Bog Miroslav Mandić Bog

48043 - 48075

blaženstva

sviće

rumenilo šara nebesko plavetnilo

ustao sam ranije zbog sto dana

sto dana priprema za Pupoljak

Pupoljak zovem umetnost koju stvaram svakoga dana

ovo su pripreme za dugo putovanje bez putovanja

šezdeseta mi je

živim životu u slavu

živim zbog trava

visokih trava

trava kroz koje duva vetar

12:00h

podne je

gde krenuti

šta činiti. kako krenuti

biti miran i strpljiv

reći će se samo

pre sat vremena sam sa Zoltanom Varadijem završio novu verziju sajta

zovem ga beli sajt

večeras ću na sajt staviti prvih sedam blaženstava ovog dana

želeo bih da budem ogoljeniji

da nema razlike između spoljnog i unutarnjeg

početka i kraja

života i smrti

dobrote i lepote

Tebe i mene

mene i Boga

Boga i Boga

hodao sam sa Ivanom. zvezdarskom šumom

šumskim stazama. prikupio desetak kilometara

mrtav golub na asfaltu. nikada nisam

video toliko mrtvih golubova kao ove godine

počela je školska godina. ulice su prepune đaka

sve se ponavlja – uživam u ponavljanju – ponavljanje me ponavlja

volim umetnost ponavljanja i svakog ko ponavlja u umetnosti

vazduh sam

48076 - 48108

blaženstva

05:30h

isključila su se ulična svetla

i danas sam ustao ranije

sviće

svitanje je gnezdo iz kojeg Tii pišem

zbogom svitanje

svaka reč je jutro

dan je svetliji

već se i trava fudbalskog terena ispod mog prozora zeleni

dobar dan – kažem dobrom danu

zahvalnost samo zahvalnost

još devedeset devet dana

naslovi do 25. decembra 2009. će biti odbrojavanje sto dana

svakoga dana ću nekoliko blaženstava stavljati na

internet i oni će govoriti o Pupoljku i pripremama za Pupoljak

Miroslav Mandić prima sve u sebe – sve je poezija u Miroslavu Mandiću

svitanje. novac. pesnici

pesma

nastala

iz

same

sebe

pesma

nestala

u

tebi-pesmi

ne idem na most – idem nigde

nigde je pored ove plave metalne šipke

nigde je nevinost koja me uzbuđuje

pokupio sam deset smokava

uplatiću pretplatu za mobilni telefon

kupiću paradajz hleb i majonez

vučem noge po asfaltu i izdižem se na prste

bezrazložno izvijam telo

diktafon se sam uključio – koristim priliku da ga poljubim

evo još dve hortenzije – plava i ružičasta

igram se hodajući kao dete

igram se u slavu Boga

hodam kao da se zovem Leto i da je čitav okean u meni

stari gospodin u kariranoj košulji hoda sporo

slavim sunce – sunce sam

48109 - 48141

blaženstva

u polusnu – dok sam se budio da se susretnem sa

svitanjem i Tobom pomislio sam – volim da pišem

licem uz lice

muzikom

iako bih hteo da Tii govorim govorim govorim

da Tii kažem

sve

odmah

pa i to da sam se sinoć pre spavanja rastao

sa šesnaestogodišnjim Žan-Žak Rusoom baš kad je

u njegovim Ispovestima polazio za Torino 24. marta 1728.

da je melodija kojom me budi budilnik nokie 3110 prelepa

da je sto dana takođe deo pete knjige Miroslav Mandić

ipak

polako

muzikom

licem uz lice

reč Tebi – reč meni

svaka

reč

je

lepa

i

govori

sve

svanulo je

na ulici sam. prošlo je podne. lišće se žuti

prijatelj me je malopre telefonom pitao

šta ima novo. isto – odgovorio sam

isto je novo. lišće se žuti. na ulici sam. to je novo

sve što gledam kao prvi put je uvek novo

divno besposličenje, mir jednostavnosti,

uživanje da ideš a da ne znaš kamo

i ove reči Žan-Žak Rusoa su nove iako traju već 281 godinu

stanje ljubavi. stanje pesme. živi Bog. jedine novine oduvek i zauvek

barice vode u betonu

gledam crveni tramvaj kako prolazi pored mene

istrulila i iskrivljena drvena taraba

skoro tri godine sam svakoga dana išao na

most. sada ne idem na most. sada sam most svih bića

most tautologija i metafora

tri-četiri kilometra iznad Cvetkove pijace je kraj grada

na ovom brdu nema nikog. sam sam u prirodi. kao prvi i jedini čovek

kao svi oni koji vole da putuju pešice

ovaj put ide samo do nekih ograda

bilo gde da sam – ja sam ruža na putu

48142 - 48174

blaženstva

sinoć mi je kompjuterski program skratio tekst. nedostaje

svanulo je

u engleskoj verziji nedostaje

even through slowly. through music. through face

by face. a word to you - a word to me. every word

is beautiful and says everything. it dawned

volim kompjuter i njegovu svetlost

preko kompjutera i interneta neprestano slušam predivnu muziku

volim da pišem jer sam oduvek voleo da čitam

pisanje je disanje

život za život

verujem da će Zoltan Varadi

majstor adrese

miroslavmandic.name

danas otkloniti kvar

i da ću moći da prelamam tekst

u

svoj

njegovoj

lepoti

i da će tekst na engleskom koji svakoga dana prevodi

Ivana Đokić-Saunderson

biti ceo i biti gnezdo ostalim jezicima u svemiru jezika

skinuo sam košulju. idem na Adu Međicu. Jelena Bešir

me je pozvala – nadam se da ću danas prvi put preplivati Savu

Miroslav se kvasi. na leđima mu je velikim slovima istetovirano

OVO

JE

TETOVIRANA

PESMA

BOGU

KOJOM

PEVA

BOG

ulazi u vodu. pesma je nestala u vodi

Miroslav me je zamolio da govorim u diktafon o njegovom

preplivavanju. mislila sam da će to biti lako ali sada vidim koliko je

teško nešto reći – kaže Ivana. treba druga vrsta koncentracije – dodaje Jelena

sada je negde na polovini reke. ili na trećini – kaže Jelena

sada mu se vidi samo sitna glava u vodi

fotoaparatom više ne mogu da ga vidim ni

kada zumiram iako ga golim okom još vidimo

više nisam sigurna da li ga vidim ili to nešto drugo pliva po vodi

rekla bih da je preplivao Savu i da će uskoro početi da pliva nazad

vraćam se sa Ivanom širokim bulevarom na

Novom Beogradu. zapara je. pun mesec izlazi iza

oblaka. go sam do pojasa. prvi put u životu sam preplivao Savu

na sredini reke sam mislio o slobodi i osećao – sloboda sam

pričam Ivani o apostolu Pavlu i prevođenju

ružna prodavačica bureka

dobro veče pun meseče – rekao sam prvi put u životu punom mesecu

mislim na vitku ženu koju sam danas

video na čamcu – na njenu-moju samoću

odan sam joj

ako znaš nekog ko me zna reci mu da

sam mu sve vreme odan. odanost je sloboda

mislim na prodavačicu bureka na čijem licu sam video svetlost Božiju

48175 - 48207

blaženstva

juče sam preplivao Savu za lepotu sto dana

na sredini reke je najviše reke

samo voda

od toliko reke ostane samo

nebo nada mnom

osetio sam

ja sam reka

sloboda reke i reka slobode

gnjurac koji me je preleteo u niskom letu

veliki šlep

vazduh misli

misli koje teku i ovim rečima

noćašnjim snovima

o umetničkom centru koji se zove guranje tramvaja

i umetničkom pokretu bolji si

dahom mišljeno – dahom pisano

ponekad mislim da nisam ništa drugo nego tekila šou

jedna od rečenica koja ništa ne znači i koju izgovaram da bih se zabavio

Džersi dobro obriši to ogledalo u

kupatilu – kažem samom sebi dok čistim ogledalo

još jedna od rečenica koja ništa ne znači

Džersi baš si ti dobar skupljač opalih

smokava – kažem sebi posle skupljanja smokava

još jedna od rečenica

Džersi je ime današnjih ludiranja

ludiram se na radost duši

selotejp molim – rekao sam i dobio providni selotejp za šezdeset dinara

video sam – golub i golubica su se ljubili. onda se

ona spustila na asfalt. on ju je uznemiren obilazio i onda

naskočio na nju. drhtao po njoj. sišao. prhnuli su oboje i – poleteli

kada ne slušam muziku onda upijam dobrotu dobrih ljudi

posvećeno mladoj dobrodušnoj kasirki

kada ne slušam muziku onda gledam cveće

posvećeno plavim cvetovima koji su se nadvili preko ograde

kada ne slušam muziku onda sam muzika

posvećeno čoveku koji je izašao iz kuće broj 8 u ulici Cara Jovana Crnog i zvižduće

seo sam na klupu – jednoj muvi drug

ponekad sam ponekad

kamičak mi upadne u kroksericu i onda mi kao

po nekoj modi drugi kamenčić upadne u drugu

više puta sam skidao i ponovo oblačio košulju sa dugim

rukavima. eto takvo je to vreme bilo. eto takav sam bio ja

kruške na drvetu

posvećeno Džersiju koji se jako obradovao kruškama

pijem vodu

posvećeno vodi i svačijim gutljajima

Džersi se isteže na terasi jer je Miroslav zaboravio to da uradi

posvećeno nekom nešto ali još ne znam ni šta ni kome

48208 - 48240

blaženstva

nedelja. počele su pripreme za Pupoljak. uzbuđen sam. tako je divno

biti – stvarati – pevati

stvarati pevanje – pevati stvaranje

večeras će mi doći Branko Popović

sutra ću mu darivati reditelja ljubavi

zapisao sam juče u dnevnik Jednog čoveka

ponedeljak je

sunčan dan

svaki dan je svečanost

jedan jedini život

život potvrđuje život

jedna jedina ljubav

jedno jedino izvođenje

i Branko je ustao

uskoro polazimo

izvešću mu performans darivanja

miroslavmandićrediteljljubavi

i

tako mu predati

reditelja ljubavi

12:46h

krećem ispred hrama Svetog Save ka Kalemegdanu

hodam kičmom Beograda – prati me Branko Popović

performans darivanja miroslavmandićrediteljljubavi

posvećujem Nhandan Chirco

vreme i prostor teku pod mojim nogama

niko ne zna – svi znaju – kako se rađa reditelj ljubavi

telefonom pričam Ivani Đokić-Saunderson da

Branko Popović hoda iza mene i gleda kako porađam reditelja ljubavi

radnica gradskog zelenila orezuje ruže na Kalemegdanu

ljubim svakog ko gaji ruže

reditelj ljubavi je roditelj ljubavi je vrtlar ljubavi

umetnost je nevidljiva

nevidljiva umetnost je najvidljivija

13:34h

kad sam stigao do Kalemegdana pružio sam

ruku ka ušću. podigao je ka nebu. okrenuo se prema

Branku i rekao Branko Popoviću predajem Tii reditelja ljubavi

reditelj ljubavi je dete ljubavi

rastao sam se sa Brankom. sada lepih osam kilometara do Stančića

ćutim i hodam – tiha sam muzika

sinoć i danas sam Branku izgovorio mnogo reči

živih reči koje su čula sva bića

volim da stvaram govorom

ja sam pupoljak reči

48241 - 48273

blaženstva

volim Te

reč sam

voli me – neguj me

reči vole

reči vole da su voljene

volim reči – reči me vole

volim Te

sve voli jedno drugo

jesam

volim Te

voli me

biću zauvek

pevam – volim

pevam Te – pevaš me

istežem se – volim Te

ne mogu da se otvore stranice

Poklonjenja u prvoj verziji sajta – volim Te

lice voli lice

Svemir postoji u reči Svemir

sva bića postoje u rečima sva bića

volim Te

Tobom volim sva bića

svim bićima volim Tebe

gledam Te – moje oči Te vole

dok sam malopre crtao plavu ružu govorio sam volim Te

sve što činim osećam mislim stvaram je – volim Te

stranac sam

volim Te

ukorak

volim Te

reč je pesma – volim Te

tačka je slika – volim Te

korak je ples – volim Te

stranac sam

volim Te – ukorak

volim Te

48274 - 48306

blaženstva

idem kroz jesenju svetlost

sam

žudnja sam

prohladan vazduh

jedna pluća – jedan vazduh

uplašim se

polako – strpljivo – dobrotom

uvek dobrotom

peskovitim obalama

bokovima

licem svakog prolaznika

plačem kad vidim nekog ko se bori za nečiji život

borim se da niko ne mora da se bori za svoj život nego za život

ceo život sam se borio za pravo na stid

lepota je stid lepote

volim borbu koja nikog ne povređuje

volim laste

odletele su laste

uvek su me uzbuđivali fer-plej igrači

nežni igrači

kiša koja se sliva niz prozorska okna

opraštanje koje oslobađa krivicu

idem

ne boj se Miroslave ne boj se

herojstvo nežnosti

kralj ptica i žir

kiša i pojam kiša

sada sada

korak i iskorak

korak ukorak

skraćeni korak

produženi korak

herojstvo nežnosti jednog jedinog jezika

ovo

48307 - 48339

blaženstva

juče sam video kako nastaje jedan vrt

preko puta Đeram pijace

u betonskom dvorištu veličine pet sa tri metra

gospodin Alister Saunderson je ciglama ogradio prostor

devedeset sa sedamdeset santimetara u koji će staviti zemlju

svetu zemlju

zemlju ljubavi

vrt nastaje u srcu

Alisterovom srcu

ljubim svakog ko vrtlari

dvogodišnja devojčica u prolazu nije odvajala pogled od mene

vrtlarila me je i ljubila

nikada se nisam šminkala. ni mužu ni Bogu

takva sam kakva sam. uzmi me ili ostavi

izgovorila je žena od koje sam kupio staru košulju za sto dinara

setih se – to je šeboj

ko umire rađa

deca koja umiru rađaju najviše

deca koja ubiju sebe spašavaju svet

oni koji su odani deci koja su se ubila vaskrsavaju ih

vaskrsenje je detinji hleb

vaskrsenje je dečija igra

dete

ljubim samoubice

ljubim svakog ko daje svoj život lepote i dobrote radi

Dragi Miroslave, prekjuče 8. septembra 2009. u

svojoj 76. godini života preminuo je Miodrag Vartabedijan

Varta, slikar i dečak. Moj deda, Jermenin.

poslala mi je mejl Branka Zgonjanin

preminuti – životu se vratiti

jebote

jebote do jaja

lice – sam – knjige

knjiga – sam – lica

tekst i slika su muzika

jedno dete čuva svet

dete sam

lepo mi je – kaže mi dete

dobro mi je – kažem detetu

48340 - 48372

blaženstva

žutim koncem porubljujem kragnu juče kupljene plave košulje

braon

cipele

ostavljene

pored

drveta

širi

se

miris

pokošene

trave

sve je pesma

vazduh misli kao ja

reči mi daju snagu

sve su mi ukrali – sve ću im vratiti

evo lica

evo knjige

liceknjige

knjigalica

predstave ljubavi kupaju predele i gradove

hodam Preševskom ulicom. nigde nikog. samo zgrade i asfalt

žute se velike dunje na drvetu iza stare ograde

ljubazno mi se javila prodavačica koja je godinama u kući

držala zeca i sa njim spavala u krevetu ali od kada je umro više

ne drži životinje jer ne može da podnese bol kada je životinja napusti

sve što jeste su predstave ljubavi

tišina na ulici – šapućem

lep je ovaj ugao ulice

kao da nikog nigde nema

drveće je mirno

gledam u nebo

pravo je borba za prava

borba je pravo na borbu

borbu sa samim sobom

neprestajuća ljubav

ljubim one koji imaju prava i one koji nemaju nikakva prava

ipak malo više one koji nemaju nikakva prava

bar dok nemaju prava

oni koji nemaju prava kada dobiju prava

ubijaju one koji im nisu davali prava

prava su prava samo kada ljube

prava slike na reč

prava reči na sliku

na stepenicama kod Cvetkove pijace propuštam dva dečaka

48373 - 48405

blaženstva

voleo bih

svim bićima milo

da istetoviram reč

pupoljak

na levoj slepoočnici

pupoljak

u kojoj boji

koje veličine

šta Tii misliš o tome

pupoljak

jesam sva bića

pevam sva bića

stvaram svim bićima

pupoljak

da li Tii osećaš

pupoljak

žurim da se vidim sa Vladimirom Macurom

da li će mi odštampati četvrtu knjigu Miroslav Mandić

tužan sam što to nije već uradio

da li ću se zbog odanosti razići sa Vladimirom

razilaženje je bolno porađanje ljubavi. razilaženjem uvećavam ljubav

ljubav je krhka – krhkošću ljubi

pupoljak

krhkost

129600 blaženstava u četrnaest knjiga

Miroslav Mandić živi i ovim 48384. blaženstvom

želim zdravlja uspeha i ljubavi Vladimiru Macuri

ako se raziđemo želim mu još više zdravlja uspeha i ljubavi

čednosti čednosti – dušo radosti

stvaranje je čednost

poskočim – čedan sam

još jednom poskočim – čedan si

još jednom poskočim – čedno si

poskočim – čedna si

moć negira postojanje ljubav i stvaranje

krhkost potvrđuje i postojanje i ljubav i stvaranje

u svakom mom delu su sva dela ikada nastala

svako moje delo vredi više od svih dela zajedno

proslavljam ih i ljubim svako

ko me negira sebe negira jer ja sve potvrđujem

pomilovao sam listove drveta svilenaste albicije

nije bilo dobro između Vladimira i mene

za sada ništa od štampanja knjige

odlazim

verujem u krhkost. verujem u umetnost. verujem u podvučenu crtu

hodam

treperim

razilaženje

porađa

ljubav

pupoljak

je

umetnost

slobode

Božije

48406 - 48438

blaženstva

juče mi je Srđan Valjarević skrenuo

pažnju na grešku koja stoji u zaglavlju sto dana

ovo su pripreme za početak Pupoljka

1. januara 2010. a ne 2009. kako tamo piše

nadam se da će Zoltan ovo pročitati ili će mu neko reći – igri u slavlje

uplašim se i sramim se grešaka

mogućnost da ih priznam me oslobađa i ozaruje

nadam se da ih neću praviti ali i da će uvek

biti nekog ko će me blagim poljupcima voditi

sto dana priprema za Pupoljak su i ove

greške prefinjavanja stidom i nesigurnostima

sunce je – Tii si Pupoljak

idem da se vidim sa Milanom Popovićem.

daće mi kasete za video kameru

Rore mi već četiri godine daje kasete za Plavi film.

Rore priprema za štampu knjigu Miroslav Mandić.

Rore mi održava kompjuter.

Rore mi sa Kajom i Ratkom Marić daje novac za Stančić.

Rore mi sa Kajom i Bjankom daje hranarinu za život već tri godine.

volim Roreta. hvala mu za sve što mi je dao. novac za

štampanje prve knjige Miroslav Mandić. i kameru i fotoaparat. i...

uh kako mirišu roza žute i crvene ruže u

dvorištu kuće broj 77 u Svetogorskoj ulici

hvala vam ruže. pomažete mi da nastavim Roretovu priču

nadam se da i Rore voli mene i da se seća reči koje sam mu govorio

boli me kada se Rore ne drži dogovora

više puta sam molio Roreta da se to ne događa ali se to stalno ponavlja

zašto Rore

Rore zašto se to događa među ljudima.

iako mi pomoć od Roreta puno znači i od

nje zavisim više je ne želim na ovakav način

Rore

novac je ljubav. reč je ljubav. odnos je sloboda i radost

neka tako bude među nama

tako ili nikako

bolne priče u Miroslavu Mandiću su takođe pesme

verujem u Roreta. verujem u Macuru

Rore kad Tii kažem da sam najbolji kažem Tii – volim Te.

Macura kad Tii kažem da sam najbolji kažem Tii – jesi.

kad Tebi kažem da sam najbolji kažem Tii – najbolji si

kad kažem da sam najbolji kažem

sve je živo

sve je dobro

Svemir je živ

Bog je ljubav

sedim na klupi u Karađorđevom parku i čekam Roreta

pročitao sam Roretu blaženstva koja sam napisao.

primio ih je sa saosećanjem razišli se Rore i ja ili ne

blaženstva su mi pomogla da još više verujem u Roreta

uživam u toplom vazduhu

48439 - 48471

blaženstva

nikada u životu nisam bio ovoliko sam kao poslednje tri godine

ako neko zna devojčicu Nadu sa kojom sam se

družio u prvoj i drugoj godini života neka je pozdravi

ako neko zna Vojislava Dudića neka mu kaže da mi se javi

ako neko zna nekog koga sam voleo neka mu kaže da ga volim još više

ako neko zna Tebe kaži mu da sve 

na ovom svetu žudi za Tvojom ljubavlju

ako neko zna Adama i Evu – Miroslava

Mandića – neka im kaže da su u raju

ako neko zna Boga neka me ljubi

samo polako

moji iskazi su nada

moje definicije su vera

moja načela su ljubav

bosih nogu na terasi

suncem i toplim pločicama na kojima stojim grejem stopala

prostro sam veš

majicu i gaćice koje nosim tokom dana i majicu i gaćice za spavanje

perem veš svakog dana

istežem se i molim Bogu

ponekad izgovaram imena bližnjih dok se istežem

tridesetak puta prstima dodirnem pod

pre nekoliko godina to nisam mogao

vrtim glavu na jednu pa na drugu stranu

radim vežbe za oči

sve radim po malo

dva vrapca preleću fudbalski teren

stopala su mi se malo ugrejala

sačekaću na terasi da se i kolena još ugreju

vratiću se za sto. još malo raditi i krenuti u laku šetnju

dok sam se istezao govoreći blaženstva malo

sam preterao i sada osećam bol u tetivama zadnje lože

na suncu sam

do pijace ću

hodaću polako

uživam – svim bićima i Bogu na radost

čovek bere kruške koje je pre neki dan ugledao Džersi

48472 - 48504

 blaženstva

čim sam ustao izašao sam napolje i ugledao

odlaze laste

odlaze pred mojim očima

lete

nepovratno

selice

jug su

vratiće se

prvi put u životu vidim kako odlaze laste

drhte dok lete

ne lete silovito kao kad su tu

umorna su ta plava prostranstva

volim laste

već dvadesetak godina svakog proleća zapišem kad ugledam prvu lastu

nekoliko dana ih nisam video i mislio sam da su već odletele

iako ovo gledam prvi put jasno mi je da odlaze

kada ponovo dolete dočekaću ih Pupoljkom

suncem

na suncu sam

sunce sam

oči sunca

pogled je sunce

sve što pogledam je sunce

sunce pogleda

suncem okupano

suncem milovano

sunce u sunce

sunce sunca

sunašca sunčeva

trčim – sunce

sam – sunce

novac – sunce

putem sunca pupoljak sunca

48505 - 48537

blaženstva

oprosti

svaka reč je oprosti

svaka reč je molim Te

svaka reč je hvala Tii

svaka reč je ljubim Te

ljubi me

neka blaženstva su samo blaženstva

iznenadni mirisi

blesak besmrtnosti

uvek lišće

uvek trave

žuti konac u srcu prijatelja

pupi

ljubljene analogije

žena bere grožđe

grožđe ljubi ženu

tautologije ljubljenja

Pupoljak

orgazmi poistovećivanja

orgazmi poistovećivanjem

orgazmi poistovećivanju

saglasja istovetnih

vetar – smešim se

mlečno sunce

obrane kruške

samom sobom me upoznaj

sa mnom ljubi se

vetar i po koja kap koju nosi vetar

volim mišljenje

lepota mišljenja je u mišljenju lepote

dobrota mišljenja je u mišljenju dobrote

dobro misli lepotu

lepo misli dobrotu

danas sam prvi put ove godine pokupio sa zemlje tri oraha

sve je tačno – reči muškarca u prolazu

i

od sada se moja AutoBioGrafija zove AutoBioGraf i Ja

autobiograf i ja

48538 - 48570

blaženstva

od juče se moja

AutoBioGrafija

zove

AutoBioGraf i Ja

autobiograf

i

ja

ko

je

ko

jedno

je

ja

ja

put

ruža

na

putu

centrirani

tekst

sam

prvi

put

upotrebio

u

knjizi

Dete dečak

1990.

godine

centrirani

tekst

je

slika

puta

puta

na

kome

sam

puta

kojim

sam

putuj

pute

ljubi

ružo

biti ruža

biti put

biti bit

bit ruža

bit put

bit bit

tri ubrane smokve – slast mi je u grudima

gde sam – tu si

siromaški kućerak prekriven korovom i ružama

da li si dobro, pita me danas ona nova. šta te boli kurac da li sam dobro

govori šesnaestogodišnja devojka svojim drugaricama dok se vraćaju iz škole

odmara me kad pustim noge da me same vode

noge hoće šta hoće

u drugoj sam šetnji ali za sada nema blaženstava

dan je oblačan. kada sam izašao napolje i sam sam bio oblačan

ali onda sam video kamione sa kojih se prodaju drva za ogrev

starog čudaka kako teško hoda

baku koja je vikala na unuku

ženu koja me je odmerila

video sam jesen u svemu

ugledao sam i drugog čudaka

čudaci mi ugreju srce

čudaci su čudo samog života

jesenje

48571 - 48603

blaženstva

volim muziku

volim da kažem šta volim

voleti je ljubav

voleti da kažeš šta voliš je

muzika ljubavi

brijem se. miriše pena za brijanje

dolazi prijatelj

sačekaću ga na ulici

kapiji mog dvorišta

moje dvorište je Planeta

muzika koraka muzika mozga

muzika ove kašičice kojom mutim kafu u novoj crnoj šoljici

belu sam juče slučajno razbio

sve je muzika divljenja

dok hodam u susret prijatelju hladno mi je po golim rukama

radnici kod Vuka sede na gvozdenim

štanglama kao ptice na električnim žicama

iza leđa čujem kako mi se smeju

smešan sam im

smešno im je

kad nema hleba smehom se hrane

hleb sam im

oni meni radnici ja njima hleb

lepo izgledate – rekao sam staroj sedokosoj gospođi na

groblju. treba da idete na operaciju očiju – odgovorila je

ispratio sam prijatelja

doneo mi je hleb. bili smo na groblju

pričao sam mu o Pupoljku

Bogu

korak po korak hodam na toplom suncu

sunce prijatelj

svaki dašak

zrak

mir oraha

Bože Miroslave

48604 - 48636

blaženstva

uživam u Blez Sandraru i njegovom jeziku

meni ostaje moj

jednostavni jezik – pesnik sam

kako mi se hoće jezik – luda sam

jezik bilja i obilja – vrtlar sam

beskrajni i bezvremeni – lutalica sam

ozarujući – prosjak sam

muzički – hodač sam

jezik usana i usmina – ljubavnik sam

jezik prvih prizora – mistik sam

jedan jedini jezik – monah sam

jezik odbačenih – rudar sam

jasan jezik – filozof sam

čobanski – čobanin sam

nežnijajući – heroj sam

Miroslav Mandić jezik – umetnik sam

harmoničan – matematičar sam

potvrđujući – informatičar sam

ljubeći – anarhista sam

siromaški – ekonomista sam

svemirski – pacifista sam

nepripadajući – odbeglo dete sam

tautološki – dete dečak sam

tek stvoreni – beba sam

hodački – muzičar sam

ponavljajući i neprestajući – plesač sam

tetovirani – performer sam

smireni – pobunjenik sam

svepodavajući – žigolo sam

devojački – dobar dečak sam

sandrarovski – jer sam Blez Sandrar

božanski

Bog

48637 - 48669

blaženstva

pre neki dan mi je stiglo ljubazno pismo i upitnik

iz srpskog WHOisWHO. evo kako sam odgovorio

Mandić Miroslav

Prezime i ime

Miroslav Mandić je ime Miroslava Mandića koje sam

diveći se Gertrudi Stejn – Ludvigu Vitgenštajnu – Majstor Ekhartu

Bili Holidej – Ed Rajnhardu... promenio u Miroslav Mandić

Nadimak, pseudonim ili umetničko ime

Novi Sad

Mesto rođenja

4. decembar 1949.

Datum rođenja

Bivač u srcu svih bića

Naziv sadašnjeg radnog mesta

Gost u Hotelu Života

Institucija u kojoj ste zaposleni

Početak sam

Od kada ste na sadašnjoj poziciji

Nezaposlen

Prethodna zaposlenja

Jedan čovek je više od svih ljudi zajedno

Najvažnije javne funkcije u karijeri

Od obrazovanja priznajem prvi razred osnovne škole i

prekid studijaknjiževnosti na prvoj godini. Školovao sam

se divljenjem velikim stvaraocima i poslušanjem stvaranju.

Usavršavao sam se u zatvoru u kome sam boravio zbog teksta

Pesma o filmu. Kao i svim odlukama i zavetima koji su me

vodili stvaralaštvu Večne umetnosti: svakog trena svuda svima i

svemu ljubav – večna umetnost u pesmi svih bića.

Bogu Bog

Podaci o obrazovanju i usavršavanju

Ja sam ti je on

Varšava

Ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

Ruža lutanja

Miroslav Mandić

Objavljene knjige i tekstovi (najviše pet)

Jedan čovek

Lišće – drvo života

Trave

Spomenici Anonimnim Snagama Ljubavi

Plava Ruža

Umetnička dela (najviše pet)

Put u Ameriku ili novi život Indijanaca

Četiri hodanja za Poeziju

Ruža lutanja

Sva sela

www.miroslavmandic.name

Performansi (najviše pet)

Bez nagrada i priznanja

Nagrade i priznanja

Sam za sve

Članstvo u društvenim organizacijama

Nisam bio niti sam član bilo kojeg profesionalnog

udruženja – političke stranke – nevladine organizacije

Članstvo u profesionalnim udruženjima, političkim strankama, nevladinim organizacijama

Milomir Mandić – trgovački putnik

Ime i zanimanje oca

Katica Oprin-Mandić – spremačica

Ime i zanimanje majke

Venčan sam sa svim bićima. Žena sam i muž postojanju

Bračni status

Moja deca su moja dela i mladunčad svih bića

Broj dece

Svemirsko

Državljanstvo

Život

Etnička pripadnost

Bog

Veroispovest

U Tvom srcu

Mesto stanovanja

Jedan jedini jezik

Maternji jezik

Služim se još jednim jezikom

Jezici koje govorite, osim maternjeg

Savesno i sa ljubavlju sam napisao ono u šta

verujem. U istovetnost koju živim i stvaram

Šta biste još rekli o sebi što smatrate važnim, a nije pomenuto

Miroslav Mandić i jeste ko umetnost – umetnost ko.

ko je uvek ja

jedno jedino ja

ja

ja  ja  ja

ja

Bog

48670 - 48702

blaženstva

ja

srce svih bića

očekujem sve od Tebe

Boginjo

svako je svakom sve

dozreva grožđe

pucad se pune svetlošću i slašću

sunce je slatko

Juče su me posetili Jasuka i Željko.

Jasuka je pre trinaest godina došla u Australiju iz Japana. Željko

pre jedanaest iz Srbije. Već devet godina žive zajedno u Melburnu.

Željko je jedan od mojih sinova.

Jasuki sam poklonio rečenicu

Ja sam Jasuka... jedna beskrajna i bezvremena priča...

za nekog je nešto sve

za mene je sve uvek sve

lepo sve

dobro sve

sve baš sve

sve u svemu

sve svetinja

mislim na šezdeset četiri desetogodišnje slike i o

tome da ih nazovem 64 pupoljka pevaju Pupoljak

i ugledam pet crvenih pupoljaka iza betonskog zida

stara žena nosi prutić u ruci

golub hoda po svojoj senci

ugledati – ne loviti ih – leptire

osunčana padina je zamirisala morskim biljem

bagreme moj

osušeni čičkovi

divlja nana

kupinice

jeste beskrajno – jeste bezvremeno

lepa su imena bilja

lepo je ime bilo čega

lepo je samo ime

Imena