AUTOBOGOGRAFIJA

18. februar 2025.

27470. dan mog života

 

 

hajmo

krećemo

hodanje za

poeziju u

pesmu

 

 

ne put u večnost nego put večnosti. putovanje večnošću

 

 

i ?

 

 

jedan je. pet vrabaca izleću iz velikog grma i saleću se u zajedničko klupko koje leti

 

 

i ?

 

 

čovek na traktoru razbacuje pokošenu travu da se suši

ljudi mnogo rade da bi nahranili svoju stoku koja ih hrani

 

 

i ?

 

 

zašto je ovaj čovek toliko raširo noge dok piša. njegova žena me je

primetila dok je nadizala suknju i sklonila se iza drveća da to na miru obavi

 

 

i ?

 

 

prvi put se krećem nizvodno sa jednom rekom. do sada je uvek bilo uzvodno

 

 

i ?

 

 

pokušavam da se setim pesme padajuća zvezda koju

peva li marvin. jedan me stolar malo pre podsetio na njega

 

 

i ?

 

 

saginjem se da bih mirisao balu sena

 

 

i ?

 

 

beli zemljani put ide pravo u plavo brdo. setio sam se liove pesme i pevam je. nisam sam

 

 

i ?

 

 

hej kako da napišem koliko i kako su planine plave

 

 

i ?

 

 

hej ne znam to. ali mislim na ludviga vitgenštajna vidim ga

kako sedi pred svojom kolibom (u norveškoj) i gleda u more***

_____

 

*** uvek sam na njega mislio kao na pesnika. prijalo mi je da se

družim sa bilo kojom njegovom rečenicom. možda i zato što je on rekao

308. šta je tvoj cilj u filozofiji - da pokažem muvi izlaz iz flaše za hvatanje muva

_____

 

 

i ?

 

 

sedim na kamenoj ogradi na sred mosta reke in

 

 

i ?

 

 

ulazim u vajzing. prazan sam. krećem se sporo. to je to

 

 

i ?

 

 

prilazim prozoru da vidim da li pada kiša vidim sija pun mesec

 

 

i ?

 

 

jedanaesti dan

 

brijem se isušenu kožu mažem margarinom

 

 

i ?

 

 

ulazim u šumu. odbijam da gledam sa tačke pogleda

panoramu u koju svi gledaju. hodam po šumskoj stazici i tvrdim

i ovo je panorama kraljevski puž na poljskoj stazi. ne. na šumskoj stazi

 

 

i ?

 

 

hajmo noge***

_____

 

*** to tvoje hodanje mi liči na slike hironimusa boša - rekla mi je ista žena danas

_____

 

 

i ?

 

 

sve ovo što sada izgovaram biće izgovoreno na

dužini od dvesta metara i kada se to prepiše na hartiju

moći će se videti koliko bi bilo stranica teksta za celo vreme

hodanja od kranja do tibingena ako bih neprestano govorio i

to je jedan od načina da pokažem kolika je dužina puta u pitanju

mada bi mi bio problem neprestano govoriti jer volim da govorim i

ćutanjem a neprestani govor bi mi ometao i hodanje i gledanje. pravio

pauze. što sada ne činim dok traju ovih dvesta metara. iako me ometaju

automobili i zato skrećem pažnju na štap kojim se služim i koji mi pomaže

na takav način da to ne mogu opisati kao što se teško može nešto više

reći o zagrljajima ali u svakom slučaju on je moj dobar drug i sve više

otkrivam koliko je mudar i to me čini srećnim što imam priliku da

se družim sa takvom mudrošću i dobrotom od koje se nadam

da će nešto i u meni ostati i zato pazim taj štap jer

osećam koliko on pazi na mene i koliko je

snažan a na nikoga ne usmerava

svoju moć***

_____

 

*** to je tekst sačinjen na dužini od 200 metara

16 redi teksta = 200 m. 1 km. = 80 redova teksta

80 redova teksta × 600 km. = 48000 redova teksta

48000 redova teksta = 1777 stranice teksta od kranja do tibingena

_____

 

 

i ?

 

 

danas je jako sunce bole me prepone. hodam za antu marinovića

 

 

i ?

 

 

tesari podižu krovnu gredu laste nadleću. sedim pored potoka

i pušim. jedna mačka gleda u tesare. ptico zašto si tako lepa

 

 

i ?

 

 

prelazim granicu austrije i nemačke

 

 

i ?

 

 

već sat jedan u nemačkoj nema nikoga. gde ću

spavati kad kuća nema a moj umor se buni buni i paniči

 

 

i ?

 

 

sedim. moram. gladan. žedan. opasno sam

 

 

i ?

 

 

mala ptica leti kao na valovima kroz kanjon u kome

sam kao osamljeno bespuće. vidim je i nisam sam

 

 

i ?

 

 

već pola sata hodam pored jezera. sednem na kamenu ogradu

puta i crtam nebo planine i jezero. dva čamca sa pecarošima

 

 

i ?

 

 

devet je. pada mrak. nema kuća. prepešačio sam 35 kilometara. telo boli i

radi plašim se da mu nešto ne otkaže. počeću da stopiram do prvih kuća

 

 

i ?

 

 

niko neće da stane. u kurcu sam

 

 

i ?

 

 

 

čuju se zvona crkve u lajngrinesu. deset je sati. izlazim iz

kola. čovek koji me je dovezao ovih deset kilometara bio je

jedan od dvojice pecaroša. video me je dok sam sedeo na

zidu inače ne bi ni on stao. ukradenih 10 kilometara mi je

pripalo (umirujem svoju savest) jer sam na onom zidu

sedeo miran i strpljiv kao da sam se tu rodio

 

 

i ?

 

 

prepešačio sam 40 kilometara. prenoćište je

30 maraka u jugoslaviji je prenoćište 3500 dinara

u austriji 150 šilinga u nemačkoj 30 maraka. znači

3500 = 150 = 30. čudna neka matematika. u različitim

krajevima ljudi vole različite količine brojeva

 

 

i ?

 

 

ležim mrtav umoran. da li ću sutra uopšte moći hodati***

_____

 

*** dok si na nogama koračaćeš

_____

 

 

i ?

 

 

dvanaesti dan

 

noćas sam se budio od umora. ustajao masirao i mazao

noge podne je krećem. kupio sam novu kartu južne nemačke

u razmeri 1:300.000 telefonirao žarku radakoviću u tibingen i

nastavljam. prešao sam polovinu puta. do polovine sam jurio cilj

u želji da mu se približim sada u ovoj drugoj polovini bih trebao da

se borim protiv njega da ga udaljujem od sebe da me ne bi ometao

 

 

i ?

 

 

bogatstvo trave. tri krave leže u hladu drveta jedna stoji i gleda ih

 

 

i ?

 

 

u hotelu u kome sam prenoćio radi jedna vršačanka

dušanka. poželela mi je mnogo sreće. hodam za nju

 

 

i ?

 

 

dok hodam milujem biljke i lišće na drveću. mi živimo

u prezaštićenom svetu. nezaštićenost se uvukla u nas

 

 

i ?

 

 

dva dečaka igraju fudbal na jedan gol. dobro šutiraju. kraj

kroz koji prolazim pitomiji je od onih u austriji. drveće razbacano

po proplancima i oko puta pravi senke oko sebe. senke se druže

sa svetlošću. hodam. šta je ispred i šta je ispred i šta je ispred

 

 

i ?

 

 

debela žena se penje na traktor ubacuje ga u brzinu kreće da kupi

travu. trava se žnje. o trave o vi majke vas kao božice pozdravljam

 

 

i ?

 

 

posle telefonskog razgovora sa žarkom radakovićem

bio sam toliko uzbuđen da sam zaboravio štap u pošti

posle desetak minuta sam primetio da sam sam i da mi nije

u ruci. odmah sam potrčao nazad i našao ga u uglu kako me

čeka tako strpljiv i prav. stegao sam ga zagrlio i poljubio

 

 

i

 

 

odmah sam

potrčao nazad

i našao ga u uglu

kako me čeka tako

strpljiv i prav. stegao

sam ga zagrlio i

poljubio

 

 

i

 

 

hodanje

za poeziju je

sam bez seksa

ja sam bio i tad i sad

najjebežljiviji seks samih

kojima je jedino do seksa

ljubavi slobode istine

u svakom trenu

jebačine

svih

bića 

svemira

 

 

i

 

 

hodanje

za poeziju su

tvoj veliki nos i

moje prejake

vilice

 

 

i

 

 

hodanje

za poeziju

je umetnost

plesana nogama

i poezija pevana

stopalima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. februar 2025.

27469. dan mog života

 

 

hajmo

krećemo

hodanje za

poeziju u

pesmu

 

 

čovek iz kofe hrani krave ponovo zahvati u kofu

i pruža šaku i konju. prilazim bliže da gledam konja i on

me gleda. kobila je mlada kobila. jedna krava se izdvoji 

iz stada priđe blizu stane i gleda me. kažem joj zdravo

 

 

i ?

 

 

mislim na gudrun enslin i urlike majnhof

 

 

i ?

 

 

sva ova količina koraka je neprimećena isto je i sa svetom vidimo samo 

fragmente. nadam se da je dovoljno malo viđenog za mnogo zamišljajućeg

 

 

i ?

 

 

pola osam je. vidim crkvu i selo. sada su nestali iza brda. sve

kao da jeste i nije. promena pleše u promenama. gladan sam sve je

bilo zatvoreno zbog crkvenog praznika i u meni više nema jutarnjeg doručka

 

 

i ?

 

 

kiša opet počinje da pada molim je da sačeka još

ovaj kilometar do sela sad kad sam se osušio u hodanju

 

 

i ?

 

 

soba je 150 šilinga kao i svako veče prepuna je mojih stvari koje se suše

masiram noge. spavam. budim se kao i svake noći jer i noću kao da hodam

 

 

i ?

 

 

deveti dan

 

noćas je ovde u nojekiršenu padao sneg vidim ga kako nov blešti na suncu

šaljem vreću za spavanje u jugoslaviju. ranac će biti lakši i kretaću se sa više lakoće

 

 

i ?

 

 

i pored napora strahova od bola u kolenu i tetivi i pored kiše i

vetra i gladi i pored usamljenosti ipak je sve dobro. i lepo. i to hoće

da ponese kao da je već sve gotovo moram i dalje biti pažljiv i oprezan

 

 

i ?

 

 

oblaci ispod planinskog vrha pod snegom su još belji od 

novog snega. nema kraja u pogledima. nema kraja u čuđenjima

 

 

i ?

 

 

veliko konjsko govno odličnog kvaliteta na sred puta od 17% uspona prema gerlosspasu

 

 

i ?

 

 

jedna baka sa naočarima opasana crvenim džemperom penje se šumskom

stazom u brdo očito iz zadovoljstva težinom uspona i zadovoljstva u pripadanju

 

 

i ?

 

 

na svim vrhovima je novi sneg dole bujna zelena trava preplavljena

žutim cvećem. to je velika suprotnost možda i sukob ali ne i svađa

 

 

i ?

 

 

nosim litru soka koga sam bio željan ova dva dana. nosim ga do vrha da ga tamo popijem

 

 

i ?

 

 

na drugom brdu preko puta doline vidim sličan

put ovom po kome hodam. gledam ga kako se beli i provlači 

kroz šumu. put je svest. misterijska svest. majstorstvo neznanja

 

 

i ?

 

 

do vrha je teško stići. najbolji način je da se krećem sporo. da putujem u

svakom koraku zaboravim vrh i odlažem ga lepotom doline. da ćutim saznanje

 

 

i ?

 

 

od jučerašnje kiše put je prepun malih belih glista. mrtvih osušenih na suncu

 

 

i ?

 

 

kraljevi i prosjaci ovog sveta spojili su se u jednom u lepoti cveća

 

 

i ?

 

 

štapom udaram u metalnu ogradu puta i družim se sa njihovom muzikom

 

 

i ?

 

 

stojim na pola puta do vrha na oštroj krivini u njenom

temenu prelepo raspeće hrista u drvetu napravljeno 1971 sa

puno svežeg cveća. na levoj strani krsta ptičica napravila gnezdo

 

 

i ?

 

 

zalutao sam. popeo sam se bezrazložno visoko. šta to znači. opet hristovo raspeće

u drvetu leđima okrenuto putu tako raspeti hrist poleće u dubinu ponora pod nama

 

 

i ?

 

 

ah kako sam zalutao. ne vidim put gazim po visokoj

mokroj travi. patike su opet skroz mokre. ode mi snaga

 

 

i ?

 

 

mnogi se potoci spuštaju u dolinu ka velikim vodama ali ovaj koji

gledam survava se i peni ne znam šta je belje oblaci sneg ili penušasti potok

 

 

i ?

 

 

dvadeset do jedan. košulja i čarape su se osušile na rancu. stavljam i majicu

da nije bilo onog lutanja kroz travu ovaj uspon bi bio pesma ovako su dve pesme

 

 

i ?

 

 

izgubim se zato što ne gledam. panika me hvata jer više ne vidim

 

 

i ?

 

 

čovek u narandžastoj putarskoj jakni i pantalonama sa malim

rancem na leđima lopatom i četkom u rukama hoda i čisti put kao kuću

 

 

i ?

 

 

umoran sam umorio sam se u lutanju i nadanju

da više nema uspona kad ono evo ga. e moj druže

 

 

i ?

 

 

1547 metara nadmorske visine. pijem austrijski jogurt i sveži vazduh. premoren sam

premoren sam jebiga. put se sastoji od uspona padova i ravnog. ostalo sam ja i prihvatanje

 

 

i ?

 

 

priča

u stari drveni alpski restoran ulazi čovek tridesetih godina

sa rancem na leđima očito neka lutalica. restoran je prazan

i on ugleda četrdesetogodišnju ženu kako pije dupli jogurt i

gleda ga. umoran je i on ga pije i gleda je. pakuje se i izlazi

 

 

i ?

 

 

petnaest godina kasnije u primorskom gradiću

neko kuca na njegova vrata. on je prepoznaje ženu 

iz alpskog restorana bez pozdrava ona mu kaže ti si

čovek moga života tražim te već petnaest godina

 

 

i ?

 

 

topi se grudva snega u mojoj šaci

 

 

i ?

 

 

izbezumljen sam od napora. iz dva autobusa izlaze francuski turisti

sindikalci da vide pogled. gledaju i mene razgolićenog i razvaljenog

na klupi. i mene i njih tera kiša mene niz put njih u autobuse

 

 

i ?

 

 

mladić u velikom buldožeru nosi šljunak uzbrdo ja silazim. plav je pitkog

lica sa naočarima nežno mi se javlja i taj mi pozdrav iznese umor iz tela

 

 

i ?

 

 

prvi put vidim ovce crne ovce u austriji. jedan

momak izlazi iz plavog forda i piša odmah pored vrata

 

 

i ?

 

 

u ravnici sam. pet i pet je. tri sata sam se penjao i dva silazio. hodam

po travi dole u gerlosu. kako je to meko i kako odmara umorne noge

 

 

i ?

 

 

sada je pola šest sada je sedam sada je oko pola osam i

stalno pada kiša. dve patke plivaju po jezeru hladno mi je

 

 

i ?

 

 

deseti dan

 

pola deset je krećem. sunce je vrlo hladno. noćas sam se

probudio sa željom da nastavim da hodam samo da hodam

 

 

i ?

 

 

serpentinska spuštanja. dobro sam

 

 

i ?

 

 

počinje briga za bližnje. oni ne znaju gde sam ja i kako sam ali

ni ja ne znam kako su oni. navlače se crne misli i slutnje u glavi. na

momenat mislim da neću izdržati ovu samoću. nailazi autobus sa ženom

vozačem podiže ruku i pozdravlja me. ni ne zna koliko mi je pomogla. a možda i zna

 

 

i ?

 

 

silazim sa puta na šumsku stazu na drvetu slika

hrista na krstu. evo je i druga. to je izgleda niz slika

 

 

i ?

 

 

slika 10

hrist stoji na položenom krstu a radnici

uzimaju čekiće za razapinjanje iz pletene korpe

 

slika 9

hrist je oboren kanapom mu vezuju vrat i vezuju ga za krst

 

slika 8

krst je na leđima hrista njegovi učenici se hvataju za glavu i plaču

 

slika 7

hrist u plavoj odori i crvenoj košulji puzi i vuče krst. vojnici ga udaraju i teraju

 

slika 6

krst je na leđima hrista i drži plašt za koji se drži i devojka

nisam primetio sliku 5. slike su na drveću na svakih pedesetak metara

 

slika 4

hrist vuče krst pognut do zemlje vojnici ga šibaju

 

slika 3

hrist na kolenima sa krstom iza njega. ulazim u malu pećinu

sa statuom majke božije. par drvenih klupa gori sveća. mir je

 

slika 2

vojnici stavljaju krst na leđa hristu ali on se još opire 

 

slika 1

hrist vezanih ruku na leđima stoji pred masom

na suđenju. islednik pokazuje rukom u hrista krivca

 

 

i ?

 

 

tako sam sišao ovom hristovom stazom na sam početak

upiranje prstom prstom osude. staza je bila obeležena brojem

8 znakom večnosti. svaki vrh je stradanje i ljubav kaže mi staza

 

 

i

 

 

ti si čovek

moga života

tražim te već

petnaest

godina

 

 

i

 

 

nailazi autobus

sa ženom vozačem

podiže ruku i pozdravlja

me. ni ne zna koliko mi

je pomogla. a možda

i zna

 

 

i

 

 

hodanje

za poeziju

je

pesma

zavet

 

zavet

pesmi

i

pesma

zavetu

 

 

i

 

 

hodanje

za poeziju

je

odbrana

od

čuvanja

samog

sebe

 

 

i

 

 

hodanje

za poeziju

je zauvek

starica koja je

rukom uradila

ovako

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

15. februar 2025.

27467. dan mog života

 

 

sedmi dan

 

doručkujem pušim cigaru. deca kućevlasnika

devojčice lepo obučene istrčavaju napolje. nedelja

je. jedino se deca mogu nezasluženo radovati

 

 

i ?

 

 

pola deset je krećem. staje mi jedan momak sa

crvenim opelom da me poveze kažem mu da idem

pešice on se smeje i podiže ruku ka glavi pozdravljajući me

 

 

i ?

 

 

plavi leptirić poginuo na putu. religija jeste opijum za narod

ali ideja da je religija opijum za narod je još veći opijum za

narod. hodam i gledam po površini da bih zavoleo sve stvari

 

 

i ?

 

 

plavi leptirić poginuo na putu. najbolje je kada se krećem sporo i

prepustim se sporosti onda čujem muziku u sebi. koraci su ples. životinja

je na nogama. prelazim preko reke isel. subotom samo snovi stižu a nedeljom

je čovek usamljen. družiću se sa rekom. pored reke ugledam van goga

 

 

i ?

 

 

plavi leptirić poginuo na putu. auto je udario srnu

leži mrtva na putu. hodam i okrećem se ka njoj

 

 

i ?

 

reka se tako veselo preliva preko kamenjara kao da uživa u sopstvenom kupanju

 

 

i ?

 

 

čemu me uči ovo hodanje. da sam deo celine

da sve ono što primim treba i da dam. da nikada ništa

ne ostaje u meni nego da samo prolazi kroz mene. sve

što zadržim za sebe je prepreka za nova primanja

 

 

i ?

 

 

mislim na moje stare drugare čedu. mirka. slobodana

slavka. sada jedan od njih puši doživljaj. sada drugi puši

cveće i travu. treći puši udruženi rad. četvrti puši poistovećivanje

hodanje je kao reka-roman u kome svi puše cigare. sve jedno iz

drugog izlazi. hodanje  je ravno ravno koje se poravnava. kraljevski

put. rečenica izlazi iz rečenice. putnici pravi jedino su oni što

zbog putovanja uvek idu na put neočekivano kaže bodler

 

 

i ?

 

 

pola tri je perem noge i lice u reci sušim se na klupi

i jedem.*** žedan sam prijaće mi mleko koje je još jutros

ostalo u rancu. mleko se pokvarilo. sada sam i tužan i žedan

_____

 

*** pre petnaest godina u zatvoru sam zamišljao ovakvu sliku kao sliku slobode

_____

 

 

i ?

 

 

smračilo se usta su mi suva. zatravnjeni nasip

pored reke je lep i ne vidim mu kraja ali mene boli tetiva

 

 

i ?

 

 

u sobi sam. kiša pada po krovu i reklami benzinske pumpe

zurim kroz prozor i mislim na jovin oljenku devojčicu koju sam

prvu poljubio pre 23 godine i više je nikada nisam video sada

bih voleo. tužan sam boli me ćutanje boli me tetiva nedelja je

kiša pada. nedelja je tužna kažu mađari peva bili holidej

 

 

i ?

 

 

osmi dan

 

zvona u selu huben tu sam prespavao krećem. pada

kiša sija se asfalt. dva motoraša u crvenim kišnim kombinezonima

projuriše pored mene eno ih već u drugoj krivini i više ih ne vidim

 

 

i ?

 

 

ne izbacujem šljunak u patici da bi mi to sitno

žuljanje odnelo pažnju od bolova u telu. kad bi mi

pomogla izreka na psu rana rasla na psu i zarasla.***

negde su jorgovani već precvetali i venu ovaj se rascvetao

u punoću svoje prašnjave lila boje. zaboli me od njegove lepote

_____

 

*** pomogla mi je

_____

 

 

i ?

 

 

danas je crkveni praznik i sve je zatvoreno opet ne znam

šta ću jesti. parče hleba namazano prazninom. prazninom

 

 

i ?

 

 

kiša pada silazim prema mitersilu. vetar mi širi

plastičnu kabanicu hodam da bih video sebe kako hodam

 

 

i ?

 

 

otkačena devojka cupkajući sa noge na nogu stopira. čujem

muziku sa groblja. strašno je zima. navlačim svu odeću na sebe i

kolenice. zebu mi ruke od hladne kiše. vetar me probija. liči da će sneg

 

 

i ?

 

 

ja sam kralj ove autobuske stanice. nikad nisam pomislio

da ću biti kralj niti da se kraljevi moraju sklanjati od kiše

 

 

i ?

 

 

tri devojčice jašu male ponije kiša i vetar im raznose kose

 

 

i ?

 

 

jedan konj u daljini kisne u travi

 

 

i ?

 

 

devojčice na ponijima se vraćaju iz sela. jedna zamahne mokrom

kosom unazad. primeti ih konj u daljini i njišti. jedem zadnju koricu hleba

 

 

i ?

 

 

šuma se isparava i oblaci se navlače nad brdom kao da se zapalilo

pada kiša. voda privlači sebi drugu vodu koja s njom se dira.*** navukao

sam plastičnu kabanicu na lice i gledam samo pred noge. put je prepun

vode koja se sliva gazim po njoj. kada mi vetar svuče kabanicu sa lica

vidim začuđene poglede iz automobila koji kao da se pitaju ko je ovaj ludak

___

 

*** kaže leonardo da vinči. i kaže voda kad siđe u vodu više ne teži i

više ne želi ići do središta sveta. i još kaže svi će ljudi pobeći u afriku

___

 

 

i ?

 

 

kiša je stala skinuo sam kabanicu mokar

sam i srećan. svađam se sa prijateljima borim se 

za svoju misao borim se za besmislenost ovog hodanja

 

 

i ?

 

 

odeća se najbolje suši u hodu

i dalje se svađam sa prijateljima

 

 

i ?

 

 

uzbudljivo teče reka umiruje me. svađe

su glupost posledica nedovoljnog gledanja

 

 

i ?

 

 

volim siromaštvo a da ne znam zašto. čini mi se da

koliko više ne znam da ga toliko više i volim. možda je to

i zbog ovih bogatih kuća koje mi nisu lepe u kojima vidim kraj

 

 

i ?

 

 

u naporu se moram čuvati gordosti.*** za svaki slučaj

pljunem možda će bar deo gordosti izaći sa pljuvačkom

_____

 

*** blago tebi ti ćeš se u hodanju osloboditi svoje

taštine rekla mi je ista žena mesec dana ranije

_____

 

 

i

 

 

najbolje je

kada se krećem

sporo i prepustim se

sporosti onda čujem

muziku u sebi. koraci

su ples. evo tu počinje

muzika mojih hodanja

i ples mog hodanja

kojim će se kasnije

na ruži lutanja

ujediniti

u

plesanje

i

pevanje 

 

 

i

 

 

čemu me uči

ovo hodanje. da sam

deo celine. da sve ono što

primim treba i da dam. da nikada

ništa ne ostaje u meni nego da samo

prolazi kroz mene. sve što zadržim za

sebe je prepreka za nova primanja i

tako se polako fiktivna ekonomija

počela preobražavati u

ekonomiju savesti

 

 

i

 

 

hodam

da bih video

sebe kako

hodam

eto

meni

mog

koana

zauvek

 

 

i

 

 

svađam se sa

prijateljima borim se 

za svoju misao borim se za

 besmislenost ovog hodanja

svađe su glupost posledica

nedovoljnog gledanja. svako

svađanje je gađenje pre

svega nad samim

sobom

 

 

i

 

 

meni je

sad 75 a onda

mi je bila 38 skoro

pa duplo više nego

sad ali gle čuda to

onda je i sad

 

 

i

 

 

meni je

tad bilo 4

godine od odluke 

da ću hodati i hodanjem

činiti i učiniti ono što hiljade i

hiljade ljudi čine za hiljade

i hiljade godina

ODLUKA

odluka o velikom hodanju

jedan čovek može i treba da uradi

sve ono što urade hiljade i hiljade

ljudi za hiljade i hiljade godina

1983

 

 

i

 

 

meni je

tad bilo ko i

svakome ko se

bilo kad usudio i

poduhvatio i ko će

se bilo kad usuditi i

poduhvatiti da bude

i čini baš ono i samo

ono što jeste ljubav

sloboda istina za

svako i sva bića

svemira a to da

bude i jeste

bog

i

to

jedan

jedini

bog

 

 

i

 

 

jedan

jedini

bog

je

živi

bog

 

 

i

 

 

živi

i jedan

jedini bog je

bog čedo čedo

bog i to pred

tvojim

očima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. februar 2025.

27466. dan mog života

 

 

krećemo

voljeni

 

 

vrh planine u koji sam gledao i mislio na suna istu i aju sada oblizuju oblaci

 

 

i ?

 

 

skidam sve sa sebe go sam pored reke gejl. ručam pušim masiram

butine i tabane gledam u vodu pružim noge i telo odmaram se na suncu

 

 

i ?

 

 

mislim na pisca čije ni ime ne znam. pre tri meseca

pročitao sam tri njegove kratke priče o šetanju u književnoj

reči. atmosferu u tim pričama prepunu mekoće i tihog zračenja

prepoznajem u svakom svom bolnom koraku***

_____

 

*** robert valzer mala šetnja

hodio sam danas planinom

vreme je bilo vlažno a čitav krajolik siv

cesta međutim beše meka tu i tamo vrlo čista

najpre bejah u kaputu ali uskoro ga skinuh preklopih

i prebacih preko ruke. hodanje čudesnom cestom pružalo

mi je sve veće zadovoljstvo čas beše uspinjanje čas opet spuštanje

brda su bila velika i kao da su se okretala. sav taj planinski svet izgledao

mi je kao ogromno pozorište. prekrasno je vijugala cesta preko planinskih

litica. spustih se u duboku klisuru kraj nogu mi je šumela reka voz je proletao

ispuštajući raskošno belu paru. poput glatke vrele struje išla je cesta klisurom i

dok sam prolazio činilo mi se da se uska dolina savija i omotava oko sebe. sivi

oblaci behu nad bregovima kao da su se tamo odmarali. susretoh mladića

putnika sa rancem o leđima koji me upita da li sam video dva druga

momka. ne rekoh. dolazim li iz daleka. da rekoh i nastavih dalje

svojim putem. ubrzo videh i čuh dva putnika prolazili su pevajući

selo je bilo posebno lepo niske kuće odmah pod belim

stenovitim liticama. susretoh nekoliko vozila i ništa više

na poljskom putu videh i decu. nije ti potrebno nešto

naročito da vidiš. i ovako vidiš mnogo

 

priču je preveo žarko radaković čovek koji me

je devetnaestog dana sačekao u hajningenu

_____

 

 

i ?

 

 

moj ujak steva temerinski nikada nije bio van svoje zemlje

jer ne priznaje granice. ja sada hodam za njega bezgranično

 

 

i ?

 

 

igram se sa štapom. on je tako lep i dobar drug

mudar je mudriji je mudriji nego što sam mislio

 

 

i ?

 

 

pola šest je. peku me ruke izgorele su. sunce me ceo dan

iscrpljuje i otežava hodanje. sve je i lako i obično samo hodaš

ipak i teško i začuđujuće. ne znam ni ko sam a hodam. odmičem

a ne odmičem. ne odmičem a odmičem. misao stalno hoće da

pobegne iz tela da postigne bez postignuća da pobedi vreme - jer

vreme je teško ko bog - i da dođe do kraja. zaboravlja

da i telo misli i da su ravnoteža

 

 

i ?

 

 

skinuo sam ranac da se suši na klupu parkinga sa česmom

idem da bacim tetrapak od soka iznenadim se kako sam čudno

lak skoro poskakujem. setim se i ugledam ranac leži na klupi

 

 

i ?

 

 

već pola sata hodam a velika planinska gromada sa moje desne strane se ne pomera

kao da je gledam stalno sa istog mesta kao da nisam pola sata hodao. nikako da je obiđem

 

 

i ?

 

 

osam i petnaest je ljudi se lepo javljaju bože pomozi. umoran sam

ceo postajem bol ne mogu više hodati ni za koga. samo još do ovog sela

 

 

i ?

 

 

nije bilo prenoćišta. kako ću dalje kad ne mogu više a moram. boli me

koleno hladno je put je ravan krećem se sporo da bih se uopšte kretao

 

 

i ?

 

 

devet je. soba je 150 šilinga. žena je ljubazna

 

 

šesti dan

 

devet je sati krećem iz delaha. gledam mladu zelenu travu i mislim na dolores čaće

 

 

i ?

 

 

hodam unazad za kaluđera koji je hodao unatraške od londona

do glazgova zviždeći pri tome jednu staru englesku himnu a hulio

kortasar mu posvetio svoju poslednju knjigu autonauti kosmoputa

 

 

i ?

 

 

priča

susretnu se vitez i samuraj

samuraj pita viteza - ti si vitez

ja sam samuraj - odgovori mu vitez

ti si samuraj - pita vitez samuraja

ja sam vitez - odgovori samuraj

 

 

i ?

 

 

čujem božanska crkvena zvona. podne je u kečbahu. automobil zapara

asfalt. krećem ka jednom vrhu. upeklo sunce zvona ga pozdravljaju. subota

je pretovarao sam ranac sa mlekom i sokom za popodne i sutra. težina ranca mi

udara u mozak. sunce je. nema vazduha. uspon je svi su se sakrili po kućama

niz serpentine dolaze mi u susret kolone vozila mnogi su krenuli na more

 

 

i ?

 

 

znoj curi sa mene. gledam u jedno dupe. dupe

jedne žene i neka struja me tuče kroz slabine. mesto

ovog penjanja bilo bi mi mnogo potrebnije to dupe koje se

pretvorilo u smisao po sebi izvan njega nema ništa ništa i

ne postoji samo ono glatko meko i okruglo dok se polako

pokreće. sve nestaje osim sunca i ranca

 

 

i ?

  

 

uspon još uvek. zauvek. hodam bez vazduha i polako. mislim

na milovana danojlića i njegova hodanja.*** ovakvi usponi i

samoća su najbolji lek protiv agresije moja se pretvara u molitvu

_____

 

*** da li je on u hodanju osetio svoju rečenicu jedino

da nisam bio bio bih bio takav sam želeo da budem

_____

 

 

i ?

 

 

mislim na želimira žilnika. branka hofmana. mislim na zatvorene. mislim

na aleša debeljaka i mihu zadnikara. mislim kako je kupusu bez vode

 

 

i ?

 

 

zaustavlja me policija. gledaju pasoš i potvrdu o

hodanju. all right. gut gut kaže policajac i skida kapu

 

 

i ?

 

 

kad mislim na seljaka kako sad kopa. kad mislim na lopataša-škarpera kako sad

izbacuje zemlju iz rova. kad mislim na livca kako sad u livnici lije svoj znoj. kad mislim

na kesonca kako sad misli na svoj kukuruz. kad mislim na proganjanog kako sad nema

gde da se skloni jer je okružen ležernom javnošću. kad mislim na sve one kojima je sad

teže nego meni na ovom usponu sramota mi oblije lice. ta sramota to je ta poezija

 

 

i ?

 

 

prislonim uvo da slušam lišće kako treperi na vetru

ako pristanem na napor i podignem glavu slobodan sam

 

 

i ?

 

 

jedan savremeni pesnik mislim da se zvao buda rekao je usamljen se kreće kao nosorog

 

 

i ?

 

 

skrećem sa glavnog puta ljubljeni makadam

čujem svoje korake po njemu valjda neću zalutati

 

 

i ?

 

 

zalutao sam. makadamski put vodi u brdo a ja se trebam voditi-spustiti u

obertrauberg. spuštam se niz liticu. malo malo pa skliznem na dupe. vrlo je opasno

za moje koleno patike se keze. uhvatim se za granu i sjurim do sledećeg drveta

 

 

i ?

 

 

spustio sam se u ravnicu prepunu kamenja. valjda će 

me potok odvesti ka dolini. sve se beli od kamenja i sunca

 

 

i ?

 

 

potok me je doveo u kurac. ovde je veliki vodopad. levo i desno se ne

može. vraćam se nazad. zaista je dovoljan samo trenutak da bi se zalutalo***

_____

 

*** ja se užasavam prirode rekla mi je jedna žena tri meseca kasnije

_____

 

 

i ?

 

 

jedva sam se iskobeljao. sav sam mokar od znoja ali još

nisam na pravom putu. konačno evo ga. izreke su zakoni a mi ih

potvrđujemo preče preče naokolo bliže potvrđivao sam to pola sata

 

 

i ?

 

 

mislim na vladimira velimirova i njegova maratonska trčanja. spuštam

se obeleženom šumskom stazom. butine se naprežu i klecaju kolena kao

i pre tri godine dok sam se spuštao crnogorskim kamenjarom ka glavi zeti

 

 

i ?

 

 

odmaram se na kamenitoj obali velikog potoka. u ograđenoj šumi stoji srna i

gleda me. lepa je i počinje iz straha i radosti da skače. kako to lako čini. vitka

je. mlada. naglo i nekako smešno trza vrat. ima lepe uši. sve je kao blagost

 

 

i ?

 

 

ležim na leđima. stvari se suše gledam u daleko nebo. hodanje se sastoji

od viđenog i zamišljenog. odjednom preda mnom ogromni medvedasti žuti

pas prilazi mi. valjda me neće dirati. miran sam. odlazi. zamišljeno je kao voda

 

 

i ?

 

 

mislim kako su doživljaji sa ovog hodanja toliko minimalni i bogati u

teško objašnjivom. neizrecivi. da bi bilo lepo o tome napisati knjigu

 

 

i ?

 

 

prelazim preko mosta reke drau. stotinak kilometara odavde to je 

reka drava. zapravo i sada je. ideja je uvek stara korak je uvek nov

 

 

i ?

 

 

pred jednim hotelom dva motoraša i motorašica. moćni

sa svojim lepim licima kožnim jaknama jakim mašinama. u

odnosu na njih ja sam kao stari radio ili siromašni kaluđer zavetnik

 

 

i ?

 

 

kad istresem patiku uvek ostane još poneki šljunkić. ulazim

u tiroliju piše na kamenom stubu od koga odzvoni udarac štapa

 

 

i ?

 

 

sedim u travi kod nikolsdorfa. crtam pejsaž. mnogo crnih i par žutih

krava u daljini mirno stoje. miris planinskih trava čuju se zvona koja 

se razležu predvečerjem. hladan vetrić mi klizi po licu i golim rukama

 

 

i ?

 

 

put je ravan pala je noć. ponovo nalazim karmin pored

puta. brojim korake između kilometarskih znakova. prve noći

u lancovi video sam mlad mesec sada je prešao svoju polovinu

 

 

i ?

 

 

u gostionici pre sela nalazim prenoćište. 120 šilinga. pijem kafu i

pišem pismo žarku radakoviću. gledam u mlado lice konobarice odmara me

penjem se uz široke stepenice boli me tetiva iznad pete desne noge. spavam

 

 

i

 

 

igram se sa štapom

on je tako lep i dobar drug

mudar je mudriji je mudriji

nego što sam mislio

 

 

i

 

 

ovakvi usponi i

samoća su najbolji lek

protiv agresije moja se

pretvara u molitvu

 

 

i

 

 

kad mislim na

sve one kojima je sad

teže nego meni na ovom

usponu sramota mi oblije

lice. ta sramota to

je ta poezija

 

 

i

 

 

ideja

je uvek

stara korak

je uvek

nov

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

13. februar 2025.

27465. dan mog života

 

 

krenimo

u i, izazivati

pažnju

 

 

uz uzbrdicu sunce. pre pola sata kiša. koliko više

puteva toliko više ljudi. mali prst na desnoj nozi žulji

 

 

i ?

 

 

povremeno podižem ruku i pozdravljam prirodu isusa i devicu mariju

makadamski prav put i bogatstvo šume dok se u mestu okrećem u krug

 

 

i ?

 

 

krijem se od kiše pod jednom šupom. dolazi gazda i kaže da će me ubiti ako

nešto iz šupe nestane. ja pijem mleko i jedem hleb. da li se bavim švercom pita me

 

 

i ?

 

 

oko četiri popodne i lako toplo sunce. perem čarape lice i pazuho u reci radgonji

rasprostrem plavi podmetač po drvenom mostu. sednem na njega i palim cigaru. pušim

kao gospodar uživanja. oprane čarape i oznojana majica se suše na ogradi. stavio sam

kamenje na njih da ne odlete u reku. kralj sam ovog mosta. gledam u vodu lepa je. pevam

sa njom. ležim sa nogama podignutim na ogradu. raširim ruke i gledam u nebo

 

 

i ?

 

 

slušam korake i zvuk štapa po makadamu. okružen sam šumom

sa jedne i druge strane a put odlazi pravo. ovde nema nikoga

 

 

i ?

 

 

pušim i pijem sok na ogradi kuće u kojoj su 1944 spaljeni meštani sela radovne

 

 

i ?

 

 

dvostruka krivina na desno reka radgonja puna slapova. probijam se

kroz jedan stari zarasli put. jutros mi je roža mulej rekla da ću hodajući

naći moju intuiciju. da li je ona ovde u ovoj šumi u kojoj put polako nestaje

pod popalim granama iglicama i lišću koje se pretvorilo u rastresiti crni humus

lepo bi bilo naći svoju intuiciju pogotovo dok se savijen provlačim kroz gusto granje

 

 

i ?

 

 

gadi mi se da zapisujem ono što vidim. miriše nana. zapisano

je deo otrgnut od celine i na taj način kao da sebe cepam. zapisivanje

prlja prazninu u meni koja se spaja sa punoćom oko mene

 

 

i ?

 

 

usred zelenog polja odjednom ogromna golet. iza goleti planine pod

snegom među njima je i triglav. priroda me gleda. kupaju se moje oči

 

 

i ?

 

 

ulazim u gostilnu u zgornjoj radovni. gostilna je prepuna radnika

seljaka očito proslavljaju završetak nekog posla. sto je prepun tanjira

pojedenog mesa i još neprobranih žutih kolača sa pekmezom. jedan od

radnika me poziva da krenem sa njim kolima u mojstranu. zahvaljujem se

i kažem da idem pešice u nemačku. drugi me pita da li sam poneo pištolj jer

tamo mogu biti ubijen. ljudi se plaše drugih ljudi. misao se plaši druge misli

ali ja ne hodam... (ne nije to dobro rečeno). ali ja hodam da bih svako tamo

pretvorio u ovde. ali ja hodam da ne bih imao svoju kuću da bih video

kuću kuća kuću beskućnika. da bih pio majčino mleko beskućništva

da bih odhodao tamo i tamo zapalio cigaru

 

 

i ?

 

 

planine su toliko plave da mi ne ostaje ništa drugo nego da kažem planine su crvene

 

 

i ?

 

 

penjem se uz oštru strmen. ravnica podnožja ostaje za

mnom kao i mokra majica od znoja koja se suši okačena o ranac

 

 

i ?

 

 

spuštam se ka mojstrani. dve devojke jedna sa lakoćom a druga sa bolnim naporom na

licu trče u brdo. misli koje mislim neki su već mislili a neki će ih tek misliti sad ih mislim ja

 

 

i ?

 

 

u sobi sam u dovju za trista pedeset hiljada. tuširam se i

masiram noge perem zube košulju čarape i gaće. u krevetu pušim

i studiram noge studiram kartu i današnji pređeni put i onaj koji me sutra

čeka. čekaće me celu noć. danas sam prešao 26 kilometara. spavam

 

 

treći dan

 

budim se boli me telo boli me koleno. to me brine. gazdarica mi kaže

ima raznih putnika. dok doručkujem u njenoj kući na ogradi terase svečano

padne golubije govance gledam ga iako su u pozadini neopisivo lepe planine

 

 

i ?

 

 

pola deset je polako hodam da bih se dodvorio

kolenu koje me opominje tihim bolom. mislim na radost koja 

me očekuje na kraju puta na radost povratka i te misli mi truju hodanje

 

 

i ?

 

 

stara žena sedi pred kućom broj 23 u mestu belca

briše nos pod naočarima i stavlja maramicu u plavu kecelju

 

 

i ?

 

 

gledam potok kako pada niz stenje setim se hajdegera. crni pas se izvalio na

zelenoj travi. put se kreće. žuti cvetovi maslačka. oni su sinovi sunca. pevam i am free...

 

 

i ?

 

 

mirišem jorgovan osvežavam umor. crna i žuta krava mirno leže u travi posutoj

vodenastim žutim cvećem. lasta liže asfalt u selu gozd. planina je planina i zato

hodam jer hodanjem planina postaje hiljadu planina. jedino se duh kreće. koleno boli

na momenat zaboravim i opet boli i hodam i pevam i hodam i zaboravim i hodam i boli

 

 

i ?

 

 

gledaju me krave i laganim pokretom glave i sporim žvakanjem bulje u moje korake

 

 

i ?

 

 

penjem se uz uspon ka korenjskom sedlu. sad

treba biti strpljiv i čuvati koleno. ranjeno koleno***

_____

 

*** tada još nisam znao čemu je sve došao kraj. ali kad danas sa ovog visokog brda moje

starosti gledam unazad vidim pobijene žene i pobijenu decu leže na gomili ili razbacani po

rubovima vijugave jaruge vidim ih isto tako jasno kao što sam ih video i onda kada su moje

oči bile mlade. i vidim kako je u krvavom blatu umrlo još nešto kako je još nešto sahranjeno

u mećavi kod ranjenog kolena umro je i san jednog naroda... beočug je raskinut seme

razvejano. mi više nemamo središte mrtvo je sveto drvo

crni los

_____

 

 

i ?

 

 

hodam polako uz strmen. znoj me obliva. nežno klizi po licu. noga pred nogu noga

pred nogu i koleno prestaje da boli. u strpljenju se kriju velike količine energije. osećam

ako strpljenjem izgubim svoju snagu i svoje ja upoznaću lepotu. tako bih trebao hodati

 

 

i ?

 

 

na ravnom sam noge hodaju same i znoj se odmara

vidim granični prelaz. tmurno je i pijem sok od kruške

 

 

i ?

 

 

prešao sam jugoslovensko-austrijsku granicu pet

minuta je do pola šest. spuštam se i hodam još sporije

 

 

i ?

 

 

priroda je ista promenio se jezik. pregrejali se tabani od kočenja niz

nizbrdicu. prepustio sam se izuzetno sporom hodanju. pola noge pred pola

nogu i tako prepušten itekako odmičem. to je ta strategija puža. to je ta velika brzina

 

 

i ?

 

 

prvo austrijsko selo šau. prenoćište je 140 šilinga. tuširam

se gledam kroz prozor sobe oblaci su se spustili na selo pred

kućom veliko staro drvo. prepešačio sam 23-24 kilometara

 

 

četvrti dan

 

devet i petnaest je krećem ka arnoldštajnu. nasred

poljskog puta sedi zec približavam mu se. otrčao je

 

 

i ?

 

 

prvo sranje u šumi. mrtva žuta ptičica pored puta u lindu. smračilo se i hladno je

 

 

i ?

 

 

pada kiša zaustavlja me. sedim pod nastrešnicom prodavnice obuće u

arnoldštajnu. kamioni prskaju oko sebe sedim kao pokiso miš to je ta poezija

 

 

i ?

 

 

hodam ogrnut kišnom kabanicom prelazim veliku raskrsnicu. saobraćajni znaci i putokazi

još više govore da se daljine više ne prelaze hodanjem i to daje uverenje mojim koracima

 

 

i ?

 

 

kiša je prestala krajolik se lepotom zaokružio u sebi. preko malog brdašca vidim

crkvu u sledećem selu. evo sunca. premeštam stvari u rancu da ih zaštitim od kišnjenja

 

 

i ?

 

 

još jedna mrtva ptica na putu

 

 

i ?

 

 

dvadeset minuta do četiri i stalno pada kiša. sada je gotovo neprimetna ali

neprestana u rominjanju. gledam asfalt i noge koje koračaju jedna pred drugom

 

 

i ?

 

 

mnogo pari očiju dok uspavani brzinom gledaju na put iz svojih

kola skreću pogled na moje hodanje. taj pokret glave i očiju je bar

jedna neizgovorena reč za poeziju. vidim jednu ružu. umetnost je a priori

 

 

i ?

 

 

zamišljam kako su stari grčki i rimski pesnici gledali svet oko sebe kako

su se davali poeziji. mnogo toga je danas isto kao i onda. pre svega kiša

noge štap. i putevi. u ovima je više cementa. u kiši je više otrova. u nogama

više prethodnih nogu. u štapu više znanja i manje mudrosti. hodam i vidim ih

 

 

i ?

 

 

stavim jednu nogu na metalni branik puta i teglim se. dok hodam

u meni nema mana. one žive u stajanju tamo gde nema zanosa

 

 

i ?

 

 

stalno me prate krave i kiša. zajedno smo i ne

znam da li stvaramo poeziju ili smo već poezija

 

 

i ?

 

 

četiri sata neprestano pada kiša. uspon je mokar kao i ja

desno pored puta gleda me glava hrista sa drvene kapelice 

čujem kako mi kaže i ja kisnem kao i ti samo ja već 2000 godina“*** 

_____

 

*** ako se mi možemo od boga odvratiti to se ipak bog ne može nikad odvratiti od nas

majstor ekhart

_____

 

 

i ?

 

 

na vrhu kiša je prestala. premoren i mokar pridružujem se vapaju prirode

koja me poziva na istrajavanje i upornost. kiše stvaraju velike narode

 

 

i ?

 

 

izlazim iz mesta štefan čuju se zvona sa crkve. kiša ponovo pada

 

 

i ?

 

 

holanđanka me odvodi do austrijanke koja me prima na prenoćište za 160 šilinga

kupam se gledam kartu u krevetu pušim prešao sam 30 kilometara čujem kroz prozor kišu

 

 

peti dan

 

laje pas čujem korake i štap kroz mokru travu. domaćica mi je podarila za put

hranu i cigare. sunce je zableštalo od ranog jutra planine se bele po vrhovima

 

 

i ?

 

 

gledam u daljini pravilni piramidalni oblik planine pod snegom kao

da sam u japanskom pejzažu. hodam za borislava mihajlovića-mihiza***

_____

 

*** beograd 30. april 1987. dragi mandiću zahvaljujem vam na hajdegeru i

šaljem vam malo poputbine ovako u pismu kao što starci šalju unuku vojniku

kako sam ja čovek koji se retko kreće i teško i nevoljno putuje molim vas koračajte

malo za mene. želim vam dobru sreću i uzbudljiv hadžiluk pozdravlja vas mihiz

_____

 

 

i ?

 

 

stojim i gledam puža. kako se neprikosnoven kreće

 

 

i ?

 

 

ja sam nomad i tražim svoj narod

 

ja sam nasamareni magarac sa žmirućim očima

 

ja sam slika čoveka koji hoda

 

ja sam ponovo nađeni istrošeni karmin na putu

 

ja sam pozorište koje se kreće

 

ja sam štap u mojoj ruci koja mu pripada

 

ja sam neiscrpna pesma koja se nogama piše

 

ja sam svetlost vodenastih žuljeva koja svetluca po tabanima

 

ja sam ja

 

 

i ?

 

 

deset je do jedanaest. pijem kafu putarski

radnik polako vozi bicikl uz uspon. baš sam umoran

 

 

i ?

 

 

baš sam umoran. jedan biciklista se penje uz uspon ja niz. osmehnemo se jedan

drugome. kada se mimoiđemo okrenem se i gledam mu u leđa da ga malo poguram

 

 

i ?

 

 

pored reke hodam za ninu vranešević i kseniju buštrović

gledam u kameniti vrh planine pod snegom i mislim na suna aju i istu

 

 

i ?

 

 

da sam napao ovaj voz koji se zaustavio i iz njega izašao jedan dečak sa

đačkom torbom na ramenima možda bi to bilo efektnije i javnije za poeziju

 

 

i ?

 

 

uz uspon pevam hajde druže moj hajde druže moj. hodam za žarka radakovića

koga ne poznajem. mislim kako je hodao verner hercog. šta je nosio na sebi

koliko je dnevno pešačio. kakvim je ritmom hodao. kolika mu je dužina koraka

 

 

i 

 

 

ja hodam da

ne bih imao svoju kuću

da bih video kuću kuća

kuću beskućnika. da bih

pio majčino mleko

beskućništva

 

 

i

 

 

ako strpljenjem

izgubim svoju snagu i

svoje ja upoznaću lepotu

tako bih trebao hodati

 

 

i

 

 

ja sam ja

 

ja sam slika čoveka koji hoda

 

ja sam nomad i tražim svoj narod

 

ja sam štap u mojoj ruci koja mu pripada

 

ja sam neiscrpna pesma koja se nogama piše

 

 

i

 

 

divno i

bolno znači

božanski je susretati

se sa samim sobom ko

sa drugim ko sa živom

pesmom i živim

bogom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

12. februar 2025.

27464. dan mog života

 

 

i, izazivati pažnju

 

drugo hodanje za poeziju

od prešerna do helderlina

kranj-tibingen

1. juni 1987 - 20. juni 1987

 

 

uplašen si i drhte ti kolena** otvorì se i predaj

pogledaj ovo žuto polje uljane repice rekao mi je početak

______

 

** miroslav mandić je pošao iz parka u kome je prešernov grob u kranju u ponedeljak

1. juna u 12 časova i 15 minuta. pre toga je popušio tri cigarete tražio da mu prišijem alku

na trenerci kako bi o nju mogao da okači sat (mali ženski s dugačkim lancem) poklonio se

prešernu održao kratak govor i zevao. reči su bile pesma nas je održala njojzi hvala a

pevanje nalik crkvenom. dok je stajao kroz trenerku se videlo da mu noge drhte

 

kada je pošao imao je crnu odeću. crveni ranac na leđima. štap

sive patike sa crvenim znakom. kosu je oprao prethodno veče

 

njegov polazak mogla je da vidi i žena sa klupe u uglu parka (mada je sve vreme

čitala novine) čistač parka (koji je u međuvremenu prošao) i dugokosa plava devojka

(koja se kasnije vratila da pita šta je to bilo). nikoga drugog nisam primetila

 

svedok verica rupar, br.l.k. n 3616 sup bgd

_____

 

 

i ?

 

 

čujem svoje korake dok ih nesigurno pružam

po makadamu. belo i ljubičasto cveće pored puta

 

 

i ?

 

 

pevam... početak je pola sata iza mene

 

 

i ?

 

 

rečeno je da krava koju vidiš nije krava nego krava

ako je tako moje je viđenje slobodno i ja mu se prepuštam

i tražim ga u svojoj beznačajnosti koja se polako kreće

 

 

i ?

 

 

zatežu i greju se kolena

 

 

i ?

 

 

put putuje. stoji i menja se

takvo bih voleo da mi je i mišljenje

koraci su kao talasi. dolaze i nestaju

takvo bih voleo da mi je i pisanje

 

 

i ?

 

 

već jedan sat sa moje leve strane prati me crkva na samom vrhu brda

 

 

i ?

 

 

ne znam zašto ali podižem ruku. to je nekada dovoljno čini mi se

 

 

i ?

 

 

posle noćašnje kiše upeklo jako sunce. znoje se leđa. na zemlji barice žute vode

 

 

i ?

 

 

setim se mnogi od nas će misliti na tebe a neki

će te i čuvati rekla mi je verica rupar pre jedan sat

 

 

i ?

 

 

zelenilo lišća pored glave. crni leptir me češe o vrat. tabani se mreškaju

prvi odmor pored slovenačkih stogova za seno. skidam i majicu i pantalone

i čarape i patike. go sam. stvari se suše. prijaju dimovi cigare. prvo pišanje

 

 

i ?

 

 

prelazim prvu vodu vodu reke bistrice

čujem štap kako udara o asfalt. prve kapi znoja

na čelu u oštroj krivini praznog puta iznad bistrice

 

 

i ?

 

 

stavim štap horizontalno na šine ranca i laktovima ga gurnem unazad i tako

odvojim ranac od leđa. da se malo ranac i majica suše. prilaze mi mirisi trava

 

 

i ?

 

 

vidim je ostala mi iza leđa crkva sa brda. posle stotinu metara i nekoliko prideva

odustajem od truda da pronađem reč kojom bih opisao glave maslačka pored puta

 

 

i ?

 

 

velika stara trešnja pred selom podbrezje

 

 

i ?

 

 

miris krava

 

 

i ?

 

 

kupio sam četvrt kile hleba i pola litre soka. nosim ih u ruci. niz mali 

nasip slivaju se rojevi majčine dušice. sve je ljubičasto osim pčela po njima

 

 

i ?

 

 

sa leve strane potok. između nas uredne bašte sa povrćem. ako mu

priđem rashladiću u njemu tabane po kojima počinju da se žuljaju žuljevi

 

 

i ?

 

 

ako hoćeš da gledaš svoje prijatelje u lice prvo

pogledaj u oči svojih mana rekla mi je juče manca košir

 

 

i ?

 

 

stojim i gledam četiri ogoljena dugačka stabla bivših zimzelena strovaljena niz

obalu puta. bože kako su prava i ravna. i dok ovako leže u njima živi uspravnost

 

 

i ?

 

 

dve žene pleve veliku navodnjenu baštu. jedna me je primetila i gleda me. u 

drveću se čuju ptice. ona koja me gleda govori nešto onoj drugoj. sada me gledaju obe

 

 

i ?

 

 

čujem šibice u džepu i ranac na leđima. iz betonske cevi kulja voda

stavljam štap u travu. skidam ranac sa leđa. na ranac stavljam hleb i sok iz

ruku. prilazim prepunoj vodi i gledam mahovinu koja se leluja pod padanjem vode

 

 

i ?

 

 

jedem sok i hleb na betonskom zidu izvora. sunce mi suši noge. mravi

se žure. dva dečaka na sportskim biciklima polako voze i razgovaraju

 

 

i ?

 

 

hoću da ti pomognem zato što si drugačiji rekao mi je miodrag jozić

 

 

i ?

 

 

pre dvadeset dana sam stopirao iz beograda za novi sad. stao mi je veseo

ljubazan čovek. kada sam mu rekao da ću za dvadeset dana da krenem hodajući

od kranja do tibingena rekao mi je dođi kod mene i daću ti 10 miliona. to je četvrtina

novca koja mi je potrebna da bih koracima stigao do tibingena. bio je to miodrag jozić

 

 

i ?

 

 

dao mi ih je

 

 

 

i ?

 

 

oko šest je. počela je da pada kiša. sklonio sam se pod autobuskom

drvenom postajom. izuvam čarape i hladim žuljeve. kroz prozor kuće preko

puta iza zavese gleda me jedna žena. u kući je upaljeno svetlo i vidim kako

kuća živi u kući. naslonim se na ranac i pružim noge po klupi kakav je to užitak

 

 

i ?

 

 

izlazim iz kamne gorice. pada suton. blagi umor se šeta po telu

blago se krećem. jedan veliki dečak ulazi u štalu da nahrani krave

 

 

i ?

 

 

lepo je (koliko je) besmisleno

 

 

i ?

 

 

posle kiše livade i šume blešte u zelenilu. od isparavanja oblaci se navlače nad gorom

 

 

i ?

 

 

ko sam ja na ovom svetu

 

 

i ?

 

 

put se isparava preda mnom. iznad šume vrhovi

planina pod snegom. gledam. na momenat sam srećan

 

 

i ?

 

 

pijem kafu kod mladog slovenca. vlasnika automobila kr 150—169

krenem i zaboravim štap. vraćam se po njega on mi je najbolji drug

 

 

i ?

 

 

sad mi je u ruci. osam je sati uveče. večernje sunce

pevam spuštajući se prema lancovi. gde ću naći prenoćište

 

 

i ?

 

 

devet je sati. sumrak je pao stojim na mostu između lancove i radovljice

uzvodno uz savu zelenilo obalnih šuma i vrhovi planina pod tamnim oblacima

sumrak je pao i sada se širi po okolini. svetli moja cigara na prohladnom vazduhu

 

 

i ?

 

 

deset je sati mažem tabane margarinom i strpljivo ih masiram. pripremam ih za sutrašnje

žuljeve. mažem kolena hepatrombinom i navlačim tople široke kolenice. razvlačim plavi

podmetač za spavanje ulazim u vreću prekrivam je najlonom zatvaram cibzar i umirim se

pod ovim kružnim senikom. malo pre sam molio za hranu i dobio hleb sa margarinom i toplo

mleko. levo od mene na nekih tridesetak metara teče sava. ko sam ja na ovom svetu

 

 

drugi dan

 

pola devet je. pakujem ranac. stvari iz njega su prošlo noći ležale rasprostrte

po stolu hladnoća mi je u nosu. stara žena iz kuće me poziva na kafu i mleko. zove

se roža mulei. gledam slike njene snaje. kuhinja je topla liči na rožu a namazani

hleb i mleko prijaju. kafa i cigara me bude i tiho podsećaju na put preda mnom

 

 

i ?

 

 

pola deset je hodam prema bledu tmurno je a u daljini na

snežnim vrhovima bele se osunčani oblaci čuju se cvrčci pored puta

 

 

i ?

 

 

noć je bila hladna osećam je po telu ali se nadam da ću hladnoću izbaciti iz sebe

hodanjem. noćas u spavanju na klupi bolele su me pete. spuštam ranac na zemlju i teglim

noge stavljajući ih na drvenu ogradu pored reke. savijam telo i glavu prema kolenima

 

 

i ?

 

 

umetnost je nenadana i dolazi sama. tako mi kaže reka i most i

kamena litica na drugoj obali i drveće nadneseno nad rekom i zatamnjena

voda u seni drveća i beli sprud i moj pogled koji sve ovo gleda i gleda. sava

je tiha očistili su je kod jesenice kažu. napuštam most i krećem se uzvodno

uz savu uz blagi uspon. sve što sada vidim drugačije je od onoga što sam

video malo pre. šta mene sve gleda. mene od onog malo pre drugačijeg

koji sam bio gledan od drugačijeg od ovog sada viđenog

 

 

i ?

 

 

krećem se da bih gledao. da bih gledao ono što me

gleda. da bih gledao sopstveno gledanje. da bih video kako

se susreću pogledi. umetnost je tamo gde se susretnu viđenja

 

 

i ?

 

 

u selu ribno dve stare žene promiču kroz polje visoke trave. jedna je povijena

i vidim joj kobasičaste bele butine. selo se kupa u poljskom cveću i bogato olistalim

voćkama. okružuje ga lepota zaplavljenih planina i snaga zelenila na proplancima

 

 

i ?

 

 

da li je ovo put za bled pitam ženu dok mi se u glavi vrti

misao da li je moja mana što u svojim manama vidim svemanine

mane osim samog sebe u kome opet vidim sve svoje mane

 

 

i ?

 

 

seljankina pružena ruka u pravcu puta prekida mi

misao. sigurnije i lakše koračam. promiče kišica

 

 

i ?

 

 

da bih olakšao ranac pred polazak sam iz njega izvadio i

helderlinovu knjigu tako da uz sebe nemam saveznika u napisanoj

poeziji. moram se osloniti na nenapisanu kroz koju hodam sa kojom

zajedno hodam. zaista je svuda oko mene. zašto je ljudi tako retko vide

zato što mnogo govore. zar zato što su ono što ih okružuje nazvali

beznačajnim ili zato što je poezija baš taj put kroz beznačajnost

zato i hodam da bih oživeo i da bi me oživela ta snaga

bez značenja. bez značaja

 

 

i ?

 

 

uplašio me i trgnuo pas koji je čuvan lancem oko vrata svom žestinom

poleteo na mene. čujem ga i to je takođe helderlinov glas. stariji par žena i

muškarac preda mnom u planinarskim dubokim cipelama su dovoljna činjenica

za poeziju i zato o njima ne zapisujem ništa nego ih ostavljam njihovom hodanju

 

 

i ?

 

 

pod strehom kuće prečiška cesta 3 iza bleda krijem se od kiše

već po ko zna koji put. u dvorištu kiša pljušti po litarskim flašama

učvršćenim na granama u kojima rastu plodovi kruške za jesenju rakiju

kruškovaču. sklanjajući noge od prskanja sa krova čitam današnju politiku

neočekivano vidim novinarsku crticu o miroslavu mandiću koji korača

još 1.500.000 koraka za poeziju ka helderlinu ili o prijateljstvu***

_____

 

***kad sam par meseci pre polaska na hodanje dobio pismo

od prijatelja u kome se on ljuti na mene zbog sadržaja pisma koje

sam mu uputio sa prijateljskim namerama naljutio sam se i ja. bila je

noć i ja sam 3-4 sata sa mukom hodao pored dunava odgovarajući mu

svađajući se pokušavajući da sukob razrešim u sebi i da ga ne nastavim

i negde oko ponoći posle mnogo varijanata pisma napisao sam mu da na

mesto mog odgovora razlozima za hodanje koje mi predstoji ka helderlinu

dodajem i razlog afirmacije prijateljstva i zato ono ili o prijateljstvu. tako

sam mu ja odgovorio koracima za prijateljstvo koji su ostali nevidljivi

 po putevima. putuje se da bi se ponovo sreli sa prijateljima u sebi

_____

 

 

i

 

 

jako

sam srećan

jer sam otrkio to

hodačko i. i je put i

i je pričalo put i od

svega činilo

muziku

i

pesmu

 

 

i

 

 

lepo je

(koliko je)

besmisleno

 

 

i

 

 

ko sam ja

na ovom svetu

to pitanje me je

činilo pesmom

i bogom

 

 

i

 

 

štap

mi je odan 

i najbolji

drug

 

 

i 

 

 

hodao sam

za poeziju da

bih oživeo i da

bi me oživela

ta

snaga

bez

značenja

i

bez

značaja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

11. februar 2024.

27463. dan mog života

 

 

hodanje

za poeziju je

postalo i ime moje

četvrte knjige

hodanje za

poeziju

 

 

i

 

 

sve

žudi

jedno za

drugim. krenimo

zajedno ko jedno u to

hodanje za poeziju u tih

zašto sam hodao

2.150.000 koraka

za poeziju

 

 

 

jer je

svaki pokret

i svaka reč zavet

postojanju

 

 

 

da bi

konvertit

kovertirao

dobar potez

 

 

 

da bi

vernik poverovao

i u prevratnikov

kovertirani potez

 

 

 

da bih

se školovao

kod štapa koji

me je vodio

 

 

 

da bih

jednom

diplomirao

na šali

 

 

 

da bih

mogao reći

ja i nagib puta

kao način

nagiba

 

 

 

da bih

u sumraku

oblizao usnu

 

 

 

jer je

lepota snaga

izvan života

 

 

 

jer je

dobrota

gotovo nemoguća

a opčinjavajuća

 

 

 

jer je

istina očita

a nespoznatljiva

može se samo

živeti

 

 

 

jer zašto

moga znoja

ne bi bilo po ovoj

zemlji koja nije

moja i nije

ničija

 

 

 

jer zašto

ne bih pevao

po putevima

na kojima

sam pevao

 

 

 

jer zašto

ne bih vikao 

šumama i vazduhu

reči koje su zabranjene

nepoželjne oskrnavljene

a žive u srcima

ovakvih

kao

ja

 

 

 

jer zašto

svoje telo ne bih

odmarao po kućana

nepoznatih

 

 

 

jer rekla

je mudra žena 

da se i piše za

nepoznate

 

 

 

jer zašto

ne bih svojim

snovima pisao u

njihovim krevetima u

kojima sam njihove

snove sanjao

 

 

 

zato što

sam video

ono što niko

nije video. što

mnogi vide ono

što drugi ne

vide

 

 

 

zato jer

je svaki bes

neiščitana

beseda

 

 

 

zato što

sam video onu

staricu koja je

rukom uradila

ovako

 

 

 

zato što

vrapcu na grani

pod mojim prozorom

evo sada kažem video

sam jednog vrapca u

konatici da li ga

poznaješ

 

 

 

da bih

pre spavanja

mazao margarinom

žuljeve na tabanima

 

 

 

da bih

posle buđenja 

krenuo ne

misleći

 

 

da bih

na pojilu za konje

u bukovici zatalasao

vodu usnama i bio

brdska domaća

krava

 

 

 

da bih

ležao na travama

sa jugoslovenskim

mravima i bubama

 

 

 

da bih

ostavio u ljubljani

iscepane cipele

 

 

 

da bih

molio i dobivao

ljuto ili slatko

mleko

 

 

 

da bih

prosio

 

 

 

jer 

samo

smo

prosjaci

 

 

 

jer je

rizik saveznik

na putevima

 

 

 

jer mnogima

nedostaje sjaj

u očima

 

 

 

jer 

se negde

prepunilo a

negde

ispraznilo

 

 

jer se

snaga uzima od

anonimnih i zabačenih

krajeva a potroše je

predstavnici i

asfalti

 

 

 

jer  se

ni hvala ne kaže 

onima od kojih

se uzima

 

 

 

jer 

ništa nije

tako loše da

ne bi moglo

biti gore

 

 

 

jer ništa

nije odgovor

koliko zahvalnost

i saosećanje

 

 

 

jer je

poezija

identifikacija

 

 

 

jer

nema

vode

i

pesnika

 

 

 

jer se

svako

prihvatio

sebe

 

 

 

jer treba

pisati i

za pse i

mačke

 

 

 

jer se

poezija uvek

i pisala za pse

lavore i osetljivo

kamenje

 

 

 

jer je

mnogo novih

reči po putevima

 

 

 

jer je

svakom

dato

 

 

 

jer se

i tako

umire

 

 

 

da bih

osluškivala

protok krvi

kroz srce

 

 

 

da bih

ponekad

skinula krov sa

kuće i ljubav

bila bliža

nebu

 

 

 

zato što

sam predavanjem

dobijala (i nemoguće)

 

 

 

zato što

sam po vetru u

noći na savi dozivao

skeledžiju dušo dušo

dušo

 

 

 

jer sam

kidao vlati

žita i jeo ga

 

 

 

jer sam

video crne

muve na ranom

suncu kako rade

po svežoj kravljoj

balezi

 

 

 

jer sam

video tamno

plave viline konjice

na vodenom

bilju

 

 

 

jer sam

nosio poeziju 

(svetsku poeziju)

po vrletima

spuštajući se

prema glavi

zeti

 

 

 

jer je

samoća

besprekorna

 

 

 

jer žena

kaže hoću da mi

daš trajnu apsolutnu

sadašnjost

 

 

 

jer se

samo tako

živi

 

 

 

jer sam

hodao 56 dana

od stražilova do lovćena

i kranja da bih video tri krave

i devojčicu u narandžastoj haljini

sa štapom u ruci kako

ulazi u šumu

 

kraj

 

 

i

 

 

56

dana

hodanja

za poeziju kroz

jugoslaviju bilo je ko

da sam leteo i preleteo

jugoslaviju koja će se 7

godina kasnije raspasti u

krvi ali tim pre nad tim

predelom sad hodanje

za poeziju lebdi ko

večni oblak

ljubavi

slobode

istine

 

 

i

 

 

ti

ko

god

da

si

ti

ako

tebe neko

nekad bilo gde

i bilo zašto pita bilo

šta o toj ozarućoj pesmi

zašto sam hodao 2.150.000

koraka za poeziju ti mu molim

te samo reci da je bog pesma

koja peva boga i u pesmi zašto

sam hodao 2.150.000 koraka

za poeziju jer pevati je isto

što i biti bog a bog

isto što i ti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

10. februar 2025.

27462. dan mog života

 

 

knjigu

hodanje za

poeziju čini kraći

tekst sa prvog hodanja

za poeziju pod naslovom

zašto sam hodao 2.150.000

koraka za poeziju i drugi duži

tekst sa drugog hodanja za

poeziju pod naslovom

i, izazivati pažnju

 

 

i

 

 

zašto sam

hodao 2.150.000

koraka za poeziju sam

napisao posle hodanja a

i, izazivati pažnju sam

napisao za vreme

hodanja

 

 

i

 

 

jako volim

odmah jer se

iz odmah rađa

postupnost

stvaranja

 

 

i

 

 

miroslav mandić

 

hodanje za poeziju

 

ovu knjigu posvećujem putu i sporom čitanju

 

 

zašto sam hodao 2.150.000 koraka za poeziju

 

prvo hodanje za poeziju

od radičevića do njegoša i prešerna

stražilovo-lovćen-kranj

1. juli 1984 - 26. avgust 1984

 

 

 

jer je

besmisleno

ruža poezije

 

 

 

jer je

hodanje

majka

 

 

 

da bih

nosio i odneo

podsmehivanje

 

 

 

da se

poklonim

onima koji

žive poeziju

 

 

 

da bih

pisao

stopalima

 

 

 

da bih

u naporu 

bio herojska

vedrina

 

 

 

da bi

so moga

znoja nekome

bila inspiracija

 

 

 

da u

pesmu

uđu oni koje

sam sreo na

putevima

 

 

 

da bih

njištanjem

osnažio poljsko

cveće

 

 

 

jer na

putevima

najviše ginu

leptiri ptice i

ježevi

 

 

 

jer

voda ne

pripada

nikome

 

 

 

jer smo

se jebali

put i ja

 

 

 

da bi

sa mnom

hodali i oni

kojima je

onemogućeno

 

 

 

da bi

putnik i

stranac

hodali

slobodno

 

 

 

da bih

činio ono

što bi i drugi

trebalo da

čine

 

 

 

da se

uverim da

je poezija

svuda

 

 

 

zato jer

je poezija

i reč

svuda

 

 

 

zato

jer se i

poezija

osvaja

porazima

i

sporim

mislima

 

 

 

da bih

slučajem sreo

pesnika iz njeguša

koji je 12 godina

ležao na golom

otoku

 

 

 

da bih

bivao pod

nebom sam

kao lopov koji mi

je jednom rekao od

sada ćemo zajedno

krasti samo

mesec i

ja

 

 

 

da bih

video planine

i reke i jeo divlje

višnje pored

puteva

 

 

 

da bih

se družio sa

brankom

 njegošem

i

prešernom

kao

smrtnicima jer i

danas zatvaraju

pesnike

 

 

 

jer i

danas

ljudi

zatvaraju

ljude

 

 

 

jer se

svakodnevno

i u moje ime

kažnjava

 

 

 

jer bih

voleo da

se u moje

ime prašta

 

 

 

jer

jarko

je

jarko

 

 

 

jer me

je zaboleo

stomak od

jugoslavije

 

 

 

jer je

jugoslavija

velika kao

korak

 

 

 

jer sam

noćio po

stolovima i 

plažama

 

 

 

jer

put

spaja

 

 

 

jer žena

kaže hoću

da ti dam

sopstveno

uživanje

 

 

 

da bih

drhtao

od boli za

odbačenima

 

 

 

jer sam

jedan od

odbačenih

 

 

 

da bih

rekao

umetnost

je

 

znoj

 

samoća

 

ritam

 

strpljenje

 

 

 

da bih

dodirivao

ništa i pravio

ni iz čega

 

 

 

jer

ništa nema

od ruske avangarde

vorholovih obućarskih viceva

gertrudinog ponavljanja

rozinih muslinskih haljina

šnablovih groteski

sol levitovih poetskih analiza

nikolsonovog osmeha

sid višjusovog ludila

klajnovog pepela

brehtovog bala

mondrijanovih bugi-vugi slika

godarove ontologije

romana o ljubavi šklovskog

razgovora hajdegera i šara

benzeove tehnološke estetike

malih slika braće limbrug

žive snage lu salome i rilkeovog buđenja uz nju

vigoovog lepog

viljamsovih šljiva

rajhovih energija

bouvijeve šminke

ništa od jednog džoe delasandra

ili

vitgenštajnove kvake

na ovim putevima

nema

 

jebiga

 

 

 

jer sam

video kod

pakovraća monahinju

kako vadi kamenčić

iz sandale

 

 

 

jer me

je na sat i

po (7,5 km) pre

jabuke jedan

čovek upitao

da li hodaš iz

zaveta

 

 

i

 

 

jako sam

srećan zbog

posvete putu

i sporom

čitanju

 

 

i

 

 

hodao

sam

 

jer je

besmisleno

ruža poezije 

 

 

da bih

rekao

umetnost

je

 

znoj

 

samoća

 

ritam

 

strpljenje

 

 

i

 

 

podneti

mi je ono

što sam stvorio

a stvorio sam 

večnu lepotu

pesme

 

 

i

 

 

stvorio

sam večnu

lepotu pesme

jer sam je 

hodao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

8. februar 2025.

27460. dan mog života

 

 

i evo

sažete knjige

ne, ne verujem da se

ova rečenica ne čuje

i to samo za

tebe

ti

ko

god

da

si

ti

 

 

crvene

krave vole

ljubičasto

nebo

 

 

kriv sam

bio i ostao ali ja

sam mnogo više kriv

nego što sam bio osuđen

zato i pišem. da bih

vrištao

 

 

čovek

to je samo

samoća. ljudi

su bekstvo

od

samoće

 

 

u zatvoru

sam zavoleo

ptice. ptice su mi

važne ko put i

ruže 

 

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi je

jedno od najbolnijih

ali i jedno od

najspasonosnijih

iskustava koja

sam imao

u životu

 

 

ako u

moju dušu ne

može da stane i

poslednji insekt onda

jebeš moju dušu i zato

je moja duša postala

duša svakog i

svih bića

 

 

ne-ljudsko

nego

sve-bivajuće

 

 

ljubim

siromaštvo i

prosjake. zamišljam

puteve... željan sam

zelene salate. zelena

salato. muziko. hodanje

vi ste me vodili dalje

u čudo mog života

i posle zatvora

 

 

drveće je

najlepši živi stvor

na svetu. posveta knjige

ne, ne verujem da se ova

rečenica ne čuje životinjama

i biljkama je važna zauvek

 

 

ovde sad

već cveta jorgovan

danas se razvio. tako

je toplo da sam morala

da obučem svoju najlakšu

muslinsku haljinu. ova

rečenica roze luksemburg

je za mene najlepša

rečenica zauvek

 

 

pružim šaku

ka nebu i kažem

to je umetnost. zašto

zato što to niko nije video

ovaj mali umetnički rad koji

sam napravio u zatvoru me

je  vodio i doveo večnoj

umetnosti

 

 

mistični nivo zatvora

mislim da sam ga naslutio

 

 

autobus izlazi

iz krivine. i iznenada

tu. na tom delu puta život

je nestao. ugledao sam nebo

bilo je pred mojim licem. hteo 

sam da uđem u njega. hteo

sam da budem slobodan

 

 

i kada je

ponekad vidim

u svojim očima kako

mi prilazi u plavoj tufnastoj

haljini ja odmah tada krećem

ne želeći da me usamljenost 

sustigne u mestu

dok stojim

 

 

tada bih osetio

da me neko čuva

neki izmišljeni prijatelj

moj drug čuvar zvao

sam ga ekonomija

 

 

uzbudljivo je

kako uvek stvari

nastaju iz malog i

nepredvidljivog

neprimećenog

 

 

zar je on

morao poginuti

da bi me opomenuo

da povratka nema. da je

lutanje večno. da nema

popuštanja. da je kuća

onog koji putuje

putovanje

samo

 

 

i ja

sam to

znao i bio

sam ništa

usamljeni

miroslav

janišta

 

 

vući

ću nežne

poteze

 

 

trebalo

je ići na trgove

trebalo je ići u

zatvore 

 

 

pružim

šaku ka nebu

i kažem to je život

zašto. zato što to

niko nije video

 

 

i

 

 

oh kako mi je

jebežljivo i božanski

bilo ponovo posle 39 godina

proći kroz 14 mojih godina

od 1972 do 1985

zločin i kazna 1971-1988 – ja sam put

 

kazna i sloboda 1988-2005 – ja sam ruža

 

sloboda i ljubav 2005-2017 – ja sam leptir

 

ljubav je bog 2017-večnost – ja sam bog

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

ti si pesma mog života od mog ulaska u zatvor u 23

godini sve do trenutka kad sam te posle 14 godina u

mojoj 37 godini u kojoj se milomir ubio napisao slaveći  

život koji se kaznom preobražava u smrt i smrt koja

se ljubavlju preobražava u boga

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

posle ovih tri nedelja čitanja od 20. januara do 8. februara 2025

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje ja sam te još više zavoleo

jer sam te i pisao sa ljubavlju bluza koji sam slušao dok sam te

pisao na mansardi kuće broj 19 na zemunskom keju

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je onaj tren užasa koji sam doživeo u felgaškom

odelenju u velelepnom sremskomitrovačkom zatvoru

kad sam u sred tog užasa napisao reči boga ne, ne

verujem da se ova rečenica ne čuje. da, da čuje se

za sva bića i ako ja budem nestao u užasu

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je užas koji više od bilo koga i čega drugog žudi

za rajem i zato je užas moja ljubav za svakog ko

je užas podneo i svojom ljubavlju pomogao i

jedini pomaže svakom je baš sada u užasu

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je brat užasa sestri radosti kojom ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje čuva i neguje detinjstvo. detinjstvo

koje je živa životinja života. detinjstvo koje je biljno obilje

biljnog. detinjstvo koje je kameno kamenjenje večnosti

sloboda životinja biljaka i kamenja u knjizi ne, ne

verujem da se ova rečenica ne čuje

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je hvala čoveku koji mi je rekao da zoran radi za

policiju. hvala johanu na tome da mržnja je doživotni

zatvor. hvala svakom zatvoreniku u zatvoru u sremskoj

mitrovici koji su od 9. novembra 1972 do 9. avgusta 1973

zajedno sa mnom svedočili da je ljubav živa da je sloboda

živa da je istina živa da je bog živ i da je svačiji zločin suma

svih zločina koje čine svi a često samo oni koji su pali u

zločin imaju šansu da iskupe zločin koji čine svi a da

toga često uopšte nisu ni svesni i još češće misleći

da čine dobro onima nad kojima vrše zločin

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je knjiga o mladosti provedenoj u zatvoru o životu

obeleženom zatvorom o ljubavi slobodi istini nadahnutim

zatvorom i zato ne verujem da je iko u svemiru niti jači niti

važniji od bilo kog bića nego verujem da se ne, ne verujem

da se ova rečenica ne čuje čuje daleko tamo gde još ni

jedno biće nije došlo pa čak ni sam svemir

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

jer verujem da se ne, ne verujem da se ova rečenica ne

čuje čuje baš tamo gde i sama smrt vrišti za novim životom

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je poverenje u sebe koji sam niko i ništa ali u

kome živi božije neka bude svetlost

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

ti si moje ludilo koje se borilo da sve ne ode u

kurac pa ni ja koji ne samo da sam bio ni za kurac

nego sam već bio bog iako to još nisam znao

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je moj oproštaj od književnosti i literature i

preobražavanje književnosti i literature u

večnu umetnost svega onog što je

neizrecivo čudesno i krhko do

nepostojanja

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je haiku lao cea. kanon ludviga vitgenštajna

koan gertrude stejn. nadahnuće broja 9094

napaljenost svakog broja na svaku reč i

svake reči na pesmu i svake

pesme na ime

bo

mi

bomimabo

ma

bo

koji ne

samo da se ne

odriče svog zatvora

nego ga i toplo preporučuje

svakome kome je zaista stalo

do ljubavi slobode istine za svako

i sva bića svemira da provede neko

božije vreme u zatvoru ili bar da bude

dostojan svih onih koji su u zatvoru

robijali i robijaju za svoje grehe koji

su u većoj ili manjoj meri i gresi svih

drugih koji za svoje grehe nisu

odgovarali nego su ih

pretvorili u pobede

i slovoljublje

 

 

i

 

 

i ako neko zna

mog voljenog slavka

bogdanovića neka mu kaže

da je jedan od najsrećnijih dana

u mom životu bio trenutak kada sam

saznao da je i on došao i zatvor u sremsku

mitroviciu jer je svojim tekstom o tome kako je mrak

pao na tribinu mladih reagovao i na moju osudu za tekst

pesma o filmu. slavkov dolazak u zatvor je za mene trijumf

grupe kod (slobodan tišma. slavko bogdanović mirko radojičić

miroslav mandić) i trijumf konceptualne umetnosti i to baš u

zatvoru. trijumf umetnosti same sobom svima i svakom biću

trijumf novog i nove tvari. trijumf odbačenog. trijumf osuđenog

trijumf zabranjenog. trijumf zatvorenog. trijumf mladih muda

u srcu svih bića. trijumf mladih srca u umu. trijumf mladog

uma u bogu. trijumf mladog boga u slavku bogdanoviću

trijumf i slavkovog i mog bolnog razlaza i to usred

zatvora i to usred uspeha grupe kod i konceptualne

umetnosti u svetu. trijumf i to usred zatvora jer

gde je mesto trijumfa večne ljubavi slobode

istine večne umetnosti nego u zatvoru

zar ne slavko moj. zar ne

bože moj

 

 

i

 

 

ako neko

ovog trenutka

poznaje dolores čaće i

čedu drču neka ih pozdravi

i neka im kaže dolores i čedo

vi živite u sećanju svih bića

oduvek i zauvek to vam

kažem ja 

bo

mi

bomimabo

ma

bo

zatvorenik

sveoslobođenja

svakog

i

svih

bića

svemira

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

a

ti

ko

god

da

si

ti

samo

da

znaš

od

ovog

trenutka

u

14:01

8

februara

2025

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

proglašavam

tek

rođenim

živim

bićem

svemira

i

čedom

jednog

jedinog

boga

amin

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima