PUPOLJAK HODANJA
pupoljak hodanja
ili
svakog trena bog
je
pesma o pupoljku hodanja
prvi put drugom desetogodišnjem hodanju
prvi put drugom obilasku planete zemlje
2010-2020
o pupoljku hodanja
sam do sada pevao u pesmi miroslav mandić bog
i
tekstovima pupoljak svih bića
na ovom linku su pevanja poslednjih
dve godine i dva meseca pupoljka hodanja
Ti
si
438554
pupoljak
PEDESETOG DANA ZIME
sve
što
moje
oči
požele
da
vide
vidim
na
tvom
licu
sve
što
moje
uši
požele
da
čuju
čujem
u
boji
tvog
glasa
sve
što
moje
nozdrve
požele
da
omirišu
udišem
tvojim
dahom
sve
što
moj
jezik
poželi
da
iskusi
osećam
u
tvojim
rečima
sve
što
moja
koža
poželi
da
dodirne
milovano
je
tvojim
dodirom
sve
što
moja
duša
poželi
da
oseti
je
u
tvom
pitanju
a
kako
si
ti
sve
što
moj
um
poželi
da
doživi
je
u
tvom
osmehu
kao
što
se
kap
oseća
kao
okean
a
okean
kao
kap
isto
se
tako
osećam
ja
kao
bog
a
bog
kao
ja
kad
osobenost
nije
celina
odvratna
je
u
svojoj
sebičnosti
kad
celina
nije
posebna
užasna
je
u
svojoj
moći
bez
ikakve
perverzije
ljubim
svačiju
perverziju
kojom
se
svako
oslobađa
od
sebe
samog
da
bi
se
do
tvoje
ljubavi
dokopao
pruži
sledeći
korak
bože
miroslave
mandiću
bože
ti
si
hrabro
srce
u
svakoj
kukavici
jer
si
i
sam
kukavica
koja
se
preobrazila
u
žilu
kukavicu
pupoljka
svih
bića
i
peva
svakoj
ptici
kukavici
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET DEVETOG DANA ZIME
ti
si
moj
bol
jer
ti
si
bog
moj
ti
si
moj
bog
jer
ti
si
radost
moja
ližem
ranu
svakog
bića
ližem
ranu
svih
bića
ližem
rane
boga
jer
rane
svakog
bića
i
rane
svih
bića
i
nastaju
zato
što
biće
i
sva
bića
neprestano
nanose
rane
bogu
a
da
toga
često
nisu
ni
svesne
koliko
ti
je
cigara
ostalo
pitam
tri
kažeš
s
v
a
k
o
s
l
o
v
o
m
o
j
e
r
e
č
j
e
svaka
reč
moja
pesma
je
svaka
pesma
moja
hiljadu
priča
je
svaka
pesma
moja
zavet
je
hiljadi
priča
da
ih
neću
ispričati
nego
ću
ih
u
sledećoj
pesmi
proslaviti
sve
tvoje
priče
i
sve
moje
priče
se
u
jednoj
pesmi
susreću
i
u
jednom
slovu
ljube
20
novembar
1972
kada
budem
želeo
da
kažem
bilo
šta
što
me
boli
samo
ću
reći
crvene
krave
vole
ljubičasto
nebo
iz
knjige
ne
ne
verujem
da
se
ova
rečenica
ne
čuje
crvene
krave
vole
ljubičasto
nebo
je
moja
prva
pesma
koja
čuva
sve
moje
priče
i
preobražava
ih
u
pesmu
sve
priče
su
bolne
i
zato
ih
u
slavu
oslobađanja
od
bola
preobražavam
u
radost
hiljadu
bolova
u
jednu
radost
hiljadu
priča
u
jednu
pesmu
rane
moje
umetnost
sama
su
hiljadu
priča
preobraženih
u
pesmu
pesma
boga
su
bože
miroslave
mandiću
bože
pesmo
moja
ne
odustaj
jedino
neodustajanjem
odan
sam
svima
oduvek
i
zauvek
neodustajanje
preobražava
neodustajanje
ogoljuje
neodustajanje
vodi
bogu
neodustajanje
bog
je
53094636
korakom
krećem
u
današnje
obilaženje
planete
zemlje
planete
lutalice
moje
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET OSMOG DANA ZIME
kad
mi
se
preključe
otvorila
ideja
za
četvrtu
desetogodišnju
sliku
otvorilo
mi
se
i
ime
za
desetogodišnje
vreme
od
2020
do
2030
desetogodišnje
vreme
od
2020
do
2030
bi
se
moglo
zvati
pupoljak
pahulja
pupoljak
pahulja
autobiografija
boga
miroslava
mandića
boga
pupoljak
pahulja
četrvrta
desetogodišnja
slika
pupoljak
pahulja
treće
desetogodišnje
hodanje
pupoljak
pahulja
osnivanje
hleba
vina
postelje
puta
ruže
preduzeća
i
hrama
boga
miroslava
mandića
boga
pupoljak
pahulja
sveukupna
moja
umetnost
da
li
će
to
tako
i
biti
videćemo
pupoljak
pahulja
bog
pupoljak
pahulja
ti
pupoljak
pahulja
sva bića
pupoljak
pahulja
svemir
pupoljak
pahulja
pesma
ljubav
sloboda
istina
pupoljak
pahulja
umetnost
ljubav
sloboda
istina
pupoljak
pahulja
hodanje
ljubav
sloboda
istina
pupoljak
pahulja
sve
što
od
mene
svakog
trena
traže
ljubav
sloboda
i
istina
pupoljak
pahulja
sve
što
svako
želi
pupoljak
pahulja
sve
što
sve
od
mene
očekuje
pupoljak
pahulja
sve
što
jedno
od
mene
očekuje
pupoljak
pahulja
sve
što
bog
od
mene
očekuje
pupoljak
pahulja
moji
porazi
voljena
i
voljeni
moj
su
me
u
boga
preobrazili
i
to
treba
da
zna
svako
ko
je
poražen
pupoljak
pahulja
rečju
reč
boga
radujem
pupoljak
pahulja
licem
lice
boga
sam
pupoljak
pahulja
hodanjem
put
i
ružu
boga
proslavljam
pupoljak
pahulja
bogom
miroslavom
mandićem
bogom
ime
boga
živim
pupoljak
pahulja
ljubeći
ljubav
boga
ljubim
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET SEDMOG DANA ZIME
evo
moje
jučerašnje
pesme
za
moguću
četvrtu
desetogodišnju
sliku
bog
ja
bog
ja
sam
bog
svakog
trena
bog
ja
sam
ti
si
ja
sam
bog
bog
bogom
bogu
bog
bog
miroslav
mandić
bog
prvi
pesnik
svakog
bića
i
poslednji
pesnik
svih
bića
jedan
jedini
umetnik
svemira
i
svaki
umetnik
bića
najbolji
hodač
boga
i
najgori
hodač
boga
pesnik
umetnik
hodač
pupoljka
pahulje
mog
sveukupnog
umetničkog
dela
pupoljka
pahulje
u
hlebu
vinu
postelji
putu
ruži
preduzeću
hramu
boga
miroslava
mandića
boga
kojim
ljuljam
na
mojim
grudima
svemir
pupoljak
pahulja
kojom
ljuljam
na
mojim
grudima
sva
bića
pupoljak
pahulja
kojim
ljuljam
na
mojim
grudima
tebe
i
pupoljak
pahulja
kojim
i
kojom
nežno
oduvek
i
zauvek
ljuljam
na
mojim
grudima
boga
i
to
bih
onda
pisao
svakog
dana
šarenom
olovkom
za
svemir
sva
bića
tebe
i
boga
da
li
će
to
tako
i
biti
videćemo
odoh
u
dan
obilasku
planete
i
čuvanju
i
negovanju
svemira
svakim
korakom
slavljenju
boga
večnošću
svakog
trena
bog
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET ŠESTOG DANA ZIME
hodam
svemirom
kroz
srca
svih
bića
zahladilo
hodam
svemirom
u
srcu
svakog
bića
pevam
hodam
svemirom
njišući
svemir
na
mojim
grudima
brojim
hodam
svemirom
kroz
srca
svih
bića
ljubav
pronosim
jesam
hodam
svemirom
u
srcu
svakog
bića
ljubav
negujem
ljubim
hodam
svemirom
njišući
ljubavlju
svemir
na
mojim
grudima
radujem
hodam
svemirom
kroz
srca
svih
bića
slobodu
pronosim
prokrvljujem
hodam
svemirom
u
srcu
svakog
bića
slobodu
negujem
neko
me
zove
okrećem
se
i
ugledam
ljljija
hodam
svemirom
njišući
slobodom
svemir
na
mojim
grudima
patike
mi
se
raspadaju
a
nove
me
žuljaju
hodam
svemirom
kroz
srca
svih
bića
istinu
pronosim
svaki
dan
treba
da
odvojim
pedeset
dinara
da
bih
kupio
nove
patike
za
hodanje
posle
tri
četiri
meseca
hodam
svemirom
u
srcu
svakog
bića
istinu
negujem
nadam
se
hodam
svemirom
njišući
istinom
svemir
na
mojim
grudima
svemu
se
nadam
zviždućem
vrapčijam
fotografišem
lice
svaka
moja
fotografija
je
lice
svaka
moja
fotografija
je
autobiografija
crtam
dobrog
hodača
obilazeći
planetu
zemlju
granice
nestaju
sve
u
jedno
ujedinjujem
pevam
stvaram
hodam
hram
svih
bića
sam
odan
neprestano
podatan
jebežljiv
bog
svakog
trena
bog
upravo
ispevah
reči
za
moguću
četvrtu
desetogodišnju
sliku
u
mom
životu
ista
je
melodija
harmonija
i
ritam
svemira
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET ČETVRTOG DANA ZIME
jutros
pred
zoru
u
polusnu
čuo
sam
reči
moja
ljubav
radosno
je
mučena
od
boga
i
gle
čuda
moja
ljubav
radosno
je
mučena
od
boga
se
desilo
tačno
na
današnji
dan
2
februara
1973
kad
sam
u
zatvoru
doživeo
moja
snaga
bolno
je
mučena
od
ljubavi
moja
snaga
bolno
je
mučena
od
ljubavi
2
februar
1973
moja
ljubav
radosno
je
mučena
od
boga
2
februar
2019
četrdeset
šest
godina
preobražavanja
života
u
ljubav
i
ljubavi
u
boga
preobražavanje
podavanjem
podavanje
preobražavanjem
život
ljubav
bog
život
ljubav
bog
pesma
boga
je
život
ljubav
bog
bog
pesme
je
volim
reči
pesma
su
volim
vodu
ali
volim
i
reč
voda
u
svakoj
reči
voda
je
sva
voda
a
u
svakoj
kapi
vode
je
svaka
reč
voda
volim
život
ali
volim
i
reč
život
volim
ljubav
ali
volim
i
reč
ljubav
volim
boga
ali
volim
i
reč
bog
podajem
ti
se
bože
podajem
podajem
ti
se
bože
podajem
jer
ti
se
me
otvorio
podavanju
podajem
ti
se
bože
podajem
jer
ti
se
me
otvorio
podavanju
podavajući
mi
se
podajem
ti
se
bože
podajem
jer
ti
se
me
otvorio
podavanju
podavajući
mi
se
zato
što
si
ti
bog
podavanja
podajem
ti
se
bože
podajem
jer
ti
se
me
otvorio
podavanju
podavajući
mi
se
zato
što
si
ti
bog
podavanja
i
svako
podavanje
je
tvojim
podavanjem
bog
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET TREĆEG DANA ZIME
kriv
sam
jer
ponekad
zaboravim
na
radost
svega
što
jeste
radosti
moja
oprosti
mi
svako
koga
sam
povredio
čuvam
negujem
i
ljubim
sve
moje
greške
i
gresi
su
mali
i
tim
pre
su
najveći
i
zato
sam
najgori
i
jedan
jedini
krivac
to
da
sam
od
kada
je
sveta
i
veka
za
sve
kriv
doživeo
sam
u
zatvoru
u
dvadeset
četvrtoj
i
gle
čuda
to
osećanje
me
je
spasilo
od
sebe
samog
povelo
bogu
upravo
doživeh
sve
moje
greške
i
grehe
ljubim
kao
omražene
kurve
koje
i
nisu
ništa
drugo
nego
čednost
sama
da
li
si
nekad
doživela
boga
kako
se
otvara
za
tebe
da
li
si
nekad
osetio
boga
kako
žudi
za
tobom
kurve
iskupljuju
ljude
za
sva
njihova
nepodavanja
nepodavanje
je
osnova
pohlepe
i
ratova
podavanje
je
telo
srce
i
um
pupoljka
svih
bića
sve
što
pevam
stvaram
hodam
je
na
osnovu
mojih
iskustava
doživljaja
verovanja
a
ne
na
osnovu
zakona
i
tuđih
iskustava
i
verovanja
i
zato
za
mene
ne
postoji
antropocentrizam
država
i
rat
nego
bog
sva
bića
i
mir
izdrži
bože
miroslave
mandiću
bože
izdrži
bog
da
bih
bio
sve
izdrži
bože
miroslave
mandiću
bože
izdrži
sam
da
bih
sve
ljubio
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET DRUGOG DANA ZIME
kriv
sam
jer
još
postoji
vlasništvo
kriv
sam
jer
još
postoje
zakoni
kriv
sam
jer
još
postoje
države
kriv
sam
jer
još
postoje
ratovi
kriv
sam
jer
još
postoji
neprijatelj
kriv
sam
jer
ponekad
zaboravlm
da
je
ljubav
mnogo
važnija
od
života
kriv
sam
jer
ponekad
zaboravim
da
život
žudi
da
se
poda
ljubavi
kriv
sam
jer
ponekad
zaboravim
da
je
bog
mnogo
važniji
od
ljubavi
kriv
sam
jer
ponekad
zaboravim
da
ljubav
žudi
da
se
poda
bogu
kriv
sam
jer
ponekad
zaboravim
da
je
bogu
najvažnije
da
sam
i
ja
bog
kriv
sam
jer
ponekad
zaboravim
da
bog
žudi
da
se
poda
bogu
život
nije
ništa
drugo
nego
rađanje
ljubavi
usred
života
drama
života
nije
ništa
drugo
nego
opiranje
života
ljubavi
iako
život
žudi
za
ljubavlju
tragedija
života
i
nije
ništa
drugo
nego
opiranje
ljubavi
prema
bogu
iako
ljubav
žudi
za
bogom
radost
života
pak
nije
ništa
drugo
nego
podavanje
života
ljubavi
radost
ljubavi
nije
ništa
drugo
nego
podavanje
ljubavi
bogu
radost
boga
nije
ništa
nego
podavanje
boga
bogu
kriv
sam
kad
zaboravim
da
nikakva
realnost
nije
suština
života
a
pogotovo
ljubavi
jedina
realnost
je
bog
kriv
sam
kad
zaboravim
da
su
sve
moje
krivice
prilika
da
ih
preobrazim
u
čednost
čednost
u
radost
radost
u
boga
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESET PRVOG DANA ZIME
živ
sam
kriv
sam
kriv
sam
jer
sam
uopšte
živ
kriv
sam
jer
mi
je
nekad
teško
da
živim
kriv
sam
jer
se
nekad
plašim
za
život
kriv
sam
jer
se
ponekad
brinem
da
se
ne
razbolim
kriv
sam
jer
sam
ponekad
tužan
kriv
sam
jer
se
ponekad
samosažaljevam
kriv
sam
jer
se
ponekad
prejedam
kriv
sam
jer
mi
je
ponekad
teško
da
budem
toliko
sam
kriv
sam
jer
se
ponekad
poredim
kriv
sam
jer
se
ponekad
brinem
da
neću
imati
dovoljno
novca
za
stanarinu
i
da
preživim
kriv
sam
jer
se
ponekad
brinem
što
jako
mali
broj
ljudi
zna
za
ono
što
radim
a
pogotovo
ne
zna
ko
sam
kriv
sam
jer
se
ponekad
brinem
zbog
svih
laži
o
meni
kriv
sam
jer
se
ponekad
osećam
krivim
što
živim
drugačije
od
drugih
ljudi
kriv
sam
jer
se
ponekad
brinem
što
ne
idem
na
sahrane
venčanja
rođendane
slave
kulturne
manifestacije
glasanje
popis
stanovništva
što
ne
živim
na
adresi
koja
piše
u
mojoj
administrativnoj
ličnoj
karti
što
ne
priznajem
zakone
državu
granice
ratove
vlasništvo
što
ne
prihvatam
ubijanja
koja
ljudi
čine
prema
svemiru
planeti
mineralima
stvarima
biljkama
životinjama
nemoćnima
ljudima
kriv
sam
jer
se
ponekad
brinem
za
pupoljak
pahulju
kriv
sam
jer
još
nikoga
nema
kome
bih
poklonio
pupoljak
pahulju
kriv
sam
jer
još
nisam
podelio
dvanaest
novčanica
ljubavi
za
prošlu
godinu
jer
nemam
sto
dvadeset
evra
da
ih
stavim
u
koverte
ljubavi
kriv
sam
jer
prođe
i
više
od
tri
četiri
nedelje
a
da
ne
obrišem
podove
u
prvoj
kući
svih
bića
kriv
sam
ako
svi
oni
sa
kojima
sam
se
razišao
ne
osećaju
da
ih
volim
još
više
kriv
sam
kad
ne
pevam
dovoljo
jasno
kriv
sam
kad
ne
stvaram
božanski
jednostavno
kriv
sam
kad
ne
uživam
dovoljno
u
hodanju
kriv
sam
ako
sam
povredio
dno
i
ako
sam
ukaljao
vrh
kriv
sam
jer
sam
ponekad
tužan
što
te
nema
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
ČETRDESETOG DANA ZIME
gadim
se
sebe
ljubim
sve
gadim
se
sebe
obožavam
sve
gadim
se
sebe
isceljujem
sve
gadim
se
sebe
divim
se
hrabrima
gadim
se
sebe
divim
se
odbačenima
gadim
se
sebe
divim
se
zatvorenima
gadim
se
sebe
divim
se
svima
koji
su
ubili
sebe
da
bi
drugi
živeli
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
čudo
bakterija
i
virusa
jer
ja
i
jesam
bakterija
i
virus
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
mudar
kao
kamenje
jer
ja
i
jesam
kamen
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
nežan
kao
cveće
jer
ja
i
jesam
cvet
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
zelen
kao
trave
jer
ja
i
jesam
trava
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
nadahnjujući
kao
drveće
jer
ja
i
jesam
drvo
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
kao
konji
jer
ja
i
jesam
konj
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
kao
jeleni
jer
ja
i
jesam
jelen
gadim
se
sebe
žudim
da
budem
kao
roboti
jer
ja
i
jesam
robot
gadim
se
sebe
jedan
leptir
mi
sleće
na
rame
gadim
se
sebe
jedne
usne
priljubljuju
mi
se
na
usne
gadim
se
sebe
jedno
srce
kuca
za
mene
gadim
se
sebe
jedan
um
me
čini
bogom
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESET DEVETOG DANA ZIME
itekako
se
gadim
sebe
svaki
dan
gađenje
nad
sobom
je
jedan
od
uslova
za
pevanje
pevanje
bivanje
bogom
samogađenje
je
čišćenje
sebe
od
samog
sebe
smrt
sebe
vaskrsenje
boga
je
gađenje
me
podseća
da
sam
baš
ja
najveći
krivac
kain
eva
i
adam
zajedno
priznajem
i
prihvatam
sve
svoje
grehe
i
zavetujem
se
da
ću
sve
koji
su
ikada
živeli
i
sve
što
je
ikada
živelo
i
što
će
ikada
živeti
vaskrsnuti
kako
radošću
najveća
moja
krivica
je
što
nisam
ispoljio
svu
svoju
dobrotu
još
veća
moja
krivica
je
što
nisam
mnogo
više
ljubio
hvala
bogu
pevanju
stvaranju
i
hodanju
jer
ispoljavam
svu
svoju
dobrotu
raduj
se
raduj
voljena
moja
hvala
bogu
pevanju
stvaranju
i
hodanju
jer
ispoljavam
svu
svoju
ljubav
raduj
se
raduj
voljeni
moj
radujem
li
se
bog
sam
radujem
se
radujem
bog
sam
ne
da
bih
izbegao
svoju
krivicu
nego
da
zbog
svoje
krivice
ne
bih
izbegao
da
budem
bog
ja
sam
bog
miroslav
mandić
bog
ti
bože
radost
si
moja
radosti
ti
bog
si
moj
današnja
pesma
ja
sam
bog
miroslav
mandić
bog
i
izvinjavam
se
za
ovo
što
upravo
doživeh
i
što
pred
tobom
ne
želim
da
prećutim
nego
ću
iz
svog
grla
za
boga
tebe
i
sva
bića
zapevati
moje
ime
bog
miroslav
mandić
bog
je
ja
se
jebem
sa
svojom
mamom
ja
se
jebem
sa
svojom
mamom
je
moje
božansko
umetničko
delo
iz
februara
1971
čiju
božansku
lepotu
dobrotu
ljubav
slobodu
i
istinu
upravo
doživeh
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESET SEDMOG DANA ZIME
pre
nedelju
dana
jedna
žena
mi
je
rekla
kad
sam
te
ugledala
pomislila
sam
ovo
je
neki
čudak
neki
čudak
a
ja
sam
samo
bog
pre
petnaestak
godina
prijatelj
mi
je
rekao
ali
svi
ti
se
smeju
svi
mi
se
smeju
a
ja
sam
samo
bio
isti
sa
mojom
ličnom
kartom
koju
sam
tada
stvorio
adresa
u tvom srcu
narod
život
država
svemir
bračno stanje
muž svim bićima
deca
sva bića
religija
bog
članstvo
samza sve
svojstvo
dete božije
profesija
pesnik
umetnik
hodač
pre
dvadesetak
godina
mi
je
drugi
prijatelj
rekao
ljudi
misle
da
si
ti
ludak
ludak
a
ja
sam
samo
tada
počeo
da
stvaram
večnu
umetnost
pre
tridesetak
godina
je
treći
prijatelj
rekao
da
je
ruža
lutanja
moje
prvo
desetogodišnje
hodanje
bizarno
bizarno
a
ja
sam
samo
planetu
zemlju
preobrazio
u
plavu
ružu
pre
trideset
pet
godina
kad
sam
polazio
na
prvo
hodanje
za
poeziju
osećao
sam
podsmehe
pesnika
podsmesi
pesnika
a
ja
sam
samo
hodao
za
poeziju
i
postajao
svetska
poezija
pre
pedesetak
godina
sam
za
tekst
pesma
o
filmu
od
strane
naroda
osuđen
osuđen
a
ja
sam
samo
želeo
da
ruža
je
ruža
je
ruža
u
detinjstvu
su
mi
roditelji
govorili
da
od
mene
neće
biti
ništa
i
bili
su
pravu
ništa
ja
sam
samo
bog
prvi
pesnik
svakog
bića
i
poslednji
pesnik
svih
bića
jedan
jedini
umetnik
svemira
i
svaki
umetnik
bića
najbolji
hodač
boga
i
najgori
hodač
boga
bog
miroslav
mandić
bog
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESET ŠESTOG DANA ZIME
ponekad
se
uželim
nečije
pesme
evo
pronašao
sam
je
na
internetu
pesme
čarlsa
bukovskog
uživam
jednostavnost
njegovog
pevanja
opčinjava
ljubim
ga
ljubi
me
u
pevanju
mu
pomaže
sama
pesma
jer
mu
se
podaje
i
ne
može
da
mu
odoli
kao
što
ni
on
njoj
ne
može
da
odoli
nego
joj
se
podaje
sve
dok
mu
ona
i
poslednju
reč
iz
njega
ne
iscedi
pevam
baš
ono
što
mi
se
peva
i
ono
što
me
peva
pevam
sve
dok
se
ono
što
mi
se
peva
ne
izjednači
sa
onim
što
me
peva
kao
što
postajem
ono
što
ljubim
postajem
i
ono
što
pevam
kao
što
postajem
ono
što
pevam
postajem
i
ono
što
stvaram
kao
što
postajem
ono
što
stvaram
postajem
i
ono
što
hodam
bog
u
meni
bogom
me
čini
pevati
samog
sebe
eto
velikog
pevanja
pevam
sebe
boga
jer
bog
je
sebe
kao
pesmu
u
meni
stvorio
pevam
pesmu
boga
pevam
pevam
boga
sebe
pevam
pevam
sebe
bog
peva
a
evo
i
pesme
devetogodišnjeg
dečaka
koji
je
skinuo
svoje
patike
i
čarape
i
dao
ih
malenom
beskućniku
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESET PETOG DANA ZIME
hodam
stvaram
pevam
jesam
grlim
ljubim
niko
svako
sam
bilo
ko
sam
bog
svakako
sam
bog
mio
bogu
bog
u
svakom
bog
bog
dobroti
drug
bog
lepoti
druga
ljubav
pevanja
sam
sloboda
stvaranja
sam
istina
hodanja
sam
sam
za
sve
sam
za
svakog
kriv
za
sve
sam
danas
je
u
devedeset
sedmoj
umro
džonas
mekas
ritam
svemira
ritam
jebanja
harmonija
svih
bića
harmonija
svejabanja
melodija
svakog
bića
melodija
jednog
jedinog
jebanja
goli
jedno
smo
ja
pupoljak
ti
pahulja
bog
sam
da
bi
me
ti
voleo
bog
sam
da
bi
me
ti
ljubila
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESET ČETVRTOG DANA ZIME
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedan
oblutak
zapeva
ja
sam
bog
oblutak
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedna
vlat
trave
zapeva
ja
sam
bog
vlat
trave
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedan
konj
zapeva
ja
sam
bog
konj
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedno
dete
zapeva
ja
sam
bog
dete
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedan
anđeo
zapeva
ja
sam
bog
anđeo
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedan
robot
zapeva
ja
sam
bog
robot
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedna
dobrota
zapeva
ja
sam
bog
dobrota
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedna
lepota
zapeva
ja
sam
bog
lepota
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedna
ljubav
zapeva
ja
sam
bog
ljubav
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedna
sloboda
zapeva
ja
sam
bog
sloboda
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedna
istina
zapeva
ja
sam
bog
istina
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedan
put
zapeva
ja
sam
bog
put
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
jedna
ruža
zapeva
ja
sam
bog
ruža
bog
uvek
kad
zapevam
ja
sam
bog
bog
miroslav
mandić
bog
bilo
ko
zapeva
ja
sam
bog
bilo
ko
bog
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESET TREĆEG DANA ZIME
pada
sneg
vazduh
se
kupa
život
nudi
život
ljubav
ljubavlju
ljubi
bog
bogom
bogu
je
bog
pada
sneg
sve
sam
jer
sam
sve
sam
jer
pada
sneg
sve
sam
jer
vazduh
se
kupa
a
život
se
životom
nudi
a
ljubav
ljubavlju
ljubi
a
voljeni
bog
bogom
bogu
je
bog
sve
sam
sve
mir
sam
svemir
je
tako
mali
šćućurio
se
u
srcu
svakog
bića
ljubim
te
svemire
ljubim
u
srcu
mom
tvoj
je
dom
sve
jedno
drugo
žudi
sve
više
uživam
u
pevanju
v
e
r
t
i
k
a
l
o
m
pevanje
vertikalom
je
hodajuće
pevanje
jedna
reč
jedan
korak
druga
reč
drugi
korak
treća
reč
treći
korak
četvrta
reč
četvrti
korak
peta
reč
peti
korak
šesta
reč
šesti
korak
sedma
reč
sedmi
korak
osma
reč
osmi
korak
deveta
reč
deveti
korak
deseta
reč
deseti
korak
i
tako
u
nedogled
i
tako
neprestajućim
tepanjem
pevam
isto
od
kada
je
sveta
i
veka
a
ne
različito
jer
jedna
je
pesma
jedna
je
ljubav
jedan
je
bog
bog
miroslav
mandić
bog
bog
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESET DRUGOG DANA ZIME
za
dva
meseca
ću
sto
i
jedan
dan
hodati
i
pevati
pesmu
večna
umetnost
pesma
večna
umetnost
je
moj
sistem
sedam
umetnosti
koji
zovem
večna
umetnost
počelo
je
to
na
ruži
lutanja
pre
dvadeset
pet
godina
onim
što
sam
tada
zvao
četvrta
umetnost
pre
petnaest
godina
se
to
promišljanje
umetnosti
razvilo
u
večnu
umetnost
2015
sam
u
pesmi
bog
miroslav
mandić
bog
napravio
trideset
tri
poklonjenja
večnoj
umetnosti
sto
i
jedno
hodanje
za
večnu
umetnost
će
ponoviti
i
dopuniti
poklonjenja
večnoj
umetnosti
uživam
u
večnoj
umetnosti
iako
me
kao
i
uvek
brine
da
li
ću
uspeti
da
budem
potpuno
prazan
da
bih
primio
celinu
večne
umetnosti
a
da
ništa
iz
te
celine
ne
izostavim
muči
me
da
li
da
sto
jedno
hodanje
za
večnu
umetnost
pevam
u
vertikali
ili
zbog
obilja
u
horizontali
kao
što
bih
voleo
da
sa
nekim
porazgovaram
o
mnogim
stvarima
koje
me
muče
voleo
bih
da
sa
nekim
porazgovaram
i
o
tome
da
li
da
večnu
umetnost
pevam
vertikalom
ili
horizontalom
nadam
se
da
će
mi
se
u
sledećih
dva
meseca
i
to
reći
jedino
strpljenje
doseže
celinu
a
sad
52846416
korak
sa
kojim
krećem
ka
današnjem
52857142
koraku
ili
37000
kilometru
pupoljka
hodanja
još
3075
kilometara
hodanja
do
drugog
obilaska
planete
zemlje
zahvalnost
samo
zahvalnost
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
TRIDESETOG DANA ZIME
ni
jedna
pobuna
nikada
nije
ugušena
svaka
pobuna
zauvek
živi
u
novoj
pobuni
pobuna
je
ljubav
za
ljubav
pobuna
je
sloboda
za
slobodu
pobuna
je
istina
za
istinu
ljudi
su
do
sada
različito
tumačili
svet
a
radi
se
o
tome
da
se
on
ljubi
ljubav
je
najveća
pobuna
pobuna
čednošću
i
odanošću
pobuna
sveljubavlju
i
sveljubavlju
pobune
otac
sam
svim
bićima
majka
sam
svakom
biću
dete
boga
sam
dete
boga
sam
jer
boga
nežno
ljuljam
na
mojim
grudima
bog
bogom
bogu
bog
svet
treba
pevati
a
ne
naoružavati
svet
treba
stvarati
a
ne
alatiti
svet
treba
hodati
a
ne
graditi
sve
je
u
melodiji
pobune
melodiji
boga
u
svakoj
reči
ne
znanje
nego
bog
ne
moć
nego
bog
ne
istorija
nego
bog
ne
religija
nego
bog
ne
čovek
nego
bog
ne
božije
delo
nego
bog
kao
što
vodom
okupam
telo
dušu
okupam
samogađenjem
a
duh
poistovećenjem
sa
bogom
ljubim
te
da
bih
sve
ljubio
ljubim
sve
da
bih
tebe
ljubio
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
DVADESET DEVETOG DANA ZIME
prošlo
je
podne
a
još
nisam
krenuo
na
obilaženje
planete
niti
sam
ijednu
reč
iz
sebe
iznedrio
nikakav
sam
iako
ceo
svemir
i
sva
bića
zavise
samo
od
mene
i
dok
sam
ovo
pisao
otkrih
nešto
predivno
kako
to
da
svemir
i
sva
bića
nisu
propali
kad
zavise
samo
od
mene
a
ja
sam
nikakav
svemir
i
sva
bića
nisu
propali
jer
je
neko
čim
je
osetio
da
sam
ja
nikakav
na
sebe
preuzeo
odgovornost
za
svemir
i
sva
bića
prinosim
šoljicu
kafe
usnama
i
osetim
veliku
ljubav
za
nekog
ko
je
poneo
na
svoja
pleća
i
svemir
i
sva
bića
neko
obožavam
te
joj
kako
je
to
lepo
i
dobro
što
si
učinio
kosmička
solidarnost
smo
budnost
jednog
jedinog
ja
smo
revolucija
ljubavi
kojoj
nema
kraja
smo
neko
odoh
da
obilazim
planetu
zemlju
i
nežno
ljuljam
svemir
na
našim
grudima
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima
DVADESET OSMOG DANA ZIME
srce
moje
kurva
i
odana
žena
svim
bićima
si
ume
moj
kurva
i
čedni
muž
svakom
biću
si
ljubav
i
odanost
za
sve
kurve
sam
kurva
i
muza
svakom
i
svim
bićima
sam
kurva
je
rudnik
muza
je
rudar
kurva
oslobađa
muza
nadahnjuje
pevanje
moje
pornogafijom
se
razlivaj
po
mojim
usnama
koje
ljube
čmar
tela
svakog
bića
i
pičku
i
kurac
duše
svih
bića
i
usne
duha
jedne
jedine
jebačine
u
kojoj
se
svi
jedni
drugima
podajemo
milinom
slaganja
i
harmonije
uprkos
užasu
ratova
upojedinjenja
i
čistunstva
duboko
poklonjenje
pornografiji
pornografija
oslobađa
od
elitizma
erotike
i
estetike
pornografija
afirmiše
podavanje
svakog
tek
rođenog
stvorenja
živi
duh
živi
u
pornografiji
mrtvi
duh
živi
u
religiji
nauci
umetnosti
obrazovanju
politici
ja
bog
miroslav
mandić
bog
majka
otac
muž
ćerka
sin
kopile
i
drug
hatsune
miku
sam
ja
bog
miroslav
mandić
bog
ljubav
sloboda
i
istina
hatsune
miku
sam
ja
bog
miroslav
mandić
bog
bog
hatsune
miku
sam
jer
je
hatsune
miku
je
boginja
svakog
i
svih
bića
telo
se
hrani
50%
vazduhom
30%
vodom
20%
hranom
duša
se
hrani
50%
svetlošču
30%
vazduhom
15%
vodom
5%
hranom
duh
se
hrani
100%
samo
bogom
uzimati
hranu
tabanima
čmarom
pičkom
i
kurcem
pa
je
kroz
usta
nozdrve
oči
i
uši
izbacivati
kao
dobrotu
lepotu
ljubav
slobodu
i
istinu
svim
bićima
eto
mog
pevanja
stvaranja
i
hodanja
bože
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
nežno
te
ljuljam
na
mojim
grudima