AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    346301

    pupoljak

    pesme podbarske

    23. februar 2021.

    26014. dan mog života

     

     

    siromasi sanjaju

    siromaštvo koje se raduje

    jebežljivost nas je hranila. otvoriti

    staklenike na trapovima paradajsa

    krečiti kuće i prati prozore u proleće

    sunčati posteljinu. počupati travu

    tresti tepihe. zamračiti prozore

    da bi se sačuvala hladovina

    u sobama. nestala struja

    lopta odletela preko

    ograde. polomio

    se prut

     

     

    i

     

     

    ja sam univerzalna

    enciklopedija detinjstva

    detinjstvo rano umrle dece

    detinjstvo poniženih i uvređenih

    detinjstvo odbačenih i usamljenih

    detinjstvo političkih zatvorenika i

    hendikepiranih. detinjstvo nasilnika 

    perverznih i nastranih. detinjstvo

    monstruma. detinjstvo guštera

    detinjstvo dece pijanih očeva 

    detinjstvo dece histeričnih

    majki. detinjstvo

    cveća

     

     

    i

     

     

    očeve cipele

    navučene na uloške

    očeve kravate. mamine

    sise. buđenje sa ukrućenim

    kurcem. izlaženje iz kreveta

    stajanje na noge. odlaženje

    u klozet. oblačenje. žurba

    što pre na ulicu

    u vazduh

     

     

    i

     

     

    dudovi

    jabuke petrovače

    požar u ulici bele njive

    mimika ašetov brat je prvo

    pao sa konja a posle

    ubijen nožem u

    srce

     

     

    i

     

     

    časne

    sestre

     

     

    i

     

     

    nije mi lako da

    uđem u srce podbare

    podbarsko srce moje ali kad

    uđem sve se pretvara u podbaru

    drvene tarabe sivo crne sa čvorovima

    po sebi i zarđalim ekserima. iskrivljene i

    nakrivljene. preskočiti tarabu. odvaliti dasku

    trule daske. viriti kroz tarabu. pišati na tarabu

    zalepiti nešto na tarabu. trava koja se liže uz

    tarabu. kapije koje se više ne otvaraju jer su

    zarasle u odsutnost. pored takvih taraba

    svako bi se ljubio pogotovo u kapijama

    ej šta sve skrivaju sve te kapije. bugi

    vugi vatačine. čarape na butinama

    tugu u strasti pa da ga jebeš

    jebući se sa buba

    marama

    16

    jun

    2014

     

     

    i

     

     

    sveta

    podbaro svih

    svetova i cvetova

    prkosa pored

    kuća

    28

    jun

    2014

     

     

    i

     

     

    sava

    droćkalo

    je jeo grožđe

    sa takvom slašću

    kao što ga nikad

    niko nije i nikad 

    neće jesti

    29

    jun

    2014

     

     

    i

     

     

    glad žeđi

    vreli asfalt i pesak

    skakanje u vodu. kupaće

    gaćice sa prugom po sredini

    biti samo telo. izgorela koža na

    suncu. cvetanje leta. na ulici

    po ceo dan. glad a sve ostalo

    je samo igra. žeđ a sve

    ostalo je samo

    izdržati

    29

    jun

    2014

     

     

    i

     

     

    mokre cipele

    ulošci od kartona

    novine u cipelama. izlubljena

    peta. probušeni đon. viksanje. nož

    za blato. četka za prašinu. četkica za

    imalin. četka za glancanje. jedna od prvih

    stvari koju sam naučio da radim i za druge

    je čišćenje cipela. pre toga sam naučio sve

    reči. pa ulaženje na vrata. javljanje na

    ulici. vezivanje pertli. pranje ruku

    umivanje. čišćenje prljavštine

    među prstima na nogama

    sečenje noktiju

    bivanje

    20

    jul

    2014

     

     

    i

     

     

    samo li se

    dodirnem i u rudniku

    detinjstva sam. samo li se setim

    i u majčinoj utrobi sam. samo li se

    prepustim i sam mirišem na kajinu pičku

    samo li pucnem prstima i ceo svet zapleše

    samo sam sad i odmah sam dete. samo

    sam dete i odmah sam bog. samo ljubim

    i ljubav se nežno postidi. samo tvoje

    dupe sam dok mislim na tvoje

    dupe devojčice

    moja

    20

    jul

    2014

     

     

    i

     

     

    lepa je bila

    draganina mama

    smiljka biljanina sestra

    pantina sestra se zvala katica

    pericina mlađa sestra dušica

    borica je bio jedinac i pajica je

    bio jedinac. sofija je bila jedinica

    tefera je bio jedinac i mita je bio

    jedinac. to što čuješ je cvetanje

    moje duše. pete. čirevi božiji

    izrasli nokti. kraste. slane 

    sline. govna u nosu

    prdenje. upišavanje

    u krevetu. dečije

    odrastanje

    2

    avgust

    2014

     

     

    i

     

     

    joj kako mi

    je lepo sad kao što

    mi je bilo lepo onomad

    dete života. jaja ličnosti

    moja jaja moja pesma

    moja jaja božija

    slava

    2

    avgust

    2014

     

     

    i

     

     

    vreli asfalt

    tamo kod savine kuće

    već neizdržljiv pa još vreli pesak

    do velikog kanala. setio sam se one

    male uzvišice ne više od metar kod tefere

    na uglu. uzvišica. krivina. strmina. širina. sve

    je to bila geografija koju je telo pamtilo. sad

    kad pišem o svemu tome borim se za

    slobodu svih tela u svemiru. leti je bilo

    čarobno. golotinja. bosonogi bog

    žeđ. glad. nešto iznutra što

    se nezaustavlja. izgorela

    koža. kiselo mleko

    na kožu

    3

    avgust

    2014

     

     

    i

     

     

     pranje ruku

    voleo sam da gledam

    kako odrasli muškarci valjaju

    sapun u svojim velikim šakama

    kako se trljaju po licu. muljaju vodu

    u ustima i ispljunu je. biti muškarac

    je bila velika stvar. mongolija

    života. miris svetlucajuće

     prašine u vazduhu

    sobe

    12

    april

    2015

     

     

    i

     

     

    varnice

    na žutoj cigli od

    potkovica konja u

    temerinskoj ulici na

    kojima su za božić

    juruli bećari 

    31

    maj

    2015

     

     

    i

     

     

    svako

    i svačije

    detinjstvo je

    totalna slika

    postojećeg

    sveta

    31

    maj

    2015

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pesme podbarske

    22. februar 2021.

    26013. dan mog života

     

     

    pesme

    podbarske

    sam počeo da

    pišem novembra

    2008. prvo sam ih

    zvao ljubavne i

    novosadske

     

     

    i

     

     

    ovo je pesma 

    o policajcima koji 

    su povremeno dolazili

    patrijarha čarnojevića

    19. da provere gde je

    miroslav mandić

    ljubeći

    14

    februar

    2010

     

     

    i

     

     

    nedelja je

    sija sunce malopre

    je otišao srđan valjarević

    gledali smo sa terase fudbalsku

    utakmicu hajduk — kovačevac. popiću

    jednu rakiju pre ručka. somun. majonez

    krastavac. rotkvice. dve ljute paprike

    masline. leći ću u krevet čitaću teorije

    književnosti 20. veka novi zavet. u šest

    uveče ću video čatom razgovarati sa

    artijem u kanadi. već duže vreme

    osećam da više nikad ne

    bih voleo da odem

    u novi sad

    ljubeći

    9

    maj

    2010

     

     

    i

     

     

    podbarske

    sam pisao retko i

    otvorile su mi se tek

    u proleće ove godine

    provalile su slike i emocije

    emocije mog detinjstva su u

    podbari u ulici patrijarha

    čarnojevića u broju 19

    u toj ulici. u toj kući

    u toj sobi

     2014

     

     

    i

     

     

    u

    tom

    krevetu

    u tom telu

    u toj duši u

    tom umu

    u tom

    bogu

     

     

    i

     

     

    poželeh se pesama

    novosadskih slušajući harija

    din stentona i pijući beli šardone

    koji miriše na cveće. mogao bi ih

    napisati na hiljade pomislih i da sve

    budu podbarske kao čičkovi trske i šaš

    kao bosonogo detinjstvo moje. detinjstvo

    obeleženo čudom života i obeleženim

    ocem koji se ubio i obeležio me u

    slavu ljubavi za sva bića. zvao

    sam ga tata. kaja ga je zvala

    mile a ovo je podbarska

    čarnojevićevska

    slavijaška

    29

    mart

    2014

     

     

    i

     

     

    kecelje

    taljige. levče

    šarage. bič. šerpa

    pikavci. vreli asfalt

    umorne noge

    30

    mart

    2014

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić ulicama

    novog sada. jebena

    predstava svemirskog

    venčanja dobrote

    i lepote

    30

    mart

    2014

     

     

    i

     

     

    drugovi

    igranje do

    nestajanja. ta

    mistična reč drug

    ta jebežljiva reč

    devojčica 

     

     

    i

     

     

    pegavi dečak

    koji se do ludila igra

    sa svojim drugovima

    ispred zgrade. bilo gde

    i u bilo kom vremenu

    detinjstvo je isto

    jebeno dobra

    stvar

     

     

    i

     

     

    tu u

    podbari

    bruklin je. tu

    amazonija je

    tu sahara je

    tu okeanija

    igra jedina

    niko na svetu

    ne voli tako

    lepo kao

    miroslav

    mandić

    14:45

    4

    juli

    2014

     

     

    i

     

     

    podbara

    život i smrt

    smeh i plač

    radost i bol

     

     

    i

     

     

    u podbari se

    rodio svemir u meni

    tu se bog posejao u moje

    telo kao patlidžan kao izvor

    izvor životu u mladosti. zaborav

    životom u srednjim godinama

    ušće bogu u starosti. gadim

    se nostalgije podbarske

    su sadašnje

     

     

    i

     

     

    sve su žene

    bile tetke svi su

    muškarci bili čike

    javljao sam se sa

    ljubim ruke ili ke

    dobar dan ili

    zdravo 

    8

    jun 

    2014

     

     

    i

     

     

    provetravanje

    živimo. bedni smo

    najgori. samosažaljenja

    koliko hoćeš. nesposobnost da

    se živi. očaj koji hvata i nagriza. miris

    mokraće. ukiseli miris znoja. pranje veša

    vlaga. polupano staklo pocepani rukavi

    pocepane čarape. pocepano poreklo. niko si

    i ništa. samo da se preživi. nismo ni zaslužili

    nikakvi a ipak živi. nemoj da piješ hladnu

    vodu umrećeš. znala sam da ćeš to

    polomiti. zašto se ne ugledaš

    na njega. ništa neće biti

    od tebe

    14

    jun

    2014

     

     

    i

     

     

    ispucali asfalt

    gledao sam u šare na

    plafonu. ležeći na kauču bacao

    sam stolicu u vazduh. šamlica je bila

    podmornica. dugme je odletelo pod

    krevet. ono što tražim je negde nestalo

    van kuće je počinjao svet. bojao sam ga se

    ali me je i privlačio. u svetu sam bio niko

    i ništa ali i slobodan. a tek štipaljke ili

    prelaženje ulice. pa kucanje na vrata

    stideti se do bola a i radio je svirao

    radio je bio čudo. radio je bio

    neko radio je svetlucao

    radio je bio pas

     

     

    i

     

     

    ko je palio

    radio bio je glavni

    premesti stanicu. postao

    sam kad sam se izborio da

    biram stanice i kad je radio

    svirao moju stanicu. još

    mnogo bih trebao

    pisati o radiju

    heroju

    15

    jun

    2014

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    polako polako autobogografijo moja

    20. februar 2021.

    26011. dan mog života

     

     

    milomir

    je bio veseo

    i plašljiv. uveče

    pred odlazak na

    spavanje ulazio je

    u sobu i gledao da

    li ima nekog pod

    krevetima

     

     

    i

     

     

    jedne zime

    se milomir operisao

    od bruha i mi smo odlazili

    preko mosta na dunavu u

    bolnicu da ga posetimo

    dunavom su plovile sante

    leda i meni se na mostu

    činilo da se most kreće

    i da to mi plovimo

    dunavom

     

     

    i

     

     

    kaja

    je uvek bila

    blizu milomir uvek

    negde daleko. ona se

    kretala po sobi a on je

    u sobu ulazio. naravno

    oni su bili hram

    detinjstva

     

     

     

    i

     

     

    kajina buđenja

    kaja je ulazila u sobu

    i glasno govorila ustajte

    lenji bog sreću deli. svaki

    trenutak detinjstva peva

    veliku kajinu pesmu

     

     

    i

     

     

    milomir je

    stranac i moja

    ljubav za strance

    večni došljak i moja

    ljubav za došljake

    iskorenjeni i moja

    odana ljubav za

    iskorenjene

     

     

    i

     

     

    godišnja doba

    sunce. vetar. kiša. sneg

    sunce i sneg su me vukli iz

    kuće a kiša i vetar u nju. pljuskove

    sam gledao kroz prozor. seo bih u

    njega i gledao balončiće koji su se

    pravili u uličnim potocima. vetar

    sam slušao noću iz kreveta

    sneg sam gledao licem

    ka gore

     

     

    i

     

     

    dan i noć

    više sam se radovao

    danu često bih jedva čekao

    da se probudim i da ugledam

    svetlost kroz prozor. igranje i sve 

    što me je uzbuđivalo događalo se

    po danu ali za danom je dolazila

    noć. poljubac noći. opirao sam

    joj se ali me je ona već sa

    predvečerjem polako

    smirivala

     

     

    i

     

     

    stid

    zamišljenošću

    sam se skrivao i

    odlazio negde u neke

    druge svetove. one u

    slikovnicama. šarama

    stolnjaka. neravnina

    na plafonu. stideo

    sam se a stidim 

    se i danas

    baš

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    sami pod nebom božijim

    19. februar 2021.

    26010. dan mog života

     

     

    polako

    izlazim iz

    detinjstva

     

     

    i

     

     

    osećao sam

    grubost ljudi koji

    su mi se unosili u

    lice iskazujući tako

    ljubav za mene a

    ja sam bežao

    u kosti

     

     

    i

     

     

    ponekad

    dok sam hodao

    pored majke na ulici

    osećao sam pritisak u

    očima pa sam priljubljivao

    čelo na njen rukav. isto sam

    osećao i pre spavanja pa

    sam se držao za čelo i

    oči sve dok ne

    zaspim

     

     

    i

     

     

    išli

    smo u

    goste i

    nama su

    dolazili

    gosti

     

     

    i

     

     

    dolazila nam

    je persida nikolić

    zvali smo je majkica

    živela je u beogradu i

    iz američke čitaonice

    donosila je časopis

    sa fotografijama

    u boji

     

     

    i

     

     

    margita 

    je dolazila iz

    srbobranabila je

    dobra i neudata i 

    vodila me je u

    bioskop

     

     

    i

     

     

    tetka zora je

    dolazila iz čuruga

    dok se nije preselila u

    novi sad. njena starija

    sestra jovanka bila je

    udata za čuvenog

    primaša janiku

    balaša

     

     

    i

     

     

    biciklima

    smo putovali

    milomir je išao

    napred sa boškom

    u korpi ispred sebe

    kaja je vozila iza a ja

    sam sedeo iza nje

    šireći noge da mi

    ne bi upale

    u točak

     

     

    i

     

     

    guma nam

    se probušila na

    kajinom biciklu pa ga je

    milomir okrenuo skinuo točak

    i zalepio gumu. bili smo sami na

    dolmi. sami pod nebom. milomir

    je ručnom pumpom napumpao

    gumu i mi smo nastavili put

    u socijalizam znači

    u čurug

     

     

    i

     

     

    nastavili

    smo po mojoj

    voljenoj dolmi pored

    tise i drvenih bandera

    kroz beskrajnu ravnicu

    na tom predivnom putu 

    ponekad bih sa bicikla

    pružio nogu da sama

    putuje kroz visoku

    travu pored

    dolme

     

     

    i

     

     

    službenom

    škodom smo putovali

    po srbiji po varošicama i

    banjama u kojima je milomir

    prodavao tehničku robu na

    veliko. šofer i milomir su

    sedeli napred a kaja

    i nas dvojica

    pozadi

     

     

    i

     

     

    kad bi nas

    obišao neki auto

    podigao je prašinu

    jer su putevi bili

    makadamski

    i uzani

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    kad bi stali da

    izlazim iz limuzine

    i kad smo polazili

    da ulazilm u

    limuzinu

     

     

    i

     

     

    spavali smo

    u malim hotelima

    izlazili na terasu ispod

    koje je svirala muzika. sve

    je mirisalo na kožu. pečenje

    se prodavalo na panjevima

    kajmak u lepinji. morava

    je posle kiše jako 

    bučala

     

     

    i

     

     

    u

    povratku

    već odomaćeni

    u malom automobilu

    video sam kako je kaja

    čistila uši sa šnalom i to

    je izazvalo gađenje u

    meni nad biologijom

    ali to je i posejalo

    seme ljubavi za

    kaju majku

    božiju

     

     

    i

     

     

    jedne

    večeri posle

    subotnjeg kupanja u

    sobi punoj pare stojeći

    na šamlici veseli milomir je

    nama dvojici smejući se

    pokazivao svog miša

    koji je bio isti kao i

    naš samo

    veći

     

     

    i

     

     

    pesma

    nije ništa

    drugo nego

    golotinja

     

     

    i

     

     

    i kaja

    i milomir su

    me učili da vozim

    veliki ženski bicikli 

    pridržavajući me s leđa

    sve dok me u jednom

    trenutku nisu pustili a

    ja nastavio češući

    se šakom o zid

    ali i vozeći

    sam

     

     

    i

     

     

    veseli otac

    odgovorna majka

    i tako život ide danima

    vekovima milenijumima

    sve do samog početka

    na kome nam se

    smeši bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    bioskop

    18. februar 2021.

    26009. dan mog života

     

     

    kad

    bi se po toplom

    danu izigrali fudbala

    do iscrpljenosti ožedneli

    trčali bi na bunar da pijemo

    vodu iako su nam stariji stalno

    govorili da je jako opasno

    da se pije hladna voda

    kad smo oznojani

     

     

    i

     

     

    dok

    smo trčali

    ka bunaru vikali

    bi prva žeđ jer ko

    je prvi viknuo imao

    je pravo da se

    prvi napije

    vode

     

     

    i

     

     

    o fudbalu

    ću još pisati 

    kad budem stariji 

    sad sam još samo

    dete koje voli da

    igra fudbal sa

    decom

     

     

    i

     

     

    pored

    fudbala

    jako me je

    uzbuđivao

    bioskop

     

     

    i

     

     

    odmah do

    almaške crkve

    je bila mala sala

    u kojoj je jednom

    nedeljno bio

    bioskop

     

     

    i

     

     

    ulazak

    u bioskop je

    bio uzbudljiviji

    i od samog

    filma

     

     

    i

     

     

    i danas

    je za mene

    film pre svega

    bioskop

     

     

    i

     

     

    vrpoljili

    smo se na

    stolicama gledajući

    ko je tu. gledali u belo 

    veliko platno i čekali

    da se ugasi

    svetlo

     

     

    i

     

     

    kad se

    svetlo ugasilo

    počela je muzika i

    treperenje na platnu

    a posle toga je počeo

    crno beli film koji me

    je polako obuzimao

    i uvlačio u svoju

    često strašnu

    priču

     

     

    i

     

     

    bilo

    je življe

    od života jer  

    film je srce

    života

     

     

    i

     

     

    posle

    filma sam

    još neko vreme

    živeo u tom

    filmu

     

     

    i

     

     

    sećam se

    neke močvare i

    čamca koji je polako

    plovio po vodi i psa

    vučjaka koga sam

    zavoleo do

    bola

     

     

    i

     

     

    toliko

    me je bioskop

    opčinjavao da sam

    uskoro i sam postao

    bioskop glumeći ga

    mlađem bratu

     

     

    i

     

     

    kad sam

    bio malo stariji

    išli smo u grad

    u velike prave

    bioskope

     

     

    i

     

     

    seli

    bi na stolice

    skinuli kapute a

    kaja i milomir su

    ih prebacili preko

    svojih kolena

    jebote

     

     

    i

     

     

    ako je

    neko veliki

    sedeo ispred

    mene promenio

    sam mesto ili sam

    se pomerao da

    bolje vidim

    film

     

     

    i

     

     

    naučio sam

    da hodam. govorim

    trčim. skačem. prelazim

    ulicu. pljunem. namignem

    zviždim. stavim ruku kad

    zevam i kašljem. naučio

    sam kako se igra fudbal

    i sad je trabalo naučiti

    kako se gleda

    film

     

     

    i

     

     

    ne samo

    kako se gleda

    film nego kako

    se postaje

    film

     

     

    i

     

     

    autobogo

    filmografijo

    ti si film svih

    mojih živih filmova

    film svih mojih bivanja

    film svih mojih pevanja

    film svih mojih stvaranja

    film svih mojih hodanja

    film svih mojih ljubljenja

    pesma jednog jedinog

    filma božijeg i to bez

    onog čuvenog

    najfilmskijeg

    the end

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    fudbal

    17. februar 2021.

    26008. dan mog života

     

     

    od svih

    igara najviše

    sam voleo

    fudbal

     

     

    i

     

     

    igrati

    nogama a

    ne rukama to

    je fudbal

     

     

    i

     

     

    stopala

    umesto šaka i

    telo umesto maštanja

    i trošenje umesto

    hranjenja

     

     

    i

     

     

    sve

    je počelo

    loptom tom

    najčudesnijom

    igračkom 

    svemira 

     

     

    i

     

     

    lopta je

    savršenstvo

    svih oblika

     

     

    i

     

     

    bile su

    to gumene

    lopte i lopte od

    plastike. pravi kožni

    fudbali nisu bili za 

    ulicu a niko ih nije

    ni imao nego ih 

    je bilo samo u

    klubovima

     

     

    i

     

     

    prvo

    sam želeo

    da budem golman

    jer sam u novinama

    video fotografije

    golmana kako

    lete kroz

    vazduh

     

     

    i

     

     

    beara je

    bio čudo od

    golmana zvali

    su ga veliki

    vladimir

     

     

    i

     

     

    milomir

    mi je bacao

    lopte a ja sam ih

    hvatao kao beara

    bacajući se za

    njima kao

    mačka

     

     

    i

     

     

    u sobi bih

    stojao između

    ragastova koji je bio

    gol a ja sam dohvatao

    sve pa i najviše lopte

    koje su išle u rašlje

    ragastova

     

     

    i

     

     

    sva ta moja

    sobna slava je

    trajala sve dok se

    nisam pročuo i do

    igrališta slavije

     

     

    i

     

     

    u

    jednoj takvoj

    razjarenosti bacanja

    za loptom i paradiranjem

    za oči starijih pukla mi

    je kost u desnom

    laktu

     

     

    i

     

     

    igranje

    fudbala počinje

    sumanutim jurcanjem

    za loptom bez ikakvih

    pravila osim želje 

    da se šutne

    lopta

     

     

    i

     

     

     trčali

    smo kao

    muve bez

    glave

     

     

    i

     

     

    igrali

    smo fudbal

    u sobi. dvorištu

    livadi. ulici

    igralištu

     

     

    i

     

     

    udarao

    sam loptu

    o zid. gađao

    neko mesto na

    zidu i sačekivao

    odbijenu loptu

    da je odmah

    udarim

     

     

    i

     

     

    pomalo

    pimplovao

    i pomalo učio

    vrste udaraca

    stopalima i

    nogama

     

     

    i

     

     

    bio sam

    levak iako sam

    pisao desnom rukom

    i kamen bacao kao

    dešnjak

     

     

    i

     

     

    na igralištu

    gde se igrao pravi

    veliki fudbal susreo

    sam se sa čudnim

    rečima i pravilima

    fudbalske

    igre

     

     

    i

     

     

    golovi

    su bili veliki

    beli pravougaonici

    na jednoj i na drugoj

    strani igrališta koji

    su bili prekriveni

    mrežama

     

     

    i

     

     

    gol je

    kad lopta

    uđe u

    gol

     

     

    i

     

     

    igrači nisu

    smeli da igraju

    rukama osim golmana

    a kad bi im lopta dodirnula

    ruku igra se prekidala

    jer je to bio

    henc

     

     

    i

     

     

    ako bi

    neko udario

    nekog to je

    bio faul

     

     

    i

     

     

    ako bio neko

    srušio nekog u

    blizini gola sudija

    bi odmah svirao

    penal

     

     

    i

     

     

    ako

    bi lopta

    izašla van

    igrališta to je

    bio aut

     

     

    i

     

     

    ako je

    lopta izašla

    iza gola bio je

    korner

     

     

    i

     

     

    bilo je i

    ofsajda ali to

    je komplikovano

    za objašnjenje

     

     

    i

     

     

    na ulici

    smo se delili

    u dve grupe. dva

    po dva ili tri po tri

    ili već koliko

    nas ima

     

     

    i

     

     

    pravi

    fudbal se

    igrao uvek sa

    jedanaest igrača

    i svi igrači su imali

    imena i brojeve od 

    1 do 11 na leđima

    dresova

     

     

    i

     

     

    1 golman

    2 desni bek. 3 levi

    bek. 4 desni half. 5

    centarhalf. 6 levi half

    7 desno krilo. 8 desna

    polutka. 9 centarfor

    10 leva polutka

    11 levo krilo

     

     

    i

     

     

    kapiten

    je nosio traku 

    na desnoj ruci i

    bio je vođa

    tima

     

     

    i

     

     

    jebote

    koja imena

    koje reči

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    igre

    16. februar 2021.

    26007. dan mog života

     

     

    kanjon

    onaj deo iza

    teferine kuće u

    kome su se po

    ceo dan deca

    igrala

     

     

    i

     

     

    tu u kanjonu

    sam i sam nekoliko

    puta video kako su vile

    preko noći ostavile svoju

    lepljivu kosicu na

    vlatima trave

     

     

    i

     

     

    priče o

    čudesnom

    kao i strašne

    priče su plašile

    i mamile maštu

    kojom je rasla

    naša detinja

    duša

     

     

    i

     

     

    strašno

    je rad dobrote

    koja je žudela da

    proklija u svakom

    od nas malih

    stvorenja

     

     

    i

     

     

    sujeverja

    hvatao sam se

    za dugme kad bih

    ugledao trudnu ženu

    i tri puta pljucnuo

    zašto ne znam

    ali baš tako je

    trebalo

     

     

    i

     

     

    ispod

    ukrštenih

    bandera nisam

    prolazio

     

     

    i

     

     

    kad bih

    ugledao odžačara

    hvatao bih dugme i

    izgovorio tri puta

    sreća

     

     

    i

     

     

    ako bih

    ugledao popa

    tri puta bih se

    okrenuo

     

     

    i

     

     

    dok sam

    hodao trudio

    sam se da ne

    stanem na liniju

    ispucalog

    asfalta

     

     

    i

     

     

    kada bih

    ugledao kola hitne

    pomoći prekrstio bih

    srednji prst preko

    kažiprsta

     

     

    i

     

     

    hleb nije

    valjalo da se

    ostavi prevrnut

    na leđima

     

     

    i

     

     

    opasno je

    bilo pisati po

    rukama

     

     

    i

     

     

    polupano

    ogledalo donosi

    sedam godina

    nesreće     

     

     

    i

     

     

    sve manje

    smo se igrali u

    kući a sve više

    napolju

     

     

    i

     

     

    igrali

    smo se

    skrivanja

    i pogađanja

    izgovarajući

    hladno

    toplo

     

     

    i

     

     

    igrali smo

    se pogađanja

    filmova. gluvih

    telefona

     

     

    i

     

     

    kartanja

    domina

     

     

    i

     

     

    viktorije

    cica mace

    na male goliće

    između dve

    vatre

     

     

    i

     

     

    vije

    vije u

    vodi

     

     

    i

     

     

    kauboja

    i indijanca

    i lopova i

    pandura

     

     

    i

     

     

    klikeranja

    šantiškole

     

     

    i

     

     

    bacanja noža

    na zemlju. bacanja

    novčića na crtu

    bacanja karti

    do zida

     

     

    i

     

     

    čugara

    trulih kobila

    žmurke

     

     

    i

     

     

    zuce

    ćorave

    bake

     

     

    i

     

     

    razbrajali smo

    se sa eci peci pec ja

    sam mali zec ti si mala

    prepelica eci peci pec

    ako nešto nije bilo

    kako treba reklo

    bi se puj pike

    ne važi

     

     

    i

     

     

    kao

    mali često

    sam se igrao

    i sam

     

     

    i

     

     

    zaigrao

    sam se i

    zaboravio

    na sebe i

    na bilo

    šta

     

     

    i

     

     

    bio

    sam

    igra

     

     

    i

     

     

    bio

    sam

    bog

     

     

    i

     

     

    bio

    sam bog

    koji se i sad igra

    autobogografijom

    svakog i svih

    bića

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    slavlja

    15. februar 2021.

    26006. dan mog života

     

     

    mirisi

    miris kože. miris

    sapuna. miris jastuka

    miris hleba i toplog mleka

    miris počišćene sobe. miris

    znoja. miris ulice. mirisi cveća

    miris pokošene trave. miris voća

    miris sveće koja gori. miris supe

    miris vode u kanalu. miris govneta

    miris ubuđale krpe. miris kolonjske

    vode. miris benzina. miris posle

    prvih kapi kiše. miris posle

    kiše. miris snega. miris

    hladnog vazduha

    miris vetra

     

     

    i

     

     

    sve 

    na svoje mesto

    to je bila prva lekcija

    iz kosmosa. dugmad u

    kutiju za dugmad. imalin u

    kutiju za čišćenje cipela. so

    pored šećera. kašike sa

    kašikama. viljuške sa

    viljuškama. stolice

    pored stola. ključ

    u bravi. dobrota

    u milomiru

    i kaji

     

     

    i

     

     

    preko

    nedelje dok je

    milomir bio na putu

    skoro svako predveče

    u sumraku sobe pevali smo

    sa kajom slovenačke bosanske

    dalmatinske makedonske šumadijske

    vojvođanske mađarske starogradske

    pesme. bilo je to smirujuće i nežno 

    kad bi mrak već pao kaja nije

    prestajala a nama se igralo

    na svetlu pa smo govorili

    eno komšije su već 

    upalile svetlo

     

     

    i

     

     

    nedeljno jutro

    je počinjalo u krevetu

    iz koga se nije ustajalo

    nego se u njemu izležavalo

    sa milomirom koga smo bili

    željni i u kome smo uživali

    a koji je još više uživao

    u nama obojici

     

     

    i

     

     

    kaja

    je bila glavna

    jer je kuvala i bila

    raspoložena i

    svečana

     

     

    i

     

     

    oko podne

    kad je sve u sobi

    već mirisalo na nedeljni

    ručak a soba bila prepuna

    svetlosti pored prozora i na

    drugoj strani ulice prolazili

    su bučni i radosni navijači

    slavije koji su se vraćali

    kući posle utakmice

    svojih ljubimaca

    za koje su

    navijali

     

     

    i

     

     

    ručak

    svo četvoro

    smo za stolom

    kaja je u svečanoj

    kućnoj haljini. milomir

    sipa supu. nama dvojici

    noge još ne dosežu do

    poda. supa se žuti sa

    kajinim rezancima 

    šargarepom i

    mesom

     

     

    i

     

     

    pire

    batak

    hleb

     

     

    i

     

     

    kolači

    celog dana

    pa i za sutra i

    prekosutra

     

     

    i

     

     

    odmah

    posle ručka

    milomir je sa

    svečanim šeširom 

    na glavi odlazio da

    gleda utakmicu

    vojvodine na

    stadionu koji

    je bio u

    gradu

     

     

    i

     

     

    posle sat

    jedan kaja nas je

    obojicu a i sebe lepo

    obukla pa smo krenuli u

    grad da negde kod izvršnog

    veća sačekamo milomira

    posle utakmice

    vojvodine

     

     

    i

     

     

    čekali smo

    a pored nas je

    bilo još dosta žena

    koje su takođe sa svojom

    decom čekale svoje muževe

    da se vrate sa utakmice

    bilo je u tom ritualu

    lepe siromaške

    otmenosti

     

     

    i

     

     

    od svih

    slavlja u godini

    najvažnija je bila slava

    naša aranđelovdan i

    kumova sveti

    nikola

     

     

    i

     

     

    na slavi su

    svi bili lepo obučeni

    i svi su bili radosni. bilo

    je tu puno hrane i kolača

    sa svećom koja je gorela na

    stolu. ja sam bio obučen u novu

    flanelsku košulju koju mi je kaja

    sašila. kako je veče teklo bilo je sve

    veselije da bi na kraju muškarci

    zapevali. bilo je tako čudno 

    snažno i nežno kad su ti

    ozbiljni ljudi pevali

    cela soba je

    brujala

     

     

    i

     

     

    božić

    unosili smo

    slamu u sobu

    bacali orahe po

    sobi. tražili novčić u

    česnici. bili radosni

    jer nam se rodio

    bogić naš

     

     

    i

     

     

    vrbica

    lepo obučeni

    odlazili smo u grad 

    pred sabornu crkvu

    po grančicu vrbe

    i zvončiće

     

     

    i

     

     

    uskrs

    farbali smo jaja

    tucali smo se jajima i

    jeli ih celog dana a po ulici

    je bilo puno ljuski od jaja. na

    uskrs nam je zec preko noći

    ostavljao poklone u travi koju

    smo predhodnog dana ubrali i

    stavili je u tanjir a tanjir ostavili

    u prozor i malo ga otškrinuli

    da zec može da nam ostavi

    poklone. i gle čuda svaki

    put smo u jutru zatekli

    njegove poklone

    božanski

    bog

     

     

    i

     

     

    prvi maj

    smo slavili 

    kameničkom

    parku koji je bio

    prepun ljudi koji

    su ležali po

    travi

     

     

    i

     

     

    slavlja

    su važna jer

    nas podsećaju

    da potičemo

    iz raja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    trunje

    13. februar 2021.

    26004. dan mog života

     

     

    muve

    smo lovili lepljivom

    trakom koja je bila okačena

    o sijalicu na sredini plafona pa su

    se muve lepile. posle smo kupovali

    smrdljivi karton oko koga su muve padale

    mrtve. kasnije smo ih ubijali plastičnim štapom

    ili brzim pokretom šake. miševa smo se oslobađali

    mačkama. mišolovkama. usitnjenim staklom koje

    smo stavljali u rupe. zatvaranjem rupe gipsom

    buba švabe smo sklanjali metlom i kuvanim

    šljivama na badnje veče. komarce

    pljeskanjem. nepaljenjem

    svetla. žicama na

    prozorima

     

     

    i

     

     

    idiot

    kidao sam

    muvama krila da 

    ne bi odletele nego

    da bi ih ja čuvao u kutiji

    od cipela jer sam mislio

    da je tu njima lepše i

    da im je lepo da

    ih čuvam

    idiot

     

     

    i

     

     

    muve

    su

    čudesno

    lepe

     

     

    i

     

     

    klanje

    svinje u jesen

    na dvorištu dok 

    je milomir još bio

    živ da bi mi imali

    mesa i masti 

    preko zime

    užas

     

     

    i

     

     

    volim

    vas

    svinje

     

     

    i

     

     

    kokoška 

    je bila kupljena

    na pijaci i onda ju

    je kaja nožem zaklala

    ispustila krv a ona bi 

    i tako bez glave

    potrčala ili se

    trzala

     

     

    i

     

     

    uh

    jebote

    koja ludila

    mozga

     

     

    i

     

     

    kokoške

    vi ste predivne

    ptice i vi niste

    za klanje niti za

    oduzimanje

    vaših jaja

     

     

    i

     

     

    jebem ti

    boga da ti

    jebem je bila

    strašna psovka

    mnogo strašnija

    od jebem ti mater

    ili jebem ti sve

    po spisku ili

    jebem ti

    dete

     

     

    i

     

     

    psovkom

    jebem ti boga

    da ti jebem kao

    da je svet i sve

    već nestalo u

    smaku sveta

     

     

     

    i

     

     

    zub

    me je

    boleo do

    ludila

     

     

    i

     

     

    kod

    zubara je

    bolelo još

    više ali je i

    prošlo

     

     

    i

     

     

    kod

    lekara nije

    bolelo ali je bilo

    strepnje i bilo je

    neprijatno

     

     

    i

     

     

    policajaca

    sam se plašio

    a plašim ih se

    i danas 

     

     

    i

     

     

    kuvanje

    paradajsa

    je trajalo

    dugo

     

     

    i

     

     

    flaše sa

    kompotima

    raznih boja na

    ormanu u spavaćoj

    sobi su čekale zimu

    da budu otvorene i u

    slasti  ispražnjene

    do sledeće

    jeseni

     

     

    i

     

     

    stavljanje

    kiselog kupusa

    sa gaženjem

    kupusa je bilo

    zabavno

     

     

    i

     

     

    grebale

    su me pantalone

    i to mi je bila mora

    nad morama. kao kad

    te peče sapun u očima

    a kaja mi je govorila

    pa kakav ćeš ti

    vojnik biti

     

     

    i

     

     

    leti na kraju

    dana bi mi kaja

    prala noge od prašine

    u lavoru. ali me je to jako

    golicalo. kikotao sam se i vodu 

    prskao po podu otimajući joj se iz

    ruku. i onda se kaja jednog dana

    dosetila i dok mi je prala noge me

    je pitala da li znaš priču o... i ja sam

    rekao da ne znam i ona je počela da

    je priča a ja pažljivo da je slušam 

    i tako sam sasvim zaboravio na

    golicanje. kad mi je kaja na miru

    oprala noge rekla mi je a

    znači ti nisi golicljiv i od

    tada me nikad ništa

    više nije golicalo

    istina

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    batine su iz raja izašle

    12. februar 2021.

    26003. dan mog života

     

     

    vreme u

    detinjstvu teče sporo

    nisam mogao da dočekam

    ručak. jutro za fudbal. odlazak

    u bioskop ili putovanje na more

    godine i godine su trebale da

    prođu da bih izrastao

    do stola

     

     

    i

     

     

    rastao sam sa

    knedlama u grlu

    čvorugama na glavi

    slinama u nosu. suzama

    na licu. crnim pod noktima

    vrištanjem u snu. piškenjem 

    u krevetu. ceđenjem čireva

    šlajmom. grebanjem

    u nepcu

     

     

    i

     

     

    packe

    za kaznu 

    nisam mogao

    na ulicu ili u bioskop

    ili na kupanje. za kaznu

    sam u početku dobijao samo

    packe. pružio bih prvo jednu

    šaku i dobijao udarce prutom

    posle pet deset udaraca

    pružio bih i drugu

    otvorenu šaku

     

     

    i

     

     

    batine

    kad sam porastao

    kaja me je tukla po

    dupetu. legao sam na

    stolicu i kaja bi me

    jako udarala i

    grdila

     

     

    i

     

     

    pre batina

    bi sledilo ispitivanje

    i kajina odluka kakva će

    kazna biti. neka zabrana

    odlazak u ugao ili

    batine

     

     

    i

     

     

    pre izvršenja

    kazne molio sam da 

    ne budem kažnjen jer

    nisam kriv. za svađe sa

    mlađim bratom kaja se

    nije odlučivala ko je

    kriv nego je dobro

    izlemala i njega

    i mene

     

     

    i

     

     

    dok me 

    je kaja tukla

    po dupetu stezao

    sam se da me manje

    boli. podmetao sam

    ruku plakao

    vrištao

     

     

    i

     

     

    mirko

    prut kojim nas

    je kaja tukla zvao se

    mirko i stajao je na

    vrhu ormana

     

     

    i

     

     

    bolelo je

    ali se danas

    batina sećam

    sa radošću

     

     

    i

     

     

    posle

    kazne i batina

    je zavladao mir i

    u kući a i u

    meni

     

     

    i

     

     

    vrelina

    po šakama ili

    po dupetu me je

    podsećala kako

    je život bez

    batina

    lep

     

     

    i

     

     

    jednom

    kad sam odbio

    da jedem supu jer

    sam hteo odmah da

    jedem meso i onda kolače

    i kad sam se posle milomirovog

    ubeđivanja da prvo pojedem supu

    izgovarao da ne mogu da jedem jer

    mi nije dobro on je onda rekao da

    ustanem od stola kad mi već nije

    dobro. oni su mirno nastavili da

    uživaju u hrani. ja sam sedeo 

    na kauču i kajao se što i ja

    nisam pojeo supu pa da 

    i ja kao i oni uživam u

    batacima i slatkim

    kolačima

     

     

    i

     

     

    jednom 

    posle milomirove

    smrti dok je kaja bila

    na poslu ja sam se igrajući

    pao u trans divljanja i vrteo sam

    ludački najlon kesu sa hlebom oko

    glave i ona je pukla a hleb je odleteo

    i razbio prozor na vratima. užas. muk

    odmah sam spremio celu sobu i čekao

    kaju da dođe. najteže mi je bilo pa čak

    teže i od batina da joj kažem šta se

    desilo i da joj time nanesem bol

    zbog novog problema koji sam

    joj naneo. dok sam čekao

    kaju osećao sam kako je

    sve dobro samo da

     nisam uradio to

    sranje 

     

     

    i

     

     

    kaja me

    je mnogo tukla

    i ja je zbog toga još

    više volim jer znam

    da je nju još više

    bolela moja

    bol

     

     

    i

     

     

    milomir

    me je istukao

    samo dva puta

    kaišom. te batine

    pogotovo njegov

    bes je bio mnogo

    strašniji i bolniji

    od kajinog

     

     

    i

     

     

    kako

    sam rastao

    kaja me je tukla

    sve manje jer sam

    već bio i viši i jači

    od nje

     

     

    i

     

     

    poslednji put

    me je kaja tukla kad sam

    imao 14 godina. bila je besna

    na mene i od nemoći je počela

    da me prvi put šamara. ja sam

    samo mirno stojao ne plašeći

    je se više i ona je od nemoći

    prestala da me šamara i

    od tada me više nikad

    nije ni kaznila ni

    udarila

     

     

    i

     

     

    volim

    te kajo

    ti si majka

    božija

     

     

    i

     

     

    volim te

    milomire

    ti si otac

    svemira

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    upijanje

    11. februar 2021.

    26002. dan mog života

     

     

    još mi je

    tri godine

    kaji je 26

     

     

    i

     

     

    već

    sam

    46 godina

    stariji od kaje u

    tim godinama

    materinstva

    njenog

     

     

    i

     

     

    da bih

    kaju uhvatio za

    ruku kad smo bili

    napolju morao sam da

    podignem svoju ruku

    jer joj nisam bio ni

    do polovine

    butina

     

     

    i

     

     

    hej to je

    život. podići

    svoju ruku da bi

    nekog uhvatili

    za ruku

     

     

    i

     

     

    ruku

    ka nebu

    ka ruci

    boga

     

     

    i

     

     

    kad

    pomislim na

    detinjstvo osetim

    da sam bos. go i bos

    sa prvom toplotom zemlje

    počinjali smo da hodamo bosi

    na ulicu se slobodnije istrčavalo

    nije bilo ni obuvanja ni izuvanja

    ni zatvaranje vrata. mnogo

    sam puta podbio palac

    bilo je jako bolno

    ali sa bolom

    se raslo

     

     

    i

     

     

    rastao sam

    uz kamenje. travu

    drveće. cveće. mačke

    buve. buba švabe. muve

    komarce. konje. ptice. pčele

    pse. leptire. gusenice. puževe

    gliste. miševe. ribe. guštere

    mrave. žabe. pauke. moljce

    gugutke. kokoške. patke

    guske. buba

    mare

     

     

    i

     

     

    kamenje je

    bilo zgodno da

    se baca u daljinu

    ili kao žabica

    po vodi

     

     

    i

     

     

    kako

    sam bivao

    stariji sve sam

    više voleo

    kamenje

     

     

    i

     

     

    trava

    je bila i

    ostala čudo u

    kome uživam

    celog života 

    božijeg

     

     

    i

     

     

    cveće

    je bilo za žene

    i bilo je prefinjeno

    šareno. lepo je mirisalo

    sve te muškatle. visibabe

    ljubičice. ciklame. jorgovani

    bulke. karanfil. hortenzije

    dan i noć. ruže. cveće

    prkos. poljsko cveće

    pelceri. lale 

    pupoljci

     

     

    i

     

     

    kamilica

    trska. šiblje

    šimšir. šipražje

    čičkovi. trnje

    mahovina

    šaš

     

     

    i

     

     

    cveće je

    cveće mog

    života. života 

    ruže. ruže

    života

     

     

    i

     

     

    dud

    bagrem

    jablani. lipa

    topola

     

     

    i

     

     

    mačke 

    su bile tu

    pored kuće

    na drvetu

    na krovu

     

     

    i

     

     

    psi

    su bili

    opasni i

    odani

     

     

    i

     

     

    konji

    su bili

    čudesno

    veliki i

    lepi

     

     

    i

     

     

    golubovi

    anoferi. pertlovi

    štraseri. hvatanje

    golubova. vijanje

    golubova u

    tačku na

    nebu

     

     

    i

     

     

    vrapci i

    trave su

    to čudo

    običnog

     

     

    i

     

     

    lasta

    se nije

    smela ubiti

    nit lastavičije

    gnezdo

    srušiti

     

     

    i

     

     

    rode

    sa gnezdima

    na odžacima ili

    banderama

     

     

    i

     

     

    lokvanji

    ti prelepi beli

    cvetovi sa velikim

    srcolikim listovima

    na površini

    kanala

     

     

    i

     

     

    uh

    samo mi 

    je udahnuti

    sve to

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    tren je detinjstvo vremena

     10. februar 2021.

    26001. dan mog života

     

     

    sve

    je detinjstvo

    detinjstvo baš

    ovog trena i uvek

    samo ovog

    trena

     

     

    i

     

     

    tren je

    detinjstvo

    vremena

    i

    dete

    večnosti

     

     

    i

     

     

    kad bih

    razbio čašu kaja

    bi rekla znala sam.kad

    bih ušao u kuću razbijenih

    kolena kaja bi rekla znala sam

    kad bih prosuo supu kaja bi rekla

    znala sam. kad bi mi vrata pričkiljila

    prst kaja bi rekla znala sam. kad bi se

    lopta probušila kaja bi rekla znala sam

    kad bih počeo da kašljem kaja bi rekla

    znala sam. kad je na mene naleteo

    biciklista kaja je rekla znala sam

    kad sam došao iz škole sa

    polomljenom nogom

    kaja je rekla znala

    sam

     

     

    i

     

     

    u ugao

    viknula bi kaja i

    ja bih otišao u ugao

    ragastova. stajao sam

    dugo jer nisam ni mogao ni

    hteo da molim da izađem iz ugla

    i kazne. kažnjen i ja sam kažnjavao

    vežbao sam tvrdoglavost. stojeći u

    uglu gledao sam kvaku čipke moja

    dva stopala. kad bih se umorio od

    stajanja oslanjao sam glavu na

    vrata. koliko sam duže stajao

    sve sam više uživao u

    mojoj usamljenosti

    i usamljenosti

    svemira u

    uglu

     

     

    i

     

     

    ne mogu

    da govorim 

    neizgovorljiva je

    moja beda

    paul

    kle

     

     

     

     

    krsta

    kaju su bolela

    krsta i milomira su

    bolela krsta i komšije

    su bolela krsta. krsta

    su bolela na vreme

    i sevalo im je u

    krstima

     

     

    i

     

     

    sreća je

    bila važna. sreća

    je bila u mirisu opranog

    veša. u rumenoj boji musake

    velikim parčadima hleba sa

    pekmezom sa kojim se izlazi

    na ulicu i igra sa drugom decom

    i nekom ko kaže daj jedan griz se

    da zalogaj. sreće je bilo u jutarnjoj

    toploti u sobi. zvucima otvaranja

    vrata. prolećnim otvaranjima

    prozora. mirisu oprane kose

    subotom. sreće je bilo

    taman toliko da nam

    je uvek kao i sad

    nedostajala

     

     

    i

     

     

    vlaga

    plašili smo se

    i vlage i promaje

    vlaga se penjala uz

    zidove. skidala moleraj

    krunila malter. vitoperila

    nameštaj. buđavila. trulila

    linoleum. krečili smo

    luftirali i od vlage se

    branili opasnom

    promajom

     

     

    i

     

     

    fotografisali

    smo se da bi znali

    ko smo i da smo lepi

    trudili smo se da lepo

    ispadnemo. lepo ispasti

    je bilo vezano sa nasmej se

    ispravi se. i tako nasmejani

    i ispravljeni stojali smo svo 

    četvoro da fotograf škljocne

    i uslika našu sreću. stideo

    sam se fotografisanja ali

    pošto sam trebao da se

    osmehnem moj osmeh

    je bio i tužan

    kiseo

     

     

    i

     

     

    držeći se

    za rub daske da

    ne bih upao kroz rupu

    počeo sam da mislim 

    u klozetu. u krevetu pre

    spavanja sam maštao a

    u klozetu sam mislio

    sve dok kasnije nisam

    počeo da čitam i u

    krevetu i u

    klonji

     

     

    i

     

     

    slede

    dva prizora

    sa šljivama iz

    1987. i 2021

     

     

    i

     

     

    kada bi nam barem za ovo dali pola kila šljiva

    za ovo je bila gomilica đubreta koje je majka metlicom pokupila

    po sobi na razglednicu i bacila u šporet. majka je bila u pravu

    šljive su nam bile potrebnije ali niko nije hteo da ih menja za našu

    prašinu. prašinu u sobi tu najnevoljeniju stvar na ovom svetu

    subota

    7 novembar

    1987

     

     

    i

     

     

    prašina

    u đubrovniku i kajino

    kad bi prašinu zamenili

    za šljive bili bi bogati

    eto koliko je bilo

    prašine

    petak

    22

    januar

    2021

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    nemoći božija ljubim te

     9. februar 2021.

    26000. dan mog života

     

     

    kaja

    je ugrejala

    vodu. sipa je u

    veliki lavor. čučnula

    je i zakoračila iznad tople

    vode. vidim joj samo kosu

    iznad stola. čujem kako se

    kaja sa sve gušćom penom

    sapuna pere po brucama. a

    zatim čujem kako se prska

    vodom ispirajući se. posle

    pranja voda se smiri dok

    se po obodu lavora

    gromuljice pene

    već suše 

    subota 

    17

    oktobar

    1987

     

     

    i

     

     

    17. oktobra 1987

    sam napisao prizor

    sa kajinim pranjem u

    lavoru. malopre sam ga

    ponovo otpevao stvorio

    hodao i zastao jer su

    me prizori detinjstva

    od pre 34. godine

    preplavili

     

     

    i

     

     

    pisao

    sam ih u

    38. a sad

    mi je

    72

     

     

    i

     

     

    preplavila me

    je beda i nemoć

    na trenutak sam

    bio u strašnom i

    bolnom očaju

     

     

    i

     

     

    nemoć u

    mom detinjstvu

    nemoć u 38. godini

    nemoć u 72

    godini

     

     

    i

     

     

    odlučio sam

    zaustaviću se i

    priznaću moju nemoć

    i moj poraz i to ću danas

    pevati stvarati hodati

    autobogografiji 

     

     

    i

     

     

    kad

    sam to

    odlučio

    oslobodio

    sam se

    sebe

     

     

    i

     

     

    samo

    strpljivio

    i samo s

    bogom

     

     

    i

     

     

    bog

    drug

    moj

     

     

    i

     

     

    bog

    moje

    ja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno me

    ljuljaš na tvojim

    grudima

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno se

    ljuljamo na svačijim

    grudima

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    detinjstvo od a do š

    8. februar 2021.

    25999. dan mog života

     

     

    a

    alavost a

    sramio sam

    se alavosti

     

     

    i

     

     

    b

    bog

    bagrem

    bruce. buve

    bol. beda

    braon

    belo

     

     

    i

     

     

    v

    vlaga

    veš. vašar

    vetar

    vri

     

     

    i

     

     

    g

    govno 

    golanfer

    griz. grizi 

    grmljavina

    guma. glib

    golicanje

    glava

    glad

    go

     

     

    i

     

     

    d

    daleko

    dobila je

    dupe. dlake

    disanje

    dan

     

     

    i

     

     

    đ

    đeram

    điha điha

    đurđic

    đon

     

     

    i

     

     

    e

    ekser i

    ubosti se

    na ekser

     

     

    i

     

     

    ž

    žeđ

    žile. žice

    žena. život

    žabe. žal

    žuto

     

     

    i

     

     

    z

    zidovi

    zafrkavanje

    zalogaj. zeznuti

    zejtin. zavesa

    zeleno

     

     

    i

     

     

    i

    igla

    idi mi kupi

    iskipelo

     

     

    i

     

     

    j

    ja

    jurcanje

    jebem ti mater

    jorgan. jesti

    jezik. jaje

    joj

     

     

    i

     

     

    k

    kazna

    kazna u ćošak

    kazna na kolena

    kazna prestaje samo

    kad priznam da sam

    pogrešio i zamolim za

    oproštaj mama oprosti

    neću nikad više. komšije 

    su bile vrsta božanstva

    krasta. konac. kajmak

    krpare. krompir. kiša

    klupče. klonja. kuda

    ključevi. krevet

    klupa. koliko

    keva. koža 

    kako. ko

     

     

    i

     

     

    l

    lacika

    leto i letnje

    lavor. lončić

    lopta. led

    liz

     

     

    i

     

     

    lj

    ljubimruke

    ljubljenje i čudo

    prvog poljubca

    ljuljaška. ljigavo

    ljubičasto

     

     

    i

     

     

    m

    marmelada

    je bila savršena

    miš ime za kurčić

    miševi i rani strahovi

    metlica. muškatle

    mleko. mrvice

    molim. ma

    nemoj

     

     

    i

     

     

    n

    neću sam

    retko izgovarao

    i verovatno sam se

    zato durio. noge

    novo. narandžasto

    nesposoban

    noć. nos

     

     

    i

     

     

    nj

    njiva

    njuška

    njuh

     

     

    i

     

     

    o

    olovka

    okrajak

    orman

    oluk

    oči

     

     

    i

     

     

    p

    prcali su

    se sinoć na dolmi

    popeli ste mi se na glavu

    prut me je možda i doveo

    do puta. prašina. paori. pelcer

    patlidžan. pica. posle je došla i

    pička. patike. prljavo. psovanje

    plač. prdnuti. perje. praviti se

    važan. podbiti palac. pas

    pošto košta. ptice

    plavo

     

     

    i

     

     

    r

    rigoleto

    povraćanje

    restlovi. radio

    rezeda. reka

    rasti. rep

    ruke

     

     

    i

     

     

    s

    svet

    sveća. sapun

    svakidan. sneg. stid

    strah. sendvič. sveska

    sevanje. sandolina. sto

    i stolica. staklo. suze

    slatko. sline. sekira

    sivo. slano. sito 

    sic. soba 

    so 

     

     

    i

     

     

    t

    tuča

    tetka i teča

    to. tako. tu

    torba

    ti

     

     

    i

     

     

    ć

    ćilim

    ćorak. ćale

    ćeten alva

    ćuti

     

     

    i

     

     

    u

    unutra

    ulica. ugao 

    ukoso. usta

    uši. uh

     

     

    i

     

     

    f

    fudbal 

    fleka. fijoka

    frajer. film

    fino

     

     

    i

     

     

    h

    hleb pod

    miškom. hleba

    i pekmeza. jedi više

    hleba. hleba i masti

    hartija. hajduci

    hvala

     

     

    i

     

     

    c

    cic od cica

    cibzara još nije

    bilo u mom detinjstvu

    oni su se pojavili kasnije

    kao i čudesne najlon kese

    u kojima hleb nikad ne

    bajati. crveno. cigani

    narod božiji

    crno

     

     

    i

     

     

    č

    čvor 

    čađ. čep

    čir

     

     

    i

     

     

    džak

    dživdžan

    džabalebaroš

    džangrizalo

    džaba

    džep

     

    i

     

     

    š

    šećer

    šaš. šuštanje

    ševa u fudbalu

    a pogotovo kasnije

    ševa kao jebanje

    šarke. šerpe

    šareno

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    današnji prizori

    6. februar 2021.

    25997. dan mog života

     

     

    kad

    naslonim

    glavu na svoj

    život odmah se

    setim svega

    sad

     

     

    i

     

     

    sve je

    oduvek i

    zauvek

    sad

     

     

    i

     

     

    ugrejani krevet

    u ledenoj sobi. kurac

    je počeo da mi se diže

    sam od kad znam za sebe

    zaključavanje vrata. čupanje

    trave između cigala i kuće i

    asfalta. novine za brisanje

    posle velike nužde. ribanje

    kvaki na vratima. prozori

    koji se magle. pranje

    prozora zgužvanim

    novinama

     

     

    i

     

     

    krpljenje šerpi

    krpljenje čarapa

    prolećno čišćenje kuće

    spremanje za slavu božić i

    uskrskrompirići na čarapama

    zakrpe. polupani prozor

    probušena lopta

    nestašluci

     

     

    i

     

     

    bezrazložna

    tuga. izglancane

    cipele. koštica koja

    mi smeta u zalogaju

    dokolenice koje se

    srozavaju. osećanje

    sebe koje me

    je kočilo i

    koči

     

     

    i

     

     

    sline u

    nosu i sline

    u maramicama

    otvrdla maramica

    od slina. blesavljenje

    pred ogledalom. mokre

    čarape. ulošci za cipele

    od kartona. ceđenje

    čireva. kopkanje

    krasta

     

     

    i

     

     

    svaki

    dan je trebalo

    živeti i svaki dan

    je trebalo preživeti i

    noću se u snovima

    pripremiti za

    sledeći

    dan

     

     

    i

     

     

    dan da

    ne padnu na

    pod mrvice hleba

    da se ne ufleka stolnjak

    da se ne prska zid. da se ne

    izgužva košulja. da se ne pokvasi

    krpa. da se vrata dobro zatvore. da se

    prozori dobro zatvore da ne ulazi zima. da

    se sedi kako treba da se stolica ne polomi

    da se nemesti krevet. da se ne prljaju prozori

    da se ne pravi vašar po sobi. da se ne ulazi

    u svečanu spavaću sobu. da ne vide komšije

    da budemo srećni. da budemo dobri bogu

    da operemo noge. da posečemo nokte

    da okrečimo da ne bi povukla vlaga

    da se ne bude da bi sve bilo

    da se ne skače po sobi

    da se u uglu vrata

    odsluži kazna

    zaslužena

    je o je

    bog

     je

     

     

    i

     

     

    probušene lopte

    golovi na male goliće

    fudbalske utakmice

    u sobi. rvanje

     

     

    i

     

     

    pokvareni zubi

    nepodnošljiva zubobolja

    temperatura. hladni oblozi

    na grudima. slabost i ulična

    svetlost. samo da mi se

    ponovo dokopati 

    ulice

     

     

    i

     

     

    ivica stola

    špic stola. pljuskovi

    potoci po ulici od velikih

    kiša. nabosti se na zarđali

    ekser. smrdljive gaće

    smrdljive čarape

    bruce

     

     

    i

     

     

    još

    jednom

    bruce

     

     

    i

     

     

    budžak

    oguljeno

    pocepano

    pokvareno

    ulubljeno

    zabat

    oluk

     

     

    i

     

     

    ja kao da

    nisam ništa drugo

    nego beda življenja koja

    se preobrazila u slavu boga

    ja kao da nisam ništa drugo nego

    čestica prašine koja se preobrazila

    u boga. ja kao da nisam niko drugi

    nego potiskivana sreća detinjstva

    koja je eksplodirala u

    sreću boga

    sad

     

     

    i

     

     

    azbuka

    detinjstva je

    detinjstvo tvoje

    svačije i bilo

    čije i ničije

    azbuke

     

     

    i

     

     

    a

    od a

    do

    š

     

     

    i

     

     

    azbuka

    boga boga

    azbuke

     

     

    i

     

     

     

    moj

    uzor pevanja

    stvaranja hodanja

    autobogografije nisu

    autobiografije slavnih

    nego još nenapisane

    autobiografije svih

    najanonimnijih i

    najljubljenih

    mojih

    bića

     

     

    i

     

     

    zec

    koji nam je

    ipak za svaki

    uskrs ostavljao i

    ostavlja poklone

    u prozore naših

    jebenih života

    uprkos

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    detinjstvo jezika

    5. februar 2021.

    25996. dan mog života

     

     

    paralelno sa

    patrijarha čarnojevića

    su bile ulice jug bogdanova

    bele njive. gundulićeva. almaška

    prekoputa temerinske ulice u salajci 

    su bile koste šokica. radičevićeva

    save đisalova. cvijićeva

    dositejeva

     

     

    i

     

     

    temerinskoj

    odmah iza ugla je 

    bila velika građara u

    kojoj sam se nekoliko

    puta igrao penjući se

    po gomili složenih

    drvenih fosni

     

     

    i

     

     

    na uglu

    tekelijine i

    gundulićeve je

    bila moja škola

    ivan gundulić

     a prekoputa

    škole je bio

    dućan

     

     

    i

     

     

    temerinskoj su

    bila još dva dućana

    onaj kod jove i onaj na

    uglu sa dositejevom. jedna

    mesara kod vrebalova. mlečni

    restoran. dva berbera. i

    jedna burekdžinica

     

     

    i

     

     

    bila su

    i dva svratišta

    za konje i

    kola

     

     

    i

     

     

    almaškoj

    ulici je bila almaška

    crkva a prekoputa nje je

    bilo zabavište u koje

    sam išao pre

    škole

     

     

    i

     

     

    temerinskoj

    između cvijićeve

    dositejeve je bila

    zelena pijaca

    svakoga

    dana

     

     

    i

     

     

    cvijićevoj

    je bila buvlja

    pijaca utorkom

    sa robom

    na zemlji 

     

     

    i

     

     

    temerinskom

    koju smo zvali drum

    i koja je bila od žutih

    pečenih cigala je

    išao tramvaj

     

     

    i

     

     

    podbara

    salajka su

    bila dva rivalska

    kraja. iza salajke do

    kanala je bilo naselje

    a preko kanala je bila

    slana bara gde je bila

    čuvena najlon

    pijaca

     

     

    i

     

     

    ljudu su

    stajali u redovima

    čekajući da kupe hleb

    ili pazare i neke

    druge stvari

     

     

    i

     

     

    prodavci

    i prodavačice su

    olovkom na papiru

    u koji su uvijali robu

    pisali cene i brzo

    ih sabirali

     

     

    i

     

     

    hleb

    je bio svež

    ili bajat

     

     

    i

     

     

    cigare i novine

    su se prodavale u

    malim kućicama

     

     

    i

     

     

    kod berbera

    su bila velika

    ogledala i novine

    koje su se prelistavale

    dok se čekao red. među

    novinama su bile i filmske

    novosti i sitne dlake

    posle šišanja koje

    su golicale po

    vratu

     

     

    i

     

     

    nije

    bilo ni

    semafora ni

    pešačkih prelaza i

    bilo je lepo preći

    ulicu gde god

    ti se hoće

    baš

     

     

    i

     

     

    svim stvarima

    okruženjima radnjama

    se razvijao moj govor i

    svakog dana broj reči

    koje sam izgovarao

    se uvećavao

     

     

    i

     

     

    rečima ne

    samo da sam

    upoznavao svet

    nego je i svet

    upoznavao

    mene

     

     

    i

     

     

    rečima 

    sam rastao i

    bivao odrasli jer

    sam kao i svako

    dete želeo da i ja

    budem odrasli

    a ne dete

     

     

    i

     

     

    svemirom

    mog detinjstva ja

    dete boga i svemira

    upoznajem detinjstvo

    boga i svemira

     

     

    i

     

     

    jezikom boga

    otkrivam

    boga jezika

     

     

    i

     

     

    jezikom detinjstva

    upoznajem

    detinjstvo jezika

     

     

    i

     

     

    detinjstvom jezika

    pevam stvaram hodam

    detinjstvo jezika ljubavi

    detinjstvo jezika slobode

    detinjstvo jezika istine

     

     

    i

     

     

    detinjstvo

    autobogografije

    boa

    mia

    boamiamaaboa

    maa

    boa

    ah

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    igralište slavije

    4. februar 2021.

    25995. dan mog života

     

     

    pri kraju

    ulica se spuštala

    ka igralištu. sa leve

    strane je bilo đubrište na

    kojem su nam govorili

    da se ne igramo jer 

    tu cigani kradu

    decu

     

     

    i

     

     

    ljubav

    za vas

    cigani

     

     

    i

     

     

    posle

    radetove

    kuće je bilo

    igralište

     

     

    i

     

     

    igralište

    najčuvenijeg 

    fudbalskog kluba na

    svetu kluba fudbalera

    slavije i svih nas

    slavijaša

     

     

    i

     

     

    hej

    moji slavijaši

    vi ste večni kao

    i vaša ljubav

    za slaviju

     

     

    i

     

     

    igralište je bilo

    ograđeno stubovima

    i žicom. sa zapadne strane

    je bilo nekoliko redova drvenih

    sedišta. na zapadnoj strani su

    ljudi sedeli na zatravljenim

    brdašcima koja su vodila

    do kanalske

    dolme

     

     

    i

     

     

    iza

    gola na

    južnoj strani je

    bila kuća slikara save

    ipića a iza gola na severnoj

    strani je bila svlačionica za

    fudbalere sa malom kućom

    za domara čuvenog

    kusu i njegovu

    ženu 

     

     

    i

     

     

    pored

    svlačionice je bila 

    nova sala za rvanje a

    pored nje rukometno

    igralište

     

     

    i

     

     

    iako je igralište 

    bilo ograđeno na nekim

    mestima je žica bila probijena

    pa smo se tu provlačili i igrali

    fudbal na igralištu sve dok nas

    kusa ne vidi i ne otera

    sa igrališta

     

     

    i

     

     

    na slaviji

    nije bilo ni kuća

    ni ulice nego samo

    zelena trava i

    plavo nebo

     

     

    i

     

     

    zelena

    trava i plavo

    nebo to je za

    mene slavija

    zauvek

     

     

    i

     

     

    miris

    pokošene

    trave

     

     

    i

     

     

    dečaci

    koji ne prestaju

    sve dok se ne

    iznure od

    fudbala

     

     

    i

     

     

    fudbal

    kao igra i

    kao lopta sa

    kojom se igra

    to je 20

    vek

     

     

    i

     

     

    igralište

    je bilo dom

    fudbalera a

    sala dom

    rvača

     

     

    i

     

     

    dolma

    je bila dom

    kartaroša i

    mangupa

     

     

    i

     

     

    glavni

    junak slavije

    za mene je bio

    i ostao boško

    šilić čuveni

    centarfor

     

     

    i

     

     

    divio

    sam se

    boškovim

    snažnim

    butinama

    u kojima

    kao da je

    bila sva

    snaga

    sveta

     

     

    i

     

     

    idem na

    slaviju govorio

    sam kaji

     

     

    i

     

     

    idem na

    slaviju kažem i

    tebi sad jer ti si

    sad slavija

    moja

     

     

    i

     

     

    ova

    ljubljena

    autobogografija

    nije nostalgija nego je

    živa ljubav živog boga

    sada. ista ljubav kojom

    je bog stvorio sve što

    je stvoreno pa i

    večnu slavu

    slavije

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    UH JEBOTE I TE DEVOJČICE

    3. februar 2021.

    25994. dan mog života

     

     

    mi deca

    smo bili kao

    pupoljci svako

    nas je mogao

    zgaziti ali mi

    smo bili

    cveće

    ulice

     

     

    i

     

     

    bili smo

    cveće prkos

    koje je raslo 

    između kuća

    i asfalta

     

     

    i

     

     

    pored nas

    male dece su

    bili opasni dečaci

    i ponosne velike

    devojčice

     

     

    i

     

     

    vršnjaci

    su bili borica

    i milan

     

     

    i

     

     

    borica

    je bio stariji

    godinu dana od

    mene. fini dečak

    jedinac. divio sam mu

    se jer sam jednom video

    kako je verno na papiru

    nacrtao ceo fudbalski

    tim u dresovima

     

     

    i

     

     

    milan

    čuveni tefera

    je bio godinu dana

    mlađi. bucko. jedinac

    koji je gajio golubove

     sam pravio kavez

    pecao ribe 

     

     

    i

     

     

    stariji dečaci

    su bili čuveni sava

    droćkalo. perif. bančilo

    aše. kroja i dule

    pacov

     

     

    i

     

     

    jebote

    kakvo su oni

    bili čudo za mene

    golubarili su. prodavali

    golubove. lovili štigliće

    išli na pecanje. preplivali

    kanal. rvali se. penjali se

    na drveće. pušili. igrali

    se čugaralopova i

    pandura. kartali

    se. bili hrabri

    mangupi 

     

     

    i

     

     

    život

    je opasan

    i samo zato je i

    spasonosan

     

     

    i

     

     

    život

    žudi da

    umre za ljubav

    a ne za

    smrt

     

     

    i

     

     

    bio

    sam dečak 

    i učili su me da

    budem dečak a i

    sam sam se učio

    od starijih dečaka

    kako da budem

    dečak

     

     

    i

     

     

    dečacima

    sam se divio

    a devojčice su

    mi se jako

    sviđale

     

     

    i

     

     

    hteo sam

    da budem kao

    stariji dečaci ali i

    da ne ličim na

    devojčice

     

     

    i

     

     

    uh

    al su sve te

    devojčice bile

    gotivne

     

     

    i

     

     

    bili

    smo isti

    i različiti

     

     

    i

     

     

    devojčice su

    nosile dokolenice i

    haljinice a mi sokne

    i pantalone

     

     

    i

     

     

    mi

    smo više

    trčali a one su

    se više igrale

    u mestu

     

     

    i

     

     

    čitam priručnik

    za upotrebu rodno

    osetljivog jezika hristine

    cvetičanin knežević i jelene

    lalatović da bih podržao

    svačiji jezik i ljubav

    prema detinjstvu

    jezika. jezika

    boga

     

     

    i

     

     

    više

    sam uzbuđen

    detinjstvom jezika

    nego jezikom

    detinjstva

     

     

    i

     

     

    ljiljan

    najdivnija devojčica

    mog detinjstva je ljilja iz

    dugorepove ulice koja je umrla

    u svojoj četvrtoj godini kad još nisam

    znao da će uskoro umreti i dudin otac

    i da će duda moj školski drug iz klupe

    uskoro biti ubijen u igri i da će se posle

    dude ubiti milomir i da će posle tih smrti

    slediti matematika smrti koja ne samo

    da me je sačuvala da sledeći ne

    umrem ja nego me je dovela

    da u 72. godini pevam i

    stvorim ovu ružu

    za ljilju

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    deca

     2. februar 2021.

    25993. dan mog života

     

     

    jeste

    da je to sve bio

    svet oko mene sa svim

    sobama zidovima plafonima

    stvarima alatima stanjima događajima

    dvorištem i ciglom koja sprečava kapiju

    da ne lupa noću svet sa ulicom prekoputa

    i samom ulicom i svim brojevima u ulici i

    svim komšijama koji su bili zakon ipak

    smo ulicu činili mi deca jer ne samo

    da su sva deca deca božija nego 

    su i sva mlad svih životinja i

    svo semenje svih biljaka

    i svako zrnce peska

    deca božija

    bog

     

     

    i

     

     

    deca

    patrijarha

    čarnojevića

    te čudesne

    obične ulice

    na podbari

     

     

    i

     

     

    32 kuće je

    činilo ulicu 

    a ako je u svakoj

    kući živelo prosečno

    5 ukućana onda je u

    patrijarha čarnojevića

    1951-1956 pred moje

    zabavište živelo

    oko160

    ljudi

     

     

    i

     

     

    deca su

    princeze i

    prinčevi

     

     

    i

     

     

    trčali smo

    vrištali. plakali

    padali. svađali se

    tukli se. mirili se

    igrali smo se do

    besvesti

     

     

    i

     

     

    svakog dana

    smo od jutra jurili

    napolje na ulicu da

    bi videli drugu

    decu na ulici

     

     

    i

     

     

    deca

    pripadaju

    deci

     

     

    i

     

     

    ipak

    smo na kraju

    ti i ja pripali jedno

    drugome sve dok se

    ti nisi preobrazila

    u ja a ja u

    boga

     

     

    i

     

     

    za decu

    se ne živi

    od dece

    se živi

     

     

    i

     

     

    deca

    čuvaju 

    i odgajaju

    odrasle

     

     

    i

     

     

    deca

    žude da

    daju svoj božiji

    život majci i ocu

    kao što su majka

    i otac dali svoj

    biološki život

    deci

     

     

    i

     

     

    biološki

    roditelji to ne

    znaju jer su zaboravili

    da su i oni rođeni

    kao deca

    božija

     

     

    i

     

     

    kad smo mi deca

    ulice patrijarha čarnojevića

    ulice svih ulica shvatili da naši

    roditelji ne shvataju da mi želimo

    da im damo naše živote mi smo

    se prepustili igranju i trošili

    smo život samo na

    igru

     

     

    i

     

     

    igra

    je od boga

    igra je sam

    bog

     

     

    i

     

    u kuću

    dozivala je

    kaja i dozivale

    su sve majke

    mrak je

     

     

    i

     

     

    bilo je lepše

    smrzavati se i

    igrati se nego

    biti u toplom

    i suvom

     

     

    i

     

     

    upravo

    osetih da nemam

    decu jer ne samo da

    sam ostao dete nego su

    sva deca moja i ne samo

    da su sva deca moja nego

    je sve i svako moj ko se

    tek rodio proklijao

    propupeo i

    zarudio

     

     

    i

     

     

    dete sam

    dete dečak

    koji porađa

    sva bića

     

     

    i

     

     

    dete

    je ljubav

    boga za bogu

    tvog i mog bogića

    nam jedinog

    amin

     

     

    i

     

     

    svako

    dete je

    devojčica

     

     

    i

     

     

    svaka

    devojčica

    je majka

    božija

     

     

    i

     

     

    bog

    je bog je

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    komšije

    1. februar 2021.

    25992. dan mog života

     

     

    komšije su

    bile komšinice

    i komšije

     

     

    i

     

     

    komšije

    su bile i

    ostale

    zakon

     

     

    i

     

     

    komšije

    su porodica

    porodici

     

     

    i

     

     

    komšije su

    dolazile i kod

    komšija se

    odlazilo

     

     

    i

     

     

    od komšije

    smo pozajmljivali

    malo hleba ili soli a

    komšije su od nas

    pozajmljivali malo

    kafe ili šećera

     

     

    i

     

     

    komšije su

    bile poštene i

    dobre a oni koji

    nisu bili komšije

    oni nisu bili baš

    toliko dobri kao

    komšije

     

     

    i

     

     

    komšije nisu

    ogovarale ali su

    komšije znale 

    da oni drugi

    ogovaraju

     

     

    i

     

     

    glavna

    komšinica je

    bila tetka mara a 

    glavni komšija njen

    muž čika steva

    bugarski

     

     

    i

     

     

    čika steva

    je nama deci pričao

    da je video kako se na

    drumu prevrnuo kamion

    pun čokolada i da su deca

    tamo sve to pokupili i mi smo

    bili tako uzbuđeni i tužni jer

    smo i mi mogli pokupiti

    sve te čokolade sa

    kamiona

    hej

     

     

    i

     

     

    čika milenko

    je bio važan komšija

    pogotovo milomiru jer je

    i on bio dođoš i oženio

    se sa tetka maricom

    a bio je i trgovac

    kao milomir

     

     

    i

     

     

    godinama

    su i oni u daljim

    kućama postajali

    naše komšije

     

     

    i

     

     

    milomir

    je govorio

    bošku i meni u

    kući nam se možete

    popeti na glavu ali kod

    komšija morate biti

    dobri

     

     

    i

     

     

    ne znam kakve

    smo mi bili komšije drugim

    komšijama ali pošto je milomir

    cele nedelje bio na putu mi smo bili

    zgodni da kod nas dolaze druge

    komšije najčešće je dolazila tetka

    kaja iz kulpina sa decom

    pericom i dušicom

     

     

    i

     

     

    kasnije

    kad je kaja

    postala udovica

    dolazile su i druge

    žene udovice ili

    raspuštenice

    na kafu

     

     

    i

     

     

    jebiga

    najlepše je biti

    razbijena porodica

    jer samo je razbijena

    porodica porodica

    svih porodica

    jes jes

    jes

     

     

    i

     

     

    to

    baš to i samo

     to je prilika da ti i

    samo ti budeš utočite

    svim drugim razbijenim

    mojim najvoljenijim

    porodicama

     

     

    i

     

     

    porodica

    mandić ne u

    mandićima u

    lučanima nego

    na podbari je

    slava živog

    boga koji je

    živeo u

    broju

    19

     

     

    i

     

     

    bog

    živi u 

    svakom ko

    ga u sebe

    primi

     

     

    i

     

     

    bog peva

    u svakom ko

    mu se svakog

    trena podaje

     

     

    i

     

     

    bog

    je jedini

    junak i jedina

    junakinja stida

    autobogografije

    moje tvoje i

    svačije

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    Stranice