić jebe svima mater inspiracija svakom da svima budeš mater

zato što je miroslav mandić jebe svima mater nepristajanje na počovečenje boga

zato što je miroslav mandić jebe svima mater bog koji ljubi svakog

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da do kraja života budu dostojni svoje patnje

 

tristo četrnaesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo četrnaesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

tristo petnaesti dan u godini

 

kada sam se posle suđenja 23. februara 1972. vratio u vojsku

počela su neopisiva mučenja sa samim sobom. osuđen sam u ime

naroda i to nisam mogao da zanemarim. to što sam i dalje video

svu grozotu ljudskog društva mi nije pomoglo da ne vidim i

sopstvenu grozotu. u crvenoj svesci sam napisao

 

skica za jedno pismo

napisao u vojsci 1. marta 1972. nedelju dana posle izricanje kazne zatvora

postoji ogroman broj činjenica a iz raznih razloga veliki broj činjenica ne registrujemo

nesposoban sam da budem pošten prema svim podacima ja neke jednostavno nisam ni

video ni čuo. da li se treba potruditi

pogledati sve filmove sveta

pročitati sve knjige

pogledati sve pizdarije

osetiti geografiju

osetiti biologiju

upoznati sve ljude sveta

dopisivati se sa svim radnicima

imati porodicu

biti koristan član jugoslovenskog samoupravljačkog društva

osetiti sebe

biti mudar

tu ili tamo

iako ću verovatno živeti u dvehiljaditim godinama do mog života nema večno

četrdesetak godina (plus dvadeset zarađenih dopisao sam 1. juna 2003. u beogradu

u manastiru vremena). čovek može biti zadovoljan ili nezadovoljan sobom. ja iako sam

sada pomalo tužan radujem se svemu i svojoj nesposobnosti. uglavnom su računi čisti

sada imam dvadeset dve i po godine. u vojsci sam još jednu godinu. dvadeset četiri i po

godine kada obavim ono što je moj red. a tada možda treba pucati. sve što se desi u ime

progresa i radnika je dobro došlo — godi. komunizam u religiji. boriti se za komunizam u

krevetu. za komunističku sintaksu: izjebana nevina veridijana. grupa ilegalnih izloženih

obznani. imati prijatelja sa kojim se razumeš. radiš isti posao i nije dosadno. do sada

sam stvorio neke obaveze ali računi su uglavnom čisti. dosta dosta sam umoran. ne

ni sasvim miran a toliko volim da ništa ne radim što bi bilo više od preturanja. neki

ljudi su me zamorili. to su ljudi koje više ne osećam. kafka rembo bodler lotreamon

nisu pisci. pisci njihovih knjiga su štamparski radnici a oni su ljudi za čije živote bi

trebali da imamo više poštovanja a ne da iz tih života što više uzimamo za mrtve

knjige. okolo svega toga ima nekih gadnih stvari kojima ne želim da pridajem

više značaja no što zaslužuju. bolestan čovek je medicinsko pitanje

remboa je mama trebala odvesti u bolnicu. ako sam bolestan trudiću

se da se izlečim. pola naše ljubavi verovanja saznanja života se zasniva

na nepreležanim bolestima. čemu sve to.  treba biti pomalo naivan

dobar i zdrav. bodleru bih verovatno rekao: razumi svoju majku

morala je da se uda. rembou: zajebi pesnike. kafki: i drugi su

 ljudi bolesni. pričao bih mu o kosovac ljubici. potrebno je

da svima pričam o kosovac ljubici. šta bih ja imao sa

njima da pričam o problemima. ako čovek ima

vremena neka čita. betoven se namrštio

i ogluveo. bah je izgleda bio normalan i

dostojevski i dišan i božidar mandić. skromnost

duha. pokušati zaposliti sve ljude. pobiti tezu da se

nešto naziva kič. reći dobar dan. umetnost je kič. borci za

avangardu su radnici. šta ja hoću. ne verujem ni u jedan život

nekontrolisano se ponašam prema bilo kojem načinu života. jedino

verujem u svoj način života. kakav će on biti više to ne znam. ne želim da

ljudi ginu zbog mene. do vremena kad budem rekao na ovom mestu ostajem do

smrti ni prema kome ne odgovaram za svoje postupke jer ja moram biti spontan da bih

voleo. nemam prijatelje. sam sam. doviđenja moji prijatelji. što manje vremena za mene

ponašaću se prema vama kao prema ljudima koje nisam video dugo i zato razgovaramo

samo jedan minut. vreme koje sam proveo sa vama kraće je od vremena koje ću tek

provesti u vojsci i u zatvoru. a i pre armije se nismo dobro poznavali i stalno

smo se nešto svađali. nismo razumeli. malo uživali u nama. ima u tome

nešto od umetnosti i mislim da će uvek i biti i zbog toga odlazim.

kako sam se zajebao dopisao sam posle nekoliko godina. nisi — rekao

mi je slavko bogdanović koji me je tada najviše kritikovao zbog ovog pisma

 

skicu ovog pisma sam poslao prijateljima

 

svi su mi odgovorili i odgovarali me od prekida našeg prijateljstva tešeći me da je

sve okej. dodatno sam se posramio i odustao od odluke o prekidu sa prijateljima

 

bio sam obeležen

 

osuđenik koji je u vojsci okružen paranojama čekao da uskoro postane i robijaš

 

bio sam potpuno slomljen i poražen

 

danas sam zbog svega toga srećan ali onda je bilo nepodnošljivo

srećo moja ja sam sreća tvoja

 

sve više su me bolele samo moje mane

 

 27. marta 1972. pročitao sam pismo boškovo. i šta. ipak

sam bolestan. izgubljen. nesposoban sam da radim a i ne želim

ne želim nikakvu manifestaciju a i ne mogu da je izvedem. potrebna

mi je ljubav. nigde i nikako ne mogu da je sagledam. da li je to strah od

osećanja da je neće biti ili je to mladalačka ugroženost. prvo je strašno a drugo

odvratno. gorak. da. verovatno ću se izgubiti. šta da radim. kao jedino razumnu ideju

vidim prepuštanje nekoj totalnoj situaciji. nestati. smrt sačuvati kao dostojanstvo ili kao

završni elemenat jednog sistema. sada kada sam odrastao sve se komplikuje. volim da

zagovaram za radnike. iskreno ih i volim ali njihova tragika me savladava i ja bih da se

prepustim onom boljem životu. možda je najkonkretnije rešenje proživeti više godina u

zatvoru. odluka da prekinem sa ostalima je preuranjena ali je bila neminovna. bilo je još

punog u toj kofi ali ja sam u ime mojih nepostojećih radnika osudio tu slikovitost

mladalačkog života. ljubav kako je trebam. kako je izlaz u nekoj ženi sa kojom

ću se boriti. novac. sa njim bi se moglo umrtviti ovo ružno svedočanstvo ovih

godina i moglo bi se kupiti mnogo hartije. sagraditi kuća. kupiti kola. obezbediti

tehnika. jedini posao koji bih ja radio to je knjigovestvo. eto možda je i tu

izlaz. no malo me hvata strah. pred korakom koji moram načiniti i

koji neću povući nazad. najzad ja sam tvrdoglav

 

19. aprila 1972. sam napisao i drugi tekst o mom gađenju nad samim sobom

 

opet zapisujem u čemu je stvar. juče sam pročitao slavkovo pismo. oduvek

sam teško prihvatao kritike. sve što je slavko u tom pismu napisao je mene

dovodilo do jedne mobilnosti no ostao sam nemoćan. kada sam dobio boškovo

pismo osećao sam se isto slomljen. no posle toga sam se uljuljao u lepšoj budućnosti

ima mnogo toga što sam isforsirao. skoro sve što sam u životu uradio bilo mi je naporno

ali ja sam bio savestan i cenio sam svoj napor. uvek sam govorio i sada u ovom trenutku

govorim da radim dobar posao i da će se on ceniti. da. ja imam lepu sliku o sebi. ja

znam da to nije dobro. ja sam gorak i težak tip koji je sve a najviše svoju glupost i

samoobmanu tolerisao. govorio sam da grešku koju neko načini tražim u sebi. taj

ogroman napor ja sam teško podnosio. ogromne zadatke sam pred sobom

postavljao i izvršavao sam ih pomoću tvrdoglavosti ili nesposobnosti

onih koji su bili oko mene. nisam osetio ljubav. onda sam sebe

uvažavao. činio nesrećnim jer tako dobar a ništa ne dobija.

ja sam mediokritet. demagog. ja sam onaj koji sve usere

pedagog radiću na tome da se popravim

 

evo me

i danas 11. novembra 2015. živa muka slava boga je

 

posle miroslav mandić jebe svima mater svi su počeli da jebu miroslava mandića

većina ljudi inače jebe nekome mater ali ne svima i ne svoju nego jebu mater drugima i

to samo nekima. drugom polu. drugim rasama. drugim religijama. drugim narodima

drugim uverenjima a da pri tome s ponosom misle da je to tradicija kultura i moral

 

miroslav mandić jebe svima mater je odvajenje od svega toga baš kao

što i je i skica za jedno pismo odvajanje od tog našijanja i zapetljavanja

 

evo i sada na ovom sunčanom danu pored jezera osećam muku

jer me okrivljuju zbog moje ljubavi prema svim bićima. ni ne

shvatajući da tako moja ljubav živi i prema njima samima

 

ali kao što je u tekstu pesma o filmu akcenat bio na

ruža je ruža je ruža tako je i akcenat današnjih blaženstava

na pupoljcima i pupoljku a ne na mučnini i mukama

 

umetnost je samo onda kada je radikalna

baš kao što je i život samo onda kada se preobrazi u ljubav

prva prepreka ka hrabroj i radikalnoj umetnosti

kao i preobražavanju života u ljubav su bližnji

bližnji koji te vezuju sa sebe i život

bližnji koji ti osporavaju da budeš onaj koji jesi

dete božije

bližnji koji te upotrebljavaju

bližnji koji te optužuju

 

tek počela je moja mortifikacija a da tada za nju nisam ni znao

 

već tog leta 1972. je prsnuo i moj odnos sa božidarom mandićem 

do potpunog odvajanja od božidara mandića je došlo u novembru 1980.

 

kasnije sam se kao i mnogih drugih stvari odrekao i bratstva

sve te banalnosti arhetipova kojima podležu ljudska bića su mi zamorna i dosadna. ali od toga žive ljudi

većina ljudskih profesija su zasnovane na tim arhetipskim problemima. sveštenici. vojnici. policajci. političari

bankari. službenici. lekari. profesori. psiholozi. pedagozi. svi oni žive od tih arhetipskih problema sa krvlju

 

ja sam pak samo pesnik

pesnik slavi boga a ne čoveka. božije stvaranje a ne čoveka. porodicu. istoriju. profesije

 

nisam tada znao da borba sa samim sobom tek

počinje i da joj nema kraja jer je slava ljubavi božije

 

tada kao ni bilo kada nisam izdao ljubav

 

ni tada kao ni sada ne želim da bilo koga povredim

iako i sada kao i onda miroslav mandić jebe svima mater

jer nikada nema kraja ljubavi miroslav mandić jeste svima mater

 

u svom tom užasu sa samim sobom jer sav užas sveta se preselio u mene samog

su me spasili pupoljci. tog hladnog početka proleća sa stražarskog mesta u petrinji

sam ih prvi put u životu zaista ugledao kako se tanani pojavljuju na ogolelim granama

 

bila su to pupoljci onog istog pupoljka u misterijskoj reči pupoljak na kraju

filma građanin kejn orsona velsa ali su to sada bili i pupoljci u samom mom

životu kojima je deset godina kasnije u martu 1982. procvetala i moja umetnost

9. novembra 2009. sam u crvenoj svesci krvlju napisao reč pupoljak i time dao ime sveukpunom mom delu

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas napisao ova blaženstva

 

a 

rudar

u

miroslavu mandiću

odgovara

zato što je bog pupoljak

zato što si ti moj pupoljak

zato što su sva bića pupoljak

zato što tebe volim i čuvam

zato što tebe molim da me voliš i čuvaš dok ti pevam sonetni venac o mojim mukama

zato što tebe molim da me oduvek i zauvek čuvaš

zato što tebe molim da me oduvek i zauvek voliš

zato što sam bezgranična zahvalnost svim užasima kroz koja sam prošao

zato što želim svakom da ide samo svojim putem

zato što su svi putevi jedan jedini put

zato što su svi putevi jedan jedini put ruže jedine

zato što su svi putevi jedan jedini put ruže jedine ruže u svakom pupoljku

zato što je svaki pupoljak uska staza do boga

zato što je bog pupoljak

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da svojom patnjom nikada ne pate druge

 

tristo petnaesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo petnaesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista šesnaesti dan u godini

 

ja sam hrabri koji za druge daju svoje živote a drugi to veselo prećute

napisao sam u knjizi ja sam ti je on na današnji dan 1981.

 

kao što sam početkom 1971. prekinuo sa umetnošću filmom i studijama književnosti

tako sam se početkom 1972. razilazio i sa samim životom to jest najčestitijima u životu

 

razilazio sam se u sebi sa ulrike majnhof

 

sa svima onima koji su se žrtvovali da bih i sam pronašao moj

put samopožrtvovanja i žrtvovanja za ono u šta potpuno verujem

 

nisam bio za nasilje jer sam od petnaeste godine bio

protiv muške kulture rata i ubijanja o kome su me učili u

školi kao što o ubijanju uče sve škole od kada je sveta i veka

 

žudeo sam za nečim čemu bih mogao da se potpuno predam i da moj

život bude neko hrabro uvećavanje života ali da me bližnji u tome više ne

ometaju niti izdaju. niti da ja bližnje ugrožavam i izlažem opasnostima mog života

 

oduvek sam voleo žrtvovanje i one koji su se žrtvovali

na žrtvi sam i odrastao a da je uopšte nisam bio ni svestan sve do milomirovog žrtvovanja

 

miliomir se žrtvovao da bih ja živeo i sa njegovom snagom u sebi

 

kaja se žrtvovala da bih odrastao i da bih činio i bio ono u šta sam zaista verovao

 

svetinja žrtve je žrtva svetinje

 

odricanjem od ulrike majnhof koja se žrtvovala za svakog ko želi da se žrtvuje

krenuo sam i sam na put iskupljenja za sve one koji su se žrtvovali za mene

 

a za moj život kao i za svačiji život su se žrtvovali svi životi koji su ikada

postojali i koji će ikada postojati a svi ti životi su umrli da bi moj život postojao

zato moj život vaskrsava sve živote koji su ikada postojali i koji će ikada postojati u mojoj ljubavi za sva bića

 

miroslave mandiću samo polako i strpljivo i otpevaćeš i danas sve što želi duša tvoja

 

život je život za život

 

svi svojom smrću uvećavamo život a pogotovo oni koji su žrtvovani

 

volim te volim jagnje božije

 

isače dečače moj voljeni

 

pogotovo život uvećavaju oni koji ga svojom slobodnom žrtvom pretvaraju u ljubav

 

još više ga uvećavaju oni koji se pokaju iskupe i krenu putem iskupljenja svakog bića

 

ja sam odbeglo dete koje iskupljuje sva bića u čednosti svakog bića

 

ja sam miroslav mandić koji pevanjem stvaranjem i

hodanjem jesam miroslav mandić jeste svima mater

 

ali tada dok sam se bolnim tekstom opraštao od ulrike ja nisam znao da će

proći godine i godine do topline u mom pevanju stvaranju hodanju i bivanju

 

o tome su i današnja blaženstva kao i tekst koji sam

krajem 1971. i početkom 1972. napisao u crvenoj svesci

 

izvini ulrike što pesmu započinjem bez zanosa

koji sam u prvom trenutku uništio. tebi pesma verovatno

je uništena mirom koji gradim u sebi. ali mogu nadam se

sebi a nadam se i tebi zamisliti atmosferu tvog ubijanja i

nogu između kojih se nalazi

tvoja

obožavanje sveta

nema razloga da ne napišem da je tvoja pička divna

nema razloga da ne napišem u ime smisla tvojih sisa

posle zamora u uplašenim bankama koje su ispustile govno

pred mojim očima na nekih trideset pet santimetara nalazi se tvoja

slika iz novina. tvoj lik je još više trebao poslužiti za naoružavanje tvoje

revolucije. nadam se da si se u nekoj silnoj jebačini uzdahom razgorljive

strasti poručila glupom policajcu schmitu. slast divna dva polna organa

poezija i ta lepota koju smo sami uništili tražeći je u njenom smislu

posvetila se tebi

surovost vaše ideje i blagost vaših ubistava

može ovo i obratno sve su to delovi jedne mrtve lepote koja plače za vama

devojka ulrike majnhof mrtva u jednoj izdaji šezdeset osme oživela je prvom akcijom

uništavanjem svega poznatog

nadam se da tvoja akcija nije usmrtila

ništa što je protiv tvoje pičke tvoje sise i tvojih usana

majnhof žena mene je žao sebe zbog nemogućnosti da

nešto napišem. izvini zbog toga za ovo zapisivanje

jednog dana bez zvuka i glasa u sobi ulrike majnhof andreas bader

i ostali slušaju betovena malera i orneta kolmana. goli u rukama tekstovi

jedan kurac se diže. ulrike ga majčinski poljubi prisloni na svoje sise i

spusti suzu. razlije se po maljama žena

majnhof se diže ozarena lica

usta se lagano u istom ritmu otvaraju

soba muzika i ostali goli čuju majnhof

poljubiću zadnji kamen

na otvorenim vratima crni sjajni šmajser

napunjenim redenikom

čarape majnhof se njišu

dok noć pada u blagoj tišini izlazi grupa

smrt i novac su uništeni iz crvene sobe metkovima frakcije crvene armije

ljubi me andreas i uđi duboko u mene

anarhizam se radikalizuje tvojim sjajnim kurcem

i mojom pičkom kroz koju će izaći

ako me jednog dana ne uništi metak

jedno novo dete

armije crvene frakcije

otvorila si oči

spavala si

sada ustaješ

dan je pred tobom

piješ mleko

pušiš

zagledala si se u fotografiju

pod posteljinom mrlja sperme i krvi

bilo je tužno napustiti tople čaršave

muva leti u zraku

prekrstiš polako nogu i gasiš cigaretu o sto

prelaziš blago rukom preko čela i očiju

na vrata ulazi andreas

priđeš mu i poljubiš ga

jebite se heroji rada

kada bi i na izvorima nila stajao beli konj u belom ogrtaču

sedela bi na obali reke i govorila

put je večni ubica

pustinja konj i žena

kada u horizontalnom položaju ostanu da leže na pločnicima

banke bankari

ulrike sa družinom dolazi u kolibu

očistite oružje

žena pogleda drugove i nasmeju se

osećaju se prijatno gledajući hartiju

na kojoj piše

prudon

topla večera

uljuljala bi ih

poljubili bi ulrike u obe sise i zaspali

utroba je ljuljala površinu stomaka

mirisao je barut a ljudi su otvarali vrata

svaki deo ulrike još zrači svetlost i lepotu

mirno spava

andreas i drugovi se sami bude

kada je ulrike zaspala erih koji je čuvao drugove pokrio

je levu sisu urlike koja je bila otkrivena. ulrike je sanjala

ljubi se sa prljavim licem štokhauzena zemljoradnika

go bader u rukama policije

ulrike misli

avioni će biti porobljeni u letu

majnhof reci mi

kome. soba. avioni u letu. nema. o

postavili bi smo pitanje

pariz. joko ono. žana moro. ulrike majnhof. doniela luna

gospođa majnhof izgovori

moje prijateljice

sve su one gole

izvadite šaržer ir

joko je ok. žana je tu. doniela luna stavi ruku u otvor među nogama

ulrike kaže

da

 

majnhof danas je jun 1972. možda više nikada neću pisati o tebi

drago mi je što si u sebi

na kraju ću ti napisati baladu

u gradu je živela ona

tako mršava ružna i visoka

u njoj bila je ona cela

i kad tad pištolji pucali su

u gradu je radila ona

mrtav je jedan ležao tamo

on joj je lep prišao

prišao lako i poljubio

 

ulrike majnhof danas je 12. novembar 2015.

moja ljubav za tebe je živa i sada i uvećala se

baš kao što se uvećala ljubav za moje prijetelje sa kojima sam se razišao 1972.

ulrike majnhof ljubav nikada ne umire

ljubim te ljubim moja ulrike majnhof

da

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

filozof

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što nema filozofije bez žrtvovanja filozofije

zato što je muva koja izleti iz klopke za muve jedina filozofija baš kao

što je i jedina filozofija filozofija ulrike majnhof koja se odrekla svog života

zato što je moj život svakodnevno poklonjenje svakom ko je dao svoj život

zato što ljubav jedino sve oživljava i kada život sve uništava

zato što ljubim moju grižu savesti kojom i dalje živo ljubim

dušana mišića mog najboljeg druga iz osnovne škole koji je napustio

život već u osmoj godini a ja živim posle njega već pedeset osam godina u

nadi da sam slava svim ranim smrtima i svima koji se žrtvuju u ranoj mladosti

zato što najhrabriji ginu za slobodu svih pa i

onih koji tu slobodu za sve žive samo za sebe

zato što ludilo mozga jedino može smiriti ludilo ljubavi božije u

srcu i zato što ludilo ljubavi božije u srcu živi u telu svakog bića

zato što mi se pridružuje i crvendać u današnjim pevanjima

 zato što je čestiti život samo jedno jedino ne ovakvom ljudskom

životu a sve ostalo su bezbroj da ljubavi i bogu u svačijem životu

zato što je smrtnost mog tela mistika besmrnosti svake moje reči

zato što je muzika mojih reči u plesanju svakog tvog koraka

zato što sam ljubavlju ostao odan ulriki majnhof iako sam krenuo svojim putem

zato što je jedan jedini odgovor na svako zašto samo da

zato što sam ti dobar i lep prišao prišao i lako te poljubio

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da pomognu drugima da ne pate

 

tristo šesnaesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

tristo šesnaesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista sedamnaesti dan u godini

 

u šumi sam

hodam polako ka jezeru

mislim o

sonetnom vencu o mojim mukama

i o tome da ga nazovem

sonetni venac o mojim mukama ili o pevanju kojim se muke preobražavaju u radost

ili samo

sonetni venac o mojim radostima

 

posle vojske odmah sam otišao u zatvor

bilo je mnogo strašnije nego što sam mogao da zamislim

to strašno se događalo u meni mnogo više nego oko mene

 

moja snaga bolno je mučena od ljubavi

 

umirao sam i vaskrsavao

 

odvajao se od čoveka. ljudskih priča i zakona  

pri kraju kazne počeo je u meni da niče pupoljak onog što sam oduvek bio

jedna jedina pesma mog života

bog

 

to sve sada vidim jasno ali tada su to bile strahote duhovnog porađanja

 

sve se nastavilo 9. avgusta 1973. kada sam posle drugih devet meseci u životu

vraćajući se posle odležane kazne odjednom u trenutku na padinama fruške gore

odlučio da se neću popraviti i vratiti u ljudsko društvo nego da ću krenuti put

neba. bogu. u mnogo veću dobrotu od one koja postoji u ljudskom društvu

 

nebo je osnova svih mojih nesporazuma i muka sa ljudima na zemlji

ljudi me ne vide a optužuju me. ne čuju me a osuđuju me

 

u zatvoru sam doživeo nekoliko visokoenergetskih udara koji su me ubijali i vaskrsavali

 

nikada se nisam osećao krivim za ono zbog čega sam osuđen

ali sam u zatvoru milošću gandija hrista muhameda dostojevskog

tolstoja rolana ramakrišne nervala kafke poa kelera meterlnika lao cea

otkrio mnogo veću krivicu

krivicu prvog čoveka

krivicu jer sam rođen

bila je to kriza na smrt

bilo je nepodnošljivo i to me je spasilo

 

razapinjali su me

sa jedne strane postojeće društvo koje zovem policija

sa druge strane sva znanja koja zovem tajna društva

ja sam odlučio da krenem pravo i to direktno

bogu

 

juče sam ti rekao

ko god radi pod mora radi za život i policiju

a ko god radi sa treba radi za ljubav i boga

 

danas ti kažem

ko god radi sa znanjem i ironijom radi za neka tajna društva

ko god radi čedno i posvećeno radi za sva bića i boga

 

ko god radi za novac radi za nekoga

ko god radi besplatno prosi za svakoga

 

kada je ralf valdo emerson video svog prijatelja dejvida henrija toroa u

zatvoru i pitao ga šta ti radiš u zatvoru toro mu je odgovorio a šta ti radiš napolju

 

kada sam posle trinaest godina od izlaska iz zatvora napisao knjigu

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

u kojoj je prva trećina zatvorski dnevnik sačinjen od ponavljanja

onog što sam pisao u zatvoru u svesci koju sam pred izlazak iscepao i bacio u wc šolju

da mi je ne bi oduzeli pri izlasku

jer nisam hteo da iko vidi prefinjenosti koje sam u njoj pisao

a koje su bile samo otkačena tananost koja izmiče logici ovog sveta

e

u

knjizi

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

sam smislio formulu

da kad god mi dođe da pišem o mojim mukama i onima koji me muče samo napišem

crvene krave vole ljubičasto nebo

i današnja blaženstva su

crvene krave vole ljubičasto nebo

o poslednjih mesec dana u kojima sam izložen lažima i krađama

kada je neko izložen lažima i krađama u velikoj opasnosti je da bude i ubijen

 

doživeo sam strahotu poraza sa bližnjim

najveću strahotu od kada je sveta i veka

bože čuvaj me od prijatelja od neprijatelja ću se čuvati sam

ružne stvari

banalnosti

oduzimanje snage se zasniva na dominaciji

pogotovo dominaciji ljudske vrste nad drugim vrstama čega je svestan retko koji čovek

 dominacija je krađa tuđe energije

 vladanje nad drugim a na kraju i ubijanje drugog

ja se toga gadim

meni je sve to dosadno i aseksualno

za mene bližnji i drugo nije cilj

niti da nad njim vladam niti da njegovu energiju uzimam niti da ga ubijem

 mene interesuje prva misterija koja se događa između bića i boga

i druga misterija koja se događa u susretu dva bića

nikakav sukob i nikakva dijalektika

 

do dominacije dolazi i zbog stereotipnih načina komunikacije

zbog ustaljenih modela koji sve ubijaju

i dozvoljavaju dominaciju i krađu

to su vlasništva

moja devojka

moj muž

moj brak

moje dete

moji unuci

moj narod

moja država

moja religija

moja kuća

moj bankovni račun

moja karijera

to je sve nekreativno i zastarelo

stara burad u kojima se novo vino odmah pokvari

 

stalna mitologizacija truje predele. to zlatno tele talenta. to

veličanje prošlosti. taj sopstveni život. to dosadno šarmiranje

crvene krave vole ljubičasto nebo

 

crvene krave vole ljubičasto nebo

su problemi i sa svim onim što sam rekao bližnjima a oni to

zloupotrebili i svim onim što su me bližnji slagali ili prećutali

ali

crvene krave vole ljubičasto nebo

 

ne želim više da te vidim ljubljena moja i to je tvoja i moja ljubav

ponekad je zovem večnost

ne želim više da te vidim ljubljeni moj i to je tvoja i moja ljubav

ponekad je zovem beskraj

 

gutao bih te ali te nema

jeo bih te ali te nema

jebao bih te ali te nema

ljubio bih te ali te nema

pevao bih te ali te nema

 

galaksije jebu jedna drugu

svemir harmonije rađaju

dete moje ljubavi u srcu je tvom

 

ti si svemir moje prve pesme svih bića

ti si blizina moje umetnosti koju niko ne primećuje

ti si telo mog hodanja u svim onim trenucima kada ti je milo

 

svi odnosi za mene su čudo

 od prvog odnosa samog sebe sa samim sobom

 do odnosa sa roditeljima sestrom bratom i devojkom

drugarima i drugaricama

prijateljima

sportskim društvom

umetničkim senzibilitetima

do odnosa sa svim bićima

interesuje me samo čudo u odnosu

žena i muškarac su samo pevači i slavljenici jednog

 nikakvi proizvođači života

samo potvrđivanje misterije nastanka i večnosti

uvek sam želeo da se u tvom i mom odnosu

desi nešto drukčije nego ono što sam viđao oko sebe

a desile su se iste takve dosadne ljudske gluposti

zato se ne osvrćem nego nastavljam dalje

zato se ne okrećem nego te izvodim iz smrti euridiko moja

zato se ne sećam nego ponavljam

zato se ne vraćam u novi sad

zato ne želim više da te vidim

 

crvene krave vole ljubičasto nebo

a ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te

ko udari po desnom obrazu tvom okreni mu i drugi

matej  5, 39.

a ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu

činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone

matej 5, 44.

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima danas napisao ova blaženstva

 

a

čobanin

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što crvene krave vole ljubičasto nebo ne žele nikoga da povrede

zato što crvene krave vole ljubičasto nebo nikome ne žele da uzvrate udarac

zato što crvene krave vole ljubičasto nebo ližu i vidaju svakom rane

zato što crvene krave vole ljubičasto nebo daju mleko svim bićima

zato što su crvene krave vole ljubičasto nebo i crveni konji i crveni gušteri

zato što su crvene krave vole ljubičasto nebo blagi osmeh svepostojanju

zato što su crvene krave vole ljubičasto nebo milina koja ljubi svačiju blagost

zato što je svako svakom brat

zato što je svaka sestra brat svakom bratu

zato što je svaka sestra dečavojčica miroslava mandića

zato što je neprimećenost i čudo svakodnevice jedina crkva

zato što je jedina crkva ono što je sebe lišilo nasilja nad drugima

zato što je lišavanje nasilja nad drugima jedina kapelica na putu svih beskućnika

zato što sam na putu svih beskućnika onaj isti bresonov magarac baltazar

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode minerale od patnji

 

trista sedamnaesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista sedamnaesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista osamnaesti dan u godini

 

nasilje u svetu se uvećava

 

nisam se osećao krivim zbog onog zbog čega su me osudili

ali sam u zatvoru doživeo da sam mnogo više kriv

da sam najveći krivac od kada je sveta i veka

da sam kriv samim tim što sam živ

jer život je nasilje

život nije ljubav

ljubav je

bog

 

ali u tome što sam najveći krivac krila se sloboda

sloboda koja mi se dogodila u zatvoru

sloboda koja postoji bez obzira na neslobodu oko mene ili neslobodu u meni

 

slobodu sam otkrio u ružama u zatvorskom dvorištu

u pticama koje su preletale zatvorski zid i sletale na grane drveća koje je raslo u zatvoru

otkrio sam je u žudnji za hodanjem muzikom i zelenim salatama

 

otkriće slobode je činio i doživljaj da sve na ovom svetu zavisi samo od mene i da je zato

potrebno da sam preduzmem neke stvari u mom životu i donesem odluke ne samo da

slobodom iskupim sebe kao najvećeg krivca za sve nego i da iskupim i svakog ko je živ

 

tako je počeo rad sa preobraženjima

 

opasan put

 

preobraženje umetnosti i umetnosti preobraženja

 

evo glavnih odluka koje sam doneo u zatvoru i na

kojima sam u godinama koje su sledile radio i živeo ih

 

vegetarijanstvo — mnogo mi je pomoglo. bio sam obeležen. vegetarijanstvo

me je otvorilo ka nenasilju. ka nematerijalnoj ishrani i ka svetu svih bića

nenasilje — vrsta nežnosti. moj odani prijatelj

ne zaposliti se — ne biti u lažnoj nužnosti izložen frazetinama

skratiti korak — pripitomiti svoju agresivnost. vinuti se u smiraj. zar ne

ćutati — oh. to je često bilo tako dobro. bilo je i teško. ličilo je na muziku

ne govoriti jezikom obrazovanih ljudi — što dalje od korumpiranosti i prosečnosti

ne posedovati — bila je to zrelost mladog čoveka. odgovornost za postojanje

podeliti knjige — pomisao na to me je mučila jer su mi knjige bile sve

a kada sam odlučio da ih podelim osetio sam slast neposedovanja 

beskućništvo — odgovornost slobodom. sloboda je svakom jedan jedini dom

siromaštvo — trošiti snagu na saosećanje. siromaštvo je jedina banka koja

nikada ne propada a uvek daruje nove prostore ljubavi svakom ko mu se otvori

skromnost — snagu i divljinu sujete smirivati u tišini skromnosti

ne kupovati odeću — što manje se baviti sobom

brinuti o drugima — uživati u drugima kao što sam nekada uživao u filmovima

davati krv — kako sam se tome radovao

biti strpljiv — ta meka mila snaga koja nikada ne izneveri

biti neposlušan prema policiji i tajnim društvima — dostojanstvo graditi na

idealima i sopstvenom putu. svaki putić je više od policije i tajnih društava

biti na strani odbačenih i živeti saosećajući sa njima — hvala vam

ljubljeni moji. vi ste moje gospodstvo — čuvari svesti i savesti moje

ne gledati se u ogledalu — joj što je to dobra

stvar i kao sve dobre stvari potpuno besplatna

 

i dok sam ja krenuo opasnim putem preobražavanja skoro

svi ljudi su krenuli u stvaranje svojih porodica i svojih karijera

 

preobraženje traje neprestano

 

jedna od najvažnijih odluka je iz 1975. u mojoj dvadeset šestoj godini da prekinem

sa prirodnim i biološkim tokom života ozbiljnih ljudi i da krenem ka novoj nevinosti

 

evo još nekih od odluka koje sam donosio tokom godina

da nemam nikakve veze sa ratom koji je neprestano bujao i sve više buja

da nemam decu

da napravim nekoliko mojih ličnih karti

da prestanem da imam bankovni račun

da napravim moj pasoš čoveka u kretanju

da prestanem sa lažima javnosti i osnujem ja javnosti

da prestanem sa zločinima slobodnog tržišta i osnujem ja tržišta 

da ne izlazim na izbore

da ne izlazim na popis stanovništva

da prestanem da prelazim državne granice jer ih tako samo potvrđujem

da se više ne vraćam u novi sad

da ne idem na sahrane

da nikog ne zovem

da se ne viđam skoro ni sa kim

da skoro ništa ne preduzimam oko pupoljka

da ne tražim nikog ko će preuzeti pupoljak

da ne želim više da te vidim iako te sve više volim

da ne želim više da pomažem bilo koga nego samo boga

ovaj spisak bi trebalo da dopunim i nastavlm da pevam o mojim preobraženjima i samoj prirodi preobraženja

o opasnosti preobražavanja i opasnosti neprepoznavanja trenutka kad neko preobraženje postane mrtva dogma

 

zbog svih ovih preobražavanja sam sam. sve

više sam i sve više i u neprestanoj opasnosti

sama ljubav. samo spasenje

 

sam za sve

 

kada sam pre nekoliko godina pročitao nekoliko knjiga i monografija nekih

prijatelja i poznanika iz mladosti zgranuo sam se kada sam video kako su njihovi

životi bili borba za karijeru i položaj u kulturi a ne borba u umetnosti i za umetnost

 

ne mogu biti

prvi pesnik svih bića

jedan jedini umetnik svemira

najbolji hodač boga

a

da imam roditelje

sestru i brata

porodicu

decu

ne mogu biti zaposlen

ne mogu biti u bilo kakvom udruženju

ne mogu biti moć

ne mogu biti vođa

ne mogu biti učitelj

ne mogu biti urednik

ne mogu da pišem za novine

ne mogu da budem u javnosti i na televiziji

ne mogu da ulazim u zgrade institucija

ne mogu da delim i primam nagrade

ne mogu da pripadam nekom narodu

ne mogu da pripadam nekoj državi

ne mogu se sa bilo kim oko bilo čega udruživati a pogotovo ne oko najboljih stvari

jer najbolje stvari dozvoljavaju sebi zato što su najbolje da tamane sve oko sebe

ne mogu da imam vlasništvo

ne mogu da pripadam nekoj rasi među ljudima

ne mogu da pripadam ljudskoj rasi

ne mogu da pripadam bilo kojoj vrsti niti višoj inteligenciji

samo svim bićima

 

ja sam umetnost otkrivanja svega onog što ne smem jer kada

bih to činio uvećavao bih korumpiranost samog bića a jedna od uloga

umetnosti bića je da se biće oslobodi od korupcije u samom biću

 

hodam sve je više opalog žutog lišća. to je tako nežno lepo istinito i dobro

 

preobražavam se da bih bio isti

isti sa bogom

jedan jedini bog

jedan jedini bog u meni i ja u jednom jedinom bogu

 

evo me

 

zločin u kaznu

kazna u slobodu

sloboda u ljubav

ljubav u boga

život u preobražaj

preobražaj u prekid

prekid u žudnju

žudnju u nezaustavljanje

nezaustavljanje u muževnost

muževnost u novu čednost

čednost u ja sam ti je on

ja sam ti je on u život

život u hodanje

hodanje u lutanje

lutanje u umetnost

umetnost u ružu lutanja

ruža lutanja u večnu umetnost

večna umetnost u miroslava mandića

miroslav mandić u miroslava mandića

miroslav mandić u sva bića

sva bića u jednog čoveka

jedan čovek u lice boga

lice boga u ja sam ti si ja

ja sam ti si ja u ja sam ti si ja sam bog

ja sam ti si ja sam bog u miroslav mandić jeste svima mater

miroslav mandić jeste svima mater u pupoljak

pupoljak u bog bogom bogu bog

bog bogom bogu bog u ja sam bog

bog

 

uvek sam zadubljen u svoj put popuštao pred drugima i poražen

nastavljao dalje. od pre dve tri godine nikome više ništa ne popuštam

da bih mogao da budem sve svim bićima i samo tako i ljubav za svako biće

 

više ničija pesma samo pesma prvog pesnika svih bića

više ničija umetnost samo umetnost jednog jedinog umetnika svemira

više ničije bivanje nego samo hodanje najboljeg hodača boga

 

samo

miroslav mandić

miroslav mandić sve svima i svakom

miroslav mandić samo bogu tebi i svim bićima

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas napisao ova blaženstva

 

a

vrtlar

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što verujem u isto koje sam oduvek ljubio i ljubim

zato što sam onaj isti bresonov magarac baltazar za tebe moj voljeni branislave štrboja

branislave štrboja moj voljeni ćiro aćanski. moj voljeni ćiro aćanski moja voljena ljubice

kosovac. moja voljena ljubice kosovac svetlosti moja na početku i na kraju mog tunela

zato što je svaka ispovest poklonjenje jednom jedinom bogu

zato što je svako izdajstvo pre svega izdajstvo samog sebe

zato što moje srce kuca u tabanima svakoga ko se kreće ljubavlju

zato što nema lepše pičke od jabuke budimke

zato što obilje žudi za jednostavnošću

zato što svaki sveštenik želi da oslobodi sebe za boga

zato što svaki ratnik želi da oslobodi sebe za boga

zato što svaki bankar želi da oslobodi sebe za boga

zato što je miroslav mandić spomenik svačijoj nežnosti

zato što je miroslav mandić njištanje svačijeg imena

zato što nemam tajne niti lažem jer se stidim da lažem i jer mi je laganje dosadno

zato što se umesto laži preobražavam a istina žudi

za slobodom sloboda za ljubavlju ljubav za bogom

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode biljke od patnji

 

trista osamnaesti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista osamnaesti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista dvadeseti dan u godini

 

hodam sporo kroz šumu po opalom lišću

lišće polako pada sa grana kao u bajci

jedan list mi je upravo pao na kosu

evo ga i drugi list pao mi je na levu

šaku. odmah sam ga poljubio

 

ljubim te ljubim ženo moja danas pevam tebe

 

oduvek su me privlačile devojčice devojke i žene

prvu i drugu godinu sam odrastao sa godinu ili dve

starijom devojčicom nadom koja mi je bila prelepa

u devojčici sam osećao neki drugi svet i žudnju da

upoznam taj svet i da taj drugi svet upozna moj svet

 

i onda svetlost mog života kosovac ljubica koju sam upoznao u drugom razredu

osnovne škole. ljubica je umrla u dvadesetoj i zauvek ostala za mene žena drug

sva ta čednost se kasnije razbila o hridi polnosti

problem dečaku sa devojčicom je što je kurac dobar i dobro a kurčenje

odvratno a on to ne zna pa se kurči i tako uništava dobrotu i lepotu kurca

problem devojčici sa dečakom je što je pička lepa i lepo a biti pizda je

odvratno a ona to ne zna nego je pizda i tako uništava lepotu i dobrotu pičke

 

ja sam pička

ja sam kurac

ja sam jebanje

 

ja sam pička pesnik svih bića

ja sam kurac jedan jedini umetnik svemira

ja sam jebanje najbolji hodač boga

 

čoveče ne diraj mi pičku i kurac. lice su boga

čoveče ne uništavaj pičku i kurac državama. sloboda su boga

čoveče ne uništavaj pičku i kurac univerzitetima. istina su boga

čoveče ne uništavaj pičku i kurac moralom. ljubav su boga

 

ceo život stojim začuđen nad dobrotom i lepotom kurca i pičke

i sada stojim u još većem divljenju nad lepotom i dobrotom pičke i kurca

ne postoji država nego kurac i ne postoji novac nego pička

 

kao mali sam osećao strah pogotovo u leđima i uvek

sam osećao da mi leđa može zaštiti samo nežnost žene

 

priznajem bio sam opčinjen tobom

priznajem sve bih napusto zbog tebe

priznajem da sam samo u tebi video slobodu

priznajem da sam samo u tebi osećao pravo da živim u životu

 

posle zatvora sam imao veliku potrebu da u jednoj ženi nađem put ka bogu i

to se desilo. bio sam najsrećnije biće i najnesrećnije kada je to sve napuklo posle

dva tri meseca i okončalo se posle pola godine. tada sam odlučio da više ne zastajem

i da krenem na veliki desetogodišnji put u svet nevidljivog. tako je posle deset

godina nastala prva moja desetogodišnja slika lišće — drvo života

 

bila je to već četvrta velika ljubavna patnja od koje je ostala ljubav za bulke pored puta

bilo je do sada devet velikih ljubavnih patnji u mom životu

 

privlačnost koju sam osećao prema ženi se uvećavala ali se uvećavala

i moja potreba da žena krene sa mnom da se bori za jedan nepoznati i

bolji svet. za jedan bolji svet među svim bićima i među nama samima

 

tako je uvek i počinjalo ali se i uglavnom brzo završavalo jer je meni odnos

davao snage da budem još radikalniji a onda bi se žena uplašila i odustajala

ne zameram nijednoj ženi na odustajanju ali me boli kada me optužuju da bi opravdale svoja odustajanja

 

nisam želeo da živim i radim za novac ugled i moć

nikad nisam ni za jednu devojku ni ženu rekao da je moja žena

 

meni je od života bila važnija umetnost. počeo sam da stvaram

svet umetnosti. svet ljubavi mira i slobode u svakom biću za sva bića

verujući da je to najbolji svet i za moju ženu ali nje nema i to je moj poraz

 

oprosti mi što sam te toliko želeo i što te sada želim još više

moja želja me oslobađa od tebe i od tebe mi stvara i peva tebe

 

ipak najlepše u životu mi je bilo spajanje sa ženom

spajanje je najviši izraz čednosti

čistoće

ja sam slava seksu

seks je svetinja tela

seks je poklonjenje milosti koja nam je poklonjena u našim telima

seks je nezaustavljivo čuđenje nad lepotom drugog pola

seks je tajna boga i zato ga se svi plaše i optužuju

seks je sve ono u nozdrvama

sve ono što pička priča kurcu

sve ono što kurac peva pički

život je seks. bog je ljubav

 

umetnost seksa je život u seksu sa bogom

volim svoju polnost jer tom polovinom volim i drugu polovinu

 sa te dve polovine volim celinu

 više volim drugu polovinu jer mi je čudnija

 više volim ženu nego muškarca

više volim tebe nego sebe

 

oduvek me je privlačila devojčica

sa dečacima sam bio isti i uživao u postizanju najboljeg dečaštva

devojčica je bila nepoznata i zato me je privlačila

dečavojčica

boginja

samo boginja ljubi boga i uvećava dobrotu boga

 

tek poražen sam

sam sam

ovog leta sam shvatio da mi je žena više oduzimala snagu nego

što mi je davala i to me je jako rastužilo i ohrabrilo da budem još više

sam i da još više žudim za ženom koja će mi dati i davati snagu. sve više 

vidim kako sam gubio snagu sa ženom jer je ona uzimala snagu za sebe

verovatno verujući da će joj biti potrebna za rađanje a ja sam hteo da

dam svoj život za umetnost i boga a ne za nju i za naš porod

volim moju muškost

stopala su boga

volim moju muškost jer njom volim tvoju ženskost

volim tvoju ženskost jer njoj služi moja muškost

posle svih mojih poraza sa tobom osetio sam da si ti ipak moja pobeda

pobeda jedne jedine ljubavi koja ne želi nikoga da pobedi nego da zauvek ljubi

nikada nijednu ženu nisam slagao. svaku ženu u kojoj sam bio volim još više a i dalje sam joj odan

 

žena moja je dečavojčica

dečavojčica je spajanje telima dušama i umovima

androgin. zato treba da radim za ženu i sa ženom

kao i sa novcem i za novac

 

bog je živ i boginja postoji

iako te nema volim te sve više

ja sam izvor svakoj ženi da bude savršena

uvek sam želeo da se borimo zajedno

sada to želim još više

želim da se borimo zajedno za miroslava mandića

 

svi problemi nastaju iz polnosti i polovičnosti

i zato boginjo moja čekam te oduvek i zauvek

zamisli samo siromašku kiselu krompir čorbu koju jedemo sa sjajem u očima

žena i muškarac su vera nada i ljubav u slaganje

istomišljeništvo

istovetnost

ljubav

boga

 

pošto te nema voljena moja pevam te

zajedno smo

pevam te kao što sam te oduvek i zauvek ljubio

diže mi se ljubav u mom pevanju

sa tobom sam

bog nas čuva

bog je jedan jedini seks svih bića

zato sam bog

bog bogom bogu bog

samo bog. samo žena

ti si ga zvala

boga

 

volim te

od moje ljubavi za tebe

žive sva bića od kada je sveta i veka

tvoje ime je volim te

volim te volim te

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

prosjak

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što te se nisam naljubio

zato što je moja ljubav za tebe prosjačka

zato što te danas volim i još više i još čudesnije

zato što nema ničeg čudesnijeg od krućenja i vlaženja koji se ljube i vole

zato što ne odustajem da te ljubim pevanjem stvaranjem i hodanjem

zato što si ti moja devojčica nada i moj drug kosovac ljubica

zato što svaka ćelija u meni i u šezdeset šestoj žudi za tobom

zato što sam te video kako svršavaš a boginju sam video

zato što si me videla dok svršavam a bog si bila

zato što je orgazam pesma čednosti miroslava mandića

zato što je orgazam umetnost miroslava mandića

zato što je orgazam kuća našeg beskućništva

zato što je orgazam ljubav svih bića miroslava mandića

zato što je orgazam miroslava mandića milina boga u svakom biću

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode životinje od patnji

 

trista dvadeseti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeseti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

  

 

trista dvadeset prvi dan u godini

 

volim obeleženost ali ne i etiketiranja

 

na desnoj slepoočnici mi je reč ljubav

ne levoj slepoočnici mi je crtež svemir

na desnoj strani vrata mi je reč bog

na levoj strani vrata mi je reč pupoljak

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

ljubav

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

svemir

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

bog

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

pupoljak

 

 

obeleženost je istina i sloboda

etiketiranje je laž i porobljavanje

 

etiketiranjem se od etiketiranog pravi meta

 

kada sam izašao iz zatvora za prijatelje sam

uradio performans kran u kome sam na golim grudima

nacrtao metu što je značilo da ne želim da iko bude meta a ako

neko treba da bude meta neka onda to budem ja i to na mojim grudima

 

ta živa ideja o meti se preobrazila u upoznaj sebe pogodi sebe i pogodi ko si

3. avgusta 2007. sam na grudima u formi kruga istetovirao ime miroslav mandić

 

miroslav mandić prvi pesnik svih bića je pogađanje samog sebe

miroslav mandić jedan jedini umetnik svemira je izlaganje samog sebe

miroslav mandić najbolji hodač boga je nezaštićivanje samog sebe

miroslav mandić bog je ogoljavanje samo svoje golotinje

 

ne etiketiraj me. ljubi me ženo

ne optužuj me. ljubi me čoveče

ne ismevaj me. ljubi me prijatelju

 

kada sam posle zatvora u kome sam bio izložen

paranojama krenuo ka nebu odlučio sam da nikada više

ništa ne mislim ne osećam i ne radim ako u to ne verujem sto posto

bog

pesma

umetnost

hodanje

ljubav

sva bića

a

ako

sam

zbog

boga

pesme

umetnosti

hodanja

ljubavi

svih bića

kriv

spreman sam i to sa radošću da odgovaram

za bio koja druga etiketiranja i optužbe ne odgovaram

 

ja

sam

jedno

jedino

božije

ja

ne potičem ni od jedne religije umetnosti civilizacije tradicije nauke mode

potičem

od

boga

bog

i

ja

jedno

smo

potičem od pesme miroslava mandića prvog pesnika svih bića

potičem od umetnosti miroslava mandića jednog jedinog umetnika svemira

potičem od hodanja miroslava mandića najboljeg hodača boga

 

svako

ko

o

meni

pupoljku

i

miroslavu mandiću

 govori

kao

bogu

prvom pesniku svih bića

jednom jedinom umetniku svemira

najboljem hodaču boga

miroslavu mandiću

koji

je

sebe

svoje delo

i

svoje ime

posvetio

bogu

tebi

i

svim bićima

zna

o

meni

pupoljku

i

miroslavu mandiću

baš

sve

 

i

 

svako

ko

o

meni

pupoljku

i

miroslavu mandiću

 ne

govori

kao

bogu

prvom pesniku svih bića

jednom jedinom umetniku svemira

najboljem hodaču boga

miroslavu mandiću

koji

je

sebe

svoje delo

i

svoje ime

posvetio

bogu

tebi

i

svim bićima

ne

zna

o

meni

pupoljku

i

miroslavu mandiću

baš

ništa

 

kada je 11. septembra 1973. ubijen salvador aljende osećao

sam se krivim jer sam znao da će se krv sve više prolivati a da ja

to neću moći da sprečim jer ljudi žele da prolivaju krv jedni drugima

 

kada se posle dvadeset osam godina dogodio drugi

11. septembar. onaj iz 2001. znao sam de će se krv još

više prolivati jer ljudi žele još više da prolivaju krv jedni drugima

 

volim prosuđivanje jer ono prefinjuje ali ne volim osuđivanje jer ono ubija i proliva krv

 

ljudi se stalno udružuju i bave propagandom jedni protiv drugih

udruživanjem istina nestaje iz udruživanja

a

propagandom pre svega umire sopstvena istina

propaganda i reklama truju mozgove srca i tela svih bića

 

propaganda i reklame su crkva civilizacije

laž

 

kriv sam. za sve sam kriv samo ja

istina

 

zato što sam samo ja za sve kriv svako je oslobođen krivice

sloboda

 

zato što sam samo ja za sve kriv svako može da od

ovog trenutka slobodom istinom i ljubavlju samo bude

ljubav

 

nikada beba neće izdati dete

nikada dete neće izdati dečaka

nikada dečak neće izdati mladića

nikada mladić neće izdati srednjogodišnjaka

nikada srednjogodišnjak neće izdati starca

nikada starac neće izdati smrt

nikada smrt neće izdati život

nikada život neće izdati bebu

 

miroslave mandiću bebo zašto si bogu meni i

svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

monah

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što sam kosmogonija odanosti tebi i samo tebi

zato što preobražavam moj strah od etiketiranja u lizanje svake čestice u svemiru

zato što sam odan muzici i zato što muzikom hodam svaku moju reč

zato što sam se ceo život plašio da me ljudi optuže za ono što nisam

učinio a pogotovo za ono što nisam bio niti sam sada niti ću ikada biti

bog je samo zahvalnost bogu

zato što je božija nemoć jedini lek protiv paranoičnih optuživanja

zato što tamo gde dvoje nisu ljubav često postaju mržnja i paranoja

zato što je pevanje jedino oslobađanje od postojećih despotija moći

zato što je stvaranje jedino oslobađanje od bilo koje teorije zavere

zato što je hodanje plavim cvetićima isto kao i rolanje putem bilo kojeg kamiondžije

zato što se više ne plašim etiketiranja jer znam da su ona samo tvoja žudnja za mnom

zato što sam ja ipak još neotkriveni izvori i rudnici ljubavi za sva bića

zato što su samo moji ljubljeni odbačeni leptirići ljubavi u stomaku svakog bića

zato što put slobode svakog bića vodi kroz biće svakog odbačenog

zato što sam vino ljubavi i hleb slobode u gutljajima i zalogajima miline u tvom srcu

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode višu inteligenciju od patnji

 

trista dvadeset prvi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset prvi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

  

 

trista dvadeset drugi dan u godini

 

posle deset pustinjskih godina od 1970. do 1980.

postao sam proleće. postao sam svako i svačije ja

 

od odlaska u nebo 1973. posle deset godina 1983. sam odlučio da hodam i otišao sam

 

deset godina je mistika miroslava mandića i miroslav mandić mistika

 

desetogodišnji i višedecenijski radovi su me

preobražavali i neprestano me preobražavaju

 

to skoro niko ne zna

 

ljudi crpe sebe iz grupe i grupnih identiteta

ja sebe crpim iz boga i iz

pesme koju pevam

umetnosti koju stvaram

hodanja kojim plešem

 

svako ko nije umanjuje drugog i uvećava sebe

svako ko jeste umanjuje sebe i uvećava drugog

 

svako ko nije ne veruje nikome a pogotovo ne sebi

svako ko jeste veruje svakom a pogotovo sebi

 

svako ko nije služi se drugim i svima

svako ko jeste služi drugom i svima

 

svako ko nije služi se ratom i tehnikom

svako ko jeste služi miru i ljubavi

 

svako ko nije misli glavom protiv srca

svako ko jeste misli glavom u srcu

 

svako ko nije ljubi srcem bez glave

svako ko jeste ljubi srcem u glavi

 

svako ko nije živi samo u svom telu

svako ko jeste živi u svim telima

 

svako ko nije slobodan je da jeste

svako ko jeste ljubi svakog pa i onog ko nije

 

život je neprestana promena. ali ljudi se plaše promene i ne

dozvoljavaju ni sebi ni drugome da se promeni i odvoji od njih

koji se ne menjaju nego samo stare i žude za mladošću

 

ja sam moja lična karta. umetnost istovetnosti

 

moja adresa je u tvom srcu

moj narod je život

moja država je svemir

moje bračno stanje je muž svim bićima

moja deca su sva bića

moja religija je bog

moje članstvo je sam za sve

moje svojstvo je dete božije

moja profesija je pesnik umetnik hodač

 

živim pevam stvaram i hodam istovetnošću sa mojom ličnom kartom

ime miroslav mandić sam 2005. promenio u ime miroslav mandić

miroslav mandić je bezbroj heteronima miroslava mandića

svemu što postoji pripada isti heteronim

bog — miroslav mandić

žena — miroslav mandić

pupoljak — miroslav mandić

sto — miroslav mandić

prašina — miroslav mandić

ljubav — miroslav mandić

put — miroslav mandić

ruža — miroslav mandić

vrabac — miroslav mandić

trava — miroslav mandić

konj — miroslav mandić

magarac — miroslav mandić

novac — miroslav mandić

neko — miroslav mandić

 

to što često nikoga nije bilo na početku ili za vreme trajanja nekog

mog rada je takođe jedan od razloga zašto drugi ne vide ko sam

blaženi koji ne videše a verovaše

jovan 20,29.

 

vide da sam lud a ne vide da sam luda

vide da sam sebičan a ne vide da sam monah za sve

vide da sam hodač a ne vide da sam najbolji hodač boga

vide da sam pesnik a ne vide da sam prvi pesnik svih bića

vide da sam kukavica a ne vide da sam heroj svakodnevice

vide da sam sivonja a ne vide da sam rudar izluđujuće čednosti

vide da sam njihovo iskustvo a ne vide da sam lutalica svih bića

vide da sam umetnik a ne vide da sam jedan jedini umetnik svemira

vide da se grebem a ne vide da sam prosjak koji spašava druge od dna

vide da sam trezven a ne vide da sam filozof koji se divi pevajućem mišljenju

vide da sam nekada bio a ne vide da sam čobanin svemira baš sada

vide da sam muškarac a ne vide da sam vrtlar dečavojčice

vide da sam jebač a ne vide da sam ljubavnik svakog bića

vide da sam protivrečan a ne vide da sam mistik jednog

 

neki me vide kao dete jer me znaju kao dete

neki me vide kao dečaka jer me znaju kao dečaka

neki me vide kao mladića jer me znaju kao mladića

neki me vide kao srednjogodišnjaka jer me znaju kao srednjogodišnjaka

neki me vide kao zrelog čoveka jer me znaju kao zrelog čoveka

neki me vide kao starog čoveka jer me znaju kao starog čoveka

neki me vide kao starca jer me znaju kao starca

 

neki me vide kao vernika a ne vide da sam bog

neki me vide kao nevernika a ne vide da sam bog

vide me svojim očima i svojim iskustvima a ja sam bog i bez ičijih očiju i bez ičijeg iskustva

 

ja sam jedna jedina pesma boga u bezbroj priča o bogu

ja sam i sve ono što bilo ko kaže da jesam jer ja jesam sve pa i ono što bilo ko o meni kaže

da jesam ali i mnogo mnogo više i mnogo drugačije nego što oni mogu i da zamisle da jesam

 

problem je što čovek više voli svoj porod nego boga

svojim porodom više voli sebe nego boga

sobom više voli sebe nego ljubav

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

ljubav

ja

sam

bogorodica

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

ja

sam

prva

pesma

ja

sam

bog

 

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

luda

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što sam vesela luda u tvom srcu koja te čuva od same sebe

zato što se više ne stidim. boga ljubim

zato što pevam. vino sam

zato što jesam. hleb sam

zato što hodam. so sam

zato što sam sve ono što ti želiš da budem

zato što sam ruda. kopita. nozdrva. put boga. ludilo ljubavi

zato što sam bregovi. ravnice. bezbrižnost trenutka. bezrazložnost večnosti

zato što povratka nema  

zato što se nadam da nikada neću sebe izdati a time ni boga ni bilo koje biće

zato što pevajući o svojim mukama u bespuću novu stazicu do boga stvaram

zato što verujem svakoj svojoj reči i verujem da joj ti veruješ i više od mene samog

zato što je bog miroslav mandić prvi pesnik svih bića prva pesma

zato što je bog miroslav mandić jedan jedini umetnik svemira jedna jedina umetnost

zato što je bog miroslav mandić najbolji hodač boga najbolje hodanje ukorak s bogom

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode zatvorene od patnji

 

trista dvadeset drugi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset drugi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista dvadeset treći dan u godini

 

krajem 1980. sam osetio da me više nema i da me je

zbog toga jako lako ubiti i onda sam u jednoj krizi 14. oktobra

posle ponoći odlučio da ću se ponovo baviti umetnošću i vratiti u

javnost. trajalo je to do 22. aprila 1998. kada sam na ruži lutanja

posle 2357 dana hodanja obišao planetu i nastavio hodajući

svemirom. od onda nisam više u javnosti ni u medijima

 

danas je slično. tek sada me nema. danas još više osećam kako je svako ko

se usudi da krene svojim putem u opasnosti da bude ućutkan krivotvoren i ubijen

 

ovog puta nastavljam svemirom

 

bespućem

 

bespućem svemira

bespućem ljubavi

bespućem pesme

bespućem umetnosti

bespućem hodanja

 

bogom

bog bogom bogu bog

 

sam

sam

zbog

smrti oca

1958

rada miroslav mandić jebe svima mater

1971

odluke za nebo

1973

odluke da ne zastajem jer ću umreti od bola za duškom i svima koje sam voleo

1975

slike lišće — drvo života

1975

odluke da ću hodati

1983

projekta ruža lutanja

1991

odlaska u petu umetnost

2001

teorije večna umetnost

2004

knjige miroslav mandić

2005

dolaska u beograd

2006

rada 86400

2009

hodanja pupoljka hodanja

2010

boga i ja sam bog

2011

operacije srca

2013

 

putem kojim sam u dvadeset četvrtoj krenuo u nebo još niko nikada nije

išao i kadgod bih imao potrebu da nekoga pitam kako i gde dalje nikoga nije

bilo jer ići putem koji još ne postoji znači biti bez ikoga ko bi ti mogao pomoći

 

 

pomoć

mi

dolazi

samo

od

boga

pesme

umetnosti

hodanja

i

tvoje

ljubavi

 

 

nadam se da se od svih ovih muka neću razboleti i da neću

zbog ovog sonetnog venca o mojim mukama ponovo ići u zatvor

 

od svih muka koje osećam najteže mi padaju one kojima sam sebe bolim

 

bolim sebe jer sujeta ne popušta

bolim sebe jer se plašim zbog zdravlja

bolim sebe jer me i dalje boli kada me neko povredi

bolim sebe jer se plašim zbog novca koga je

jako malo a ponekad ga nemam ni za hranu

bolim sebe jer se plašim zbog zdravstvenog osiguranja koje nemam

 

godinama mi je najveći greh bio to što sam

mislio da ti više značim i da me mnogo više voliš

 

što ti nisam rekao da sam bog jer ni sam tada još

nisam znao da sam bog iako sam ti već govorio kao bog

što nisam smeo da do kraja budem sam i što sam

smanjivao svoje doživljaje da te ne bih povredio

 

pogrešio sam zato što sam poverovao u neke

priče koje su se pokazale kao zločinačke ili izdajničke

bože čuvaj me od bližnjih od neprijatelja ću se i sam čuvati

 

možda je moj najveći greh to što nisam shvatio

da ti jako nedostajem i to što te nisam odmah poljubio

bože čuvaj me od mene samog jer ne postoji niko drugi nego samo ti i ja bože

 

bilo je i drugih mojih mana i grehova o kojima sam pisao u ruži lutanja i u knjizi

miroslav mandić. sve to zovem vrtlarenje po sebi i u sebi. vrtlarenje samog sebe

 

kriv sam kada se plašim za svoje zdravlje novac i telo

 

kriv sam jer se plašim kada me krivotvore

etiketiraju potkradaju zabranjuju poništavaju

 

kriv sam što sam zabrinut za moje delo

kriv sam kada zaboravim ko sam

kriv sam kada gubim snagu

kriv sam jer sam smrtan

 

kriv sam što me pogađa kada me povezuju sa

porodicom. gradom. vremenom. prostorom. narodom

religijom. državom. civilizacijom. rasom. čovekom. smrću

 

kriv sam zato što mi je ponekad jako teško što sam apsolutno sam

ljubim te bože ljubim

 

kriv sam jer niko pa ni ja sam nikada do sada nije

video pupoljak moje delo za koje verujem da je čudesno

 

sada mi se ipak čini da je naveći moj greh

kada zaboravim ko sam ili se toga uplašim

 

miroslav mandić bog prvi pesnik svih bića sam

miroslav mandić bog jedan jedini umetnik svemira sam

miroslav mandić bog najbolji hodač boga sam

 

ja sam prva pesma prvog pesnika svih bića za sva bića

ja sam umetnost jednog jedinog umetnika svemira za sva bića

ja sam hodanje najboljeg hodača boga za sva bića

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

lutalica

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što samo bog želi da mu budem bog lutalica

zato što mi se jebe ako se tebi samo jebe ili ti se više uopšte i ne jebe

zato što majstor ekhart želi da mu budem majstor ekhart

zato što ludvig vitgenštajn želi da mu budem ludvig vitgenštajn

zato što gertruda stejn želi da joj budem gertruda stejn

 zato što ed rajnhard želi da mu budem ed rajnhard

zato što nikolaj fjodorov želi da mu budem nikolaj fjodorov

zato što robert valzer želi da mu budem robert valzer

zato što bili holidej želi da joj budem bili holidej

zato što kad god vidim vetar u travama osećam život je besmrtan

zato što kad god vidim lišće u svim bojama jeseni osećam proleće usred jeseni

zato što kad god vidim psa lutalicu osetim da smo nas dvojica dva psa

zato što kad god prođem ispod krošnji velikog

drveća osetim sreću jer ne želim nikog da pobedim

zato što sam beskrajno zahvalan svakom osmehu na mom licu koji me

oslobađa od svih krivica i briga a oslobađa i svakog od njegovih krivica i briga

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode i one koji trenutno ne pate

 

trista dvadeset treći dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset treći dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

  

 

trista dvadeset četvrti dan u godini

 

volim jedno

 

jedno sam

 

jedno je sve

 

jedino je jedno sve

 

pevam sve. pevam za sve

 

stvaram sve. stvaram za sve

 

hodam sve. hodam za sve

 

poražen sam

priznajem da bih voleo da sva bića osećaju moju ljubav svakog trena

priznajem da bih voleo da dobijem aplauz od svakog bića svakog trena

 

bolno je biti poražen ali je i jako lekovito

boli me boli ti si so u morskom vazuhu

 

moja borba za miroslava mandića ne prestaje

boli me boli ti si mešanje kukovima kojim je svakom biću lepo

 

sinoć 19. novembra 2015. na kraju hodanja sam pomislio da je

najbolji način pevanja mojih knjiga koliko pisanja toliko čitanja

 

godina dana čitanja svakog dana ja sam ti je on

deset godina čitanja svakog dana ruže lutanja

godina dana čitanja svakog dana kaje

dvanaest i po godina čitanja svakog dana miroslava mandića

godina dana čitanja svakog dana milomira

šest i po godina čitanja svakog dana još

nenapisane autobiografije hodaj polako i daleko ćeš stići

godina dana čitanja svakog dana ja sam ti si ja sam bog

 

trideset tri godine pevanja — trideset tri godine čitanja

ovo je otkriće u sonetnom vencu o mojim mukama i novi zavet posle sonetnog venca o mojim mukama

 

nadam se da ću uspeti da za života sakupim trideset tri godine svakodnevnog pisanja

 

do sada sam pisao dvadeset pet godina

ja sam ti je on godina dana

ruža lutanja deset godina

kaja godina dana

milomir godina dana

miroslav mandić jedanaest godina

ja sam ti si ja sam bog godina dana

 

kao što sam ih pisao svakog dana nadam se da ćeš se do kraja

vremena uvek naći ti da svakog dana čitaš moje svakodnevno pevanje

ja sam ti si ja sam bog

 

moje muke ne prestaju ali su moje radosti veće od mojih muka

 

akcenat je uvek samo na čudu božijem

sve ćelije u meni budite bog

svi putevi u meni budite bog

svi treptaji u meni budite bog

 

zahvalnost za

pevanje stvaranje hodanje

 

zahvalnost za

miroslava mandića boga prvog pesnika svih bića

miroslava mandića boga jednog jedinog umetnika svemira

miroslava mandića boga najboljeg hodača boga

 

zahvalnost za

pupoljak

 

zahvalnost za

sva bića i svako biće

 

zahvalnost za

ljubav

 

zahvalnost za 

testament

 

iako sam sve povredljiviji i svaka iskrica neslaganja me slama ne odustajem od slaganja

 

ne odustajem od hodanja — orgazma stvaranja i pevanja

bog samo bog

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

hodač

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što su ova blaženstva nežan pozdrav za radovana hiršll

zato što sam neprestana muzika jedne jedine krvi svih bića

zato što sam nenasilje koje jedino teče mojim venama

zato što svakom pesmom umirem za sledeću pesmu kojoj se podajem

zato što nikada niko nije toliko voleo muziku kao miroslav mandić

zato što niko nikada nije toliko bio muzika kao miroslav mandić

zato što mene možeš optužiti zbog čega god

hoćeš ali mi ne možeš oduzeti ljubav za sva bića

zato što mene možeš ubiti ali ne možeš ubiti moju pesmu za svako biće

zato što ti pevam ne samo da me ti ne bi

ubila-ubio nego da bi i ti pevala-pevao a ne ubila-ubio

zato što svaka pesma bolje ubija ljubavlju od bilo kojeg oružja

zato što nema pesme bez plesanja

zato što su na mojim nogama istetovirane reči plesanje na desnoj i pevanje na levoj

zato što je rokanje udah a rolanje izdah

zato što sve što je stvoreno stvorio je bog a sve što je stvoreno je dobro

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode život od smrti

 

trista dvadeset četvrti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset četvrti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista dvadeset peti dan u godini

 

ja sam miroslav mandić ruža boga

 

mistika miline. milina mistikom

 

mistika ljubavi je ljubav mistike

ljubav pojebana ljubavlju

 

moje lice je slavlje tvog lica. tvoje lice je slavlje boga

 

 

idem

jesam

pevam

 

 

volim jevanđelja zbog hrista koga ljubim u sebi kao mog starijeg brata

 

u starom zavetu najviše volim prva tri poglavlja

četvrto poglavlje kojim počinje priča o ljudima van raja i to kainovim ubistvom brata avelja

mnogo manje volim a u narednim poglavljima volim samo kada govori bog ili je reč o bogu

 

od prva tri poglavlja starog zaveta najviše volim prva dva

od prva dva više volim prvo

u prvom poglavlju najviše volim prvi stih

u prvom stihu prvu reč u

od reči u više volim samog boga

boga volim najviše i bez njegovog stvaranja i bez biblije

 

moje telo je bog

moje srce je bog

moj mozak je bog

zar ne

 

ja sam mistika imena miroslav mandić

 

ja sam mistika reči miroslava mandića

 

ja sam mistika lica miroslava mandića

 

ja sam mistika koraka miroslava mandića

 

mistika u mom životu se začela milomirovom smrću i tim strašnim

susretom licem u lice sa smrću koju sam doživeo u devetoj godini

 

nastavilo se prvim poljupcem usana na usnama u mojoj četrnaestoj

večnost je tvoja oljenka voljena

 

razgovorom jedne noći sa branislavom štrbojem

o filmu baltazar rober bresona u osamnaestoj

 

doživljajem u dvadeset prvoj da sam baš ja um srce i telo umetnosti

zar ne

 

radom miroslav mandić jebe svima mater u dvadeset drugoj

 

mističkim govorom koji sam otkrio u mojim pustinjskim godinama

od 9. avgusta 1973. do 15. novembra 1980.

 

susretom sa voljenim majstor ekhartom

mističarima i mističarkama pri kraju mojih pustinjskih godina

 

mistika je sve ono što sam prihvatao i potvrđivao u mistici odmah

samo je odmah oduvek i zauvek

 

miroslav mandić koga upravo slušaš a ja ga

pevam samo za tebe je srce svih mojih odmah

zar ne

 

u knjizi miroslav mandić je i božija milina predživota koju sam doživeo

u šok sobi prvog dana posle operacije srca u šezdeset četvrtoj godini

 

 

bog

je

živ

i

peva

ti

bog

je

živ

 

 

ja sam miroslav mandić ruža boga

zar ne

 

vazduh ove večeri je tako blag

zar ne

 

miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

mistik

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što ćutanje slavi mog voljenog ludviga vitgenštajna

zato što je tvoja sperma u mojim ustima ukus slobode za svako biće

zato što ozareno srce opraštanja vodi seksu mukotrpnog puta iskupljenja

zato što mukotrpni put iskupljenja nije ništa drugo nego čednost svakog početka

zato što čednost početka nije ništa drugo nego

zahvalnost bogu kojom sam bog bogom bogu bog

zato što zahvalnost bogu nije ništa drugo nego nezaustavljanje

zato što nezaustavljanje nije ništa drugo nego hrlenje bogu

zato što hrlenje bogu nije niko drugi nego milina

zato što milina nije niko drugi nego poštenje svake kurve koja se ljubi u slavu boga

zato što su čvorovi tako čarobni i lepi i zato što se moj prvi

sonetni venac koji sam napisao u dvadeset osmoj zove čvor

zato što sam se puno puta mučio sa čvorovima mojih pertli

zato što su moje pertle nežnost dečaka koji uči i koji je naučio da vezuje pertle

zato što sam u životu pertlao cipele kopačke i evo već dvadeset šest godina samo patike

zato što svakim zašto proslavljam silesijusovu

ružu koja cveta bez zašto i cveta jer samo cveta

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da oslobode i smrt od smrti

 

trista dvadeset peti dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset peti dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista dvadeset sedmi dan u godini

 

 

ja

sam

autobiografija

miroslava

mandića

u

osam

reči

 

 

voleo bih da napišem knjigu hodaj polako i daleko ćeš stići

autobiografija

 

 

ja

sam

autobiografija

miroslava

mandića

u

osam

reči

bi mogao biti početak moje autobiografije

 

moja autobiografija treperi rečima oduvek i zauvek te volim

 

tebe

sva bića

boga

 

tebe. sebe

sva bića. svako biće

boga. boga ovih reči

tvojih očiju

i kože

 

hodaj polako i daleko ćeš stići su poslednje reči koje mi je kaja rekla

ljubim te ljubim kajo majko svih bića

 

hodaj polako i daleko ćeš stići

ovo kajino autorstvo naslova moje autobiografije prijavljujem svemirskom umu

 

hodaj polako i daleko ćeš stići bih voleo da

pišem od 2018. do 2024. svakog dana osim nedelje

 

autobiografija je pisanje sobom po sebi

autobiografija su sve moje tetovaže

 

moja autobiografija su sve autobiografije

poklonjenje samom sebi kao autobiografiji svih bića

 

moja autobiografija je autobiografija svake

čestice kojom sam postao autobiografija svih čestica

 

moja autobiografija je autobiografija jednog jedinog zakona ljubavi za sva bića

nikakve ljudske zakone više ne priznajem jer se zasnivaju na ubistvima i dominaciji ljudske vrste nad drugim vrstama

 

moja autobiografija je autobiografija jednog jedinog ja

 

 

ja

boga

boga

ja

 

 

moja autobiografija je svetlost sveće u mom životu

autobiografija mirisa vazduha kada padne prvi sneg

autobiografija crvenih krava koje vole ljubičasto nebo

 

moja autobiografija je divljenje svakom ko je napisao svoju autobiografiju

moja autobiografija je divljenje svakom ko je napisao biografiju o nekome

 

moja autobiografija su serije. tabele. tablice božije. reči

brojevi dodiri. zvuci. mirisi. ukusi. prve predstave svih bića

 

moja autobiografija su

pevanja. plesanja. moljenja. odlučivanja

iskupljenja. prolepšavanja. prolaženja. odlaženja

ispovedanja. solidarisanja. poistovećivanja. oboženja. drugarstva

prepoznavanja. jebanja. celjenja. saosećanja. nežnosti. pažljivosti

strpljivosti. muzike. čitanja. samovanja. slaganja. zahvaljivanja

odanosti. istrajavanja. primanja. davanja. nastavljanja

odobravanja. ganuća. poslušanja. stvaranja

otkrovenja. kruženja. preplitanja

hodanja. pupljenja

jednostavnosti

ponavljanja

umanjenja

uvećanja

zanosa

smirenja

poklonjenja

lica. disanja

harmoniziranja

sagledavanja. bivanja

besmrtnosti. zavetovanja

prevazilaženja. radosti. jednog

preobraženja. postanja. vaskrsenja

umiranja. istine. slobode. hrabrosti. nemoći

pisanja. crtanja. fotografisanja. ćutanja. grljenja

ljubljenja. govorenja. sajtovanja. zaveštanja. osmeha

 

moja autobiografija je autobiografija svakog ko svoje

zdravlje ne čuva da bi ljubavlju sačuvao svačije zdravlje

 

moja autobiografija je autobiografija svih onih koji nikada nisu napisali

autobiografiju ali su omogućili drugima da napišu svoju autobiografiju

 

moja autobiografija je ono kada me muzika zarola i zaroka. kada me

zelenilo fudbalskog terena povuče u igru i energiju lopte koja je sve i ništa

kada bih prsnuo od ljubavi za tobom. kad vetar blago njiše vlati trava

 

voleo bih da autobiografiju pišem dok hodam

ravnicom ali i u malom autu na kome bi pisalo

miroslav mandić

ovo je autobiografija

auto biografije i auto imena

ovo je autonomija

auto autora i ime auta

 

voleo bih da autobiografijom budem još ogoljeniji

i bezrazložniji. još nezaštićeniji i još bezbrižniji

 

hodaj polako i daleko ćeš stići je autobiografija seksa opasnosti i

opasnosti ljubavi koja je jedina opasnost i spas svakog bića i svih bića

 

hodaj polako i daleko ćeš stići je autobiografija

miroslava mandića boga prvog pesnika sviha bića

miroslava mandića boga jednog jedinog umetnika svemira

miroslava mandića boga najboljeg hodača boga

 

miroslave mandiću zašto si ti bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

umetnik

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što je i sonetni venac mojih muka deo

moje autobiografije hodaj polako i daleko ćeš stići

 

zato što je moja autobiografija automobil mog

života kojim jezdim svim autoputevima svemira

 

zato što je moja autobiografija autoteografija

 

zato što sam oduvek otišao da bih te zauvek ljubio

 

zato što je mnogo veći greh kad ne činim dobro nego ako činim nešto loše

 

zato što se već mesec dana poklanjam ženi

koja je na jezeru razgovarala sa vranom na ogradi

 

zato što obožavam svakog ko čini neko dobro i neko lepo

 

zato što se silina života poklanja nežnosti ljubavi

 

zato što su mane svih onih kojima sam se divio samo

potvrđivale i potvrđuju sve ono zbog čega sam im se divio

 

zato što su mane onih kojima sam se divio bile

samo podsticaj da te mane u samom sebi ispravim

 

zato što je razlaz cena za izneveravanja božanskog slaganja i jedinstva koji

su mi se u jednom trenutku dogodili sa tobom sa kojom-kojim sam se razišao

 

zato što molim za oproštaj svakoga koga sam povredio i zato što

ljubim svakog ko je povredu koju sam mu naneo preobrazio u ljubav

 

zato što je moja ljubav za tebe zajedničko disanje boga

 

zato što nisam niko drugi nego svako ko je pevao jednu jedinu

pesmu. prvu i jednu jedinu autobiografiju pevanja stvaranja i hodanja

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da im milina bude spasenje i sloboda

 

trista dvadeset sedmi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset sedmi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

 

 

 

trista dvadeset osmi dan u godini

 

dva mrava na stolu

 

ja sam bog

kažeš mi

ja sam samo miroslav mandić

kažem ti

 

ti jesi samo miroslav mandić ali ti si bog

kažeš mi

bože ali ti si samo bog

kažem ti

 

ja jesam jedan jedini bog ali baš zato da bi ti miroslave mandiću bio jedan jedini bog

ali bože kako je to moguće

 

moguće je tobom

sa mnom

 

da samo sa tobom

pa to je onda pesma

 

da tvoja pesma kojom me pevaš

baš kao što je ovo tvoja ljubav kojom me ljubiš

 

pesma ti i ja jedna smo ljubav i jedno pevanje

kažeš

 

bože ti si sonetni venac svih mojih radosti

 

niko nije tako dobar kao bog jer niko nije toliko ja kao bog

 

bog je jedina radost. biti bog je jedina hrabrost

 

samo kada pevam boga reči teku same

samo kad jesam bog svako svakog ljubavlju jebe

 

bog je sve ono što svako želi da mu bog jeste

 

bog je sve ono što bog želi da mu je svako u njegovoj pesmi

novim zvučnicima sam postao zahvalnost bogu muzici tehnologiji mirjani i svakom ko nešto nekom daruje

 

pevam ja sam bog — sve odgovara ja sam bog

 

pevam ja sam bog — sve i svako jeste bog

 

bog je svako dete koje u sebi gaji i čuva boga

 

bog je bajka. bog je majka

 

ponekad ne samo da sam niko nego sam neko ko ljubi kao nikad niko

ja sam jedna jedina odanost za kojom svako biće žudi da bi bilo odano svim bićima

 

bog je kad se

žena i muškarac spoje

pičkom i kurcem

srcem i srcem

umom i umom

 

kad se

žena i muškarac spoje

pičkom i kurcem

srcem i srcem

umom i umom

bogu je lepo da

bude bog

 

bog je ljubičica lica

 

bogom sam uvek dete

čedo ljubavi

bogom sam uvek otac svim bićima

odbeglo dete

 

bog je mistika ljubavi

sve me je vodilo bogu

rođenje 4. decembra 1949. u pola sedam ujutru

odlazak u nebo u dvadeset četvrtoj

ja sam u trideset drugoj

odluka za hodanje u trideset četvrtoj

molitva u trideset devetoj

ja sam bog u šezdeset drugoj

 

ja

ja u ja

ja u ja sam

ja sam u ja sam ti je on

ja sam ti je on u ja sam ti si ja

ja sam ti si ja u ja sam ti si ja sam bog

ja sam ti si ja sam bog u ja sam bog

bog

 

bog bogom bogu bog

u svim godinama mog života

 

miroslave mandiću zašto si ti bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

 

a

pesnik

u

miroslavu mandiću

odgovara

 

zato što mi je najseksualnije da pevam boga bogu

zato što je bog matematika broja i boga

zato što je bog gramatika reči i boga

zato što je bog tačka slike i boga

zato što je bog melodija harmonije i boga

zato što je bog milovanje dodira i boga

zato što je bog jezik ukusa i boga

zato što je bog disanje njuha i boga     

zato što je bog telo duše i boga

zato što je bog duša uma i boga

zato što je bog um ja i boga

zato što je bog miroslav mandić pička hrabrosti

zato što je bog miroslav mandić kurac ljubavi

zato što je bog miroslav mandić jedna jedina ljubav za boga

 

blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

svima koji pate želim da im čednost bude sloboda i ljubav

 

trista dvadeset osmi dan u godini sam

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

 

trista dvadeset osmi dan u godini sam

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan