bog bogom bogu bog 2015-08-08 00:00:00

ja sam čovek sa fotografije edvarda kertisa. davno sam mrtav. ali moje

oči još žive u vašim sećanjima. u njima vi osećate na koji način je indijanski

duh sačuvao prirodu koja ga je stvorila. stvarala i zauvek uzela u svoja nedra

ja sam čudo. ima me i nema me. zatim dolazi bilo šta. to me nahrani. to bilo šta

već u sledećem trenutku ja čujem glas staklo se providi. umalo da zaboravim vrapca

ja sam odupiranje svetlucanje kojim se odvezujem

oduprem se moralisanju tu sam samo da padaju

po meni kapljice vode sa krila poletelog galeba

oduprem se znatiželji očiju ne gledam ništa sa strane

nego samo ovo lice ovu svesnost ovo drveće koje me čini

oduprem se strahu misleći kako mi se sunce osmehuje

oduprem se zavođenju tom neurotičnom samodokazivanju

oduprem se snuždenosti koja svojom magmom guta sve pred sobom

oduprem se potrebi da osuđujem to je moja lenjost da načinim veliko delo

oduprem se lenjosti tom ulickanom samosažaljenju prikrivenom ciničnim ukusom

ja sam bog

na mojim usnama

oslobađanje straha

ljubeće pevušenje