bog bogom bogu bog 2015-06-14 00:00:00

ja sam neosvetljena crkva u noći. po dnu mojih zidina svetli par mačijih

očiju. porta je obrasla visokom travom. u mojoj unutrašnjosti jezici vremena

ližu tajne svakog trenutka koji se kao trenutak pojavi i kao trenutak nestaje

još malo još malo i više ništa neće ostati od testa sa makom a u tanjiru

ja sam pomaljanje samoća svih onih koji su kre­nuli sami sebi u susret

pomaljam se izdaleka kao početak najbolje priče

pomaljam se i gubim osećam miris i svetlost kamilice

pomaljam se sa obiljem vremena i pretvaram ga u ganuće

pomaljam se želeo bih da budem samo odmah i ništa više

pomaljam se mekom košuljom koja mi naježi kožu oko vrata

pomaljam se na neočekivanom mestu u neočekivanom trenu

na jastuku u šaci s one strane pojma moja šašavost je dar

pomaljam se sve aluzije sam ostavio iza sebe ta­mo negde daleko

ja sam bog

sve pamtim

da bi ti mogao

da zaboraviš

sve