AUTOBOGOGRAFIJA

25. decembar 2025.

27780. dan mog života

 

 

2798/855

 

8394  posle dve-tri godine ponovo sam malo hodao sa vladom tupanjcem

 

8395  oće kiša javili su kaže žena sa ulice čoveku na prozoru

 

8396  ponekad čujem kako ljudi žive u strahovima od izbijanja

novih sukoba u napetosti od socijalne bede koja je sve dublja

 

8397  suše se hrizanteme

 

8398  naoblačilo se stišali se i vrućina i grad

 

8399  umornog zanelo me je lelujanje guzeva mlade devojke izašle iz autobusa

 

lepe li žeđi

2299. hodanje

počinje da pada tek po koja kap

pomislim na sve kiše na ruži. ono kad počne

da pada kiša. kad stane vetar. kad počnu da plove

sante. kad se sve zabeli od inja. kad u svome telu

prepoznam sva godišnja doba. vetar se pojačava i

zaustavlja kišu. kupio sam paradajz i sir. sa punim

cegerom kajsija vitka žena mi dolazi u susret. žurim

treba se rashladiti. osušen natopiću se tečnošću

baš kao ti i ja znoj i so. i gladan sam i

žedan sam i spava mi se

novi sad 7.7.1999

 

 

 

2799/854

 

8400  u beloj majici i belim letnjim pantalonama

preplanulog lica žena u ruci nosi poljsko cveće

 

8401  goli sin

u knjizi dete dečak osmog dana sam između ostalog napisao

bog me je stvorio velikog i sebi na priliku. i obojici na radost i zato sam

ja i budalast i cunjalo i jebivetar i gulamfer i zamlata i dzindzov i lutalica i 

skitnica i đilkoš i rugoba i onaj koji londra sa štapom smradom i žuljevima

uživao sam u tom spisku i bez namere da ga dovršim evo proširujem ga. klošar

danguba. lunjalo. bezdušnik. šalabazalo. beskrvnik. prosjak. obajgora. tumaralo

lucprdast. lucnut. blesan. šašav. jurodivi. bosjak. čergar. nomad. vagabund. golać

goli sin. šarlatan. beskućnik. koještarija. ništarija. lupetalo. tričaralo. zamlatotina

lenčuga. zgubidan. badavadžija. vucaralo. protuva. bazalo. raspasani. dripac

sveta luda. bitanga. probisvet. bitnik. onaj koji ševrda i skitunja se. obija

pragove. onaj koji jede hleb iz mnogo furuna. koji kola. koji

bludi i sevaju mu tabani

(iz rečnika hodanja)

 

osećam se tužno

2300. hodanje

i gladan sam i žedan

sam i spava mi se

rastite muškatle

novi sad 8.7.1999

 

 

 

2800/853

 

8402  bilo gde da sam ovde sam. sa tobom

 

8403  reč poseduje život reč je životu izvor

 

8404  sa nama je i sav ovaj korov i bledoplava

cikorija. i čičkovi i obe ove pčele na čičkovima

 

8405  naoblačilo se i neprestano grmi

 

8406  ova visoka trava - u njoj smo jednom ležali ti i ja - je požutela

 

8407  kako je moja čežnja za tobom zemaljska

 

8408  počinju da padaju sitne kapi kiše - tačkice na zemlji

 

8409  eno kružića na mirnoj površini kanala - kiša

 

8410  pet belih gusaka na zelenoj travi podiže glavu ka kiši

 

8411  pecaroši u blizini mosta su se sakrili pod most dok ne

prestane kiša oni dalje od mosta sede pored vode i mirno kisnu

 

8412  kiša se spustila na putu sam bez zaklona leto je

 

8413  na izlasku iz grada gomila ljudi na kiši čeka autobus. kad dođe svi se

guraju ne može u njega da se uđe. slike bede su cena nacionalnim mitovima

 

kisnuo po kanalu

2301. hodanje

rastite muškatle

samoćom te najtoplije

osećam

novi sad 9.7.1999

 

 

 

2801/852

 

8414  hodamo po keju slobodan dragaš i ja. pada subotnja kiša

 

8415  ispred nogu nam iskaču žabice iz trave

 

8416  pada letnje

 

8417  nije hladno lepo je može se uživati u kišnjenju

 

8418  biti sličan žednom zelenilu

 

8419  ja sam ova suva zemlja po kojoj gazi miroslav mandić

 

8420  ti si geografija moje duše

 

8421  vidim je... dolazi... mina

 

neprestano

2302. hodanje

uokolo i naokolo sam hodao sa

minom novčić. prugom. seli smo na šine baš

kao i u četrnaestoj sa ljubicom kosovac. samo što

sada ne idu vozovi. bili smo u muzeju emocija. blagi kao

san na našem ramenu. umovi su nam bili kao i uvek otvoreni

jednim umom smo razgovarali. sve se videlo na licu i sve smo

videli. mi osećamo našu radost u tome da se bacamo u noć

nepoznatu. u hladnu tuđinu nekog drugog sveta i da je to

moguće napustili bismo oblast sunca i prodrli iznad granica

lutajućih zvezda. ah za divlje grudi čoveka nema zavičaja

samoćom te najtoplije osećam. bili smo zajedno

i neprimetno se razišli tiho otišli

novi sad 10.7.1999

 

 

 

2803/850

 

8422  da se pamti po pljuskovima eto takvo je ovo leto

 

8423  grmi nebo je potamnelo. the artist who works with earth works with time

 

8424  seva. ta jednostavnost prosta i divlja

 

8425  svi oni koji su mi blizu su daleko

 

8426  na trenutak mi je samoća nepodnošljiva

 

8427  postojim drugim a drugog nema

 

go. proziran

2303. hodanje

od jutros tuga za tobom. opet nevreme

tužan sam zbog svih neuspeha sa ženom. tek

našim spajanjem celina će dobiti oblik. u tvom odsustvu

ja sam samo polovina osećam prazninu u sebi. živim da bih

išao ka tebi. s verom da postojiš i da ćemo biti zajedno ja mogu

da se krećem i živim. u svakom trenutku delim sa tobom doživljaje

želim da mi svaki pogled misao reč pokret ruke budu za tebe. u mom

izdahu je vazduh koji ćeš ti udahnuti. u mom koraku je poziv. u umu

mi je već ono što ćeš ti reći. verujem da i ti isto činiš za mene. da

se približavamo. bili smo zajedno i neprimetno se razišli tiho

otišli. uvek postoji zajednički put

novi sad 12.7.1999

 

 

 

2804/849

 

8428  iako sam još mlada osetim da starim gubim strpljenje. starim od života

 

8429  posle ovih godinu i po dana života u engleskoj čini mi se kako je vazduh ovde

mek mek je i užasno miluje. primećuješ ga. sada sam tek videla kako su ovde ljudi spori

 

8430  jako sam želela da dođem jer ovde su svi ljudi koje volim. ali sam doživela strašnu

unutrašnju katastrofu shvatajući da su mi najbliži ljudi užasno daleko. onda sam se osetila

tako usamljenom i pomislila: bolje da se vratim u london gde inače ne pripadam

 

mleko ljubavi

2304. hodanje

posle godinu i po dana sam video dadu

u leto 1996 njoj su bila posvećena dvadeset četiri

hodanja pod nazivom tvoj život mi je važniji od mog. divno je

osećati kako dva srca kucaju kao jedno. zbog bola što se srca

razdvajaju sanjam o jednom večnom srcu. ko je ljubav osetio

zna da se ljubav iz jednog jedinog zajedničkog nam srca i rađa

iako sam sam srećan sam jer znam da nisam sam. i kad sam na

kraju hodanja u otvorenoj majici devojke na biciklu video dve

krupne oble dojke osetio sam kako nas sve na ovom svetu

doji jedno isto toplo i hranljivo mleko. uvek postoji

zajednički put. mleko večne lude božije ljubavi

novi sad 13.7.1999

 

 

 

2805/848

 

8431  crna sa kikom baš lepa. videla je kako je fotografišeš. nije se okretala za nama

mislim da je stara oko dvadeset dve godine. nije se iznenadila niti se pitala šta sad ovi rade

ne bih nikome znao da dam savet kako da je pronađe u budućnosti. da znam ja bih znao da

pronađem svog oca koji je nestao pre dvadeset dve godine i o kome od tada ne znam ništa

oca sam tražio više puta po zrenjaninu bečeju novom sadu jer je njegova poslednja

razglednica koju smo dobili bila iz novog sada priča mi srećko stanković sa kojim hodam i

zbog čijeg nestalog oca sam fotografisao nepoznatu nam devojku u prolazu da bi je neko

pronašao kao što su ljudi tražili drvo edvarda stahure a srećko svog oca

 

14. juli 1971

2305. hodanje

pre dvadeset i osam godina u veneciji

u 11 časova u dvadeset i prvoj godini sam napravio

prvu fotografiju rada jedan čovek. od tada svakog meseca

fotografišem svoje lice uvek isto u nizu koji zovem jedan čovek

to je rad koji će trajati do kraja mog života. na prvoj fotografiji se

vide tragovi mladalačke snage. trenutak odapinjanja strele ka

sebi ka nedostižnom cilju. sve moje godine bi mogle stati

u dve rečenice. prvu kako si lepa. i drugu kako te

mnogo volim. mleko večne lude božije ljubavi

slatkih li kajsija i sočnih bresaka

novi sad 14.7.1999

 

 

 

2806/847

 

8432  čoveče koliko je ovde mrtvih životinja na putu kaže tibika varadi

 

8433  to je lepo. bog ti pokloni velika jaja ali posle

ne možeš da hodaš po ovim vrućinama kaže tibika

 

vodi nas žeđ

2306. hodanje

tibika varadi i ja. na izlasku iz novog sada

sretnemo milana aleksića kako stopira ka zrenjaninu

pokupili smo ga sa nama. hodali smo pored rafinerije po

praznom autoputu beograd–budimpešta. šta ste se vi raširili

po putu kao oslobodioci izgrdila nas je policijska patrola. put je

prazan zbog srušenog mosta trideset kilometara niže kod beške

pričali smo o stidu koji nas blokira i ponižava. stid koji ne dozvoljava

ljudima da odrastu nego od njih pravi veliku decu. kasnije sam sa

srećkom stankovićem pričao o dobroti koja nas obojicu opčinjava

miluje nam stranstvovanje teme udomljuje. slatkih li kajsija i

sočnih bresaka. šaka je meka i topla greje mi mozak

ponovo sam kod kuće više nikada me

neće napustiti tvoj dlan

novi sad 15.7.1999

 

 

i

 

 

umovi su nam bili kao i uvek

otvoreni. jednim umom smo razgovarali

 

 

divno je osećati kako dva srca kucaju kao jedno. zbog bola što se 

srca razdvajaju sanjam o jednom večnom srcu. ko je ljubav osetio

zna da se ljubav iz jednog jedinog zajedničkog nam srca i rađa

 

 

sve moje godine bi mogle stati u dve rečenice

prvu kako si lepa. i drugu kako te mnogo volim

 

 

i

 

 

ružo lutanja

kad pomislim na

prvu ili prvog ko će te

čitati 10 godina svakog

dana i 10 godina svakog

dana pisati o tebi da bi

to posle činili i mnogi

drugi tad osetim

tvoje telo

srce

um

r

u

ž

o

l

u

t

a

n

j

a

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

24. decembar 2025.

27779. dan mog života

 

 

2789/864

 

8346  ima nešto uzbudljivo i neopisivo lepo u samom životu

 

8347  evo nešto samo struji

 

8348  tri dečaka mi dolaze u susret jedan od njih nosi košarkašku loptu

 

8349  hodam sa violetom nije navikla na ovakvu vrućinu. jedva izdržava

 

8350  oh kakav hlad osveži mi pluća zaštiti od sunčeve snage

 

8351  ivica asfalta zaostali kreč na kori drveta

 

8352  golubovi na vrelom danu

 

8353  ja govorim reči koje kruže

 

nešto

2291. hodanje

ističe dan priprema se nevreme

vetar diže prašinu. sevne. pale su prve kapi

kiše. svetlost se smanjila. ljudi žure da se sklone pred

olujom. seva. prašina upada u oči. topli miris asfalta i hladni

miris ozona. ipak se sklanjam pod nadstrešnicu. kroz mokru

haljinu dok pretrčava ulicu jednoj ženi se ocrtavaju lepe butine

zaštićen uživam u pljusku. sve miriše na dunav more. bljesak

grom je udario blizu. narandžasta plastična stolica zaboravljena

na parkingu strpljivo kisne. uznemiren i mokar potrčao je i

jedan pacov. svojim dahom lepo biće me čuva i zanosi

krenuo sam kiša mi se sliva po kosi

ruža je knjiga pljuskova

novi sad 28.6.1999

 

 

 

2790/863

 

8354  na vetru leprša crvena bluza plavokose žene

 

8355  od umora jedva izgovaram reči

 

8356  po pokretima glave i ruku oseća se kako plavokosa žena sa nekim u sebi razgovara

 

8357  plavokosa hoda sporo pa joj se polako približavam

 

8358  posmatram joj gole pete

 

8359  obišao sam je i ušao u ritam njenog hoda

 

8360  iza leđa čujem zvuk njenih sandala

 

8361  da li i ona mene posmatra ili i dalje u sebi sa nekim razgovara

 

8362  više ne čujem ni zvuk njenog hodanja

 

plavokosa

2292. hodanje

na izdvojenoj klupi u ljubičastom

bikiniju sunča se mlada žena. neprestano

iste slike onih koji se usamljuju i onih koji se

skupljaju u gomili. stariji gospodin sa zadovoljstvom

puši cigaru sedeći sam na betonskom zidiću. i onda

skela po sredini dunava na kojoj se prevoze stotine ljudi

kad ugledam policiju prestajem da govorim stavljam

kasetofon u džep da im ne bih bio sumnjiv. ovde se još

osećaju u vazduhu tenzije i ukus nasilja. krenuo sam

kiša mi se sliva po kosi. ruža je knjiga pljuskova

taman mi je ostalo toliko snage da

izgovorim poslednju rečenicu

novi sad 29.6.1999

 

 

 

2791/862

 

8363  više biće koje osećam u sebi od detinjstva mi omogućava da se pokrećem

pomaže mi da razumem drugog čoveka. u ovom trenutku ono povezuje tebe i mene

uvek mi pomaže da potpuno osetim muziku dok je slušam. ono mi stvara osećanje

da će sve biti dobro. kad god osetim požudu za nekom knjigom znam da me ono

vodi ka njoj. ono živi u predelu mojih grudi. kad gutam neku knjigu osećam

ga u predelu ždrela grudi jednjaka i stomaka

 

mali bog

2293. hodanje

hodao sam sa milicom bracić. studira lingvistiku

voli etimologiju. pričala mi je o korenima reči: izvini. izvoli

sa oduševljenjem mi je pričala o svom druženju sa svemirom

zvezdama zvezdočacima. o višem biću koje živi u njoj. kasnije

sam hodao sa slobodanom dragašem. otpočeli smo prvi od četiri

inicijacijska razgovora koja će ga dovesti do toga da jednog dana

bude čarobnjak u muzici. hodati razgovarati disati. disanjem dišem

sa svime što postoji. disanje je umiljavanje. taman mi je ostalo

toliko snage da izgovorim poslednju rečenicu. naoblačilo

se nebo se spušta ka zemlji

novi sad 30.6.1999

 

 

 

2792/861

 

8364  zapara

 

8365  ovo je osmo leto na ruži lutanja

 

8366  sam sam

 

8367  uzbudile su me ove dve malopre izgovorene reči. iste a različite. lepota

kojom su stvorile savršenu rečenicu me je opčinila i moja samoća je nestala

 

8368  na kraju grada sami kiša i ja. nismo sami čuju se žabe lete laste

 

8369  mislim na jakoba bemea oca unutrašnje crkve

 

8370  njišem se i srećan sam

 

8371  dignem glavu kapi kiše mi padaju po čelu

 

zemljo baš sam te se zaželela kaže kiša

2294. hodanje

negde u daljini tiho se čuju gromovi. sve je tiho ali u svemu se

oseća kosmogonija. sve je prožeto čežnjom jednog za drugim. voda

se isparava vraća svojim kišama. crni pas u daljini trči oko nogu svog

gospodara. zagrljajem opisujem dom svih zemaljskih i svih

nebeskih bića. širim ruke da bi ih raširene i u rečenici

osetila. naoblačilo se nebo se spušta ka zemlji

ljubim ti horizont usne naše

novi sad 1.7.1999

 

 

 

2793/860

 

8372  okrećem leđa i ponovo se vraćam u centar grada

 

8373  podignem glavu a plavo nebo posuto belim oblacima. kako sam ja srećan čovek

 

8374  juče sam zaplakao od radosti koju sam osetio u kiši. malopre plač u polju ruža

 

8375  hrizanteme i usamljeni vrabac na vreloj zelenoj ogradi

 

8376  ponovo hrizanteme

 

8377  stari bokor žutih ruža se penje uz kuću sa zapuštenim dvorištem

 

8378  na ovoj vrućini sve ovo voće na tezgama tako uzbuđuje

 

8379  mislim na siromašne koji ovo voće ne mogu da kupe

 

 sa majstorima života

2295. hodanje

asfalt isijava toplotu. volim da hodam među

ljudima kao i među travama i trskama. svuda je

hram života. večno dete. u detinjstvu i mladosti

sam trčanjima i kupanjima proslavljao život danas

to činim smirenjem i disanjem. ljubim ti horizont

usne naše. a šta bi drugo pisanje i bilo

nego zajedničko disanje

novi sad 2.7.1999

 

 

 

2794/859

 

8380  od velikih kiša je sve nabujalo a od velike toplote se sve razgorelo u bujanju

 

8381  mirna površina kanala vezani čamci u trskama

 

8382  svečanost vrućine

 

8383  ugrejale su se sve boje i mirisi

 

8384  puževi po lišću i granama

 

8385  drezga u vodi

 

8386  neprestano vrućina

 

8387  ove godine sam najmanje posmatrao proleće bio sam okružen bombardovanjem

sve se bilo svelo na preživljavanje. nisam gledao ni pšenicu kako je rasla

 

svetim lutalicama

2296. hodanje

kada je sunce utihnulo bio sam pri kraju

hodanja. veći deo u nabujaloj prirodi pored kanala

sam obavio po velikoj vrućini sa istom mandić. hodajući

po velikim vrućinama pretvorio sam se u usamljeno drvo pod

čijim hladom se odmaraju svete lutalice. a šta bi drugo pisanje

i bilo nego zajedničko disanje. suvih usana izgorelog lica

otežalih ruku umornih butina skupljenih očiju ne razlikujući

više umor i spokoj po bezbrižnosti sličan onom belom

oblaku koji gledam dostojan sam svih

svetih lutalica

novi sad 3.7.1999

 

 

 

2796/857

 

pričala mi jelena gorička

2297. hodanje

vozim biciklo non-stop. okretanje pedala eto to već dve godine radim

ja sam već godinu i po dana jedno nespretno zaljubljeno stvorenje. živim u

jednom smrdljivom idealizmu. i tako se moja vesela zaljubljenost ispoljava pedaliranjem

moja seksualna energija se pretvorila u daljine i prostore. to drugi ne vide ali kad dođem

nadomak vršca posle margite i kad vidim panoramu sa vršačkom čukom ja počnem da

plačem. to je najtoplije mesto na svetu: demokratija sloboda deda baba nema roditelja

poslednji put kad sam vozila u vršačkom brdu sam prepoznala osobu u koju sam ovako

veselo zaljubljena i kojoj sam posvetila moju vožnju. posle šest sati vožnje ostane mi

malo energije ali od sreće i zaljubljenosti što se priroda pretvorila u osobu koju volim

želim da odradim sprint do tamo. krećem i odvaljujem te pedale onako mahinalno. i

to traje traje. na kraju potpuno iscrpljena ne osećam telo potpuni zen. put pedale

noge umor karpati rumunija se pretvore u reči volјenoj volim te. suvih usana

izgorelog lica otežalih ruku umornih butina skupljenih očiju ne razlikujući

više umor i spokoj po bezbrižnosti sličan onom belom oblaku koji

gledam dostojan sam svih svetih lutalica

iscrplјenost me razoružava

novi sad 5.7.1999

 

 

 

2797/856

 

8388  kaplje mi znoj sa lica

 

8389  do malopre sam šetao limanskim parkom sa slobodanom tišmom. sa

oduševljenjem mi je pričao o strindbergovim romanima koje je čitao ovih dana

 

8390  dunav se povlači. iz do pre neki dan poplavljene šume miriše blatnjavi mulj

 

8391  reke ljudi hodaju na kupanje

 

8392  okružuju me mirisi vreline. miriše leto i podseti me na prolećne

mirise - dafine i jasmina - koje sam ove godine najviše osetio u životu

 

8393  kad udahnem vrućinu udahnem

 

ispravi se

2298. hodanje

na suncu sve zri. toplotom

krv vri. sve se otvara i sve se diže

znoj i so. nedostaje mi uzbuđenje od

bombardovanja. nedostaje mi adrenalin to

uzbuđenje zbog pretnje smrću kaže mi višnja

razumem je sam sam osetio isto. eros i tanatos

ali bliža mi je ova punoća vrućine. potpuno

sam obuzet energijama prirode. iscrpljenost

me razoružava. baš kao ti i ja znoj i so

novi sad 6.7.1999

 

 

i

 

 

ruža je

knjiga pljuskova

 

 

neprestano iste slike onih koji se usamljuju i onih koji se skupljaju u gomili

 

 

dišem sa svime što postoji. disanje je umiljavanje

 

 

sve je tiho ali u svemu se oseća kosmogonija. sve je prožeto čežnjom jednog za drugim

 

 

a šta bi drugo pisanje i bilo nego zajedničko disanje

 

 

suvih usana izgorelog lica otežalih ruku umornih butina

skupljenih očiju ne razlikujući više umor i spokoj po bezbrižnosti

sličan onom belom oblaku koji gledam dostojan sam svih svetih lutalica

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si bila

ruža

lutanja

a

ja

lutanje

ruže

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

23. decembar 2025.

27778. dan mog života

 

 

2778/875

 

svi smo mi živi bog

2282. hodanje

bog govori kroz nas. bog govori nama. baš tako

i ja miroslave volim da govorim tobom. odabrala sam da

kroz tebe volim. kroz tvoju dobrotu doprem do svojih dobrota

jednom si mi rekao želim ti da duboko iznutra (ž. polni organ je

unutra) veruješ u sebe da veruješ i u svet. jer na ovom svetu je sve

stvoreno samo zbog tebe i prah i pepeo si samo. i tada sam u tvojim

rečima osetila ljubav. otkrio si mi da je iscrpljenost kilometrima u tvom

telu moja lepota. i da je moje slaganje s tobom tvoja umetnost. volim te

a tek slutim bogatstva u tebi. ne razumem uvek šta govoriš a uzbuđuje

me i pomalo plaši sve to što nosiš u sebi. kako se u tebe slilo čitavo nebo

ceo kosmos. otkrivam u tebi dečaka nezaštićenog i nemoćnog željnog

ljubavi. i vidim - ti si muškarac kog ja volim kog hoću da volim. muškarac

hoću da tvojom ljubavlju naučim da volim samo ono što neću videti

dva puta. da budem blaga i strpljiva i da ne čuvam ljubav. da je

dajem. uđi u mene molim te. da te primim. skroz. da te

primam. neprestano danima i noćima. ti si jedini

moj put. i večerima i jutrima novim jutrima

novi sad 17.6.1999

 

 

 

2779/874

 

8303  sija sunce pada kiša duva vetar. sve u isto vreme

 

8304  mirišu prašina i lipa

 

8305  grmljavine i pljuskovi. ništavilo poseduje neograničeni kreativni potencijal

 

8306  priroda se uznemirila razgoropadila. dva i po meseca ljudi su se igrali gospodara

sa njom uništavali je činili šta su želeli. uvredili je. sada nam ona pokazuje svoju snagu

 

8307  mistički je jezik ljubavi a ne jezik pojmova

 

8308  u mom ja žive sva ja. ja sam rudnik savesti iz koje

će svako moći da vadi rudu sopstvene savesti za sebe

 

sada govori priroda

2283. hodanje

čitam divne knjige. doživljavam veličanstvene

trenutke. zadrhtim od istine. ljubav je sam život

seti se samo puževa. svetlosti koja treperi kroz

granje. osmeha u prolazu. svest i savest eto

puta. i večerima i jutrima novim jutrima

radujem se i samo se malo

plašim da te vidim

novi sad 18.6.1999

 

 

 

2780/873

 

8309  prazno subotnje popodne

 

8310  hodam sa miljom mićanović. milja moj rod

 

8311  prohladno je od tolikih kiša

 

8312  banda dece od pet-šest godina sprovodi jednog

dečaka negde za kaznu. čujem ga kako se dere u dvorištu

 

8313  hodam sa sunom mandićem. sun moj mladi prijatelj

 

8314  biolog mora da potvrdi apsolutnu jedinstvenost svake ljudske

individue. isto tvrđenje prevedeno na metafizički i politički jezik je

fundamentalno i za etiku i za demokratiju dobžanski

 

8315  bilo bi podjednako umesno reći da svekoliki ljudski rod poseduje

samo jedan jezik i da svako ljudsko biće ima svoj poseban jezik humbolt

 

sve što piše u sveskama života

2284. hodanje

okean pacifik piše na majici mladića sa kojim hodaju

dve bliznakinje u svom prvom zaljubljivanju. na slabom

vetru mladi otac nije uspeo da podigne zmaj svojoj devojčici

radujem se i samo se malo plašim da te vidim. sve kao

da se događa u toplini pod tvojim pazuhom

novi sad 19.6.1999

 

 

 

2782/871

 

8316  sun rukom pokazuje ka visokim vlatima trave po kojima su se ispuzali beli pužići

 

8317  prolazimo pored rafinerije. bila je mnogo puta bombardovana. bazeni i sva

postrojenja su nastradala. na nekim mestima sve se ugljenisalo: drveće automobili i

zgrade. zemlja i asfalt su pocrneli još se osećaju mirisi nafte sumpora paljevine

 

8318  užas spaljivanја je za nama ponovo smo

okruženi zelenilom mladom trskom i bagremima

 

8319  pune su nade stare raskošne topole

 

8320  neobuzdan korov u njemu je spas

 

8321  stanite vi ste malopre fotografisali. pođite sa mnom - kaže

mi čuvar rafinerije pored koje smo ponovo prošli u povratku

zapisali su me i upozorili da je ratno stanje i da nije vreme za igru

 

gade mi se

2285. hodanje

društva u kojima vladaju muškarci

koji su iz strahova od žena napravili civilizaciju

u kojoj sve kontrolišu nadziru pljačkaju kažnjavaju

muškarci su kukavice. svoj kukavičluk prikrivaju

agresivnošću nad slabijima. sve kao da se

događa u toplini pod tvojim pazuhom

nasilje je tako staro i dosadno

novi sad 21.6.1999

 

 

 

2783/870

 

8322  temperatura je pala

 

8323  ceo dan sipi kiša

 

8324  baš je hladno. grejem se sećanjem na detinjstvo

 

8325  vreme sve više luta

 

8326  u parku sam zastao i gledam šest labudića kako se čiste

 

8327  isparava se voda jezera u kome su labudovi

 

8328  drveće u parku je tamno od vlage

 

8329  vetar koji duva kroz granje hrani mi leđa

 

8330  šušti raznoliko lišće manje sam sam

 

 kad u letu zahladi

2286. hodanje

leti kišna prašina. pored dunava je

sve posivelo. i voda i nebo i vazduh. valjaju 

se tamni oblaci. na keju nema nikoga samo voda

i odjednom se setim kaje svoje majke nežnost me

prožme. osetim živa je. nije nestala jer niko i ništa ne

nestaje. ni prostor ni vreme. osetim sve je sažeto u

jednoj reči bog. osetim živ je bog. kaja je sada u

bogu. s ljubavlju niko ne umire. nasilje je tako

staro i dosadno. liči da će pasti sneg

novi sad 22.6.1999

 

 

 

2784/869

 

8331  ističe juni uskoro će juli. i tako to ide

 

8332  danima godinama

 

8333  i milenijumima. i ništa nije nestalo što je postalo

 

8334  gde je kraj krajeva kome moram da težim. tamo gde me

nema. gde da idem. moram da se popnem iznad boga u pustinju

 

8335  mislim na tri jutrošnja puža koji su se kao i uvek posle kiše

iz mokre trave nogu pred nogu asfaltom uputili u drugi deo travnjaka

 

ruža je roman o lastama

2287. hodanje

posmatram kako lete laste. nepredvidiv je

njihov let. voleo bih da čitam roman o lastama. i dok

ga čitam da ih stalno vidim. uzbuđuju me božanske tajne

sve ono što... molim vas kakvi su rezultati pita me stariji

gospodin misleći od kasetofona da je tranzistor. izvinjavаm

se ne znam odgovorim. tako su i rezultati fudbalskih utakmica

postali deo božanske tajne. ali ja ne slušam fudbalske prenose

niti pišem o ljudskim tajnama kojima se plaše i ucenjuju drugi

ljudi. ja volim da pišem o bulkama ružama i lastama. o

gladiolama puževima putevima i travama. o vetru

o krotkima. liči da će pasti sneg. o gnezdima

u kojima laste svijaju svoje mlade

novi sad 23.6.1999

 

 

 

2785/868

 

8336  zastao gledam mladiće kako igraju fudbal. uživam u njihovom

znanju i snazi. to sam isto činio i ja. nisam nostalgičan uživam u njima

 

8337  nisam nostalgičan jer uživanja koja sam 

imao u mladosti danas osećam u ruži i pisanju

 

8338  ponoć je. mirno je. i ponoć spava

 

8339  mislim o odanosti. to je zemlja koja hrani

 

8340  ti me svojom odanošću upućuješ

 

ne traži

2288. hodanje

lutaj. u mom glasu smiri

se. u mom telu utopi se. u

tvojim sam ustima. o gnezdima

u kojima laste svijaju svoje mlade

i sutra me svojim jezikom povedi

novi sad 24.6.1999

 

 

 

2786/867

 

8341  više volim umetnost nego priče o umetnosti

 

8342  više volim boga nego priče o bogu

 

8343  više volim paradoks nego priče o paradoksu

 

8344  više volim mudrost nego priče o mudrosti

 

8345  više volim tihovanje nego priče o tihovanju

 

 ispovešću svojom vodi me

2289. hodanje

jednom kad samo očima budemo govorili

jednom kad budemo zagrljajima hodali. jednom

kad budemo rečima leteli po svodu nebeskom

jednom me odmah prigrli. i sutra me svojim

jezikom povedi. tvoje ime je nežna

ženo moja

novi sad 25.6.1999

 

 

 

2787/866

 

stiglo je lepo biće

2290. hodanje

kada mi neko dođe kao danas uvek

osetim stiglo je lepo biće. prolećno biće. ono 

me mirisima opčinjava. snagu mi u nežnost pretvara

svojim zagrljаjem mi govori da smo lepši i bolji ako smo

zajedno. pažljivošću mi se predaje i život postaje ljubav

lepo biće mi pogledom govori da budem bezbrižan radostan

hrabar. ulazeći u mene i prožimajući se sa mnom lepo biće

me najlepše voli. pružajući mi ruku kao saveznik zavodi

me i vodi u veće dubine. svojom smelošću štiti me

lek je za moje bolove i muke. tvoje ime je nežna

ženo moja. svojim dahom lepo biće me

čuva i zanosi

novi sad 26.6.1999

 

 

i

 

 

svi smo

mi živi bog

 

 

u mom ja žive sva ja. ja sam rudnik savesti iz koje

će svako moći da vadi rudu sopstvene savesti za sebe

 

 

i odjednom se setim kaje svoje majke nežnost me prožme. osetim živa je

nije nestala jer niko i ništa ne nestaje. ni prostor ni vreme. osetim sve je sažeto

u jednoj reči bog. osetim živ je bog. kaja je sada ubogu. s ljubavlju niko ne umire

 

 

ništa nije nestalo što je postalo

 

 

više volim umetnost nego priče o umetnosti

 

 

kada mi neko dođe kao danas uvek osetim stiglo je

lepo biće... svojim dahom lepo biće me čuva i zanosi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ja

sam bio od

tela ti od duše

i mi smo postali

jedno i jedan

duh

bo

mi

bomimabo

ma

boa

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

22. decembar 2025.

27777. dan mog života

 

 

2769/884

 

8268  noćas su razvalili. gorelo je nebo. kada bi nebo od eksplozije

zasijalo samo bih se stegao i gledao u prozor da li se ruši zgrada

 

8269  dim od ponoći ne prestaje. pored rafinerije bombe 

su zakačile kuće siromašnih ljudi u šangaju. ima mrtvih

 

8270  oružja su izmišljali najpametniji da bi uništili svoje neprijatelje. ni njih ni njihovih

neprijatelja više nema ali je oružje ostalo da uništava sve ostale ljude i posle njih

 

8271  svi genijalni ljudi koji su učestvovali u stvaranju oružja su bili nerazumne

nepromišljene neodgovorne budale. svi ti davinči nobeli ajnštajni...

 

pada čađ

2274. hodanje

prošla je ponoć. vraćam se

radničkom ulicom potpuni je mrak. hodam

sredinom puta po staroj kaldrmi i setim se da u

vojnim arsenalima velikih država postoje bombe i

projektili sa mnogo većom razornom snagom od ovih

koje sam prošlih meseci iskusio. to me jako uplaši jer

one bi mogle biti upotrebljene bilo gde u svetu

potrebno je smisliti novi humor koji će obesmisliti i

razoružati tu razornu moć. pozdravljam te izvini

za danas nemam više snage. osvestiti

istinu da je život večan

novi sad 8.6.1999

 

 

 

2770/883

 

8272  prvu polovinu hodanja sam proveo sa

slobodanom dragašem drugu ću sa miljom mićanović

 

8273  milja dolazi. maše rukama i prepliće nogama

 

8274  da se nisam upustio u delanje ovi svetovi bi iščezli

 

8275  još je toplo sunce

 

8276  mir

 

8277  hodam ulicama sa miljom. grad je prepun ljudi

 

8278  očaj slavi

 

8279  milja i ja odlazimo ka periferiji i tiho razgovaramo

 

sedamdeset osmi dan bombardovanja

2275. hodanje

mir je objavljen oko deset uveče. ljudi su eksplodirali i radost

ispoljavaju pucnjavom. i vojska je sa svojom protivvazdušnom

artiljerijom dala sebi višečasovnog oduška. pucalo se na sve strane

slavila se pobeda i očaj. ljudska agresivnost je tako tužna stvar. ljudska

zajednica u kojoj se nalazi dva posto ekstremno agresivnih ljudi je u

opasnosti da bude uvučena u njihovu destruktivnost. društva kao

ovo u kojem se nalazi preko dva posto takvih ljudi su bolesna. ne

učestvujem u veselju jer sada tek dolazi spoznaja o tragičnim

pogibijama zločinima proterivanju. jedino saosećanjem sa

tragedijom svakog čoveka se može otpočeti život. osvestiti

istinu da je život večan. radovati se da bi se tragedija

preobrazila da je više ne bi ni bilo

novi sad 9.6.1999

 

 

 

2771/882

 

8280  evo ih u miru prvi kupači na dunavu

 

8281  u rovu iz kojeg se pucalo na avione kupači su parkirali svoje bicikle

 

8282  siromašni ljudi skupljaju na keju jučerašnju pokošenu travu

 

8283  mladić podiže kosu devojke da bi joj se rashladio vrat

 

8284  malopre sam kratkom pričom otvorio institut

za srećnog čoveka koji je pokrenuo boris kovač

 

prvi dan mira

2276. hodanje

da li je na ovim prostorima otpočeo

višegodišnji mir ili će oni koji su poslednjih

deset godina neprestano palili nove vatre potpaljujući

ih užasima mržnjom lažima agresijom ponovo pokušati da

negde novu vatru zapale. iznad glave mi lete slepi miševi. i

zelenilo se umorilo od višednevnih vrućina. ponovo gori svetlo

na ulicama. noći će opet biti žive i slobodne. ruža je preživela

cveta dalje. radovati se da bi se tragedija preobrazila da

je više ne bi ni bilo. više volim ruže ljubavi moja

od otadžbine pesoa

novi sad 10.6.1999

 

 

 

2772/881

 

8285  titraju odlaze i dolaze kao talasi dani kojima hodam

 

8286  u limenoj kući na točkovima pod nazivom mrav

čovek je otvorio servis za popravku mopeda i bicikla

 

8287  hodam pored visoko izraslog korova i kraljevskog čička

 

8288  kosmička mreža je živa

 

8289  kada se zagledam u ono što gledam uvek vidim to još nikad ranije video nisam

 

8290  evo žutih malih cvetića

 

8291  volim heroje koji nikoga nisu povredili

 

8292  šljunak je skliznuo niz jamu. budisti objekat

shvataju kao događaj a ne kao stvar ili supstancu...

 

8293  sejem reči večnosti da večnošću živimo ti i ja

 

8294  isušio sam se na vrelom danu ali uskoro ću napojiti svoje telo utoliti tvoju žeđ

 

telom sam tvoje telo

2277. hodanje

u ekstazi sam na vrelom danu. u

radosti preživelo telo slavi sva tela. pijana

je moja duša opila se saznanjem da je i tvoje telo

živo. duhom sam tvoja zvezda među nogama. tvojom

sam zvezdom svetlost svemirska. više volim ruže

ljubavi moja od otadžbine pesoa. svetlost sam

dobrote tvoje u bračnom srcu mom

novi sad 11.6.1999

 

 

 

2773/880

 

8295  procvetala lipa miriše kao najslađe cveće

 

8296  posle pljuska pred sumrak sam sa svežim vazduhom u grudima

 

8297  slobodan tišma čita strindberga

 

8298  prolazim pored crvene ruže

 

8299  slobodan mi priča o strindbergovoj slici devetnaestog veka

švedskom i norveškom društvu. bedi poltronstvu građana korumpiranosti

školama u kojima se pripremaju ljudi da se nad njima vlada celog života

 

8300  jebem ti lebaru al seva kaže dečak na biciklu

 

evo ti moje telo

2278. hodanje

dan mi je počeo rano u svitanju

telefonskim pozivom prijateljice. već danima

je muči seksualna žudnja koja joj se prvi put u životu

dogodila u toj meri. stalno mislim na to. na muškarca

nasladu divlju ljubav perverziju. ne mogu da izdržim boli

me telo. to mi je od ovog nasilja rata smrti koja me okružuje

ja se bojim strepim telo mi je samo htela bih da me neko

zaštiti. bojim se da ću postati nimfomanka. ceo dan sam

mislio o njoj. sada je sumrak mirišu lipe. svetlost

sam dobrote tvoje u bračnom srcu mom

opija me miris kišne noći

novi sad 12.6.1999

 

 

 

2775/878

 

8301  sa kosmološkom svešću stvarati

 

8302  sa planetarnom savešću živeti

 

umetnost svakodnevice

2279. hodanje

ruža lutanja je umetnost svih ruža. miris koji

se širi ružičnјacima svakodnevice. svakodnevica je

crkva života. ovi oguljeni zidovi! zarđala gvozdena ograda

natpis ovde ja čuvam ulazite na sopstvenu odgovornost koji

visi na vratima kao upozorenje na opasnog psa u dvorištu. biciklista

je podigao noge sa pedala dok mu točkovi bicikla prolaze kroz baru

na trotoaru. na futoškoj ulici gledam ljude dok čekaju gradski autobus

svi su tu u zajedničkom jadu koji se zove pomirenost životom na balkanu

svako od nas je kap krvi u zajedničkom krvotoku planete. u svim ljudima

teče ista svemirska krv. teče okeanima svakodnevice. tomo majstore piše

na zidu. naređane gajbe piva pred radnjom. reči prijatelja opet je jedan

narod ćutao dok je drugi narod proterivan. umetnost svakodnevice je

u bivanju. uživanje u bivanju. bivanje u radosti tela. dobro jutro vodo

dobar dan nebo. dobro veče spokoju. planetarna savest i

kosmološka svest opija me miris kišne noći. želim

biti slavuj u ružičnjaku moje drage u njemu

ruže brati i onda nestati

novi sad 14.6.1999

 

 

 

2776/877

 

15. jun 1999

2280. hodanje

bi mogao biti od kosmičkog značaja

ali sada se vraćam ruži iz koje se ova vaseljenska

ideja u razgovoru sa zoricom kovačić na današnji dan

i rodila. zapara je. bila je kiša ali je sada upeklo i teško je

disati kao i prethodnih dana. osećam pritisak u grudima. teško

je srcu. i drugi se žale. tako je to kada smo nervi planete zemlje

mislim na svoj izgled koji mi je pomogao i čuvao me u životu. nikada

nisam ljudima ličio na ono što sam činio i što jesam. kada me je pre

tri godine prvi put ugledala na mom pre-davanju dada je pomislila kako

je on ružan pa kako će on održati predavanje kad ne zna ni da govori ali

pola sata kasnije ja sam bila osvojena priznala je kasnije. milja mićanović

sa kojom se poznajem mesec dana pomislila je kada me je ugledala pre

četiri godine čitala sam nešto što je napisao miroslav mandić i kad sam

te videla na ulici to se nije poklapalo sa licem mog miroslava mandića

nisam mogla da se sastavim od iznenađenja da je sve ono što sam

čitala napisao ovaj miroslav mandić jer na njegovom gorštačkom

licu nisam videla nikakvog umetničkog traga. mislila sam da

sam i ja ružna jer sam imala frizuru sličnu njegovoj. želim

biti slavuj u ruženjaku moje drage u njemu ruže

brati i onda nestati. naše dete u

tvom stomaku raste

novi sad 15.6.1999

 

 

 

2777/876

 

ja više slobode nemam - ja sam slobodan

2281. hodanje

ti si moja sloboda. tvoje grudi su moji koraci. tvoje oslobođenje je moja

radost. tvoja ili moja ruka svejedno je. tvoja ili moja reč isto je. razlike su samo

mladeži na našim telima. svaki trenutak u ovoj knjizi je moj život. i moja ruka što ovo

piše govori tvoju misao. usnama skupljam umor koji izbija iz tvog znoja. u tvojim mislima

je moje oslobođenje. kada ti kažeš ja sam planeta naježi se svaka dlačica na mojoj koži. ti

si planeta ja sam tvoja dlačica. ti si muškarac ja sam žena. mi smo razgovor. ti si predlog

ja sam odgovor. ja te negujem među svojim grudima. sa tobom se u meni spaja nebo i

zemlja. volim da te gledam i slušam dok sedimo sa prijateljima i pijemo vino. ti govoriš o

lepoti hrabrosti blagosti. u tvojoj opuštenosti je moja sreća. ispunjena sam slaganjem

ispunjava me tvoja nadahnutost i pomislim ništa više od ovoga u životu mi ne treba

i kad me onako s lakoćom u hodu zagrliš ja sam ponosna žena. jer sam pored

tebe. i opet ništa više od ovoga u životu mi ne treba. i tek iz tog ništa vidim

da je moguće pričati priču o uspehu novcu poslu. da je bogatstvo u

mom osećanju i verovanju u tebe. naše dete u tvom

stomaku raste. ti si jedini moj put

novi sad 16.6.1999

 

 

i

 

 

kada se zagledam u ono što gledam

uvek vidim to još nikad ranije video nisam

 

 

duhom sam tvoja zvezda među nogama. tvojom sam zvezdom

svetlost svemirska. svetlost sam dobrote tvoje u bračnom srcu mom

 

 

sa kosmološkom svešću stvarati. sa planetarnom savešću živeti

 

 

umetnost svakodnevice. svakodnevica je crkva života

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bili

smo izloženi

do poništenja

i baš to nas je

sačuvalo

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

20. decembar 2025.

27775. dan mog života

 

 

2759/894

 

8233  subota je popodne. dan je počeo polusatnim bombardovanjem posle ponoći. iz

mirnog neba se sejala smrt. život me je uzbuđivao jer se svakog trenutka mogao ugasiti

 

8234  tamo gde je smrt tamo je i eros. krhkost života je njegova snaga

 

8235  kada bih noćas sa prozora ugledao svetlost eksplozija na drugoj strani dunava

uletao bih u sobu i u dovratku sačekivao vazdušni udar kojim se cela zgrada tresla

 

8236  telo drhti brani se u svojoj nemoći. dušom sam miran jer

se posle eksplodiranja ćelija rađaju nove ćelije bezazlenosti

 

8237  čitam i drugujem sa junusom imreom niko moju ružu povrediti

neće... na ovom putu bogatstvo istinskog muškarca je ništavilo... onaj što

u istinskim težnjama istraje niti će se zasititi niti umoriti... ako si bio voljen

iz tvog srca će tuga nestati... dušu sam predao i dragog naći ću

moja bol je lek za mene. moj prah to je moj ružičnjak

 

nove ćelije

2266. hodanje

lepo mi je kad osetim da

su neki ljudi postali prelepa bića

sve je već rečeno i reč je postala

telo telo koje će i reč iskupiti

novi sad 29.5.1999

 

 

 

2761/892

 

8238  u dubokom hladu starog dvorišta planduju bordo ruže

 

8239  na gradskoj autobuskoj stanici samo jedna vitka devojka u zelenoj bluzi

 

8240  krupne crvene gusto zasađene pored kojih

sam zastao sa jednom pčelom koja leti pored njih - ruže

 

8241  bombardovanja su sve češća. sve manje selektivna sa sve

više žrtava. svaki trenutak i svaki prostor je nabijen smrtnom opasnošću

 

8242  kada su 1905 za vreme rusko-japanskog rata novinari

pitali lava tolstoja na čijoj je strani odgovorio je da je i protiv vlade

rusije i protiv vlade japana a na strani ljudi koji žive u njima

 

8243  mislim na fridriha helderlina

 

ruže. tolstoj. bombe. helderlin

2267. hodanje

mrak je prošlo je devet. sparina je. naoblačilo se

grad je pust. čudno i zloslutno. jedan čovek na mobilnom

govori noćas će gađati poštu i komandu grada. u brisanom

prostoru se brzo šire laži i uvećava strah a strahom se

lako usmerava ponašanje ljudi. sve je već rečeno i

reč je postala telo telo koje će i reč iskupiti

oh kako su strah i nasilje dosadni

novi sad 31.5.1999

 

 

 

2762/891

 

8244  prvi juni

 

8245  noćas ovde nije bilo bombardovanja. a gde ga je bilo ne znam jer nema struje

 

8246  sagnem se da bih pomirisao lila ružu... joj njen miris mi prodire u krv

 

8247  kad mi snaga istine da je sve jedno protrese telo

osetim da mojim treperenjem tada i svemir novu snagu udahne

 

jedno disanje

2268. hodanje

hodam pored kuća. mrak je

hodam svim čulima. hodam kroz

drvored lipa. da li će u mojoj četvrti

biti struje. oh kako su strah i

nasilje dosadni. ima

struje čitaću

novi sad 1.6.1999

 

 

 

2763/890

 

8248  od jutros sam tužan. iscrpljuje ovo bombardovanje

 

8249  evo već dva meseca svaku noć ponekad i po danu drhtim strahujući od ovih bombi

koje padaju. ali ni bombardovanje televizije koja mi je blizu nije mi bilo tako strašno kao kad

je noćas jedan policajac na mrtvo prebio mladića koji je pevao u našem skloništu. nisam

mogla da verujem da neko u sebi nosi toliko mržnje i da je taj čovek još čuvar reda i

zakona ni pilule za smirenje nisu mogle da me smire posle ludila koje sam

videla u policajčevim očima priča sedamdesetogodišnja žena

 

8250  približavam se kasarni na futoškoj ulici koja je jedna od meta u gradu. kao uvek u

blizini takvih objekata raste biološki strah u telu... kasarna mi je ostala iza leđa opušteniji

sam ne gledam više ka njoj nego ispred i polako se prepuštam ritmu hodanja

 

da li će biti potpisan mir

2269. hodanje

na praznom i neosvetljenom bulevaru

iza spuštenih roletni neko vežba klarinet

ima struje čitaću. tužan sam

isuviše sam noć je i rat je

novi sad 2.6.1999

 

 

 

2764/889

 

8251  polazim tužan sam ali vetar... mirisi... dva

goluba na terasi... muškatle... sve me to me odmah razvedri

 

8252  oprostite molim vas da li je prošla vazdušna

opasnost pita me devojka u prolazu. ne znam odgovorim joj

 

8253  u parku se izleglo šest labudova

 

8254  nema struje govorka se da je mir potpisan. sve se uvek događa u mutnom

 

8255  manje je straha u vazduhu

 

i dalje

2270. hodanje

ističe dvanaesta nedelja

bombardovanja. danas je sedamdeset

drugi dan. koliko je iseljenih mrtvih ranjenih

nikada se tačno neće saznati kao što se nikada

nije saznala nijedna od svetovnih istina. ja ću i dalje

biti put putnik i putokaz. biću srce svih srca. srce mir

i dalje ću pisati samo one reči koje me vode. reči

sa kojima me ti čuvaš. tužan sam isuviše sam

noć je i rat je. ne želeći nikoga da porazim

radovaću se da me tvoja lepota porazi

novi sad 3.6.1999

 

 

 

2765/888

 

8256  mir će. ali će tu biti još mnogo toga. svačega. kafana je polupana. trežnjenje će

boleti više od pijanstva. biće teškog mamurluka. svima će biti jasno: pa šta nam je to

trebalo. al jebi ga. to nam je. takvi smo. ostaju kao što su uvek jedino i bile frazetine

 

8257  zatravnjuje pruga. hodam po njoj. ovde vozova neće biti sledećih

dve-tri godine. pruzi je srušen most sada će samo stajati zatravnjivati se

 

8258  među šinama otkad ne ide voz nikli su klasevi žita

 

8259  prugom stignem do srušenog mosta. od betonskih blokova dunav pravi velike virove

 

8260  uz nasip je izrasla hajdučka trava. malo dalje dvoje mladih se u travi ljube

 

8261  da se hranim hlebom za koji sam radio danas

ne juče. da se nahranim za danas ne za sutra

 

nikad više

2271. hodanje

deset je uveče. hodao sam

sa borisom kovačem. dat je znak za

prestanak vazdušne opasnosti. da li je ovim

znakom zauvek prestao taj zloslutni zvuk. ne

želeći nikoga da porazim radovaću se da me

tvoja lepota porazi. hodao sam danas po

pruzi koja vodi samo do ambisa

novi sad 4.6.1999

 

 

 

2766/887

 

8262  otac sa dvogodišnjim detetom na ramenima i petogodišnjom

ćerkom sa velikim muškim cipelama u ruci vraća se iz pazara. napunili

su kese iz kanti za đubre - samoposluge koja im je jedino dostupna

 

nazire se

2272. hodanje

kraj. više nema straha od

bombardovanja. toplo je. nisam

srećan jer znam da je mnogo mrtvih

proteranih još više. mnogo je srušenog

nema struje. nema vode. treba biti dostojan svih

koji će zauvek ostati u patnji. ipak treba činiti isto što

i biljke. cvetati. biti i dalje prašina na putu. tih teći kao

reka. srce svoje davati. umom biti neprestano budan

školovanje nastaviti kod puževa i ptica. verovati

analogijama. svet čuvati pažljivošću i voditi ga

bezazlenošću. višim bićima biti prijatelj. hodao

sam danas po pruzi koja vodi samo do

ambisa. na plavim oblacima graditi

novi sad 5.6.1999

 

 

 

2768/885

 

8263  da li će se rat i bombardovanje nastaviti

 

8264  vazdušna opasnost

 

8265  blizina smrti sve blokira

 

8266  baš kao što je mnogim ljudima nerazumljiva i dosadna

matematika filozofija mistika poezija tako su meni nerazumljivi i dosadni

moć vojska policija. i kao što oni imaju pravo da svoj život provedu bez

matematike i poezije ja imam pravo da živim bez moći vojske policije

 

8267  srušeni su mostovi pa ne odlazim na petrovaradinsku stranu gde

sam se prošle godine u ovom periodu hranio trešnjama i višnjama

 

čitajući pesnike

2273. hodanje

na plavim oblacima

graditi. pozdravljam te

izvini za danas nemam

više snage

novi sad 7.6.1999

 

 

i

 

 

život me je uzbuđivao jer se

svakog trenutka mogao ugasiti

 

 

tamo gde je smrt tamo je i eros. krhkost života je njegova snaga

 

 

ja ću i dalje biti put putnik i putokaz. biću srce svih srca. srce mir

ne želeći nikoga da porazim radovaću se da me tvoja lepota porazi

 

 

da se hranim hlebom za koji sam radio danas

ne juče. da se nahranim za danas ne za sutra

 

 

treba biti dostojan svih koji će zauvek ostati u patnji. ipak treba činiti isto što i

biljke. cvetati. biti i dalje prašina na putu. tih teći kao reka. srce svoje davati

umom biti neprestano budan. školovanje nastaviti kod puževa i ptica. verovati

analogijama. svet čuvati pažljivošću i voditi ga bezazlenošću. višim

bićima biti prijatelj. na plavim oblacima graditi

 

 

baš kao što je mnogim ljudima nerazumljiva i dosadna matematika

filozofija mistika poezija tako su meni nerazumljivi i dosadni moć

vojska policija. i kao što oni imaju pravo da svoj život provedu bez

matematike i poezije ja imam pravo da živim bez moći vojske policije

 

 

i

 

 

ružo lutanja

da ga jebeš ti

si meni i ne samo

meni i ne samo

svima i svakome

nego i bogu

dečavojčice

svakog

dečaka

u

devojčici

i

svake

devojčice

u

bogu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

19. decembar 2025.

27774. dan mog života

 

 

2750/903

 

8191  ipak se kosi visoka trava na nepokošenom fudbalskom terenu

 

8192  pedeset osmi dan bombardovanja

 

8193  kao što vidimo kad god izbije rat strah od rata je prebrođen u trenutku kad se zaista u

njemu nađemo. da je rat stvarno tako strašan kao što ljudi zamišljaju da jeste bio bi davno

zatrt. za ljudska bića je rat tako jednako prirodan kao i vođenje ljubavi. ljubav kao i strah od

rata može od ljudi napraviti kukavice. kada se čovek zaljubi počiniće bilo kakav zločin i

neće samo smatrati to opravdanim već će se zbog toga dobro osećati henri miler

 

 draženje užasom

2258. hodanje

prošla je ponoć vraćam se posle druženja

sa borisom violetom zoricom i miljom. grad je u

mraku toplo je. vetar nosi prolećne mirise. osećam dafinu

i jasmin o kojima smo danas pričali. pitomo je i lepo ali može

svakog trenutka da grune projektil ili bomba. razdražuje me ta

opasnost. hodam kao zver u mračnoj noći. u daljini treperi

narandžasti semafor pulsira njegova svetlost po asfaltu kojim

idem. sa ponekog prozora svetli. nikog nema osloni se na

mene. blizu stana počinje da miriše dunav. uživao sam u

verinom razgovoru sa lastama. na moje grudi

nasloni svoje lice

novi sad 20.5.1999

 

 

 

2751/902

 

8194  grmi. lete mace sa starih topola. prve kapi kiše

 

8195  po delu nasipa na kojem je pokošena trava golubovi traže hranu

 

8196  počinje pljusak miris dunava se pojačava. kisnu ruže

 

8197  sa tek pokislog vrelog asfalta diže se para koju odmah ponese vetar

 

8198  ponovo je granulo sunce svetluca mokro lišće

 

8199  kako je lepo kada nešto bilo šta ugledam

 

8200  šaram pogledom po parkiranim kolima... boji zidova pored kojih prolazim

nijansama okrunjenog asfalta... ulubljenim olucima... brojevima na kućama

 

8201  lutanje je šaranje lepotom

 

8202  vraćajući se ponovo mi je pažnju privuklo otkinuto krilo ptice na asfaltu

 

8203  svaki pogled je jedan cvet

 

raskoš gledanja

2259. hodanje

lepota sama. nisam mogao da

se nagledam. lepota svega što bih

pogledao a to se nizalo iz delića u delić

sekunde prožimala mi je telo. na momenat je

bilo gotovo nepodnošljivo. otvorila se sama

energija. na moje grudi nasloni svoje lice

procvetavati videti uvek samo prvi put

novi sad 21.5.1999

 

 

 

2752/901

 

8204  subota je. pusto. oglašena je vazdušna opasnost

 

8205  pred polazak na hodanje pročitao sam plotinov tekst o lepoti i

uzbudio se baš kao i malopre kada sam video desetogodišnjeg

dečaka koji je sedeći na asfaltu sa sestrom u naručju prosio

 

8206  hodam za plotina i malog prosjaka

 

dvojica pevača. beskućnika

2260. hodanje

nas dvojica boris kovač i ja sklanjajući se od kiše sretnemo

njih dvojicu jovana i aleksandra beskućnike. pevaju i pričaju ja sam

sanjao kako lupam u doboš. otac mi je bio muzičar i ja sam naučio da sviram

bubnjeve od malena. volim da sviram da idem na svadbe bankete. ja sam iz

uroševca. počele su tamo demonstracije bilo je gadno i mi smo došli ranije ovamo

kad sviram lepo mi je u srcu. tu u srcu mi je muzika kad pevam. muzika dolazi odatle

iz duše peva jovan četrnaestogodišnjak. ja verujem u boga. od malena ja verujem u

njega to mi pomaže. od rođenja nisam kršten i do tridesete se neću krstiti ko i hrist

verujem u ljubav. ljubav nemoj nikad da izdaš. ja sam jednom bio oženjen i žena je

sama otišla od mene. nije bila prava ali dok je mene biće prave. daće bog priča

jovanov drug sedamnaestogodišnjak. procvetavati videti uvek samo prvi

put. šta mi vredi amerika kada oca nemam ja... za ljubav ja

ću ljubav da dam... peva jovan

novi sad 22.5.1999

 

 

 

2754/899

 

8207  noćas su bombe presekle i struju i vodu

 

8208  bombardovanja se pojačavaju sukobi šire diplomatija grca. gine

sve više ljudi. za jedne njihova smrt je kolateralna greška drugi njihovu smrt

prećutkuju. i jedni i drugi koriste ljudska stradanja za svoje interese u politici smrti

 

8209  padam i dižem se ali sam radostan što sam ovde na prostorima stradanja

 

8210  15:44 iznenada detonacija. u radičevićevoj sam

ulici. druga. evo ih još dve. sada se tek čuju avioni. odlaze

 

8211  15:47 evo još jedna

 

8212  15:50 nadleće avion nekoliko detonacija prozori

se tresu. sklonio sam se uza zid. preko kuća vidim dim

 

8213  15:55 vedro je nebo. dan lep. dim kulja

 

kap

2261. hodanje

deset do pet sirena oglašava

prestanak vazdušne opasnosti. nad

osunčanim gradom se nadvio crni dim koji

neprestano kulja iz rafinerije. ipak svuda cvetaju

ruže. uzbudih se misleći na pesnike koji su pevali

o bogu i ružama. šta mi vredi amerika kada oca

nemam ja... za ljubav ja ću ljubav da dam...

peva jovan. topli miris se širi iz kapi

u koju se uliva okean

novi sad 24.5.1999

 

 

 

2755/898

 

8214  igrali smo fudbal posle mnogo godina. slobodan tišma čeda drča

boris kovač i ja protiv branislava babića bojana erdeljanovića bebeca i

anđelka maletića. kod rezultata 3:3 smo prekinuli jer je borisu pukao mišić

 

8215  evo ga prvi put ove godine mirišu lipe

 

srušeni grad

2262. hodanje

deset do osam uveče. tišina u gradu

samo se jedna gugutka čuje. grad je sve prazniji

razboleo se. mnogi ljudi su se razbežali napustili ga

srušena je sigurnost života u gradu. sada je u njemu opasno

živeti. kada nestanu struja i voda tada nema ni hleba ni mleka ni

informacija ni saobraćaja - stvari od kojih grad živi. grad se pretvara

u bauk. bombe koje padaju i danju i noću su ga ispraznile. eksplozijama

je srušeno mnogo više od onog što se vidi. spustio sam se na dunavski kej

ovde još ima ljudi. istoriju pišu samo pobednici i zato je istorija velika laž. o

prošlosti sudim jedino po sadašnjosti a tek po današnjim lažima koje se

proglašavaju za istinu vidim jasno kako je većina istina iz prošlosti

(kojima robujemo danas) bila obična laž u svom vremenu

istorija je ljudska sadašnjost je božija. topli miris se

širi iz kapi u koju se uliva okean. punim

plućima udišem zagađeni vazduh

saginjem glavu i mirišem

jasmin

novi sad 25.5.1999

 

 

 

2756/897

 

8216  noćas je opet bilo teškog bombardovanja

 

8217  do malopre sam hodao sa slobodanom tišmom. prijateljstvo je

ispovest miluje me po kičmi. u prijateljstvu se stvara nežno i nepoznato mišljenje

 

8218  žena bere kamilicu pored puta i stavlja je u korpu na biciklu

 

8219  mislim na sve poginule

 

8220  i stvaranje i smirenje. treperenje

 

8221  do sada u životu nisam primećivao jasmin. sada

uživam u njemu. puno ga je pod zidinama srušenog mosta

 

8222.  raznežim se lako mi je da pokažem svoje slabosti

 

svi i sve u meni

2263. hodanje

predvečerje. sam sam. uz obalu

pristaje mali brodić obeležen crvenim krstom

prenosi bolesne. dunav je velik poplave su po evropi

sretan sam jer sve više gledam umom. umom gledam

srcem mislim. vidim kako su videli svi oni koji su božjim

očima gledali i hodali stotinama hiljada godina pre mene

misliti srcem znači pretvoriti se u nežnost. ponavljam se

punim plućima udišem zagađeni vazduh saginjem

glavu i mirišem jasmin. ne ne ponavljam

se nego se prosejavam

novi sad 26.5.1999

 

 

 

2757/896

 

8223  bombarderi nadleću grad. kroz okno male obućarske radnje stari obućar gleda u nebo

 

8224  blizu je devet kuće i ulice su bez osvetljenja a

na nebu veliki trag dima od detonacija od pre dva-tri sata

 

8225  pored parka mirisi u količinama koje me zanesu i rašire se kroz moje telo

 

8226  mislim na rabiju iz basre

 

8227  sretan sam ispunjen radošću odricanja

 

iznad starih platana sija pun mesec

2264. hodanje

mrak je. opčinjen mesečevom svetlošću zastanem pred

sinagogom i gledam svetlost koja se preliva preko hrama samo

jesam. nastavljam. prelazim ulicu. iznad uspenske crkve iako je noć

vidi se gusti crni dim koji neprestano kulja iz bombardovane rafinerije

hodam nad katedralom u toplom nebu sija jedna zvezda. sretan sam

jer osećam dobre ljude koji svojom dobrotom i zlo iskupljuju. sat

na crkvi pokazuje pola deset. na trgu nema nikoga. ne ne

ponavljam se nego se prosejavam. poželeo sam

da si i ti sa mnom na pustom trgu

novi sad 27.5.1999

 

 

 

2758/895

 

8228  kako me kupa miris lipa

 

8229  ljudi su se raširili po tišini u parku. mirni izdvojeni sede na klupama u hladu

 

8230  neki su izveli pse. drugi decu. treći umor. neki svoju zaljubljenost. neki svoj očaj

 

8231  stariji gospodin je izveo samog sebe i svoj džemper koji ako mu zatreba drži u ruci

 

8232  dvoje gluvonemih na klupi žučno razgovaraju ne čuju kreket žaba iz trske pored njih

 

neki jedno neki drugo

2265. hodanje

prošlo je devet na keju sam još se osvrćem

unazad jer je iza mene vodovod koji je jedan od

ciljeva bombardovanja. odmakao sam opasnost je

prošla opuštam telo. volim ljude koji saosećaju sa ljudima

koji negde drugde stradaju. okrenuo sam se ali sada ne od

straha da će mi bomba pasti iza leđa nego da gledam pun

mesec koji sija po vedrom nebu i na mirnoj površini dunava

prošle godine smo plivali dunavom u ekspedicijama ljubavi

a ove. kroz prozor stanova sija svetlost sveća. poželeo

sam da si i ti sa mnom na pustom trgu. lepo mi je

kad osetim da su neki ljudi postali prelepa bića

novi sad 28.5.1999

 

 

i

 

 

kako je lepo kada

nešto bilo šta ugledam

 

 

lutanje je šaranje lepotom

 

 

svaki pogled je jedan cvet

 

 

istorija je ljudska. sadašnjost je božija

 

 

sretan sam jer sve više gledam umom. umom gledam srcem mislim

 

 

sretan sam ispunjen radošću odricanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

svako je bog baš

tako da ne može biti

bilo ko drugi nego

samo bog. jedan

jedini bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

18. decembar 2025.

27773. dan mog života

 

 

2740/913

 

8162  po normanu kazinsu koraci ka svetovnom i višem zakonu su:

 

ako se desi sukob između sigurnosti suverenosti države i sigurnosti

suverenosti ljudske zajednice ljudska zajednica je na prvom mestu

 

ako se desi sukob blagostanja nacije i blagostanja

čovečanstva blagostanje čovečanstva je na prvom mestu

 

ako se desi sukob između potreba ove generacije i potreba

sledeće generacije potrebe sledeće generacije su na prvom mestu

 

ako se desi sukob između prava države i prava čoveka prava čoveka su na prvom

mestu.  država opravdava svoje postojanje samo ako služi pravima čoveka i ako ih štiti

 

ako se desi sukob između javnog proglasa i lične savesti lična savest je na prvom mestu

 

ako se desi sukob između lakog sticanja bogatstva i

iskušavanja mira iskušavanje mira je na prvom mestu

 

tako jednostavno

2249. hodanje

kroz gusti mrak i tišinu dolazi

usamljeni biciklista. ako izneseš ono

što je u tebi ono što si izneo spasiće

te ako ne izneseš ono što je u tebi

ono što nisi izneo uništiće te

novi sad 10.5.1999

 

 

 

2741/912

 

8163  vidim jednu od običnih pekarskih radnji izlupanu jer su njihovi vlasnici

bili nepoželjne nacionalnosti. ne spominjem imena da se zlo ne bi širilo

 

8164  prvi put u životu živim u državi koja je proglasila ratno stanje. kad

počne rat prvo gine istina. za vreme ratnog stanja vladaju ratni zakoni 

da bi sa njima ljudi bili naterani da služe laži kojom je ubijena istina

 

8165  kako je zamirisao procvali bagrem

 

pored vode

2250. hodanje

drugu polovinu hodanja sam proveo sa

borisom kovačem. pričali smo o odgovornosti i

stvaralaštvu. veliki se sukobljavaju preko malih. jedni

veliki neprijateljski govore malim sve ćemo vas uništiti. mali

ponosno odgovaraju nećete nas uništiti možemo mi još da izdržimo

drugi veliki prijateljski govore malim na vašoj smo strani divimo se

vašoj hrabrosti. mali ponosno odgovaraju nastavljamo i dalje. tako

mali dobijaju duplo po glavi. a njihove vođe ih po treći put lupaju po

glavi pričom mi spašavamo svet budite ponosni zbog batina koje

primate. ako izneseš ono što je u tebi ono što si izneo spasiće

te ako ne izneseš ono što je u tebi ono što nisi izneo

uništiće te. uživati u bezbrižnosti i nezaštićenosti

i u njima osećati sigurnost i spokoj

novi sad 11.5.1999

 

 

 

2742/911

 

8166  ugledah prve bulke ove godine (14:34)

 

8167  trava je nabujala posuta retkom kamilicom. celim putem miriše zova

 

8168  evo ih cvetovi divljih ruža. saginjem se mirišem ih bele

 

8169  dobro je ljubiti do ludila

 

8170  na groblju sam

 

8171  anđele moj u meni pre mene umreti nećeš. bol mi kaže ja jesam dok jesi i

ti piše na spomeniku majka ivanka svom premimulom desetogodišnjem sinu nikoli

 

8172  u nozdrvama mi je još miris bagrema

 

 plavookoj

2251. hodanje

prodavačici hleba koja mi je poželela

svako dobro poklanjam današnje hodanje

izvan grada. prvi put ove godine sam video bulke

cvetove divljih ruža. čitao tekst mudrost srca henri

milera o knjigama I and me. time and childe. war dance

e. grahama howea. u piljarnicama prvi put videh trešnje i

jagode. pa ogroman bokor crvenih ruža koji se uspuzao uz

krov kuće broj 42 u ulici kralja petra I. u toj ulici sam osetio

da sve što je nekad postojalo i sve što je sada i sve što će

biti živi u mom srcu. uživati u bezbrižnosti i nezaštićenosti

i u njima osećati sigurnost i spokoj. dva vrapčića

kidaju koricu hleba na isti način otkidam reč

pupoljak za tebe

novi sad 12.5.1999

 

 

 

2743/910

 

8173  pred svitanje su me probudili zvuci aviona. pridigao sam se da me

detonacija ne bi zatekla dok ležim i posle dve-tri sekunde kroz spuštene roletne

ugledao sam svetlost. kroz sekundu-dve prodrmala me je jaka eksplozija. posle

minut-dva čula se druga. ustao sam izašao prvo na jedan posle na drugi balkon ali

nisam video gde su bombe pale iako mi se činilo da su vrlo blizu. i dalje su se čuli

avioni kako kruže nad gradom. zatim se zvuk pojačao i ponovo sam prvo ugledao

svetlost sa terase i onda dve jake eksplozije. ali sada sam video da je pogođena

(kao i pre nekoliko dana) televizija. to je tri kilometra vazdušnom linijom preko reke

 

hodanje za tišmu. drču. kovača. babića

2252. hodanje

dan je počeo rano sa bombardovanjem. sada počinje sumrak

upravo sam se oprostio sa borisom kovačem. hodali smo ribarskim

ostrvom. pre toga sam bio na ručku kod čede stanislava i branke pre

njih sam hodao sa slobodanom tišmom. pred polazak na hodanje sam

se čuo sa kebrom. to su ljudi sa kojima delim užas bombardovanja

stvaralaštvo je izbor ličnosti. dva vrapčića kidaju koricu hleba na

isti način otkidam reč pupoljak za tebe. volim svoje drugare

novi sad 13.5.1999

 

 

 

2744/909

 

sveće

2253. hodanje

sedam je uveče. naoblačilo

se današnji dan je bio najtopliji. hodao

sam sa kebrom po grobljima uspenskom i almaškom

sprema se kiša. zagrmelo je ali sada svaki zvuk liči na avione

i bombardovanje. ulice su prazne. radnje su već sat-dva zatvorene

prozori su izlepljeni lepljivim trakama. prolazim kroz dvorište sinagoge

kako su hramovi lepi ali nažalost još ne smiruju ljude. bombe su razorne

ali bombe su samo otelotvorenje i zbir svih ličnih nezadovoljstava i mržnje

sumrak je ali još mogu da pročitam po kojoj milerovu rečenicu. prilazi mi

jedna žena i pita me gospodine kada će sve ovo stati. priča mi kako se

moli i da ne bi želela da bude ni bogata ni siromašna želi samo da joj

bog da da jednostavno živi. kaže da svi oni koji su proricali da će

ovo stati nisu pogodili. pao je mrak nema uličnog svetla. od

današnjeg bombardovanja nema struje čitaću pod svećom

volim svoje drugare. seva vetar nosi granje sa retkih

prozora treperi svetlost sveća

novi sad 14.5.1999

 

 

 

2745/908

 

8174  noćas sam gledao najlepše nevreme u mom životu. sevalo je i grmelo je

nebo se prolamalo. kiša je pljuštala. trajalo je dugo. nebeska praznina se ispunila

velikom pričom. zamišljao sam ljude u prošlosti kako su se nosili sa nevremenom

 

8175  zemlja i nebo u njima je sve

 

8176  jedna sama bordo ruža skrivena iza srušenog zida

 

8177  kada sam malopre ugledao bordo ružu iza zida setio sam se pesama 

o ružama koje sam pisao desetak godina. bilo bi mi lepo da ih ponovo pišem

 

pesmama o ružama

2254. hodanje

noćas dok sam gledao kako se razigralo nevreme

u jednom trenutku mi je kroz telo prostrujao ceo život. bio

sam lep kao i perunike po kojima sada bacam svoj pogled. bio

sam istinit kao tačno vreme na katoličkoj crkvi u centru grada čiji

je sat ponovo proradio jer je došla struja. hodao sam sa violetom

iz beograda nismo se videli sve vreme bombardovanja. lepo je

videti ponovo onoga koga voliš ali je sada lepo videti bilo

koga. seva vetar nosi granje sa retkih prozora treperi

svetlost sveća. jedino što imam je

sloboda da volim

novi sad 15.5.1999

 

 

 

2747/906

 

8178  da prostiš ovu godinu sam skurco rekao je ovih

dana deda steva tinkač mom prijatelju đorđu zličiću

 

8179  ja sam gospodin kosmos

 

priča o poslušanju

2255. hodanje

hodao sam sa verom midić. uvek

mi je lepo sa njom. i u njoj i u meni živi

slična žudnja za beskućništvom. kasnije hodao

sa violetom i zoricom. na kraju sa miljom mićanović

jedino što imam je sloboda da volim. rat jenjava

ali najveća stradanja su baš u jenjavanju

novi sad 17.5.1999

 

 

 

2748/905

 

novi sad

2256. hodanje

mali grad novi sad. ravnica dunav fruška gora

u njemu sam rođen. rastao trčao plivao igrao fudbal

prejeo se trešanja. prvi put se ljubio. učio se prijateljstvu. sa

njegovih ulica noću maštao o celom svetu. odlazio u bioskope

da bih u filmovima upoznao sebe. patio zbog ostavljenosti. izoštravao

socijalno čulo. prelazio granice bezbrojnih predrasuda. trpeo i uzdizao se

pred političkim i državnim nasiljem. tu pored velike reke video ljudsku sebičnost

u njemu sam se učio gradskim pričama. i ponekad otkrivao divna bića. na ulici zavoleo

muziku mađarskog jezika. i rumunskog i rusinskog i slovačkog i ciganskog i albanskog

učio se da živim na mostovima plažama trgovima. upoznao prijateljstvo. čitao vitgenštajna

i gertrudu stejn. u bojama neba prepoznavao velike slikare. u malim ulicama osećao sve

tuge ovog sveta. otišao iz njega da koračajući pletem košulju beskućničku da pevam

pesmu lutalačku. i evo me ponovo u njemu. gradu ruže. da bih zajedno sa

njim bio i bombardovan. rat jenjava ali najveća stradanja su baš

u jenjavanju. novi sad je slobodan tišma

novi sad 18.5.1999

 

 

 

2749/904

 

8180  hodam sa verom midić

 

8181  zastali smo gledamo desetak lasta kako piju vodu

 

8182  posle kiša zemlja se ugrejala

 

8183  iz trave toplo miriše kamilica

 

8184  uh kako mu je mlada zelena trava kaže mi

vera dok gledamo kako konj uživa paseći pored kanala

 

8185  preletala senka goluba preko vere i mene

 

8186  vetar

 

8187  talasanje vode

 

8188  neprestano laste

 

8189  zelenilo trava

 

8190  neprestane bulke

 

zatrudnela lavica

2257. hodanje

sve vreme hodanja sam uživao

bio sam lav vera lavica. mirisi su nas hranili

otvarali nam um. uživao sam u srebrnjanju lišća

na vetru. u suncu na goloj koži. u verinim pričama iz

detinjstva. kasnije u temerinskoj ulici od reči koje sam

govorio vera je zatrudnela. sve što je postojalo je

uticalo na mene na sve što postoji sam uticao 

ja. novi sad je slobodan tišma. uživao sam

u verinom razgovoru sa lastama

novi sad 19.5.1999

 

 

i

 

 

zemlja i nebo

u njima je sve

 

 

jedna sama bordo ruža skrivena iza srušenog zida

 

 

kada sam malopre ugledao bordo ružu iza zida setio sam se pesama o

ružama koje sam pisao desetak godina. bilo bi mi lepo da ih ponovo pišem

 

 

ja sam gospodin kosmos

 

 

kasnije u temerinskoj ulici od reči koje sam govorio vera

je zatrudnela... uživao sam u verinom razgovoru sa lastama

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

nisi niko drugi

nego krhkost

boga

koji

u

svakom

biću

peva

samog

sebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. decembar 2025.

27772. dan mog života

 

 

2729/924

 

trideset sedmi dan bombardovanja

2240. hodanje

pola osam je. još ima ljudi na keju. za pola sata više neće

biti nikoga. pun je mesec i puno komaraca. sva ova desetogodišnja

stogodišnja lomljava na balkanu će jednom prestati. ovaj prostor je

jedna od ahilovih tetiva sveta. da iz mene samo ljubav ističe. posle

24 dana hodanja oko zemlje cveća bilo mi je lepo napolju

novi sad 29.4.1999

 

 

 

2730/923

 

8119  nad nebom se već 13 sati nadvija ogroman 

gust dim. gori rafinerija koja je noćas bombardovana

 

8120  e potrovaše nas kaže stariji muškarac ženi pored koje hoda

 

8121  oni koji se u stradanju ne otruju mržnjom gradiće svoj i živote

svih drugih a oni koji se mržnjom otruju i dalje će rušiti i uništavati

 

8122  ljudski rat je pre svega pljačka sujeta tvrdoglavost

 

8123  za vreme bombardovanja čitavo biće se brani. celo telo

mi drhti opominjući me na blizinu smrti. hodajući sporo sada mu

pomažem da prikupi u sebe sve ovo zelenilo koje me okružuje

 

8124  upijam topli vetar. upijam sunce. belu kamilicu posutu po travi

 

deset je do sedam

2241. hodanje

počinju sirene za vazdušnu opasnost

bombardovanja se intenziviraju. ljudi su se

navikli. stvaralaštvo i otkrovenja nisu u postojećim

identitetima ni u moći nisu u novcu ni u narodima

stvaralaštvo i otkrovenja su u koracima neizvesnosti i

nezaštićenosti. sedam i dvadeset: sve je manje ljudi

za pola sata sve će ulice biti prazne. posle 24 dana

hodanja oko zemlje cveća bilo mi je lepo napolju

sve je stalo odloženo trava na fudbalskom

terenu se ne šiša visoka je tridesetak

santimetara

novi sad 30.4.1999

 

 

 

2731/922

 

8125  prepoznati svoju patnju svoja stradanja svoju bol

nije velika stvar. potrebno je razumeti zašto se oni događaju

 

8126  bol i stradanje drugih ljudi osećati kao svoje

 

8127  najvažnije je ljubiti one koji čine zlo da bi i iz njihovog srca zlo nestalo

 

8128  plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne

dolazi od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

 

8129  konformizam umrtvljuje savest i u njemu zlo nalazi utočište i opravdanje 

 

8130  najhranljiviji plodovi se seju u srce drugog čoveka

 

8131  za koji dan će i lipe

 

saosećanje sejem po svemirskom beskraju

2242. hodanje

za vreme bombardovanja biologija mi je uplašena na smrt. osećanja

su mi tužna i čeznutljiva. mišljenje mi je radosno i otkrivаlačko. volja mi je

ushićena i u zanosu. kada sam pre deset godina zamišljao ružu ni u snu

nisam mogao zamisliti da će ona u svojoj osmoj godini biti bombardovana

sve je stalo odloženo trava na fudbalskom terenu se ne šiša visoka

je tridesetak santimetara. sa lipama će doći i mir

novi sad 1.5.1999

 

 

 

2733/920

 

8132  fotoaparat kojim sam fotografisao dvadesetčetvorodnevno

bdenje nije radio tako je i to svedočanstvo nestalo ali je cveće upamtilo

 

8133  od noćas nema struje. bombardovane su kažu elektrane u obrenovacu

kostolcu bajinoj bašti. kad nema struje nema ni vode. ni informacija

 

8134  vrućina je i jako sunce. sat na crkvi je stao pokazuje osam sati

 

8135  između nasilnog slepila pobednika i sumanute gluposti poraženih niču novi svetovi

 

vode na dlanu

2243. hodanje

oznojio sam se. u stanu ću se

oprati sa tri litre vode koje sam ostavio u

flašama da se na suncu ugreju. dok je sunce još

snažno osušiću oznojanu košulju. i u teškim uslovima

je lepo živeti. u danu posle noćnih bombardovanja život

je dar. i posle četrdeset sati još se dimi iz rafinerije

ali život je gust dubok i lep kao ruža. sa lipama

će doći i mir. lutam uokolo ružinim putem

najkraćim putem ljubavi

novi sad 3.5.1999

 

 

 

2734/919

 

8136  redovi za cigare. redovi za benzin. redovi za hleb

 

8137  noćas je sa dva projektila pogođena tv novi sad

 

8138  sve je gore ali to je prilika da mislim i saosećam sa onima kojima je još gore

 

8139  plemenitost zaštićuje i oslobađa

 

814  dim iz rafinerije ne prestaje vetar ga nosi ka gradu. ide

ka futogu tamo pada po kupusu rekao je pre tri sata s. tišma

 

8141  evo i redovi na uličnim česmama za vodu

 

8142  mravi su se okupili oko uginule ptičice ispale iz gnezda

 

8143  dok vozi bicikl golih butina mlada devojka

se osmehuje nekome sa kim razgovara telefonom

 

redovi

2244. hodanje

vetar je. zašlo je sunce. na 

izlasku iz parka dve mlade devojke

puše cigarete. umoran sam. rat iscrpljuje

teško mu se odupreti. rat bi sve da poništi i

cinizmom uništi. lutam uokolo ružinim putem

najkraćim putem ljubavi. rat je takva bolest i

zlo da jedino što ostaje je da baš u njemu

čovek bude dobar i ozdravi

novi sad 4.5.1999

 

 

 

2735/918

 

8144  hodali smo brankica brankov i ja po mokroj travi pored

kanala u jednom trenutku je primetila kako joj je svetla trenerka mokra

i crna od gareži koja već danima pada iz rafinerije koja još gori

 

8145  volim crkvena dvorišta. miris šimšira

ljubičastih tulipana. velike stare lipe ispred ulaznih vrata

 

8146  sivo promiče kiša. ulice su puste. stanovništvo se prepolovilo

 

8147  ljudi su otišli u sela. tamo im je sigurnije. izvesnije će doći do hrane

 

8148  u teškim vremenima jedna od najzaštićenijih vrsta ljudi su ljudi sa velikim

porocima. oni ih štite od spoljašnjih nevolja koje ni ne primećuju u grču sa kojim tragaju

za cigarama alkoholom drogom. nikakve bombe ni užas ih u tome neće sprečiti

 

baš sada

2245. hodanje

ovih dana hodam ležerno

bez obaveze da ishodam 20 km

danas ih je bilo 18. najviše se dajem kad

hodam sporo. grad je bez uličnog osvetljenja

dunav šumi od virova koje prave konstrukcije

srušenog gvozdenog mosta. tako je tiho prazno 

i lepo. farovi retkih automobila osvetljavaju mokri

asfalt. osećam blaženstvo i smiraj pred mogućom

opasnošću. život struji kroz mene. rat je takva

bolest i zlo da jedino što ostaje je da baš u

njemu čovek bude dobar i ozdravi. nežno

mislim na tebe i tvoj zagrljaj

novi sad 5.5.1999

 

 

 

2736/917

 

8149  pre deset minuta su sirene oglasile vazdušnu opasnost. bili su nas ostavili dva dana

na miru a sad će nas pičiti i danju i noću čujem u prolazu kako jedna žena govori drugoj

 

8150  rastuži me udaljenost sa onima koji su mi najbliži

 

8151  dok me samoća i tuga pustоše ne mogu

da preduzmem ništa. samo hodam nošen vetrom

 

8152  14:34 već pet minuta protivavionska odbrana

puca nad gradom. golubovi lete. čula se jedna detonacija

 

8153  sklonio sam se pored jedne zgrade. gori su ti

geleri nego njihove rakete kaže jedan mladić drugome

 

8154  ma nek šibaju boli me kurac hladnokrvno

kaže devojka mladiću dok prolaze pored mene

 

8155  kažu ima boga. kurac ima boga govori

žena potrešena bombama koje su pale na detelinaru

 

krater na detelinari

2246. hodanje

užasno razorno. otkud čoveku

potreba da se služi tako razornim

silama. budućnost pripada svima onima

koji će se takvih razornih moći odreći

nežno mislim na tebe i tvoj zagrljaj. do 

tada trpljenjem se zanositi i ljubiti

novi sad 6.5.1999

 

 

 

2737/916

 

8156  ljudi različito reaguju na bombardovanje. neki su na smrt uplašeni. neki

ne izlaze iz skloništa. neki su nervno popucali. neki se ne boje. neki su ljuti. neki su

optimisti. neki su pomireni. neki su i inače naviknuti na trpljenje. neki su izbezumljeni jer im

je uskraćen konfor. retki saosećaju sa stradanjem drugih. najređi su oni koji saosećaju sa

patnjom i svojih neprijatelja čije je stradanje isto kao i njihovo. neki sve vreme pljačkaju

neki skrivaju svoju prošlost. retki traže razloge za zlo i u sebi. neki bi želeli da se njihove

nevolje prošire na sve ljude i da ih sveopšta apokalipsa spase očaja u samima sebi

 

8157  kad ovo stane... kaže mlada devojka svojoj

prijateljici nazivajući bombardovanje što čine i svi ostali ovim

 

dim iz rafinerije ne prestaje

2247. hodanje

na ovim prostorima već 54 godine vladaju isti ljudi. kada budu otišli sa vlasti

ne bih želeo da iko od njih bude povređen. želeo bih da imaju snagu poraženih. da

imaju razumevanja za one koji bi želeli da im se osvete zbog 54 godine potlačenosti

kriza na kosovu kako se obično naziva sve ovo je počela da se privodi kraju a kraj

je nepredvidljiv i opasan kao ranjena zver. do tada trpljenjem se zanositi i ljubiti

sakrivenа iza žbunja jedna devojčica piški - kako je lepo videti slike mira

novi sad 7.5.1999

 

 

 

2738/915

 

8158  dan je rajski a noć je bila paklena. ne ovde ali u beogradu

juče u nišu i neprestano na kosovu. nasilje se širi spoljašnje i unutrašnje

 

8159  malo pre me je telefonom zvao srećko stanković iz prokuplja. dobar

čovek. uvek me razneži. budući heroji će biti oni koji će raznežiti druge

 

8160  malo hodao sa minjom. donela mi je crni raženi hleb

 

8161  slučajno se sreo sa brankicom brankov. šetali

nekoliko sati. tako je toplo i sunčano. ni traga od noćnih užasa

 

četrdeset šesti

2248. hodanje

dan bombardovanja. devet je sati

uveče. stojim na terasi. kej i obale dunava

su u mraku. zvezdana je noć. pre pola sata je data

uzbuna za vazdušnu opasnost. napunio sam flaše i lonce

vodom. spustio roletne. isključio bojlere. odškrinuo preostale

prozore. umoran sam ali nema prepuštanja i lakog sna. mirno

je sve dok ne odjekne detonacija ili protivvazdušna odbrana a

onda se užas koncentriše nad gradom. sakrivena iza žbunja

jedna devojčica piški - kako je lepo videti slike mira. kroz

gusti mrak i tišinu dolazi usamljeni biciklista

novi sad 8.5.1999

 

 

i

 

 

bol i stradanje drugih

ljudi osećati kao svoje

 

 

plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne dolazi

od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

 

 

najhranljiviji plodovi se seju u srce drugog čoveka

 

 

sve je gore ali to je prilika da mislim i saosećam sa onima kojima je još gore

 

 

plemenitost zaštićuje i oslobađa

 

 

budući heroji će biti oni koji će raznežiti druge

 

 

i

 

 

ružo lutanja

svakog dana u svih

deset  godina i pored

samoće napora problema

bombardovanja bilo je reč

samo o jednom i to smo

znali samo ti i ja i zato

si ti ja i zato

sam ja

ruža lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

16. decembar 2025.

27771. dan mog života

 

 

2724/929

 

20. bdenje za život. tvoj život

2235. hodanje

7999  1h zemlja cveća je hram svih i osmeh svakom

 

8000  2h kako je lepo verovati. predati se. biti lako nošen

 

8001  3h pucanje. nekoliko detonacija. plamen na obodu grada

 

8002  4h hodam za današnje plavo

 

8003  5h još gori. gusti crni dim putuje na istok

 

8004  6h crna reka dima na nebu i plava reka na zemlji

 

8005  7h dim još kulja ali ljudi su ustali i kreću se. život počinje

 

8006  8h jučerašnje stogodišnje drvo o kome sam mislio i dalje zrači i zračiće

 

8007  9h oni koje mrziš će te spasiti

 

8008  10h ideja: šest dana hodanja za sve ljude iz bivše i

sadašnje jugoslavije koji su izbegli na svih šest kontinenata

 

8009  11h da me budnost i ljubav prema svemu i svakome neprestano obnavlja

 

8010  12h uživaj u bogu

 

8011  13h šire se mirisi prolećnog cvetanja

 

8012  14h krošnje drveća su otežale od zelenila

 

8013  15h siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj... - prič. 19.1

 

8014  16h kako zaustaviti rat

 

8015  17h svi oni koje ne volim su moja sloboda. sloboda da ih zavolim

 

8016  18h pada kiša. puna skela ljudi pod kišobranima prelazi dunav. ljubiti život ljubiti život

 

8017  19h sada se razvedrilo. tek kaplje

 

8018  20h žudnja za mirom će zaustaviti rat

 

8019  21h od snažnih detonacija mi se povremeno ljulja

 

8020  22h isuviše sam neispavan. boli me telo

 

8021  23h nežnosti

 

8022  24h sve mi spava. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 24.4.1999

 

 

 

2725/928

 

21. bdenje za život. tvoj život

2236. hodanje

8023  1h

 

8024  2h živi život

 

8025  3h ovo je 483 molitveno kruženje oko zemlje cveća

vrtlarsko kruženje kojim gajim i tvoj plod i tvoje seme. tvoj život

 

8026  4h ... sada

 

8027  5h ruža lutanja je zemlja cveća

 

8028  6h sat je zvonio ali sam prespavao deset minuta

kako je teško izaći iz bajke sna u bajku jave

 

8029  7h vesela jutarnja pesma vrabaca

 

8030  8h zalio sam cveće

 

8031  9h da ustajem živo. da osećam saosećanjima

da mislim nežnošću. da verujem pažljivošću

 

8032  10h doletele laste

 

803  11h radujte se svi koji stradate

 

8034  12h ko govori reči istinite u usta ljubi - prič. 24.26

 

8035  13h

 

8036  14h kiša. nedelja

 

8037  15h jedan spasava. kratko je pucalo

 

8038  16h razvedrava se. sinulo sunce. miriše trava. čuju se ptice. žagor ljudi iz kafića

 

8039  17h

 

8040 18h trepet ujedinjenja

 

8041  19h pustinja... šume. močvare. okeani. džungle. stepe

pampe. tajge. doline. pustare. ostrva. vrhovi. obale. proplanci

 

8042  20h vrt... pašnjaci. vinogradi. voćnjaci. bašte. parkovi. plaže. dolme. trgovi. pijace

 

8043  21h hram... domovi. gnezda. manastiri. džamije. kapele. ašrami. pećine. biblioteke

 

8044  22h jenjava moje bdenje. neka tako utihne i rat

 

8045  23h sve mi spava

 

8046  24h osećam se zaštićeniji kad znam da 

su doletele laste. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 25.4.1999

 

 

 

2726/927

 

22. bdenje za život. tvoj život

2237. hodanje

8047  1h ohrabriti celinu. ohrabriti detalj. uskom stazom graditi svet

 

8048  2h pre pet minuta je srušen i treći jedini još preostao žeželjev

most. srušen je sa šest-sedam projektila užasne razorne snage

 

8049  3h umilostiviti anđele i sva bića iz svemira

 

8050  4h sanjam o nepostojećim mostovima koji

će se graditi saosećanjem savešću i vizijama

 

8051  5h betonskih lukova više nema ostao je samo stub

na sredini dunava i nivo reke koji se podigao za metar-dva

 

8052  6h vidik je potpuno promenjen. grad je još ravniji: samo reka samo obale

 

8053  7h hodam za prvi nepostojeći most koji zovem prvi most - most između srca svih ljudi

 

8054  8h hodam za drugi nepostojeći most koji

zovem drugi most - most između prirode i čoveka

 

8055  9h hodam za treći nepostojeći most koji 

zovem treći most - most između čoveka i bića u svemiru

 

8056  10h ko hoće da vidi videće. ko hoće da čuje čuće. ko hoće

da zna znaće. ko hoće da veruje verovaće. ko hoće da voli voleće

 

8057  11h hodam za crnu i belu

 

8058  12h padati padati ali se ponovo dizati rasti

ponovo i zauvek i nikog nikada ne uplašiti ni povrediti

 

8059  13h pucnjava po nebu. mislim na van goga na njegovu žeđ i izvor koji je stvorio

 

8060  14h nižu se sati - biseri dana. nižu se dani - priče života. nižu se životi - pesma božija

 

8061  15h dve su ti dojke kao dva laneta blizanca koji pasu među ljiljanima - pjes. 4.5

 

8062  16h sve je gore nema vode. ne vidi se kraj a život je sve blistaviji

 

8063  17h

 

8064  18h idem da vidim noćas srušen most

 

8065  19h puno ljudi je na keju da bi poslednji put pozdravili lukove mosta u vodi

 

8066  20h potrebno je kopati dublje. pod ruševinama nasilja. pod ludilom etničkog čišćenja

iza arogancije moćnih. iza surovosti konformizma kopati radosnije do novih izvora ljudskosti

 

8067  21h život je lep. pokajanjem i oproštenjem život će biti još lepši

 

8068  22h

 

8069  23h osećam se zaštićeniji kad znam da su doletele laste

 

8070  24h kao vetar pesak bdenja mi odnose snagu. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 26.4.1999

 

 

 

2727/926

 

23. bdenje za život. tvoj život

2238. hodanje

8071  1h svaki sat me ispira, sve više sam bez snage

 

8072  2h potrebno je novo nepoznato spasonosno stvaralaštvo

 

8073  3h zorica zove nastavljamo razgovor. u dvorištu mjauče mače

 

8074  4h kako je krevet topao i nežan mislim na laste

 

8075  5h ustanem. hodam. molim se. napišem rečenicu. ovo poslednje je najteže

 

8076  6h kruženjem oko zemlje cveća utabah stazu sve-mira. sestru stazi slonova

 

8077  7h nema mostova ali je dan topao i sunčan. život niče ponovo

 

8078  8h pospano zapisujem ove reči i njima se još spava

 

8079  9h lep dan za guštere. isparavanje zemlje. sušenje veša. pranje prozora ko ih ima

 

8080  10h osećam je ali odakle izvire ta radost življenja

 

8081  11h slušam portugalski fado pridružujući ga bdenju

 

8082  12h pre nego što napišem rečenicu samo šaram

 

8083  13h ja sam čovečanstvo. mir i zanos svakom

 

8084  14h pružam ruke

 

8085  15h kolaju scenariji užasa. pokušavam svojim mirom da doprinesem da se ne dogode

 

8086  16h da svoju čašu iskapim. čašu iskupljenja za svako stvorenje 

 

8087  17h u najvećim dubinama tu ispred očiju otkriti promenu

 

8088  18h

 

8089  19h prespavao sam nisam mogao da ustanem. svaka ćelija mi je spavala

 

8090  20h ... nego se i hvalimo u nevoljama znajući da nevolja gradi trpljenje - rim. 5.3

 

8091  21h a trpljenje iskustvo a iskustvo nadu - rim. 5.4

 

8092  22h a nada ne postiđuje jer se ljubav božija

izlila u srca naša duhom svetim koji je dat nama - rim. 5.5

 

8093  23h kao vetar pesak bdenja mi odnose snagu

 

8094  24h ističe pretposlednji dan bdenje je proteklo kao

reka ulilo se u okean duša. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 27.4.1999

 

 

 

2728/925

 

24. bdenje za život. tvoj život

2239. hodanje

8095  1h tako su sablasne ove noćne tišine u iščekivanju bombardovanja

 

8096  2h oglasile su se sirene za uzbunu. dečački svakom želim dobro

 

8097  3h puno je mrtvih i ranjenih. srušeno je oko

20 mostova. više od pola miliona ljudi je izbeglo

 

8098  4h zove zorica. postavlja mi poslednje pitanje

rominja kiša. noć je topla i jako lepa. spavanje diše

 

8099  5h sve vreme bdenja sam hodao sa knjigom na grudima

 

8100  6h jutro i gugutke

 

8101  7h sve je mnogo strašnije nego što se može i zamisliti i sve je

manje strašno od onoga kako zamišljaju oni koji sve ovo nisu doživeli

 

8102  8h tišina je govor cveća

 

8103  9h kako su krasne noge onih koji blagoveste mir koji blagoveste dobro - rim. 10.15

 

8104  10h lete laste. bude radost

 

8105  11h prostranstvo nebesko je tu između nas u očima koje ljube

 

8106  12h prekida ratove do kraja zemlje. luk prebi. koplje slomi... - psalam 46.9

 

8107  13h hodati saosećati. plivati saosećati. leteti saosećati

 

8108  14h zakoračiti i hodati u novu tvar. prazninu... (dve detonacije)

 

8109  15h čista srca i uma hodati po stazama svetlosti

 

8110  16h da gnezdo i dom svoj gradim u srcu drugog čoveka

 

8111  17h da moje srce tebi služi i bude tvoj hram

 

8112  18h raduj se. raduj se. raduj se. nezaštićeni

 

8113  19h hvala ratu nasilju i stradanju kad već nije moglo bez rata nasilja i stradanja

 

8114  20h hodam da bude mir da ne bude mržnje

da svačija rana bude preobraženje i za drugog čoveka

 

8115  21h hvala biljkama na zemlji cveća oko kojih sam 24

dana hodao. hvala nikolaju fjodorovu kome sam posvetio ovo bdenje

 

8116  22h živote. za sve mrtve žive i još nerođene ti živote bdi

 

8117  23h ističe pretposlednji dan. bdenje je proteklo kao reka. ulilo se u okean duša

 

8118  24h ističe 576 molitveno kruženje oko zemlje

cveća. ja sam mir svetu. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 28.4.1999

 

 

i

 

 

17h svi oni koje ne volim su

moja sloboda. sloboda da ih zavolim

 

 

5h ruža lutanja je zemlja cveća

 

 

14h nižu se sati - biseri dana. nižu se dani - priče života. nižu se životi - pesma božija

 

 

21h život je lep. pokajanjem i oproštenjem život će biti još lepši

 

 

23h osećam se zaštićeniji kad znam da su doletele laste

 

 

2h potrebno je novo nepoznato spasonosno stvaralaštvo

 

 

16h da gnezdo i dom svoj gradim u srcu drugog čoveka

 

 

17h da moje srce tebi služi i bude tvoj hram

 

 

22h živote. za sve mrtve žive i još nerođene ti živote bdi

 

 

i

 

 

ružo lutanja

lutao sam u tebi

a ti u meni sad budi

ruža svim ružama i

lutanje svih lutanja

svakog bića koje

je ruža i luta

u bogu

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

15. decembar 2025.

27770. dan mog života

 

 

2720/933

 

16. bdenje za život. tvoj život

2231. hodanje

7903  1h lepota i spokoj se rađaju na mestima stradanja

 

7904  2h ne mogu da verujem da je to bog pa to je moj komšija čuo sam ove reči u snu

 

7905  3h pred smrću kojoj je život izložen sve se vidi u jasnijim slikama slobode i istine

 

7906  4h ... a pčela na procvalom bagremu

 

7907  5h putem dobrote idem i ne primećujem ništa osim voljeno

 

7908  6h priložim razumevanje drugog u zajedničko delo

 

7909  7h dok voda teče ne brini

 

7910  8h sačuvati svaki kamen i sva verovanja

 

7911  9h sačuvati svaku biljku i svaku pesmu

 

7912  10h hajde da pričamo. polako

 

7913  11h dok kružim rukom dodirujem cveće milujem zemlju

 

7914  12h i tvoja krila i tvoja kolena su pognuća u meni

 

7915  13h daj i daj se

 

7916  14h

 

7917  15h jedno je srce jedna je ljubav

 

7918  16h ne mogu se spasiti jedino mogu drugog spasiti

 

7919  17h živ čovek je onaj koji živi životima svih koji su živeli koji žive i koji će živeti

 

7920  18h

 

7921  19h nove pretnje. alal im

 

7922  20h napunio sam penkalu mastilom hajmo

dalje dajana... (posvećeno dajani jovanović)

 

7923  21h sirene zavijaju mislim na ljude primitivnih

kultura i njihova bdenja kojima nas čuvaju

 

7924  22h čitava zemljina kugla ne može biti u većoj nevolji od jedne duše vitgenštajn

 

7925  23h zaštititi se ljubavlju i ne brinuti

 

7926  24h odvedi me duboko u moje srce tamo gde živiš ti. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 20.4.1999

 

 

 

2721/932

 

17. bdenje za život. tvoj život

2232. hodanje

7927  1h kako su tihe noći iščekivanja

 

7928  2h dah si u mojim grudima

 

7929  3h jedna detonacija. druga... pogođen i treći most

 

7930  4h hodam za limun žutu

 

7931  5h boli me stomak. prva nijansa svetlosti u svitanju

 

7932  6h hodam odsutan. bez misli. bez osećanja

 

7933  7h sunce greje i daje život sve u meni ga oseća

 

7934  8h obale još nema

 

7935  9h naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi a zemlja stoji uvek - prop. 1.4

 

7936  10h boj se samo sebe

 

7937  11h uskom stazom

 

7938  12h ruža put lutanje svi su oni moji ljubljeni

 

7939  13h hram. spremamo stan minja i ja

 

7940  14h mislim o ribama i pticama

 

7941  15h znak za uzbunu

 

7942  16h par patika i vidimo se

 

7943  17h ličnost je put i putovanje

 

7944  18h hodam sa šestogodišnjim stanislavom drčom

 

7945  19h čim počne predvečerje ulice opuste

 

7946  20h posle bombardovanja mi je lakše jer tada je

gotovo ali ono iščekivanje me ubi i iskida kaže jedna žena

 

7947  21h sukobi su tako stari tako nezanimljivi i nekreativni

 

7948  22h oblačno je to je blaga zaštita od bombardovanja

 

7949  23h odvedi me duboko u moje srce tamo gde živiš ti

 

7950  24h ne napuštaj svoje srce miroslave. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 21.4.1999

 

 

 

2722/931

 

18. bdenje za život. tvoj život

2233. hodanje

7951  1h uzbuna. presijava se lakirani parket. iz

tepiha svetlucaju dva-tri staklića od polupanih prozora

 

7952  2h povio sam glavu priljubio obraz uz bibliju i milujući kružim

 

7953  3h mislim na hiljadugodišnja bdenja u hramovima

po celom svetu. bdenja koja nikada ne prestaju

 

7954  4h zadremao sam i posrnuo

 

7955  5h radost u stvaranju i muka u svemu ostalom

 

7956  6h golubovi traže hranu na obali dunava

 

7957  7h danas je dan planete zemlje pre godinu dana

na današnji dan sam je svojim koracima obišao

 

7958  8h lepo bi bilo da izdržim ovo dvadesetčetvorodnevno dvadesetčetvorosatno bdenje

 

7959  9h srca krotkih mi daju snagu

 

7960  10h kišni dan. noćašnje oblačno vreme je sprečilo bombardovanje

 

7961  11h neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka. dojke njezine

neka te opijaju u svako doba. u ljubavi njenoj posreći jednako - prič. 5.19

 

7962  12h miroslave zanesi se... pogreši... padni... 

podigni se... zaustavi... pokaj se... nastavi... zapevaj

 

7963  13h održavaj red hrama - ćuti slušaj tišinu

 

7964  14h da božijom pomoći otkrijem novi put

da novom pesmom zanesem opčinim preobrazim...

 

7965  15h

 

7966  16h

 

7967  17h pre dva sata četiri užasne detonacije

sve četiri ponovo u treći jedini preostali most

 

7968  18h čuvam se čuvajući tvoj život. svačiji život. život sam

 

7969  19h osetim i nežnošću svedočim: svaki oblik

života od kamena do deteta (anđela...) je lep i dobar

 

7970  20h eksplozijama se razaraju bezbrojne čestice ali

još mnogo veći broj se tada i rađa. to je istina života i ljubavi

 

7971  21h u mističkoj solidarnosti živi jedinstvo stradanja i spasenja

 

7972  22h mislim na priču o tri mosta

 

7973  23h ne napuštaj svoje srce miroslave

 

7974  24h lepa je noć. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 22.4.1999

 

 

 

2723/930

 

19. bdenje za život. tvoj život

2234. hodanje

7975  1h hodam sve-mirom svih duša

 

7976  2h san je mit

 

7977  3h livadama

 

7978  4h treptaj

 

7979  5h pranje

 

7980  6h hladno je jutro. i noćas je celu noć bilo mraza

 

7981  7h kao desetogodišnjak sam budan u krevetu celu noć

iščekivao jutro da bih sa drugarima igrao fudbal protiv susedne ulice

 

7982  8h nema slike ni na jednom domaćem tv programu. rušenje se širi

 

7983  9h građenje je mnogo sporije od rušenja, i zato je rušenje inferiorno

 

7984  10h hodam za kao trava zelenu

 

7985  11h srušena je zgrada tv beograd. mnogo je poginulih ljudi

 

7986  12h posrnuti pasti u ljubav

 

7987  13h nervna iscrpljenost

 

7988  14h istoriju su pisali pobednici i oni koji su davali život

za nju. a život su pisali oni koji su ga živeli radali gradili ljubili

 

7989  15h ljulja se veliko more ljudskih sukoba. ja sam brod sa mirom u srcu

 

7990  16h dođi hodaj po mojim snovima

 

7991  17h srce veselo pomaže kao lek a duša žalosna suši kosti - prič. 17.22

 

7992  18h loše vesti me razbiju pa se opet iznova prikupljam

 

7993  19h plačem u nadi da će preživeti i živeti i slabi i nezaštićeni i gladni i siromašni

 

7994  20h nečinjenjem se uspokojiti... smirivati... smiriti se

 

7995  21h teško je živeti dok ljudi ginu beže iseljavaju se

 

7996  22h stogodišnje drvo možemo srušiti za par minuta ali sto godina

njegovih plodova hlada vazduha lepote ne možemo srušiti nikada

 

7997  23h lepa je noć

 

7998  24h nežnosti. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 23.4.1999

 

 

i

 

 

1h lepota i spokoj se

rađaju na mestima stradanja

 

 

16h ne mogu se spasiti jedino mogu drugog spasiti

 

 

24h odvedi me duboko u moje srce tamo gde živiš ti

 

 

20h eksplozijama se razaraju bezbrojne čestice ali još

mnogo veći broj se tada i rađa. to je istina života i ljubavi

 

 

21h u mističkoj solidarnosti živi jedinstvo stradanja i spasenja

 

 

14h istoriju su pisali pobednici i oni koji su davali život za

nju. a život su pisali oni koji su ga živeli radali gradili ljubili

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

čuvala si me

ne šdedeći

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

13. decembar 2025.

27768. dan mog života

 

 

2716/937

 

12. bdenje za život. tvoj život

2227. hodanje

7807  1h polazim da spavam za jedan sat se budim

 

7808  2h hodam za roza

 

7809  3h budim se sam pre nego što sat zvoni

 

7810  4h pomislim na ukus kajsija i miris morskih obala

 

7811  5h dok se molim vidim sliku dečaka u raskoraku

 

7812  6h kroz najlonu na prozorima naziru se sunce i obrisi petrovaradinske tvrđave

 

7813  7h da sve laste dolete u svoja sačuvana gnezda

 

7814  8h da prestanu sukobi i nestane mržnja

 

7815  9h da oni koji stradaju nikad ne zaborave na stradanje drugih

 

7816  10h stišaj se srce u pognuću i miru i raduj se neprestano

 

7817  11h spokojan sam jer sam tvoje srce i um

 

7818  12h slobodni drumujte svi koji zemlju i nebo ljubite

 

7819  13h da ugrejem svakog ko pati i svakog kome se srce ohladilo

 

7820  14h limanskim parkom obasutim žutim maslačcima hodali smo slobodan tišma i ja

 

7821  15h nikakva vlast nego samo zanosna pesma ukupnog postojanja

 

7822  16h božiji put vodi i kroz ono čega se bojim

i gadim ali iza straha i gađenja se krije moje srce

 

7823  17h svaki dan za jedan sat kasnije mi zorica kovačić postavi jedno pitanje o bdenju

 

7824  18h rat je posledica iluzija

 

7825  19h koliko mnogo snage otiče u rat. u dim

 

7826  20h ugledao sam na zemlji cveća tek izrasle listiće hibiskusa

 

7827  21h bdenjem se vreme zgušnjava. sva prošlost i sva budućnost živi u trenutku

 

7828  22h kišica i oblačno setno je ali dok je oblačno nema bombardovanja

 

7829  23h vazduh je pun baruta aviona detonacija protivavionske vatre

 

7830  24h razvedrilo se dat je znak za uzbunu. vetar leluja brezu

ispred zgrade izraslu do četvrtog sprata. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 16.4.1999

 

 

 

2717/936

 

13. bdenje za život. tvoj život

2228. hodanje

7831  1h na polovini sam bdenja. lepo je bdeti ali je teško ustajati

 

7832  2h u snu panika od nasilja

 

7833  3h zanosim se

 

7834  4h vetar zateže najlon kao jedra plove prozori kroz noć

 

7835  5h hodam za bordo

 

7836  6h kada me neka zamišljena slika razneži na licu mi se pojavi osmeh

 

7837  7h u topli krevet sirene oglašavaju prestanak opasnosti

 

7838  8h rat se komplikuje sve je opasniji ali postaje i navika što je najopasnije

 

7839  9h u prozoru se ljube golub i golubica

 

7840  10h nije bilo bombardovanja ali negde ga je bilo. gde je š. m.

 

7841  11h uvek - svima. svakom - posebno

 

7842  12h različiti su darovi ali je duh isti - 1 kor 12,4

 

7843  13h okrećem lice ka svačijem licu. oči u oči

sestro brate majko oče ženo mužu ćerko sine

 

7844  14h da bih bio na tvojoj strani dajem se svima i svi su tada i tvoji

 

7845  15h i neugledni naši udovi imaju veći ugled dok onim uglednim to

ne treba. ali bog tako složi telo davši slabom udu veću čast - 1 kor 12, 24

 

7846  16h svako neka radi svoj posao dobro. na dobro svima

 

7847  17h sunčano subotnje popodne zelenilo nabujalo

 

7848  18h sve moje je tvoje

 

7849  19h bdenje posvećujem nikolaju fjodorovu i njegovoj

veri u čudesnu moć uzajamne ljubavi među ljudima

 

7850  20h kružim. šaram. pletem. lečim. milujem. grlim, obnavljam tvoju i moju zemlju

 

7851  21h uzbuna. odmah počinje tišina. svi se brane osluškivanjem

 

7852  22h učini da tvoje reči govorim

 

7853  23h razvedrilo se dat je znak za uzbunu vetar

leluja brezu ispred zgrade izraslu do četvrtog sprata

 

7854  24h više od pola sata su trajale borbe. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 17.4.1999

 

 

 

2718/935

 

14. bdenje za život. tvoj život

2229. hodanje

7855  1h ponovo se nebo prolama noć puca i gori u visinama

 

7856  2h jedni stradaju ovde drugi stradaju tamo

 

7857  3h treći napad. jedino ljubav za sve i celinu spasava

 

7858  4h š. m. je živ. čuo sam ga noćas na radiju. izbegao je u skoplje

 

7859  5h hodam za oker

 

7860  6h osloniti se samo na sebe da bih se na boga oslonio

 

7861  7h reči mi ne dolaze

 

7862  8h reči ne dolaze

 

7863  9h jer verom hodimo a ne gledanjem - 2 kor 5,7

 

7864  10h život se razara. ali lepota života čini život lepote još važnijim

 

7865  11h i tvoje i moje telo će umreti hraneći zajedništvo naših ličnosti

 

7866  12h dok hodam oko zemlje cveća osećam

blagost. osećam da sam voljen. da me baš ti voliš

 

7867  13h živimo da bismo život ljubili sa životom se venčali u ljubav se preobrazili

 

7868  14h moj obraz u tvoj obraz. umetnost ljubavi je služenje obrazu

 

7869  15h da u svakom otkrijem dobrotu. da svakog razumem. da svakoga zagrlim

 

7870  16h volim da hodam putem dobrih ljudi

 

7871  17h svako dobro biće mi je izvor. svako lepo biće mi je uvir

 

7872  18h slušam luj armstronga sa njim mi je lakše i lepše

 

7873  19h živi u meni budnom i ne dozvoli da te zaboravljam i ostavljam

 

7874  20h bajko i barko koja me nosiš nosi me i dalje.... dalje dalje

 

7875  21h svakog sata ustajem i hodam da bi prohodali

svi koji su pali ili im je onemogućeno da ustanu i krenu

 

7876  22h razneže me dobra dela dobrih ljudi. saosećam i sa ljudima koji su učinili zla dela

 

7877  23h više od pola sata su trajale borbe

 

7878  24h probudi me cveće da bih ustajao i

obilazio te svakog sata. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 18.4.1999

 

 

 

2719/934

 

15. bdenje za život. tvoj život

2230. hodanje

7879  1h sa svetom knjigom na grudima hoda čovek oko zemlje cveća

 

7880  2h bombardovanje... reči zastanu... detonacija... reči nestaju 

 

7881  3h mislim na rane jabuke petrovače. ukus već ugrejalog proleća

 

7882  4h sada kada ustajem svakog sata znam kako je spavanje slatko

 

7883  5h mislim na kafkin humor. slojeve iz kojih se život obnavlja

 

7884  6h vetar duva kroz stan srce mi je veselo za sve tužne

 

7885  7h zlati se sunce po sredini dunava. dan oporavlja noć. zlati se sunce praštanja

 

7886  8h hodam za modro

 

7887  9h sa tobom sam krenuo na daleki put. put kojim

još niko nije hodao. put sveopšteg oproštenja. nevini put

 

7888  10h mi ljudi živimo od oproštenja kojim nas hrane

minerali biljke i životinje kojima neprestano nanosimo bol

 

7889  11h srce srce tvoje srce kličem ozaren tvojim srcem

 

7890  12h videti svoju krivicu i greh i zamoliti za oproštaj eto slobode

 

7891  13h kleknem i ljubim cveće na zemlji cveća. volim evoluciju 

 

7892  14h hodam 100 koraka pored suda u kome sam kao mladić osuđen zbog

umetnosti. hodam za sve one koji preuzimaju krivice drugih i tako ih spasavaju

 

7893  15h volim evoluciju koja se tobom pretvara u revoluciju i nastavlja u involuciju

 

7894  16h tvojom voljom i ja sam cvet. svemirski plavi cvet

 

7895  17h tvoje ime je zapleši i zapevaj sa mnom

 

7896  18h koja je moja krivica. koja je moja uloga. ko me je stvorio. pitanja su putevi

 

7897  19h ceo dan sam uzbuđen zbog tebe i moje telo peva

 

7898  20h zacvrkuta ptica. leptir poleti. glista se u zemlju uvuče

procvetaju bulke. doleti prva lasta. zamiriše lipa i prestane rat

 

7899  21h vodi me da bih čuvao slabije

 

7900  22h da budem dostojan svih onih koji su se žrtvovali i koji su žrtvovani

 

7901  23h probudi me cveće da bih ustajao i obilazio te svakog sata

 

7902  24h zaštititi se ljubavlju i ne brinuti. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 19.4.1999

 

 

i

 

 

12h slobodni drumujte

svi koji zemlju i nebo ljubite

 

 

15h nikakva vlast nego samo zanosna pesma ukupnog postojanja

 

 

19h bdenje posvećujem nikolaju fjodorovu i njegovoj

veri u čudesnu moć uzajamne ljubavi među ljudima

 

 

6h osloniti se samo na sebe da bih se na boga oslonio

 

 

9h sa tobom sam krenuo na daleki put. put kojim

još niko nije hodao. put sveopšteg oproštenja. nevini put

 

 

14h hodam 100 koraka pored suda u kome sam kao mladić osuđen zbog

umetnosti. hodam za sve one koji preuzimaju krivice drugih i tako ih spasavaju

 

 

21h vodi me da bih čuvao slabije

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bdeli smo

24

dana

24

sata

da

bi

sačuvali

sve

vreme

i

sav

prostor

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bdeli smo

nemoćni jer

smo verovali a

sada verujemo

još mnogo

više

u

ne

moć

 

 

i

 

 

ružo lutanja

bdeli smo 24 dana 24

sata hodajući oko zemlje cveća

u stanu familije varadi u novom sadu

na obali dunava čuvajući negujući ljubeći

ne samo novi sad obalu dunava i planetu

zemlju nego i ceo svemir koji je od tada

tvojim bdenjem postao zemlja cveća

za svako i sva bića svemira

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tvoje

bdenje

u

mojim

koracima

je

 

večna

pesma

večne

umetnosti

 

večna

umetnost

večnog

hodanja

 

večno

hodanje

večno

muzikom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bdeli

smo

da

bi

se

svako

usudio

da

bdi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ni

rat

ni

mir

nego

samo

ruža

lutanja

večnog

mira

sve

mira

svemira

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako ko 

se onda ko

i sad otvorio

tvojim i mojim

uživanjima

začet

je

oboženjem

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima