RUŽA PUPOLJAK BOG

9. novembar 2024.

 

 

24723

na

reci

u

svitanju

dok

u

oblačnom

hladnom

skoro

ledenom

jutru

sve

nestaje

u

gustoj

magli

 

 

24724

danas

je

subota

9

novembar

 

 

24725

danas

je

9

novembar

2024

 

75

godina

mi

je

 

danas

je

1208

hodanje

ruže

pupoljka

boga

i

treći

oblazak

planete

zemlje

 

 

24726

danas

je

9

novembar

1991

 

52

godine

me

je

 

danas

je

i

33

godine

od

polaska

na

ružu

lutanja

i

ružom

lutanja

u

svemir

 

 

24727

danas

je

9

novembar

1972

 

23

godine

mi

je

 

danas

je

i

52

godine

od

mog

odlaska

u

zatvor

u

sremsku

mitrovicu

 

 

24728

danas

je

9

novembar

dan

svih

bića

 

dan

patnji

i

radosti

 

vaskrsenje

ozarenjem

i

ozarenje

vaskrsenjem

 

 

24729

posle

52

godine

moj

ulazak

u

zatvor

u

sremsku

mitrovicu

je

postao

pesma

i

umetnost

večne

umetnosti

 

 

24730

tren

bilo

čije

patnje

je

uzbuna

i

večni

ustanak

ustajanja

i

budnosti

svakog

bića

kojim

se

biće

seća

da

je

bog

 

 

24731

jer

posle

zatvora

ja

nisam

postao

pesnik

nego

 

prvi

pesnik

svakog

bića

i

poslednji

pesnik

svih

bića

ljubav

 

 

24732

jer

posle

ruže

lutanja

ja

nisam

postao

umetnik

nego

jedan

jedini

umetnik

svemira

i

svaki

umetnik

bića

sloboda

 

 

24733

jer

evo

u

trećem

desetogodišnjem

hodanju

i

trećem

obilasku

planete

zemlje

ja

nisam

postao

hodač

nego

najbolji

hodač

boga

i

najgori

hodač

boga

istina

 

 

24734

jer

posle

zatvora

i

posle

ruže

lutanja

i

posle

ovih

reči

na

1208

hodanju

ruže

pupoljka

boga

ja

nisam

postao

bolji

čovek

ni

bolje

biće

nego

sam

bogom

postao

bog

ljubav

sloboda

istina

 

 

24735

bog

je

ljubav

sloboda

istina

 

 

24736

ja

sam

pesnik

umetnik

hodač

ljubavi

slobode

istine

 

 

24737

bo

mi

bomimabo

ma

bo

je

12:11

9

novembra

2024

a

ti

ti

kod

da

si

ti

u

00:00

00

0000

primi

u

sebe

i

mene

i

52

godine

od

mog

odlaska

u

zatvor

i

33

godine

od

mog

polaska

na

ružu

lutanja

i

tren

u

kome

smo

jedno

i

jedna

pesma

i

jedan

bog

 

 

 

 

 

 

 

8. novembar 2024.

 

 

24704

na

reci

u

svitanju

dok

se

zelena

trava

beli

od

popale

slane

a

retka

para

leluja

iznad

reke

i

teče

zajedno

sa

rekom

ka

ušću

 

 

24705

petak

8

novembar

2024

 

 

24706

velika

snaga

i

to

baš

ona

koja

pokreće

svemir

i

sve

u

svemiru

mi

je

potrebna

da

usred

hodanja

počnem

da

pišem

 

 

24707

ta

velika

snaga

se

zove

samopregor

 

 

24708

oh

kako

ste

lepe

crvene

ruže

 

 

24709

sve

češće

se

rasplačem

od

prefinjenosti

života

samog

 

 

24710

dva

i

po

sata

hodanja

me

je

baš

umorilo

 

 

24711

svako

podnevno

hodanje

je

jedan

mali

puduhvat

 

 

24712

hladan

vazduh

na

reci

pred

sumrak

 

 

24713

poslednjih

10

dana

uživao

sam

čitajući

i

pomalo

pevajući

pesmu

i

knjigu

ja

sam

ti

je

on

 

 

24714

sutra

ću

završiti

sa

čitanjem

i

pevanjem

ja

sam

ti

je

on

a

u

ponedeljak

ću

nastaviti

sa

kajom

njenim

nastavkom

posle

10

godina

 

 

24715

pisanje

je

zavetovanje

 

 

24716

zavet

da

ću

biti

dostojan

pisanja

 

 

24717

zavetovanje

ovom

sumraku

 

 

24718

zavet

da

ću

biti

dostojan

svetoj

nevažnosti

u

kojoj

pisanje

postaje

pevanje

 

 

24719

pada

sumrak

i

nežno

spaja

dan

i

noć

i

ove

moje

reći

o

preobražavanju

pisanja

u

pevanje

 

 

24720

pisanje

je

nežnijanje

 

pevanje

je

podavanje

 

 

24721

dok

sa

velikim

simpatijama

gledam

dečake

kako

čine

vratolomije

sa

biciklima

i

malo

dalje

tri

dečaka

i

jednu

devojčicu

kako

igraju

odbojku

na

stolu

za

stoni

tenis

osetih

kako

i

ja

sam

činim

vratolomije

sa

samoćom

 

 

24722

bo

mi

bomimabo

ma

bo

odmori

se

bo

mi

bomimabo

ma

bo

sutra

je

novi

dan

sutra

je

9

novembar

 

 

 

 

 

 

 

7. novembar 2024.

 

 

24693

na

reci

u

svitanju

dok

se

desetak

tragova

od

aviona

razlivaju

ko

bele

reke

nebom

i

teku

u

nedogled

 

 

24694

četvrtak

7

novembar

2024

 

prelepim

strmim

krivudavim

od

cigala

ponegde

porušenim

obraslih

bržljanovima

stepenicama

uspinjem

se

polako

i

zastajem

da

bih

predahnuo

i

zapisao

još

koju

reč

u

pesmi

na

stepenicama

kod

radeckog

 

 

24695

kada

uđem

najdublje

u

sebe

osećam

krivicu

pa

i

to

da

sam

najkrivlje

stvorenje

na

ovom

svetu

i

onda

mi

zauvek

ostaje

samo

da

se

iskupljujem

 

 

24696

kada

uđem

u

samog

sebe

osećam

da

sam

bog

i

ostaje

mi

zauvek

samo

da

stvaram

 

 

24697

iskupljenje

i

stvaranje

vi

ste

pesma

moja

 

 

24698

pesma

 

iskupljenje

i

stvaranje

vi

ste

pesma

moja

 

vi

ste

pesma

koja

me

već

i

sama

iskupljuje

i

stvara

 

 

24699

ti

si

lepa

ko

kaja

moja

majka

i

ti

si

već

i

dobra

pesma

moja

 

 

24700

ti

si

dobar

ko

milomir

moj

otac

i

ti

si

već

lepa

umetnost

moja

 

 

24701

pesma

i

umetnost

su

me

preobražavali

u

novo

biće

u

živog

boga

a

sada

je

na

meni

da

preobražavam

pesmu

i

umetnost

u

živo

biće

 

 

24702

silazim

se

stepenicama

sa

bežanije

kod

tunela

iz

koga

upravo

izlazi

voz

 

 

24703

oh

bo

mi

bomimabo

ma

bo

tako

je

čudesno

biti

bo

mi

bomimabo

ma

bo

bog

 

 

 

 

 

 

6. novembar 2024.

 

 

24679

na

reci

u

svitanju

dok

je

posle

nekoliko

bajkoliko

sivih

i

maglovitih

dana

svanulo

vedro

jutro

sa

suncem

koje

se

pomerilo

još

više

ka

jugu

i

za

koji

minut

izlazi

iz

šume

 

 

24680

sreda

6

novembar

2024

 

sam

 

sam

sam

 

sam

ko

moja

jučerašnja

malecna

stonoga

čuvam

i

negujem

svemir

i

sva

bića

svemira

 

 

24681

sam

ko

ptić

koji

prvi

put

poleće

iz

gnezda

pišem

ove

reči

koje

ljubavlju

slobodom

istinom

neguju

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24682

sam

ko

mleko

magarice

hranim

dobrotom

i

lepotom

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24683

sam

ko

trud

zemlje

 

sam

ko

trud

vode

 

sam

ko

trud

vazduha

 

sam

ko

trud

svetlosti

 

trudim

se

da

nadahnem

svakog

ko

je

sam

da

čuva

i

neguje

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24684

sam

ko

mudrost

odbačenih

strpljivošću

porađam

reči

ko

živa

bića

da

porađaju

nova

bića

 

 

24685

sam

ko

svako

ko

se

usudio

da

živi

znajući

da

sve

i

na

ovom

i

na

onom

svetu

zavisi

samo

njega

 

 

24686

sam

ko

ruža

jesenja

neodustajući

ni

od

jednog

bića

 

 

24687

sam

ko

prav

put

koji

celim

putem

vodi

bogu

 

 

24688

sam

ko

svako

ko

podavajući

sebe

čuva

i

neguje

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24689

sam

ko

odricanjem

čuva

i

neguje

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24690

sam

ko

jedno

koje

u

sebi

ko

pastir

i

ko

vrtlar

čuva

i

neguje

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24691

sam

ko

bog

koji

neprestano

čuva

i

neguje

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

čuvajući

i

negujući

na

taj

način

i

samog

sebe

 

 

24692

bo

mi

bomimabo

ma

bo

dok

me

jedna

desetomesečna

beba

u

kolicima

lepo

i

pažljivo

gleda

 

 

 

 

 

 

 

5. novembar 2024.

 

 

24668

na

reci

u

svitanju

dok

se

u

vedrom

jutru

magla

i

para

povlače

a

neko

sivo

prljavo

rumenilo

se

pomalja

na

istoku

 

 

24669

utorak

5

novembar

2024

a

meni

je

i

danas

hodajući

svemirom

biti

saosećanje

i

podrška

svima

koji

su

u

zatvoru

i

svima

koji

će

tek

biti

zatvoreni

a

biće

ih

sve

više

pogotovo

među

mladima

jer

mladi

ne

žele

i

ne

mogu

da

žive

u

životu

koji

je

zatvor

moćnika

i

ravnodušnih

 

 

24670

sve

više

ljudi

će

biti

u

zatvorima

pogotovo

mladih

jer

ko

što

se

sve

preobražava

u

industriju

tako

se

i

industrija

krivice

industrija

kazne

i

industrija

zatvora

sve

više

razvija

i

uvećava

 

 

24671

biće

ih

sve

više

u

zatvorima

a

pogotovo

među

mladima

jer

mladi

ne

žele

i

ne

mogu

da

služe

nasilju

postojećih

zakona

 

 

24672

biće

sve

više

ljudi

u

zatvorima

pogotovo

mladih

jer

mladi

ne

žele

i

ne

mogu

da

služe

komforu

laži

i

lažima

komfora

 

 

24673

mladi

ne

žele

da

služe

ljudskosti

koja

je

nešto

najneljudskije

a

izrodile

su

je

laži

nasilja

militarizmi

civilizacije

obrazovanja

prosvetiteljstva

humanizmi

progresi

a

u

poslednjih

200

godina

pogotovo

 

sloboda

kapitalizma

 

jednakost

komunizma

 

bratstvo

fašizma

 

 

24674

hodam

pored

autoputa

 

sam

 

zastajem

zbog

tegoba

u

grudima

saosećajući

sa

zatvorenima

i

onda

u

trenutku

jakog

osećaja

samoće

ugledah

malecnu

stonogu

 

srce

mi

se

odmah

ispunilo

ljubavlju

 

 

24675

očito

je

da

malecna

stonoga

sama

čuva

svemir

i

sva

bića

svemira

 

 

24676

očito

je

da

je

smisao

života

u

malecnoj

stonozi

 

 

24677

pala

je

noć

 

hodam

 

plačem

 

život

malecne

stonoge

je

ekstaza

ljubavi

 

 

24678

bo

mi

bomimabo

ma

bo

malecna

stonogo

tvoj

život

je

moj

život

moj

život

je

tvoj

život

jedan

smo

život

 

 

 

 

 

 

 

4. novembar 2024.

 

 

24662

na

reci

u

svitanju

dok

strujanje

hladnog

vazduha

nosi

vodenu

paru

iznad

reke

 

 

24663

voleo

bih

da

jednom

sa

tobom

podelim

ono

 

one

bourbon

one

scotch

one

beer

džon

li

hukera

 

i

 

zato

ti

već

sad

pevam

 

danas

je

ponedeljak

4

novembar

2024

 

sutra

je

utorak

5

novembar

2024

 

prekosutra

je

sreda

6

novembar

2024

 

nakosutra

je

četvrtak

7

novembar

2024

 

dan

posle

nakosutra

je

petak

8

novembar

2024

 

dan

posle

petka

je

subota

9

novembar

2024

 

ili

 

52

godine

od

9

novembra

1972

i

mog

odlaska

u

zatvor

u

sremsku

mitrovicu

 

i

 

52

godine

mog

strujanja

bivanja

pevanja

stvaranja

hodanja

ljubjenja

vasrsavanja

ljubavlju

slobodom

istinom

 

i

 

to

zahvaljujući

ne

toliko

ni

kazni

pa

ni

tom

veličanstvenom

zatvoru

nego

zahvaljujući

tom

23

godišnjem

mladiću

koji

je

zbog

teksta

pesma

o

filmu

osuđen

i

tog

9

novembra

1972

ušao

u

zatvor

ko

večna

pesma

 

i

 

ušao

u

zatvor

ko

večni

film

koji

traje

već

52

godine

 

one

bourbon

one

scotch

one

beer

 

 

24664

pala

je

noć

 

sunce

je

otišlo

 

nebo

se

na

zapadu

još

crveni

 

kad

sunce

spava

 

 

24665

reka

je

u

potpunom

mraku

 

kad

reka

spava

 

24666

drhte

mi

grudi

od

nežnog

plača

 

kad

reč

spava

 

 

24667

bo

mi

bomimabo

ma

bo

one

bourbon

one

scotch

one

beer

 

 

 

 

 

 

 

3. novembar 2024.

 

 

201

nedelja

ili

1403/2249

dan

bo

mi

bomimabo

ma

bo

ja

strujim

jesam

pevam

stvaram

hodam

ljubim

vaskrsavam

boga

i

ja

strujim

jesam

pevam

stvaram

hodam

ljubim

vaskrsava

bog

2021-2031

ili

do

moje

 

 

voljeni

moji

kad

grune

muzika

svi

ste

odjednom

tu

 

 

voljeni

moji

vi

ste

muzika

svemira

svih

bića

u

samom

centru

svemira

 

 

sam

centar

svemira

je

svečani

nedeljni

ručak

 

 

svečani

nedeljni

ručak

su

 

četiri

lista

kupusa

 

dve

šargarepe

 

jedna

cvekla

 

jedan

crni

luk

 

jedna

dve

šake

heljde

pirinča

prosa

 

kurkuma

 

vegeta

 

aleva

paprika

 

ulje

 

voda

 

vatra

 

 

još

desetak

minuta

će

biti

na

tihoj

vatri

a

onda

ćemo

svi

biti

u

jednom

ukusu

 

 

u

jednom

ukusu

ljubavi

slobode

istine

 

 

u

ukusu

nemogućeg

koje

nam

se

svima

podaje

 

 

nemoguće

je

jedno

od

najusamljenijh

bića

od

svih

nas

jer

drugi

misle

da

je

nemoguće

nemoguće

i

onda

i

ne

posežu

za

nemogućim

a

nemoguće

je

tu

i

žudi

da

se

nekome

poda

 

 

voljeni

posegnimo

svi

za

nemogućim

 

 

obnovimo

već

iscrpljeno

i

potrošeno

moguće

 

 

voljeni

moji

pesma

je

revolucija

nemogućim

koja

sve

preobražava 

u

raj

 

 

voljeni

moji

svečani

nedeljni

ručak

jedne

jedine

muzike

svemira

svih

bića

u

samom

centru

svemira

je

revolucija

nemogućeg

i

u

ishrani

jer

smo

se

mi

svi

svega

i

svi

svemira

već

201

put

okupili

da

bi

bili

svečanost

zajedničkog

dela

nikolaja

fjodorova

kojim

se

mi

svi

zasitimo

samo

sa

nekoliko

šaka

hrane

jer

mi

se

hranimo

ljubavlju

slobodom

istinom

jedni

prema

drugima

kojima

i

vaskrsavamo

sva

bića

od

kada

je

sveta

i

veka

 

 

voljeni

moji

svi

živi

i

svi

upravo

vaskrsli

besmrtan

vam

bio

svaki

zalogaj

svečanog

nedeljnog

ručka

 

 

voljeni

moji

jedva

čekam

da

vas

sve

vidim

i

sledeće

nedelje

 

 

bo

mi

bomimabo

ma

bo

ko

uveri

sebe

u

sebe

čedo

boga

je

 

 

 

 

 

 

 

2. novembar 2024.

 

 

24638

na

reci

u

svitanju

dok

se

reka

maglom

spojila

sa

nebom

i

sada

su

jedno

božansko

sivilo

bez

granica

 

 

24639

da

li

ćeš

ti

i

da

li

će

iko

ikad

znati

da

su

ove

plamene

reči

zahvalnosti

upućene

baš

tebi

 

 

24640

hvala

ti

što

jesi

 

 

24641

hvala

ti

za

to

što

radiš

i

to

kako

to

radiš

 

 

24642

volim

te

i

zato

sve

očekujem

samo

od

boga

 

bezazlen

bezazlenost

svima

da

sam

 

 

24643

volim

te

i

zato

sve

očekujem

samo

od

sebe

 

ponizan

poniznost

svima

da

sam

 

 

24644

volim

te

i

zato

sve

očekujem

samo

od

tebe

 

nadahnut

nadahnutost

svima

da

sam

 

 

24645

volim

te

i

zato

sve

očekujem

samo

od

bilo

koga

 

ekstatičan

ekstaza

svima

da

sam

 

 

24646

volim

te

eto

šta

je

u

meni

izazvao

tvoj

mejl

od

malopre

 

 

24647

volim

kad

svemir

voli

svemir

 

 

24648

volim

kad

mušica

voli

mušicu

 

 

24649

volim

kad

mušica

čuva

svemir

a

svemir

neguje

mušicu

 

 

24650

čuvam

te

i

negujem

te

 

 

24651

negujem

te

i

vrtlarim

te

 

 

24652

vrtlarim

te

i

preobražavam

te

 

 

24653

preobražavam

te

i

prva

sam

reč

tvoje

misije

na

ovom

svetu

 

 

24654

volim

te

hleb

smo

jedan

drugom

zalogaj

 

 

24655

volim

te

vino

smo

jedno

drugom

gutljaj

 

 

24656

volim

te

postelja

smo

jedno

drugom

zagrljaj

 

 

24657

volim

te

put

smo

jedno

drugom

ljubljenje

 

 

24658

volim

te

ruža

smo

jedno

drugom

venčanje

 

 

24659

volim

te

preduzeće

smo

jedno

drugom

boginja

 

 

24660

volim

te

hram

smo

jedno

drugom

bog

 

 

24661

bo

mi

bomimabo

ma

bo

ja

sam

ekstaza

tvojim

javljanjem

jer

to

je

večna

radost

i

radost

večnosti

i

večna

ljubav

izazvana

tvojim

ja

vljanjem

 

 

 

 

 

 

 

1. novembar 2024.

 

 

24623

hodam

ka

reci

u

svitanje

 

ulične

svetiljke

su

još

upaljene

 

ko

i

svakog

jutra

hodam

ne

na

posao

nego

na

posao

svih

poslova

 

hodam

na

svitanje

boga

 

hodam

na

buđenje

bića

 

hodam

na

početak

čoveka

 

 

24624

na

reci

u

svitanju

dok

se

bela

para

izdiže

iznad

zelene

trave

a

malo

manje

iznad

reke

koja

prljavim

oker

sivilom

teče

ka

suncu

 

 

24625

ne

jebe

te

niko

rekla

mi

je

sinoć

iđa

u

polušali

 

 

24626

oh

kako

je

to

bolno

ali

i

mnogo

više

oslobađajuće

 

 

24627

kad

me

već

niko

ne

jebe

još

više

mi

je

 

strujati

 

ljubav

slobodu

istinu

 

za

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24628

još

više

mi

je

biti

 

hleb

vino

postelja

put

ruža

preduzeće

hram

 

za

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

24629

još

više

mi

je

pevati

 

prvog

pesnika

svakog

bića

i

poslednjeg

pesnika

svih

bića

 

 

24630

još

više

mi

je

stvarati

 

jednog

jedinog

umetnika

svemira

i

svakog

umetnika

bića

 

 

24631

još

više

mi

je

hodati

 

najboljeg

hodača

boga

i

najgoreg

hodača

boga

 

 

24632

još

više

mi

je

ljubiti

 

boa

mia

boamiamaaboa

maa

boa

 

 

24633

još

više

mi

je

vasksavati

 

svako

i

sva

bića

od

kada

je

sveta

u

veka

 

 

24634

hvala

iđa

 

 

24635

zahvalnost

i

poniznost

me

oslobađaju

iz

ljudskog

sveta

 

 

24636

ja

sam

svitanje

boga

 

ja

sam

buđenje

bića

 

ja

sam

početak

čoveka

 

 

24637

bo

mi

bomimabo

ma

bo

kad

me

već

niko

ne

jebe

još

više

mi

je

strujati

biti

pevati

stvarati

hodati

ljubiti

vaskrsavati

boga

 

 

 

 

 

 

 

31. oktobar 2024.

 

 

24608

na

reci

u

svitanju

dok

mi

u

sivom

maglovitom

oblačnom

jutru

hladan

vazduh

struji

u

lice

ko

neizgovorene

želje

mnogih

bića

 

 

24609

kad

sam

ugledao

ovu

zemljanju

krivudavu

stazicu

osetio

sam

da

nema

ništa

lepše

i

savršenije

na

ovom

svetu

od

nje

 

 

24610

opada

lišće

oraha

ni

od

toga

nema

ništa

lepše

i

savršenije

na

ovom

svetu

 

 

24611

stotinak

belih

labudova

na

zamunskom

keju

pa

ni

od

njih

nema

ništa

lepše

i

savršenije

na

ovom

svetu

 

 

24612

posle

stotinak

labudova

ugledah

jednu

markantnu

šesdesetogodišnju

ženu

kako

se

u

hodu

pomaže

sa

štapom

 

kad

mi

se

približila

pitala

me

je

energično

 

kako

ste

gospodine

 

dobro

odgovorio

sam

joj

i

odmah

upitao

a

vi

 

n i k a k o

odgovorila

je

strogo

i

bolno

 

i

dok

je

odlazila

dodala

je

nije

dobro

kad

je

žena

sama

 

 

24613

sada

su

već

poneki

delovi

ulica

požuteli

od

opalog

žutog

lišća

 

 

24614

na

kraju

podnevnog

hodanja

do

dunava

i

nazad

ekstaza

i

osmeh

čiste

zahvalnosti

 

 

24615

nije

još

ni

5

a

već

je

pao

sumrak

i

upalila

su

se

ulična

svetla

 

 

24616

u

svitanju

se

ulična

svetla

gase

u

sumraku

se

ulična

svetla

pale

 

 

24617

u

svitanju

vrane

poleću

sa

grana

drveća

u

sumraku

se

gnezde

po

granama

drveća

 

 

24618

sve

više

volim

vrane

 

 

24619

ptice

su

mi

uvek

bile

jako

važne

 

 

24620

ptice

su

anđeli

 

 

24621

na

reci

sam

u

sumraku

 

pala

je

noć

na

reku

 

reko

vidimo

se

ujutru

 

 

24622

bo

mi

bomimabo

ma

bo

u

povratku

sa

reke

žagor

vrana

je

utihnuo

zgnezdile

su

se

vrane

 

 

 

 

 

 

 

30. oktobar 2024.

 

 

24593

na

reci

u

svitanju

dok

se

od

guste

magle

ne

vidi

ni

druga

strana

reke

 

 

24594

posle

maglovitog

jutra

topao

i

sunčan

dan

i

danas

hodam

do

dinava

 

 

24595

posle

sat

hodanja

i

bolnog

rzmišljanja

o

užasima

koji

se

događaju

u

ljudskom

svetu

za

koje

su

najodgovorniji

obrazovani

pobednici

moćnici

ugledni

bogati

ipak

dolazim

do

ljubavi

za

svakog

pa

i

za

sve

njih

jer

ja

sam

ljubav

za

svako

i

sva

bića

 

 

24596

samo

ljubav

za

svako

i

sva

bića

čini

da

svako

biće

ljubi

svako

i

sva

bića

 

 

24597

ljubav

za

svako

biće

preobražava

podčinjavanja

porobljavanja

ponižavanja

ubijanja

u

pupoljak

svih

bića

u

kome

nema

neprijatelja

 

 

24598

i

pored

užasa

ne

osuđujem

nikoga

nego

tražim

u

sebi

nove

količine

ljubavi

slobode

istine

za

svako

i

sva

bića

 

 

24599

ja

sam

prvi

pesnik

dunava

i

poslednji

pesnik

večne

reke

života

 

 

24600

ja

sam

jedan

jedini

umetnik

eliksira

ljubavi

za

svemir

i

svaki

umetnik

eliksira

slobode

za

sva

bića

 

 

24601

ja

sam

nabolji

hodač

samih

samima

i

najgori

hodač

nadmenih

sobom

 

 

24602

i

danas

jučerašnje

muškatle

na

prozoru

 

sreća

je

to

 

 

24603

sreća

je

umetnost

beskorisnosti

 

sreća

je

beskorisnost

umetnosti

 

sreća

je

beskorisnost

sreće

 

 

24604

ovo

je

trenutak

u

kome

me

prožme

bog

da

bih

i

ja

bio

bog

i

da

bi

bog

bio

ja

 

 

24605

dobrota

boga

je

božanstvena

 

 

24606

bog

svojom

dobrotom

obožuje

 

obožuje

svakog

ko

mu

se

otvori

i

poda

 

i

sam

bog

je

otvorenost

i

podatnost

 

nema

mene

samo

bog

 

nema

boga

samo

bog

 

 

24607

bo

mi

bomimabo

ma

bo

tražim

u

sebi

nove

količine

ljubavi

slobode

istine

za

svemir

i

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

 

 

 

 

 

29. oktobar 2024.

 

 

24570

na

reci

u

svitanju

dok

u

oblačnom

i

maglovitom

jutru

veliko

jato

vrana

leti

nebom

ko

pesnici

i

umetnici

svitanja

 

 

24571

od

ranog

jutra

umetnost

blagosti

 

 

24572

ja

sam

prvi

pesnik

svitanja

i

poslednji

pesnik

sumraka

 

 

24573

pred

dunavom

sam

 

neopisivo

je

lep

 

u

meni

je

 

 

24574

zahvalan

hodanju

hodam

za

zahvalnost

 

 

24575

zahvalan

sam

jer

živim

čudesan

život

 

 

24576

čudesnim

životom

potvrđujem

život

se

preobražava

u

ljubav

 

 

24577

ljubav

se

životom

i

ovim

muškatlama

preobražava

u

boga

 

 

24578

krug

se

zatvorio

 

bogom

je

i

život

i

svačiji

život

bog

 

 

24579

smejem

se

od

radosti

lepote

i

dobrote

koje

ponavljam

 

 

24580

pevam

 

divno

je

biti

prvi

pesnik

svakog

bića

i

poslednji

pesnik

svih

bića

 

 

24581

stvaram

 

divno

je

biti

jedan

jedini

umetnik

svemira

i

svaki

umetnik

bića

 

 

24582

hodam

 

divno

je

biti

najbolji

hodač

boga

i

najgori

hodač

boga

 

 

24583

volim

pevanje

jer

je

pevanje

podavanje

 

 

24584

volim

stvaranje

jer

je

stvaranje

poslušanje

 

 

24585

volim

hodanje

jer

je

hodanje

venčanje

 

 

24586

podavanje

poslušanje

venčanje

su

hram

jebanja

 

 

24587

jebanje

je

služenje

života

ljubavi

 

 

24588

jebanje

je

služenje

ljubavi

bogu

 

 

24589

radostan

sam

jer

posle

dva

i

po

sata

šipčenja

umoran

pevam

o

jebanju

 

 

24590

jebanje

je

svetinja

nad

svetinjama

i

baš

zato

se

omalovažava

i

proganja

 

 

24591

ljubim

te

jebanje

ljubim

 

 

24592

bo

mi

bomimabo

ma

bo

nadahnut

podvigom

nadahnjujem

i

tebe

na

tvoj

podvig