Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
416841
pupoljak
VOLIM KADA PO RUKOPISU VIŠE PUTA PREĐEM ISTOM PUTANJOM SLOVA
5935-5967
blaženstva
5935.
Svet koji volim je ovaj svet. Svet svih svetova.
2.
Na vrhovima patika mi je prašina od jutarnje kiše. Zastao sam na mostu
i brišem patike o pantalone, a onda čistim patikama obrišem i pantalone.
3.
Zahladilo je, temperatura se strmoglavila za petnaest, dvadeset stepeni celzijusovih.
4.
Sinoć sam u mobilni telefon ponovo uneo sve brojeve, i
na kraju otkrio da ipak nisam izbrisao telefonski imenik.
5.
Raznežio sam se nad mašinama.
6.
kad
nestanem
pesma
nastane
7.
Volim prirodu pesme i prirodu nastajanja pesme.
8.
Volim prirodu, ali još više prirodu ne-prirodnog.
9.
Lepo mi je kad blaženstvo počnem sa rečju volim.
10.
Volim da Tii pokažem kako vijugaju moje misli.
11.
Volim i da znaš da sam upravo kupio čokoladu sa krupnim lešnicima.
12.
Stvaram Te primanjem – kažem Branki.
13.
Znam da samo to znam, sve ostalo ne znam.
14.
Pod nadstrešnicom sam, inače baš kisnem.
15.
Prvo je padala samo vlaga, kasnije već kišna prašina, a sada pada sama kiša.
16.
Na ovoj kiši već mogu da pišem, ali me automobili prskaju.
17.
Ovo je usred leta, lepi jesenji, tmurni, kišni dan.
18.
Mokra hartija se pocepala...
19.
Na mostu pišem još jednu mokru rečenicu.
20.
vodenu
pesmu
o
vodi
21.
Blaženstva ne bi bilo bez ostalih blaženstava.
22.
Hartija se osušila. Valovita je i pocepana.
23.
Volim kada po rukopisu pređem još jednom, ili više puta, istom putanjom slova.
24.
po
ovoj
hartiji
je
lepo
pisati
preko
rukopisa
ponovo
25.
Pisanje je slikanje rukopisom samog pejsaža
rukopisa. Pisanje je vrsta mentalnog krajolika.
26.
Prethodna tri blaženstva sam pisao pola sata zato što je bilo potrebno na njima raditi.
27.
Nastavljam da radim. Uživam u slušanju Zvonka Bogdana
koji peva na televiziji. Violina, druga violina, klarinet, citra, kontrabas,
treća violina, čelo i čudesni pevač. Pričač. Tii s’ men’ Bog, pevaču...
28.
Kada padne prvi sneg,
ja upregnem konja dva,
dva vatrena sokola, pa se vozim noć i dan.
Mnogo žena srećem tad,
svakoj blagi osmeh dam...
29.
22:05h. Umoran i nahlađen, ka krevetu mi je.
30.
Zatvorio sam oči da bih što pre bilo šta napisao i otišao u krevet.
31.
Zatvorio sam oči i ne dišem da bih što pre otišao u krevet.
32.
E sada još malo, uz pomoć još jednog biranja TV programa.
33.
Nastavljam rad, idem da spavam.
BOŽE, TII S’ MEN’ BOG
5968-6000
blaženstva
5968.
Zasvetlucale su kišne kapi po travama. Upravo je izašlo sunce u oblačnom jutru.
2.
Nekada me na pisanje podstakne spoljašnje,
nekada unutrašnje, nekada i samo nekada.
3.
Zato što ljubljenje uvek samo sebe ljubi, ljubljenje uvek ljubi.
4.
Prvo sam osetio nešto, pa čuo neki blagi šum, a onda me je biciklista sporo obišao.
5.
Sunce je zašlo za oblake... tiha... blaga... ozarenost.
6.
Reči vole da budu jedna pored druge.
7.
Svaka reč to voli.
8.
Reč voli i to svaka.
9.
Volim kada me rečenica razneži, pa je onda raznežen volim.
10.
Rečenice ne spuštaj se stepenicama nego se diži rečenicom!
11.
Stepenice, i gore i dole, vi ste samo stepenice.
12.
Prvog januara 2006. ću ofarbati kosu u plavo plave boje i
početi da sledećih deset godina svakog dana crtam Plavu ružu.
13.
Kajo, molim Te, povadi u posebne fajlove predloge, pozive, ideje
koje sam zapisao u Miroslavu Mandiću da bih ih svakoga dana imao pred očima.
14.
Kajo, ako želimo da Miroslav Mandić bude odštampan
do 1. marta 2006, budnost treba jako da se uveća.
15.
Gledam u nebo iznad drveća, i osetih lepo oblačno.
16.
Tek kada se Tek zagleda u leptire, događaju se tek stanja.
17.
Kajo, da li znaš kako Bezri i Bezbriju ide organizacija Prvog susreta imena?
18.
Prvi susret imena (Iz Rečnika Miroslava Mandića) je prvi
konceptualistički događaj nominalizma posvećen realizmu.
19.
Imenovanje je pevanje, oslobađanje imenom, i oslobađanje imenom od imena.
20.
Vrapčići u travi... prhnuli... na žičanoj su ogradi.
21.
Iznenadni bol u Ahilovoj tetivi... zastao sam... stojim... smirujem
napor u tetivi... polako krećem... zaustavljam se... podižem stopalo i
oslobađam tetivu bilo kakvog rada... vrtim stopalo... ljuljam ga... tresem ga...
22.
Polako krećem. Na Ruži me je Ahilova tetiva bolela sedam,
osam godina. Bila je natečena, ali je izdržala Desetogodišnje hodanje.
23.
Mislim o oblicima svetlosti, a ugledah čoveka koji čačka nos u vožnji.
24.
Dirljivost pisanja proizilazi i iz tananosti traga
koji ostavljaju srca patent olovke kojom pišem.
25.
Kada sam malopre podizao sa meke zemlje srca patent
olovke koja su mi ispala, osetio sam njihovu krhkost, tanušnost
i zavet da će učiniti sve samo da sobom ostave lep trag.
26.
Već četvrti, peti put me je zabolela Ahilova tetiva. Tetivo, Tii s’ men’ Bog.
27.
Sipi kišica u sumraku, osećam tetivu, zviždućem.
28.
Šta to želiš da mi kažeš Ahilova tetivo?
29.
Kako da Te čujem, tetivo, reci mi?
30.
21:47h. Namazaću tetivu. Da li će se bol smiriti?
31.
Utrljavam mast, osetim blagu nateklinu tetive.
32.
Noći, oporavi Ahilovu tetivu.
33.
Ahilova tetivo, mirno spavaj.
RADIĆU SA JEDNOM BOJOM
6001-6033
blaženstva
6001.
Dan mi počinje blagom strepnjom zbog Ahilove tetive.
2.
Opuštam se u hodu da mi energija prostruji kroz telo.
3.
Prohladni vazduh mi je osnovni doživljaj.
4.
Uživanjem u telu proslavljam Boga.
5.
Kajo, ovim blaženstvom Tii ništa ne predlažem, ali
neka Tii ono pomogne da sve obećano bude izvršeno.
6.
Kajo, Miroslav Mandić je ispunjenje obećanja. Početak i kraj početka.
7.
Ogrejalo je sunce, profinjuje me. Sunce je ispunilo obećanje.
8.
Kajo, oslovljavam Te da jesi, Kajo.
9.
11:45h. U prvih šest kilometara tetiva me nije bolela.
10.
Znam da je svaki dan i dobar i lep, sve ostalo o danima ne znam.
11.
I nemogućnost da se piše je divna, uzbudljiva i privlačna. Dovoljna za pisanje.
12.
Kaja me snima kamerom.
13.
Potopio sam noge u toplu vodu da mi Kaja posle utrlja mast u tetivu.
14.
Orgazam je krštenje, Kajo.
15.
18h. Ispratio sam Kaju, nogu pred nogu idem u samoću.
16.
Miroslav Mandić je roman o stanjima. Stanje romana o stvaranju.
17.
Upravo je pored mene prošao čovek koji stoji. Stoji na
nekoliko mesta u gradu. Očito stoji, i očito je u nekoj misiji.
18.
Rad većine ljudi ne poštujem jer pristaju na ropstvo.
19.
Pristajanje na ropstvo je i potvrđivanje zla.
20.
Prelistao sam telefonski imenik da bih se nekom javio... nemam kome.
21.
Idem dalje.
22.
Obraćam se Tebi, predvečerje.
23.
Obraćam se Tebi, lelujanje, Tvom neprimetnom menjanju pravca.
24.
Kada sam već sam, radiću sa jednom bojom, bojom samoće.
Jedna moja prijateljica radi sa dve boje, bezbrižnošću i nostalgijom.
25.
Boja samoće je svetlost sama.
26.
Samo samo svetlo sija.
27.
Da li baš samo samo svetlo sija – ne znam, ali znam da je to lepo.
28.
Volim sve što isijava.
29.
Talasi na sred Dunava.
30.
...već su nestali talasi...
31.
Setio sam se ptica koje lete visoko u nebu.
32.
U ovom blaženstvu je
33.
blaženstvo.
NOVI ŽIVOT
6034-6066
blaženstva
6034.
Miroslava Mandića ću danas pisati uz pomoć mog starog portfolija
na kome piše Novi život. Otvorio sam ga 10. novembra 2001.
Prethodnog dana, 9. novembra, završio sam Ružu lutanja.
2.
U Novom životu se nalazi preko stotinu ideja za buduće radove, koji me čekaju.
3.
Sve ću ih razvrstati u tri celine
Ja umetnost
Ja javnosti
Ja tržišta
4.
Još sam u jutarnjoj šetnji. Pomalo osećam Ahilovu tetivu.
5.
U moju sobu ću uneti veliki sto da na njemu radim Novi život.
6.
Uneo sam sto. Postoji jedna bledoružičasta polutvrda hartija na
kojoj sam početkom osamdesetih zapisivao ideje za pisanje knjiga,
izvođenje performansa, realizaciju projekata. Od jedne takve ideje,
Lutanje Evropom – tri godine, nastala je desetogodišnja Ruža lutanja.
Sat jedan sam tražio tu bledoružičastu hartiju i nisam je našao.
7.
Početkom Ruže lutanja, možda u drugoj, trećoj godini rada, počeo
sam da zapisujem ideje za Treći desetogodišnji rad. Zapisivao sam
ih na jednoj plavoj milimetarskoj hartiji. U sedmoj, osmoj godini Ruže
sam otvorio portfolio za nove ideje. I od tada sam ih samo tu ubacivao.
8.
Planirao sam da ih gledam sredinom ili krajem ove godine, i da,
kad jedna od njih, ili sve, odjeknu u meni kao Treći desetogodišnji
rad, počnem da radim na njoj 2006. ili 2007. godine. Ali 6. januara
ove godine, neplanirano, odjek se desio sam od sebe i ja sam
počeo odmah da ga realizujem. Svemu tome je ime Miroslav Mandić.
9.
Miroslav Mandić su i sve ideje koje sam skupljao i sa kojima ću se danas susresti.
10.
Ponavljam.
11.
Ja umetnost je telo umetnosti. Ime mu je Miroslav Mandić.
Ja umetnost je Večna umetnost. Večnu umetnost stvaraju
Umetnik, Plesač i Pevač. Pomažu im Mistik, Filozof i Ljubavnik.
12.
Ja javnosti je duša javnosti. Ime joj je Divna Osoba. Ja javnosti je
svejavnost. Svejavnost stvaraju Vrtlar i Luda. Pomažu im Monah i Rudar.
13.
Ja tržišta je duh ljubavi. Ime mu je Prvi Čovek. Ja tržišta je simpatija svih
stvari. Duh Ja tržišta stvaraju Čobanin i Heroj. Pomažu im Lutalica i Prosjak.
14.
Pre nego što otvorim Novi život, idem na pijacu da kupim voće i čokoladu.
15.
Neko, pozovi Nekog na kafu ili čaj.
16.
Besciljno kružim ulicama.
17.
Besciljnost je lekovita i lepa.
18.
Pozdrav – pozdravio me je Miša Štrboja. Ćao, Šomi – viknuo sam
da me čuje, jer je već odmakao. Ovo je dobar trenutak da spomenem
omladinski fudbalski tim Vojvodine u kome smo igrali Miša i ja.
19.
Seke, Šovljanski, Milivojev, Bobinac, Samardžija,
Mandić, Štrboja, Nikezić, Daljac, Ivezić, Vasić.
20.
Kupio sam breskve. Od toliko kiša ove godine,
voće nema dovoljno slasti. Promiču prve kapi kiše.
21.
Vraćam se Novom životu. Na drugoj stranici na kojoj piše Novi početak, 10.
novembra 2001, piše Miroslave, odreci se za Drugog, ljubavi, vazduha, umetnosti,
novca, žene... Stvori ih nove. Spisak od dvadeset šestoro ljudi koji su mi čestitali kraj Ruže. I pri dnu
novi ritam
novi radovi
novi ljudi
novi novac
nova hrabrost
nove vizije i služenje
22.
Uživam u spoznajama – definicijama umetnosti koje sam
zabeležio, kao što je Umetnost je iskupljenje za bol bića.
23.
Iz Novog života prepisujem ono što sam zapisao 13. aprila 2003.
Politička korektnost Miroslava Mandića
Jedno
Ja sam Tii je On
Ja sam Tii
Ja sam Ja
Bog
24.
21. maj 2003, ideja za Četvrti desetogodišnji
rad, pod naslovom Ja sam pesnik jevanđelja.
25.
Zabolelo me je kada me je ideja Mladićstvo – Devojaštvo
podsetila da nisam uspeo da promovišem Plavu Ružu koju sam stvorio
na Ruži lutanja, niti da objavim Ružu lutanja 11, koju sam pripremio i koja
je trebalo da bude epilog o nemogućim stvarima koje su postale moguće.
26.
Izašao sam napolje, zbog uživanja i smirivanja. Zbog
zahvalnosti lepoti ideja sa kojima sam se susreo u Novom životu.
27.
Nebo je plavo, osim po obodima, gde leže jedni na drugima, beli oblaci.
28.
Bogat, bez para, častio sam se jednom knjigom da me
još više obogati. Knjigom Život i pouke starca Porfirija
Kavsokalivita (Γέρων Πορϕύριος Καυσοκαλύβιτος).
29.
20:07h. Za stolom sam. Ljubav je preobražena agresivnost.
30.
Napiši čudesnu knjigu, koja se, kao i svaka sveta
knjiga, sama bori za sebe samu – iz Novog života.
31.
Bilo je to rudarenje, to susretanje sa idejama koje su me u jednom trenu prožele.
32.
Strelica kojom nagoveštavam ideje liči na lastu.
33.
16. januar 2005, Četvrti desetogodišnji rad. Da bih uradio i Četvrti –
najmiliji Bogu – desetogodišnji rad, počinjem da radim na njemu dok radim
i Treći desetogodišnji rad (tek mu je šesnaesti dan), zato da bi i Treći uspeo.
PRVI SUSRET IMENA
6067-6099
blaženstva
6067.
Kako je divan starac Porfirije Kavsokalivita, samo srce ptičije.
2.
Danas u podne, na mostu, desiće se Prvi susret imena. Prilika da se susretnu i
vide jedni druge, nad rekom pod podnevnim suncem, sva imena Miroslava Mandića.
3.
Ne znam ko će sve doći. Bezra i Bezbri su organizovali susret.
4.
Kajo, 9. novembra 2005. godine će biti 33 godine od kada sam
otišao u zatvor u Sremsku Mitrovicu. Predlažem Tii da toga dana
posetimo sadašnjeg upravnika zatvora i zamolimo ga za čitanje
Miroslava Mandića u zatvoru. (9. novembra2005. sam se dogovorio sa
upravnikom zatvora, Dušanom Makevićem, za čitanje Ne, ne verujem da
se ova rečenica ne čuje i Miroslava Mandića na proleće iduće godine u zatvoru)
5.
Kajo, predlažem Tii da 9. avgusta 2006, na tridesettrogodišnjicu mog izlaska iz
zatvora, Bezra i Bezbri organizuju Drugi susret imena, na nekom drugom mostu.
6.
Upravo sam napravio tabelu sa svim vrstama imena iz Miroslava Mandića. Otkrio
sam sedam vrsta. Pesnici, Lude, Heroji, Plesači, Vrtlari, Čobani i Umetnici.
7.
Ja sam blaženstvo uzaludnosti.
8.
Ja Sam Blaženstvo Uzaludnosti je umetničko ime.
9.
Čovek Koji Me Je I Danas Pitao Kako Ide Knjiga je čobansko ime.
10.
Snažnim Pogledom Lepih Očiju Čovek Na
Biciklu Je Stvorio Jedan Dobar Pogled je vrtlarsko ime.
11.
Kaja, Violeta, Branka, Ivana su imena plesača.
12.
Starac Porfirije Kavsokalivita, i sva imena
pevača, pisaca, umetnika... su herojska imena.
13.
Današnji Prvi susret imena upravo postaje i Prvi Susret Imena, ime lude.
14.
Moje, Jesam, Sveja, Našeg su imena pesnička.
15.
Ja sam igra kojom svako može da se zaigra.
16.
Ja sam igra koja se igra i sama.
17.
Ja sam Miroslav Mandić Preteča Imena.
18.
Pišem na mostu, svojoj kući. Završava se Prvi susret imena. Došli su
svi. Čak i nepozvana Štrkljava i Sujetica Lično Zvana Ne Do Jebana.
Popili smo crno vino, i prozvao sam sva imena koja su bila na mostu.
19.
Imena, zavetujem vam se na Lepotu, Dobrotu i božanstvenost imena.
20.
Sedim u sobi sa svim imenima posle susreta. Povukao sam se
iza buketa belog cveća. Malo sam umoran, ali mi je u srcu radost.
21.
Ko je Miroslav Mandić? – čujem kako pita Aliko.
22.
Zašto je on tako sam? – pita Kržljava.
23.
Ko je Miroslavljeva žena i zašto je ona tako daleko? – pita Tek.
24.
On nas je stvorio, hajde da mi njega proslavimo! – kaže Jesam.
25.
Prija mi što saosećaju sa mnom.
26.
19:14h. Kaja i ja prelazimo most. Da li si već napisao da ti je danas
na stolu osvanula moja biografija? – pita me. Nisam – odgovorim. Hvala
ti što si sada zapisao. To me raduje jer sa tim pozivom i odgovorom počinje
moje beskompromisno čišćenje ka jasnoćama i odgovornosti – kaže Kaja.
27.
Mislim na treptaje crvene svetlosti koja se prelamala
iz čaše crnog vina i padala na blaženstvo koje sam u tom
trenutku pisao na mostu nazdravljajući Prvom susretu imena.
28.
Zaboraviću sva imena sa kojima sam se danas susreo, neka blaženstvima žive.
29.
Potrošila su me imena danas.
30.
Imena će me i obnoviti.
31.
Pogotovo bezimena imena.
32.
Današnji dan je bio i svetkovina. Presuštavljenje.
33.
Nebesko plavetnilo. Blistave oči, Sveta Knjiga. Dan završen u vazduhu.
VERTIKALNA REČENICA, HORIZONTALNO ČITANJE
6100-6132
blaženstva
6100.
Iz visine sam polako spustio olovku na hartiju.
2.
Toliko ima načina da se samo od načina može živeti.
3.
Je jeste i zato se sa o je! divimo.
4.
Lepo je oku koje vidi lepo.
5.
Da raširim ruke kao ova žena na suncu?
6.
Nije me čuva od pogrešnog puta.
7.
Bilo je i biće pisanja celog dana.
8.
Smisla je puno, kao i uvek, u ovom penjanju stepenicama.
9.
Pisati, sedeti na klupi u podne, grejati kolena i prostatu.
10.
U dvestva dvadeset drugom danu sam Miroslava Mandića.
‘Aj’mo, ka dve hiljade dvesta dvadeset drugom...
11.
Takvoj, jutarnjoj lepoti, sam i u predvečerju drug.
12.
Lepoti koja nikog ne povređuje.
13.
I lepoti koju retki primećuju.
14.
Onda, neka Tii lepota bude sada.
15.
Sam sam lek protiv usamljenosti.
16.
Odlučio sam, i svemu se posle odluke poučio.
17.
Da, sve su klupe na trgu zauzete.
18.
Sada Tii, Ivana Đokić, želim da vazduh u sebi zameniš zemljom, a Lastu Rudarom.
19.
Samo mi tako puno znači.
20.
Zapišem, tegliću tetivu na ovim klupama.
21.
Jednu vežbu za obe tetive.
22.
Rečenicu koja proslavlja hiljadu načina.
23.
Ali dok sam mislio šta da napišem, sreo sam Savu Šilića, mog Podbarčanina.
24.
Vertikalno mi je Sava pričao o našem detinjstvu i našim igrama.
25.
I nema kraja sećanjima.
26.
Da ih sve ponovim u budućnosti.
27.
Je li to 20:22h?
28.
Onda još uzbudljivije, a onda...
29.
Trideset dva puta do krajnosti nepotrebnih.
30.
Puta bih uvek.
31.
U dvesta dvadeset drugom danu sam još uvek.
32.
Danu od hiljadu načina.
33.
Dopunjavam svoja sećanja jednom letnjom fotografijom nas
dečaka sa Podbare, na kupanju pored novoiskopanog kanala.
BLAŽENSTVIMA SADIM DRVEĆE
6133-6165
blaženstva
6133.
Izvini, Miroslave, što moraš da mi se izvinjavaš – kaže mi Kaja.
2.
Kleknuo sam na zemlju, poljubio utabanu stazicu. Izvinjavam Tii se još jednom, Kajo.
3.
Sada ću nazvati Kaju i pročitati joj prva dva blaženstva za koje ona ni ne zna.
4.
Razgovarali smo, Kaja i ja, četiri minuta i dvanaest sekundi, pokazao je telefon.
5.
Juče sam dovršio čitanje Kajine, a sinoć i Violetine biografije. Svačiji život je dirljiv.
6.
Svačiji život uvećava lepotu samog života.
7.
Svačiji život, i svi životi, i život sam, jeste Bog.
8.
Bog je i više, i nepoznato, i nesaznatljivo, i ove
stepenice na kojima volim da pišem dok se penjem.
9.
Eh, ljudi koji ste napravili ove stepenice! – izgovoriše Eh i Uh.
10.
Hej, zvuk ključa dok sam otključavao vrata!
11.
Hej, vazduh koji struji stanom jer još vrata nisam zatvorio!
12.
Golub polomljenog krila leži na asfaltu. Ne
znam kako da mu pomognem osim da ga pomenem.
13.
15:42h. Obeleženo vreme u Miroslavu Mandiću je busenčić.
14.
15:51h. Evo i drugog busenčića.
15.
Blaženstva su tepanja.
16.
Leptir proleteo ispred lica.
17.
Drvo pred kojim sam pre neki dan stajao.
18.
Dirljivo je i prolaženje pored kuća i dremljivost sparnog popodneva.
19.
Ovih dana sam teglio Ahilovu tetivu. Prija mi. Ali još
više me je prožimala ljubav koja se širila iz srca starca Porfirija.
20.
20:10h. Za stolom sam, slušam Tom Vejtsa. Pala je noć, ističe dan.
21.
Blaženstva pišem kao da sadim drveće.
22.
Kao da kopam bunar.
23.
Kao da u ruci držim nečiju ruku.
24.
Kao da razgovaram sa zvezdama.
25.
Kao da se neprestano ispovedam i mojim
ispovedanjem ispovedam Tebe, koje bi da se ispovediš.
26.
Da bih napisao ovo blaženstvo... ustao sam, sporo
plesao po sobi, kleknuo na kolena, spustio čelo na pod...
27.
Treba da pišem, a čita mi se knjiga starca Porfirija.
28.
Čitam... upućujem Tii se...
29.
Tananost ove rečenice me profinjuje.
30.
Profinjavanjem se umanjujem. Kada se umanjujem, uvećava se lepota.
31.
Zaspao sam...
32.
Starac Porfirije je poslednjih godina bio slep i upokojio se
u osamdeset petoj godini. Taj dečak, koji je u dvanaestoj godini
tajno otišao na Svetu Goru, čije je srce celog života pevalo kao slavuj.
33.
Sve treba da se odvija jednostavno, tiho i neusiljeno – reči su dečaka Porfirija.
SA ĐORĐEM VILOTIĆEM
6166-6198
blaženstva
6166.
Prelazim most. Vetar je nad rekom. To se voda i vazduh druže.
2.
Blaženstvo je posteljica i postelja.
3.
Blaženstvo je uteha i utočište.
4.
Blaženstvo je nagnuće i pognuće.
5.
Blaženstvo je vedrina i ozarenost.
6.
Blaženstvo je molitva i molitva za molitvu.
7.
Blaženstva su pčelice i tepanja.
8.
Blaženstva su služenja pesmom i pevanje pesmi.
9.
Blaženstvo je natpis u prozoru kuće broj 70 u Preradovićevoj
ulici u Petrovaradinu, tu gde čekam autobus za Beograd, na belom
papiru zelenim flomasterom ispisano je meda će biti u septembru.
10.
Autobus je stao u Batajnici, u avgustu.
11.
U Beogradu će me na Brankovom mostu sačekati Kaja. Prvo ću joj predložiti vreme
za lečenje. Vreme za lečenje je razgovor o lečenju koje leči. Primanje Boga u sebe.
12.
Upravo smo obišli traktor sa traktorskom prikolicom punom kukuruza u zrnu.
13.
Volim slonove iako ne znam ništa o njima. Ne
znam ništa ni o kompjuteru, ali i njega ću zavoleti.
14.
Izlaze ljudi iz autobusa, u Zemunu. Volim Hrista. Hrist sam.
15.
Nisam pripadnik, ja sam Nisam.
16.
Kupio sam knjigu starca Tadeja, koji kaže Ako imaš nevolje znači da Te Gospod voli.
17.
Kupio sam knjigu starca Pajsija, koji kaže Od mnogobrižnosti čovek zaboravlja Boga.
18.
Skinuo sam se go do pojasa, kisnem. Malo sam se odvojio od Kaje da bih pisao.
19.
Sa nekoliko poteza stvorim blaženstvo.
20.
Zastao sam i gledam kako je lepa vlas vezanog konja, koji polako maše repom.
21.
Pišem blaženstvo – sve je dobro.
22.
15:48h. Busenčić.
23.
Ne izvijam se ja, nego potreba.
24.
U stanu Milana Popovića pričam Kaji, Violeti, Ivani i Branki kao da sam Đorđe
Vilotić, biznismen, menadžer Simboličkom ocu i brat Milenin, Marijin i Ljubicin.
25.
...Milena je moja najstarija sestra, preziva se Marvin. Ona
radi u Gugenhajm muzeju u Njujorku. Stručnjak je za američko
apstraktno slikarstvo. Ona jako voli Plava Ruža od Miroslav Mandić...
26.
...Marija O Konor je dve godine mlađa od Milene. Ona je
zamenik ministra za medije u Australija. Pre je bila PR u NASA za
kosmička istraživanja. Ona meni kaže Džordž, Tii ako voliš Miroslav,
Tii Miroslav afirmiši u Kosmos, to danas najvažnije i najlakše...
27.
...Ljubica je najmlađa, mlađa i od mene. Ona živi u
Nemačka, i ona je etnolog i arheolog. Jako voli poezija.
Ona svaki dan čita, uvek samo jedan dan iz Ruža lutanja...
28.
...Ja krenuo u Buenos Aires, i kada vidim, nema avion za Južna
Amerika, ja uzeo avion za Budimpešta. Uvek volim kada se vratim u
Sent Andreja, to je moje rodno mesto, i tamo je meni najlepše. I to je,
zamislite, bilo baš 9. novembra 1972, istog dana kada je Miroslav otišao
u zatvor, a meni tad počelo najveće čudo mog života. Ja sam sreo bači
Pišta i tri dana sam se družio sa njim. Bači Pišta meni kaže Ako Tii
hoćeš sreća, e, Tii onda odmah mene poslušaš. Ja sam ga poslušao,
i ja sam već tu noć leteo za Japan, kako mi je rekao bači Pišta...
29.
...I tamo, u Tokio, ja lako našao grob od žena bači Pište. Ona
se zvala Mesec (Tsuki). Ja sam u Tokio ostao još tri, četiri dana
i onda sam sreo jednog čoveka, slučajno, a to nije slučajno, to
bači Pišta je znao kada mi je kazao o sreći mojoj. Taj čovek je bio
veliki šogun i on me je odabrao za nas dvanaest mladih ljudi iz
celog sveta, da mi naučimo da vodimo ceo svet. Tako to
bilo i posle deset godina, ja sam dobio svoje zanimanje.
Postao sam Veliki Investitor Bazičnih Izvora Za Planetu...
30.
Bilo je uzbudljivo kako je Branka pitala Đorđa Vilotića o njegovim
političkim stavovima. Kaja o Đorđevom mišljenju o Miroslavu
Mandiću. Violeta o njegovoj profesiji i etapama profesionalnog
uspona Đorđa Vilotića. Ivana o korenima njegove ljubavi za umetnost.
31.
21:41h. Kaja sprema čorbu, Branka pleše i tegli se, Violeta sređuje sobu,
Ivana je već otišla na rođendan, Milan će uskoro doći, mene malo boli stomak.
32.
Čitaću ponovo Luj Ferdinand Selina (Louis Ferdinand
Celine), raznežio me je malopre dok sam ga prelistavao.
33.
00:10h. Je l’ može jedno blaženstvo u taksiju? –
pita Violeta. Ne može – odgovorih i napisah blaženstvo, dok
su mi senke kapljica sa prozora automobila padale na hartiju.
IZBOR POEZIJE IZ ANTOLOGIJE LIRIKA U SVETSKOJ KNJIŽEVNOSTI VOJISLAVA ĐURIĆA
6199-6231
blaženstva
6199.
Ljudi najviše slave pesmu samo onakvu
koja im svojom novinom, kad slušaju, najviše ječi – Homer (Ομηρος)
2.
...pjesma, taj cvijet uma... – Pindar
3.
Moj Rim hvali, voli i peva moje pesme,
mene ima svako krilo i svaka ruka – Marcijal (Marcus Valerius Martialis)
4.
...žive u bedi i teskobi
pesnici slavni... – Bartrihari (Bhartrihari)
5.
...raspevanih grudi
bogovima sličan; srce je tvoje
rešavalo brige najprostijih ljudi – Vordsvort (William Wordsworth)
6.
pevam sa usana
svih bića – Li Po ( )
7.
Jednom, kad brojke i znamenja
ne budu ključ za sva stvorenja,
kad svak što peva, ljubi, sanja
imao bude više znanja
od svakojega učenjaka,
kad svet iz dubokog mraka
počne ko stvarni svet da hodi
prema životu i slobodi,
kad svetlost se sa senkom spari
u pravu jasnost sviju stvari,
kad se uvidi da večna
zbivanja svetska neizrečena
u bajci i u pesmi leže,
namah će tad da se razneže
samo od jedne reči tajne
prilike mrske i očajne – Novalis (Heinrich Von Ofterdingen Novalis)
8.
Pesniče, ti si car: živi usamljen. Putem slobodnim
idi, kuda te tvoj um slobodni zove...
Jer samome sebi ti si najviši sud... – Puškin (Александр Сергеевич Пушкин)
9.
U zle dane dođe pesnik
bolje dane da sagleda.
Sanjanog je sveta vesnik;
ovde stoji, drugde gleda. – Igo (Victor Hugo)
10.
Ja sam pesnik tela, i ja sam pesnik duše... – Vitmen
11.
No ja sam
sebe
smirivao,
grubo
stajući na grlo
vlastitoj pesmi... – Majakovski
(Владимир Владимирович Маяковский)
12.
Kad sunce iščezne iza gora, oblačim svoju plavu
odeću sa širokim rukavima i odlazim da spavam
među bambuse, koje je ona volela – Tu Fu (Du Fu)
13.
Sklopimo mir, tad: prdež joj trubni znak,
naduvena ko akrep kada đipne;
pa se kikoće, rukom krov mi pipne,
a drugom guzu od milošte štipne!
Tepa mi: Švaler, nabijač si jak!
Ronimo tad u pića mrkli mrak.
Kada nam svane, vri joj trbuh trom,
penje se na me: svoj plod čuva mlak;
gužva me, pljošti; prebijen sam, hrom,
u burdelju ovom gde skućismo dom – Vijon (Francois Vijon)
14.
...U njezinim očima počivala je večnost – uzeh je za ruke, i od suza se načini
blistava, nerazorljiva veza. Tisuće godina su promicale mimo nas u daljini,
poput oluja. Obisnut o njezin vrat, lio sam zanosne suze u pozdrav novome
životu. – Bio je to prvi, jedini san – i tek od tada osećam večitu,
nepromenljivu veru u nebo noći i njegovu svetlost, draganu – Novalis
15.
U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al’ volesmo se više no iko
ja i Anabel Li, -
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski anđeli svi – E. A. Po (Edgar Allan Poe)
16.
A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje...
A kad mi dođe da prsne glava
o tog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: Evo me, naj!
Iz ništavila u slavu slava,
Iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamoli ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute – Kostić
17.
...Možda spava sa očima izvan svakog zla,
izvan stvari, iluzija, izvan života,
i s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla – Dis
18.
U mom zavičaju
cveta višnjevim cvetom
i divlja trava! – Isa
19.
Malo je meseci kad seljaci ne rade;
ali, u petom mesecu, imaju dvostruk posao.
Noću, dok duva južni vetar,
pšenica pokriva padine zlatom – Po Kju-Ji
20.
Sakrivši se ispod mosta,
spava u zimskoj snežnoj noći
dete bez kuće – Isa
21.
Vrata škrinuše...
O duše! O mila seni!
O majko moja! O blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina;
mnogo mi puta drhtaše grudi,
mnogo mi srca cepaše ljudi,
mnogo sam kajo, mnogo grešio
i hladnom smrću sebe tešio;
mnogo sam gorku čašu popio,
mnogi sam komad suzom topio...
O majko, majko! O mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
nikakva dobra nisam video... – Jakšić
22.
Odveć sam dugo sjedio, nekoć, naslonjen na tamnički prozor. U čelo mi je
udubilo gvožđe dubok trag, i crnu prugu u život duga samoća.
Sve se ja prividno smiješim s vama i govorim, ali iznad vaših glava ja pružam
ruku svim nesrećnim, osamljenim, svladanim, svoj braći svojoj u patnji – Andrić
23.
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,
i guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
mutno je nebo svo – Ilić
24.
...Smrti ne beše tad, besmrtnosti ne,
noći ne beše, ni dana svetlosti.
Prvobitno Jedno, samo, bez drugog,
disaše bez daha, nečujno.
Iz ovog Jednog ljubav se rodi,
saznanja seme što prvo beše... – iz Rgvede
25.
...naše godine prolaze kao jutarnja rosa na lišću.
Život ljudski je kratak: jedno piće u krčmi... –
Kineski anonimni pesnik iz I veka
26.
O, malen je dar nam dan,
jer sav život – to je san,
a san su i sami snovi – Kalderon (Guillermo Calderon)
27.
...Prirode iskonske igra se javlja,
u svemu snažna reč se obnavlja,
i tako velika duša sveta
svuda se budi i beskrajno cveta.
Sve se mora splesti, prožeti,
jedno u drugom rasti i zreti... – Novalis
28.
Sv’jet je ovaj tiran tiraninu,
a kamoli duši blagorodnoj!
On je sastav paklene nesloge:
u nj ratuje duša sa tijelom,
u nj ratuje more s bregovima,
u nj ratuje zima i toplina,
u nj ratuju vjetri s vjetrovima,
u nj ratuje živina s živinom,
u nj ratuje narod sa narodom,
u nj ratuje čovjek sa čovjekom,
u nj ratuju dnevi sa noćima,
u nj ratuju dusi s nebesima – Njegoš
29.
Sad ćeš čuti,
kazaću ti:
jednom sam se iz Erduta
vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
on se nije umorio.
Munja sevne, a on rže, -
pljusak brzo, a on brže;
pljusak pišman na mog hata,
pa ga hvata,
a Putalj ga preko gleda,
pa se ne da.
Pljusak leti da polije,
- tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
u ciganski dvorac lep,
na mom konju sve je suvo,
pokis’o mu samo – rep – Zmaj
30.
Tužno... Jednolik, dug, i vlažan
jesenji dan se tmuri;
plače bez kraja, bolno plače
sumoran beskraj suri;
u mrtvi suton što se hvata
jednači, jeca vesma
- po trulom lišću, preko blata –
stara, bolna i polagana,
ubogih, mutnih, šturih dana
jesenja kišna pesma... – Luković
31.
Velike misli dolaze iz srca. – Vovnarg (Vovnarg)
32.
Dosta je ako, usred zime,
iz vrta jednog zavejanog,
istrči jedno tuđe, ozeblo dete,
i zagrli me – Crnjanski
33.
Aprosdoketon, tj. neobična, iznenadna reč.
DOP...
6232-6264
blaženstva
6232.
U subotu i nedelju sam doživeo dva poraza. Zabolela
su me jako, evo dok ih spominjem, već se smešim.
2.
Prelazim preko pešačkog prelaza, vetrić mi se pridružuje.
3.
Trideset treća nedelja u godini. Četrdeset sedma godina od smrti Milomira Mandića,
mog oca po krvi. Na grobu sam mu, sa Milanom Aleksićem, mladim prijateljem.
4.
Onog dana, pre četrdeset sedam godina, bio je topao
avgustovski dan. Danas se naoblačilo i zahladnelo.
5.
Kada dođem na grob tri puta poljubim Milomirovu
sliku, kada odlazim ponovo je tri puta poljubim.
6.
16:37h. Naoblačilo se. Uzbuđenje raste. Biti živ je čudesan dar.
7.
Pišem u slavu nemoći, ljubavi same.
8.
Stojim pod nadstrešnicom, kiša me je zarobila.
9.
20:20h. Slušam Tomu Zdravkovića i ponovo čitam tekst Džozef E. Stiglica (Joseph
E. Stiglitz) Kako se zaštiti od krađe ideja. Veselo ću odgovarati na delove teksta.
10.
Intelektualna svojina – je svojina same ideje.
11.
Sistem intelektualnog vlasništva zasnovan na
razvoju – bi bio ispravan samo u slavljenju ideje.
12.
Trenutna pravila međunarodne ekonomske igre odražavaju interese
naprednih industrijskih zemalja – priča o nadmoći osrednjih je tako
bedna da od samih naprednih čini bednike i robove sopstvenog neukusa.
13.
Bez zaštite intelektualne svojine, motivi za angažovanje na
određenim tipovima kreativnih delovanja bili bi smanjeni –
kreativnost je dar Božji za koji se plaća radošću, i koji se ne naplaćuje.
14.
Najvažniji input u istraživanjima su ideje,
ideje
su
pesme
Božje
input
bivanja.
15.
Ukoliko intelektualna svojina uspori mogućnost da se koriste tuđe
ideje, to će se najviše osetiti na usporenom naučnom i tehnološkom
napretku – ja sam svojina još nestvorenog, nestvoreno je bez svojine.
Ideje su slobodne. Sloboda nema vlasništvo, vlasnici su robovi.
16.
Mnoge od najvažnijih ideja nisu zaštićene intelektualnom
svojinom, na primer matematika – zato nema zaštite ove
rečenice od dvanaest reči koja govori o savršenstvu broja 12.
17.
Povećanje pokreta otvorenih izvora na Internetu – to raduje
jer jedino otvorenost dovodi do neiscrpnog bogatstva otvorenosti.
18.
Na primer, lekovi koji su zasnovani na tradicionalnom znanju, recimo
na biljci koja je poznata po lekovitim svojstvima. Koliko je važan doprinos
američke firme koja se bavi izdvajanjem aktivnog sastojka? Farmaceutske kompanije
tvrde da bi one trebalo da imaju čitav patent, ne plaćajući ništa zemljama u razvoju
od kojih je uzeto tradicionalno znanje, čak i u slučajevima kada te zemlje imaju
biodiverzitet bez kojeg lek nikada ne bi dospeo na tržište – Miroslav Mandić je biljka
koja štiti biljke od sebičnih, i sebične od ludila i dosade sebičnosti.
19.
Slušam Džoni Keša i Vili Nelsona (Willie Nelson). Dodirnem se po vratu.
20.
Kupi me, besplatno sam – kaže 20. blaženstvo trideset treće nedelje u godini.
21.
Kupi me, besplatan sam – kaže ritam ponavljanja
koji se sam pokrene posle rođene ideje.
22.
Kupi me, moja besplatnost je najskuplja – kaže Miroslav Mandić.
23.
Ljubim te, Starče Porfirije, za ove Tvoje reči Dva su puta koja nas
vode ka Bogu: jedan težak i zamoran, na kojem preduzimamo žestoke napore
protiv zla, a drugi lak, ispunjen ljubavlju. Mnogi su izabrali onaj prvi... ja mislim
da je kraći i bezbedniji ovaj drugi put, put ljubavi. Savetujem vam da i vi idete njim.
24.
Sam sam. Lakoćo, pomozi mi.
25.
pesma
ljubavlju
pevana
26.
pesmo pesmom započeta
pesmo odjekom nastavljena
pesmo savezništvom dovršena
27.
Kao vlas kose je slovo koje sam ispisivao, iako ne znam ni koje je to slovo.
28.
Da bude... neka bude.
29.
...iši me!
30.
Tridesetim blaženstvom se približavam 33. blaženstvu 33. nedelje u godini.
31.
Noć je.
32.
Otvaram Tii se ljubavi.
33.
Na usnama mi je kap nade.
USRED TUGE RADOST
6265-6297
blaženstva
6265.
Makar to što prelazim pešački prelaz.
2.
Onda su tu i stepenice.
3.
Bezvoljnost bi da me upije u sebe.
4.
Ne treba puno da joj se opirem, da bi lakim putem Porfirijevim krenuo.
5.
I na lakom putu moram da priznam da ne znam kako ću.
6.
Ipak, verujem da ću i danas doći do trideset trećeg blaženstva.
7.
Kako?
Nekako?
već!
8.
Ptičicama. Na stolu mi je crtež jednog crvendaća.
9.
Ptičice, trave, cveće, i pesme su mi veliki saveznici.
10.
Neka zabačena nežnost.
11.
Neki neupaljeni fitilj.
12.
Neka tuga.
13.
Tugo, tuguj i žrtvuj se! Ne tuguj, tugo!
14.
Tugo, Tii si ipak dete sebičnosti.
15.
Tugo – tuga mi je lepa reč.
16.
Tu je Kaja, al’ tu je i tuga.
17.
Lepote, lepote, lepote... pada kiša pada.
18.
20:08h. Za stolom i uveče sa tugom.
19.
Lepo je, videti kako i tuga...
20.
Kako su se samo borili Kjerkegor ili Niče ili Strindberg (August Strindberg)?
21.
Da, bila su to dva velika poraza koje sam doživeo u subotu i nedelju!
22.
Rekla mi je Kaja da imena realnih ljudi u Miroslavu Mandiću promenim. Ovako
se čini da su stalno ljudi oko tebe, i ne vidi se koliko si ti sam – kaže Kaja.
23.
Možda bi bilo lepo da imena realnih ljudi pišem
boldom, ili da ih promenim u imena jezika, na primer?
24.
Možda bi bilo lepo i ono što ne bi bilo lepo?
25.
Ugojio sam se dve kile i zbog toga sam tužan – ne tužan, nego me je sramota.
26.
Kada samo pomislim na Franca Kafku i njegovu osetljivost.
27.
Da, bila su to dva teška poraza, ostaje mi samo da ih proslavim.
28.
Prvi poraz je sa jednom bliskom osobom. Drugi poraz je sa drugom bliskom osobom.
29.
Blizino, drži se, nemoj da posustaješ pred bliskom
osobom koja posustaje pred Tobom, blizino svetinjo!
30.
Usred tuge – radost. Uzbuđuje me pička dobrote i dobrota pičke.
31.
Još se radujem lepoti koja živi u rečima prethodnog blaženstva.
32.
Nikada niko neće prepoznati o kome je u ovom blaženstvu reč, jer
ću i sam zaboraviti. (I zaboravio sam, dopisao sam 3. novembra 2005)
33.
Lepote, lepote, lepote... tri puta isto.
JEDINI NAČIN
6298-6330
blaženstva
6298.
Ne mogu da pišem i pisaću samo o tome.
2.
Blokirala me blokada bliske osobe.
3.
Pišem o tome da mi se ne piše.
4.
To mi je današnje pisanje.
5.
Samo to, ne piše mi se.
6.
I samo mi se piše o tome da mi se ne piše.
7.
To me čini opuštenijim.
8.
To je način da blokada popusti i da pisanjem o tome da mi se ne piše,
ispišem sva blaženstva i to prepodne, da bih mogao ostatak dana da ne pišem.
9.
Da ne pišem i da mi pisanje dođe samo.
10.
Ne piše mi se i zato pišem.
11.
Ne piše mi se, to je stanje mog pisanja, sada.
12.
Ne piše mi se, i samo ću to da pišem.
13.
Lepo mi je kad pomislim da ćeš i Tii uživati u tome što mi se ne piše.
14.
To što mi se ne piše... evo, boli me i jetra...
15.
To što mi se ne piše me vodi...
16.
To što mi se ne piše je ipak trag.
17.
To da mi se ne piše, a ja o tome pišem, je način.
18.
T d m s n p , a j o t p , j n. I stil.
19.
To da mi se ne piše je moj obraz.
20.
Iako mi se ne piše, lako pišem to da mi se ne piše, i to je jedini način.
21.
Volim jedini način.
22.
Volim jedini način pisanja. Pisanje o tome da
mi se ne piše na jedini način, i to ovaj koji volim.
23.
Ne piše mi se, i pišući o tome čuvam sve ostalo od mog stanja da mi se ne piše.
24.
Ne piše mi se, i sve više osećam kako je dobro što pišem o tome da mi se ne piše.
25.
O tome da mi se ne piše mogu pisati koliko god hoću, možda i pasti u trans.
26.
Ne piše mi se... a od kafe me boli i žuč.
27.
Ne piše mi se, preosetljiv sam, slab, potrošio me bližnji.
28.
Ne piše mi se, hvala Tii, bližnji, što mi se ne piše.
29.
Da nije bilo Tebe i Tvoje blokade, ne bih ni pisao da mi se ne piše.
30.
Još kada bi i Tvoja blokada prestala ovim mojim pisanjem o nepisanju,
ili nekim Tvojim činjenjem nečinjenja, ili šta već jeste to Tvoje što nije.
31.
Ne piše mi se, za dva minuta je podne.
32.
Ne piše mi se, nadam se da će mi se sutra pisati.
33.
Podne je.
PUŽ...IĆI
6331-6363
blaženstva
6331.
9:40h. Ne znam da li mi se piše, ali na putu sam.
2.
Na putu su i puževi. Nadam se da neću nijednog zgaziti.
3.
Pokupio sam par krupnih šljiva sa zemlje.
4.
10:01h. Prvi pužić, drugi pužić, treći pužić... popisaću ih sve kada naiđem na njih.
5.
10:02h. Četvrti pužić... rečenice ću dovršiti kasnije...
prebrojao sam sve pužiće koje sam susreo na putu za
dvadeset dva minuta. Završavam ovo blaženstvo u 10:28h.
6.
10:03h. Peti pužić... 10:34h, preda mnom je put po
kome hodam i put pužića koji će me voditi kroz dan. 10:35h.
7.
10:03h. Šesti pužić... eno je u polju roda i
polje suncokreta sa obe strane puta. 10:39h.
8.
10:04h. Sedmi pužić... Volim pisanje sa zanosom, ali i
pisanje sa smirajem. Pisanje brzinom i pisanje sporošću. 10:44h.
9.
10:05h. Osmi pužić... biti na putu slobodno i sa uživanjem je novi nerv.
Nerv novog čoveka koji se rađa u svakome ko putu hrli. Put, nerv, Bog. 11:01h.
10.
10:05h. Deveti pužić... poskakivao sam devet koraka za bližnju osobu
koja me je u nedelju povredila, i gle čuda!, deveti korak me je doveo do dva
velika puža koji idu jedan za drugim. Napred ide veći, za njim ide manji. 10:05h.
11.
10:06h. Deseti pužić... sada ću poskakivati deset koraka za bližnju osobu
koja me je povredila u subotu... evo ih i četiri žuta cveta maslačka. 10:08h.
12.
10:06h. Jedanaesti pužić... volim rečenicu kada se preobrazi u prizor,
događaj, samu predstavu, film, muziku, ustanak, vaskrsenje. 10:17h.
13.
10:07h. Dvanaesti pužić... volim kada se predstava koju sada
izvodim, Hodanje na vrhovima prstiju na putu Zrenjanin – Novi Sad u
blizini mosta na Tisi, pretvori u rečenicu koja sama teče svojom lepotom. 11:22h.
14.
10:07h. Trinaesti, četrnaesti pužić... prvim poljupcem u
četrnaestoj godini sam preskočio bezdan koji sam pre toga sanjao. 11:27h.
15.
10:08h. Petnaesti pužić, šesnaesti, sedamnaesti...
na mostu sam. Tisa krivuda kao plamen. 11:45h.
16.
10:09h. Osamnaesti pužić... sedim za stolom, osamnaesti
pužić me vodi dalje, brzinom puževa, bratstva mog. 13:39h.
17.
10:09h. Devetnaesti pužić... srednje veličine, dvadeseti
pužić... na blagoj sam kišici... ipak već dobro kisnem. 14:08h.
18.
10:10h. Dvadeset prvi pužić... ono u daljini pod kišobranom,
što se jedva raspoznaje, e – to je Slobodan Tišma. 14:15h.
19.
10:11h. Dvadeset drugi pužić... ono nije bio, a ovo jeste, Slobodan Tišma. 14:20h.
20.
10:12h. Dvadeset treći pužić... pokisao sam, gubim na svim poljima, to mi
je jedina šansa da se svima i svemu zahvalim i još profinjeniji stvaram. 16:39h.
21.
10:13h. Dvadeset četvrti pužić... ovo su trenuci u
kojima je potrebno da još više verujem i ne brinem. 17:39h.
22.
10:13h. Dvadeset peti pužić... da se oslonim na pužiće, i to će biti dovoljno. 17:43h.
23.
10:14h. Dvadeset šesti puž, srednje veličine... dovoljno. 17:50h.
24.
10:14h. Dvadeset sedmi pužić... krhkost bilo čega prija više od bilo čega. 17:55h.
25.
10:15h. Dvadeset osmi, veliki puž, koji ostavlja dugačak i širok
trag iza sebe... milinom kurca sam Tii odan, mila lepoto. 17:59h.
26.
10:16h. Dvadeset deveti pužić... dvadeset devetim
pužićem ljubim svoje telo i telo dvadeset devetog pužića. 18:01h.
27.
10:17h. Trideseti pužić... trideseti pužić je isti kao i
svi pužići, našijanci, narod moj, narod Našegov. 18:04h.
28.
10:17h. Trideset prvi pužić... brojaću do hiljadu... prestao sam posle
trista, neplanirano, da bih proslavio divotu koju sam u sebi osetio. 18:13h.
29.
10:18h. Trideset drugi, trideset treći, trideset četvrti, peti, šesti... sedmi
pužić... koga sada samo zamišljam i koji nosi ceo svet u svojoj kućici. 18:15h.
30.
10:19h. Trideset sedmi, trideset osmi pužić... posle sedam
sati i pedeset sedam minuta završavam ovo blaženstvo. 18:16h.
31.
10:21h. Trideset deveti, četrdeseti pužić... kriloliko je ostvarivanje. 18:17h.
32.
10:23h. Četrdeset prvi pužić i četrdeset drugi... bilo je
lepo na putu sa pužićima onda, lepo je sa pužićima sada. 18:19h.
33.
10:23h. Četrdeset treći, sićušni pužić, više ih neću brojati...
posle sam još sat i po hodao po putu, vratio se u grad, kisnuo
sa Slobodanom Tišmom, samovao, čitao Selina. 22:45h.
7. PUT PO 33 DANA
6364-6396
blaženstva
6364.
Umetnosti 33, upoznaj me!
2.
U barici na asfaltu – lišće pod vodom. Priroda voli da slika i vaja, upoznaj me!
3.
Zidić, na koji se popnem da zaobiđem veliku
baru koja se uvek napravi posle kiše, upoznaj ga!
4.
Nestanem... upoznaj me!
5.
Propadnem
.................
.................
.................
upoznaj me!
6.
Upoznajem Te polećem
7.
Danas ću bez pužića. Biću pužić sam, upoznaj me!
8.
Mislim o sebi. Dišem. Hodam. Upoznajem Te!
9.
Dodirnem Tvoj žar, upoznaj se!
10.
Tvoj žar je sama svetlost, upoznajem Te!
11.
11. blaženstvo neka bude samo za sebe. Neka se upozna sa samim sobom!
12.
I ja, 12. blaženstvo sam poželelo da se
upoznam, upoznajem se – kaže 12. blaženstvo.
13.
Želeo bih da prekinem sa refrenom upoznaj, ali to
je samo prilika da me još bolje upoznaš, upoznaj me!
14.
I odjednom osetih vihor u ponavljanju, upoznaj ga!
15.
Poželeh da spomenem dlačice, upoznaj ih, upoznaj me!
16.
Želeo bih da budem bolji nekom, nekom miliji, upoznaj se!
17.
Plamtim samoćom, upoznajem se.
18.
Volim kada nešto nestane, kada se iscrpi, preostane još jedna kap,
mrvica, samo jedan mrav, samo jedna reč, ni reč više, upoznaj me!
19.
Volim tanano zbog tananijeg, upoznaj me!
20.
Volim da pišem dok se penjem stepenicama, ovog
puta pod miškom nosim flašu vode, upoznaj me!
21.
Ohladio sam se i sada mi je teško da pišem, upoznaj me!
22.
Pisanje me ugreje, upoznaj me!
23.
Osećam se kao da u pustinji čeprkam nogom po pesku, upoznaj me!
24.
Upoznaj slonove, upoznaj me!
25.
Upoznaj velike kitove, upoznaj me!
26.
Upoznaj ptičice, upoznaj me!
27.
Upoznaj orgazam i zajedničko svršavanje, upoznaj ih!
28.
Upoznaj ih, Lišće i Trave, Desetogodišnje slike koje sam crtao.
29.
Upoznaj me u sebi!
30.
Molim za ples – upoznaj me dok plešemo!
31.
Put je dalek, na njemu smo, upoznajemo se!
32.
Pun je mesec danas. Osmeha sam se zaželeo. Upoznaj me u trideset trećem!
33.
U TVOJIM RUKAMA
6397-6429
blaženstva
6397.
Ustao sam iz kreveta, došao do stola, zapisujem ovaj prizor ustajanja.
2.
Da li pišeš o ona dva drveta? – pita me Branka.
Ne, evo mogu sada, dva jablana.
3.
Suviše sam neraspoložen da bih pisao i bio dostojan reči koje ispisujem.
4.
Priznanje o nedostojnosti me je zaista malo oraspoložilo, i evo pišem.
5.
Zamišljam slike i stanja u kojima neke žene i neki muškarci čitaju Miroslava Mandića.
6.
Kajo, voleo bih da Miroslav Mandić dođe do onih koji očekuju ovakvu knjigu
a da toga nisu ni svesni sve dok im se jednog dana ona ne pojavi u rukama.
7.
Negde pljušti kiša, jedan čovek baš čita ovo blaženstvo.
8.
Nikog nema kilometrima unaokolo, samo jedna žena sa ovom knjigom u ruci.
9.
Kaja, Branka i ja prelazimo most, neko negde nekad čita o tome.
10.
Ispratio sam Kaju i Branku, hodam polako i odmah se sve sliva u sporost.
11.
Zamišljam ženu sa kojom dugo vodim ljubav i zamišljam
ženu koja čita Miroslava Mandića posle dugog vođenja ljubavi.
12.
Toplo je, malo se naoblačilo, nema vetra. Subota
je – ja sam sve ono što je lepo u subotnjoj samoći.
13.
Pred zemljanom stazicom, na mestu gde se skuplja voda
od kiše, sada se vidi samo desetak tragova od točkova bicikla.
14.
Volim blaženstvo koje nađem i volim blaženstvo koje nađe mene.
15.
Ne volim arhitekturu, ali sve više saosećam sa kućama, jer su kuće same.
16.
19:30h. Sam sam i ja. Uživam u Džoni Kešu. Uživam u braći Limburg
(Limbourg; Herman, Jean, Paul). Uživam u svakome ko primi zadovoljstvo.
17.
Zamišljam u predvečerju gladnog čoveka koji pod miškom nosi ovu knjigu.
18.
Zamišljam mladića kako odnosi ovu knjigu devojci.
19.
U prohladnom jutru neko je na hladan zid stavio ovu knjigu i seo na nju.
20.
U samici jedan čovek čita sebe u ovom blaženstvu.
21.
Jednom lutalici ova knjiga je dom.
22.
Jednoj ženi je ova knjiga njen lutalica za kojim čezne.
23.
Jedna devojka sa mosta baca u reku ovu belu knjigu, umesto sebe.
24.
Kad otvori vrata automobila, neko na suvozačevo sedište
baci ovu knjigu da ga čuva u noćnoj vožnji do jutra.
25.
Kad u jutro u grad dolete labudovi, jedna devojka u
toplom krevetu čita svojim očima koje ugleda u ovim slovima.
26.
Ko god je sa ovom knjigom je uvek neko, sveti Neko.
27.
Jedan dečak, nekim slučajem, došao je do
ove knjige i prepoznao u njoj da je on Neko.
28.
Nečija nežnost ispisuje ove reči kojima ja milujem Nekog.
29.
Kako je miran gospodin koji u ruci nosi ovu knjigu,
dok svojom pažljivošću natapa ulicu kojom prolazi.
30.
Sedokosa žena, drži sa obe ruke ovu belu knjigu na svojim grudima.
31.
Neko ko piše svoju knjigu, ovom je knjigom piše.
32.
Jedna žena, koja mi se osmehnula, svoj osmeh će u ovoj knjizi pronaći.
33.
Svakome ko svojom samoćom neguje mesto drugome, ova knjiga je ljubavništvo.
DOLETIM DO SVESTI O NAJNIŽEM
6430-6462
blaženstva
6430.
Sa jutarnjom kišicom, mislim na vijuganje i lelujanje.
2.
Toliko pada kiša da moram da te pozdravim – poslala mi je sms Vera Varadi.
3.
Protrčala je jedna riđa, pegava devojka, liči na Kržljavu.
4.
Oh, opet ova žena, četrdesetogodišnjakinja, na klupi. Beskućnica?
Lepih usana, samopouzdana, juče je spavala, sada gricka suncokret.
5.
Divim se beskućnicima!
6.
Kako da izdržim i napišem Miroslava Mandića? – pitam junake knjige.
7.
Sve uznosi u duhovne visine. Tako ćeš živeti u radosti, u radosti
Božjoj... Ali nemoj reći da ćeš u nečemu uspeti. Nikada to ne pomišljaj...
Nikada ne treba da imaš poverenja u svoje snage nego treba da se poveravaš
milosti Božjoj i milosrđu Njegovom... – kaže mi starac Porfirije Kavsokalivita.
8.
Poslušaj starca Porfirija, i bićeš miran – kaže mi Gladan.
9.
Kao i uvek, osloni se na trske na vetru – kaže mi Moje.
10.
Samo li – kaže mi Lim.
11.
Samo li, i ja za tebe leću – kaže mi Leo.
12.
Uvek dok pišeš misli na nekog – kaže mi Neko.
13.
I kada nisi piši, tek onda piši – kaže mi Nisam.
14.
Ne gubi prisustvo duha i kada si sasvim
izgubljen, ja sam uvek sa tobom – kaže mi Sveja.
15.
Raduj se što si nas stvorio – kaže mi Tek.
16.
Setio sam se kako si u mladosti voleo da pišeš tekstove koje
neko govori, a ti onda na kraju napišeš kaže... – kaže mi Nikako.
17.
Kada ne znaš kako da pišeš, ti piši ko to piše – kaže mi Aliko.
18.
Ili, ako ne znaš ko to piše, ti piši kako ono piše – kaže mi Alikako.
19.
Nemoj da brineš ako u korekturi ostanu tragovi ženskog i muškog,
jer ja svedočim da sve pišeš u srednjem rodu – ponovo mi kaže Moje.
20.
Piši više priča – kaže mi Našeg.
21.
Piši bajke – kaže mi Dođi.
22.
Piši više i priča i bajki, ali najviše pesama – kaže mi Kržljava.
23.
Piši o Pegavoj – kaže mi Pegava, koja se pridružila imenima.
24.
Uvek neka ti je na umu lepota knjige koja će svakome biti mila – kaže mi Jesam.
25.
Baš su mi pomogli, svi. Ta mala bića, velikog srca i večnog bivanja.
26.
Ovom rečenicom želim da se zaustavi odliv krvi iz onih iz kojih je potek’o.
27.
Ovom rečenicom želim da se lako pokajem, i još lakše krenem milinom svima milom.
28.
Budi sam samo sa onima koji ti se slobodno
pridruže, mi smo sa tobom – kažu mi Bezra i Bezbri.
29.
Ne tuguj za onima koji te napuste i ne brini za
njih, svi ćemo ih mi i dalje voleti – kaže mi Doći.
30.
Đuveč se skuvao, dođi!
31.
Vetar nosi granje, mreška površinu reke, dođi!
32.
U dvorištu sam u polumraku nagazio na velikog puža... užas!
33.
22:25h. Pljušti kiša, biće puževa. (Nisam mogao da
zamislim da bilo šta pišem posle zgaženog puža, a onda
mi je pljusak ulio nadu i za zgaženog puža – biće puževa)
ZA TIH PET MINUTA
6463-6495
blaženstva
6463.
Odavde...dovde.
2.
Od o odavde do e dovde bilo je sedam koraka.
3.
sa neba
kiša pada
u vodu
4.
Svako, i malecno, događanje zovem velikim događajem.
5.
Kajo, kupi mi Srpsko-srpski rečnik, jer volim jezikom o jeziku.
6.
Kajo, odmah kupi odmah, za sve pare koje imaš, jer će
Tii odmah doneti sve pare koje su Tii potrebne, i to odmah.
7.
Kajo... ceo sat je Tvoje ime stajalo na hartiji, jer nisam
prihvatao nijednu ideju koja mi je pala na pamet da Tii predložim.
8.
Lepota.
9.
ja sam
pesma umetnosti
umetnost pesme
10.
Kajo, hajde da ove godine zasadimo prvo drvo za Miroslava Mandića. Jedan hrast. (Nije urađeno)
11.
13:13h. Upravo sam završio čitanje knjige Starca Porfirija.
Zaplakao sam od radosti. Kako je samo lep kraj knjige.
12.
Kiša, sunce i tako celo leto. Varljivo leto. Lepo i dobro, kao svako leto.
13.
Trideset tri koraka... brojao sam ih od
niotkud do nikamo, brojao sam ih samo da jesu.
14.
Čitajući starce, koji su Božja stvorenja, sa radošću prepoznajem svoju grubost.
15.
Eno ih, Kaja i Branka, na mostu, dolaze, mašu.
16.
Jednostavne mogućnosti se ne koriste, i to je drama koja vodi užasu.
U jednostavnim mogućnostima je Bog, ili baš ono jedino što se želi.
17.
Kongres filozofa jula 1900. u Parizu je bio presudan u životu Bertranda
Rasela. Tada je sreo matematičara Peana (Peano), izučio sve njegove radove, i
u septembru provodio večeri sa Vajthedom (Whitehead) u višečasovnim diskusijama.
18.
Svako veče diskusija bi se završila nekom teškoćom i svako jutro otkrivao
sam da je teškoća od prethodne večeri sama sebe razrešila za vreme sna.
19.
Septembar 1900. je bio najviša tačka mog intelektualnog života.
20.
Svakoga dana oktobra, novembra i decembra pisao sam deset stranica moje
buduće knjige Principi matematike, koju sam dovršio poslednjeg dana veka.
21.
Da stvar bude čudnija, kraj veka je obeležio i kraj osećanja
trijumfa i od tog momenta na mene su istovremeno nasrtali
intelektualni i emotivni problemi koji su me ugurali u najcrnji očaj.
22.
Sledeće godine, Rasel je imao mistički doživljaj
videvši Vajthedovu ženu u bolovima na umoru.
23.
Za tih pet minuta sam postao potpuno druga osoba... Ranije
sam bio imperijalista, a za ovih pet minuta sam postao pacifista.
24.
Čudno osećanje me je obuzelo, sadržalo je intenzivan
bol, ali i neke elemente trijumfa, zbog činjenice da sam mogao
nadvladati taj bol i učiniti ga, kako mi se činilo, kapijom ka mudrosti.
25.
Pakao mi je kada sam grub.
26.
23:45h. Branka kupuje šveps – ja zapisujem blaženstvo.
27.
Slobodan prelaz između Tehnometala i ostrva – govori semafor.
28.
Oh, prošla je ponoć.
29.
Eto, sada ću na brzinu uraditi to što ceo dan nisam.
30.
Hop, hop, hop.
31.
Hip, hip, hip.
32.
Tu sam.
33.
Još malo sa Starcem Tadejom u rukama.
ENO JE!... EVO GA!
6496-6528
blaženstva
6496.
Oh, opet ona žena koja spava na klupi, lepih usana.
2.
Primam te, ja sam tvoja žena, tvoje blaženstvo.
Znam ženo moja, ja sam Tvoj muž, Tvoja rečenica.
3.
Hodam sa Kajom i Brankom, posle kiše. Mirno je, nema
nikoga. Izmaglica je. Diktiraću Kaji dok hodamo u mom ateljeu.
4.
Na ovom mestu obično leži mali žuti pas,
a tu i jedan čovek svako jutro hrani golubove.
5.
Juče sam vam pokazao... evo ga... drvo pred kojim sam stajao.
6.
Ovo je rasadnik Poljoprivrednog fakulteta. Jednom sam tu kupovao hranu za cveće.
7.
Meni je ova žena s kojom smo se mimoišli lepa, a vama?
8.
Dovde je, na mojoj stazici, u mom ateljeu, jedan kilometar.
9.
Ovo je Đačko igralište. U osnovnoj školi smo tu dolazili na
gradska takmičenja u atletici. Sećam se jednog vraćanja kući
sa takvog takmičenja po vrućini. Kako su mi tada otpadale noge!
10.
Ovde je jedan kilometar i dvesta pedeset metara, kod Vodovoda smo.
Ovde fudbaleri Indexa treniraju, i zato je ovako, vidite, upropašćena trava.
11.
Ovde me je jutros mimoišla žena koju sam hteo da
vam pokažem. Ozbiljnog lica, predivnog stasa i hoda.
12.
Na onoj tamo klupi sedi stariji gospodin sa
štapom koji me uvek pita Kako napreduje knjiga?
13.
U ovom delu sam pre nekoliko meseci imao blag
mistički doživljaj koji sam opisao u 4261. blaženstvu. (Vidim
ne samo da je sve lepo, nego vidim kako sve i želi da bude lepo)
14.
Ovog čoveka nikada nisam video... Pa šta, iskren sam.
15.
U ovoj zgradi je stanovala Dragana Varadinac.
16.
Vidiš Kajo, kako je opet narastao Dunav, izgleda da nam
je završena sezona kupanja. Samo smo jednom preplivali
Dunav, a nismo ni uspeli da plivamo od Belegiša do Beograda.
17.
Sinulo je sunce, posle nekoliko pljuskova
danas prija mi jer mi greje kolena i potkolenice.
18.
Volim jako Dunav. Volim da plivam u njemu, volim da ga preplivavam,
da ga gledam, da hodam pored njega, ali na Štrand nikad ne dolazim.
19.
Ovde kod Štranda je dva kilometra staze.
20.
Ovaj deo staze, posle mosta koji će uskoro biti otvoren, manje je posećen.
Kada nisam baš raspoložen ne idem dalje, a kada jesam tek mi je ovde lepo.
21.
Ovo je češki magacin, nekada je ovde radio Milomir, moj otac
po krvi. Magacin je bio na samom kraju grada. A ovde ispred
njega je bio pesak. Tu smo u leto ’66. i ’67. imali ubitačne
pripreme za novu fudbalsku sezonu, mi omladinci Vojvodine.
22.
Ne znam da li ćemo sada ovde čuti dobar mjuz. Juče je bio dobar bluz... čuje se.
23.
To je klub bajkera. Sviđa mi se što su napravili ove stepenice od
starih cigala i crepova. Uglavnom šibaju automobilski i bajkerski rok.
24.
A ovde pored Dunavca je živela ona žena, stara beskućnica. Godinama.
Za mene je ona bila jedna od najlepših i najvažnijih pojava ovog grada. Oterali
su je odavde. Grad je bedan. Sada je, eno tamo, u parku, pod jednim drvetom.
25.
Ovde je kraj, ne može se dalje. Tužno je što vojska misli
da ima pravo da uzima za sebe najbolje delove grada.
26.
Eto, dovde je tri kilometra. Sada tri kilometra nazad. I to bi bilo to.
27.
Ovo mi se sviđa, iako ne volim gvožđe, ali je ovo neko
divno svedočanstvo, sa svim ovim detaljima, evo vid’te ovo
ovde. Pa ovu intervenciju, pa ovo. Dođite da pogledate, pogledajte! Tako
je ružno, da mi je lepo. Pogotovo što se ovako prostire kroz lišće i presvođava
prostor. A evo ga, dođite, i na ovoj je strani. Prešlo je preko puta, pogledajte tek ovu
divnu vinovu lozu koja ga je obujmila. To bi za mene sada moglo biti umetničko
delo, jer je ostalo samo ono što zaista jeste, što je preživelo. I to je jedan od
razloga zašto su mnoge stvari, i sama umetnička dela, vrlo često, odmah,
na samom početku ružna. Zbog svoje nametljivosti da budu lepa.
28.
Eno je! Nju jako volim, iako je uopšte ne poznajem, zato što tako
uzbudljivo sama vozi bicikl, na posao i sa posla, vrlo često obučena u
elegantne komplete, žute, crvene, ili, kao i sada u ovoj uzanoj suknji, koja je
primorava da pedale okreće priljubljenih kolena, uvek u cipelama s potpeticama.
29.
...Većinu ih prepoznajem već iz daljine, po hodu, pokretima...
svi kao da činimo istu scenu, predstavu, film, sliku, delo u pokretu...
30.
Vrlo često umetničko delo je, nažalost, samo relacija, samo
refleksija, samo reakcija, samo deskripcija, samo paradigma, diskurzivno,
kontekstualno... pak.. ja ga volim... bezrazložnog... svetlosnog... nikad postojećeg....
promislom... dalekom slutnjom i slutnjom dalekog... toplo... kosmički melodično...
stopalom oblikovano... obrazom posvedočeno... ljubljeno, ljubeće... Evo ga! Zar ne?
31.
A vidite njega... On je on.
32.
18:42h. Sunce je još visoko, velik je Dunav, prelazim most, sam.
33.
22:27h. Tišina sobe. U krevetu sam, uzimam knjigu Starca Tadeja...
ČUDO ČUDO
6529-6561
blaženstvo
6529.
Topao oblačan dan. Našeg je u njemu.
2.
Raznežio se Našeg kada je primetio kako je vetar
poneo pramenove kose žene koja je prošla pored njega.
3.
Vetar sve voli – pomisli Našeg.
4.
I meni se svidela Našegova pomisao da vetar sve voli.
5.
Našeg je zastao i gleda kako pčele sleću na cvetove prkosa.
6.
Ponovo je Našeg zastao i gleda vlažnu zemlju koja je nanesena na asfalt.
7.
Oh, ona žena koja spava na klupama je stala pored
Našega, sada oboje čekaju da pređu pešački prelaz.
8.
Našeg se oduševio studioznošću koju je primetio
na licu beskućnika koji je prebirao po kontejneru.
9.
A mene je opet oduševio Našeg kada sam osvestio kako se on otvara ka vetru.
10.
Našegu je tek osamnaest godina, i kad pomislim na njegovu budućnost
čini mi se da on neće ništa u životu raditi, nego će služiti bezrazložnosti koja u
njemu prebiva, i biće, ni ne znajući, Gospodstvo samo (Iz Rečnika Miroslava Mandića).
11.
Budi bezbrižna, Ester – rekao je Našeg Ester.
12.
Hoću – rekla je Ester Našegu.
13.
Našeg veruje da u svemu i svakome postoji delić Našegovog, i
da zato sve i svako njega oseća kao svojeg, šta više, kao samog sebe.
14.
Iz trulih delova drveta izrasle su gljive, i Našeg razmišlja kako život živi životom.
15.
Mladić ispred Našega nosi plavu majicu na kojoj piše jesam.
16.
Zašto se laste kače za osunčani deo zida
na vrhu zgrade? – pita se Našeg dok ih gleda.
17.
19:35h. Seo sam za sto. Nadam se da će mi
Našeg pomoći da napišem i sva preostala blaženstva.
18.
Verujem da će mi Našeg pomoći, ali ne znam gde je.
19.
Voleo bih da je Našeg u samom jeziku, iza nekog zareza,
20.
sa travčicom međ usnama, ili u onom Našegovom
bludećem pogledu kojim jezik teče gde hoće,
21.
noseći i samog Našega negde ka samom kraju.
22.
Stavljajući Našega pred !, začudnost samu.
23.
U Našegovom bezazlenom srcu začudnost se uvećava !!!!!!!!!!!!
24.
!!!!!!!! uvećava se kao miris belog luka iz siromaške
čorbe, koju Našeg najviše voli jer ga podseća na otvorena polja.
25.
Otvorenost i mene uzbuđuje kao i Našega.
26.
Našeg je dete svih sanjanja, svih spajanja. Našegu je samo do našeg spajanja.
27.
Samo mi je do krvi koja daje snagu i smiraj Našegovoj krvi.
28.
Sada već osećam kako mi Našeg pomaže u pisanju blaženstava.
29.
Kada se blaženstva pišu sama onda su to već nikakva, Našegova blaženstva.
30.
Nikakva, obična, najobičnija blaženstva, blaženstva koja niko i ne primećuje,
sve dok Našeg onako nežno ne izgovori meni je samo do našeg spajanja.
31.
Našeg stvara naša blaženstva.
32.
!Našeg, i meni je samo do našeg spajanja!
33.
!!
ZAŠTO?
6562-6594
blaženstva
6562.
Kako si Tii? Ja pravim čučnjeve na keju.
2.
Kako proslaviti rosu koju ugledah svetlucavu u travi?
3.
Ko daje lepotu i snagu devojci koja mi dolazi u susret?
4.
Zašto reč zašto nosi u samoj sebi hiljadu zato?
5.
Kako se samo podbočio čovek, u beloj majici i belim kratkim
pantalonama, dok je čekao trenutak da pređe put. Bio je sama pesma pokreta.
6.
33 blaženstva su 33 molitve
33 blaženstva su 33 susreta
33 blaženstva su 33 smiraja
33 blaženstva su 33 igre
33 blaženstva su 33 plesa
33 blaženstva su 198 pesama
svaki dan
7.
Sedamdeset devet stepenica do vrata kroz koja upravo ulazim.
8.
Zašto? Zato što su Hokusaijevi (Hokusai Katsushika) Talasi tako lepi.
9.
Zašto? Zato što je blagi vazduh blagost sama.
10.
Zašto? Jer idem da kupim grožđe. Hej, grožđe.
11.
Zašto? Jer, eno je Oh Ona Žena Koja Spava Na Klupama.
12.
Zašto? Jer mi sunce greje leđa i ohlađena kolena.
13.
Zašto? Jer lakoća nema mere.
14.
Zašto? Jer vrtlareći sebe, Svemirski ružičnjak se širi kroz svaki dan.
15.
Zašto? Jer sam kupio kilogram kardinala, danas mi je, kao i sredom voćni dan.
16.
Zašto? Zato što ponovo kažem vrh je sporost.
17.
Zašto? Jer obožavam kako me pevanje obožuje.
18.
Zašto? Da bi Tii osećalo radost svojim prihvatanjem.
19.
Zašto? Zato što mlada devojka njiše svojim bokovima kao da premašuje more.
20.
Zašto? Zato što sam se vozio liftom sa devojkom koja premašuje more, a da
ona ni ne zna da sam o njoj pisao i da je ona Devojka Koja Premašuje More.
21.
Zašto? Zato što nivo Dunava raste. Zato što bih voleo da imam
žutu košulju od mekog debljeg flanela. Zato što bih voleo da uživam
u laptopu kojeg ću dobiti sledeće nedelje. Zato što bih voleo da sam
oblikujem Miroslava Mandića. Zato što ću voleti i da nemam žutu košulju od mekog
debljeg flanela. Zato što verujem da je svako divan, iako realno to još ne
osećam. Zato što je prošlo više od četiri sata u pisanju ovog blaženstva.
22.
Zašto? Zato što sam zahvalan žutom psu na
njegovoj mudrosti, načinu na koji je legao u travu.
23.
Zašto? Zato što to,
nije to
i nije to
i nije to
i nije to
i nije to
i nije to,
nego je to.
24.
Zašto? Zato što sam prvo primetio onu u daljini, pa tek onda ovu ispred
mene, kako mašu jedna drugoj... sada su se srele i poljubile... dve devojke.
25.
Zašto? Zato što sam se dvoumio da li da pišem o tome da suviše čkiljim
očima, ili o belim lanenim pantalonama koje su mi se pocepale na turu.
26.
Zašto? Zato što bih voleo da neke žene i
muškarci žive za Miroslava Mandića i žive od Miroslava Mandića.
27.
Zašto? Zato što volim pažnju koja se oplemenjuje pesmom.
28.
Zašto? Zato što volim pesmu koja ne traži pažnju, a oplođuje pažljivošću.
29.
Zašto? Jer je 18:33h, i svi razlozi polako jenjavaju.
30.
Zašto? Jer Oh Ona Žena Koja Spava Na Klupama mirna sedi na klupi i puši.
31.
Zašto? Jer Svemir postoji onako i onoliko koliko ga stvorim.
32.
Zašto? Jer me je zašto nosilo kroz dan.
33.
Zašto? Jer ležim u krevetu, lepo mi je, ni ne znajući zašto.