Bog Miroslav Mandić Bog

ja sam druga fotografija serije Ja sam... Miroslava Mandića

ja sam drugo ja neizbrojivog ja rada Ja sam...

ja sam drugi dan puta Ja sam... koji vodi u beskraj i bezvremenost

put

je

čudo

poziva

ko

je

na

putu

ruža

je

otvorenost razgaljuje

golotinja napaljuje

hrabrost ujedinjuje

dvoje

na

putu

su

pupoljak

lepota poslušna dobroti

dobrota odana lepoti

poslušnost i odanost su i lepe i dobre

kukovi

tvoji

plešu

me

dragi

grlo

tvoje

peva

me

draga

žedan

sam

te

draga

gladna

sam

te

dragi

k

o

š

u

t

k o š u t a t u š o k

t

u

š

o

k

jedna smo košuta Tii i ja

jedno smo pevanje

neprestano kruženje

put pravi smo

putevima

mozga

vijugamo

srcima

zračećih

stopala

čudo

je

put

preobražava

put

ruža

jedina

jedna velika muva leti oko mene

ožednelo skrušeno je

izgladnelo zahvalno je

neizrecivo pevljivo je

žuta uljana repica ravnicu preplavila je

zemlja joj je u stabljici

sunce u cvetovima

ja sam treća fotografija Ja sam... Miroslava Mandića

ja sam treće ja neizbrojivog ja ljubavi Ja sam...

ja sam treći dan puta Ja sam... koji vodi u beskraj bezvremenosti

Ja sam... je put od ja do ja sam

hej

ja

sam

put

od

ja

do

ja

sam

ja je samo ruža — ja sam je već put

idi bre

ja

je

samo

ruža

ja

sam

je

već

put

ja sam ruža na putu ja sam

jebote

ja

sam

ruža

na

putu

ja

sam

od 13.30h do 16.45h radio web sa Kajom Anom Ivanom i Draganom. bilo

divno. miroslav mandić 36 slojeva plavog ili godinu dana smiraja na internetu

Rokovnik 2003

pred Kajom Anom Ivanom i Draganom sam nacrtao

mali crtež sačinjen od trideset šest slojeva plave

taj mali crtež je osnova ideje godinu dana smiraja na internetu

trideset šest slojeva plave kao trideset šest

pravednika koji čuvaju ovaj svet a da neki i ne znaju da to rade

1. januara 2004. web stranica miroslav mandić 36 slojeva plavog ili

godinu dana smiraja na internetu je postavljena na godinu dana na internet

to je činjenica sve ostalo je istorija

smiraj je drugo ime za ljubav

jednu jedinu ljubav u jednom jedinom smiraju

smirajem vaskrsnu sve umrle ljubavi

taj mali crtež je posle deset godina i ja današnje fotografije puta Ja sam...

ne samo da se sve prepliće i povezuje nego se sve jedno u drugome sadrži

idem da se obrijem od radosti

 juče je ponovljena intervencija na masnom tkivu

u ponedeljak idem na ultrazvuk srca

iduće nedelje ću prepisati prva tri poglavlja Biblije u Miroslavu Mandiću

radujem se tom prepisivanju

proživljavanju stvaranja postanja

 radujem se jednom trenutku u postanju koji čeka da ga učinim

s

l

a

v

a

b

o

g

a

lj

u

b

a

v

b

o

g

a

p

e

s

m

a

b

o

g

a

Miroslav Mandić

slava Boga

ljubav Boga

pesma Boga

je

Miroslav Mandić

slava Boga

ljubav Boga

pesma Boga

je

miroslavmandic.name

slava Boga

ljubav Boga

pesma Boga

je

dobro jutro

zahvalnost samo zahvalnost

jutros me je bol probudio i preznojio

zahvalnost samo zahvalnost

Bulevarom

polako

boli me i moram da zastajem

vraćam se sa pregleda u Grockoj

mnogo hvala doktorki Zagorki Basta koja mi je

besplatno uradila prošli put ekg a danas ultrazvuk srca

besplatnost je lekovita

ekg je dobar

srce je zdravo

krvna slika je dobra

sada treba da pregledam želudac...

zahvaljujem se tegobama

veliki broj ljudi voli da je bolestan

voli da se prepušta bolesti i da druge uvlači u bolest

zdravlje je teže od bolesti

sloboda je teža od ropstva

ljubav je teža od mržnje

hodam za Tvoje zdravlje

hodam za Tvoju slobodu

hodam za Tvoju ljubav

bol je popustio i radost je moja neopisiva

uskoro idem na previjanje ožiljka na leđima

voleo bih da sklopim oči makar na pet minuta

da se prepustim

poklonim srcu

kucaj srce moje za sva bića

sada sam se setio srca koje sam napravio na Ruži lutanja

bilo je to na Drugom poklonjenju koje je trajalo sto jedan dan

i bilo posvećeno Ernst Jingeru i patrijarsima života samog

bilo je to srce u koje je stala krv svih ljudi na planeti Zemlji

a

ovo

začetak

je

novog srca koje će ispumpavati i upumpavati krv svih bića

evo kako sam prošao kroz april

dobio od

Tibike Varadija 21000 dinara

Vere Varadi 16660 dinara

Ivane Đokić-Saunderson 12617 dinara

Zoltana Varadija 11100 dinara

Arta Sombatija 11100 dinara

Mirjane Lukić 10578 dinara

Violete Jovanović 2920 dinara

Maje Klisinski 2250 dinara

Suna Mandića 2000 dinara

Petra Miloradovića 1120 dinara

potrošio

tri somuna 75 dinara

hleb 13 kg 1540 dinara

pet pogačica 150 dinara

šest pašteta-peciva 254 dinara

srpska lepinja 0.25 kg 43 dinara

šest kesica kikiriki štapića 148 dinara

koka kola 1.1 l 145 dinara

tri šumeće tablete 401 dinar

mineralna voda 16 l 650 dinara

ulje 1 l 148 dinara

senf 0.25 kg 69 dinara

kikiriki 0.35 kg 337 dinara

pet instant supa 149 dinara

biljni sir 0.11 kg 50 dinara

krem sir od soje 123 dinara

majonez 3.35 kg 1207 dinara

dve paštete od soje 166 dinara

maslinovo ulje 0.5 l 400 dinara

rotkvice 40 dinara

paštrnak 0.28 kg 34 dinara

šargarepa 0.24 kg 14 dinara

krompir 0.8 kg 64 dinara

peršun koren 0.24 kg 30 dinara

dvadeset sedam zelenih salata 1445 dinara

limun 0.45 kg 41 dinar

jabuke 3.5 kg 212 dinara

banane 4.47 kg 439 dinara

pomorandže 3.5 kg 255 dinara

keks 3.33 kg 1025 dinara

jedanaest kesica tople čokolade 346 dinara

sunđer 65 dinara

wc papir 76 dinara

šampon 438 dinara

dva sapuna 132 dinara

tri paste za zube 290 dinara

c vitamin 76 dinara

lek Brufen 172 dinara

antibiotici 623 dinara

lek Controloc 337 dinara

pakovanje čaja 56 dinara

dve tinkture gloga 418 dinara

tinktura kantariona 237 dinara

tablete Cardiopirin 240 dinara

laboratorijska analiza 1760 dinara

otklanjanje masnog tkiva 15000 dinara

pet pakovanja čaja od gloga 627 dinara

četiri kutije čaja za prostatu 1629 dinara

tri košulje kratkih rukava 1550 dinara

lastiš 60 dinara

folder 220 dinara

lepljiva traka 165 dinara

tri bele tempere 180 dinara

bus plus dopuna 788 dinara

dve kasete za Plavi film 700 dinara

doplata za mobilni telefon 670 dinara

dobio sam ukupno 91345 dinara

potrošio 67072 dinara

za kiriju i troškove stanovanja 30575 dinara

za higijenu i negu 22176 dinara

za materijal i rad 2783 dinara

za oblačenje 1550 dinara

za hranu 9988 dinara

dao drugima 3830 dinara

joj

poludeh od brojanja

baš sam se umorio

teška je bajka

nisam siguran da uvek tačno izračunam

ponekad primetim da neku sitnicu nisam upisao

da sam zaboravio da upišem nekog ko mi je dao novac

litre kilogrami komadi brojevi pregledi intervencija dinari evri

ne mogu više da izdržim

ustajem od stola

voleo bih da ispišem svih dvanaest bajki do kraja godine

junaci aprilske bajke su

Sun Mandić

Art Sombati

Vera Varadi

Tibika Varadi

Maja Klisinski

Zoltan Varadi

Mirjana Lukić

Violeta Jovanović

Petar Miloradović

Ivana Đokić-Saunderson

njihov novac

1120 dinara

2000 dinara

2250 dinara

2920 dinara

11100 dinara

11100 dinara

10578 dinara

12617 dinara

16660 dinara

21000 dinara

apstrakcija koja se pije jede leči oblači...

doktorka Zagorka Basta koja mi je uradila dva besplatna pregleda

dvadeset sedam zelenih salata

Brufen koji mi je ublažavao bol posle dve intervencije na leđima

 tri košulje kratkih rukava sa džepovima iz second hend-a

zahvalnost samo zahvalnost

ja sam Džon Kejdž

čitanje poezije Džona Kejdža pre deset godina u Manastiru vremena u 08h

danas ću prepisati trideset jedan stih iz prvog poglavlja

knjige Postanja. Bibliju sam od malena doživljavao a i danas je

živim kao knjigu Božiju i zato ću je prepisati u prvom licu

U početku stvorih nebo i zemlju.

A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama

nad bezdanom; i Moj duh dizaše sa nad vodom.

I rekoh: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

I videh svetlost da je dobra; i rastavih svetlost od tame.

I svetlost nazvah dan, a tamu nazvah noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.

Potom rekoh: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.

I stvorih svod, i rastavih vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako.

A svod nazvah nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.

Potom rekoh: Neka se sabere voda što je pod

nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako.

I suvo nazvah zemlja, a zborišta vodena nazvah mora; i videh da je dobro.

Opet rekoh: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno

koje rađa rod po svojim vrstama, u kome će biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.

I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo

koje rađa rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I videh da je dobro.

I bi veče i bi jutro, dan treći.

Potom rekoh: Neka budu videla na svodu nebeskom, da

dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama;

I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako.

I stvorih dva videla velika: videlo veće da upravlja

danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde.

I postavih ih na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju.

I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I videh da je dobro.

I bi veče i bi jutro, dan četvrti.

Potom rekoh: Neka vrve po vodi žive duše, i

ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.

I stvorih kitove velike i sve žive duše što se miču, što

provrveše po vodi po vrstama svojim, I videh da je dobro;

I blagoslovih ih govoreći: Rađajte se i množite se, i

napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji.

I bi veče i bi jutro, dan peti.

Potom rekoh: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim

stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.

I stvorih zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama

njenim, i sve sitne životinje po vrstama njihovim. I videh da je dobro.

Potom rekoh: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo

mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od

stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.

I stvorih čoveka po obličju svom, po obličju

Mom stvorih ga; muško i žensko stvorih ih.

I blagoslovih ih, i rekoh im: Rađajte se i množite se, i

napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba

morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miču po zemlji.

I još rekoh: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj

zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.

A svim zverima zemaljskim i svim pticama nebeskim i svemu što se

miče na zemlji i u čemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako.

Tada pogledah sve što sam stvorio, i gle

dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti.

ljubim svakog ko stremi

ljubim vas Heder Mimi Bebe i Lori – hvala Nikolas Nikson

doći će vreme kada će naša tišina biti

snažnija nego glasovi koji su zagušeni danas

http://en.wikipedia.org/wiki/File:HaymarketMartyrs.jpg3

stremi lepoto moja

stremi stremi dobroto moja stremi

nastavljam prepisivanje dobrote kojom je Bog stvorio svet

nastavljam prepisivanje lepote koju je Bog stvorio iz kosti dobrote

nastavljam prepisivanje ljubavi koja se nalazi u prepisivanju

ljubavi koju ponavljam dobrotom i lepotom

Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.

I svrših do sedmog dana dela Svoja, koja učinih, i

počinuh u sedmi dan od svih dela Svojih, koja učinih;

I blagoslovih sedmi dan, i posvetih ga, jer u

taj dan počinuh od svih dela Svojih, koja učinih;

To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad stvorih zemlju i nebo,

I svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle

još ne nicaše; jer još ne pustih dažda na zemlju, niti beše čoveka da radi zemlju,

Ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju.

A stvorih čoveka od praha zemaljskog, i dunuh

mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.

I nasadih vrt u Edemu na istoku; i onde namestih čoveka, kog stvorih.

I učinih, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i

dobra za jelo, i drvo života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.

A voda tečaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deljaše u četiri reke.

Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje Evilske, a onde ima zlata.

I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragoga kamena oniha.

A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje Huske.

A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k Asirskoj. A četvrta je reka Eufrat.

I uzevši čoveka namestih ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva.

            I zapretih čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;

Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne

jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.

I rekoh: nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.

Jer stvorih od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovedoh ih k Adamu da

vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;

I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i

svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu.

I pustih tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu

uzeh jedno rebro, i mesto popunih mesom;

I stvorih ženu od rebra, koje uzeh Adamu, i dovedeh je k Adamu.

A Adam reče: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog

tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.

Za to će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i

prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

A behu oboje goli. Adam i žena mu, i ne beše ih sramota.

e

to

eto

eto to eto

Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvorih; pa reče

ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?

A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;

Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je

Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.

A zmija reče ženi: nećete vi umreti;

Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega

otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.

I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga

je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra

rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.

Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa

spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.

I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i

sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.

A gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?

A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.

A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog

drveta što sam ta zabranio da ne jedeš s njega?

A Miroslav reče: Jesam. Kriv sam, nisam Te poslušao Bože moj.

Oprosti oprosti mi Bože moj oprosti.

I oprosti Bog Miroslavu i Miroslavom oprosti greh

Adamov i svog roda mu njegovog od koga nastaše svi ljudi.

eto

desilo se

počeo je novi početak

jednostavno

čedno

sve je isto kao na samom početku u kome

Bog stvori nebo i zemlju i u kome Bog reče: neka bude

svetlost i bi svetlost i u kome vide Bog da svetlost dobra je

sve je jasno

oprosti oprašta

oprosti mi

opraštam Tii

čudo jednostavnosti se desilo u 85976. blaženstvu pesme Miroslava Mandića

tri hiljade četrdeset četvrtog dana knjige Miroslav Mandić

skoro četrdeset godina od moje odluke da krenem put neba

Bože

Bog

Bog

Bože

jedno

jednostavnost

jednostavnost

je

dete

jednog

milina

ravnica

cveta bagrem

sve je jasno

vetar u lišću

sve je jasno

lišće u vetru

jelen u meni njuši vazduh

reči u meni jesu

Svemir se tegli i širi u meni

sladak je bagrem u ustima

u svakom trenutku prostire se večnost

na svakom mestu teče beskraj

kupam se u travama

uživam u Tvom uživanju u Tvojoj preriji

moćna je ova stara vrba pored koje prolazim

lepota svega mi oduzima dah

kada mi laže sve verujem, kada mi govori istinu ništa ne verujem

rekla mi je juče

um dobrote je u dobroti uma

duša lepote je u lepoti duše

telo jednog je u jednom telu

pogledao sam niz put i nasmešio sam mu se

uz stepenice u hladu pored stene vidim paučinu koju podrhtava vetar

uz stepenice u hladu vetar leluja po svom bilju

uz stepenice u hladu izlazim na sunce koje sija po vinovoj lozi

dva vrapca pred ulaznim vratima mi razgaljuju srce

mislim na lepog Cigančića koga sam prvi put video kako prosi na raskrsnici

samleveni kikiriki i paštrnak sa zelenom salatom i hlebom

punoća stvaranja je u punoći bivanja koje se ispoljava u stvaranju

koje preobražava... biti uvek isti, svuda isti. kada to nije slučaj onda

počinje lažuckanje, pa i rad na stilu, a ne jednostavnosti u kojoj je sve

Rokovnik 2003.

golub je doleteo na moj prozor

od kriške hleba na tacni su mi ostale samo dve mrvice

i drugi golub je doleteo na prozor

telom se živi par hiljada godina

dušom se živi par stotina hiljada godina

duhom se živi desetak miliona godina

i telo i duša i duh žive trenutkom koji je večnost

oči u oči

dodirom

divno mi je da pišem o stvarima o kojima pojma nemam

koje slutim

koje mi govore

koje me pevaju

ljubavlju otkrivene

verom potvrđene

srce u predelu

srce na dlanu

srce u srcu

čudo pesme je u svemu

dok moj pogled

prelazi prerijom

osećam leto

u proleću

Indijanac Anišinabe Proljetna pesma

konj zaljubljen u svoju kobilu pesma je

jelen koji progovara jezikom ljudi pesma je

bilo ko u predelu pesma je

to čudo da sve pesma je

matica reke u širokom luku pesma je

skrušenost pesma je

meka koža baka pesma je

ispucala kora starih stabala pesma je

ispucale šake dece koja rade od svoje pete-šeste godine pesma su

potvrđivanje života smrću pesma je

hiljadugodišnje telo odano je stohiljadugodišnjoj duši koja ljubi desetomilionski duh

hiljadugodišnje telo stohiljadugodišnja duša desetomilionski duh pesma su

stojim

srećan sam što sam bezrazložno srećan

vetar mi duva kroz pantalone

kad god ugledam vetar u lišću ili travama živ sam zauvek

stojim

crtam Dobrog hodača

vetar mi nosi kosu

osećam sreću drugih bića i srećan sam

bulka sam

posute bulke po zatravljenom nagibu sam

sve trave sam

svo drveće sam

sve dlačice na Tvom telu sam

ljubičasto u zelenilu sam

žuto u zelenilu sam

crveno u zelenilu sam

beli jasmin u zelenilu sam

beli leptir u zelenilu sam

ljubičasto cveće u crvenim bulkama u zelenilu

beli procvetali bagrem u zelenilu lišća

stojim

gledam belog puža na asfaltu kako se neprimetno kreće

vetar nosi bele latice

sve je tako blago

stojim

gledam i drugog puža. eno ga i treći...

noćas je padala kiša i puževa je puno u travi i na stazi

prepoznajem pet vrsta puževa

svi puževi su jako lepi

sve je rođeno iz lepote

jato puževa leti neobjašnjivom dobrotom sporosti

fotografisao sam velikog puža. ljulja se kao veliki

brod na uzburkanom moru. rogovima se propinje kao jelen

vetre ljubim Te

stojim

ponovo gledam puža koji se sporo kreće

božanska je sporost puževa

stojim sporost

najveće brzine poništavaju jedna drugu. postojanje se doima kao večno

plavetnilo koje se ne pokreće nego živi mirom i harmonijom svemirskih puževa

dok sam prao kadu pomislio sam zašto se život pojavio u mom obliku

koju priču u meni da ispriča je namerio 

koju bajku u meni da živi se odlučio 

koju pesmu sa mnom da otpeva je poželeo

život jedini

život voli kada ga nazovem jednim jedinim

život u svemu i svakom jedan jedini život je 

isti u zvezdama i glistama

isti u svemirskim kišama i kiši koja dobuje po oluku

isti u ženi koja svakom kaže dušo moja i istoj duši koja je u svemu

onda je zazvonio telefon

žena je pogrešila broj i dubokim toplim glasom rekla izvini me dušo moja

sada me ne boli i lepo mi je

preksinoć i sinoć me je jako bolelo

nadam se da će biti leka i da će proći

život je sevdah života

sneg pade na behar na voće

raskopčala suncu njedra bjela
pa ih hladi vodom iz bunara
srce moje kida iz njedara

nikad mi se bolan ne spava

reči suzama okupane

reči otvoreni pupoljci

reči melodije besmrtnosti

srce moje na noge bele pa pticama pod oblake

srce moje na noge bele pa pesmama raduj život u srcima 

srce moje na noge bele pa planinama po ravnici Božijoj tabanaj 

tabanaj me ljubavi

tabanaj me slobodo 

tabanaj me pute ružo moja jedina

tabanam tabanam stopalima bezrazložnosti

tabanam tabanam butinama bezbrižnosti

tabanam tabanam kukovima bespočetka

tabanam tabanam grudima beskraja

tabanam duhom života samog

Tebi
posetiocu-pupoljku sajta 
www.miroslavmandic.name

U narednih nekoliko dana neće biti objavljivana blaženstava
jer je Miroslav Mandić, zbog bola u grudima, koji je osećao već 
neko vreme, primljen u bolnicu i biće mu urađena operacija srca.

Dok blaženstva ne počnu uskoro ponovo da teku 
informacije o Miroslavu Mandiću možeš dobiti od
Violete Jovanović - 063/590553, mastovita@gmail.com

ovo su reči 33 sata posle operacije

one nisu napisane kao 33 blaženstva

iako su blaženstva

to su reči života

reči života o samom životu

zaista je život živ dok je živ

dok ima veka ima i leka rekla mi je sestra koja me je ispratila do kola hitne pomoći

i to me je veselilo.

nisam imao pojma šta mi se događa već 20 godina

niti sam se plašio od trenutka kada mi je doktor Aleksandar Stanojević kod koga sam otišao na pregled rekao da će me zadržati u bolnici jer je proces u toku

samo sam se predao

grudi su mi rasečene

deo vene je izvađen iz noge

stavljena su mi 3 bajpasa

i sve to govori kao i uvek o lastama

o travama

konjima

bulkama

o savršenoj lepoti i dobroti života samoga

ne volim ako sam pod velikim iskušenjima ali ako ih preživim beskrajno sam im zahvalan

jer život je od sada i više lep i više dobar

ne znam da li ću sutra napisati blaženstva ali prvom prilikom hoću

volim Te

tekst prelomila Ivana Đokić-Saunderson a ne Miroslav Mandić

danas je treći dan oporavka

osećam se još bolje nego juče

ali sada počinju pripreme za dugi oporavak

na koji nisam računao

tako da sam tužan

danas sam tužniji nego juče

osim rana uklještio mi se pršljen pa me boli

to je život komedijant

nikada ne izneveriti laste i trave. vrapce. guštere. Svemir

 i nikada ne izneveriti sva bića

zar ne

sutra idem u Prvu kuću svih bića

radujem se kao i uvek

oduvek i zauvek radosti samoj

ništa sam drugo nego slava Božija

zar ne

bilo je lepo kada sam na izlasku iz Kliničkog centra udahnuo prvi put vazduh

Sun me je dovezao u Prvu kuću svih bića

išli smo preko Kneza Miloša. Topčiderske zvezde

popeli se na Banovo brdo i spustili se niz Valjevsku

prošao sam tuda mnogo puta hodajući

bilo mi je sve poznato ali i nepoznato

sve sam prepoznavao i nisam prepoznavao ništa

na na ulasku u zgradu je bilo isto prepoznavanje i neprepoznavanje

u Prvoj kući svih bića isto tako

svaki višak informacija me je zamarao

nisam smeo ništa da gledam po kući

sve te odane stvari koje me tako dirljivo služe su žive i pune su mojih emocija

bile su sa mnom dve bliske osobe koje su ovih dana jako brinule o meni

i onda zabezeknutost

zaista sam se zabezeknuo

nisam mogao da poverujem u takvu količinu zabezeknutosti

takvu količinu lošeg života između nas

zašto čovek ubija čoveka

zato što se plaši da ga voli

i zato što se bori za svoj život

iscrpeo sam se

zabezeknutost samo zabezeknutost

nisam mogao da poverujem da će me to snaći

kasnije sam spavao nekoliko puta

u jednom trenutku kada sam čuo pevača rokabilija kako peva

savijaj se samnom moja draga bližnjoj osobi koja me je videla kako

drhtim i plačem rekao sam za to živim i od toga živim

a ne za bedan međuljudski život u komeljudi ne plešu jedni s drugima 

nego se krute od sebičnosti i samovažnosti i ubijaju jedni druge

savijaj se samnom draga

a onda je došla ona

lepotica

čudesno lepi iPhone 5

ta pametna stvar koja pleše informacijama a ne da njima samo informiše

lepotica koju mi je kupila Vera Varadi

liju mi suze

dok sam sinoć telefonom razgovarao sa prijateljem

malo sam se ušinuo u gornjem pršljenu zbog novog ležaja koji nije bio dobar

ušinuće je bilo blago ali nisam mogao da ga otklonim tokom noći

ustao sam u blagom bolu u sedam ujutru sa nadom da ću moći da sednem za kompjuter

ali nisam mogao

seo sam na fotelju

kada su došle Ivana i Mirjana masirale su mi mesto oko uklještenja

a onda su pokušale da me vrate u krevet

ali pri spuštanju u jednom trenutku sam se cimnuo

i neopisivi bol u rebrima koja sam povredio u oktobru prošle godine je počeo da me kida

trajalo je dvadesetak minuta

svaka kontrakcija je stvarala sve veću bol

neprestano sam jaukao

u trenutku sam pomislio da ću umreti od bola

kada se bol malo smirio ostao sam nepokretan dva sata

posle tablete za smirenje bola uspele su da me vrate u malo bolji položaj

sada je sedam uveče

ne mogu da se pridignem iz kreveta

kada jače udahnem ili se zakašljem bol u rebrima je nepodnošljiv

kada nema bola jako mi prija iako ne mogu skoro ništa drugo da radim sem da nepomičan ležim

slava Božija

dosta je u svakom danu zla svoga

sve dok me jutros nisu podigli na noge grč koji je sprečavao bolove u rebrima nije prestajao i činio me je nepomičnim dvadeset četiri sata

od tada sam ponovo na nogama i samostalan

oprosti srce moje

jedno smo srce

oprosti srce moje

jedan smo put

oprosti srce moje

jedna smo ruža

oprosti srce moje

jedna smo lasta

oprosti srce moje

jedan smo vrabac

oprosti srce moje

jedan smo konj

oprosti srce moje

jedno smo drvo

oprosti srce moje

jedan smo ugarak

oprosti srce moje

Kemalj Kemana Edi Sebastijan Robert Ferdi Ersan Ljilji Fatima Elison Sona Milena Jasmin Vidan Jasmina Sinad Danijel smo

oprosti srce moje

svi oni kojima je srce slomljeno smo

oprosti srce moje

svi oni koji se raduju smo

oprosti srce moje

svi oni koji su nam pomogli da ne umremo smo

oprosti srce moje

pesma Boga smo

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

oprosti srce moje oprosti

danas sam prvi put hodao košutnjačkim stazama kroz šumu

samo sedamsto-osamsto metara

velikih

posle me je Mirjana vodila na sladoled

bacao sam krompiriće golubovima i vrapcima

prešao sam sam ulicu

video ljude

posle smo sedeli u kolima dok je pljuštalo

grmelo

dobovanje kiše dok sam u nekom skloništu

za mene je jedna od najlepših stvari u životu

osetio sam snagu drveća koje je kisnulo i koje će svu

tu vodu u sebe upiti i rasti u nebo života pod oblake

osetio sam da zbog drveća smrt ne postoji

zamolio sam Mirjanu da otvori prozor

pokrila me ćebetom da ne kisnem

a ja sam se predavao svežini vazduha posle kiše

deveti maj 2013. će u knjizi Miroslav Mandić činiti samo 33 broja od jedan do 33

tog dana su mi dobri doktor Đorđević i njegova ekipa operisali srce

sutradan sam okrnjena blaženstva izdiktirao u bolnici

tako je to trajalo do danas

danas ih pišem prvi put sam

sreća

raste suncokret

dečak Sergej uči da vozi bicikl

borba za slobodu Nadežde Tolokonjikove i Džulijana Asanša Asanža se nastavlja

cveće mi je na stolu

svečanost života je u životu samom

nemam još snage da crtam Plavu ružu i snimam Plavi film

nemam snage ni da crtam 64 pupoljka

nemam snage ni da čitam

polako

imam i ljubav i snagu za polako

ako

vidiš

nekog

na

ovom

putu

to

sam

ja

zelenilo buja

prašina pored puta popadala je i po travama

svakim korakom slava sam Božija

grlom

moje

pesme

lete

laste

rođen

sam

da

bi

svako

osetio

da

je

voljen

rođen

sam

da

bi

me

svako

ljubio

rođen

sam

da

bi

iz

mojih

kukova

koje

sada

vrtim

sva

bića

plesala

ples

radosti

u

slavu

života

božijeg

divim se svima koji iz sebe šire radost za sva bića

grlim Te Nepoznati

ljubim Te Nepoznata

neopisiva radost koja me sada ispunjava širi se beskrajem i bezvremenošću

hvala Tii što čitaš ove reči

hvala Tii što postojiš

hvala Tii što živiš ono zbog čega vredi živeti

družimo se stopalima

prijamo zemlji po kojoj hodamo