2013

ja sam fotografija kojoj je lepo jer sam lepa Miroslavu Mandiću

ja sam fotografija koja svedoči kako Miroslav Mandić lako ugleda lepotu u svemu 

ja sam fotografija mesta na kome je Miroslavu Mandiću ispao fotografski aparat     

ja sam fotografija za koju je Miroslav Mandić uzviknuo ne bih te prodao ni za milione

ja sam fotografija Miroslava Mandića koji je kao svoju ladno fotografisao deo fotografije Tomislava Lukića

ja sam fotografija u miru sa samom sobom i dečijom zagledanošću Miroslava Mandića na meni

ja sam fotografija od koje je Miroslav Mandić malopre kada me je ugledao pretrnuo 

ja sam fotografija zatvarača za flašu koju je Miroslav Mandić napravio dva-tri dana posle prve na kojoj se pored zatvarača malo videla i senka njegovog fotoaparata

ja sam fotografija koju je Miroslav Mandić dugo gledao pre nego što je zapisao ove reči ispod mene    

ja sam senka semafora u barici posle kiše

ja sam raskrsnica Ferdijevog i Robertovog zagrljaja

ja sam ruža života 

ja sam spokoj u tebi Miroslave Mandiću

ja sam obilje koje poseduju oni koji ništa i nikog ne poseduju     

ja sam drvo kojem svi tepaju drvo

ja sam slojevi strahova koje svojom ljubavlju sa mene ljušti moja nežna konjina 

ja sam obloliko svakom je u meni lepo

ja sam obilje neshvatljivog u nespoznatljivim slojevima belasanja

ja sam skromnost najnapaljivije vedrine

ja sam usta prepuna hvale za onog ćutljivog stranca kojeg svaka od nas želi