Bog Miroslav Mandić Bog

šesnaesti dan u godini

samoća

samoća priprema veliko slavlje

oslobođenje svih bića u svakom biću

bugi vugi radosti

već nekoliko dana razmišljam o uzbudljivom načinu pisanja tomasa bernharda

veoma veoma sličnom gertrudi stejn

besomučnom ponavljanju

istovetno orgazmičkom trljanju

uz sve što je mislio i želeo da kaže tomas bernhard bi

dodao naprimer rekao sam sebi, sedeći u tvrdoj fotelji

uživao je u samom pisanju

radosnom pevušenju

uživajući u strpljenju i strpljujući u uživanju

lagano da laganije ne može

u mladosti me je opčinilo ponavljanje gertrude stejn

od onda i sam ponavljam a voleo bih da ponavljam još više kao gilgameš

uživajući u strpljivom koještarenju

da uživam šakom

da šakom uživam u još nestvorenom

da pevam kao prvi pesnik svih bića

prvom pesniku svih bića nema ko da kaže da je on prvi pesnik svih bića

jednom jedinom umetniku svemira nema ko

da kaže da je on jedan jedini umetnik svemira

najboljem hodaču boga nema ko da kaže da je on najbolji hodač boga

prvi pesnik svih bića kaže sam sebi ja sam prvi pesnik svih bića

jedan jedini umetnik svemira kaže sam sebi ja sam jedan jedini umetnik svemira

najbolji hodač boga kaže sam sebi ja sam najbolji hodač boga

kada prvi pesnik svih bića kaže sam sebi ja sam

prvi pesnik svih bića on i jeste prvi pesnik svih bića

kada jedan jedini umetnik svemira kaže sam sebi ja sam jedan

jedini umetnik svemira on i jeste jedan jedini umetnik svemira

kada najbolji hodač boga kaže sam sebi ja sam

najbolji hodač boga on i jeste najbolji hodač boga

mirjana mi je donela njen led televizor sa jako

velikim ekranom da bih radio sa ekranskom slikom

da bih pevao etikom slike

da bih stvarao estetikom reči

da bih bio dobrota i lepota hodanja

dečaštvom

devojaštvom

devojačaštvom

šestnaestog dana u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

šestnaestom danu u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

sedamnaesti dan u godini

svako sam ko voli nežno oduvek i zauvek

pre neki dan sam na televiziji video jedno konjsko oko i odmah sam se rasplakao

konjsko oko sam

konj je oko

jedno oko sva ljubav

oko je konj

jedno konjsko oko ljubav u svim telima

svaki deo tela ljubi sve delove tela

svi delovi tela ljube celo telo

celo telo ljubi sva tela

sva tela ljube svaki deo bilo kojeg tela

konjsko oko kopito

konjsko oko sloboda

konjsko oko skitnica

duša u konjskom oku je oko u mojoj duši

divno mi je konj sam koji peva

moja

pesma

konj

je

moje

pesme

kukuruz

i

zob

u

konjskim

zubima

su

moj

jezik

konj

je

konjeći se pesnik sam

konjeći se umetnik sam

konjeći se hodač sam

konjeći se ljubim te kobilo moja

konjeći se odan sam ti druže moj konjski

svi smo mi samo konji svi smo mi samo plavi konji

svi smo mi konji svih trava i vrabaca svi smo

mi konji svih plavih trava i svih plavih vrabaca

prvi sam pesnik konjske književnosti

prvi sam pesnik književnosti trava

prvi sam pesnik književnosti oblutaka

prvi sam pesnik televizije

sedamnaesti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

sedamnaesti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

devetnaesti dan u godini

gospodstvo jutra

jutro bogojavljanja

gubljenje nevinosti u mojoj devetnaestoj je početak mog puta ka čednosti

u slavu svakog kurca koji prvi put ulazi u slavu svake pičku fotografiisaću i danas moj kurac

nema

pesme

bez mog

kurca

nema

umetnosti

bez mog

kurca

nema

hodanja

bez mog

kurca

svedočim

nema nikoga

i zato je samo

bog jedan

jedini

oko slika

uho muzika

nos broj

jezik reč

koža ples

hiljadu reči u jednoj slici

hiljadu slika u jednom zvuku

hiljadu zvukova u jednom mirisu

hiljadu mirisa u jednom ukusu

hiljadu ukusa u jednom dodiru

dodirni me dodirni reči božija

dodirni me bilo koja reči jer svaka reč bog je

ušima sam voleo da slušam radio. muziku. šum kiše. huk vetra

najuzbudljivije za moje uši je ljudski glas

očima sam voleo da gledam lica. crteže. slike

filmove. fotografije. sve predamnom. sve oko mene

najuzbudljivije za moje oči su lice. put. tekst. žensko telo

nosom sam najviše uživao u mirisima hrane. cveća. godišnjih doba. mirisu

zemlje. vode. vazduha. kiše. snega. pokošene trave. kože posle kupanja

najuzbudljivije za moj nos je miris ruže

jezikom sam najviše uživao u ukusima pića. hrane. rečima. poljubcima

najuzbuljivije za moj jezik je drugi jezik

kožom sam najviše uživao u teglenjima. ježenjima

milovanjima. dodirima. kupanjima. plesanju. hodanju

najuzbudljivije za moju kožu je dodir. jebanje. bosonogost

sva čula su me otvarala bezčulnoj duši

bezčulna duša me je otvarala bezduševnom duhu

eto i ovaj veliki televizor se za mene preobrazio u televiziju

viziju prve. jedne jedine. najbolje slike

misteriju svetlosti

misteriju dobrote u svemu što vidim čujem mirišem okusim dodirnem

bez mog

pevanja

nema ni

kurca

bez moje

umetnosti

nema ni

pičke

bez mog

hodanja

nema ni

jebanja

devetnaestog dana u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

devetnaestom danu u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeseti dan u godini

zahvalan sam ljubavnim patnjama koje su me otvorile ljubavi samoj

zahvalan sam svima koji su me odbili jer sam nastavio dalje u nepoznato

zahvalan sam svakom ko je podneo moje

povređivanje jer me je svojim trpljenjem prefinio

zahvalan sam svim porazima jer su me vodili jednom jedinom uspehu — bogu

zahvalan sam svakom vrapčiću što postoji

zahvalan sam svakoj vlati trave na travi

letim glistama

zmijama cvetam

kamenjem plešem

žitom pevam

tigrovima se molim

vukovima se ispovedam

lastama gnjuram i ne štedim se

drvećem propovedam u predvečerjima

crvendaćem žuborim u praskozorjima

zemljom se osmehujem

vodom plamtim

vazduhom sanjam

svetlošću milujem

konjima se molim

magarcima meditiram

jabukama brinem o svemiru

grožđem dojim sva bića

krompirom slavim obilje

cveklom hodam u znoju podviga svakog bića

trskama venčavam usput oduvek i zauvek

ružom se preobražavam

putem vaskrsavam

ja sam ti si ja sam bog

bog bogom bogu bog

dvadeseti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeseti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset prvi dan u godini

svakog dana iznova

ni iz čega

ni iz čega sve

iz jetre sreća

iz peta strpljenje

iz kukova kruženje

iz pičke sloboda

iz kurca žena

tako govorim da bi sve pevalo

tako govorim da bi svako ljubio

tako govorim da bi svako ljubljen bio

teče dunav

dunavom tečem

miriše okean

okeanom mirišem

priljubljuje se atmosfera dana

atmosferom dana se priljubljujem

gusta magla

ludilo umetnosti u dvadeset prvoj me je spasila od života ljudi i samoubistva

život je postao umetnost

umetnost je postala pevanje

pevanje bog

otvaranje

otvorenost vaskrsavanjem u svakom biću

svako biće je u meni

ja sam u svakom biću

ja sam sva bića

ruža

sve

mira

put

pesnika

umetnika

hodača

prvi

jedan

jedini

najbolji

stranac

sam

dvadeset prvog dana u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset prvom danu u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset drugi dan u godini

nisam hrabar ali sam nekoliko puta doneo neke

hrabre odluke što me je načinilo hrabrim čovekom

u dvadeset drugoj godini ih je bilo četiri

hrabrost je samo bivanje

hrabrost je biti sam sa svima

hrabrost je biti pažljiv

hrabrost je biti nevažan

hrabrost je ljubiti i samo ljubiti

evo

kafe hrabrosti za 2012. bile su plave

kafe hrabrosti za 2013. bile su zelene

kafe hrabrosti za 2014. bile su žute

kafe hrabrosti za 2016. biće crvene

kafe hrabrosti za 2015. su narandžaste

80 kafa hrabrosti je umetnički rad za jedan bolji i hrabriji svet svih bića

čine ga

ime kafa hrobrosti

80 crteža šoljice kafe na naslovnoj strani bele koverte

fotografija svih 80 crteža šoljica na sajtu miroslav mandić.name

broj kafe hrabrosti na poleđini koverte

miroslav mandić potpis

200 dinara za kafu

800 dinara za investicije

i

tvoja hrabra odluka

200 dinara za kafu — koju dok je piješ doneseš neku hrabru odluku koja

će ti prijati i promeniti ti život. odluku kojom ćeš se osećati dostojanstvenije

200 dinara u prvoj koverti — investicija u vrtlarenje sebe

200 dinara u drugoj koverti — investicija za darivanje nekome

200 dinara u trećoj koverti — investicija u posao koji voliš 

200 dinara u četvrtoj koverti — investicija u rad sa novcem

ako bi svakog dana ostavljala-ostavljao samo po

deset dinara u svaku od četiri koverata na kraju godine bi to

bilo 14600 dinara ili oko 120 evra a da ni ne znaš kako se sakupilo

kafe hrabrosti svedoče o dobrim delima

kafe hrabrosti tvrde da sve zavisi samo od tebe

kafe hrabrosti urliču da ljubav je življa nego ikada

kafe hrabrosti — skromnost tela srca nam spaja

kafe hrabrosti — darežljivost srca um nam spaja

kafe hrabrosti — smirenost uma tela nam spaja

kafe hrabrosti novac u svakom koraku

kafe hrabrosti novac u svakom udahu i izdahu

kafe hrabrosti novac u svakom osmehu

kafa hrabrosti je kičma tvoje odluke

kafa hrabrosti je savest umesto saveta

kafa hrabrosti je baš ono što želim da ti kažem o leptirima

idem da ih poređam na pod i fotografišem zajedno pre nego što odlete nepoznatima

dvadeset drugi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset drugi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset treći dan u godini

idem da hodam a posle ću piti vina predavati se muzici i blaženstvima

hajdemo konju moj

rekao sam sebi čim sam izašao na svež vazduh

u dvadeset trećoj sam zatvoren zbog teksta pesma o filmu

zahvalan zam zatvoru jer me je oslobodio važnosti

zahvalan sam kazni jer je zacvrkutala slobodom u mom srcu

upravo sam se u zatvoru poželeo muzike povrća i hodanja

hodam

fotografišem moje lice kao lice hodanja

već nekoliko meseci se smejem dok fotografišem lice

što se jače smejem brže se zaplačem

tanana je linija između smeha i plača

smeh i plač su jedno kao što je sve jedno

trešti muzika. pleše vino. pevaju blaženstva

delim sreću svima

svako zna šta je to mineral a malo ko zna ko je mineral

svako zna šta je to biljka a malo ko zna ko je biljka

svako zna šta je to životinja a malo ko zna ko je životinja

svako zna šta je to čovek a retki znaju ko je čovek

svako zna šta je to svemir a samo dvoje-troje znaju ko je svemir

svako zna šta je to bog a samo jedan zna ko je bog

nije mi do znanja do bivanja mi je

bivaj me bivaj ljubljenje

ljubljenja

ljubi me ljubi pevanje

pevanja

pevaj me pevaj bože

sve ono zbog čega su se nekada slobodni bunili

protiv religije sada se nalazi u obrazovanju i nauci i zato se

slobodni sada suprodstavljaju jednoumlju nauke i gluposti obrazovanja

atomska bomba i svo ostalo tehnološko oružje su proizvodi zloupotrebljenog uma

um je veličanstven kada slavi duh a ne kad porobljava materiju

lepota naučnih formula je u njihovoj dobroti

koja peva slobodu i ljubav svih bića i svakog bića

odbačeni su osnova nauke sve ostalo je naučni kič

kadgod kažem nauka kažem vojska i policija

gadim se vojske i policije ali nisam protiv vojske i policije kao što nisam ni protiv

banaka kao što nisam ni protiv bilo koga jer će se svi oni sami preobraziti u igrače

sveslobode. igrači sveslobode su igrači jedne jedine igre svačijeg života sa večnošću

ljubim čoveka u vojniku. ljubim čoveka u policajcu. ljubim čoveka u bankaru

da se vratim vrabcu i čoveku u vrapcima

kadgod pomenem vrabca ljubim vrabca

kadgod pomenem trave ljubim trave

kadgod pomenem bilo koga ljubim bilo koga

dvadeset treći dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset treći dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset četvrti dan u godini

pada kiša

mrav hoda po kompjuteru

pred jutro dvadeset četvrtog dana sanjao sam animu u liku oljenke

ljubav čista kao suza

dvoje jedno smo

mužena

ženarac

zatvor u dvadeset četvrtoj me je lišio ljudskih

prava i tako mi pomogao da se lišim ljudskosti

u zatvoru sam zavoleo ruže i ptice

žudeo za hodanjem povrćem i muzikom

bio je to polazak na put bez povratka

put ka svim bićima

desetak odluka koje sam doneo u zatvoru su me usmerile nebu

b

o

g

u

bog bogom bogu bog

posle izlaska iz zatvora sam se jako zaljubio i doživeo treću veliku ljubavnu patnju

put ka nebu me je spasao patnji od zemaljskih ljubavi

obeleženost zatvorom me je sačuvala od banalnosti i korumpiranosti ljudskim životom

rađanje

obeleženost zatvorom mi je prošle godine pomoglo da prihvatim obeleženost bolešću

umiranje

obeleženost spašava od iluzija važnosti

vaskrsenje

biće je mnogo mnogo važnije od važnosti

niko sam i ništa i zato sam važniji od čovečanstva

čovečanstvo se guši u važnosti

atomsko oružje je simbol važnosti

svako jagnje je mudrije od atomske bombe

svaka košuta

svaki pupak je izvor veće energije od atomske bombe

svaka vlat trave

svaka pička sa lakoćom može da primi eksploziju svake atomske bombe

svaka devojčica

svaki kurac mirno može da prođe pored bilo kog i bilo čijeg kurčenja

svaki dečak

zlo se vrti i ponavlja

ljubim biće i u zlu jer ne postoje zli nego samo zlo

dobroto ti se vrti i ponavljaj još mnogo mnogo više

dečavojčica

to ja tebe ljubim

hoću te još

to ti ljubiš mene

hoću te oduvek i zauvek

dvadeset četvrti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset četvrti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset šesti dan u godini

ispala mi je korica hleba iz ruke pa sad skupljam mrvice po košulji

u dvadesetoj petoj godini sam se jako zaljubio i doživeo najveću ljubavnu patnju

joj koja samoća i bol

samo vetar

cigare

pustoš polja pored mora

ostalo mi je samo da krenem

da se više nikada ne zaustavim

u dvadeset šestoj godini sam krenuo na veliki desetogodišnji put

bila je to moja prva desetogodišnja slika

Lišće — drvo života

deset godina sam crtao svakoga dana lišće

 prepustio sam se drvetu života a ne drvetu znanja

očitom

nevidljivom

herojstvu strpljivosti

i posle četrdeset godina sam na tom putu

danas je ponedeljak

hladno i oblačno

predivna avangardna i minimalistička muzika na radiju

u šezdeset šestoj sam godini

sam za sve

ne znam da li ću izdržati ali biti sam za sve je nešto najčudesnije

što mi se dogodilo i što nisam mogao ni zamisliti u dvadeset šestoj

samoću čini jedan

sama ili sam

 dvoje istovetnih

dečavojčica

svi

ženarac. mužena

svako ko na putu je

svako ko se odrekao sebe

svako ko se žrtvovao

bog

dvadeset šesti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset šesti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset sedmi dan u godini

dani su kao talasi

oranje

dolaze i nestaju

razbijaju se o hridi prolaznosti

u dvadeset sedmoj na putu ka novoj nevinosti zavetovao sam se dobroti

da nisam krenuo ka novoj nevinosti i da se nisam zavetovao dobroti ubio bih se

zahvalan sam muzici

svima kojima sam se divio

trčanju

danas je dvadeset sedmi dan u godini

u dvadeset tri hiljada sedamsto šezdeset osmom danu mog života sam

neprestano uvijanje

dolaženje i odlaženje

vijuganje

bruj i broj

novi par

brujanje i brojanje

brojanje i pevanje

pevanje i stvaranje

stvaranje i hodanje

isto istijem

belo beljem

cvrkut cvrkutavijem

svedeno svedenijem

nestajuće nestajućijem

jezikosloveno jezikoslovenojućijem

i sve uz put i niz put

nebom ozarujućim

zemljom golotinjom

dobrotom

dobrotom dobrotom

dobrotom čedom nevinosti

dvadeset sedmi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset sedmi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset osmi dan u godini

dani su kao slapovi

dani sa kao kapi kiše

dani su kao velika jata ptica

dani su kao pahulje snega

dani su kao nevidljive tačke u liniji

u dvadeset osmoj živeo sam na fruškoj gori u vinogradarskoj kući aleksandra tišme

trčao po šumskim stazama i opalom lišću

te godine sam otkrio drveće

patio zbog zemlje jer je ljudi kopaju da bi je betonirali i sebi napravili zgrade za život

jer po njoj nemilosrdno bacaju vreli asfalt da bi napravili puteve za svoje automobile

idu dani

idem danima

idem i samo idem

idem i samo idem i sve me više uzbuđuje to što samo idem

idem i samo idem slika sam čoveka koji ide i samo ide

idem i samo idem noge pevuše koraci se prepliću

idem i samo idem ljubim sve što vidim

idem i samo idem ljubim sve što čujem

idem i samo idem ljubim sve što mirišem

idem i samo idem ljubim sve što okusim

idem i samo idem ljubim sve što doirnem

idem i samo idem kao neko ko nikada neće stati

idem i samo idem i znam da postoji još neko ko ide i samo ide

idem i samo idem i nisam ništa drugo nego muzika koja neprestano traje

idem i samo idem i nisam ništa drugo nego bokovi konja

idem i samo idem mekim šapama velikih mačaka dodirujem zemlju

idem i samo idem krilima duha hodam po vazduhu

idem i samo idem i dani se nišu kao perle

uvek sam voleo da idem i tu reč idem

često sam želeo da napišem samo to idem

da nema ni jedne druge reči nego samo idem

da cela knjiga bude samo jedna reč idem

idem

biti i ići

jesam i idem

ići i samo

ići

ići

ljubeći

ići pevajući

ići stvarajući

samo ići

ići samo

ići

idem

dvadeset osmi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset osmi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset deveti dan u godini

idem

idem plačem smejući se

idem smejem se plačući

idem radujem se svakoj reči koju čujem u prolazu

idem uživam u graktanju vrana visoko na drveću

idem prepoznajem šetače na jezeru

idem nosevi ljudi se crvene od hladnoće

idem iskon

idem rudim

idem sve jedno za drugim žudi

idem gudim

idem brujim

idem pupi

idem cveta

idem jesam

idem sve jeste

idem lepim

idem dobrim

idem celim

idemo

natali koen vaksberg

ponekad moja umetnost nije ništa drugo nego ono što neko uradi umesto mene

 volim divne ljude

sinoć mi je vladimir macura rekao da je umrla mira brtka

isti su kao cvekla

isti kao drveće

isti kao potok

isti kao obale potoka

kao kamenje u potoku

kao trave u potoku

kao lišće u potoku

kao ribice u potoku

u dvadeset devetoj prvo duže putovanje biciklom. pranje prozora

 gospodstvo lišavanja i neposedovanja. hodajući krug vojvodinom

počeo rad sa novcem i ekonomije savesti. mali nedeljni crteži

niko sve

niko pesma

niko svima

dvadeset deveti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset deveti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideseti dan u godini

idem

idem puštam noge da same idu

idem uživam u zelenoj mahovini na krupnom kamenju potpornog zida

idem ka smrti i nadam se da ću još dugo dugo dugo da idem

sve više razmišljam o mojoj smrti

smrt je kruna biološkog i ljudskog života

smrt je ruža u vrtu života

život i znači biti dostojan rođenja i smrti

častan život je ne izneveriti rođenje

častan život je i ne izneveriti smrt

duboko poštujem rođenje duboko poštujem smrt

verujem u vaskrsenje — ljubim vaskrsenje

idem telom

telom svedočim da idem

i kada ne bude mog tela i dalje ću ići mojim idem

kao što me je zatvorska kazna otvorila ka mnogo većim prostorima slobode nadam se

da će me i smrtne bolesti koje su me zatekle otvoriti ka mnogo većim prostorima zdravlja

ka što sam imao sreću da me je zatvor u ranoj mladosti otvorio ka

posvećenju nepoznatoj umetnosti tako se nadam da će me i smrtne bolesti

u ranoj starosti otvoriti ka plodnom i božanskom stvaranju do duboke starosti

upregnite me konji vrani

osedlajte me svi koji ste sami

potegnite me odbačeni

jedino je nežnost borba neprestana

jedino je borba sa sobom neprestana nežnost za tebe

ksenija

u tridesetoj sam prvi put osetio da me neko voli

večna slava kseniji

doboko sam se iskorenjivao tih godina

uzbuđivalo me je čuđenje

mistika samosvesti i samospoznaje

otvorio sam se svemu ne-ljudskom

predao svetom ne-znanju

ne ljudskost nego bićevitost

ne ni bićevitost nego božanstvenost

trideseti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideseti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset prvi dan u godini

jesam

poslednji dan prvog meseca u godini

zbogom januare

dobrodošao februare

sunčan je dan sa hladnim vetrom

idem u grad

hodam lako bili holidej mi tiho pevuši na uho

slava jeleni grbović

jelena grbović će večeras pevati na televiziji

volim da proslavljam

jako volim da jako volim

jako volim da te jako volim

osećam da osećaš da te jako volim

nadam se da svako oseća da ga volim

verujem da svi osećaju da ih volim

ljubim i nadam se da svako ljubi

ljubim i verujem da svi ljube

ljubim te ljubim

kosmos sam ljubavi

u trideset prvoj godini sam napisao drugi sonetni venac ja sam asfalt i trava

prepisivao sam pesme preko pesama pesnika koje sam voleo želeći da ih pridružim

nebeskom jezeru stvaralaštva. sve me je bolelo od lepote. svaki pokret je bila lepota

svaki trenutak neponovljiva umetnost i u noći između 14. i 15. oktobra posle ogromne

krize odlučio sam da se ponovo bavim umetnošću. nekom drugom umetnošću

te godine sam se konačno razišao i sa božidarom mandićem

voleo bih da razgovaram sa nekim ko jezik jeste a ne ko jezik poznaje

kosmos

kojezik

koljubav

kosmos je kojezik je koljubav

čelo

kosmos sam svemira

ko smo sve mir smo

kosmos sam svakom ko hoće da je kosmos

kosmos gutljaja

kosmos zalogaja

kosmos orgazma

kosmos samog

sam

ljubim

kosmos

ljubavi

sam

trideset prvi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset prvi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

evo ga i čuveni trideset treći dan u godini

prvi ponedeljak februara

u januaru sam živeo i radio zahvaljujući mojim dobročiniteljima

Mirjani Lukić 86000 dinara

molim te da od 50000 dinara za teleVIZIJU 25000 dinara upišeš kao dar od siročića ili odbačenih

jer tako osećam.
vizija koju si ti meni dao za rad sa njima vratila
se za teleVIZIJU miroslava mandića

Yasuki Sato i Željku Radiću 17080 dinara

Veri Varadi 7350 dinara

Nhandan Kirko 6100 dinara

Branku Popoviću 6100 dinara

Ivani Đokić-Saunderson 4030 dinara

Marijani i Sunu Mandić 3000 dinara

Valentini  Nikolić 1500 dinara

Đorđu Lukiću 1441 dinara

Petru Miloradoviću 1150 dinara

hvala vam na dobrom novcu dobri ljudi

dobri ljudi bili još bolji i sebi i drugima

izvirali dobrotom i lepotom

izvor je samo ovde i sada

koreni su samo ovde i sada

bog je samo ovde i sada

samo ovde i sada se voli

srce je srce

dobro dobro

lepo lepo

joj kako mi se peva

voleo bih da pevam i još neke druge stvari ali je potrebno da budem strpljiv i prvo završim sa 129600 blaženstava

smrti moja pusti me da pevam i živim još dugo

smrti moja i ti živi u meni

živote

moj

i

smrti

moja

hajde

zajedno

boga

da

pevamo

i

slavimo

u trideset drugoj sam napisao ja sam proleće

u trideset trećoj sam napisao ja sam pupoljak

juče sam osetio kako od tog ja sam proleće nikada ništa lepše nije napisano

iz mene je zapevalo ja

jedno jedino ja

ja svih ja

ja svakog ja

ja boga

ja bog

bože ti ne samo da si jedan jedini bog nego i mene činiš jednim jedinim bogom

bogom

pesme

u trideset trećoj sam zavoleo ženu kao druga

vesnik

sve više sam postajao muškarac koji se predaje svemu

muškarac koji se ne udružuje i koji ne vlada nad drugima

muškarac zagledan u čudesno nepoznato i nedostižno

trideset treći dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset treći dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset četvrti dan u godini

sija sunce

zalio sam kaktus moniku

obrisao prašinu sa stola

oprao podove

pevam

pevam svakom

ko je željan reči

ko je žedan reči

ko je gladan reči

i to svake reči

bilo koje reči

same reči

reč

to je moje pevanje

pevam svakom kome reč srce jeste srce

pevam svakom kome reč dobro jeste dobro

pevam svakom kome reč lepo jeste lepo

pevam svakom kome je srce puno kada pročita srce

pevam svakom kome je dobro kada pročita dobro

pevam svakom kome je lepo kad pročita lepo

pevam svakom kome je reč voda voda i kao voda i kao reč i kao simbol i

kao nominalno i kao realno i kao konceptualno i kao klasično i kao romantično

i kao simbolično i kao nadrealno i moderno i postmoderno i iskonsko i virtuelno

pevam svakog ko voli vrabca i reč vrabac

pevam svakog ko voli travu bez obzira ko je trava

pevam svakog ko voli konja i ko je i sam konj

pevam svakog ko voli ružu i ko je i sam ruža

pevam svakog ko voli put i ko je i sam put

pevam svakog ko je za sve

pevam svakog ko je hrabar u sopstvenom bivanju a ne u borbi protiv drugog

ništa nije staromodnije od novog

ništa dosadnije od ironije

ništa izpraznije od kritike

u trideset četvrtoj sam doneo odluku o velikom hodanju kojim jedan čovek

uradi sam više od onog što svi ljudi urade zajedno tokom hiljada godina

i otišao sam

ponovo sam otišao

sam

puž

trideset četvrti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset četvrti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset peti dan u godini

uživam u prepodnevnom radu za stolom

muzika kao veliki okean pluta oko mene

radim više poslova

promenim mokru majicu

pravim kafu

cedim sok

crtam i snimam plavu ružu

bože

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali ja tebe osećam više od bilo čega što postoji

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali ja jesam samo tobom

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali je tebe ljubim najviše na svetu

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali ti si moj najbolji drug

voljeni bože ti možda i ne postojiš ali niko me ne voli toliko kao ti

voljeni ti

možda i ne

postojiš ali i u

ovoj pesmi u

kojoj pevam

da možda i

ne postojiš

ti postojiš

više od bilo

koga ko

postoji

bože

evo sada kada jesam ne mogu biti ništa drugo nego samo bog

kad vrabac jeste nije niko drugi nego bog

kad ruža jeste nije niko drugi nego bog

kad put jeste nije niko drugi nego bog

kad bilo ko jeste nije niko drugi nego bog

bog i jeste bog zato što je svako bog ko jeste

bog i jeste jer sebe peva u meni

nikada ne bih tako potpuno voleo bilo šta da nije boga

bogom je sve ljubav

voleti bilo šta i bilo koga i znači voleti boga

bog ponekad nije ništa drugo nego đubrence koje se

danima nakupi u vrhu džepova a da me niko ne primeti

bog je najvidljiviji a jeste zato što me niko ne primeti

bože

jedno

smo

u trideset petoj godini sam po čeo da hodam

hodajući sam proleteo

misterija bivanja

dom pevanja stvaranja i hodanja

trideset peti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset peti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset šesti dan u godini

u trideset petoj godini sam počeo da hodam

u šesdeset šestoj sam i još hodam

sve je to isto hodanje

hodanje je pesma kojoj se hoda

hodam kao što to može samo jedan jedini čovek

hodam samo tako kao što hodaju svi

hodam kao bilo ko

hodam bilo kako

i tako je hodanje uvek plesanje

važno je da pevam stvaram jesam i ljubim

poezija hodanja je biblioteka svih hodanja

umetnost hodanja je muzej svih hodanja

hodanje hodanja je muzika boga

hodanje je neprestani ustanak

hodanje slobodom kroz slobodu svih bića

usuditi se hodati znači zauvek otići

hodati znači oduvek dolaziti

usuditi se hodati znači biti sam

hodati znači biti sam za sve

pada kiša pevam kiši koja pada

pada kiša stvaram kišu koja pada

pada kiša hodam sa kišom koja pada

hodanjem sam spojio pevanje stvaranje i hodanje u jednog sebe

neprestani plesač bivanja sam

neprestani plesač ljubljenjem

milina

hodam milinom milim u svim bićima

u trideset šestoj sam počeo da pišem pesme zovem se miroslav mandić

posle nekoliko godina sam ih promenio u ja sam miroslav mandić

počeo sam sa prepisivanjem tom čudesnom vrstom pisanja

za dve godine prepisao sam dvanaest romana dvanaestorice pisaca

divljenje se otvaralo ka sve čudesnijem bivanju

trideset šesti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset šesti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset sedmi dan u godini

u trideset sedmoj godini se ubio milomir mandić

u tridesetsedmoj sam otišao iz novog sada

stao sam na put i otišao

bio je to tek početak stranstvovanja i beskućništva

ljubeći stranca postao sam i sam stranac

stranac je bajka

stranac je odbeglo dete

odbeglo dete je srce boga

evo i danas dok duva jak i hladan vetar i pada oštra kiša mislim o svakom ko je stranac

kada sam se posle tri sata vratio sa hodanja bili su mi mokri i ramena i kolena jer je kiša prošla kroz sve slojeve odeće

stranci su deca vetra

ljubim slavne beskućnike o kojima niko ne zna ništa

beskućništvo je rajsko stanje

bespuće

beskućništvo je bivanje bez autoriteta i terminologije

beskućništvo najdublje poštuje sve što postoji i to baš onako kako postoji

u tridesetsedmoj sam napisao knjigu ne, ne verujem da se ove rečenica ne čuje

ne, ne verujem da se ove rečenica ne čuje je rečenica koju sam napisao trinaest

godina pre toga u zatvoru u trenucima kada sam mislio da ću biti ubijen u zatvoru

i u tridesetsedmoj sam se ponekad osećao kao ništa i hteo sam da ime

miroslav mandić promenim u miroslav janišta ali mi u opštini to nisu dozvolili

kasnije sam ime miroslav mandić sam promenio u miroslav mandić

oduvek me je uzbuđivalo traganje za potpuno istim

miroslav mandić se razvilo u sedam miroslava mandića

miroslav mandić rođeni

miroslav mandić preobraženi

miroslav mandić junak knjige miroslav mandić

miroslav mandić najbolji hodač boga

miroslav mandić jedan jedini umetnik svemira

miroslav mandić prvi pesnik svih bića

miroslav mandić bog

umesto da miroslav janišta postane moje ime

miroslav janišta je postao jedan od mojih junaka

bilo bi lepo da napišem knjigu sa naslovom miroslav janišta

ponekad se osećam kao ništa

do toga da se osećam kao ništa dovedu me neuspesi

ponekad me do toga dovede samoća

ponekad me bolna potreba za ženom koje nema

dovede do toga to da se osećam kao niko i ništa

ponekad me nevažnost koju obožavam dovede do toga da se osećam kao ništa ali

ponekad je ništa jedini preduslov da se bude sve

bog

kažu da će danas padati ledena kiša a u noći i sneg

evo ga sneg veje u svoj svojoj lepoti

trideset sedmi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset sedmi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset osmi dan u godini

ishodao sam odjednom dvadeset hiljada petsto

šezdeset pet koraka pa mi je sada lepo kao mladom magarcu

četrnaest kilometara i tristo devedeset pet metara u mladom magarcu

hodao sam od stana do ade pa do novog mosta a onda

pored reke save do autobuske stanice pa savskom ulicom do

sajma i onda opet pored reke save do novog mosta i ade do stana

slušam rokabili i pijem vino

svemir

ljubav svih bića pleše u meni

još da je tu i jedna magarica joj

bejbi ponekad ne znam šta ću od sreće jer sva

ljubav sveta peva i pleše u mom malenom srcu

orgazam ljubavi bejbi

tren

večnost jedina

mešam kukovima

vijugam nežno

rembo i niče zajedno

vuk i jagnje jedno su

uvijam se stomakom

zumbula i karanfila

dafine i jasmina

samo cveća samo cveća

praskozorje žudi za predvečerjem

predvečerje hrli praskozorju

dobrota i lepota obostranog interesa

u trideset osmoj sam posle trodnevne krize odlučio da ne rađam biološki nego duhovno

biološkog je suviše a duhovnog premalo otkrilo mi se

stvaraću i biću majka i otac svim bićima odlučio sam

majka svakom biću

otac jednoj jedinoj porodici svih bića

u trideset osmoj sam počeo da se molim posle velike nervne

izcrpljenosti zbog izloženosti pred ljudima u devetomesečnom

performansu čovek koji piše u muzeju savremene umetnosti

od onda živim sa molitvom

moleći se ljubljenjem i ljubeći molenjem postao sam molitva

seks boga

kažu

u trideset osmom danu u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

u trideset osmoj molitvi dana danima u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan