Bog Miroslav Mandić Bog

prepisujem pesme iz Crvene sveske

na četrdeset trećoj strani pesma

pusti

me

da

plačem

14. jun 1994.

do nje pesma

uvek treba da

se podsećam

sreće jer pišem

na ovo malom

jeziku

16. decembar 2001.

u njemu sam

jezik sam

jedini jezik

jezik svih bića

poistovećujući

poistovećujućim

poistovećivanjem

moj jezik je jezik svih bića — jedinstvo pevanja stvaranja i hodanja

pevam — stvaram i hodam jezik

stvaram — hodam i pevam jezik

hodam — pevam i stvaram jezik

jako je važno da pevam stvaram hodam van

pesničkih umetničkih hodačkih infrastruktura

nastavi

samo svima samo svima samo svima

izdrži

samo sve samo sve samo sve

izdrži Miroslave

samo sam samo sam samo sam

izdrži Miroslave izdrži

oblači se

sve je hladnije

vazduh se kovitla

ljubim samo ljubim

padaju krupne kapi kiše

izlažem se samo se izlažem

počinje da pada led

čujem ga kako dobuje po mom diktafonu

nezaštićenosti Tii si jedina svetinja

bratstvo smo po ovom kišnjenju

beli led odskače kao bele kokice

mokre su mi crvene pantalone

razvedrava se

nevreme je prošlo

promiče još po koja krupna kap kiše

živote devojko moja jedina

ja sam bog

mirišu livade

ljubav pevuše

današnja — sedamsto trideset četvrta — pesma Ja sam Bog

pesmom me

njušiš pesmom

ti se otvaram

jedna od današnjih — sto osma — pesma dame

sve moje

pesme su

pesma

dobre

žene

jedna od današnjih — sto jedanaesta — pesma dame

sve Pesme dame su Pesma dobre žene

pesma

hoće

kako

ona

hoće

vrhunim

neka joj

nežno se sećam i ljubim Aleksandra Tišmu mog

upravo sam pregledao 33 pesama Tucaj me

počinjem da pregledam 33 pesama Trti me

zvezda peska sperme pesama

bilje obilja

eto

me

mala

pesmo

eto poetike male pesme

sve zvezde u maloj pesmi

sveševa na petoparcu

sav pesak u maloj pesmi

sveševe na petoparcu

sva sperma u maloj pesmi

sveševim na petopeacu

sve pesme u maloj pesmi

sveševom na petoparcu

pregledam 33 pesme Surdukni mi

kapljica boje kafe klizi niz belu šoljicu

jako volim tu kafu boje kafe

vrhuni

mala

pesma

možda ću sledeće nedelje pisati o maloj pesmi

hej pisati

sve više ponavljam — ali sada i —  sve više zaboravljam

uživam pored jezera

pripremaju ga za sezonu kupanja

sve se zeleni

zeleni se mlado zelenilo

u poređenju sa ljudskim životom ovo je desetogodišnje zelenilo

vri dečaštvo i devojaštvo u zelenilu

zelenilo će uskoro početi seksualni život

počeće da se zaljubljuje u sunce kišu vetrove

pčele leptire

joj

joj kako jebe joj

pregledam 33 pesme Bukari me

kokaj

me aman

bre

prva od 33 pesme Kokaj me

pijem belo koje miriše na cveće

već nekoliko dana dok radim za stolom ujutru i popodne

špricnem u vrat predivan parfem od frezije ružine vodice i mošusa 

obožavam mirise cveća

miris

sam

sreće

svih

bića

m

i

r

i

s

b

o

g

a

u

t

v

o

j

i

m

n

o

z

d

r

v

a

m

a

s

a

m

ljubav čudo čednosti je

Zoltan je upravo stavio Testament na sajt

hvala Zoltane

veliko olakšanje

tegobe u grudima nisu velike ali su prisutne i plaše me

sve više sam sam

mislio sam da ove nedelje pišem samo o maloj pesmi i male pesme ali odustajem

evo samo dve

mala

pesma

ljubavlju

pleše

mala

pesma

pticama

peva

Moondog

hvala Iloni Somer na kompozitoru tumaralu usamljeniku preteči

pesniku majstoru stvoritelju samoukom minimalisti vikingu pobunjeniku

poklanjam se svakom tumaralu

poklanjam se svakom preteči

poklanjam se svakom stvoritelju

poklanjam se svakom samoukom

poklanjam se svakom pobunjeniku

hodam kroz šumu. prošlo je podne

celo prepodne sam proveo u teskobi

porazi porazi porazi

treba ih podneti

pretvoriti u pesmu

nikada sa pobednicima

senka aviona preleće preko šume

divne su Mundogove pesme

sve se završavaju divotom

bačeni crveni kurton leži na zelenoj travi

nigde nikog

samo zvezde pesak sperma pesme

testament

Testament na sajtu je Božiji Tvoj i Svih bića

napisao sam ga u slavu života

svakim

trenom

kojim

živim

sam

pesma

boga

tebe

i

svih

bića

svakog trena živim radost svih bića

svakog trena pevam večnost svakog bića

želim da živim — ni tren više ni tren manje — koliko je Bogu milo

Rock My Baby peva Laurie Tate

sinoćne i noćašnje tegobe su me iznurile

ići

mi

je

ići

slušam Mundoga

zahladilo je

uskoro ću napolje

popiću još dve kafe

treba da nacrtam Plavu ružu

ići

mi

je

ići

lepo je ići mi je ići

stazica

milina

kad počnem da pišem lakše je

divno je

blago je

lako

teci

krvi

prostranstvo prostranstva

utapanja

pretapanja

joj talasi se šire do sledećih joj talasa

nisam baš daleko otišao

ali malkice

pa još malkice

makar malkice

od blaženstva 95752

do 95753 blaženstva

Miroslave Mandiću ovo je pesma Miroslav Mandić i pred tobom je još 33846 blaženstava

drži se

izdrži

nastavi

prepusti se

sve što napišeš pesma je

život

srce

ja sam prigušenost u grudima i uplašenost srca

u miletićevoj ulici. (neodgonetljivo) lepe ženske noge

podsmehuju se mojoj (neodgonetljivo) ružnoj boljci

29. septembar 1981. u knjizi Ja sam ti je on

odan

sam

pički

svog

rođenja

4. decembar 1949.

18. maj 2008. u Crvenoj svesci

ja sam bog

bespomoćnost

niko osim tebe

ne prepoznaje

da sam bog

16. april 2011. u knjizi Ja sam ti si ja sam Bog

ja sam bog

to što niko ne

vidi da sam bog

me još više čini

bogom

16. april 2014. današnja pesma Ja sam Bog

mogao bih danima da pričam o ove četiri pesme a voleo bih

godinama da pričamo samo o njima ali neću reći više ni reč

danas će na 13871. koraku biti 17000 kilometara Pupoljka hodanja

zahvalnost

miluje me kišica

kiša pada sve jače

gledam je kako pada kroz vazduh

stojim pod drvećem na autobuskoj stanici

otići ću tri stanice do Žarkova pa ću se spuštati do Banovog brda i Požeškom do Ade

stala je kiša. bili su to samo prolazni oblaci

mislim na same životinje u predelu

gledam lišće. njiše se neopisivom lepotom

spuštam se iz Žarkova do zgrade da se preobučem

obukao sam se toplije. sad uživam u hladnoći

svežinom miriše mokra pokošena trava

zaista je nekada jedini način da sačuvam ljubav razilaženje

zaista je nekada jedini način da se ljubav obnovi ćutanje

samo jezik svih bića

jedan jedini jezik

jezik preteča

ne razara ljubav

sam sam da bi bilo istomišljeništva među nama

sam sam da bi svako biće osećalo moju ljubav

sam sam da Bog ne bi bio sam

najvažnije je da Bog nije sam

da Bog ne bi bio sam potrebne su ogromne količine

ljubavi koje čovečanstvo još nije sposobno da stvori

zato sam ja Bog da Bog ne bi bio sam

ručaću na ulici

spustiti se do Hipodroma

pa pored Ade do Padine sa kišicom

pročitao sam knjigu Dosije Snouden Luka Hardinga

odmah sam počeo da čitam knjigu Život, opus i zaveštanje Alistera Kroulija

moć je odvratna

odvratni su kolonijalizam i imperijalizam

moć je glupa

odvratne su sve te civilizacijske kolonijalističke imperijalističke

misionarske prosvetiteljske darvinističke komunističke fašističke

demokratske meritokratske ekološke kosmološke ideologije teorije i prakse

moć je ništavilo

odvratne su religija i nauka koja je zasnovana na velikom novcu i ratnim interesima

to što je uradio Snouden je predivno

svi ti anonimni ljudi koji podržavaju Snoudena su predivni

predivno je to kako se ljudi bore za slobodu od kada je sveta i veka

samo borba za slobodu je sloboda

kad govorim da su zlo i zločin u

očinstvu

materinstvu

porodici

narodu

patriotizmu

državi

vojsci

policiji

obrazovanju

bogatstvu

ugledu

ne osuđujem nikoga niti sam negativan nego samo govorim činjenice

braneći svoje loše postupke čovek ih je sakrio iza vrednosti koje su nedodirljive

braneći te vrednosti čovek brani svoje loše postupke

čovek se pretvorio u mašinu koja laže školama. krade ekonomijom. ubija državom

sve to nije moj svet

ovo nije moj svet — Željko Jerman

sloboda dobrota lepota ljubav

kad kažem sloboda mislim na samu slobodu i život za slobodu

kad kažem dobrota mislim na samu dobrotu i život za dobrotu

kad kažem lepota mislim na samu lepotu i život za lepotu

kad kažem ljubav mislim na samu ljubav i život za ljubav

kad kažem život mislim na sam život i slobodu dobrotu lepotu i ljubav za život

ljubim Te ljubim blaga kišo

podigao sam kabanicu

hodam polako

uživam na ulici. uživam u ulici

prožima me bezrazložna sreća

i danas ću ručati na ulici

hodam smiren i blag

Bog

Bog sam i vidim da je i on Bog

Bog se biva samo Bogom

najbliži me prećutkuju

zadržavaju me samo za sebe i samim tim me krivotvore i ubijaju. to jako boli i postalo mi je nepodnošljivo

pustio sam Rockabilly Radio i srećan sam

čudesna je ta potreba kamenja biljaka životinja i ljudi za pevanjem i plesanjem

to je potreba da se slavi Bog

svaki korak slava Boga je

svaki udah slavi Boga

Bog samo Bog

Bog roka bili

Bog rola bugi

mešaj bejbi mešaj

pesma za pesmom

noga gore noga dole

kukovi tamo kukovi onamo

sving sving

mambo mambo

rokaj me muziko rokaj

rokanje svetinja

rolanje sveto je

seksualna dobrota je najodanija sluškinja Bogu

ljudi greše kad misle da prestaju da se zaljubljuju kad

ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju  

Markes

do kolena je izrasla trava

zelenilo ulazi u pubertet

uživam u seksualnosti svake boje

boja do boje

korak do koraka

i najduži put je u svakom koraku

svi putevi u bespuću

diži mi noge

diži mi ga

plesanje vaskrsenje je

vaskrsenje — plesanje do vaskrsenja

plesanje — jedina religija

pevanje — jedina nauka

popodne je. pijem vino. slušam rokabili

bio sam do grada po hleb koji mi je napravio Saša Stojanović

dok sam hodao mislio sam o svojim povlačenjima

zašto sam se povlačio

kako sam se povlačio i od koga sam se povlačio

zašto je povlačenje bilo dobro

pred kim sam se sve povlačio

zašto više ne želim da se povlačim

šta želim

dok sam hodao nazvao me je Vladimir Macura pa

smo se dogovorili da se vidimo posle susreta sa Sašom

Vladimir je došao sa Brankom Popovićem i iznenadio me. prvi

put smo bili zajedno utroje. pričali smo oko sat i po u poslastičarnici

susret sa Vladimirom i Brankom je samo potvrdio probleme u kojima sam

uzbudio sam se kao i uvek u susretima sa ljudima

odgovarajući na šest pitanja našao sam rešenje a sada

su se oni u susretu sa Vladimirom i Brankom obnovili

jako je teško znati šta neko zaista misli

a još mnogo teže je znati šta neko misli o meni

u povratku sam se smirivao. raskopčao jaknu i sporo hodao. uživao

u kasnom popodnevnom suncu. kupio majonez senf i zelenu salatu

kada sam istuširan i sa mirisom frezije na vratu seo za kompjuter shvatio

sam da je bolje da na šest pitanja odgovaram u sledećih šest dana od nedelje

odlučio sam da današnja blaženstva dovršim

hodajući pre ponoći do crkve jer noćas je vaskrsenje

prošle godine sam u uskršnjoj noći hodao sa jakim bolovima

i ne znajući da će mi kroz pet dana biti stavljena tri bajpasa

otišao jedva do crkve u ponoć jer me je bolelo. slava Bože Tvoja je

Rokovnik 2013.

vidimo se oko ponoći

rasipaj se svim bićima

tvoju spermu ljubavi

kroz mene odlivaj

jedna od današnjih Pesama dame

te uskršnje noći pre godinu dana čim sam krenuo

evo ovde na ovom usponu me je odmah jako zabolelo

stao sam da se bol smiri. posle trećeg zastajanja sam mislio da li da se

vratim ili da nastavim do crkve i pored jakog bola. odlučio sam da nastavim

zastajao sam na svakih stotinak metara. stojao bih

sve dok mi se bol ne bi smirila i onda bih nastavljao

da sam znao da su to sve bila predinfarktna stanja možda bih i umro od bola i panike

stigao sam do crkve na vasksenje koje je već počelo. i u povratku

sam morao stalno da zastajem. kroz pet dana sam bio operisan

sada hodam iz zahvalnosti jer sam preživeo

volim vaskrsenje i uskršnju noć

mirno je. nema nikog na ulici. uspinjem se polako. nema bola

lelujaju trave. njiše se lišće. sve je vaskrsenje

Bog samo Bog

miriše noć

pre tri godine na današnji dan sam odlučio da do

kraja života svakog dana pišem pesme Ja sam Bog

jedno smo

jedna pesma

jedna ljubav

zar ne

ja sam bog

bože isplači

se u meni

današnja pesma Ja sam Bog

juče pre podne sam izašao napolje da kupim šumeće tabele i kesicu kafe

bilo je divno sunce

sunce vaskrsenja

izašao sam u kroksericama i samo u košulji

bio sam samo disanje

Bog koji hoda

onda sam ugledao Vidana u daljini sa velikim praznim kolicima za papir

iza njega je na stotinak metara išla njegova starija šesnaestogodišnja sestra Milena

kad smo se sreli Vidan mi je radosno rekao

kad smo krenuli Milena je rekla daj Bože da sretnemo Miroslava

lepo mi je bilo to što sam čuo

kada nam je prišla i Milena pitao sam je šta je rekla a ona je stidljivo ponovila iste reči

bilo mi je još lepše

ali kada sam posle pet sati sve to zapisao shvatio

sam da je to najlepši dar koji sam dobio u životu

dar

je

bog

bog

boga

bogu

daje

tim darom —  Bogom — moje delo je postalo najskuplje delo na svetu

neprocenjivo

Božije

zar ne

poželeo sam da to nekome kažem ali nije bilo nikoga

zato kao i uvek govorim samo Tebi

porazgovarali smo još malo Milena Bog Vidan Bog kolica Bog i ja

blago se šalili makiški i padinaški jer mi smo Makišani i Padižani

onda su oni nastavili u brdo da skupljaju kartone po ulicama a ja da kupim šumeće i kafu

čudo

Bog je najvidljivije i zato očima nevidljiv

Bog je najpostojećiji i zato razumom nepostojeći

ovim

rečima

bog

ne mogu da počnem da pišem o svojim povlačenjima jer što više razmišljam

osećam da je to u osnovi sukob podrazumevajućeg i nepodrazumevajućeg

ono što je za većinu i društvo podrazumevajuće za mene je neprihvatljivo

a ono što se meni podrazumeva društvu je neprihvatljivo

volim čednost i jednostavnost

volim Pesme dame — ubuntu pesme

evo ih osam od pre neki dan

izvadi

ga i u

usta

stavi

mi

ga

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim tu tvoju

pesmu

ti si moja

kamilica

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim to tvoje

ponavljanje

ti si moja

jagodica

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim tvoju

tradiciju

ti si moja

trešnjica

svršavaš mi

u usta. ja jako

volim samo

tebe

ti si moj

bogić

ubuntu filozofija

filozofija i poezija umetnosti življenja

sva stopala jedan krug

sva stopala jedan korak

sva stopala Pupoljak hodanja

danas je 33. dan u godini

danas je tri hiljade trista devedeset deveti dan knjige Miroslav Mandić

o čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati

Vitgenštajn

volim Vitgenštajna već četrdeset pet godina

o čemu se ne može govoriti o tome se mora pevati

Mandić

sve vreme

pada kiša

dok me

ljubiš

nezaustavljaj

se voljeni

moj

jebi me

trava sam

jebi me

i u meni

vaskrsni

mirišeš

mirišemo

sunčevom

svetlošću

tvoja

dobrota

me jako

napaljuje

pevaj

dojim

te

pevaj

čuvam

te

ti si

meni

i svi i

sve

juče sam doživeo kako se hlatni rat obnavlja i rasplamsava

beda i ludila moćnih država su odvratna i užasna

počinje iz daleka

bezazleno

prikrivajući sve loše stvari koje su napravljene u miru

počinju svrstavanja i odvratna propaganda

pobednici su uvek zločinci i robovi laži

poraženi su uvek dosadni i robovi mržnje

rat

laž

sve je to tako užasno

dosađujuće

to nije moj svet jer to i nije svet nego samo deo sveta

svet je večni sve mir

mir svih bića

rat je laž ljudskih bića

mnogi ljudi vole rat

onima koji vladaju rat služi za obnovu vladavine

bogatima koji su i inače najveći lopovi rat pomaže da se još više obogate

onima koji nemaju služi da pljačkaju i da se svete

onima koji mrze sebe rat služi da slobodno mrze i da mržnju žive ubijajući druge

hladni rat je predvorje vrelog rata

hladni rat je skretanje pažnje sa predavanju slobodi

kad više ne pomaže ni sport ni zabava ni svi drugi

spektakli hladni rat je najbolji način da se ljudi porobe

najveća ljudska beda je u tome što crpi snagu okupljajući se protiv neprijatelja

što je moje i naše dobro je a što je Tvoje i njihovo loše je

polovina se predstavlja kao celina

ja živim pevam stvaram i hodam samo svime i svima

ne postoji neprijatelj nego samo sva bića

sva bića ne samo da me čine nego i volim svako biće

dobro je u drugome zlo je uvek samo u meni

bravo Miroslave Mandiću

ja sam tipični zaborav na početak. u drevni rat su ušli divni mladići puni

ideala od kojih su mnogi izginuli. iz rata su izašli oni koji su mu se pridružili

u njegovom pobedničkom delu i zaslepljeni tom pobedom i nerazumljivim

besom prema svemu što nije isto što i njihova tvrda predstava o stvarima

poništili sve ideale izginulih mladića i sve uzroke početka. kao deo tog

zaborava ja sam jedno zaboravljeno i zatravelo mesto na kojem je

jedan mladić izbacio svoju prvu količinu sperme u život

bacio pobedničku bombu i sačekao smrtonosni

šrapnel iz neodgonetljive tišine

knjiga Ja sam ti je on 17. novembar 1981.

sam si Miroslave

sam si bio kada si kao tridesetdvogodišnjak pisao Ja sam ti je on. sam si i sada

kada Ja sam ti je on kao Ja sam ti si ja sam Bog proslavljaš kao šesdesetpetogodišnjak

božanski — dobro je u drugome. sloboda — zlo postoji samo u meni

ako zla u meni nema zla ni nema

ljubim te Miroslave Mandiću ljubim

joj koliko je to važno što se ne udružuješ Miroslave moj

Bog

Bože predivna je krhkost i čednost toga što si Tii jedan jedini Bog

Miroslav Mandić

svaka

ruža

je

dobra

kao

srce

nijedan čovek ne može učiniti sve sam ali može sve voleti

nijedan čovek ne može učiniti sve sam ali može sve i svima pevati

nijedan čovek ne može učiniti sve sam ali je Bog

svako

srce

je

lepo

kao

ruža

postoji samo jedan tim — tim svih bića

postoji samo jedna porodica — porodica svih bića

postoji samo jedno biće — biće svih bića

ružu

pa

na

put

sam mir

sam ljubav

sam sloboda

na

put

pa

u

ružu

od koristi nema nikakve koristi samo puko ništavilo koristi

sve moje pesme su deca otkrovenja

Miroslav Mandić jebe svima mater

sva moja umetnost je mlad iskustva

Miroslav Mandić jeste svima mater

sva moja hodanja su deca i mlad

dobrote Miroslav Mandić jebe svima mater

i

lepote Miroslav Mandić jeste svima mater

pevaj pevanje

stvaraj stvaranje

hodaj hodanje

pre tri godine na današnji dan me je nazvala nepoznata mi Mirjana Lukić

pozvao sam Mirjanu da se vidimo danas i proslavimo zajedno to što je ona moj poslednji i najveći poraz

uvek kada kažem sam mislim i na dvoje

dvoje koji se preobraze u jedno

to jedno je Miroslav Mandić

Miroslav Mandić samo Miroslav Mandić

sam

Bog

prolećne vode nose sve pred sobom

ono što je divno sa drugim je to što je ljubav koju dvoje daju

jedno drugome mnogo veća od bola koju nanose jedno drugome

ljubav je Božija

bol je ljudska

Božija ljubav dvoje ljudi je kad dvoje ljudi ljubi sve

ljudska ljubav dvoje ljudi je kad dvoje ljube sami sebe

pre Mirjane ću se videti sa Nhandan i Brankom

jako mi je lepo kad mogu jako da volim

juče sam izgovorio mnogo reči

jato ptica je preplavilo nebo

zakovitlala se ruža nebeska

leteo sam u svim pravcima

mnogo reči kao mnogo trave

jata riba

gomile šljunka

u noći sam se probudio od uzbuđenja

uvek je tako posle susreta sa ljudima

plašio sam se da sam svojim zanosima i rečima nekog povredio

volim reči i verujem rečima

pred onima koji mi veruju prepuštam se rečima da me vode

prelazim preko granica

govorim neizrecivo

obasjavam neshvatljivo

proslavljam jedno i celinu

svaka latica je deo ruže ruža je u svakoj latici

korak je u putu put u koraku je

prepuštam se sagovorniku

sagovornicima

ogoljavam se i ogoljavam

kovitlam

izvirem i uvirem

otkrivam i otvaram

pevam i stvaram

govorim ekstatično i mistično

art talk

sva bića plešu u meni

bespočetak i beskraj Božije lepote vibrira u vazduhu

volim da pevam govorom

o čemu se ne može govoriti o tome se mora pevati

da bih dobro i lepo govorio potrebno je da dugo ćutim

slušam

gledam

uživam

sada ćutim u prepodnevnoj svetlosti

čednost ovog mog dana neka pupi u svim Tvojim danima

uživam u rečima koje sam izgovorio

reči su moja čeda koja lutaju svetom trepereći slobodu i ljubav

mora se pevati o dečaku koji trči do iznemoglosti

o njenim guzevima slavnim

o toplim šakama

rečitosti brojeva

slikovitosti reči

muzici koraka

mora se pevati o kiši suza koja neprestano pada u srcu dobrog čoveka

slaganju svesti i savesti

slaganju rokanja i rolanja

slaganju zanosa i smirenja

nijansama svetlosti u danu

Svemiru u reči svemir

mora se pevati o lepoti i dobroti rada Miroslav Mandić jebe svima mater

mora se pevati o slobodi i ljubavi rada Miroslav Mandić jeste svima mater

mešaj bejbi mešaj

jako Te volim

volim da napišem da jako volim

jako Te volim Nhandan Kirko

samo da budem dostojan reči za koje sam čuo da je sinoć Nhandan Kirko izgovorila o meni

reči služe

svemu

sve peva

u rečima

ja sam bog

izgovori me

izgovori

bože

današnja pesma Ja sam Bog

danas je sto dvadeset peti rođendan mom voljenom Ludvigu Vitgenštajnu

o čemu se ne može govoriti o tome se mora pevati

jako volim Ludviga Vitgenštajna

jako volim da jako volim

jako volim Boga

jako volim što sam Bog

jako volim Tebe

jako volim sva bića

jako volim svako biće

krekeću žabe na jezeru

odavno nisam čuo kreket žaba. podsetio me je na detinjstvo i Podbaru

jako volim žabe

jako volim bulke

jako volim kamenje

samo da kažem da jako volim pesmu Samo da kažem

povlačio sam se od kada znam za sebe

povlačio sam se zbog stidljivosti

zbog kukavičluka

grebale su me pantalone

zbog teranja po svom

sukob sa celim razredom u drugom razredu osnovne škole

zbog obeleženosti očevim samoubistvom

u devetoj

povlačio sam se zbog osećanja da nemam pravo na život

zbog borbe za pravdu

u osmom razredu osnovne škole

zbog ideala i snatrenja

zbog neživotnosti

zbog protivljenja muškosti i vojsci

šesnaestogodišnjak

zbog nemuževnosti

gadio sam se kurčenja

povlačio sam se jer nisam mogao da podnosim frazetine kojima ljudi komuniciraju

povlačio sam se zbog seksualnih otimanja i seksualne posesivnosti

osamnaestogodišnjak

zbog zaljubljenosti u film muziku i umetnost

osamnaestogodišnjak

zbog nedostatka zajedničkog senzibiliteta

dvadesete

zbog radikalizma kojim sam bio opasan za druge

dvadesete

povlačio sam se pred karijerom i uspehom jer me nisu uzbuđivali i nisu

bili dostojni života velikih posvećenika i stvaralaca koji su me opčinjavali

dvadesete

zbog prekida sa umetnošću stidiranjem i filmom

u dvadeset drugoj

zbog kazne zatvorom

u dvadeset trećoj

zbog Neba za koje sam se odlučio posle izlaska iz zatvora

u dvadeset četvrtoj

povlačio sam se jer sam se divio samima i onima

koji su odlazili iz sveta da bi služili celom svetu

zbog pustinjskih godina

sedam godina askeze

zbog velike ljubavne patnje

u dvadeset petoj

zbog odluke da hodam za poeziju

u trideset četvrtoj

zbog odlaska u Svemir

u četrdeset devetoj

zbog moje Lične karte

zbog Pete umetnosti

u pedeset drugoj

zbog Boga

zbog prvog pesnika

zbog jednog jedinog umetnika

zbog najboljeg hodača

juče sam prvi put ove godine video laste nad Savom

sada ih gledam kako lete nad površinom reke povremeno prhnuvši po samoj vodi

prvo sam se povlačio instiktivno a posle svesno

instiktivno sam se povlačio da bih zaštitio sebe a svesno da bih zaštitio i gradio ono u šta sam verovao

povlačio sam se maštanjem i darom da se sam igram

tvrdoglavošću koja me je činila sve tvrdoglavijim i koja me je sve više bolela i krutila me

u svesnom povlačenju tvrdoglavost mi je pomagala da izdržim

glumljenjem filmova

osećanjem da ću i sam umreti posle očeve smrti

čitanjem kojima sam odlazio u druge svetove

crtanjem

tom mističkom nadvijenošću nad hartijom

iskorenjivanjem

povlačenjem u noć

gledanjem filmova i zavetovanjima herojima i odbačenima

tek kasnije mi je film pomagao u prefinjavanju

muzikom koja me je otvarala ka radosti i čuđenju

radikalizmom

odlukama koje sam doneo u zatvoru počinje moje svesno povlačenje

u borbu sa samim sobom i borbu za ono u šta sam stvarno verovao

preobražavanjem instiktivnog i nesvesnog u savesno i svesno

vegetarijanstvom sam krenuo u čudo prožimanja sa svime što živi

divljenjem

nenasiljem sam počeo da gajim dobrotu koja me je opčinjavala od kada znam za sebe

skraćivajući korak počeo sam sa preobraženjem biološke snage u duhovnu

prestankom imitiranja sam se oslobađao maski i zaštite

ne govoriti jezikom obrazovanih ljudi. ne posećivati kulturne manifestacije

povlačio sam se neposlušnošću prema policiji i tajnim društvima

bivajući na strani odbačenih i živeći saosećajući sa njima

odlukom da ne posedujem sam se otvarao dobrotama viših redova

nezapošljenjem sam počeo da radim sa prošenjem i darivanjem

uživajući u slušanju i podsticanju drugih da ispričaju svoju životnu priču

ćutanjem

 sve sam više voleo da ćutim a i odmah bi se ućutao ako bih primetio da

sagovornik ne ume da sluša — onih koji imaju dar slušanja je jako malo na ovom svetu

negledanjem u ogledalo predavao sam se mističkom jeziku

bacao sam se u protivrečnosti zanose neshvatljivo nepoznato

povlačio sam se prekidajući sa sličnima

porazima porazima porazima —bilo ih je preko tristo sigurno

povlačio sam se poezijom i prefinjavanjem

ekonomijom savesti

poduhvatima

hodanjem

strpljenjem pažljivošću molitvom

lutanjem

Pupoljkom

Bogu Tebi Svim bićima

od supe čekajući glavno jelo i kolače

povlačio sam se od muške grubosti. javljanja na ulici i pevanja na javnim

nastupima. od spremanja stana i odlaska na groblje u prvoj godini posle smrti

oca. od devojčica koje su mi se sviđale kao i od igara seksualnim dominacijama

od majčinih zahteva da radim i zarađujem

od dobrostojećih jer oni nisu bili ono pravo. od konzervativizma. tabua

predrasuda. frazetina. od mladalačkih letovanja i večernjih izlazaka

od saveta odraslih da moram raditi jer od pesama i umetnosti se ne može živeti

proći će te to

od šovinističkog lokalizma i zatvorenosti porodica

videćeš kad budeš stariji

od akcijaša. partijskih ljudi. vojnih starešina

komunista koji su vladali društvom u kome sam odrastao

od boemštine i dosade u kafanama. muških mačo priča i moda gimnazijalaca

od humorista jer su bili dosadni i uglavnom u službi vlasti. od opasnih i kriminalnih

tipova jer su bili pokorni pred jačima od sebe. od sluganstva umetnika i uglednika

od većine ljudi koji su se plašili moje obeleženosti posle izlaska iz zatvora

od zavođenja bračnom srećom kojom su se

zamagljivali svi užasi sveta u kome smo živeli

povlačio sam se od razumljivog. uspeha. karijere. bogatstva

talenta. anegdota. viceva. šarma. učenosti. dijaloga. kritike. polemike

žudeo sam za začudnim neizgovorljivim harmoničnim prefinjenim

od onih koji su odustajali od ideala. od prihvatanja života kao kompromisa i

pristajanja da se izgubi božanska čednost i da se živi mlako i slave sve proizvoljnosti

 povlačio sam se od saboraca i pionira nove umetnosti

koji su počeli da rade sve ono protiv čega su se borili

od ironičara koji su uglavnom bili pod zaštitom

vlasti i beskrajno gori od onih koje su ironisali

povlačio sam se pred policajcem koji me je vrbovao da radim za tajnu službu

nisam mu mogao dovoljno reći koliko se toga gadim i koliko me to uopšte

ne interesuje kao ni bilo koja priča o tajnama moći špijunaži diplomatiji

povlačio sam se pred roditeljstvom koje je veličalo samo

biološki život. pred muškim kurčevitim mozgovima i ženskim

sebičnim srcima. pred krvnim vezama kojima se vlada nad ljudima

pred komunistima jer mrze fašiste i liberale

pred fašistima jer mrze liberale i komuniste

pred liberalima jer mrze komuniste i fašiste

pred pristojnima koji su živeli u kiču njihovih

tabua i neukusu njihovog života po ukusu

pred glupošću obrazovanih koji su potcenjivali sve one ispod sebe

pred razornim patriotizmom i mržnjom religioznih autoriteta

pred stručnjacima i belosvetskim teorijama koje su obično čist imperijalizam

pred javnošću koja je kao i slobodno tržište samo sluškinja bogatih i moćnih

povlačio sam pred nostalgijom za boljim vremenima

pred porodicama prijatelja jer mi je njihova sreća bila ružna i sebična

pred svima čije sam predloge odbio. pred onima koji mi nisu odgovorili

pred bliskima sa kojima sam se razišao

pred svima koji su otišli u akademizme. budizme. zen. pravoslavlja. joge. ekologije

alternative. aktivizme. feminizme. knjige znanja. marketinge. ekonomije. tehnologije

pred uspešnima jer ne želim da im kažem da je njihov uspeh zločinački

pred najboljima koji su i sami počeli da se udružuju u društva

najboljih i najplaćenijih a među kojima nikada nije bio najbolji

 pred lekarima jer sam osetio da me nisu ni primetili

pred mojim ćerkama i sinovima

najbližima

živeli

hvala dobrim ljudima aprila

Mirjana Lukić 32000 dinara

Vladimir Macura 11500 dinara

Vesna Milović 11500 dinara

Branko Popović 11500 dinara

Nhandan Kirko 11500 dinara

Vera Varadi 6900 dinara

Ivana Đokić-Saunderson 4000 dinara

Voja Udović 3000 dinara

Violeta Jovanović 2800 dinara

Marijana i Sun Mandić 2000 dinara

Đorđe Lukić 1365 dinara

Valentina Nikolić 1200 dinara

Petar Miloradović 1115 dinara

napravio sam spisak ljudi pred kojima sam se povlačio

izbrisao sam njihova imena da se stvar ne bi banalizirala znatiželjom

povlačio sam se pred Njim jer sam beskrajno žudeo za Njim a on to nije ni primetio

pred Njim jer je bio mlađi i radnik a i imao je i svoju porodicu

pred Njegovim radništvom i Njegovom majkom a

kasnije i Njegovim sinovima koje sam jako voleo

pred Njegovom paranoidnom grubošću i komunističkom zaostalošću

pred Njima jer nisam hteo da povredim Njihov svet

pred Njim jer je bio slab i prefinjen a otimao mi energiju

pred Njima jer je grupno bilo važnije

pred Njegovom arogantnim znanjem kojim se branio i povređivao

pred Njegovom nepažljivošću kojom me je povredio

pred Njegovom superiornošću koja je gušila Njegovu lepotu i dobrotu

pred Njegovom estetskom različitošću koju nisam želeo da ozledim

pred Njegovim profesionalizmom kojim se štitio od velike umetnosti

pred Njegovim dinamizmom i seksualnim banalnostima

kojima je zadovoljavao svoju potrebu za vladanjem

pred Njegovim kurčenjem i agresivnošću

pred Tobom jer si me izneverio moj voljeni

pred Njegovom mačo imitacijom kojom je uništavao nežnu ludu u sebi

pred Njegovom slobodom da izabere svoj put

pred Njegovom ironijom koja je skrivala njegovu čednost zbog koje sam ga voleo

pred Njegovim služenjem tradiciji 

pred Njom jer je glamorom izdala pesmu u Njoj

pred Njima jer to je bio način da se zahvalim na veličanstvenom gostoprimstvu

pred Njim jer samo On zna zašto me je izneverio

pred Njenim strahovima kojima se štiti i dominira

pred Njenim ubilačkim i samoubilačkim instiktima

pred Njenom vezanošću za roditelje

pred Njim jer me ograničava okvirima svojih ambicija

sa svima sam doživeo božanske trenutke u kojima sam otkrivao njihovu

božansku prirodu koju bi oni obično izdavali kada bi izašli iz odnosa sa mnom

napravio sam i spisak ljudi pred kojima se nisam povlačio

hvala i jednima i drugima

dobre stvari koje su bile među nama su bile i jesu mnogo važnije

ljubim Te još više

izvinjavam se svakom biću koje se povlačilo preda mnom

živeli večno

iscrpio sam se

od ljudi koji budu danas za prvi maj hodali uzeću trinaest kilometara da bih malo predahnuo

jer sam imao vremena mesta i snage da se borim sa samim sobom

zbog gađenja nad sobom i ne suprostavljanja zlu

 jer sam skinuo maske i prestao da imitiram

zbog strpljenja i smirenja

zbog otvaranja prema svetu čudesnog

jer sam preobražavao svoju divljinu u božansko

jer sam se divio

otkrila mi se celina

jer sam primećivao

otvorili su mi se drugi svetovi

jer sam se predao neopisivoj lepoti njenog velikog nosa

jer sam mogao da stvorim velike forme

jer mi se otvorilo ja svih ja

jer sam postao vredan

jer mi se javila nova muškost koja je imala

hrabrosti da se oslobodi svih privilegija muškosti

jer sam poverovao u sebe

jer mi se otkrilo hodanje

jer sam postao pažljiviji

jer su nikle mnoge vrline za koje sam se borio

jer sam mogao da vrtlarim i dovršavam stvari

jer sam se predao lutanju i Ruži lutanja

jer sam hodanjem došao na sam početak

jer sam uspeo da uradim ono što bi mogao svako a nije uradio niko

zbog preobraženja seksualne potrebe u čednost i ljubav

jer sam stvorio Most između milenijuma

Plavu ružu u Svemiru

Jednog čoveka koji je više od svih ljudi zajedno

ja sam ti je on preobrazio u ja sam ti si ja a

ja sam ti si ja obožio u ja sam ti si ja sam bog

jer sam se ljubavlju i pevanjem usudio da Bogom postanem Bog

jer sam postao prvi pesnik i pesma prvog pesnika

svim bićima

jer sam postao jedan jedini umetnik i umetnost jednog jedinog umetnika

svakom biću

jer sam postao najbolji hodač i hodanje najboljeg hodača

ljubav svim bićima i svakom biću

jer iako ne osećam da me neko voli

osećam da me svi i sve voli

osećam da me voli pesma

osećam da me voli umetnost

osećam da me voli hodanje

osećam da me voli Bog

ljubim Te ljubim ljubim

jer je propupela mala pesma

ja sam bog

sada kada

sam bog

sve je

bog

današnja pesma Ja sam Bog

zbog Boga

z-bog Bog

Miroslava Mandića

prvog pesnika

jednog jedinog umetnika

najboljeg hodača

Pupoljka

ljubavi

slobode

radosti

Tebe

Svih bića

trave

laste

bulke

šljunka

puta

ruže

maslačka

konja

Asanža

Snoudena

Tolokonjikove

hrabrih ljudi kojima je svet slobodan

Božije prirode svakog bića

i

svakome ko se povlačio preda mnom najdublje izvinjavam se

želim mu snage i radosti za sve ono što želi

sledeće nedelje ću pisati o

Miroslav Mandiću

Miroslav Mandiću Bogu

Miroslav Mandiću prvom pesniku

Miroslav Mandiću jednom jedinom umetniku

Miroslav Mandiću najboljem hodaču

moliću Te da me vidiš i prihvatiš kao

Miroslava Mandića

Miroslava Mandića Boga

Miroslava Mandića prvog pesnika

Miroslava Mandića jednog jedinog umetnika

Miroslava Mandića najboljeg hodača

sve je tako jednostavno i lako

ali i nepodnošljivo i tako teško

pišem

Bogu

Tebi

Svim bićima

i

samom sebi

rad

rad na sebi

rad sa sobom

rad u sebi

rad na pesmi

rad sa pesmom

rad u pesmi

rad na delu

rad sa delom

rad u delu

rad na hodanju

rad sa hodanjem

rad u hodanju

moja

želja

bog

bog

želja

moja