VIBRIRANJE PUPLJENJA

volim analogije jer su podatne i svojom čednošću otvaraju svet

 

najnežnije kod analogija je da analogije sa Bogom ne postoje

 

vratio sam se sa hodanja

 

osećam bolnu petu

 

nežno mislim na Juditu Šalgo

 

hladna su mi stopala i kolena

 

još pedeset šest pesama do kraja knjige Ja sam ti si ja

 

sve su ispisane na Stolnoj slici

 

ne nekim mestima su izlizane od ruku

koje držim na njima dok pišem po tastaturi

 

pomislih na ćerku Čarlsa Bukovskog koja mu je kupila prvi kompjuter

 

jedan krompir. jedna šargarepa. jedan praziluk

dvesta pedeset grama šampinjona. ulje. somun

 

telo

 

duša

 

duh

 

svaka tačka na lopti sam

 

predstavljač reči

 

reč sama

 

reč sam

 

moj rečiti put

 

putena reč moja

 

predstava blaženstava

 

sve u svemu

 

Tvoja ruka na mom ramenu

 

umetnosti prisloni svoje lice na moje grudi

 

smešim se tome kako me vidiš a kako ja sam sebe vidim

 

zemlja i nebo

 

pesma svih bića sam

 

kad sam osetio Tvoju bolnu gorčinu svoje sam se zgadio

 

kad sam video Tvoju sumanutu potrebu za potvrđivanjem moja potreba nestala je

 

kad god pišem neke ružne stvari o Tebi to se nikada ne odnosi na Tebe

 

na Tebe se odnose samo lepe stvari

 

oko Tvog vrata blista ogrlica svetlosti

 

svetlucanjem vibrira pupljenje