AUTOBOGOGRAFIJA

28. februar 2026.

27845. dan mog života

 

 

3349/304

 

10338  ja sam obeležen radošću

 

10339  iz oblačnog neba je granulo sunce. sve blešti po prozorima

automobilskim limovima fasadama krovovima. svetlost se rasula za sve nas

 

tetovirala dragana varadinac

2753. hodanje

prošle nedelje svakog dana dragana mi je istetovirala

po jednu reč na telu da bih je nosio na svojoj koži kroz večnost

kao i do sada nogama plešem i pevam. na desnoj potkolenici je

istetovirana reč plesanje. na levoj pevanje. ako legneš u moje naručje

leći ćeš na dobrotu i lepotu. dobrota mi je istetovirana na desnoj podlaktici

a lepota na levoj. pažljivošću i radošću koji su mi istetovirani na ramenima

nosiću svod nebeski za tebe. pažljivost je na desnom radost na

levom ramenu. pevanje je naručje. toplom vazduhu i

meni se pridružuje hladan vetar

novi sad 8.1.2001

 

 

 

3350/303

 

10340  na mojim osećanjima zamišljam da je istetovirana reč sloboda

 

10341  po mojim mislima je istetovirana reč istina

 

10342  na mojoj volji je istetovirana reč ljubav

 

10343  hodam da bih video samog sebe

 

10344  hodam da bih ti uvek bio pred očima. ti sa čijim životom ja živim

 

pokisli zapisi

2754. hodanje

kisnu vrane na golim granama starih

topola. toplom vazduhu i meni se pridružuje

hladan vetar. zamišljam nas dvoje kako s

rukom u ruci pevamo na putu

novi sad 9.1.2001

 

 

 

3351/302

 

10345  knjiga o ruži

 

deset poglavlja knjige o ruži bi bila:

 

1  ruže. ruža je žar stvaranja. ruža je celina i punoća. trn vaskrsenja

 

2  umetnost. umetnost je krilo. krilo poletanja i krilo zaštite. dete ritma

 

3  pesnik. pesnik je raskošno ja

 

4  slika. slika neba u nebu

 

5  pička. pička ta dobra reč. pička ta lepa reč. nevinost na mojim usnama

 

6  emocije. osećanja su kosmički humus

 

7  ne bojati se. biti bezbrižan

 

8  stvarati. zviždukati odlutati. stvoriti biće umetnosti

 

9  milovati. preobraziti

 

10  pevati. i plesati

(iz rečnika hodanja)

 

i to je hodanje

2755. hodanje

zamišljam nas dvoje kako s rukom

u ruci pevamo na putu. sve vreme hodanja

sam čitao poslednji put rukopis devete ruže

novi sad 10.1.2001

 

 

 

3352/301

 

10346  skitnja - enciklopedija

skitao sam baš onako kako skita enciklopedija i

luta internet. sve i odjednom. autostradom lelujanja

i hodanja. bio sam kapetan - skitač. duši

razgovor. enciklopediji sagovornik

internetu šaman. ja devojka

(iz rečnika hodanja)

 

hvala prosjacima

2756. hodanje

hodao sam sa sunom mandićem. dogovorili

smo se da zaključamo inicijacijsku školu za suna

koja nam nije uspela. ali nadam se da je sun već krenuo

svojim putem. utehu ovom trideset osmom porazu na ruži

su mi pružili sestra i brat prosjaci na autobuskoj stanici. čiko

molim te koji dinar za hleba gladan sam prosio je tužno do bola

petogodišnji dečak i kada bi dobio novac otrčao bi veseo i pun

snage. slično je prosila i njegova sedmogodišnja sestra upijajući

se u osobu koju moli. pitao sam ih kako su to naučili da rade

tako nam je dao bog odgovorila je devojčica. sve vreme

hodanja sam čitao poslednji put rukopis devete ruže

tako nam je dao bog ponavljao je dečak

novi sad 11.1.2001

 

 

 

3353/300

 

10347  u sasvim bezazlenoj situaciji (ipak sam bio zadubljen čitajući

novine) me je malopre mogao udariti auto. miroslavе miroslavе

 

10348  već par dana hodam bez ugođaja, bez

većih senzacija samo odrađujem. put je još dug

 

10349  četiri i deset svetlost se još drži. duži je dan

 

10350  mislim o sebi smešim se pravim šale na svoj račun

 

10351  kada se upale ulična svetla uvek se raznežim

 

ajd može i tako

2757. hodanje

vrane teku po nebu slivaju se

baš tako će po meni uskoro teći topla

voda iz tuša. tako nam je dao bog ponavljao

je dečak. biću ptica koja greje svoja krila

novi sad 12.1.2001

 

 

 

3354/299

 

10352  jutro je. sija sunce i hladno je

prelazim most i mislim moje ime je miroslav božiji

 

10353  po rođenju kaja i milomir su mi dali ime miroslav mandić. u

trideset petoj godini sam želeo da prezime promenim u janišta (nisu mi

dozvolili u opštini). malopre u pedeset i prvoj na mostu sam dobio svoje novo ime

 

10354  vraćam se iz inđije. pre jedan sat sam violeti predao rukopis ruže

lutanja 9. više nije u mojim rukama. to je od sada knjiga koja pripada tebi

 

10355  smrzavam se. vetar je hladan put je dug eto podviga i nežnosti

 

10356  sve su barice pored puta zaleđene a meni stalno curi nos

 

tvoje slušanje vodi moje reči

2758. hodanje

ispostila me hladnoća spava mi se. eh gde je bilo

jutro. ponovo sam na mostu jutros mi se na njemu desilo

novo ime. skinuo sam kapu. zatvorio oči. duboko udišem

hladan vazduh mi prolazi kroz nozdrve. biću ptica koja

greje svoja krila. neka živi knjiga

novi sad 13.1.2001

 

 

 

3356/297

 

sa ivanom

2759. hodanje

istuširao sam se. malo ugrejao. na hodanju

sam se smrzao. hodao sam sa sve mi je zauvek ivanom

jovanović. sada pijem rakiju. ivana se tušira. polako mi se vraća

toplota. gladan sam. uskoro ćemo večerati. gladni i smrznuti posle

dvadeset tri kilometra hej. zanos nema granica. oblici se preobražavaju

jedan u drugi. čitam ivani u izvesnom vidu nauka je nadmašila religiju u

čudesima. kako to da gotovo nijedna religija nije posmatrajući dostignuća

nauke došla do zaključka: pa ovo je bolje nego što smo mislili. univerzum je

veći nego što su naši proroci govorili: veličanstveniji suptilniji i elegantiji. bog je

veći nego što smo mogli i da sanjamo. umesto toga oni kažu: ne moj bog je

jedan mali bog i želeo bih da takav ostane. religija stara ili nova koja bi bila

kadra da uoči veličinu univerzuma onakvog kakvog ga je otkrila moderna

nauka bila bi ujedno u stanju i da crpi nove zalihe divljenja i čuđenja koji

teško da mogu biti u dosluhu sa tradicionalnom verom. pre ili kasnije

razviće se jedna takva religija karl segan. neka živi knjiga

savezništvo obnavlja

novi sad 15.1.2001

 

 

i

 

 

na mojim osećanjima zamišljam

da je istetovirana reč sloboda

 

 

po mojim mislima je istetovirana reč istina

 

 

na mojoj volji je istetovirana reč ljubav

 

 

hodam da bih video samog sebe

 

 

zanos nema granica. oblici se preobražavaju jedan u drugi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

gubitnici koji

potvrđuju misiju

svakog bića

koja je

vinuće

u

sveto

siromaštvo

svemira

a

ne

nikakav

i

ničiji

progres

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

nam

nije

ostajalo

ništa

drugo

ostalo

nam

je

rudarenje

beskorisnog

koja

je

jedina

ruda

svakog

uda

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

golotinja je

jedina revolucija

golo biće je hleb

nasušni

i

so

spasenja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

spasenje

je

samo

vaskrsenje

a

vaskrsenje

je

samo

podavanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam hodao

u sukobima ljudi

i protivrečjima

harmonije

i

zato

mi

je

samo

bilo

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

divno

 je

to

kad

se

obavi

nemoguće

i

kad

se

bude

bog

iako

je

to

nemoguće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

telo

moje

je

toliko

gladno

da

ga

samo

duša

može

napiti

i

samo

duh

snom

božijim

nahraniti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

27. februar 2026.

27844. dan mog života

 

 

3335/318

 

10300 u kafani kec na klisi posle šest kilometara hodanja

nazdravljam artiju za njegova nazdravljanja u budimpeštanskim bircuzima

 

10301  zima je pijemo belo vino. u ovoj sam kafani u leto 1996

pio pivo i živeo osećanje tvoj život mi je važniji od mog

 

10302  volim da idem opasnim ulicama VIII kvarta. raširim se po celom asfaltu ko

neki buldožer uostalom ja sam najveća srbenda u budimpešti priča art sombati

 

10303  posle sedam čaša vina pitam artija da mi kaže tri mudrosti

 

10304  vera vera vera je potrebna. vera da ću

uspeti. samo ću ti se uspehom zahvaliti arti

 

10305  kintu vezuju za umetnost života. umetnost je zavisnost. zavisnost

je želja i priznanje sreće. život je kurva davanje i uzimanje arti

 

10306  treća mudrost je ljubav ili pesma. ljubav je kazivanje pesma je uvlačenje arti

 

tije mi poslaću ti pesmu

2742. hodanje

arti i ja izlazimo iz kafane na klisi. voljeni

moj devetnaestogodišnjak. odlazim sa

pozornice u tišini bez glasa. arti je rekao da

će mi poslati svoju pesmu iz budiške

novi sad 25.12.2000

 

 

 

3336/317

 

10307  uzbuđen sam životom. vetar nosi vrane okružuje me misterija vlažnih mirisa

 

10308  hod - sam - bog

 

10309  do malopre sam hodao sa slobodanom

tišmom pričao mi je o svojoj trećoj knjizi blues diary

 

10310  volim istinu. pada kiša. kisnem

 

10311  religiozne misli. svidelo mi se slobodanovo preuzimanje vitgenštajnove ideje

da samo osrednji pisci insistiraju na savršenosti. stvaralaštvo se krije iza grešaka

 

10312  kada mi pokisne papir po njemu je teško pisati jer se lako cepa

 

10313  svakog trećeg meseca petar miloradović mi

pošalje plave čarape za ružu. danas su mi stigle jedanaeste

 

dve mandarine

2743. hodanje

na kraju prelazim preko jednog a

vraćam se preko drugog mosta da bih

bio sa što više vode. samo živeti to je jedino

herojstvo. okrenuti lice prema kiši. udisati vetar

pogledom se priključiti jatu vrana i sa njima leteti

arti je rekao da će mi poslati svoju pesmu iz

budiške. jedna jedina reč bogjaput

novi sad 26.12.2000

 

 

 

3337/316

 

10314  juče posle hodanja me je zateklo pismo u kome mi

najbliža osoba piše šta me je sve lagala. zabolelo me je i uplašilo

 

10315  nosim jučerašnju bol pada kiša preda mnom je hodanje

 

10316  hvala ti za hrabrost da priznaš svoju laž

volim te jer tvojim priznanjem i ja sam slobodan

 

10317  ako podnesem i preobrazim svoju bol biće u

meni više lekovitog saosećanja za patnje onih koji lažu

 

10318  smrkava se i u meni se smrkava

 

10319  da to je moj trideset sedmi poraz na ruži

 

10320  raskopčavam se da bih se izložio vetru

 

10321  još jednom sam video kako iza nerešivih problema leži obična banalna laž

 

10322  iscrpljen sam od bola ostaje mi jedino da mu se prepustim i budem srećan

 

uteha

2744. hodanje

želim ti sreću velike emocije

poželela mi je jedanaestogodišnja

anja čović u svojoj čestitki koju mi je

poslala. jedna jedina reč bogjaput

duboko udišem miriše dunav

radost dolazi

novi sad 27.12.2000

 

 

 

3338/315

 

10323  uvek sam mislio da me je bliska osoba više volela nego što se to pokazalo

 

10324  pada topla kiša. osetim: tek će me voleti

 

10325  ovde je nekada bio ružičnjak divljih ruža sada blista nova benzinska pumpa

 

10326  voleo bih da minerali biljke životinje ljudi i bog uživaju u ruži lutanja

 

10327  u svakom

trenutku i zauvek

samo sve i

do kraja

 

10328  tek kad dođem do kraja doživim dve

stvari: pa to nije kraj i drugo preobražavam se

 

toliko

2745. hodanje

pišem sa položenom

olovkom da ne bih iscepao

vlažnu hartiju. duboko udišem

miriše dunav radost dolazi. na

umornom gospodinu je

sve mokro

novi sad 28.12.2000

 

 

 

3339/314

 

10329  ana ognjenović konobarica nas poslužuje

vinom jer kaže da je njen posao da služi ljudima

 

10330  svaki put kada te vidim osetim eros tvog dečaštva

kaže mi kaja ćirilović dok pripiti hodamo ulicama klise

 

10331  osetim tvoju seksualnu nevinost i želela bih da ti se potpuno dam kao

žena jer ti potpuno verujem. jedino verujem erosu dečaka koji je večni muž

 

10332  lepe su mi kajine reči i pitam je da li obećava da će neki

od sledećih dana doći da zajedno volimo nepoznatu nam anu

ognjenović iz kafane kec. samo me zaduži kaže kaja

 

hodanje za anu ognjenović

2746. hodanje

nepoznati je svetinja. na umornom

gospodinu je sve mokro. tužan sam

prepuštam se snazi nežnosti

novi sad 29.12.2000

 

 

 

3340/313

 

10333  nervna iscrpljenost

 

10334  zašto to bližnji čine jedni drugima

 

10335  sutra je nedelja i poslednji dan milenijuma će isteći

 

10336  iskisnuo sam. izluđen sam i iskidan ljubavnom patnjom koja

me uvlači u paranoju. ipak u trenucima predaha srce mi treperi u radosti

 

10337 na put od hiljadu godina ću u ponedeljak poneti plesanje. u

utorak dobrotu. u sredu pažljivost. u četvrtak radost. u petak lepotu. a

u subotu pevanje. sve ću ih istetovirati po svom telu. bože pomozi mi

 

zaista

2747. hodanje

želim ti zdravlje dobro radost i

ljubav napisao sam na zidu. tužan

sam prepuštam se snazi nežnosti

pisanje je tetoviranje

novi sad 30.12.2000

 

 

 

3342/311

 

plesanje

2748. hodanje

pisanje je tetoviranje

plesanje je dobrota

novi sad 1.1.2001

 

 

 

3343/310

 

dobrota

2749. hodanje

plesanje je dobrota

dobrota je pažljivost

novi sad 2.1.2001

 

 

 

3344/309

 

pažljivost

2750. hodanje

dobrota je pažljivost

pažljivost je radost

novi sad 3.1.2001

 

 

 

3345/308

 

radost (nisam hodao)

pažljivost je radost. radost je lepota

novi sad 4.1.2001

 

 

 

3346/307

 

lepota

2751. hodanje

radost je lepota

lepota je pevanje

novi sad 5.1.2001

 

 

 

3347/306

 

pevanje

2752. hodanje

lepota je pevanje

pevanje je naručje

novi sad 6.1.2001

 

 

i

 

 

u svakom trenutku i

zauvek samo sve i do kraja

 

 

tek kad dođem do kraja doživim dve stvari:

pa to nije kraj i drugo preobražavam se

 

 

nepoznati je svetinja

 

 

na put od hiljadu godina ću u ponedeljak poneti plesanje. u

utorak dobrotu. u sredu pažljivost. u četvrtak radost. u petak lepotu. a

u subotu pevanje. sve ću ih istetovirati po svom telu. bože pomozi mi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jer

kad

je

bog

trebao

počinak

čednosti

i

odanosti

ruže

lutanja

nismo

mu

uskratili

postelju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

26. februar 2026.

27843. dan mog života

 

 

3325/328

 

10272  sa tobom dišem

 

dvadeset do četiri pale se ulična svetla

2734. hodanje

u početku sam zastajao zbog reskih bolova u ahilovoj tetivi

sada se ugrejala. kiša ne pada. raskopčao sam jaknu. sretan

sam. miroslave piši još jednostavnije. kada pada sumrak samo

to i reći. žena u plavom tako poodmaklo bremenita tako

spokojna s pismom nesumnjivo pročitanim po stoti

put a tamo okačena na zidu karta sveta...

vazduh miriše na vodu i bilje

novi sad 15.12.2000

 

 

 

3326/327

 

10273  sa zamahom prvog koraka javio se bol u

ahilovoj tetivi. hramljem. lepa je to priča o ljubavi

 

10274  ovde na otvorenom vetar me baš radi

 

10275  vetar je stao bol u tetivi je minula sinulo je i sunce

završio sam čitanje tekstova o stradanjima vojvođanskih nemaca

1944 godine. o zločinima koje su činili poraženi se sve zna. o još

većim zločinima koje čine pobednici je zabranjeno da se bilo šta zna

 

10276  sunčeva svetlost mi čisti mozak. ne gledam je očima nego sa radošću

 

10277  ja sam šeherezada

 

ispovest ili vitgenštajnova žudnja

2735. hodanje

čekam agneš. dolazi iz budimpešte. poslednji put sam je

video na 2354  hodanju. dok je očekujem sećam se kako sam

u ovom holu železničke stanice u decembru 1969 čekao voz za

zrenjanin. u dugačkom kaputu sa užasom od prvog ljubavnog bola

i nekoliko rakija u sebi. bila mi je dvadeseta i bio je to prvi veliki bol

zbog žene. umirao sam i rađao se. u meni je umirala mladost i

rađao se put umetnosti. vazduh miriše na vodu i bilje. ja

sam ispovest ispovest je javna

novi sad 16.12.2000

 

 

 

3328/325

 

10278  ima nečeg herojskog u jezičkim greškama u toj veseloj pobuni jezika

 

10279  miroslave samo da te podsetim danas je dve godine

kako se zamonašila mlada monahinja tekla o kojoj sam ti pisao u

2207 hodanju napisao mi je danas petar miloradović

 

tekst agneš rajačič

2736. hodanje

on the rose we see a cloud. but the question is: is the cloud

outside of me is it in the language or is it just in my brain - what

do you mean - i mean what is reality: me the language or the cloud

c...l...o...u...d - how do you call it in your language - asks m. felhö

nuage nube cloud (quarrel). now your felhö is the same as mine. answer

number one: everything belongs to the rose. answer number two: we saw

un nuage blanco az égen. vimos a cloud blanche in the sky. láttunk

un nube white dans le ciel. on a vu egy fehér felhöt en el cielo. ja

sam ispovest ispovest je javna. the rose and

the cloud is now in the text

novi sad 18.12.2000

 

 

 

3329/324

 

10280  gledam unazad nalazim da je prirodno što je fenson postao

pisac. snaga njegove okrenutosti sebi bezmalo je to zahtevala pročitavši

ovu rečenicu iz osterove priče zaključana soba setio sam se pisanja svoje

prve knjige u dvanaestoj. bila je to knjiga koju sam samo započeo u školskoj

svesci o nekome (meni) sa imenom ečika ili šanjika koji se sakrio u

krošnji drveta čuči i strepi. nevidljiv je uživa posmatra

i opisuje sve ono što drugi ne vide

 

10281  hodanje mi pruža osećanje: živ sam

 

10282  lepo se osećam. malo mi je hladno - uskoro

ću održati pre-davanje prirodi u prirodi

 

volim se

2737. hodanje

pre-davanje nije trajalo dugo

ali je bilo lepo. kao muzika. glas je hodao

sa usana. čuo sam ga vodio me je. prvo sam

se zahvalio bogu. počinjem sa radošću rekao sam

bio sam deo celine ja koji sam celinu stvarao. izgovarao

sam tvoje ime i osetio: ja sam samo obraćanje. sada

počinje kiša. svečano je. the rose and the cloud

is now in the text. radujem se toploj sobi

vinu i pisanju oni me čekaju

novi sad 19.12.2000

 

 

 

3330/323

 

10283  asfalt

moj drug. vreo i okrnjen. najlakši za hodanje i

najopasniji za zglobove. lek su dobre patike. asfalt

je odan zemlji iz zemlje i nastao u zemlju će se i pretvoriti

asfalt (nedužan) je postao humus brzina iz kojih niču (bez

njegove krivice) saobraćajne nesreće i nasilje nad predelima

meni je asfalt pomogao da pružim korak i da se družim sa

automobilima i kamionima zamišljajući sve priče koje su

pričali oni koji su me iza svojih šoferšajbni ugledali

(iz rečnika hodanja)

 

postpijanstvo

2738. hodanje

motali smo se gradom dragana varadinac i ja

bio sam umoran od noćašnjeg pijanstva. poslednjih

deset kilometara dragana je hodala umesto mene. vratila

se rumenih obraza i zadovoljna sobom. radujem se

toploj sobi vinu i pisanju oni me čekaju

posejano niče

novi sad 20.12.2000

 

 

 

3331/322

 

10284  kao detinjstvo lepi jutarnji mrazevi

 

10285  pet mačaka se sklupčalo na toplom poklopcu za kanalizaciju

 

10286  sunce je bez vetra ispod nule. dobro sam

obučen ipak sam novine stavio u pantalone da me greju

 

10287  na ovoj hladnoći hodam da bih te ugrejao

 

10288  jedina apsolutna vrednost to je ljudska mogućnost da

se drugom da prednost nad samim sobom emanuel levinas

 

10289  na kući pored puta piše putar. to je jedan

od retkih poslova koji me je privlačio u mladosti

 

moje ime

2739. hodanje

je ja sam. moje ime je na tvojim

usnama. kada izgovoriš moje ime ti govoriš

o sebi. mojim imenom svi ljudi sveta nazivaju

sebe uvek kada izgovorim svoje ime ja izgovorim

imena svih ljudi. kada god izgovorim ja sam

zatreperi srce u svačijim grudima. posejano

niče. ja sam to znači volim te

novi sad 21.12.2000

 

 

 

3332/321

 

10290  jutros je pao prvi sneg. polazim na hodanje

sneg leti nema ga na tlu samo provejava

 

10291  mrak je sneg ponovo pada

 

10292  iskustva:

 

planeta je mala

 

život je večan

 

ljudi su nasilni

 

umetnost je živa

 

ne pripadam

 

uz sneg

2740. hodanje

hodao sam sa draganom varadinac

pratio nas je redak suvi sneg. i lastama i

snegu je nebo dom. mi smo hodali do bukovca

kod borisa kovača smo popili čaj i razgovor. selo u

zimi je još više selo i zima je više zima. sneg je tišina

i hrana plućima. kad padne prvi sneg padne kao da

pada prvi put i ja kao da pišem prvi put o tome

iako pišem svaki put kada pada prvi sneg

ja sam to znači volim te. prvi sneg je

rumenilo na tvom licu

novi sad 22.12.2000

 

 

 

3333/320

 

10293  tri hiljade trista trideset treći dan ruže jedan od praznika brojeva u njoj

 

10294  dve hiljade dvesta dvadeset drugog dana je bio 8. decembar

1997 hodao sam tada za životinje i biljke nad kojima čovek čini užase

 

10295  hiljadu sto jedanaesti dan je bio 23. novembra

1994 isto je začudnije od različitog zapisao sam toga dana

 

10296  izmrznut pri kraju hodanja uživam u svim vezama koje postoje u ruži

 

10297  sa brojevima ruža je dobila čvrstinu i muzikalnost

 

10298  hodanjem samo pletem i brojim. do deset pa do sto

 (kao dete) a posle sto i hodanje i brojanje teku sami ka bezbroju

 

10299  slike me bude. reči me vode. brojevi čuvaju

 

obični i sveti brojevi

2741. hodanje

     kraj nedelje. ishodao sam novih sto

četrdeset i četiri zlatna kilometra. spava mi se

od hladnoće. danas nije padao sneg. sijalo je sunce

i hladnoća stezala. prvi sneg je rumenilo na tvom

licu. odlazim sa pozornice u tišini bez glasa

novi sad 23.12.2000

 

 

i

 

 

miroslave piši još jednostavnije

kada pada sumrak samo to i reći

 

 

ima nečeg herojskog u jezičkim greškama u toj veseloj pobuni jezika

 

 

iskustva:

 

planeta je mala

 

život je večan

 

ljudi su nasilni

 

umetnost je živa

 

ne pripadam

 

 

sa brojevima ruža je dobila čvrstinu i muzikalnost

 

 

slike me bude. reči me vode. brojevi čuvaju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

je

bog

želeo

zalogaj

lepote

hleba

ruže

lutanja

nismo

mu

ga

uskratili

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

25. februar 2026.

27842. dan mog života

 

 

3316/337

 

10228  već je dva a tek sam krenuo. bio mi je u poseti nebojša popov

pišem sa plavom bojicom da bih se podstakao da ishodam današnji dan

 

10229  pozvao sam doru stanković da mi pomogne u

drugoj polovini jer su velika ova dvadeset četiri kilometra dnevno

 

10230  kupio sam nove rukavice. tople su od

meke plave čoje. greju me kao robert valzer

 

10231  još je dan sivo je i hladno. gladan sam i

spava mi se ali se pridržavam za ritam hodanja

 

10232  kada budem hodao sa dorom biće mrak i neću moći pisati. dora 

će me nositi. sada treba izdržati napisati koju veselu reč. flogiston možda

 

10233  pisanje je izjavljivanje ljubavi

 

uvek mi je teško posle takvih priča

2726. hodanje

nebojša popov se interesovao za moj zatvorski slučaj

pričao sam mu iako više volim da pričam o sebi pričajući

sa oduševljenjem o nekom drugom. pričajući o kosmološkim

rasponima savesti i zanosa. svesti i preobraženja. radosti i

stvaranja. opet se smešim strpljiv čekam da padne prvi

sneg volim robert valzera i nebojšu popova

novi sad 6.12.2000

 

 

 

3317/336

 

10234  idem da se poradujem utoplim u hladnoći

 

10235  iz svakog koraka cedim sokove iskušenja - sve me privlači sebi

 

10236  tih sam - hodam - jednom nogom se oduševljavam drugom obožavam

 

10237  zatreperi mi srce u grudima kada

pomislim na sve heroje koji su stvarali nove forme

 

10238  ptica se čuje u letu moji koraci po zemlji sve

što izgovorim mi je izmamila tvoja lepota i tvoja dobrota

 

10239  iz slame bez lajanja maše mi repom

rundavi pas - prija mi njegovo radovanje

 

10240  izvor svih ljudskih nesreća leži u tome što čovek

nije u stanju da s mirom sedi u svojoj sobi pročitao sam u

14:33h na dolmi dok mi od hladnoće počinje da curi nos

 

10241  proslavljajući sve lepe dane pune boja svetlosti i

snage zavoleo sam i lepotu ovakvih ružnih sivih umirućih dana

 

hvala ti hladni vazduše

2727. hodanje

budi srećan miroslave što si to što jesi

što si takav kakav jesi govorim samom sebi

oduševljen putem koji sam postao. volim robert

valzera i nebojšu popova. žena u prozoru drži

malo dete i pokazuje mu ulicu

novi sad 7.12.2000

 

 

 

3318/335

 

10242  visoko u oblačnom nebu leti jedna sama ptica. ja sam joj brat

 

10243  pije mi se vina. petak je i svi počinju da se odmaraju

oseća se pad energije. meni ostaje i subota dan više

 

10244  danas sam iscrpljen trajanjem

 

10245  sada sam samo veliko stablo. bez lišća zelenila i ptica. čuvam život

 

mislim o vinu

2728. hodanje

posle umora vino me opija

već sa prvim gutljajem. lepo mi je

jer su zajedno vinova loza i miris ruže

zanos i napor. pridružuje nam se i sumrak

ugođaju prinosim i prizor belog čaršava koji

neko istresa kroz prozor radničke barake

žena u prozoru drži malo dete i pokazuje

mu ulicu. eto sreće i posle

iscrpljenosti

novi sad 8.12.2000

 

 

 

3319/334

 

10246  juče nisam pio vina. jeo sam jabuke

 

10247  otoplilo je napijam se prijatnošću

 

10248  voli budi

 

10249  život je sama prijatnost

 

10250  mislim na novogodišnju noć. želeo bih da te noći

prenesem preko ponoći na svom telu šest reči za sledeći milenijum

 

10251  zahladilo je na kraju sam hodanja. da li ću danas piti vina

 

vino ljubavi za 144 nedeljna kilometra

2729. hodanje

popio sam već dve čaše... slušam betovena šopena skrjabina

malera... najdublji sam koren i još neprocvetali cvet... hodaću jedno

hodanje za tomu zdravkovića... hodaću... hodaću za bol ljubavi... popio

sam sedam deci muškata... tužan sam jer nemam s kim da podelim...

sreću... sreću koja se širi... koja me obuzima i opija... i sreća je

sama... to je dert... ta sreća... koju nemam sa kim da podelim...

eto  sreće i posle iscrpljenosti. planeta je ljubav

(posvećeno mirjani miočinović)

novi sad 9.12.2000

 

 

 

3321/332

 

10252  sve ideje su hranile njegovo delo. ideja o delu je davala smisao

njegovom životu. da je zamislio nešto u domenu mogućeg - delo koje bi

moglo biti završeno i na taj način odvojeno od njega - time bi pokvario čitav

poduhvat. suština je bila u tome da ne uspe ali tako što će pokušati da

učini najneverovatniju stvar koju može da zamisli prepisujem

portret jednog muzičara iz osterove knjige otkrivanje samoće

 

10253  četiri psa lutalice me ljubopitljivo i veselo njuše

 

10254  pre nego što sam počeo da pišem obojio sam hartiju narandžastom

bojom da bi mi dala snagu da napišem ovu rečenicu. ali kada sam se okrenuo za

vranama koje su graktale ugledao sam nebo koje je bilo rumeno kao i moja narandžasta

 

10255  ipak optimizam. stvaralaštvo i nastaje (i) sa optimizmom

 

miroslave ljubi stvori jezik ljubavi

2730. hodanje

radujem se jer su mojih dvadeset i četiri kilometra

hodanja svakog dana divljenje svakom od dvadeset i

četiri sata kojim nas ispunjava svaki dan. planeta je ljubav

(posvećeno mirjani miočinović). spojiše se dan i noć

novi sad 11.12.2000

 

 

 

3322/331

 

10256  ja se najbolje ispovedim na kurcu. tada najnevinije plačem

osetim u sebi ljubav prema bližnjem i samo sam tada potpuno predana

lepoti božijoj rekla mi je danas na početku hodanja jedna žena

 

10257  kada sam pre 965 dana 22. aprila 1998 godine obišao

sa 52.732.360 koraka planetu zemlju sledećim korakom sam kročio u

svemir. od onda sam planetarni umetnik sa adresom: beskućnik u svemiru

 

10258  samo hodaj miroslave bajka se piše i sama

 

10259  ruža je bajka u kojoj dnevnik hoda

roman teče. pesma leti. i mistički tekst gori

 

vino se pije samo

2731. hodanje

spuštam se niz banstol. obavio sam posao

uskoro će i sumrak. da li će me uhvatiti na putu

ili će me neko poneti. svejedno mi je. bezbrižan sam

u 15:44 ti poklanjam 73.228.626 korak. ružini koraci

su grozdovi. ja sam vino bajke nenasilja koje teče u

mojim žilama. ja sam bajka o dobrim ljudima. pišem

u kolima mirka jandrića koji me je povezao. spojiše

se dan i noć. drumuj bajkoliki miroslave

novi sad 12.12.2000

 

 

 

3323/330

 

10260  kada sam se juče vratio sa hodanja učinilo mi se da je neko

nepozvan bio u stanu. jutros mi tu sumnju potvrđuje i nikolica majka vere

varadi. paranoja mi je krenula kroz glavu. podsetim se kako mi je u zatvoru

pomoglo da ne poludim kada sam pročitao da su čuveni ljudi koji su

patili od paranoje imali i razloga za to

 

10261 od represivne realnosti koja dovodi do paranoje štitio sam

se potpunim predavanjem svom putu i odsustvom bilo kakve tajne

 

10262  hodajući svojim putem čuva me bog

 

10263  samo javljam da mi

 

je

2732. hodanje

tako lepo da ne mogu da pišem

napisao sam na praznom keju u predvečerju

hodajući kroz plišani vazduh. ritam me je nosio

bio sam raznežen posle čitanja jakoba fon guntena

robert valzera. povremeno bih čuo deo razgovora onih

koji bi me obišli i onda bih opet utonuo u to meko u

koje sam ulazio. drumuj bajkoliki miroslave. kada

sam se na kraju zahvalio bogu telo mi je

zatreperilo od njegovog imena

novi sad 13.12.2000.

 

 

 

3324/329

 

10264  malopre mi je pas lutalica polizao šaku

 

10265  podne. celu noć sam sanjao robert valzera

 

10266  toplo je i oblačno. možda će kiša

 

10267  zanesen i zadubljen čitam osterovu knjigu

podignem glavu a ja u krivini puta... vraćam se čitanju

 

10268  od umora mi je ostalo još jedino da obližem usne

 

10269  zateže mi se telo postaje čvrsto kao reč

 

10270  reči mi traže telo da sa njim stvore plavu ružu

 

10271  po umornom telu mi sevaju bolovi rukopis žive umetnosti

 

vermerova žena u plavom

2733. hodanje

poslednji kilometar uživam u svakom koraku

gipki su - čovek ljubi zemlju od koje je nastao. svakim

korakom proslavljam lepotu večne sadašnjosti. stopala su

mi kao šake velikih mačaka. telo mi je kao potok koji teče

kada sam se na kraju zahvalio bogu telo mi je zatreperilo

od njegovog imena. žena u plavom tako poodmaklo

bremenita tako spokojna s pismom nesumnjivo

pročitanim po stoti put a tamo okačena

na zidu karta sveta

novi sad 14.12.2000

 

 

i

 

 

od onda sam planetarni umetnik

sa adresom: beskućnik u svemiru

 

 

ruža je bajka u kojoj dnevnik hoda. roman teče. pesma leti. i mistički tekst gori

 

 

čovek ljubi zemlju od koje je nastao... stopala su mi kao šake

velikih mačaka telo mi je kao potok koji teče kada sam se na kraju

zahvalio bogu telo mi je zatreperilo od njegovog imena

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

je

bog

želeo

gutljaj

dobrote

vina

ruže

lutanja

nismo

mu

ga

uskratili

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

24. februar 2026.

27841. dan mog života

 

 

3307/346

 

10190  ponedeljak je pružam noge šakom na

hartiji ispisujem zajedništvo za dobar početak

 

10191  u svakom trenutku na svakom

mestu biti umetnost to je umetnost ruže

 

10192  danas radim ovaj hladni vetar

 

10193  vrh je sporost

 

10194  ja sam upornost srca - upornost disanja. ja sam umetnost upornosti

 

10195  ugrejanom telu hladnoća sve više prija. osećam sva sjedinjavanja

 

10196  saosećam sa fizički obdarenim ljudima koji su lišeni prepoznavanja nijansi

 

10197  saosećam sa osetljivim ljudima koji su lišeni rasuđivanja

 

10198  saosećam sa pametnim ljudima koji su nesposobni da delaju

 

10199  saosećam sa ljudima snažne volje koji su nesposobni da osećaju

 

poznati znači sjediniti se

2718. hodanje

pala je noć. pišem uz pomoć uličnih svetiljki

sada ih nema i pišem nasumice pomažući se

farovima automobila. prve godine ruže ovo bih

lakše uradio. u desetoj mi je to teže jer mi je u

međuvremenu vid oslabio ja sam bitanga

života. istina je tako lepa

novi sad 27.11.2000

 

 

 

3308/345

 

10200  vode me tragovi večnih ruža

 

10201  borhesova beskrajna ruža

 

slep sam i ništa ne znam ali slutim da su putevi

mnogi. svaka stvar je beskrajne stvari. ti si

muzika. zvezdano nebo. palate. ulice. anđeli

ružo duboka. bezmerna

bliska. koju će bog pokazati očima mrtvim

 

10202  blejkova ruža

 

o ružo bolesna...

taj crv nevidljivi

što u noći leti

u oluji živi

 

10203  rilkeova

 

bešumno živet kao ruža nicati bez kraja

i trebat prostor...

unutrašnja ružina čudna nežnost

što sama se prosvetljuje do ruba

 

pisaću ruže

2719. hodanje

biće male. sićušne. da ih ne primetiš

prisutne. lepotom i dobrotom odane. pisane

rukom. lutajuće pesme. istina je tako lepa

vodite me sto četrdeset i četiri ruže

novi sad 28.11.2000

 

 

 

3309/344

 

teodorova priča

2720. hodanje

kod drugog hristovog dolaska svi će zaplakati jer će u

hristu videti svoj lik koji za života nisu bili čuo sam na tv od jednog

sveštenika. to je za mene sada jako važno jer se borim da budem ono

što zaista jesam. nešto u mom stomaku se učvršćuje i ulaze neki zraci. to

je neko metalno sunce koje će se pretvoriti u svetloplavičastu svetlost koja će

podizati ljude. meni je sada dvadeset jedna i najvažnije mi je da budem miran

da budem sa nekom devojkom. da je mazim gledam u oči. da plešem da se

izvijamo jedno u drugome da je ja sve vreme držim. ona mi je najvažnija jer je

lepa i dobra. vedra je i nasmejana. dobra je u svom smehu. ona je žena. ja volim

da posmatram. evo ova voda koju cevi izbacuju na veliku gomilu peska pored

reke. volim da gledam u sunce za vreme zalaska. onda je tišina čuju se laveži

pasa i žagori iz kuća na kraju grada. u tišini je opet onaj prvi mir. uslov da

padne noć. u tom miru je neizvesnost onoga što dolazi. u čemu se

nestaje i postaje. u boginji noći put će mi pokazivati zvezde. udisaću

ledeni vazduh u svim mojim udovima biće vatra. otići ću do kraja

sveta sve ću pogledati raširiću noge i sačekaću dan. vodite

me sto četrdeset i četiri ruže. zabolela me je

danas ahilova tetiva

novi sad 29.11.2000

 

 

 

3310/343

 

10204  ja sam čovek

ja sam čovek mera radosti. čovek bogu

na uživanje. zapevaj i zapevaj me - naslutio sam

u mladosti da mi govori bog. poslušao sam ga i uvek

ću. zar nije to igra. divna. neprestana. ja sam čovek bog

je bog. nisam vojnik ni car ni predsednik ni vlasnik ni

bankar ni genetičar ni čovečanstvo ni apokaliptičar

ja sam čovek i zato hodam svemirom stazicom

tvog srca. putićem ljubavi

(iz rečnika hodanja)

 

mala kaja

2721. hodanje

hodao sam sa malom kajom (ćirilović)

pričali smo kao i uvek uzbudljivo i lepo. u hodanju

nisam pisao pišem sada posle dvadeset četiri kilometra

uz vino sa malom kajom. o dejanu dejanoviću. o ljubavi

nepoznatih koja nam daje snagu. kao priča o emi. priča o artiju

o mirni i marini. kainu. sada smo mala kaja i ja već lepo pijani

ali mala kaja mora poći jer autobus ne čeka. zabolela me je

danas ahilova tetiva. hvala ti što me puštaš da bezbrižno

odem - slobodno idi i putuj moja mala kajo

novi sad 30.11.2000

 

 

 

3311/342

 

10205  7:36 gusta magla nad dunavom. prelazim most bol u tetivi

na mostu je mraz. idem da hodam sa i danas joj je osamnaesti rođendan

 

10206  7:41 najlepše i najlakše je voleti

 

sve mi je zauvek ivana

2722. hodanje

dva dana posle našeg prvog viđenja 11. avgusta 1999 otišla

sam na more. bila sam zbunjena jer nisam znala šta sam to dobila od

tebe i šta se to desilo ali sam počela da te osećam. gnjurala sam u moru

i vrištala za tebe želeći da osetiš taj vrisak i da ti on pomogne u hodanju

poželela sam da hodaš u dubini te plave vode. i od tada mi je svaki dan sa

svešću da ti postojiš. jesenas sam upisala akademiju za glumu i osećam

se kao da i ja hodam. na akademiji ostajem da vežbam sama do tri-četiri

ujutru. uzmem svoje ćebe i stavim ga na mesto gde nam goca marić drži

predavanje tu mi je najudobnije i zaspim. ujutru se bolje osećam nemam

tremu jer je scena postala moja. mirišem na nevino. moj pogled je živ i

radoznao. telo mi je vitko i mlado. u mojoj krvi je istrajnost. telom

osećam da ću živeti jako dugo. hvala ti što me puštaš da bezbrižno

odem - slobodno idi i putuj moja mala kajo. nikada neću stati

uvek ću želeti pričala je ivana na hodanju u kome smo

postali sve jedno drugom zauvek

novi sad 1.12.2000

 

 

 

3312/341

 

10207  sa vode dolazi hladno

 

10208  toplota po leđima dolazi od sunca koje zapada sa druge strane reke

 

10209  okrenuo sam se da bi mi sunce ugrejalo grlo

 

10210  hodam polako. vidim: sve mi dolazi

 

10211  hodanjem sam neprestano u čednom nadražaju

 

10212  moja ljubav je bliska prostire se u nedogled po svim pralivadama

 

već sam u tišini

2723. hodanje

treću nedelju uspevam da ishodam 144

zlatna kilometra nedeljno iako mi se u sredu javila

ahilova tetiva sa iznenadnim reskim bolom. počinju nova

iskušenja. sada stupa majstorstvo strpljenja. da bih podneo

napor povećanih kilometara i iskušenja koja se nalaze na

kraju moram hodati sporije. gospodstvom služiti gospodstvo

nikada neću stati uvek ću želeti pričala je ivana na hodanju

u kome smo postali sve jedno drugom zauvek. odmori

se sve zaboravi opusti se uživaj do

ponedeljka miroslave

novi sad 2.12.2000

 

 

 

3314/339

 

10213  krenuo sam na veliko putovanje sa malim

koracima napisao je devetnaestogodišnji uroš vukša na

početku svog današnjeg hodanja od zemuna do novog sada

 

10214  inje mi je u kosi. jedva pišem ruka mi se ukočila. pitam se

zašto sam lenj. očekujem odgovor napisao je uroš negde pre batajnice

 

10215  evo ga miroslav pre kafića sa zelenim cvećem u centru inđije

 

10216  hodamo uroš i ja. vazduh je hladan

 

10217  uroš je isprednjačio. sam sam na putu u svečanosti predvečernje tajnovitosti

 

10218  magla je sve gušća. danas mi je pedeset prvi rođendan

 

a sada uživanje u hladnim danima

2724. hodanje

počeo sam i završavam dan u magli. prvi dan sam nosio

kapu rukavice i šal. i novu jaknu sa kojom se mučim jer mi

je nepoznat raspored džepova pa lutam za stvarima. odmori

se sve zaboravi opusti se uživaj do ponedeljka miroslave

miroslave želimo ti još mnogo godina zdravog

hrabrog i bogu milog života tvoji ti i ja

novi sad 4.12.2000

 

 

 

3315/338

 

10219  i danas je magla. u samoj sam kući sivila

 

10220  lepo mi je - ćutim idem

 

10221  svako je voljen. život je ljubav. svest koja se preporađa

 

10222  u sivilu dana veseli me plavo koje se pokreće ispred mojih očiju. to

su rukavice sa kojima pišem o plavom koje se pokreće ispred mojih očiju

 

10223  lete galebovi u magli mile upaljeni farovi automobila

 

10224  smešim se uživam u pisanju saveznik sam lepoti

 

10225  osećam se dečaštvo je živo

 

10226  magla nigde nikog tek pali mrak i jedan

čovek koji je zastao pod svetiljkom i sve to zapisuje

 

10227  lepo je susretati se sa samim sobom. sam kao dva labuda u jezeru

 

sumraci su

2725. hodanje

blagi kao svitanje. miroslave

želimo ti još mnogo godina zdravog

hrabrog i bogu milog života tvoji ti i ja

opet se smešim strpljiv čekam

da padne prvi sneg

novi sad 5.12.2000

 

 

i

 

 

u svakom trenutku na svakom

mestu biti umetnost to je umetnost ruže

 

 

hodanjem sam neprestano u čednom nadražaju

 

 

opet se smešim strpljiv čekam da padne prvi sneg

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

i

neka

svako

zna

da

smo

bili

svako

i

svi

i

bilo

ko

i

sve

i

ona

čedna

svako

i

onaj

odan

niko

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

23. februar 2026.

27840. dan mog života

 

 

3297/356

 

vazduh

2710. hodanje

u šumi smo. sada je opet toplo. malopre pored trski

bivalo je sve hladnije. osećao sam bol u ramenima od

hladnoće. evo opet je toplo kaže olga. topli i hladni talasi

strujanja nam pričaju drevne priče o nastanku vazduha. vazduh

nas podseća na samog sebe. ne mogu da se načudim zadovoljstvu

koje imam dok udišem vazduh. zadovoljstvu koje inače i ne primećujem

ceo život provodim u kući vazduha dojen njegovim hranljivim mlekom

bićima koja žive u njemu i koja udišem a da ni ne znam za njih. gledam

nekoga u oči a dišem. mislim i dišem. volim i dišem. spavam i duboko

dišem. disanje je jezik kojim govorimo svi. volim da gledam žene dok

dišu u seksualnom zadovoljenju. tim disanjem one obnavljaju carstvo

života. pao je sumrak. na polju pre petrovaradina olga kaže miroslave

zaista je lepo sa vama hodati nije mi bilo teško iako nikada nisam

ovoliko hodala. nisam ni slutila da je priroda i ovde tako lepa. uživam

u olginim rečima iako sam sam. olgu sam izmislio da ne bih bio

sam. uživam da govorim onima koji uživaju u slušanju

u petrovaradinu sam među ljudima više nema

olge ostao je samo vazduh

novi sad 17.11.2000

 

 

 

3298/355

 

10158  tmurno je ali ja sam sjaj na putu

 

10159  hodam pored trski na banatskoj strani... sa mosta

posmatram tisu i ravnicu... hodam pored trski ali sada na bačkoj strani

 

10160  pod nebom sam gospodstvo radosti

 

10161  počinje kiša devojčica

 

10162  kisnem. ja sam duša svima koji su sami

 

uživaj u svemu dobar prema svima

2711. hodanje

hodanje završavam vozeći se sa glavnim pravnim savetnikom

ministarstva inostranih poslova jugoslavije profesorom tiborom varadijem

pričam mu o umetnosti ruže i o tome kako su mi se sa njom otvorili novi svetovi

pitam ga kako mogu pravno da utemeljim svoja iskustva desetogodišnjeg lutanja

i hodanja o tome da mi je adresa: beskućništvo. nacija: sam život. država: planeta

zemlja. profesija: sin božiji pesnik svemira i umetnik duše. profesor mi skreće pažnju

da se pravo bavi ne samo pripadanjem nego i nepripadanjima statusom apatrida

anacionalnom arbitražom odlukama za koje se smatra da su donete nigde

u petrovaradinu sam među ljudima više nema olge ostao je samo

vazduh. apsolutno sam uveren da ćete uspeti rekao mi je

profesor dok smo izlazili iz auta

novi sad 18.11.2000

 

 

 

3300/353

 

10163  pet najvažnijih stvari u pripremama za ružu su

mi bile: 1 ne brini. 2 umetnost. 3 molitva. 4 vežbe. 5 engleski

 

10164  ne brini me je na ruži čuvalo od razarajućih

neuspeha i hranilo nepoznatim uživanjem

 

10165  umetnost. sa umetnošću je na ruži bilo sve

rešivo. ispunilo bi mi se srce i osećao bih pevanje i plesanje

 

10166  molitva. molitva me je sabirala vraćala dobroti

i lepoti. bogu. sama ruža se pretvorila u molitvu

 

10167  vežbe. vežbe su mi bile kao umivanje

čuvale su me od učmalosti i čemera

 

10168  engleski. zadivljen jezikom samim bilo mi je strano

učenje jezika. so i am walking. around me is emptyness

wind and sky. my name is mr. miroslav happy

 

kakvo uzbudljivo zahlađenje

2712. hodanje

gledamo zalazak sunca. na zemlju pada hladnoća

nebo iza nas je potamnelo i dobilo metalno plavu boju

svet je ono što se menja. to je sada samo siva površina

asfalta bez svetlosti koja se sve više stapa sa predelom

predeo se smiruje. apsolutno sam uveren da ćete uspeti

rekao mi je profesor dok smo izlazili iz auta. uskoro

će sve jedno drugom reći laku noć

novi sad 20.11.2000

 

 

 

3301/352

 

10169  sveća je svetlost božija. plamen joj treperi kao osetljivi razgovor

 

10170  hleb je voda za dušu i novi početak

 

10171  vino je krv božija. vino je sjaj prirode u očima

 

10172  koljivo je svečanost. nova košulja. život

miriše na drveće. slobodni smo da vaskrsnemo

 

slava je prevladavanje prirode

2713. hodanje

sto skromno i svečano postavljen. sveća hleb vino

koljivo i čorba od povrća. za stolom miroslav boris kovač

dragana varadinac dora stanković i ja. u jednom trenutku miroslav

je zapalio papir na kome su bila imena ljudi koji su ga povredili

optuživali zabranjivali kažnjavali. za tih nekoliko minuta bila je svečana

tišina. kao što se ovaj papir pretvorio u pepeo neka se i moja bol koju

su mi naneli ljudi pretvori u pepeo a oproštenje neka nestane u vatri i

zaboravu rekao je miroslav. bilo mi je lepo jer sam osećala istu

uzvišenu svečanost kao nekad davno kod nane i dede na slavi

u aranđelovcu kada je deda pevao molitvu svetom aranđelu

napisala je violeta jovanović. uskoro će sve jedno

drugom reći laku noć. svojom radošću slava

me uvek očisti i golog iznedri

novi sad 21.11.2000

 

 

 

3302/351

 

10173  noćas sam se napio sa onima koje volim. vinom koje

iskupljuje i razigrava srce. poskakivao sam u sebi kao po livadama

 

10174  iscrpljen sam i stidim se zbog noćašnjeg ogoljavanja u veselju. teši me

misao da je to luda u meni obavljala svoj posao a ja ludi verujem i cenim njen zanat

 

10175  sada me leči sunce. greje me u leđa moj jedini prtljag

 

10176  voleo bih da do kraja ruže hodam dvadeset četiri kilometra

za dvadeset četiri sata svakog dana. bilo bi to povećanje za petnaest

posto. 144 zlatna kilometra nedeljno. da li ću u tome uspeti

 

ćutim i lepo mi je

2714. hodanje

veče je. rashlađen vazduh me snaži

posle mnogo izgovorenih reči tišina me

odmara i obnavlja. osećam se otvoren kao

nebo. svojom radošću slava me uvek očisti

i golog iznedri. osećam prisutan sam

i nepovrediv kao trave

novi sad 22.11.2000

 

 

 

3303/350

 

10177  uvek me uzbudi ovaj deo kanala prav kao strela

 

10178  hodam 55.249 kilometar. fotografišu ga tivadar domaniczky i drago latinović

 

10179  ja sam srećan čovek jer sam tužan ovu sam

rečenicu poklonio tivadaru da mu pomogne u trenucima tuge

 

10180  ja sam pogled psa lutalice

 

10181  ti si savršenstvo od kojeg se napijam

 

po dolmi uz kanal

2715. hodanje

ruža je nevidljiva. plava. neke njene delove

sam zabeležio fotoaparatom druge kamerom.neke

rečima razgovorima crtežima trava. neke delove sam

samo gledao druge slušao ili mirisao ili gutao. sve

sam ih stopalima dodirivao. osećam prisutan

sam i nepovrediv kao trave. brat sam

svemu sestrinstvo moje

novi sad 23.11.2000

 

 

 

3304/349

 

10182  ne piše mi se o tegobama sa desnim uhom (slab bol. slabije

čujem) a to me preokupira i ne mogu da pišem o nečemu drugom

 

10183  uplašim se šta će biti posle ruže. pad energije. zdravlje. prenoćište

novac. smeštaj mojih radova. samoća. starenje... hej hej hej dosta dosta

sabiram se i vraćam. samo pružam svoje korake dovoljno je to dovoljno

 

10184  poskakujem na prstima da bih zabavio i razveselio moje uho

 

posvete u knjizi me vode

2716. hodanje

bilo je malo hladno. čitao sam i vreme je prolazilo

uskoro ću dodirnuti dvadeseti kilometar. razmišljao sam

kome da posvetim devetu knjigu ruže. lutanjima. miroslavu

mandiću da izdrži. svakom jutru podnevu predvečerju i ponoći

nisam se odlučio iako mi je najbliže bilo ono sa lutanjima

(kasnije sam odlučio da devetu knjigu posvetim: molitvi

plesanju i pevanju). na kraju hodanja se smrzavam ali

to mi je posao. ipak žurim da se ugrejem. brat

sam svemu sestrinstvo moje. čeka me

odmarajući deo petka

novi sad 24.11.2000

 

 

 

3305/348

 

10185  snažan vetar me je pokrenuo da napišem ovu rečenicu

 

10186  u dvorištu osnovne škole jovan dučić u

petrovaradinu spremačice pale velike gomile suvog lišća

 

10187  devojčici je ispalo dva dinara u centru

inđije zastala je ali ju je bilo stid da se sagne i pokupi ih

i krenula je dalje. ja sam se gospodski sagnuo i podigao ih

 

10188  kako volim da sam na putu. nebo mi u srcu zemlja pod nogama

 

10189  pišem samo kad volim samo se tada rađa stvaranje

 

delim svoju sreću sa tobom

2717. hodanje

dok se spuštam niz trandžament. uskoro ćemo

ući u sremske karlovce violeta i ja. dunav je pred nama

krenuli smo iz inđije. na putu je bilo toplo sada je sumrak

uvek me uzbudi hodanje po svodu svetlosti. bili smo srećne i

bezazlene bitange na putu. volim da radim život. zviždućem

jedna ruka mi je u džepu. krivim noge ka spolja. osvrćem se

prema drveću bezbrižno gledam niz put. njišem se. čeka

me odmarajući deo petka. ja sam bitanga života

novi sad 25.11.2000

 

 

i

 

 

počinje

kiša devojčica

 

 

pitam ga kako mogu pravno da utemeljim svoja iskustva

desetogodišnjeg lutanja i hodanja o tome da mi je

 

adresa: beskućništvo

 

nacija: sam život

 

država: planeta zemlja

 

profesija: sin božiji - pesnik svemira i umetnik duše

 

 

slava je prevladavanje prirode

 

 

bili smo srećne i bezazlene bitange na putu. volim

da radim život. zviždućem. ja sam bitanga života

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

razbijali su

nas oni koji nas

nisu voleli a ti i ja

smo se razvaljivali

u slavu onih koje

smo voleli

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

21. februar 2026.

27838. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 10

 

ja te i ljubavlju stvaram

 

tebi

 

 

3289/364

 

10128  ja sam ti

 

10129  dragana jesen i ja ulazimo u sremske karlovce

 

10130  jesam bilo gde i bilo kad na svetu

 

tu u čistom sjaju nasred stola sijaju hleb i vino

2703. hodanje

 u sremskim karlovcima smo. upalila su se svetla. asfalt je vlažan

od kiše. po centru mile ljudi. mislim na brojgelove slike. žedan sam od

noćašnjeg vina pio sam ga sa anom đorđević kajom ćirilović draganom

varadinac i sunom mandićem proslavljajući kraj devete godine ruže. kada

sam pošao na desetogodišnje hodanje ani je bila šesnaesta. kaji šesnaesta

dragani trinaesta. sunu jedanaesta. pada kiša duva vetar mrak je hladno

mi je ali tu sam u tebi. od danas mi je na desnoj ruci na unutrašnjoj strani

iznad šake istetovirana rečenica ja sam ti. odlazim još mi je ići još mi je

ići - ići zauvek. nad karlovcima lagano sa misterijom sporih

kretanja plove teški oblaci puni vode

novi sad 9.11.2000

 

 

 

3290/363

 

10131  poslednji put kada sam ovuda hodao lišće je bilo

u krošnjama. sada je dole oko stabala. počinje da hrani zemlju

 

10132  najbolje je kroz šumu kaže nam stariji pecaroš dok nas obilazi

 

10133  ja sam pesnik vazduha (posvećeno sunu mandiću)

 

10134  zasijao je pun mesec. žute se vrbe na ljubičastom

nebu. hodanjem sam saučesnik u promeni svih boja koje

me okružuju. svedok sam njihovog slaganja mešanja

i načina na koji stvaraju lepotu ovog sveta

 

10135  nije još pala noć ali je tiho kaže dragana

 

dva puta smo se izgubili

2704. hodanje

ulazimo u karlovce dragana lavež pasa i ja

dim se vijori iz mnogih kuća. mesec se podigao

iznad vrba. u konjičkom klubu devojka danas ne vodi

konja. gazda doziva psa vilija. nad karlovcima lagano

sa misterijom sporih kretanja plove teški oblaci puni

vode. stojimo i čekamo da vidimo kako će ući

voz u stanicu sremski karlovci

novi sad 10.11.2000

 

 

 

3291/362

 

10136  dočekao sam desetogodišnjeg dušana crkvenjakova iz

zrenjanina. čudno mi je što je sa obe strane srušen most kaže dušan

 

10137  ispratio sam mog druga. hodali smo 12.5 kilometara

nije se umorio. rekao je da će pričati učiteljici danici šta je video

 

10138  do sada na ruži lutanja:

 

prva godina: 302 hodanja 6054 km

 

druga godina: 296 hodanja 6122 km

 

treća godina: 298 hodanja 6292 km

 

četvrta godina: 310 hodanja 6420 km

 

peta godina: 297 hodanja 6242 km

 

šesta godina: 299 hodanja 5973 km

 

sedma godina: 298 hodanja 6257 km

 

osma godina: 299 hodanja 5724 km

 

deveta godina: 303 hodanja 5880 km

 

ukupno: 2702 hodanja 54966 km

 

kako će biti u desetoj

2705. hodanje

ruža lutanja je roman o nepoznatom

o poverenju u nepoznato. osećam toplinu

u tvojim šakama dok čitaš ovu knjigu o toplim

stopalima. stojimo i čekamo da vidimo kako

će ući voz u stanicu sremski karlovci

ja hodam tebi je lepo

novi sad 11.11.2000

 

 

 

3293/360

 

10139  kad bih te videla ovde u karlovcima kako prolaziš pomislila

bih da si neki čudak. hodaš sporo ništa ne nosiš ne može se prepoznati

gde si krenuo ali se vidi da si ti potpuno u svom svetu. kao da si sve

gradove doneo u karlovce i odnosiš karlovce u svet

 

10140  ovde na putu vidim na tvom licu da si se ti ipak negde uputio

tamo. nekome. jer tamo će se dogoditi tajanstveno i ti ćeš ga posvedočiti

 

10141  sve što te više gledam sve manje znam jer uporno i

dalje ideš. pohodiš. potpuno bezbrižan. samo prisustvuješ i

dišeš sa planinom. ne remetiš ništa ti si kao svetlost

 

10142  i ovde na proplanku sa planinskim vetrom u sumraku ti si isti

 

10143  dok se spuštaš stazicom u bukovac ti samo dolaziš dolaziš dolaziš

 

prizore sa miroslavom mandićem svedočila jedna žena

2706. hodanje

mrak je. više ne vidim da pišem. ja hodam tebi je lepo. pola šest počela je noć

novi sad 13.11.2000

 

 

 

3294/359

 

10144  pola četiri obukao sam košulju

 

10145  pun sam radosti jer sam do malopre čitao o životu robert valzera

 

10146  samo još da napišem rečenicu dve

da proteglim šaku pa da se vratim valzeru

 

10147  ajd sad kaže mladić svome konju podstičući ga na kas

 

10148  vazduh je mio liči na valzera

 

10149  robert valzer je 1916 dovršio rukopis

šetnja - miroslav mandić se rodio 33 godine kasnije

 

10150  robert valzer je 1925 objavio svoju poslednju knjigu pod nazivom

ruža - miroslav mandić je 66 godina kasnije počeo da hoda svoju ružu lutanja

 

ruža roberta valzera

2707. hodanje

u sumraku ću prepisati nekoliko rečenica

roberta valzera. u stvari svaka bezuspešnost je

gotovo nešto kao blagoslov napisao je. da važno je

samo putovanje u sebe samog. sa sobom ću završiti

čim završim sa pesništvom i to me raduje. pola šest

počela je noć. bog je uz one koji ne misle

napisao je robert valzer

novi sad 14.11. 2000

 

 

 

3295/358

 

10151  olovka meko klizi po hartiji. u tragovima grafita

sa kojim ispisujem slova ostaje celo moje telo

 

10152  sa velikim crnim grozdom u ruci ubranim u

dvorištu borisa kovača hodam ulicama bukovca

 

10153  žuti kamion gradske čistoće zastaje pred

svakom kućom dva đubretara ubacuju đubre. ja im se divim

 

10154  pogledam brdo sa jedne strane puta pogledam brdo sa

druge strane puta pogledam i sam put i izgovorim milujem vas mili moji

 

10155  al je vruće kao da je maj kaže jedna žena. kažu da će dvadesetog

biti snega odgovara druga. jeste kažu da sutra počinje kiša uzvraća prva

 

sunčanom obalom oko bukovca

2708. hodanje

niču nove kuće od petrovaradina ka bukovcu. svuda se

dižu nove zgrade. osetim radost jer u životu nisam izgradio

svoju kuću. došlo je vreme beskućništva vreme građenja za

drugog. hodam kuću beskućničku da ne bi došlo vreme u

kome će biti kuća a neće biti ljudi. bog je uz one koji ne

misle napisao je robert valzer. dim od upaljenog lišća

mi dolazi u lice uživam što samo postojim

novi sad 15.11.2000

 

 

 

3296/357

 

10156  jutros mi je prišla nepoznata devojka i

pružila crvenu ružu. evo ti ruža za ružu rekla je

 

10157  u slobodi koju osećam reći ću samo jednu reč ići

 

dragana i sun o večeri posle hodanja

2709. hodanje

miroslav je smiren. zrači. tiho priča otvara me. osećam njegovu

potrebu da ne objašnjava. govorio je: ja žudim za slaganjem. pokazuje

nam sa šakama da je ljubav mnogo toga - kao potpuno rastvorena lepeza

izraz lica mu je kao u deteta. uživa kada citira one koje voli. večeras najviše

simon vejl. govori sugestivno i kao i uvek u zanosu. reči su živa bića. iz usta

izlazi život. kada ne čujemo reči ubijamo život. govorio je o rečima kao svojim

prijateljima. osećao sam da je umoran od problema sa bližnjima da vapi za

novom energijom sa kojom će ići dalje napisao je sun. kada je miroslav

govorio o bogu osećala sam boga kao predavanje i poverenje napisala

je dragana. dim od upaljenog lišća mi dolazi u lice uživam što samo

postojim. uživam da govorim onima koji uživaju u slušanju

novi sad 16.11.2000

 

 

i

 

 

ja

sam

ti

 

 

osetim radost jer u životu nisam izgradio svoju kuću

došlo je vreme beskućništva vreme građenja za drugog

 

 

jutros mi je prišla nepoznata devojka i

pružila crvenu ružu. evo ti ruža za ružu rekla je

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam ti 

tim rečima na

mojoj koži

počela

je

10

godina

ruže

lutanja

i

10

knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti

i

ja

apsolut

pupoljka

smo

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti mene

znaš

jer

meni

je

do

ne

odustajanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jer kako

drugačije

nego

pevajućim

stvaranjem

i

stvarajućim

hodanjem

umirati

za

ljubav

slobodu

istinu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jer kako drugačije

nego smrću koja žudi za

životom. životom boga

boga ljubavi. boga

slobode. boga

istine

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti i ja smo bili i

još više smo anarhija

boga jedinog. boga

samopregora. boga

ljubavi slobode

istine

 

 

i

 

 

ružo lutanja

svakom utočište

svima nadahnuće i

neka reć poslednja

bude reč prva

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

20. februar 2026.

27837. dan mog života

 

 

prošla je

deveta godina

ruže lutanja i

završena je

deveta knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz devetu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

želim da budem dostojan svih prosjaka

 

 

lepo mi je pa samo ćutim

 

 

ko ljubi čuva svemir i biće

 

 

gospode bože molim te da mi daš života da posle

ruže uradim još dva desetogodišnja rada u tvoju slavu

 

 

moja budnost za život svih bića je neprestana

 

 

ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj

od njegovih organizacija. zanima me društvo svih živih bića

zajedništvo i sa bićima koja ne poznajem. od ljudskih iskustava

me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

 

 

lutalačka krv obnavlja ponižene i odbačene

 

 

uživati u svakom trenutku eto svete dužnosti

 

 

udišem lepotu - izdišem ljubav to je moja umetnost

 

 

umetnost i jeste svetlost za nezaštićene

 

 

moja hodanja su jevanđelja svakodnevice

 

 

velika umetnost je velika samo kada budi ljubav u srcu

 

 

kad samo postojim postajem bog

 

 

ponekad mi je teško ali ja sam radostan jer ne posedujem

jer ne pripadam. jer ne vladam. jer ne prosuđujem

 

 

originalno je jedino sve

 

 

osmeh je bog

 

 

volim da hodam sa ženom. žena i muškarac na putu

je jedini dom. žena i muškarac na putu zavet života

 

 

srpskim jezikom pišem i govorim svim ljudima. ljudskim jezikom

govorim svim bićima. nepostojećim jezikom razgovaram sa bogom

 

 

gospode bože hvala ti na ovom danu na misteriji kojom hraniš moj um

 

 

hodajući stvaram tri puta. put umetnosti. put žene i muškarca. put boga

 

 

ne ličim na umetnika da bi u meni bilo više umetnosti

ne ličim na pesnika da bi u meni bilo više poezije

 

 

sve više milujem ono što gledam

 

 

ja sam put ne učitelj puta

 

 

ja sam snaga misli koja od misli čini bajku

 

 

ljubav je (uvek) prevrednovanje

 

 

učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje

 

 

ja sam beskućnik. moj dom je u tvom srcu

 

 

samo sam jednom rekao odlučno i zauvek ne i od tada sam samo da

 

 

bilo šta da napišem to što napišem jeste

 

 

dete još nije obavilo svoju misiju

 

 

za veliku umetnost je potrebna hrabrost

 

 

za veliku umetnost je potrebno preobraženje

 

 

kao da sam jedino od pesme i stvoren

 

 

performans divljih ruža

 

 

hrabrost je odanost svome putu

 

 

bio sam radosni dečak na početku svog

beskrajnog puta. na početku svoje velike umetnosti

 

 

odlazim još mi je ići još mi je ići - ići zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ljubili smo gladne

ljubili smo ponižene

ljubili smo odbačene

i onda i sada i to

sad još mnogo

više

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

molili smo se

čednošću i

odanošću. plesali

svakim korakom

pevali svakim

dahom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svi napori

svakog dana

su bili živa

pesma

koja

peva

svakog

dana

uprkos

svega

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si sad

 

ruža

pupoljak

bog

 

pesma

umetnosti

hodanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

ne samo da si

putokaz i mera

ti si i nadahnuće

kad nema ni

putokaza

ni

mere

 

 

i

 

 

ružo

lutanja deset

godina hodati

svakog dana i

eto pesme

za svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

napori svakog

dana su rađali

jednostavnost

i lakoću u

pevanju

 

 

i

 

 

ružo lutanja

prepuno je rana

na tvojoj ruži i na tvom

lutanju ali samo ti znaš

da su sve te rane

pesma

i

umetnost

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

kad u sumraku ove

današnje subote mislim

na tebe osećam tvoju

bezrezevnu ljubav

za svako

biće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako ko

zna za tebe

oseća da je

uprkos svega

tobom sve

dobro

na

svetu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

moja čuvaj me

neguj me i ljubi me

čuvajući negujući

ljubeći svako i sva

bića svemira

zauvek

amin

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

to što te još

niko ne razume i

ne prihvata to je

baš ta nežnost

koja se ne

prihvata

iako

se

samo

za

njom

žudi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bio sam

go a sad

sam

golotinja

sama

 

go

bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

sve više volim sve

  one teške dane u tebi i

sve više volim u tebi i sva

ona loša i otaljavajuća

hodanja i zapise

jer oni su me

sačuvali

da

ne

izgorim

pre

vremena

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sve me više

uzbuđuješ i

oduševljavaš

jer uopšte

postojiš

u

svih

tih

tvojih

10

bolno

jebežljivih

knjiga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam bio

sve moje mane

u tebi koje si

ti ljubila

i

preobražavala

u

vrline

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

dan je bio umetost

svi dani su bili pesma

a 10 godina je bila

muzika

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja

smo sveta

pornografija i

sve i svako

ko je

obeležen

jer

živi 

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. februar 2026.

27836. dan mog života

 

 

3282/371

 

10110  dođi

ja sam čovek koji dolazi. dođi

otišao sam tako daleko da mi povratka

nema. dođi. kada sam krenuo znao sam da se

više nikada neću vratiti. najvažnije je bilo otići

potpuno i zauvek. ja idem da bi ti došla. i ovde gde

nema nikoga je svet. nenaseljen. novi svet. zovem te

da dođeš i vidiš lepotu dok je sama sa sobom i u

miru. u samom polasku je bila sva snaga povratka

meni je ostalo da samo idem idem i idem. da

neprestano dolazim. dolazim ti

dolazim - dođi

(iz rečnika hodanja)

 

smirivanje

2697. hodanje

danas je bilo tiho. telo je uživalo

juče sam dobio prvo pismo od i napisano

krvlju: krv si. krv spajanja. krv si mi. evo tebi moja

krv koja si opet ti. napokon smo shvatili da je sam život

 jedino vrhovno dobro i da je najveća vrlina ljudske duše

nepokolebljivo uživanje u životu dok je njen najveći greh

zlobno omalovažavanje života. u zimskim danima

mirisaću sobu tamjanom i karanfilićima

novi sad 2.11.2000

 

 

 

3283/370

 

arti priča

2698. hodanje

ovih mesec dana u budimpešti je malo i mnogo. otišao sam kao

kad malog cigana pošalju da ukrade cveće. da tamo u svetu nađem neku

zvezdu i donesem je ovde. tamo imam mogućnosti ovde imam ljubav. sam

sam i to je najteže. tamo trošim energiju koju sam ovde skupljao. rađa se jedan

drugi arti. tigrić je ostao sam. sam sam među svim onim mostovima među ljudima

iz celog sveta. ali najmanje sam sam kada odem kod moje kineskinje na hranu na

blaha lujzi. oboje smo stranci u istim govnima u tuđem gnezdu. jebi ga kad oćeš

nešto veliko nešto moraš i da izgubiš. nisam bio na derbiju gde smo ih mi mladi

marali te njihove komunističke uprave. nisam bio da popijem suzavac niti sam

sedeo na bageru da rušim ono govno od televizije. jebi ga ali sam tada bio na

koncertu borisa kovača. video sam heder izleteo sam sa koncerta i ko ludak

nazivao sve u srbiji da ih pitam da li je gotovo i na kraju sam od sreće razbio

govornicu. devetnaesta mi je ipak se nadam da sve ovo nije jedan brutalan

promašaj. počinjem da shvatam da je život zajebana varijanta potpuni bedak

ali tu su moji snovi koji keve mi rođene prave od mene favorita majmuna

svetske klase. isten bassza meg remélem megélték. (bog ga jebo

nadam se da ćete to i doživeti.) u zimskim danima mirisaću

sobu tamjanom i karanfilićima. uživao sam u suncu i

artiju: ljudi čekam vas u osmom kvartu da

prošetamo sa svim onim mojim kurvama

novi sad 3.11.2000

 

 

 

3284/369

 

10111  svaka me jesen podseća na onu prvu u kojoj sam krenuo

na ružu. bio sam na ostrvu mirisao hladan i vlažan vazduh atlantskog

okeana. engleski pejzaž pored mora je čist i prazan. vetar je bio jak. u

nekim danima magle su bile vrlo guste. bilo je i mraza. gazio sam po suvom

lišću. ponegde bih video usamljenog konja. uz obalu nije bilo drveća samo

trava odron i uske staze i ja sa desetogodišnjim bremenom na leđima. sa

snagom samoće koja me je sasvim poništavala. sa ushićenjem koje je teklo

mojom krvlju: živ sam živ sam. sa pažljivošću koja me je štitila i negovala

sa mislima koje su se uplitale sa svime što me okružuje. bio sam

radosni dečak na početku svog beskrajnog puta. na početku

svoje velike umetnosti. i tako je bilo kasnije svake

jeseni. uvek sa pticama

 

10112  jesen miriše na koljivo slavske božićne i novogodišnje kolače. na

nove flanelske košulje. svečanosti koje raduju i opominju. nebo je puno vode

 

nebo je puno vode

2699. hodanje

slike hodanja se vrtlože kao što ptice u vazduhu

prave oblike nebeskih ruža. uživao sam u suncu i

artiju: ljudi čekam vas u osmom kvartu da prošetamo

sa svim onim mojim kurvama. veliki umetnici

su priča o mnogo ljudi

novi sad 4.11.2000

 

 

 

3286/367

 

10113  …aleksandru tišmi

 

ja sam neprestani blesak

2700. hodanje

kao i rečenica koja je od osamdesetdevete stranice

trajala kroz knjigu kao raširene ruke. veliki umetnici su

priča o mnogo ljudi. čuda se neprestano događaju ljubav

neprestano promiče kao aleksandar tišma kroz park

novi sad 6.11.2000

 

 

 

3287/366

 

10114  ja sam dete svakoga dana

 

10115  vetar mi duva u grudi peva oko ušiju

 

10116  sunce mi sija u lice vinom napija

 

10117  i kamenja putuju vodom i eratične stene se pokreću

i lutaju po površini planete darivajući nas oblicima i mineralima

 

10118  smeran sam rose me kapi kiše

 

10119  144. dečaštvo - eto lutanja

 

preoblikovanje dana

2701. hodanje

stojim zaklonjen od kiše i pišem. vreme se odjednom

promenilo. sunčano sa vetrom se pretvorilo u kišno i oblačno

spava mi se. prekidam hodanje na 54.932 kilometru. prosek

dnevnog hodanja posle devet godina mi je 20.35 km i on me

čuva. sve je posivelo i svuda prska hladna kiša. ovo je radnička

kiša jer pada u vreme kada radnici izlaze sa posla kaže čovek

koji mi se pridružio pod strehom. čuda se neprestano događaju

ljubav neprestano promiče kao aleksandar tišma kroz park

idem kejom da pokisnem malo promrznem

i da se vratim u toplo

novi sad 7.11.2000

 

 

 

3288/365

 

10120  danas je sve u suncu

 

10121  sunce blešti a po ulicama ljudi prodaju sveće jer su velike restrikcije struje

 

10122  idem preda mnom su reči: nebo. zeleno. žuto. drveće. trave. bokovi žena

 

10123  ja sam veliko ušće

 

10124  setim se svojih suza od pre neki dan dok sam na televiziji slušao pesnika

dragutina tadijanovića kako čita pesmu o svojoj ženi sa kojom živi već 67 godina

 

10125  kao doviđenja su požuteli listovi stare velike smokve

 

10126  idem na trg. na njemu ću dovršiti današnje hodanje i ovu knjigu

 

10127  ja sam ljubav koja se preliva po trgovima

 

nebo se plavi za sve nas

2702. hodanje

na trgu sam. petnaest je do četiri. iznad jevrejske

ulice još blešti sunce. neprimetno saginjem glavu - poklanjam

se svim porazima na ruži. trideset i šest ih je. spreman sam za

sto četrdeset četiri pobede. idem kejom da pokisnem malo

promrznem i da se vratim u toplo. odlazim još mi je

ići još mi je ići - ići zauvek

novi sad 8.11.2000

 

 

kraj

devete knjige

ruže lutanja

 

 

štampanje knjige omogućila

gerda kazakos

 

realizaciju ruže lutanja u devetoj godini su omogućili

vera varadi. familija varadi. vesna milović. žarko radaković. dada felja

marijana dica. širin patel. mirjana miočinović. dunja frković. slobodan

beštić. saša eremić. tibika varadi. violeta jovanović. boris kovač. zorica

kovačić. davor palčić. dejan dejanović. jovan arsenović. doroteja

stanković. aleksandar tišma. slavica lukić. agnješka berger

 

 

i

 

 

bio sam radosni dečak na početku svog

beskrajnog puta. na početku svoje velike umetnosti

 

 

idem na trg. na njemu ću dovršiti današnje hodanje i ovu knjigu

 

 

odlazim još mi je ići još mi je ići - ići zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nije nam

vredelo ništa

što je bilo briga

ali baš zato smo i

ti ja zahvalni brizi

koja je brinula

da ti i ja

uspemo

i

slavimo

brigu

bednih

i

odbačenih

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam incest

sa svakim tabuom

ti si ljubav sloboda

istina svakog

tabua

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si pesma

kamenja trava

drveća životinja

čoveka puta 

ruže

konja

u

propinjanju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam bio

sve moje mane

u tebi koje si 

ti ljubila

i

preobražavala

u

vrline

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

dan je bio umetost

svi dani su bili pesma

a 10 godina je bila

muzika

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

se razvaljivali

lepotom

svakog

bića

i

dobrotom

svih

bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja

smo sveta

pornografija i

sve i svako

ko je

obeležen

jer

živi 

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

18. februar 2026.

27835. dan mog života

 

 

3274/379

 

10035  hodati mnogo pisati malo eto ruže

 

10036  i danas osećam:

 

istinitost dana

 

osvedočenost trava

 

nepobitnost neba

 

očiglednost vazduha

 

pouzdanost vode

 

opipljivost zemlje

 

10037  delim sa tobom osećanje da na svakom koraku mogu pružiti korak dalje

 

10038  139. lutanje je plavo nebo u postojanoj promeni

 

ne dirati ovaj svet dobrotom ga dojiti

2690. hodanje

danas sam kupio četvrtu plavu jaknu na ruži. pola sam platio ja a

pola aleksandar tišma. prethodne tri su trajale po tri godine. ali ja sam

danas hodao samo u košulji. uživao sam vazduh je bio mek svetlost

blaga. na kraju hodanja sam sreo danijela starog. lepo je teći biti saveznik

dunavu. gle ja sam malen... mećem ruku svoju na usta svoja jov 39.37

iščezava ovaj dan jenjava u novo se klijanje pretvara

novi sad 25.10.2000

 

 

 

3275/378

 

10039  nogu pred nogu odlutah u obilje i tajnu

običnog u jednu bezrazložnu i odanu svakodneviсu

 

10040  nisam htela da kažem onako ništa ružno od čega bi joj otpala

glava čujem kako jedna ugledna gospođa govori drugoj baš dok sam

dovršavao singerovu rečenicu ljudsko biće je karikatura boga parodija

duha jedino biće u vasioni koje bi se moglo nazvati lažju

 

10041  ponekad jedino što mi ostaje u životu jeste da budem savršen

 

10042  140. lutanje je uprkos krećem u dobrom jutru

 

savršena skromnost

2691. hodanje  

danas sam hodao samo u majici. to su pitomi

dani oktobra. dani koji počinju da se žute. na

kraju ću kupiti grožđe žuti afusali sladak kao žeđ

iščezava ovaj dan jenjava u novo se klijanje

pretvara. u tvojim sam ustima

novi sad 26.10.2000

 

 

 

3276/377

 

10043  samo kisnem

 

10044  141. lutanje je osmeh saradnja preduzeće

 

počinju kišnjenja

2692. hodanje

kisnuo sam sa sunom i urošem. i papir na

kome pišem je ovlažio. kada se osušio papir se ukrutio

ponegde i iscepao. to su dani. sedim sa srećkom stankovićem

koji mi je došao u posetu iz prokuplja. sun i uroš su otišli. srećko

i ja gledamo dokumentarni film o kriminalcu i ubici maduevu u koga

se zaljubila žena državni tužilac. volim srećka jer obojica volimo

dobrotu. u 8431 zapisu je govorio o svom nestalom ocu koga

traži već više od dvadeset godina. u tom zapisu sam zaboravio

da zapišem ime srećkovog oca pa to činim sada. srećkov

otac je ilija stanković rođen 1932 u drenovcu od oca janićija

stankovića i natalije stanković rođene đorđević. u tvojim

sam ustima. mozak mi je mlad kolena su hladna

novi sad 27.10.2000

 

 

 

3277/376

 

10045  sunce. greje mi jučerašnje smrzavanje

 

10046  hodam sa aleksandrom tišmom. pričamo

uživamo. pisanje je ostvarenje u drugom kaže aleksandar

 

10047  subota je nemam nikakvih razloga da ne priznam: padam u tugu

 

10048  hladni vazduh me okrepljuje razvedrava mi mozak

 

10049  u ovim trenucima utehu mi čini misao na

sve one koji su sada sami. zviždućem za njih

 

10050  kupio sam pola kilograma grožđa. uteha

 

10051  kao da se padanje zaustavilo. kao da

me plamičci života razgorevaju i nose ka gore

 

10052  142. podne. veče. ponoć. jutro. žudim za tobom. lutaću

 

tišak

2693. hodanje  

san me hvata u ovoj

rečenici. mozak je mlad kolena

su hladna. idem da odem u san

novi sad 28.10.2000

 

 

 

3279/374

 

10053  ponedeljak je. na 54.796 sam kilometru idem dalje

 

10054  evo jedne vesti od 21. oktobra koja me je raznežila jedna

klupa u gradskom parku u bristolu je dobila pravu adresu i poštanski

kod-broj objavljeno je danas u londonu. lokalne vlasti u tom gradu na

zapadu engleske su saopštile da su odluku o adresi donele zbog toga

što se na toj klupi sakupljaju beskućnici bez adrese i stalnog boravka

 

10055  iz petnih žila iz najdubljih slojeva - samo nagnuće

 

10056  čestitost eto prizora

 

10057  ovo je dobar ritam da zapišem: svaki dan

izvedem sebe u svet da bih zapatio nove količine dobrote

 

10058  hodanjem spominjem sve što je bilo

i negujem ono što još ne postoji ali će biti

 

dobri ponedeljak

2694. hodanje

žena i muškarac su slova života. sve vreme

hodanja sam te zamišljao čudeći se kako si lepa

ja sam svedočanstvo tvoje lepote. svaka reč koja se

iz moje šake ispisuje na hartiji si ti. idem da odem u

san. ja sam pisanje neprestano ulaženje u tebe

novi sad 30.10.2000

 

 

 

3280/373

 

10059 kako žuti lišće

 

10060  danas je još toplije. telo se prepustilo milovanju

 

10061  spremam se za sutrašnje hodanje koje sam nazvao maraton

života hodaću sa kajom ćirilović i anom đorđević od inđije do beograda

 

10062 maraton života ću posvetiti milomiru mom ocu. maraton

koji sam trčao u atini sto četrdeset četvrtog dana ruže pod

nazivom zaista smrt ne postoji je bio posvećen kaji mojoj majci

 

10063  po leđima sunčeva toplota mi stvara leto

 

10064  ožedneo sam. žedan sam grožđa

 

10065  svakom rečju ulazim u prethodnu i otvaram se onoj koja sledi

 

10066  krupnim slovima kojima pišem uspevam

da se pridržavam i zadržim još na nogama

 

10067  143. lutanje je umetnost molitve. molitva za umetnost

 

kako je svetlost blaga

2695. hodanje

raduje me sutrašnji dan. radujem se

kaji i ani. ja sam pisanje neprestano ulaženje

u tebe. radujem se sutrašnjem iskušenju i izazovu

novi sad 31.10.2000

 

 

 

3281/372

 

10068  1. km: 7:50. inđija. krećem licem u sunce. ispred mene su 42

kilometra. maraton života. iza mene su 42 godine od tvoje smrti milomire

 

10069  2. km: oče hodam između kaje i ane. lepo je biti

sa ženom. da li si ih ti voleo. ljubio. da li su te milovale

 

10070  3. km: tek iznikla pšenica. vazduh je blag. gipkost opredeljuje predele

da li sam nasledio tvoju dobrodušnost. gipkost životinje me vodi dalje i niz put

 

10071  4. km: ja sam tvoj poklonik oče svemiru mog mozga. hodanjem

ti se obraćam. odsustvo razgovora sa tobom me je vodilo u ćutanje a kada

bih progovorio iz mene je izlazila snaga pretvarao bih se u reč koja te je

tražila. sugestivnost bi mi bila na usnama. postajao bih umetnik govora

 

10072  5. km: svetlost blešti sa asfalta. volim plavo da li si ga voleo

i ti. volim ptice trave i cveće. volim da sam na putu sam ili rame uz

rame sa ženom. oče nebranjeni moj ja sam beskućništvo

 

10073  6. km: put nas vodi osnažuje nogama polećemo. kako

samo ljudi mogu biti srećna bića. sa kajom anom si i ti. u hodanju

mi se uvek pridružuje i bog. veselost srca nas hrani sve petoro

 

10074  7. km: od iste kože smo stvoreni oče. isti se putevi

protežu kao i godine. može se putovati prožimajućim ritmom živeti

 

10075  8. km: oče ana ti daje svoj znoj daje ti ono što ti njoj nikada

nisi dao. dajem mu svoj život i polet kojim ga oživljavam kaže ana

milomire ti možeš ponovo ali sada radosno umreti od anine lepote

 

10076  9. km: kada si iskočio iz hotelske sobe u tri noću i izdahnuo na

asfaltu u šapcu bila ti je 37. ja sam sada trinaest godina stariji od tebe. dečak

sam ne bojim se. biljke mi donose toplinu i spokoj ulazimo u staru pazovu

 

10077  10. km: ti si moja tajna tajna muškarca u meni. ti si prekinuo

granu svoga života i iz moje grančice je šiknula tvoja snaga

 

10078  11. km: izlazimo iz stare pazove. sa obe strane puta se prostiru

drvoredi platana sa požutelim lišćem i trska koju povija topli vetar

 

10079  12. km: odlazio si ponedeljkom i vraćao se petkom. putovao po srbiji

petkom bismo ti i brat i ja poludeli od radosti skakali za vrat a ti bi se pretvarao

u osmeh. bio si putnik prodavac metala ja sam postao umetnik trajanja

 

10080  13. km: mrtav golub pored puta. nasledio sam te u putovanju

postao sam lutalica. tvoje očinstvo sam doživeo kao proticanje kao izazov

bio sam daleko od muškaraca koji su svoje sinovljevstvo gradili na moći ili

mitu otaca. tobom sam dobio prazninu slobodu i snagu nemoćne ljubavi

 

10081  14. km: čekao sam te deset godina i kada se do moje 18 nisi vratio iz

mrtvih ja sam skrenuo i krenuo drugim putem. putem umetnosti i besmrtnosti

 

10082  15. km: bio sam jako izgubljen u nezaštićenosti

sve dok nisam zavoleo nezaštićenost. seme stvaranja

 

10083  16. km: o tata kako mi je nedostajao miris tvog after shave

(gilet) u kupatilu dok sam bila mala. miris maminog karmina (dior) je

uvek bio tu priča kaja o svom ocu miloradu dok ulazimo u novu pazovu

 

10084  17. km: uvek kada si izlazio iz stana u kome smo živele

mama i ja ja bih se bacala po podu i vrištala: hoću mog tatu vratite

mi mog tatu - priča ana o svom ocu branislavu kome kada je

odrastala nikada nije dozvolila da vidi njenu bol i potrebu za njim

 

10085  18. km: izlazimo iz nove pazove. i ti si meni nedostajao

o volim vas sva deco ovog sveta koja ste doživela bol. milomire

kako bismo se ti i ja gledali u oči. ja te dugo ne bih mogao

gledati jer bi se stideo svoje potrebe za tobom. ali bilo

bi to lepo nas dvojica hodamo po sredini puta

milomir i miroslav

 

10086  19. km: tvojom smrću i bolom koji sam tada doživeo život mi je

postao svečanost. zavoleo sam ljude sa bolom. volim ivanu jovanović koju

iz nežnost zovem samo i. volim ivanu jovanović. svemir sve zna i isceljuje

 

10087  20. km: hodamo uzanom stazom po kojoj je popalo suvo

 lišće. voleo bih da vidim tvoje oči da vidim da li je u njima bio

bog i livade šumadije po kojima si trčao pričali su mi

 

10088  21. km: 13:15. pola sata smo bili uhapšeni od vojne policije

aerodroma batajnice. kaji je oduzeta kamera i ani fotoaparat. poniženje

eto oče radiš nešto lepo i sumnjiv si. ljudi su tužni misle da je vojni aerodrom

važniji od koraka po suvom lišću. srećan sam jer sam osuđen na ljubav

 

10089  22. km: još pričamo o hapšenju. major koji nije uspeo da se

preobrazi u čoveka nego je ostao major nam je rekao da su nas prijavila

dva lica kojima smo bili sumnjivi. oče daljino moja hodam da bih video i

proslavio lepotu i nevinost sveta a oni koji dojavljuju to vide kao

opasnost za društvo. i u pravu su: umetnost nije od ovog

sveta. umetnost živi u bezazlenosti života

 

10090  23. km: izlazimo iz batajnice. vojska je surogat očinstva

muška snaga koja se pretvorila u nasilje i moć. vojsku čine očevi koji

su uskratili ljubav svojoj deci nameravajući da ih zaštite od tuđe dece i

tuđu decu poubijaju. krivicu su svoju sakrili iza sebičnosti i ponosa

 

10091  24. km: ja nemam svoje dece ali sve što postoji su

moja deca. volim muškarce koji svoje očinstvo žive bez svoje

dece i volim žene koje svoje materinstvo žive bez dece

 

10092  25. km: oče ljubim tvoje strahove (ulazio si u sobu

pre spavanja i saginjao se da vidiš da li nema nekog pod krevetom)

ljubim tvoju glad za ljubavlju nikada nisam video tvoju majku jer je

ona umrla odmah posle tvog rođenja i nikada nisam video kajinu

majku i oca jer su oni umrli pre nego što sam se ja rodio

 

10093  26. km: naoblačilo se. pojeo sam sendvič od soje kojim nam je

za put spremio dejan dejanović. čudesna je snaga svemira koja

uspeva da stane u svaku i najmanju ćeliju moga tela

 

10094  27. km: počinje da pada kiša. maraton je

ud kojih oplođavam život. spokojan sam ti si moja

 

10095  28. km: vetar je hladniji. na listovima

deteline se srebrne kapi kiše. ja sam tvoj oteti moj

 

10096  29. km: volim kaju (preuzela je na sebe svu

gnjavažu sledećih dana sa vojskom). oče volim te jer mi

je tvoje samoubistvo otkrilo uzaludnost svakog nasilja

 

10097  30. km: kiša se pojačava. ispira

pola četiri je. uvijamo se i preplićemo

 

10098  31. km: radujem se što pijetet prema tebi i kaji

majci i kaji sa kojom hodam ispoljavam igrajući se

 

10099  32. km: život je ubrizgavanje života. ti meni

ja tebi. četiri je ulazimo u zemun objedinjeni

 

10100  33. km: ja sam sveti ništ. hrist mi je brat. u kruženju smo u dodirima

 

10101 34. km: (zapričali smo se)

 

10102  35. km: u centru smo zemuna. palo je veče

slast: tu u čistom sjaju nasred stola sijaju hleb i vino

 

10103  36. km: kako divan umor u guzovima u butinama u ramenima

 

10104  37. km: umro si u trideset sedmoj a evo i posle četrdeset

dve godine si živ. zri svest. svakim pogledom se brinem o tebi

 

10105  38. km: vetar nosi lišće na zemunskom keju. već dvadesetak

godina volim da se družim sa aleksandrom tišmom stariji je od mene

dvadeset pet godina uvek kada bih išao da se vidim sa njim bio sam

radostan kao kada bih odlazio na sastanak sa svojom devojkom

uživam u njemu on mi je otac kao i ti

 

10106  39. km: pre polaska na ružu išao sam kod

vladete jerotića po blagoslov dao mi ga je. od tada me

je vladetina toplina štitila i štiti. ja sam mu sin kao i tebi

 

10107 40. km: na brankovom sam mostu. svi smo na mostu

 

10108  41. km: lepo je živeti. okrepiti se

obnoviti. ponoviti. dečak sam - ne bojim se

 

10109  42. km: 18:35. ulazimo u zgradu u mutapovoj 30a

ejakuliramo u kratkoj smo usrdnoj molitvi. ratka će napraviti

večeru. da vidiš tek ratku oče moj. ne brini doći ćeš

 

maraton života

2696. hodanje  

radujem se sutrašnjem iskušenju i izazovu napokon smo

shvatili da je sam život jedino vrhovno dobro i da je najveća

vrlina ljudske duše nepokolebljivo uživanje u životu dok je

njen najveći greh zlobno omalovažavanje života

novi sad 1.11.2000

 

 

i

 

 

ispred mene su 42 kilometra. maraton života

iza mene su 42 godine od tvoje smrti milomire

 

 

nas dvojica hodamo po sredini puta

 

milomir i miroslav

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

korak je vodio dalje u

beskraj ali je još mnogo

više preobražavao

u večnost

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

17. februar 2026.

27834. dan mog života

 

 

3262/391

 

9. strah i ljubomora

2680. hodanje

sva loša osećanja mi dolaze od neprihvatanja onoga što dobijam. ali ja

ne znam da svakog trenutka dobijam ono što mi je potrebno i zato me obavija

strah. strah je mrak. ne vidim a čujem. neko je tu. kao dete sam se najviše plašio

onoga što ulazi kroz prozor a već mi je iza leđa. leđa bi mi se pretvorila u otvor kroz

koji su duvali svi strahovi ovog sveta. bio je to strah od ostavljenosti i gubitka dodira

majci će se nešto užasno dogoditi. strah od nasilne smrti. kao odrastao najviše sam

se plašio laži. izneverevanja. dva puta mi je od ljubomore mogao pući mozak. strahovi

i ljubomora kakve grozote. ljubomorom potpuno izgubim sebe. postajem ništavilo koje

vapi. prinuđen sam da mislim samo o eksploziji u glavi u kojoj se ljubav pretvorila u

gorku kiselu vatru ljubomore. nestaje čovek u meni postajem samo životinja. išutana

i podivljala zver. zver koja se poredi a rugoba sam. on ja ona. nas dvoje njih troje

ljubomora i strah počinju kada sam ukradem svoju unutrašnju lepotu i bacim je

napolje da se valja u krvi posedovanja. savršenstvo je nestalo postajem

samo aždaja poređenja i paranoje. lek je u ljubavi pa ja sam samo

gost i stradalnik. ko vidi predvečerje kako pada na ravnicu

videće - ljubav je živa. pomilovati pomilovati sve u

sebi stišati se u sreći bližnjeg

novi sad 13.10.2000

 

 

 

3263/390

 

10. osećaj napuštenosti

2681. hodanje

evo ga taj plačevni osećaj napuštenosti. kao kada sam odlazio

u zatvor a nikoga nije bilo ili kada sam polazio sa helderlinovog groba

ka rembou. bila je to cena kojom sam plaćao svoju žudnju za grudima

života. napušten sam jer sam ružan iznutra. radost prostranstva se pretvorila

u unutrašnju opustošenost. nestalo mi je srce. nemam prava da živim. niko ne

zove niko ne piše niko se ne javlja niko ne dolazi. toliko je niko prisutno da

postajem niko. jednom sam želeo da to i ozvaničim i promenim prezime u

janišta. svi su otišli nikada se više neće vratiti. zaborav je pao po meni a živ

sam. počelo je povlačenjem u sebe i bolnim durenjem a završilo se stvarnom

napuštenošću. uz osećanje napuštenosti bi se priljubilo i samosažaljenje

bljutavost svih bljutavosti. kada se setim svih takvih stanja vidim koliko su

ona bila opasna. koliko je put kojim idem opasan i kako nikoga nije bilo

pored mene na tom putu. vidim koliko sam žudeo za podrškom koje nije

bilo. čuvao me je bog i umetnost. sve se lakše nosim sa osećajem

napuštenosti. uzmem lek: saosećanje i strpljenje. pomilovati

pomilovati zver u sebi stišati se u sreći bližnjeg. miroslave

sve što posmatraš samo tiho voli

novi sad 14. oktobar 2000

 

 

 

3265/388

 

10029  po koviljsko-petrovaradinskom ritu hodam za današnji hleb nasušni

 

11. gladan ljubavi

2682. hodanje  

kao svaka glad i ova me izbezumljuje. jurim za njom. proždirem

samo da se najedem da ne ostanem gladan. glad me čini zavisnim

napušten a gladan. glad za ljubavlju je kruna svih gladi. ne samo da priznajem

da sam gladan ljubavi nego me više i nije sramota zbog toga. gladan sam iscrpio

sam se. nedostaci i gubici ljubavi nikada nisu bili nadoknađeni. postiđivan od majke

jer sam bio stidljiv - a stideo sam se jer sam želeo nežnost - sve više sam se stideo

stid se pretvarao u sramotu a sramota u osećanje da nemam prava da živim. ni u

jednom trenutku života nisam mogao da predahnem. ponekad bih sa ženom bio

smiren. glad za ljubavlju su neisplakane suze neizrečeni strahovi nepokazane želje

glad je to za toplim očima. slučajnom ljubaznošću. (posvećeno emi). spokojstvom

koje se širi iz zagrljenih duša. gladan sam tvog primanja. gladan sam bezbrižnog

slaganja i zajedničkog koraka u nepoznato. lek za ovu glad je žeđ za životom

i volja da volim. radostan sam jer se od ljubavi ne može izlečiti

miroslave sve što posmatraš samo tiho voli. samo

hleba i soli samo žene i umetnosti

novi sad 16.10.2000

 

 

 

3266/387

 

12. zavist i ogorčenost

2683. hodanje

zavist je otrov u mozgu. misli koje su podivljale. zavideo sam onima koji

imaju ne zato što ja nisam imao nego što nisam bio jer kad god jesam ne zavidim

vremenom mi je sve manje smetalo to što neko ima a ja nemam a sve više sam patio

od same zavisti. pekla me je bio sam sve ružniji a oni kojima sam zavideo su mi se činili

još superiorniji. sve je to dolazilo iz nepromišljenosti iz instinkta bednika. govneta u

sopstvenoj glavi. sitno u meni se budilo bunilo osećalo se ugroženo povređeno. ljutilo se

na drugog. ogorčenost je cena koja se plaća na putu pravednosti ali je i iskušenje i znak

da sam sa svog puta skrenuo. zavist i ogorčenost su najgori kad počinju. ne primećujem

da trgujući za gorčinom sakrivam svoju lenjost. ogorčenost je svedočanstvo o prljavoj

vezi između osećanja i mišljenja. zavist i ogorčenost mi pokazuju granice koje sam

sebi nametnuo granice koje ne smem da pređem. danas mi zavist i ogorčenost

pomažu da spoznam da nema granica u toploti moga srca ni granica u

snazi mojih misli. praštaću i praštaće mi se biću prihvaćen iako

zavidim iako sam ogorčen. lek za zavist i ogorčenost je humor

humor trava ili ptica u visokom letu. samo hleba i

soli samo žene i umetnosti. biću na putu u

svojoj priči i muzici koraka

novi sad 17.10.2000

 

 

 

3267/386

 

10030  noćas u petnaest do tri je preminula roksanda petronijević rođena milovanović

žena dušana petronijevića majka nade i nenada baka anje ognjena i božidara

 

13. nestrpljivost

2684. hodanje

nestrpljiv sam jer sam izmoren čekanjima. to je vrsta istrošenosti i iscrpljenosti

nestrpljivost je posledica grubih gestova baš kao što ih nestrpljivost ubrzanjem

mozga i stvara. nestrpljivost je nelagoda od upuštanja za kojim žudim. nestrpljenje

raste i pretvara se u strah od kvaliteta od ugođaja od boga zaboravljajući da sam i

ja sam kvalitet ugođaj i bog. lek za nestrpljivost je istrajnost. ali za kraj današnjeg

hodanja jedan mistički doživljaj. u podne sam u centru novog sada gledao i slušao

prestolonaslednika aleksandra karađorđevića. hodanje sam nastavio sa kajom do

sremskih karlovaca. narod se i ovde okupio da vidi prestolonaslednika. kaja je

snimala video kamerom. u jednom trenutku sam bio rame uz rame sa njim. bio

sam smiren i uzbuđen i odjednom sam osetio - pa on je isti milomir otac

kojeg nisam video četrdeset dve godine od njegove smrti. sada kao da je

bio ponovo tu i živ ne samo u mojim snovima. bio sam dečak voljen 

 zaštićen tu u sremskim karlovcima. biću na putu u svojoj priči i

muzici koraka. četrdeset dve godine eto maratona

života eto ispunjenosti koju donosi strpljenje

novi sad 18.10.2000

 

 

 

3268/385

 

10031  ja sam aplauz svemu što postoji

 

14. osećaj poraza i neuspeha

2685. hodanje

to je snuždenost. izgubljena snaga. osećanje stida i sramote

sva neispunjena očekivanja i odsustvo uvida o poniznom prihvatanju

poraza. to je poniranje u bedu i samoosuđivanje. bljuvotina svih ustezanja

svih strahovanja glupih nećkanja premišljanja oklevanja i dvoumljenja. osećaj

poraza i neuspeha je uvek konkretan. neuspeh sa ženom. neuspeh u umetnosti

osećao sam ih kao propast. želeo sam da potonem. nestanem. pucam sebi u glavu

misli bi mi se slomile. bio sam tupost i glupost. ipak naučio sam da svoje poraze i

neuspehe pretvaram u hranljivo đubre za smisao i ljubav za stvaranje samo. sve

će nići u radosti služenja i služenju radosti. lek za osećaj poraza i neuspeha

je trpeljivost. četrdeset dve godine eto maratona života eto ispunjenosti

koju donosi strpljenje. ponizno prihvatajući poraz prihvatam

ga kao svoje čedo

novi sad 19.10.2000

 

 

 

3269/384

 

15. sujeta

2686. hodanje

ej ej ej. dobar dan sujeto. neka ti je. ti si nevina ja sam podlegao. stideo

sam se i plašio i tako se obuzeo sobom. a kada su strah i stid nestajali ja

sam ostajao sam sa svojim naduvenim egom. umesto da sam nastavljao da

rastem i svoje ja pridružim životu stideo sam se svoje nadutosti i zaustavljao

snagu koja mi je onda udarala u glavu i varničila. stidovi su se u mineralima

tela pretvarali u krutosti i gordost. povređena osećanja su se stalno ljutila i

nisu naučila da primaju ljubav. mišljenje mi je kao divlja zver svojom

analizom kidalo i komadalo sve oko sebe. zaboravljao sam da veliki dar

stvaranja koji sam dobio nije moj i da u meni živi samo ako sam topao i

skroman. kako ne znaš koji je put vetru ni kako postaju kosti tako ne

znaš dela božija i kako tvori sve. sujeta je led u srcu i moć uma koji

dovodi do dosadne dvosmislenosti. eh otrove u mislima. sujeta je

umilni đavo svim svojim komforom i privilegijama. lepota koju

uništavam u dražima. snaga koju prostituišem u moć. lek

za sujetu je opraštanje. ponizno prihvatajući poraz

prihvatam ga kao svoje čedo. voleo bih da

hodam za leni rifenštal

novi sad 20.10.2000

 

 

 

3270/383

 

16. tvrdoća

2687. hodanje

opet grč. čuvanje od bola. tvrdoća je vrsta izbezumljenosti. trpim

i trpljenjem povređujem druge. umesto čvrstoće i odlučnosti zbog osećanja

povređenosti sve u meni otvrdne. tvrdoćom se zaslepljujem i guram povređujući

sve više samog sebe. postajem kamen. ukočenost u ramenom i vratnom delu. to je

neko kamionsko osećanje sebe. postao sam umorni kamion. svoja osećanja sam štitio

dečačkom tvrdoglavošću a od osećanja sam se branio muškom tvrdoćom. morao sam

da budem jak pravedan pošten morao sam da izdržim. nisam naučio da tražim nežnost

za kojom sam žudeо. tek sam sa godinama uspeo da omekšam da sebi popustim i

oprostim. da samog sebe raznežim ili zasmejem. ozbiljan gubio sam sluh za drugog

talenti bi mi zamirali. bio bih neprimeren sa ogromnom neutrošenom snagom

bio sam ogroman kamion zaglavljen u malim ulicama. zaboravljao sam da

je kamion na dugim prugama i velikim autoputevima najnežnije i

najudobnije vozilo a da može bogme i najviše da ponese. lek

za tvrdoću je nežna izdržljivost. voleo bih da hodam za

leni rifenštal. mazim se tvrdoćo moja dođi i ti

novi sad 21.10.2000

 

 

 

3272/381

 

17. očekivanje od žene

2688. hodanje

žena je moja žudnja za praskozorjem stvaranja. bio sam sa tobom u krevetu

u razgovorima zajedno na putu. ženo ti si moj drug. obožavam da se moja žudnja

za tobom u ovoj samoći (tišinu remeti samo zvuk krila velikih čaplji koje poleću sa vode)

pretvara u tvoje prisustvo. potrebu da se divim ljudskoj vrsti ostvarujem divljenjem prema

ženi. sve što očekujem od čoveka očekujem od žene. ona je nepoznato u meni koje me

uzbuđuje i kome se divim. očekujem savezništvo zanos i odanost. herojstvo u običnom i

svakodnevnom. očekujem da me ti krhkija zaštitiš. očekivanjem ja te stvaram. ti si moja

uteha od osramoćenosti savezništvo pred izazovom. ti si za mene alfa i omega ovog sveta

tvojom ljubavlju ni smrti nema. sve ti je divno. tvojim govnom bih svoje lice umivao ali

zašto te nema. uzbuđuje me snaga tvoje hranljive brazde. tvoja zasečenost u cvetanju

sva si lepa draga moja i nema nedostatka u tebi. uzbuđuje me tvoj mozak dok se

rađa u orgazmima. štite me tvoje oči dok zadovoljstvima i šapatom dozivaš boga

dve su ti dojke kao dva laneta blizanca koja pasu među ljiljanima. obožavam

te i ne bih trebalo da budem očajan kada sam sam. lek za očekivanje

od žene je obožavanje. mazim se tvrdoćo moja dođi i ti. hodi

draga moja da idemo u polja da noćujemo u selima

novi sad 23.10.2000

 

 

 

3273/380

 

10032  hodam sa duškom đorđević

 

10033  hodam sa margitom sombati

 

10034  hvala mojim manama jer su me one odvele ka stazama

 

1  hrabrosti

 

2  smiraja

 

3  slobode

 

4  budnosti

 

5  udubljivanja

 

6  odlučnosti

 

7  skromnosti

 

8  radosti

 

9  ljubavi

 

10   saosećanja

 

11 žeđi za životom

 

12  humora

 

13  istrajnosti

 

14  trpeljivosti

 

15  opraštanja

 

16  izdržljivosti

 

17  obožavanja

 

18  stvarne veličine

 

18. osećaj veličine

2689. hodanje

najveća moralna vrlina ona koja naš život najpre može učiniti srećnim

najteže se stiče u samoći. govorim o poniznosti pouis. a moj osećaj veličine

to je osećanje kojim nadoknađujem sve svoje patnje. lek za osećanje veličine

je stvarna veličina a ona je u spoznaji da sve mane vidim u jednoj jedinoj koja

se zove odsustvo radosti. e pa onda zanos u noge i zanosnu odgovornost u šake

pa na put dragi moj miroslave. dok ovo pišem uveče posle hodanja gledam na

televiziji prvi put koncert fec domina. kao desetogodišnji dečak sam ga obožavao

danas su njegove pesmice najradosnija hrana mojih osećanja. srce mi je ispunjeno

želeo bih da nekoga zovem i podelim moje dečastvo sa fecovom muzikom ali

nema nikoga. hodi draga moja da idemo u polja da noćujemo u selima

gle ja sam malen metnem ruku svoju na usta svoja jov 39.37

novi sad 24.10.2000

 

 

i

 

 

žena je moja žudnja za

praskozorjem stvaranja

 

 

zanos u noge i zanosnu odgovornost

u šake pa na put dragi moj miroslave

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

verovali smo

više bogu nego

samima sebi pa

nam se bog

pridružio u

svakom

trenu

svih

10

godina

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima