DUŠAN MIŠIĆ DUDA

Kada sam rođen 1900. godine, moj otac

Vili Armstrong, i moja majka, Mej En — ili Majen

kako  su je zvali — živeli su u maloj ulici po nazivu Džejms Eli...

tako Luj Armstrong počinje svoju autobiografiju koju ću večeras nastaviti da čitam.

 

nekoliko sledećih dana ću živeti sa Luj Armstrongom

 

u nekim trenucima ću i biti Luj Armstrong

 

Luj će vaskrsnuti u meni

 

Luj Armstrong će se preobraziti u Miroslava Mandića

 

biću Luj Armstrong XXI veka

 

ja sam Luj Armstrong oduvek i zauvek

 

 

ja

sam

pesnik

jednog

jedinog

umetnika

 

 

ja

sam

umetnik

svih

bića

 

 

ja

sam

hodač

sveljubavi

 

 

dok sam kupovao autobiografiju Luja Armstronga video sam u knjižari

novu bogato opremljenu knjigu prijatelja i to mi je uz jutrošnji mejl bliske

osobe sa kojom sam se razišao pokrenulo lavinu sumnje sujete prljavštine

ispovest — pokajanje — iskupljenje — oboženje

 

nigde me nema

 

sam 

sam kao pas

predivne su prethodne tri reči

 

nikakav

 

nizašta

 

zaludan

 

nepotreban

 

osuđen

 

odbačen

 

Bog

 

dužnost čoveka je da poveruje da je Bog

 

reč je o tome da je samo o Reči reč

 

bio sam i uznemiren i miran

 

hodao sam oko jezera

 

mislio

 

priznavao

 

prihvatao

 

ljubio

 

nastavljao

 

pri kraju hodanja sam bio ozaren smirenjem. izgužvala me je oprala i iscedila moja duša

 

mudra je ljubav

Levinas je voleo da misli o filozofiji kao mudrosti ljubavi a ne kao ljubavi za mudrošću

 

ljubav čuva ljubav. ništa sam spram Tvoje spremnosti da me primiš. Bog ljubi Boga

 

upravo odlučih da sedmu knjigu Miroslav Mandić posvetim Dušanu Mišiću Dudi