AUTOBOGOGRAFIJA

7. mart 2026.

27852. dan mog života

 

 

3410/243

 

10494  rainer marija rilke

ruža koja nudi opojan

miris svetičinih grudi

 

10495  junus emre

gledajući stalnu ružu

ti ruku ne pružaš trnu

lupeža se ne boj ti si

na istinskom putu

 

10496  genadij ajgi

o kako ste nam

do bola - bezmerno

bliske u ponorima

vašim što gasnu

avgustovske ruže

 

9  ruža plavog

2806. hodanje

nebo je plava ruža. raširila se

nadsvodila oblaci su joj latice. plavo je

visoko i plavo je duboko. nebo i okean zajedno

plavo je smiraj na čelu i slepoočnicama plave ruže

i plave laste. sva vlaženja i sva dozivanja. plava je

boja dečaka govorila je kaja moja majka. plava je

slatka kao kajsija slava nenasilju. molitva me

zapahne kao livadske trave. plava je mističko

sjedinjenje s nekim posve drugačijim ti

novi sad 10.3.2001

 

 

 

3412/241

 

10497  rajner marija rilke

ruža što mimo nas dela poput dobre vile

 

10498  marija pavikovska-jasnoževska

kako si smela da pišeš o ružama

dok je istorija gorela kao šuma

na letnjoj žezi

 

10  ruža sporosti

2807. hodanje

sporost jedina podnosi snagu blizine

jedino se sa sporošću dostižu sve daljine. umetnost

sporosti je blaženstvo u tvojoj lepoti. oduševila bih te

svojim rasponima. ja sam princeza plemenitosti i čistačica

klozeta. ljubav za dno života. strast za širenjem. uspori svoj

mozak i nećeš rušiti svoju volju. sporost me je čuvala glasom

saputnika. dok pišem o ruži sporosti ispred mene hoda kaja

ćirilović. uživam u njenim teškim kruškolikim guzevima

čvrstim leđima i ženstvenim ramenima. leđa joj uživaju

u gipkosti. ramena mi govore uzmi me tvoja sam

plava je mističko sjedinjenje s nekim posve

drugačijim ti. samo idi rekao sam kaji

da te gledam i sporo obožavam

novi sad 12.3.2001

 

 

 

3413/240

 

10499  rajner marija rilke

udišem te kao da si meni

 ružo sveg života lice

 

10500  edvard stahura

ružo ti imaš dućančić

dućančić sa začinima da se

sama iz nedelje u nedelju

ispod tezgice neguješ

 

10501  narodna pesma

rodom se rodila stolista ruža

ja se prikradoh da je otkinem

 

11  ruža plesanja i pevanja

2808. hodanje

plesanje i pevanje su jedna stvar. dve noge a

jedan hod. dve šake a jedan rukopis. sa plesanjem

plešu svi predeli. sa pevanjem pevaju sva bića. dobrota

pleše lepota peva. počeli su prolećni mirisi. sunce je zašlo

trske su suve presijava se voda kanala. u majicama

hodamo ivan venčanski i ja. samo idi rekao sam

kaji da te gledam i sporo obožavam

tu gde sam lako mi je biti

novi sad 13.3.2001

 

 

 

3414/239

 

10502  rainer marija rilke

protiv kog ružo ovim

trnovima odlučiste

 

10503  jan skacez

na celom svetu nema

toliko tišine kao kada pada

sneg po zimskim ružama

 

10504  paul celan

ružo jedna ptica prhnula

iz najokruglijе suze mičе

se nad tobom kao list

 

12  ti ruža

2809. hodanje

ti si rođena iz moje samoće moje

otvorenosti i otmenosti. ja sam muškarac ti

si moja žena. kao ni bog ni ti me ne možeš ostaviti

ti me jedina primaš celog. samo tvojim bezobličjem moj

oblik je ceo. ti si moja mušmula. suši se veš na otvorenom

dvorištu. tibiku varadija i mene je put izgladneo još je

daleko temerin. tu gde sam lako mi je biti. van

sela obliveni svetlošću gledamo

biblijsko sunce

novi sad 14.3.2001

 

 

 

3415/238

 

10505  rajner marija rilke

voliš li više ružo biti

žarka saputnica

 

10506  teodor retke

al ova ruža u morskom

vetru ova ruža

miruje

 

10507  hilde domin

ne navikavaj se

ne smeš se naviknuti 

jedna ruža je ruža ali

jedan dom nije dom

 

13  ruža ponavljanja

2810. hodanje

ponavljanjem otkrivam snagu i

bezazlenost rutine. ponavljanje je svetinja

liči na morske talase koji se nadovezuju jedan na

drugi. ili na planine koje su u daljini plave sve dok se

ne izjednače sa nebom i nestanu. ponavljanjem se

kruniše istovetnost i smiruje um univerzuma. malopre

sam video prvi maslačak ove godine. van sela

obliveni svetlošću gledamo biblijsko sunce

ponavljanje je utočište svih blaženih

novi sad 15.3.2001

 

 

 

3416/237

 

10508  rajner marija rilke

leto: biti nekoliko dana

savremenik ruže

 

10509  ana ahmatova

gospode ja sam umorna

čuj me uskrsavati mreti živeti

sve uzmi ali te ruže rujne daj

da opet svežinu osetim

 

10510  dudlej randal

dok razmišljah o ružama i

revolucijama videh kako noć

pokriva zemlju ko veliko

tamno krilo

 

14  ruža minerala biljaka životinja i

ljudi. ruža tela osećanja mišljenja i volje

2811. hodanje

kruženje preplitanje uplitanje uvijanje. ulaženje izlaženje

jedno u drugome. gore i dole napolju i unutra ono što izvire

i uvire. sve jedno sa drugim postaje. kamen je mozak i list

je šapat i vazduh je prepun anđela i mnogi ljudi su se

preobrazili. u jednom biću su sva bića. ponavljanje

je utočište svih blaženih. hodam i žudim

novi sad 16.3.2001

 

 

i

 

 

ruža

plavog

 

 

ruža sporosti

 

 

ruža plesanja i pevanja

 

 

ti ruža

 

 

ruža ponavljanja

 

 

ruža minerala biljaka životinja i ljudi

ruža tela osećanja mišljenja i volje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si u meni

i sad jer ti si

ja oduvek i

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja da

ga jebeš biti

ti je zauvek

ruža lutanja

božija

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

samo sami

jedno smo

ti i ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

neka

uzglavlje

dok

spavamo

peva

za

nas

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

iz kostiju

polećem

ja ptić

tvoj

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si me u

pesmu

preobrazila

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

krvi moja

nenasilna i

nervi moje

podatne

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

6. mart 2026.

27851. dan mog života

 

 

3401/252

 

10475  rainer marija rilke

presrećna ružo celino sva budna

 

10476  fernando pesoa

donesi mi ljiljane ljiljane i ne

zaboravi ruže. donesi mi ruže

ruže i ljiljane mi daj

 

10477  huan ramon himenes

gospode otvorio si se samo prema

meni kao ruža koju oduvek znam

 

1  ruža bogolika

2798. hodanje

nepojmljiva. ruža po božijem liku hodana

ti koja nosiš tajnu još nepoznatih bića. dražiš me

bezazlenošću ružo jabukolika. ti si me ohrabrila da

tražim da se u nežnost pretvaram. ti si zora koja se

rađanjem plavi. ti bog ja - tri ruže kao jedna ruža

radostan sam jer srce dobrote dobuje svetom

ružo mnogolika zdravlja mi daj

novi sad 1.3.2001

 

 

 

3402/251

 

10478  rainer marija rilke

meni si ružo knjiga odškrinuta

 

10479  gertruda stejn

ruža je ruža je ruža

 

2  ruža beskućništva

2799. hodanje

 

beskućništvo ti si jedrо i slatko kao trešnja

beskućništvo šapat u uhu toplina u hladnoći. jedino

stanovanje dostojno čoveka. beskućništvo me osnažuje i čuva

od malodušne svakodnevice. beskućništvom sam gospodin i

gospodstvo u predelu. beskućništvo daj mi hrabrosti da uvek napravim

korak više i u njemu svijem svoje prenoćište. iako je sam život kroz

njega živeo tomas merton je postepeno napustio nadu da će mu doći

neki dobar život na nekom pravom mestu koje je uvek bilo negde gde

on tada nije bio. umesto toga se predao laganom radu srca koje

traži boga prepisujem na jakom vetru reči iz pisma vere

varadi. ružo mnogolika zdravlja mi daj. beskućništvo

slaganja i ravnice neka u tvom svemiru bude

moj topli i otvoreni dom

novi sad 2.3.2001

 

 

 

3403/250

 

10480  rajner marija rilke

ružo ti o stvari izvanredno cela

 

10481  gongora

rođena jučer ružo sutra smrt te čeka

u lepoti tvojoj je skrivena opasnost da

te smrt odnese preka. uspori cvat

da duže budeš živa

 

10482  pol valeri

sva božanstva kroz ružu i slanost

 

3  ruža hodanja

2800. hodanje

hodanje hram svačijeg znoja ti si most

između soka i krvi. hodanje umetnost svih koji

se kreću skupljajući u bokovima blažene napore. jednim

korakom u bogu drugim u praznini. hodanje višnjo tobom

prokrvljujem svoje telo. ruža i krv su jedno. žar. nekada sam

bio odlaženje nekada ulaženje sada sam samo hodanje

ples u stopalima. ja sam čobanin hodač u toplom vazduhu

beskućništvo slaganja i ravnice neka u tvom svemiru

bude moj topli i otvoreni dom. hodanjem se

pretvaram u izvor dobrote

novi sad 3.3.2001

 

 

 

3405/248

 

10483  rajner marija rilke

ruža očarana u svom dašku

 

10484  vilijem karlos vilijams

ruža je zastarela. obuhvatiti ruže

postaje geometrija. ruža je nosila teret

ljubavi ali je ljubav na kraju - ruža

 

4  ruža dana

2801. hodanje

svaki dan osvane kao ruža svetlosti kao što svetlost

u predvečerju nestaje klizeći niz latice već potamnelih ruža

dan je pesma o šljivama koje su kao i mnogo voće iz roda ruža

pojeo sam šljive što su bile u hladnjaku a koje si možda čuvala za

doručak oprosti mi bile su izvrsne tako slatke i tako hladne v. k. vilijams

ponedeljak je svaki dan je ponedeljak a trave su uvek blage. da bih se

pomokrio i zaklonio od vetra zastao sam pored starih još neprolistalih

vrba. to što huji to je vetar u granama to što vlaži su počeci kiše

a taj što piše sam ja ružaja. hodanjem se pretvaram u izvor

dobrote. šta ostaje jednoj usred dana pokisloj

ruži nego da se smeši i smrzava

novi sad 5.3.2001

 

 

 

3406/247

 

10485  rajner marija rilke

ružo to stalno tvoja unutrašnjost miluje

se u biti svojoj miluje se sva u svemu

 

10486  marina cvetajeva

stihovi niču poput zvezda i ruža poput lepote

poput lepote - za kuću nužno zlo. o svete znaj

pesnik spozna - dok sniva - zakone zvezda

formulu cveta - sve

 

5  ruža godišnjih doba

2802. hodanje

godišnja doba su četiri ružinih bokora

bokor crvenih u proleću. plavih u letu. žutih u jeseni

i belih u zimi. u ruži sam hodao kroz deset jeseni. deset

zima. deset proleća i deset leta. zar nije to jedno mitsko

mistično putovanje kroz božiju česticu. karneval koraka i

latica. šta ostaje jednoj usred dana pokisloj ruži nego

da se smeši i smrzava. kako reći kako reći

ono što se već govori samo

novi sad 6.3.2001

 

 

 

3407/246

 

10487  rajner marija rilke

jedna ruža sve ruže ustvari

 

10488  vilijem blejk

bolesna ružo

olujan beše mrak

kad crv nevidljiv

dolete kroz zrak

 

10489  horhe luis borhes

prava ruža je vrlo daleko

možda je stub ili bitka ili radost

nekog boga kog nećemo videt

 

6  ruža ritma

2803. hodanje

jedan ritam svi ritmovi u stvari

ja sam jedan čovek svi ljudi u stvari. brojanje

brojanje brojanje. sve se samo zbraja. niko ne umire

svetkovinama ritma preživljavaju odbačeni. hodam da

bih telo hranio muzikom dušu slikama duh rečima i volju

brojevima. ritam zanosi sva moja čula usred apstrakcije

kako reći kako reći ono što se već govori samo

ritam isijava nepovratno svoju snagu

kao sunce

novi sad 7.3.2001

 

 

 

3408/245

 

10490  rajner marija rilke

ružo uz oko sklopljena

 

10491  stefan malarme

slava koju negda sledih od detinjstva

čista punog šuma ruža sred plaveti prirodne

 

7  ruža samoće

2804. hodanje

samoća je put do tebe. samoćom te stvaram

hej samoće sa vama sam zavoleo sve što postoji. sam

sam kao i pesma pevam nekog sa drugog sveta. mnogo sam

na ruži bio sam. da sam znao da će tako biti ne bih se ni usudio

da krenem. ali samoće su stvarale punoću. ukus badema ženu koja

mi je rekla mužu. samoća mi daje snagu da hrlim samo tebi. samoćom

ljubim sve što je samo. kad ljubim vidim sve i jeste samo. ljubim tvoju

pičku - ružu jedinu čujem zvuk patika o asfalt i uzbudim se: sam sam

na ovom svetu u zjapećoj otvorenosti prema univerzumu. ritam

isijava nepovratno svoju snagu kao sunce. samoća me doji

tepanjima zvucima sa kojima razgovaraju zvezde

novi sad 8.3.2001

 

 

 

3409/244

 

10492  rajner marija rilke

ružo ti svijaš se vrh jutra

tvoje usnule snage

razvijaju nežne oblike

između obraza i grudi

 

10493  karl sandberg

sad kad grimizna ruža

počinje da puže uz kuću

naših dvaju života

 

8  ruža molitve

2805. hodanje

molitva me prima kad god mi se poželi

molitva je valovita kao tabani dok me nose po

neravnom putu. moliti - šaputati. uho sveta je nežno

dečije. molitve su izgovarali i izgovaraju najhrabriji kao

kad iz grla miriše breskva. molitva je neodgonetljivi razgovor

sjaj u očima pobožnih žena. u molitvi se ono pojavljuje a ja

oblutak nestajem kao u snu ili orgazmu. samoća me doji

tepanjima zvucima sa kojima razgovaraju zvezde

molitva me zapahne kao livadske trave

novi sad 9.3.2001

 

 

i

 

 

ruža

bogolika

 

 

ruža beskućništva

 

 

ruža hodanja

 

 

ruža dana

 

 

ruža godišnjih doba

 

 

ruža samoće

 

 

ruža molitve

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ruža

u meni je čednost

ja u lutanju sam

odanost

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

5. mart 2026.

27850. dan mog života

 

 

3391/262

 

10435  ja sam gospodin smrzavanje. na ovom jakom vetru

slabo obučen ostaje mi samo da sebe ismevam i tako se ugrejem

 

10436  pokrivam rukama stomak ali mi zebu grudi. pokrivam grudi ali mi zebu šake

 

10437  ušao sam u petrovaradin pribijam se uz kuće gde manje duva

 

sada mi lepo

2789. hodanje

hodao sam sa zorom ivanov i borisom

mrkelom od bukovca do sremskih karlovaca

posle karlovaca sam nastavio sam sa hladnim vetrom

približavam se mostu na dunavu. evo vetra vode i neba

ja sam kralj svih služenja. od sreće ljubim vazduh. cigani

indijanci vetrovi trave cveće ruže. u toplom stanu

u mirisu tamjana opuštaju mi se mišići

novi sad 19.2.2001

 

 

 

3392/261

 

10438  volim kad izgovorim bog

 

10439  neki mlad čovek je u osam sati ujutru stajao pred vratima

jedne usamljene po izgledu ljupke kuće ovako počinje robert

valzer svoj roman pomoćnik koji sam malopre počeo da čitam

 

10440  ovom je ime ja i vetar

 

10441  proširilo se i produbilo nebo rađa se

nova radost iz beskrajnih svetova moga tela

 

10442  hladni vetar mi duva u leđa. oštra kišica bockа po potiljku

al ne vredi vam kažem kiši i vetru meni je od valzera toplo uutrobi

valzerova nevinost me opčinjava. uživam jer mu je i ova knjiga

kao kod najboljih potpuno ista kao i sve ostale

 

10443  mislim na boga dok umoran prolazim između ljudi

 

a i ti ćeš već znati

2790. hodanje

na kraju hodanja mi uvek prija kada zastanem

na pešačkom prelazu. tu osećam sigurnost a malo

se i odmorim. u toplom stanu u mirisu tamjana opuštaju

mi se mišići. uspavani hladnoćom golubovi uvučenih

vratova stoje na gradskom trgu

novi sad 20.2.2001

 

 

 

3393/260

 

10444  zviždim ko lud (primetim to posle pet minuta)

 

10445  13:06 eno ga i prvo procvetalo drvo

 

10446  robert valzer me razgaljuje i pretvara u samu šaljivost

 

10447  dakle poniženjima me treba uzbuditi da

bih se čisto radovao božijem svetu to je valzer

 

10448  ruža je oblik u kome sija lepota božija

 

da mi se ugreje potiljak

2791. hodanje

poslednji kilometar. sve vreme je duvao

vetar baš je i sada poneo suvo lišće po putu

galebovi lete visoko nad dunavom a gnjurci tik uz

površinu vode. kao da je sve što se događa samo

jedna usrdna molitva - razgovor svih bića. uspavani

hladnoćom golubovi uvučenih vratova stoje na

gradskom trgu. žutom bojicom obojim hartiju da

bih izmamio iz sebe poslednju rečenicu

novi sad 21.2.2001

 

 

 

3394/259

 

10449  nadeva se kišica

 

10450  posle polusatne unutrašnje vatre i nemira odjednom osetih svu čar strpljenja

 

10451  dunav se talasa i teče kao livada

 

10452  sunce sija čitam valzera. vetar je na trenutak vodenast

i hladan. ali kad podignem pogled sa teksta ugledam na severnoj

strani neba tamne oblake koji kao da izviru iz zemlje

 

10453  zagrcnuo sam se od smeha izrugivajući se samom sebi

 

10454  jesam li sada miran. jesam. i govorim podnevnoj tišini ono što sada

govorim pitao je sam sebe i odgovorio samom sebi jozef valzerov junak

 

izdrži dragana izdrži

2792. hodanje

hodao sam za stopala dragane varadinac

za reči koje je na njima istetоvirala. svako ko izdrži

pomaže biljkama da rastu. svako ko izdrži pomaže i

drugome da izdrži. trči dragana trči stopalima čuvaj svet

žutom bojicom obojim hartiju da bih izmamio iz sebe

poslednju rečenicu. kako je bio uzbudljiv pogled

psa ka pticama u visokom letu

novi sad 22.2.2001

 

 

 

3395/258

 

10455  sve što je aristotelovsko šekspirovsko hegelovsko za mene nije umetnost

 

10456  umetnost je (još) nepoznato

 

10457  živa bića piju uređenost iz umetnosti - parafrazirao sam

 

10458  iz zaustavljenog automobila dvadesetogodišnji mladić mi

govori nemojte da čitate zgaziće vas auto. ouuu pa vi to komponujete

komponujete nisam mu ništa odgovorio bio sam osvojen valzerom

 

10459  pri kraju hodanja posle sunčanog dana me zaliva

kiša. kako je promena vremena uzbudljiva isto kao i ustaljenost

 

10460  al je lepo kisnuti

 

10461  a tek kisnuti misliti na boga i još biti gladan

 

10462  i popiti čašu vina pre jela (božijom se krvlju

hraniti) pa i drugu i u zanosu stvarati novu knjigu

 

nazdravljе

2793 hodanje

kako je bio uzbudljiv

pogled psa ka pticama u

visokom letu. teci samo teci

novi sad 23.2.2001

 

 

 

3396/257

 

10463  sam za sve

 

10464  eno po fruškoj gori osvanuo sneg

 

10465  hrabrost nije da ideš dalje kada imaš energije

hrabrost je da ideš dalje kada je nemaš ovaj mail je elen

mek artur dobila na brodu dok je sama oplovljavala svet

 

tvojstvo

2794. hodanje

hodao sam sa dorom stanković

obavio posao za ovu nedelju. sada sam u

toploj sobi kroz prozor vidim pada sneg. opio

sam se. vino i sneg. na stolu su mi rezanci sa

sirom. pijan sam i gladan. ispunjen bezrazložnom

ljubavlju. teci samo teci. ja sam dert fado

sevdah bluz svi zanosi ovog sveta

novi sad 24.2.2001

 

 

 

3398/255

 

10466  trnje

živelo trnje. poštujem

te ti si moja prašnjava

knjiga pre mog vremena

ti si priča o svim

iskušenjima

(iz rečnika hodanja)

 

ovo je tekst

2795. hodanje

po kome pada sneg. hodamo sun i ja

noge su nam mokre. kape i kaputi se zabeleli

sneg pada od juče sitan i neprestan. današnje hodanje

posvećujem prevodiocima. mnogе knjige sam upoznao uz

njihovu pomoć. kada god bih citirao one koji su me oduševljavali

ne bih navodio ime prevodioca. njihovom anonimnošću sam

odavao poštovanje dobro obavljenom poslu. danas sam hodao

za sve njih one koji prevedu hranu sa jedne na drugu obalu

ja sam dert fado sevdah bluz svi zanosi ovog sveta

sa jezika hodanja preveo onaj po kome

je popadao sneg

novi sad 26.2.2001

 

 

 

3399/254

 

10467  pogled mi je privukao istruleli pleh koji je virio ispod snega

 

10468  sunce je već istopilo sneg po putevima

 

10469  sunce zalazi smrzavam se

 

10470  okrenuo sam se unazad u crvenom suncu

sam ugledao plod mog današnjeg napora

 

10471  ledi. već i klizi

 

da li možemo da hodamo za moju

devedeset trogodišnju baku micu

2796. hodanje

hodali smo milica jovanović i ja i hodanje posvetili njenoj baki

obavili posao. jedino mi je ostalo da završim tekst. ali mi je snaga

iscurila. gotovo. sa jezika hodanja preveo onaj po kome je popadao

sneg. u mišićima osećam dodatni napor zbog povremenog klizanja

novi sad 27.2.2001

 

 

 

3400/253

 

10472  zaplavio se mokri asfalt po kome hodamo teodor i ja

 

10473  upravo sam se rastao od teodora. izduvao me

je vetar. stavio sam rukavicu na grudi da me malo zaštiti

 

10474  malo pre sam primetio da sam izgubio rukavicu sa grudi

najbolje rukavice koje sam imao u životu. sada mi je ostala

samo desna. pokloniću je dori stanković kao

 

ispovest

2797. hodanje

o današnjem danu u kome sam posle izgubljene

rukavice video da mi i fotoaparat ne radi a posle hodanja

me je nepravedno optužila bliska osoba (odmah sam osetio

bol u srcu). hvala čednim ljudima što su me naučili da povrede

koje mi nanesu bližnji pretvorim u odlaženje i prapoverenje. sutra

počinjem da hodam dvadeset četiri dana za dvadeset četiri sata

i dvadeset i četiri ruže. pratiće me stihovi dvadeset četiri rilkeove

pesme o ružama i stihovi pesnika koji su pisali o ruži. (fotoaparat

ipak radi baterije su bile u pitanju). u mišićima osećam dodatni

napor zbog povremenog klizanja. radostan sam jer

srce dobrote dobuje svetom

novi sad 28.2.2001

 

 

i

 

 

ja sam kralj

svih služenja

 

 

volim kad izgovorim bog

 

 

uživam jer mu je i ova knjiga kao kod

najboljih potpuno ista kao i sve ostale

 

 

ruža je oblik u kome sija lepota božija

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

jedna jedina

ruža lutanja ti

si čedo svih

ruža i svih

pesama

o

ruži

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. mart 2026.

27849. dan mog života

 

 

3379/274

 

10415  prvi put ove godine sam se skinuo go do pojasa

 

10416  na raskršću sam bacio štap da mi pokaže

kuda da krenem. ogoreli vrh drveta se okrenuo ka zanošu

 

10417  zemlja je preorana

 

10418  uskoro će nabujati pupoljci zabeleće se voćke izleteće pčele

 

10419  svratio sam kod paje vinogradara u njegovu vinogradarsku kućicu. zatekao

sam ga u razgovoru sa predragom bailom takođe vinogradarom. sedeli su pored šporeta

i pričali. pridružio sam im se. pričali su mi o vinogradima i vinu. o rajnskom rizlingu

 

drugari vinogradari

2779. hodanje

zemlja je počela da miriše

sadašnjost praznina seme eto

žive večnosti. budi se mozak

novi sad 7.2.2001

 

 

 

3380/273

 

10420  hodam i čitam intervju sa šezdesetčetvorogodišnjim tomom gotovcem

koga nisam video godinama i koga volim kao i one koje pominje u razgovoru:

lazara stojanovića. branka vučićevića. žan lik godara. erik romera. klod

šabrola. dušana makavejeva. hrvoja turkovića. leni rifenštal. dragana

aleksića. ljubomira micića. grupu gorgona. mihovila pansinija

 

10421  uskoro ću hodati tri noći i jedan dan za devedeset i devet godina

leni rifenštal. tri noći za prošli vek. jednu za komunizam. jednu za fašizam

i jednu noć za neoliberalizam. jedan dan ću hodati za novi vek i

leni ženu koja ih je nadživela i pobedila

 

plaho

2780. hodanje

ne mislim. kako mi prija da ne mislim

osećam samo ruke koje se njišu i sve hladniji

vazduh po licu. budi se mozak. sve što mi

je činiti jeste da odem u bioskop

novi sad 8.2.2001

 

 

 

3381/272

 

10422  šta sve nisam učinio

mnogo toga. uh i oh ali ja sam odlazio dalje

ono što nisam učinio ću učiniti ponešto i neću

sve te ideje koje nisam realizovao su mi pomagale

da trajem. grejale su me. zanosile. stvarale mi

energiju zablude. činile me. da ih ne nabrajam

boleće me prijatelju moj

(iz rečnika hodanja)

 

baš to baš tako

2781. hodanje

umesto teksta bacam gumicu za brisanje

visoko u vazduh pa je hvatam levom ili desnom

rukom. i ovu rečenicu bacam na papir dajući joj

neki smisao o kome ne znam ništa ali rečenica već

pada u tačku. sve što mi je činiti jeste da odem

u bioskop. letite letite moje rečenice

novi sad 9.2.2001

 

 

 

3382/271

 

10423  1 rat je još uvek jedini lek  2 lažčina  3 kurac od psa  4 posmatranje

mira  5 uspeh  6 granica naselja  7 strašila u polju  8 mladi luk  9 blažena ravnica

10 nedogled je samo nebo  11 lekovita sećanja  12 trske pored puta  13 piti na putu

14 kap kiše  15 zeleno plavo i ja  16 dobra tela - misija materije  17 soko u pšenici

18  ulazimo u futog  19 đubrenje  20 prokrviti telo u sumraku  21 oplemeniti mišljenje

22 traktorska svetla  23 umiranje mladih  24 otvorena vrata  25 lopta u prozor

26 male prodavnice u zabačenim naseljima  27 groblja i sećaj se smrti

28 teglenja  29 nomadizam polnosti  30. gatari i delez  31 ralf valdo

emerson  32 jezičke igre  33 usklađenost  34 smeh

35 bez zaštite  36 hvala tridesetšestorici

 

izginuli smo

2782. hodanje

a i neka smo. hodali smo

trideset i osam kilometara milica

jovanović i ja za trideset šest pravednika

koji čuvaju ovaj svet. letite letite moje

rečenice. sve tragove na zemlji

pamti nebo

novi sad 10.2.2001

 

 

 

3384/269

 

zimsko hodanje vere varadi

2783. hodanje

krenula sam nešto pre devet. vreme je sunčano ali sveže idealno za hodanje

krenula sam od 1212 clifton road odmah skrenula na north decatur rd. rock springs

universitz avenue. nort highland avenue gde sam sada. da bih se ojačala za start ponela

sam vokmen i satija branke parlić. predeo iz koga sam krenula je svet pristojnog susedstva

visoko drveće male kuće. daninoć narcisi. jevrejska crkva jevrejska škola i zabavište. u

daljini iznad visokih vrhova neozelenelog drveća vidi se vrh tornja koji je negde daleko

toliko daleko da ne možeš ni pomisliti da tamo stigneš pešice. krenula sam ka njegovoj

nedostižnoj udaljenosti. prizori su se začas izmenili - izbila sam na jedan veliki park

pidmont park. iza parka su se videli obrisi sasvim drugačije atlante. ovde ljudi hodaju

samo od kola do ulaza u banku prodavnicu hemijsku čistionicu. ovo što ja radim

ne radi ovde niko. vratila sam se sa hodanja u 13:45. poslednji sat i po bio mi je

naporan. bodrila sam se kako sam znala i umela. na stepenicama iznad

dečijeg igrališta pojela jabuku. sve tragove na zemlji pamti nebo. pri

kraju kraju videla crnca visokog i vitkog u tamnim pantalonama

i upasanoj košulji kako sa spoljne strane kuća stojeći

na jednoj nozi na merdevinama pere

nekim ljudima prozore

atlanta 12.2.2001

 

 

 

3385/268

 

10424  mašem rukom: do viđenja dvadeseti vek. do viđenja komunizam

 

tri noći i jedan dan: leni rifenštal

2784. hodanje

noću zamiru čula. ispunjava se krug. kada sam se rodio

leni rifenštal je imala četrdeset i sedam godina. meni je sada

pedeset druga a njoj devedeset deveta. pri kraju videla crnca

visokog i vitkog u tamnim pantalonama i upasanoj košulji

kako sa spoljne strane kuća stojeći na jednoj nozi na

merdevinama pere nekim ljudima

prozore. počinje vek žena

novi sad 13.2.2001

 

 

 

3386/267

 

10425  ulazim u noć a želeo bih da se kao dete isplačem u toplom zagrljaju

 

10426  i noćašnje hodanje je doviđenja dvadesetom veku. do viđenja fašizam

 

10427  zašto sam ovoliko tužan

 

10428  divim se dubokoj starosti leni rifenštal

 

10429  prolazak voza preko mosta uznemiri galebove i oni kao paperje lete kroz noć

 

tri noći i jedan dan: leni rifenštal

2785. hodanje

neispavan u hladnoći i tuzi samo sam hodao

bez ikakvih senzacija. potrošen sam. počinje

vek žena. treperim od nemoći

novi sad 14.2.2001

 

 

 

3387/266

 

10430  do viđenja neoliberalizam

 

tri noći i jedan dan: leni rifenštal

2786. hodanje

hodao sam sa kajom ćirilović. posle rumenke bili smo

u potpunom mraku. noć je duboka kao more. kada bih

otvorio šake osetio bih kao da nosim teške dojke. oči ništa

ne vide. gledanje ćuti. pogled se diže ka zvezdama a zvezde

daleke svojom daljinom nas miluju i plaše. pričali smo o radosti

u životu i hrabrosti starih ljudi. anjes vardi. leni rifenštal. kompaj

segundu. ronaldu bigzu pljačkašu stoleća. džon kuper pouisu

ernst jingeru. vilijem barouzu... sve što je živo me ohrabruje

i uči hrabrosti. ja sam muž sveštenik i pevač svemira

treperim od nemoći. svaki trenutak života

mi govori: tek treba živeti

novi sad 15.2.2001

 

 

 

3388/265

 

10431  blešti u danu prepunom sunca. iz duboke

i tamne ponoći evo me u toplom i svetlom podnevu

 

10432  sa tri hodanja po noći sam se pozdravio sa dvadesetim vekom

i zlom u njemu: komunizmom fašizmom i neoliberalizmom. do viđenja veku

koga sam voleo jer su u njemu živeli i mone i sati i gertruda stejn i pesoa i simon

vejl i berdajev i vitgenštajn. jer sam u njemu odrastao slušajući radio drame. igrao

fudbal i plesao rokenrol. gledao i gledao i gledao filmove. čitao pesnike i mistike

živeo sa prijateljima. iskupljivao se i otkrio slobodu u zatvoru. prepoznao sada

stvarao veliku umetnost. uživao u ljudskim pravima i pravima svih bića

učestvovao u planetarnoj odgovornosti i posejao svemirsku kulturu

 

jedan dan: leni rifenštal

2787. hodanje

žena i dan su pozdrav za dvadeset prvi vek

u ovom danu hodam za svetlost i ženstvenost

za kosmološku umetnost i jezik svih bića. svaki

trenutak života mi govori: tek treba živeti. sa

osmehom u praskozorju novog veka

novi sad 16.2.2001

 

 

 

3389/264

 

10433  kao da sam u telu svetlosti tako se osećam u ovom danu

 

10434  volim da se šetam prometnim ulicama uvek moram imati neki cilj

odredim dokle ću da idem i dok se udalјavam od svoje kuće to je teži deo

šetnje nagovaram sebe da idem donde pa još malo pa ajde do one kuće što

dalje odem duže ću se vraćati a onda u jednom času - sve se prometne

u lepo - sretnem ljude osmehujemo se jedni drugima. u glavi mi naviru

lepe misli uobražavam da sam pesnik eva ras

 

ja sam...

2788. hodanje

po boji kože pripadam rasi koja je nanela

i nanosi najviše zla u ovom svetu. stid me je zbog

onoga čine se drugi ponose. po vetrovima ja sam ciganin

ciganin jer volim to ime. duboko poštujem taj progonjeni narod

saosećam sa svakim ko je čuo pogrdnu reč i poneo prezriv pogled

na sebi. kako su za žaljenje sva nadmena bića koja omalovažavaju

druge. biti bolji od drugog znači saosećati sa njim i dati mu priliku

da se i on razvije i procveta. volim cigane jer nemaju državu jer

su nomadi i svete lutalice obraz civilizacije. sa osmehom u

praskozorju novog veka. cigani indijanci

vetrovi trave cveće ruže

novi sad 17.2001

 

 

i

 

 

sve što je živo me

ohrabruje i uči hrabrosti

 

 

ja sam muž sveštenik i pevač svemira

 

 

u ovom danu hodam za svetlost i ženstvenost

za kosmološku umetnost i jezik svih bića

 

 

saosećam sa svakim ko je čuo pogrdnu reč i poneo prezriv pogled na sebi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ne odustaj

jer ti si

dah

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

3. mart 2026.

27848. dan mog života

 

 

3366/287

 

10387  pozdravljam trave drveće

odem i pozdravljam. tako sam to činio. smejao se

video sam polja su sama i zato sam im odlazio. samo

je nebo i putevi su sami šume su same i proplanci. imaju

sve samo im pozdrav i lepa reč nedostaju. zato sam

odlazio. dodirivao ih pogledima stopalima šakama

rečima i smešnim gegovima. eto radosti. deteta

lude na putu mene tvog jedinog

(iz rečnika hodanja)

 

samo do kraja

2768. hodanje

hodao sam sa urošem vukšom. noćas je

opet bilo bolnog druženja sa bližnjima. kako me

to ispovređuje. al gle to i prija. osećam se kao da me je

razvejao vetar. kao da su me reči koje su bile izgovorene

da bi me povredile razbile kao talas o stenu. pretvorio sam

se u hiljade kapljica. pijem za sve roditelje bez dece i svu

decu bez roditelja piše mi arti iz budimpešte. noć

me je uhvatila pod ruku sa njom završavam

kruženje. svi jablani u meni već spavaju

novi sad 25.1.2001

 

 

 

3367/286

 

10388  nema cilja cilj je početak

 

10389  beskućništvo je put. vodi me i čuva

 

10390  bezbrižnost me miluje

 

10391  istetoviraću se i po leđima. da mi se i leđa pretvore u lice

 

uživam

2769. hodanje

ishodao sam petnaest

kilometara ostalih devet ću

oprostiti da bih sebe nagradio

za bezbrižnost. i još ću kupiti

slatke jabuke. svi jablani u

meni već spavaju

osećam: voljen sam

novi sad 26.1.2001

 

 

 

3368/285

 

10392  ne znam šta ću napisati ali me raduje da

pišem. uzbuđuje me snaga u šaci sa kojom ispisujem slova

 

10393  do malopre prvih devet kilometara sam hodao sa aleksandrom

tišmom sedamdeset i sedma mu je. sve više u njemu osećam dečaka

 

10394  otoplilo je sinulo sunce raskopčao sam se. svest i

savest mi govore: uživanje u samom životu je bezazlenost

 

bogočašće

2770. hodanje

kasnije smo dragana i ja

ponovo sreli aleksandra i zajedno

hodali. osećam: voljen sam

lepo je slušati

novi sad 27.1.2001

 

 

 

3370/283

 

10395  odnos žene i muškarca je velika tajna

i svetlost duboka noć iz koje niče svetlost

 

hodanje sa sve mi je zauvek ivanom

2771. hodanje

lepo je slušati. verujem ti jer iako ja ne vidim vidim

da ti vidiš napisala mi je sve mi je zauvek ivana

novi sad 29.1.2001

 

 

 

3371/282

 

10396  već četvrti dan sam premoren. ne uspevam da odmorim srce

 

10397  moram zastajati. odmarati se. spavati. nastavljati. ne

zamarati se. tražiti pomoć. zaustavljati misli. lišavati se volje. srcu

davati snagu. uživati u telu. potpuno se otvoriti ljubavi božijoj

 

svijanje

2772. hodanje

prikupio sam šesnaest kilometara

nisam mogao više da pomeram telo. mašina

se morala ohladiti. okeani su veliki. kada bih

pomislio da sam se odmorio i da mogu dalje osetio

bih da je još mnogo umora u telu. kao da su tople kiše

padale u meni. kao da su se latice ruže zatvorile

verujem ti jer iako ja ne vidim vidim da ti vidiš

napisala mi je sve mi je zauvek ivana

kao da su patuljci polazili

na počinak

novi sad 30.1.2001

 

 

 

3372/281

10398  negovanje

sve više vidim koliko je negovanje važno

sećam se kako sam prve godine hodanja masirao

stopala posle hodanja. najvažnije je pustiti umor da

potpuno iscuri. ispavati se i lišiti se briga. tek tada

pridolazi snaga. negujem se smirenjem. negujem se

sa velikim pesnicima i misticima. muzikom. snegom

dok pada. slaganjem sa bližnjim savezništvom sa

ženom. negujem se plačem koji mi pokreću

dobri ljudi. blaženstvom boga

(iz rečnika hodanja)

 

koja lepa reč samom sebi

2773. hodanje

ceo dan sipi vlaga. provejava mokri sneg

kao da su patuljci polazili na počinak

još ističe umor iz mene

novi sad 31.1.2001

 

 

 

3373/280

 

10399  po fruškoj gori se beli sneg

 

10400  uskoro će sumrak a sunce je tek izašlo. kao da me podržava

 

10401  spokojan sam jedino kada sam savršen kao bog

 

doteci mi snago, doteci

2774. hodanje

pre hodanja sam se osećao slomljen. temperatura

tegobe sa srcem iscrpljenost mislio sam da neću ishodati

dan. ipak evo me ostao mi je još kilometar-dva. kada bih

knjigu ruža lutanja skratio za devet desetina bila bi to

fantastična knjiga. ovako ruža je još fantastičnija

poželeo sam se hladnih mandarina. još ističe

umor iz mene. hej pa ja to spavam u hodu

novi sad 1.2.2001

 

 

 

3374/279

 

10402  pre tri dana je odštampana ruža lutanja 9. idem

u beograd da popijem vino sa onima koji su do sada radili na

knjigama ruže. nebojšom čovićem. draganom stojkovićem

draganom erdevički. davorom palčićem. jagodom helet

rajkom sredojević. violetom jovanović

 

10403  čitam deridu hajdeger je godinama govorio da mišljenje

počinje postavljanjem pitanja a da je ispitivanje dostojanstvo mišljenja

a onda je jednog dana ne oponirajući ovoj tvrdnji rekao da ali postoji nešto

još izvornije od postavljanja pitanja a to je ta pobožnost mišljenja. to je ono što

znači pristati prihvatiti reći da. potvrditi. tu pobožnost mišljenja sam osetio

1973 u zatvoru. a to prihvatanje i potvrđivanje sam 1991 u londonu

nazvao nomadskim razgovorom božanskim nadovezivanjem

 

pobožni tragovi

2775. hodanje

sa snegom i strpljenjem koje sam pokupio

na putu miran kao labud hodam ulicama beograda

deveta ruža mi je u ruci. želim joj da zrači dobrotom i

lepotom. hej pa ja to spavam u hodu. pili smo vino 

za devetu ružu i drugo izdanje ruže lutanja

beograd 2.2.2001

 

 

 

3375/278

 

10404  biti stranac i domaćin univerzuma... biti

najbolji i najskuplji... biti radostan... biti sam i sa tobom

 

zar ti se ne čini da su njegove rečenice ponekad

diletantske pitala je milica jovanović prijatelja posle

čitanja ruže lutanja. sada, posle prvog hodanja kaže:

2776. hodanje

ponekad su prljave. možda kaljave. žilave ili nežne. namerne ili anonimne

posle 18.035 koraka samo su me one držale uspravno. podvukla sam se pod

korak kao žena-amater da bih se uspravila kao nova. čučnula sam da opustim

tetive. napred za koracima. ponavljanje je majka promene. rekoh sebi: piši

kao što hodaš diletantkinjo. pili smo vino za devetu ružu i drugo izdanje

ruže lutanja. hodao sam prvi put sa milicom jovanović koja mi

je pričala o mnogo stvari i o rečenicama u ruži

novi sad 3.2.2001

 

 

 

3377/276

 

10405  ništa dosadnije od: zanimljive priče. uzbudljive

strasti. sebične ljubavi. šarmantnih ljudi i vrcavog humora

 

10406  boli me srce opet sam se noćas iskidao iznurio izmorio sa

bližnjim. ali tvoje reči u knjizi mi govore dete moje prihvati sve onako

kako jeste i ne žali se. jer sve što te pogodi radost i patnja to si ti sam

 

10407  kako me je juče (nedelja popodne dok sam se odmarao) ponela

i obradovala slika no 34 ed rajnharda. danas sve vreme mislim na nju

 

10408  umetnost mi je ponekad jedina uteha

ma šta govorio. umetnost mi je uvek izvor i put

 

10409  najviše volim umetnost same umetnosti

 

volim plavu umetnost

2777. hodanje

baš kao i umetnost plavog. plava umetnost 

je umetnost vode i vazduha. umetnost plavog je

umetnost jednog. umetnost iz srca dobrote. hodao

sam prvi put sa milicom jovanović koja mi je

pričala o mnogo stvari i o rečenicama u

ruži. ja sam rumenilo plavog

novi sad 5.2.2001

 

 

 

3378/275

 

10410  gertruda stejn

 

10411  ed rajnhard

 

10412  bili holidej

 

10413  ludvig vitgenštajn

 

10414  majstor ekhart

 

uzbuđujem se istim zamaram sličnim

2778. hodanje

pre hodanja sam uživao gledajući spisak moje familije i

izabrao za danas petoro meni najdražih. ja sam rumenilo

plavog. sadašnjost praznina seme eto žive večnosti

novi sad 6.2.2001

 

 

i

 

 

nema cilja

cilj je početak

 

 

spokojan sam jedino kada sam savršen kao bog

 

 

biti stranac i domaćin univerzuma... biti najbolji

i najskuplji... biti radostan... biti sam i sa tobom

 

 

ništa dosadnije od: zanimljive priče. uzbudljive strasti

sebične ljubavi. šarmantnih ljudi i vrcavog humora

 

 

uzbuđujem se istim zamaram sličnim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja baš

zato što sam 

te ljubio ja sam te i

zanemarivao ko što si

i ti mene ljubila a nikad

me nisi zanemarila

ružo lutanja

najjebežljivija

ružo moja

svih

ruža

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 najviše volim umetnost same umetnosti

3. mart 2026.

27848. dan mog života

 

 

3366/287

 

10387  pozdravljam trave drveće

odem i pozdravljam. tako sam to činio. smejao se

video sam polja su sama i zato sam im odlazio. samo

je nebo i putevi su sami šume su same i proplanci. imaju

sve samo im pozdrav i lepa reč nedostaju. zato sam

odlazio. dodirivao ih pogledima stopalima šakama

rečima i smešnim gegovima. eto radosti. deteta

lude na putu mene tvog jedinog

(iz rečnika hodanja)

 

samo do kraja

2768. hodanje

hodao sam sa urošem vukšom. noćas je

opet bilo bolnog druženja sa bližnjima. kako me

to ispovređuje. al gle to i prija. osećam se kao da me je

razvejao vetar. kao da su me reči koje su bile izgovorene

da bi me povredile razbile kao talas o stenu. pretvorio sam

se u hiljade kapljica. pijem za sve roditelje bez dece i svu

decu bez roditelja piše mi arti iz budimpešte. noć

me je uhvatila pod ruku sa njom završavam

kruženje. svi jablani u meni već spavaju

novi sad 25.1.2001

 

 

 

3367/286

 

10388  nema cilja cilj je početak

 

10389  beskućništvo je put. vodi me i čuva

 

10390  bezbrižnost me miluje

 

10391  istetoviraću se i po leđima. da mi se i leđa pretvore u lice

 

uživam

2769. hodanje

ishodao sam petnaest

kilometara ostalih devet ću

oprostiti da bih sebe nagradio

za bezbrižnost. i još ću kupiti

slatke jabuke. svi jablani u

meni već spavaju

osećam: voljen sam

novi sad 26.1.2001

 

 

 

3368/285

 

10392  ne znam šta ću napisati ali me raduje da

pišem. uzbuđuje me snaga u šaci sa kojom ispisujem slova

 

10393  do malopre prvih devet kilometara sam hodao sa aleksandrom

tišmom sedamdeset i sedma mu je. sve više u njemu osećam dečaka

 

10394  otoplilo je sinulo sunce raskopčao sam se. svest i

savest mi govore: uživanje u samom životu je bezazlenost

 

bogočašće

2770. hodanje

kasnije smo dragana i ja

ponovo sreli aleksandra i zajedno

hodali. osećam: voljen sam

lepo je slušati

novi sad 27.1.2001

 

 

 

3370/283

 

10395  odnos žene i muškarca je velika tajna

i svetlost duboka noć iz koje niče svetlost

 

hodanje sa sve mi je zauvek ivanom

2771. hodanje

lepo je slušati. verujem ti jer iako ja ne vidim vidim

da ti vidiš napisala mi je sve mi je zauvek ivana

novi sad 29.1.2001

 

 

 

3371/282

 

10396  već četvrti dan sam premoren. ne uspevam da odmorim srce

 

10397  moram zastajati. odmarati se. spavati. nastavljati. ne

zamarati se. tražiti pomoć. zaustavljati misli. lišavati se volje. srcu

davati snagu. uživati u telu. potpuno se otvoriti ljubavi božijoj

 

svijanje

2772. hodanje

prikupio sam šesnaest kilometara

nisam mogao više da pomeram telo. mašina

se morala ohladiti. okeani su veliki. kada bih

pomislio da sam se odmorio i da mogu dalje osetio

bih da je još mnogo umora u telu. kao da su tople kiše

padale u meni. kao da su se latice ruže zatvorile

verujem ti jer iako ja ne vidim vidim da ti vidiš

napisala mi je sve mi je zauvek ivana

kao da su patuljci polazili

na počinak

novi sad 30.1.2001

 

 

 

3372/281

10398  negovanje

sve više vidim koliko je negovanje važno

sećam se kako sam prve godine hodanja masirao

stopala posle hodanja. najvažnije je pustiti umor da

potpuno iscuri. ispavati se i lišiti se briga. tek tada

pridolazi snaga. negujem se smirenjem. negujem se

sa velikim pesnicima i misticima. muzikom. snegom

dok pada. slaganjem sa bližnjim savezništvom sa

ženom. negujem se plačem koji mi pokreću

dobri ljudi. blaženstvom boga

(iz rečnika hodanja)

 

koja lepa reč samom sebi

2773. hodanje

ceo dan sipi vlaga. provejava mokri sneg

kao da su patuljci polazili na počinak

još ističe umor iz mene

novi sad 31.1.2001

 

 

 

3373/280

 

10399  po fruškoj gori se beli sneg

 

10400  uskoro će sumrak a sunce je tek izašlo. kao da me podržava

 

10401  spokojan sam jedino kada sam savršen kao bog

 

doteci mi snago, doteci

2774. hodanje

pre hodanja sam se osećao slomljen. temperatura

tegobe sa srcem iscrpljenost mislio sam da neću ishodati

dan. ipak evo me ostao mi je još kilometar-dva. kada bih

knjigu ruža lutanja skratio za devet desetina bila bi to

fantastična knjiga. ovako ruža je još fantastičnija

poželeo sam se hladnih mandarina. još ističe

umor iz mene. hej pa ja to spavam u hodu

novi sad 1.2.2001

 

 

 

3374/279

 

10402  pre tri dana je odštampana ruža lutanja 9. idem

u beograd da popijem vino sa onima koji su do sada radili na

knjigama ruže. nebojšom čovićem. draganom stojkovićem

draganom erdevički. davorom palčićem. jagodom helet

rajkom sredojević. violetom jovanović

 

10403  čitam deridu hajdeger je godinama govorio da mišljenje

počinje postavljanjem pitanja a da je ispitivanje dostojanstvo mišljenja

a onda je jednog dana ne oponirajući ovoj tvrdnji rekao da ali postoji nešto

još izvornije od postavljanja pitanja a to je ta pobožnost mišljenja. to je ono što

znači pristati prihvatiti reći da. potvrditi. tu pobožnost mišljenja sam osetio

1973 u zatvoru. a to prihvatanje i potvrđivanje sam 1991 u londonu

nazvao nomadskim razgovorom božanskim nadovezivanjem

 

pobožni tragovi

2775. hodanje

sa snegom i strpljenjem koje sam pokupio

na putu miran kao labud hodam ulicama beograda

deveta ruža mi je u ruci. želim joj da zrači dobrotom i

lepotom. hej pa ja to spavam u hodu. pili smo vino 

za devetu ružu i drugo izdanje ruže lutanja

beograd 2.2.2001

 

 

 

3375/278

 

10404  biti stranac i domaćin univerzuma... biti

najbolji i najskuplji... biti radostan... biti sam i sa tobom

 

zar ti se ne čini da su njegove rečenice ponekad

diletantske pitala je milica jovanović prijatelja posle

čitanja ruže lutanja. sada, posle prvog hodanja kaže:

2776. hodanje

ponekad su prljave. možda kaljave. žilave ili nežne. namerne ili anonimne

posle 18.035 koraka samo su me one držale uspravno. podvukla sam se pod

korak kao žena-amater da bih se uspravila kao nova. čučnula sam da opustim

tetive. napred za koracima. ponavljanje je majka promene. rekoh sebi: piši

kao što hodaš diletantkinjo. pili smo vino za devetu ružu i drugo izdanje

ruže lutanja. hodao sam prvi put sa milicom jovanović koja mi

je pričala o mnogo stvari i o rečenicama u ruži

novi sad 3.2.2001

 

 

 

3377/276

 

10405  ništa dosadnije od: zanimljive priče. uzbudljive

strasti. sebične ljubavi. šarmantnih ljudi i vrcavog humora

 

10406  boli me srce opet sam se noćas iskidao iznurio izmorio sa

bližnjim. ali tvoje reči u knjizi mi govore dete moje prihvati sve onako

kako jeste i ne žali se. jer sve što te pogodi radost i patnja to si ti sam

 

10407  kako me je juče (nedelja popodne dok sam se odmarao) ponela

i obradovala slika no 34 ed rajnharda. danas sve vreme mislim na nju

 

10408  umetnost mi je ponekad jedina uteha

ma šta govorio. umetnost mi je uvek izvor i put

 

10409  najviše volim umetnost same umetnosti

 

volim plavu umetnost

2777. hodanje

baš kao i umetnost plavog. plava umetnost 

je umetnost vode i vazduha. umetnost plavog je

umetnost jednog. umetnost iz srca dobrote. hodao

sam prvi put sa milicom jovanović koja mi je

pričala o mnogo stvari i o rečenicama u

ruži. ja sam rumenilo plavog

novi sad 5.2.2001

 

 

 

3378/275

 

10410  gertruda stejn

 

10411  ed rajnhard

 

10412  bili holidej

 

10413  ludvig vitgenštajn

 

10414  majstor ekhart

 

uzbuđujem se istim zamaram sličnim

2778. hodanje

pre hodanja sam uživao gledajući spisak moje familije i

izabrao za danas petoro meni najdražih. ja sam rumenilo

plavog. sadašnjost praznina seme eto žive večnosti

novi sad 6.2.2001

 

 

i

 

 

nema cilja

cilj je početak

 

 

spokojan sam jedino kada sam savršen kao bog

 

 

biti stranac i domaćin univerzuma... biti najbolji

i najskuplji... biti radostan... biti sam i sa tobom

 

 

ništa dosadnije od: zanimljive priče. uzbudljive strasti

sebične ljubavi. šarmantnih ljudi i vrcavog humora

 

 

uzbuđujem se istim zamaram sličnim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja baš

zato što sam 

te ljubio ja sam te i

zanemarivao ko što si

i ti mene ljubila a nikad

me nisi zanemarila

ružo lutanja

najjebežljivija

ružo moja

svih

ruža

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

2. mart 2026.

27847. dan mog života

 

 

3357/296

 

10357  život

život je svetinja o kojoj čovek

tako malo zna. postao sam pesnik

da bih život otkrio. nije se dao morao sam

mu zapevati. to je život pevaj ga. samo to: pevaj

pevaj ga. plamen je mera. plamen me je tako vodio

da se nikada ne ugasim i da nikada ne pregorim za

ovih deset godina. lutao sam u obliku plamene

ruže. hodanjem sam samo vijorio. bio plavi

plamen plamen umetnosti

(iz rečnika hodanja)

 

prebiranje

2760. hodanje

juče sam nahladio stomak

malo me boli. i danas je ispod nule

sa hladnim vetrom. vratiću se da se ugrejem

kilometre ću nadoknaditi do kraja nedelje. dužnost

mi je i da se negujem. uskoro ću zaspati u toploj sobi

već mi je lepo. bolje sam uvio šal oko kape duva mi samo

po licu. pišem u rukavicama. povremeno šakama štitim

stomak bivam. još tri-četiri kilometra sam na hladnoći

zatvaram oči sličan sam stablima. savezništvo

obnavlja. ispala mi je gumica za brisanje

vraćam se da je nađem eno je 

novi sad 16.1.2001

 

 

 

3358/295

 

10358 lutanje je molim

lutanjem sam molio koricu ljubavi. bilo je

dana u kojima sam izgladneo. samo bih drhtao

dahtao. tešili su me izmučeniji izglaneliji. njihova

trpeljivost mi je bila uteha. želeo sam da oni uzmu

prvi zalogaj. želeo sam da živi sve ono što je čovek u

svojoj zločinačkoj samozaljubljenosti nazvao mrtvom

prirodom. pragovi. dokovi. šinske pruge. oguljene zgrade

stolovi. penkale. vrata. prozori. kreveti. stolovi svi moji

najmiliji. sa njima sam bio manje gladan i lutanje je

teklo lako. lutanje me je naučilo da je reč molim

svetinja. kada bih se molio ili nešto zamolio

osećao sam da sam na svetom lutanju

ja svetica - lutalica

(iz rečnika hodanja)

 

sve vreme smo pripitomljavali divljinu

2761. hodanje

i današnji dan je prošao sa drugim. draganom varadinac

stojim na autobuskoj stanici u sremskoj kamenici. noć je

potrošen sam. ispala mi je gumica za brisanje vraćam 

se da je nađem eno je. evo ga autobus

novi sad 17.1.2001

 

 

 

3359/294

 

10359  ružičnjak rečnik hodanja

ružičnjak je ime vaseljene kao što mu je ime bilo ko-smos

red ili sve-mir. izlio sam u njega svoje korake. posejao u njegovom

prostranstvu seme prve plave ruže. istetovirao sam se kožom se 

svojom obeležio ja-dete istine. ružičnjak je nastao iz snage preobraženja

svih dečaka koji su nevino žudeli za devojčicama. ružičnjak je uteha logosu

postelja svim rečima. rečnik hodanja nastavlja da hoda jer je rečnik bića

zato sam i hodao da bi biće govorilo. da bi razgovarali nas troje ti i ja

biće božije. želeo sam da sa ovim pojmom pojasnim stvari ali me

stvar baca u zanos a u zanosu se stvari ne govore nego

se ćute i prepuštaju. uzeo sam uzmi me

(iz rečnika hodanja)

 

izmrzavanje

2762. hodanje

već danima na hodanju osećam ukus čaja

od nane ili majčine dušice koji popijem za doručak

prija mi kao topla vanila u plućima. kao i svi pogledi koje

sam počeo da skrećem ne trošeći se u gledanju iz

znatiželje. evo ga autobus. nekako pristigoh

novi sad 18.1.2001

 

 

 

3360/293

 

10360  od sada će me voditi i čuvati snaga strpljenja

 

10361  ovu knjigu ću možda posvetiti tebi i miroslavu mandiću mojim saputnicima

 

10362  prav asfaltni put me podseti na slične puteve i hladan vetar u holandiji

 

10363  dok hodam pravim putem kružim po deset godina ruže

 

10364  dva dečaka su iznela sa dunavca na put parče leda i sada ga razbijaju

 

10365  od svih ljudskih izuma najopasniji i najružniji je antropocentrizam

 

10366  u malom dvorištu siromašnih ljudi visi dečji veš na štriku

 

sve što jeste jeste dobrotom

2763. hodanje

sinoć sam dohodao jučerašnjih osam kilometara

današnja dvadeset i četiri dovršavam vidim kako

svemirom teče hranljivo mleko savesti. nekako

pristigoh. sve što vidim je lepo i vodi

me nevidljivoj lepoti

novi sad 19.1.2001

 

 

 

3361/292

 

10367  žao mi je što jedem biljke za svoju ishranu jer one su tako lepa i živa bića

 

10368  u tesnim vozilima u vrućini i bez vode životinje se transportuju na

daleki put. lome im se kosti i umiru. živa perad se omamljuje pre klanja. životinje

obuzima neopisiv strah. čovek se hrani žrtvama koje strahovito pate

 

i po ovim stranicama duvaju vetrovi

2764. hodanje

imao sam nekoliko slika-ideja u glavi do malopre. želeo

sam da ih zapišem ali su mi sve nestale. kao da ih je odneo vetar

sve što vidim je lepo i vodi me nevidljivoj lepoti. ja sam hodač u knjizi vetrova

novi sad 20.1.2001

 

 

 

3363/290

 

10369  noćas je pao sneg. manje je hladno i više je

vlage. evo i kijam. da li će mi noge biti suviše mokre

 

10370  prvih deset nedelja hodanja sam

završio sa 144 zlatna kilometara. da li ću i ovu

 

10371  noge su mi se ugrejale. šal sam ponovo

obavio oko vrata. hladnoću osećam samo na licu

 

10372  slušaj - hodam

 

10373  hodam: slušam kako mi bog u tišini priča o svemu

 

eno ga aleksandar

2765. hodanje

stižem polako na kraj hodanja. i vrane

se gnezde. raznežim se kada pomislim da

sam mnogo puta u ovih deset godina završavao

hodanje u vreme kad su ptice odlazile na spavanje

nadam se da je ruža puna ptica. ja sam hodač u

knjizi vetrova. da li ih čuješ kako grakću

novi sad 22.1.2001

 

 

 

3364/289

 

10374  sve što možemo da uradimo je da objasnimo

sebi koji je pravi put prema visokim opasnim vrhovima a da

onda krenemo napred u lutanje onako kako najbolje znamo pouis

 

10375  ovde na periferiji vetar je jači i lutanje je uzbudljivije

najveći saveznici su mi kapa i šal ipak vetar me produvava kroz kaput

 

10376  sam u poljima i sivilu. počinje kiša naježim se od lepote tela vazduha

 

10377  novo obmotavanje šala ponovo sam se

opustio uživam u gledanju dok mi vetar briše po licu

 

10378  hvala ti na rečima koje si mi dao da bih tebe pevao

 

10379  kada me ovako produvavaš vetre ostaje mi samo da ti kažem hvala

 

10380  prelazim ulicu osetim i u telu mi je veselo

 

duva me kao sviralu

2766. hodanje

u najlon kesi mi je kilogram i po slatkih jabuka

ljuljaju se o moj bok dok pišem. na brisanom prostoru

hladni vetar me ozdravljuje i uznosi: slavim sve hladnoće na

ruži lutanja. zamišljam ljude koji su od kada je sveta i veka

uživali u prizorima u kojima je plesao i fijukao vetar. da li

ih čuješ kako grakću. ja sam pevač vetrovima

novi sad 23.1.2001

 

 

 

3365/288

 

10381  polazim. čeka me veliki krug. dok me ne ponese

njegova snaga moram se izboriti sa njegovom veličinom

 

10382  blizu sam desetog kilometra čini mi se da

će me uskoro u sebe uzeti energija velikog kruga

 

10383  dvanaesti kilometar. krug prepoznaje

da mu se potpuno dajem i prima me

 

10384  od produvanosti me bole ramena. vetar me je izmorio

 

10385  dvadeset i prvi kilometar. krug se polako zatvara u

mome telu sliva se u samog sebe. a mene čekaju dve

baklave i dve tulumbe obećao mi ih je onaj koji piše ove reči

 

10386  u ulici đure jakšića koja blago krivuda sam

usporio. na domaku sam mogu da uživam

 

sa krugom

2767. hodanje

evo ih preda mnom su. slatki kolači

vraća mi se snaga. još par krugova u

parku. nema labudova. jezero je zaleđeno

ja sam pevač vetrovima. noć me je uhvatila

pod ruku sa njom završavam kruženje

novi sad 24.1.2001

 

 

i

 

 

ja sam hodač

u knjizi vetrova

 

 

ja sam pevač vetrovima

 

 

i

 

 

ružo lutanja

priprostost bezbrižnih

jurodivost bezrazložnih

prostodušnost bezaslenih

su i tebe i mene vodili do

boga koji je žudeo za

tobom

i

za

mnom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

28. februar 2026.

27845. dan mog života

 

 

3349/304

 

10338  ja sam obeležen radošću

 

10339  iz oblačnog neba je granulo sunce. sve blešti po prozorima

automobilskim limovima fasadama krovovima. svetlost se rasula za sve nas

 

tetovirala dragana varadinac

2753. hodanje

prošle nedelje svakog dana dragana mi je istetovirala

po jednu reč na telu da bih je nosio na svojoj koži kroz večnost

kao i do sada nogama plešem i pevam. na desnoj potkolenici je

istetovirana reč plesanje. na levoj pevanje. ako legneš u moje naručje

leći ćeš na dobrotu i lepotu. dobrota mi je istetovirana na desnoj podlaktici

a lepota na levoj. pažljivošću i radošću koji su mi istetovirani na ramenima

nosiću svod nebeski za tebe. pažljivost je na desnom radost na

levom ramenu. pevanje je naručje. toplom vazduhu i

meni se pridružuje hladan vetar

novi sad 8.1.2001

 

 

 

3350/303

 

10340  na mojim osećanjima zamišljam da je istetovirana reč sloboda

 

10341  po mojim mislima je istetovirana reč istina

 

10342  na mojoj volji je istetovirana reč ljubav

 

10343  hodam da bih video samog sebe

 

10344  hodam da bih ti uvek bio pred očima. ti sa čijim životom ja živim

 

pokisli zapisi

2754. hodanje

kisnu vrane na golim granama starih

topola. toplom vazduhu i meni se pridružuje

hladan vetar. zamišljam nas dvoje kako s

rukom u ruci pevamo na putu

novi sad 9.1.2001

 

 

 

3351/302

 

10345  knjiga o ruži

 

deset poglavlja knjige o ruži bi bila:

 

1  ruže. ruža je žar stvaranja. ruža je celina i punoća. trn vaskrsenja

 

2  umetnost. umetnost je krilo. krilo poletanja i krilo zaštite. dete ritma

 

3  pesnik. pesnik je raskošno ja

 

4  slika. slika neba u nebu

 

5  pička. pička ta dobra reč. pička ta lepa reč. nevinost na mojim usnama

 

6  emocije. osećanja su kosmički humus

 

7  ne bojati se. biti bezbrižan

 

8  stvarati. zviždukati odlutati. stvoriti biće umetnosti

 

9  milovati. preobraziti

 

10  pevati. i plesati

(iz rečnika hodanja)

 

i to je hodanje

2755. hodanje

zamišljam nas dvoje kako s rukom

u ruci pevamo na putu. sve vreme hodanja

sam čitao poslednji put rukopis devete ruže

novi sad 10.1.2001

 

 

 

3352/301

 

10346  skitnja - enciklopedija

skitao sam baš onako kako skita enciklopedija i

luta internet. sve i odjednom. autostradom lelujanja

i hodanja. bio sam kapetan - skitač. duši

razgovor. enciklopediji sagovornik

internetu šaman. ja devojka

(iz rečnika hodanja)

 

hvala prosjacima

2756. hodanje

hodao sam sa sunom mandićem. dogovorili

smo se da zaključamo inicijacijsku školu za suna

koja nam nije uspela. ali nadam se da je sun već krenuo

svojim putem. utehu ovom trideset osmom porazu na ruži

su mi pružili sestra i brat prosjaci na autobuskoj stanici. čiko

molim te koji dinar za hleba gladan sam prosio je tužno do bola

petogodišnji dečak i kada bi dobio novac otrčao bi veseo i pun

snage. slično je prosila i njegova sedmogodišnja sestra upijajući

se u osobu koju moli. pitao sam ih kako su to naučili da rade

tako nam je dao bog odgovorila je devojčica. sve vreme

hodanja sam čitao poslednji put rukopis devete ruže

tako nam je dao bog ponavljao je dečak

novi sad 11.1.2001

 

 

 

3353/300

 

10347  u sasvim bezazlenoj situaciji (ipak sam bio zadubljen čitajući

novine) me je malopre mogao udariti auto. miroslavе miroslavе

 

10348  već par dana hodam bez ugođaja, bez

većih senzacija samo odrađujem. put je još dug

 

10349  četiri i deset svetlost se još drži. duži je dan

 

10350  mislim o sebi smešim se pravim šale na svoj račun

 

10351  kada se upale ulična svetla uvek se raznežim

 

ajd može i tako

2757. hodanje

vrane teku po nebu slivaju se

baš tako će po meni uskoro teći topla

voda iz tuša. tako nam je dao bog ponavljao

je dečak. biću ptica koja greje svoja krila

novi sad 12.1.2001

 

 

 

3354/299

 

10352  jutro je. sija sunce i hladno je

prelazim most i mislim moje ime je miroslav božiji

 

10353  po rođenju kaja i milomir su mi dali ime miroslav mandić. u

trideset petoj godini sam želeo da prezime promenim u janišta (nisu mi

dozvolili u opštini). malopre u pedeset i prvoj na mostu sam dobio svoje novo ime

 

10354  vraćam se iz inđije. pre jedan sat sam violeti predao rukopis ruže

lutanja 9. više nije u mojim rukama. to je od sada knjiga koja pripada tebi

 

10355  smrzavam se. vetar je hladan put je dug eto podviga i nežnosti

 

10356  sve su barice pored puta zaleđene a meni stalno curi nos

 

tvoje slušanje vodi moje reči

2758. hodanje

ispostila me hladnoća spava mi se. eh gde je bilo

jutro. ponovo sam na mostu jutros mi se na njemu desilo

novo ime. skinuo sam kapu. zatvorio oči. duboko udišem

hladan vazduh mi prolazi kroz nozdrve. biću ptica koja

greje svoja krila. neka živi knjiga

novi sad 13.1.2001

 

 

 

3356/297

 

sa ivanom

2759. hodanje

istuširao sam se. malo ugrejao. na hodanju

sam se smrzao. hodao sam sa sve mi je zauvek ivanom

jovanović. sada pijem rakiju. ivana se tušira. polako mi se vraća

toplota. gladan sam. uskoro ćemo večerati. gladni i smrznuti posle

dvadeset tri kilometra hej. zanos nema granica. oblici se preobražavaju

jedan u drugi. čitam ivani u izvesnom vidu nauka je nadmašila religiju u

čudesima. kako to da gotovo nijedna religija nije posmatrajući dostignuća

nauke došla do zaključka: pa ovo je bolje nego što smo mislili. univerzum je

veći nego što su naši proroci govorili: veličanstveniji suptilniji i elegantiji. bog je

veći nego što smo mogli i da sanjamo. umesto toga oni kažu: ne moj bog je

jedan mali bog i želeo bih da takav ostane. religija stara ili nova koja bi bila

kadra da uoči veličinu univerzuma onakvog kakvog ga je otkrila moderna

nauka bila bi ujedno u stanju i da crpi nove zalihe divljenja i čuđenja koji

teško da mogu biti u dosluhu sa tradicionalnom verom. pre ili kasnije

razviće se jedna takva religija karl segan. neka živi knjiga

savezništvo obnavlja

novi sad 15.1.2001

 

 

i

 

 

na mojim osećanjima zamišljam

da je istetovirana reč sloboda

 

 

po mojim mislima je istetovirana reč istina

 

 

na mojoj volji je istetovirana reč ljubav

 

 

hodam da bih video samog sebe

 

 

zanos nema granica. oblici se preobražavaju jedan u drugi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

gubitnici koji

potvrđuju misiju

svakog bića

koja je

vinuće

u

sveto

siromaštvo

svemira

a

ne

nikakav

i

ničiji

progres

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

nam

nije

ostajalo

ništa

drugo

ostalo

nam

je

rudarenje

beskorisnog

koja

je

jedina

ruda

svakog

uda

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

golotinja je

jedina revolucija

golo biće je hleb

nasušni

i

so

spasenja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

spasenje

je

samo

vaskrsenje

a

vaskrsenje

je

samo

podavanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam hodao

u sukobima ljudi

i protivrečjima

harmonije

i

zato

mi

je

samo

bilo

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

divno

 je

to

kad

se

obavi

nemoguće

i

kad

se

bude

bog

iako

je

to

nemoguće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

telo

moje

je

toliko

gladno

da

ga

samo

duša

može

napiti

i

samo

duh

snom

božijim

nahraniti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

27. februar 2026.

27844. dan mog života

 

 

3335/318

 

10300 u kafani kec na klisi posle šest kilometara hodanja

nazdravljam artiju za njegova nazdravljanja u budimpeštanskim bircuzima

 

10301  zima je pijemo belo vino. u ovoj sam kafani u leto 1996

pio pivo i živeo osećanje tvoj život mi je važniji od mog

 

10302  volim da idem opasnim ulicama VIII kvarta. raširim se po celom asfaltu ko

neki buldožer uostalom ja sam najveća srbenda u budimpešti priča art sombati

 

10303  posle sedam čaša vina pitam artija da mi kaže tri mudrosti

 

10304  vera vera vera je potrebna. vera da ću

uspeti. samo ću ti se uspehom zahvaliti arti

 

10305  kintu vezuju za umetnost života. umetnost je zavisnost. zavisnost

je želja i priznanje sreće. život je kurva davanje i uzimanje arti

 

10306  treća mudrost je ljubav ili pesma. ljubav je kazivanje pesma je uvlačenje arti

 

tije mi poslaću ti pesmu

2742. hodanje

arti i ja izlazimo iz kafane na klisi. voljeni

moj devetnaestogodišnjak. odlazim sa

pozornice u tišini bez glasa. arti je rekao da

će mi poslati svoju pesmu iz budiške

novi sad 25.12.2000

 

 

 

3336/317

 

10307  uzbuđen sam životom. vetar nosi vrane okružuje me misterija vlažnih mirisa

 

10308  hod - sam - bog

 

10309  do malopre sam hodao sa slobodanom

tišmom pričao mi je o svojoj trećoj knjizi blues diary

 

10310  volim istinu. pada kiša. kisnem

 

10311  religiozne misli. svidelo mi se slobodanovo preuzimanje vitgenštajnove ideje

da samo osrednji pisci insistiraju na savršenosti. stvaralaštvo se krije iza grešaka

 

10312  kada mi pokisne papir po njemu je teško pisati jer se lako cepa

 

10313  svakog trećeg meseca petar miloradović mi

pošalje plave čarape za ružu. danas su mi stigle jedanaeste

 

dve mandarine

2743. hodanje

na kraju prelazim preko jednog a

vraćam se preko drugog mosta da bih

bio sa što više vode. samo živeti to je jedino

herojstvo. okrenuti lice prema kiši. udisati vetar

pogledom se priključiti jatu vrana i sa njima leteti

arti je rekao da će mi poslati svoju pesmu iz

budiške. jedna jedina reč bogjaput

novi sad 26.12.2000

 

 

 

3337/316

 

10314  juče posle hodanja me je zateklo pismo u kome mi

najbliža osoba piše šta me je sve lagala. zabolelo me je i uplašilo

 

10315  nosim jučerašnju bol pada kiša preda mnom je hodanje

 

10316  hvala ti za hrabrost da priznaš svoju laž

volim te jer tvojim priznanjem i ja sam slobodan

 

10317  ako podnesem i preobrazim svoju bol biće u

meni više lekovitog saosećanja za patnje onih koji lažu

 

10318  smrkava se i u meni se smrkava

 

10319  da to je moj trideset sedmi poraz na ruži

 

10320  raskopčavam se da bih se izložio vetru

 

10321  još jednom sam video kako iza nerešivih problema leži obična banalna laž

 

10322  iscrpljen sam od bola ostaje mi jedino da mu se prepustim i budem srećan

 

uteha

2744. hodanje

želim ti sreću velike emocije

poželela mi je jedanaestogodišnja

anja čović u svojoj čestitki koju mi je

poslala. jedna jedina reč bogjaput

duboko udišem miriše dunav

radost dolazi

novi sad 27.12.2000

 

 

 

3338/315

 

10323  uvek sam mislio da me je bliska osoba više volela nego što se to pokazalo

 

10324  pada topla kiša. osetim: tek će me voleti

 

10325  ovde je nekada bio ružičnjak divljih ruža sada blista nova benzinska pumpa

 

10326  voleo bih da minerali biljke životinje ljudi i bog uživaju u ruži lutanja

 

10327  u svakom

trenutku i zauvek

samo sve i

do kraja

 

10328  tek kad dođem do kraja doživim dve

stvari: pa to nije kraj i drugo preobražavam se

 

toliko

2745. hodanje

pišem sa položenom

olovkom da ne bih iscepao

vlažnu hartiju. duboko udišem

miriše dunav radost dolazi. na

umornom gospodinu je

sve mokro

novi sad 28.12.2000

 

 

 

3339/314

 

10329  ana ognjenović konobarica nas poslužuje

vinom jer kaže da je njen posao da služi ljudima

 

10330  svaki put kada te vidim osetim eros tvog dečaštva

kaže mi kaja ćirilović dok pripiti hodamo ulicama klise

 

10331  osetim tvoju seksualnu nevinost i želela bih da ti se potpuno dam kao

žena jer ti potpuno verujem. jedino verujem erosu dečaka koji je večni muž

 

10332  lepe su mi kajine reči i pitam je da li obećava da će neki

od sledećih dana doći da zajedno volimo nepoznatu nam anu

ognjenović iz kafane kec. samo me zaduži kaže kaja

 

hodanje za anu ognjenović

2746. hodanje

nepoznati je svetinja. na umornom

gospodinu je sve mokro. tužan sam

prepuštam se snazi nežnosti

novi sad 29.12.2000

 

 

 

3340/313

 

10333  nervna iscrpljenost

 

10334  zašto to bližnji čine jedni drugima

 

10335  sutra je nedelja i poslednji dan milenijuma će isteći

 

10336  iskisnuo sam. izluđen sam i iskidan ljubavnom patnjom koja

me uvlači u paranoju. ipak u trenucima predaha srce mi treperi u radosti

 

10337 na put od hiljadu godina ću u ponedeljak poneti plesanje. u

utorak dobrotu. u sredu pažljivost. u četvrtak radost. u petak lepotu. a

u subotu pevanje. sve ću ih istetovirati po svom telu. bože pomozi mi

 

zaista

2747. hodanje

želim ti zdravlje dobro radost i

ljubav napisao sam na zidu. tužan

sam prepuštam se snazi nežnosti

pisanje je tetoviranje

novi sad 30.12.2000

 

 

 

3342/311

 

plesanje

2748. hodanje

pisanje je tetoviranje

plesanje je dobrota

novi sad 1.1.2001

 

 

 

3343/310

 

dobrota

2749. hodanje

plesanje je dobrota

dobrota je pažljivost

novi sad 2.1.2001

 

 

 

3344/309

 

pažljivost

2750. hodanje

dobrota je pažljivost

pažljivost je radost

novi sad 3.1.2001

 

 

 

3345/308

 

radost (nisam hodao)

pažljivost je radost. radost je lepota

novi sad 4.1.2001

 

 

 

3346/307

 

lepota

2751. hodanje

radost je lepota

lepota je pevanje

novi sad 5.1.2001

 

 

 

3347/306

 

pevanje

2752. hodanje

lepota je pevanje

pevanje je naručje

novi sad 6.1.2001

 

 

i

 

 

u svakom trenutku i

zauvek samo sve i do kraja

 

 

tek kad dođem do kraja doživim dve stvari:

pa to nije kraj i drugo preobražavam se

 

 

nepoznati je svetinja

 

 

na put od hiljadu godina ću u ponedeljak poneti plesanje. u

utorak dobrotu. u sredu pažljivost. u četvrtak radost. u petak lepotu. a

u subotu pevanje. sve ću ih istetovirati po svom telu. bože pomozi mi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jer

kad

je

bog

trebao

počinak

čednosti

i

odanosti

ruže

lutanja

nismo

mu

uskratili

postelju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

26. februar 2026.

27843. dan mog života

 

 

3325/328

 

10272  sa tobom dišem

 

dvadeset do četiri pale se ulična svetla

2734. hodanje

u početku sam zastajao zbog reskih bolova u ahilovoj tetivi

sada se ugrejala. kiša ne pada. raskopčao sam jaknu. sretan

sam. miroslave piši još jednostavnije. kada pada sumrak samo

to i reći. žena u plavom tako poodmaklo bremenita tako

spokojna s pismom nesumnjivo pročitanim po stoti

put a tamo okačena na zidu karta sveta...

vazduh miriše na vodu i bilje

novi sad 15.12.2000

 

 

 

3326/327

 

10273  sa zamahom prvog koraka javio se bol u

ahilovoj tetivi. hramljem. lepa je to priča o ljubavi

 

10274  ovde na otvorenom vetar me baš radi

 

10275  vetar je stao bol u tetivi je minula sinulo je i sunce

završio sam čitanje tekstova o stradanjima vojvođanskih nemaca

1944 godine. o zločinima koje su činili poraženi se sve zna. o još

većim zločinima koje čine pobednici je zabranjeno da se bilo šta zna

 

10276  sunčeva svetlost mi čisti mozak. ne gledam je očima nego sa radošću

 

10277  ja sam šeherezada

 

ispovest ili vitgenštajnova žudnja

2735. hodanje

čekam agneš. dolazi iz budimpešte. poslednji put sam je

video na 2354  hodanju. dok je očekujem sećam se kako sam

u ovom holu železničke stanice u decembru 1969 čekao voz za

zrenjanin. u dugačkom kaputu sa užasom od prvog ljubavnog bola

i nekoliko rakija u sebi. bila mi je dvadeseta i bio je to prvi veliki bol

zbog žene. umirao sam i rađao se. u meni je umirala mladost i

rađao se put umetnosti. vazduh miriše na vodu i bilje. ja

sam ispovest ispovest je javna

novi sad 16.12.2000

 

 

 

3328/325

 

10278  ima nečeg herojskog u jezičkim greškama u toj veseloj pobuni jezika

 

10279  miroslave samo da te podsetim danas je dve godine

kako se zamonašila mlada monahinja tekla o kojoj sam ti pisao u

2207 hodanju napisao mi je danas petar miloradović

 

tekst agneš rajačič

2736. hodanje

on the rose we see a cloud. but the question is: is the cloud

outside of me is it in the language or is it just in my brain - what

do you mean - i mean what is reality: me the language or the cloud

c...l...o...u...d - how do you call it in your language - asks m. felhö

nuage nube cloud (quarrel). now your felhö is the same as mine. answer

number one: everything belongs to the rose. answer number two: we saw

un nuage blanco az égen. vimos a cloud blanche in the sky. láttunk

un nube white dans le ciel. on a vu egy fehér felhöt en el cielo. ja

sam ispovest ispovest je javna. the rose and

the cloud is now in the text

novi sad 18.12.2000

 

 

 

3329/324

 

10280  gledam unazad nalazim da je prirodno što je fenson postao

pisac. snaga njegove okrenutosti sebi bezmalo je to zahtevala pročitavši

ovu rečenicu iz osterove priče zaključana soba setio sam se pisanja svoje

prve knjige u dvanaestoj. bila je to knjiga koju sam samo započeo u školskoj

svesci o nekome (meni) sa imenom ečika ili šanjika koji se sakrio u

krošnji drveta čuči i strepi. nevidljiv je uživa posmatra

i opisuje sve ono što drugi ne vide

 

10281  hodanje mi pruža osećanje: živ sam

 

10282  lepo se osećam. malo mi je hladno - uskoro

ću održati pre-davanje prirodi u prirodi

 

volim se

2737. hodanje

pre-davanje nije trajalo dugo

ali je bilo lepo. kao muzika. glas je hodao

sa usana. čuo sam ga vodio me je. prvo sam

se zahvalio bogu. počinjem sa radošću rekao sam

bio sam deo celine ja koji sam celinu stvarao. izgovarao

sam tvoje ime i osetio: ja sam samo obraćanje. sada

počinje kiša. svečano je. the rose and the cloud

is now in the text. radujem se toploj sobi

vinu i pisanju oni me čekaju

novi sad 19.12.2000

 

 

 

3330/323

 

10283  asfalt

moj drug. vreo i okrnjen. najlakši za hodanje i

najopasniji za zglobove. lek su dobre patike. asfalt

je odan zemlji iz zemlje i nastao u zemlju će se i pretvoriti

asfalt (nedužan) je postao humus brzina iz kojih niču (bez

njegove krivice) saobraćajne nesreće i nasilje nad predelima

meni je asfalt pomogao da pružim korak i da se družim sa

automobilima i kamionima zamišljajući sve priče koje su

pričali oni koji su me iza svojih šoferšajbni ugledali

(iz rečnika hodanja)

 

postpijanstvo

2738. hodanje

motali smo se gradom dragana varadinac i ja

bio sam umoran od noćašnjeg pijanstva. poslednjih

deset kilometara dragana je hodala umesto mene. vratila

se rumenih obraza i zadovoljna sobom. radujem se

toploj sobi vinu i pisanju oni me čekaju

posejano niče

novi sad 20.12.2000

 

 

 

3331/322

 

10284  kao detinjstvo lepi jutarnji mrazevi

 

10285  pet mačaka se sklupčalo na toplom poklopcu za kanalizaciju

 

10286  sunce je bez vetra ispod nule. dobro sam

obučen ipak sam novine stavio u pantalone da me greju

 

10287  na ovoj hladnoći hodam da bih te ugrejao

 

10288  jedina apsolutna vrednost to je ljudska mogućnost da

se drugom da prednost nad samim sobom emanuel levinas

 

10289  na kući pored puta piše putar. to je jedan

od retkih poslova koji me je privlačio u mladosti

 

moje ime

2739. hodanje

je ja sam. moje ime je na tvojim

usnama. kada izgovoriš moje ime ti govoriš

o sebi. mojim imenom svi ljudi sveta nazivaju

sebe uvek kada izgovorim svoje ime ja izgovorim

imena svih ljudi. kada god izgovorim ja sam

zatreperi srce u svačijim grudima. posejano

niče. ja sam to znači volim te

novi sad 21.12.2000

 

 

 

3332/321

 

10290  jutros je pao prvi sneg. polazim na hodanje

sneg leti nema ga na tlu samo provejava

 

10291  mrak je sneg ponovo pada

 

10292  iskustva:

 

planeta je mala

 

život je večan

 

ljudi su nasilni

 

umetnost je živa

 

ne pripadam

 

uz sneg

2740. hodanje

hodao sam sa draganom varadinac

pratio nas je redak suvi sneg. i lastama i

snegu je nebo dom. mi smo hodali do bukovca

kod borisa kovača smo popili čaj i razgovor. selo u

zimi je još više selo i zima je više zima. sneg je tišina

i hrana plućima. kad padne prvi sneg padne kao da

pada prvi put i ja kao da pišem prvi put o tome

iako pišem svaki put kada pada prvi sneg

ja sam to znači volim te. prvi sneg je

rumenilo na tvom licu

novi sad 22.12.2000

 

 

 

3333/320

 

10293  tri hiljade trista trideset treći dan ruže jedan od praznika brojeva u njoj

 

10294  dve hiljade dvesta dvadeset drugog dana je bio 8. decembar

1997 hodao sam tada za životinje i biljke nad kojima čovek čini užase

 

10295  hiljadu sto jedanaesti dan je bio 23. novembra

1994 isto je začudnije od različitog zapisao sam toga dana

 

10296  izmrznut pri kraju hodanja uživam u svim vezama koje postoje u ruži

 

10297  sa brojevima ruža je dobila čvrstinu i muzikalnost

 

10298  hodanjem samo pletem i brojim. do deset pa do sto

 (kao dete) a posle sto i hodanje i brojanje teku sami ka bezbroju

 

10299  slike me bude. reči me vode. brojevi čuvaju

 

obični i sveti brojevi

2741. hodanje

     kraj nedelje. ishodao sam novih sto

četrdeset i četiri zlatna kilometra. spava mi se

od hladnoće. danas nije padao sneg. sijalo je sunce

i hladnoća stezala. prvi sneg je rumenilo na tvom

licu. odlazim sa pozornice u tišini bez glasa

novi sad 23.12.2000

 

 

i

 

 

miroslave piši još jednostavnije

kada pada sumrak samo to i reći

 

 

ima nečeg herojskog u jezičkim greškama u toj veseloj pobuni jezika

 

 

iskustva:

 

planeta je mala

 

život je večan

 

ljudi su nasilni

 

umetnost je živa

 

ne pripadam

 

 

sa brojevima ruža je dobila čvrstinu i muzikalnost

 

 

slike me bude. reči me vode. brojevi čuvaju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

je

bog

želeo

zalogaj

lepote

hleba

ruže

lutanja

nismo

mu

ga

uskratili

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

25. februar 2026.

27842. dan mog života

 

 

3316/337

 

10228  već je dva a tek sam krenuo. bio mi je u poseti nebojša popov

pišem sa plavom bojicom da bih se podstakao da ishodam današnji dan

 

10229  pozvao sam doru stanković da mi pomogne u

drugoj polovini jer su velika ova dvadeset četiri kilometra dnevno

 

10230  kupio sam nove rukavice. tople su od

meke plave čoje. greju me kao robert valzer

 

10231  još je dan sivo je i hladno. gladan sam i

spava mi se ali se pridržavam za ritam hodanja

 

10232  kada budem hodao sa dorom biće mrak i neću moći pisati. dora 

će me nositi. sada treba izdržati napisati koju veselu reč. flogiston možda

 

10233  pisanje je izjavljivanje ljubavi

 

uvek mi je teško posle takvih priča

2726. hodanje

nebojša popov se interesovao za moj zatvorski slučaj

pričao sam mu iako više volim da pričam o sebi pričajući

sa oduševljenjem o nekom drugom. pričajući o kosmološkim

rasponima savesti i zanosa. svesti i preobraženja. radosti i

stvaranja. opet se smešim strpljiv čekam da padne prvi

sneg volim robert valzera i nebojšu popova

novi sad 6.12.2000

 

 

 

3317/336

 

10234  idem da se poradujem utoplim u hladnoći

 

10235  iz svakog koraka cedim sokove iskušenja - sve me privlači sebi

 

10236  tih sam - hodam - jednom nogom se oduševljavam drugom obožavam

 

10237  zatreperi mi srce u grudima kada

pomislim na sve heroje koji su stvarali nove forme

 

10238  ptica se čuje u letu moji koraci po zemlji sve

što izgovorim mi je izmamila tvoja lepota i tvoja dobrota

 

10239  iz slame bez lajanja maše mi repom

rundavi pas - prija mi njegovo radovanje

 

10240  izvor svih ljudskih nesreća leži u tome što čovek

nije u stanju da s mirom sedi u svojoj sobi pročitao sam u

14:33h na dolmi dok mi od hladnoće počinje da curi nos

 

10241  proslavljajući sve lepe dane pune boja svetlosti i

snage zavoleo sam i lepotu ovakvih ružnih sivih umirućih dana

 

hvala ti hladni vazduše

2727. hodanje

budi srećan miroslave što si to što jesi

što si takav kakav jesi govorim samom sebi

oduševljen putem koji sam postao. volim robert

valzera i nebojšu popova. žena u prozoru drži

malo dete i pokazuje mu ulicu

novi sad 7.12.2000

 

 

 

3318/335

 

10242  visoko u oblačnom nebu leti jedna sama ptica. ja sam joj brat

 

10243  pije mi se vina. petak je i svi počinju da se odmaraju

oseća se pad energije. meni ostaje i subota dan više

 

10244  danas sam iscrpljen trajanjem

 

10245  sada sam samo veliko stablo. bez lišća zelenila i ptica. čuvam život

 

mislim o vinu

2728. hodanje

posle umora vino me opija

već sa prvim gutljajem. lepo mi je

jer su zajedno vinova loza i miris ruže

zanos i napor. pridružuje nam se i sumrak

ugođaju prinosim i prizor belog čaršava koji

neko istresa kroz prozor radničke barake

žena u prozoru drži malo dete i pokazuje

mu ulicu. eto sreće i posle

iscrpljenosti

novi sad 8.12.2000

 

 

 

3319/334

 

10246  juče nisam pio vina. jeo sam jabuke

 

10247  otoplilo je napijam se prijatnošću

 

10248  voli budi

 

10249  život je sama prijatnost

 

10250  mislim na novogodišnju noć. želeo bih da te noći

prenesem preko ponoći na svom telu šest reči za sledeći milenijum

 

10251  zahladilo je na kraju sam hodanja. da li ću danas piti vina

 

vino ljubavi za 144 nedeljna kilometra

2729. hodanje

popio sam već dve čaše... slušam betovena šopena skrjabina

malera... najdublji sam koren i još neprocvetali cvet... hodaću jedno

hodanje za tomu zdravkovića... hodaću... hodaću za bol ljubavi... popio

sam sedam deci muškata... tužan sam jer nemam s kim da podelim...

sreću... sreću koja se širi... koja me obuzima i opija... i sreća je

sama... to je dert... ta sreća... koju nemam sa kim da podelim...

eto  sreće i posle iscrpljenosti. planeta je ljubav

(posvećeno mirjani miočinović)

novi sad 9.12.2000

 

 

 

3321/332

 

10252  sve ideje su hranile njegovo delo. ideja o delu je davala smisao

njegovom životu. da je zamislio nešto u domenu mogućeg - delo koje bi

moglo biti završeno i na taj način odvojeno od njega - time bi pokvario čitav

poduhvat. suština je bila u tome da ne uspe ali tako što će pokušati da

učini najneverovatniju stvar koju može da zamisli prepisujem

portret jednog muzičara iz osterove knjige otkrivanje samoće

 

10253  četiri psa lutalice me ljubopitljivo i veselo njuše

 

10254  pre nego što sam počeo da pišem obojio sam hartiju narandžastom

bojom da bi mi dala snagu da napišem ovu rečenicu. ali kada sam se okrenuo za

vranama koje su graktale ugledao sam nebo koje je bilo rumeno kao i moja narandžasta

 

10255  ipak optimizam. stvaralaštvo i nastaje (i) sa optimizmom

 

miroslave ljubi stvori jezik ljubavi

2730. hodanje

radujem se jer su mojih dvadeset i četiri kilometra

hodanja svakog dana divljenje svakom od dvadeset i

četiri sata kojim nas ispunjava svaki dan. planeta je ljubav

(posvećeno mirjani miočinović). spojiše se dan i noć

novi sad 11.12.2000

 

 

 

3322/331

 

10256  ja se najbolje ispovedim na kurcu. tada najnevinije plačem

osetim u sebi ljubav prema bližnjem i samo sam tada potpuno predana

lepoti božijoj rekla mi je danas na početku hodanja jedna žena

 

10257  kada sam pre 965 dana 22. aprila 1998 godine obišao

sa 52.732.360 koraka planetu zemlju sledećim korakom sam kročio u

svemir. od onda sam planetarni umetnik sa adresom: beskućnik u svemiru

 

10258  samo hodaj miroslave bajka se piše i sama

 

10259  ruža je bajka u kojoj dnevnik hoda

roman teče. pesma leti. i mistički tekst gori

 

vino se pije samo

2731. hodanje

spuštam se niz banstol. obavio sam posao

uskoro će i sumrak. da li će me uhvatiti na putu

ili će me neko poneti. svejedno mi je. bezbrižan sam

u 15:44 ti poklanjam 73.228.626 korak. ružini koraci

su grozdovi. ja sam vino bajke nenasilja koje teče u

mojim žilama. ja sam bajka o dobrim ljudima. pišem

u kolima mirka jandrića koji me je povezao. spojiše

se dan i noć. drumuj bajkoliki miroslave

novi sad 12.12.2000

 

 

 

3323/330

 

10260  kada sam se juče vratio sa hodanja učinilo mi se da je neko

nepozvan bio u stanu. jutros mi tu sumnju potvrđuje i nikolica majka vere

varadi. paranoja mi je krenula kroz glavu. podsetim se kako mi je u zatvoru

pomoglo da ne poludim kada sam pročitao da su čuveni ljudi koji su

patili od paranoje imali i razloga za to

 

10261 od represivne realnosti koja dovodi do paranoje štitio sam

se potpunim predavanjem svom putu i odsustvom bilo kakve tajne

 

10262  hodajući svojim putem čuva me bog

 

10263  samo javljam da mi

 

je

2732. hodanje

tako lepo da ne mogu da pišem

napisao sam na praznom keju u predvečerju

hodajući kroz plišani vazduh. ritam me je nosio

bio sam raznežen posle čitanja jakoba fon guntena

robert valzera. povremeno bih čuo deo razgovora onih

koji bi me obišli i onda bih opet utonuo u to meko u

koje sam ulazio. drumuj bajkoliki miroslave. kada

sam se na kraju zahvalio bogu telo mi je

zatreperilo od njegovog imena

novi sad 13.12.2000.

 

 

 

3324/329

 

10264  malopre mi je pas lutalica polizao šaku

 

10265  podne. celu noć sam sanjao robert valzera

 

10266  toplo je i oblačno. možda će kiša

 

10267  zanesen i zadubljen čitam osterovu knjigu

podignem glavu a ja u krivini puta... vraćam se čitanju

 

10268  od umora mi je ostalo još jedino da obližem usne

 

10269  zateže mi se telo postaje čvrsto kao reč

 

10270  reči mi traže telo da sa njim stvore plavu ružu

 

10271  po umornom telu mi sevaju bolovi rukopis žive umetnosti

 

vermerova žena u plavom

2733. hodanje

poslednji kilometar uživam u svakom koraku

gipki su - čovek ljubi zemlju od koje je nastao. svakim

korakom proslavljam lepotu večne sadašnjosti. stopala su

mi kao šake velikih mačaka. telo mi je kao potok koji teče

kada sam se na kraju zahvalio bogu telo mi je zatreperilo

od njegovog imena. žena u plavom tako poodmaklo

bremenita tako spokojna s pismom nesumnjivo

pročitanim po stoti put a tamo okačena

na zidu karta sveta

novi sad 14.12.2000

 

 

i

 

 

od onda sam planetarni umetnik

sa adresom: beskućnik u svemiru

 

 

ruža je bajka u kojoj dnevnik hoda. roman teče. pesma leti. i mistički tekst gori

 

 

čovek ljubi zemlju od koje je nastao... stopala su mi kao šake

velikih mačaka telo mi je kao potok koji teče kada sam se na kraju

zahvalio bogu telo mi je zatreperilo od njegovog imena

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

je

bog

želeo

gutljaj

dobrote

vina

ruže

lutanja

nismo

mu

ga

uskratili

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

24. februar 2026.

27841. dan mog života

 

 

3307/346

 

10190  ponedeljak je pružam noge šakom na

hartiji ispisujem zajedništvo za dobar početak

 

10191  u svakom trenutku na svakom

mestu biti umetnost to je umetnost ruže

 

10192  danas radim ovaj hladni vetar

 

10193  vrh je sporost

 

10194  ja sam upornost srca - upornost disanja. ja sam umetnost upornosti

 

10195  ugrejanom telu hladnoća sve više prija. osećam sva sjedinjavanja

 

10196  saosećam sa fizički obdarenim ljudima koji su lišeni prepoznavanja nijansi

 

10197  saosećam sa osetljivim ljudima koji su lišeni rasuđivanja

 

10198  saosećam sa pametnim ljudima koji su nesposobni da delaju

 

10199  saosećam sa ljudima snažne volje koji su nesposobni da osećaju

 

poznati znači sjediniti se

2718. hodanje

pala je noć. pišem uz pomoć uličnih svetiljki

sada ih nema i pišem nasumice pomažući se

farovima automobila. prve godine ruže ovo bih

lakše uradio. u desetoj mi je to teže jer mi je u

međuvremenu vid oslabio ja sam bitanga

života. istina je tako lepa

novi sad 27.11.2000

 

 

 

3308/345

 

10200  vode me tragovi večnih ruža

 

10201  borhesova beskrajna ruža

 

slep sam i ništa ne znam ali slutim da su putevi

mnogi. svaka stvar je beskrajne stvari. ti si

muzika. zvezdano nebo. palate. ulice. anđeli

ružo duboka. bezmerna

bliska. koju će bog pokazati očima mrtvim

 

10202  blejkova ruža

 

o ružo bolesna...

taj crv nevidljivi

što u noći leti

u oluji živi

 

10203  rilkeova

 

bešumno živet kao ruža nicati bez kraja

i trebat prostor...

unutrašnja ružina čudna nežnost

što sama se prosvetljuje do ruba

 

pisaću ruže

2719. hodanje

biće male. sićušne. da ih ne primetiš

prisutne. lepotom i dobrotom odane. pisane

rukom. lutajuće pesme. istina je tako lepa

vodite me sto četrdeset i četiri ruže

novi sad 28.11.2000

 

 

 

3309/344

 

teodorova priča

2720. hodanje

kod drugog hristovog dolaska svi će zaplakati jer će u

hristu videti svoj lik koji za života nisu bili čuo sam na tv od jednog

sveštenika. to je za mene sada jako važno jer se borim da budem ono

što zaista jesam. nešto u mom stomaku se učvršćuje i ulaze neki zraci. to

je neko metalno sunce koje će se pretvoriti u svetloplavičastu svetlost koja će

podizati ljude. meni je sada dvadeset jedna i najvažnije mi je da budem miran

da budem sa nekom devojkom. da je mazim gledam u oči. da plešem da se

izvijamo jedno u drugome da je ja sve vreme držim. ona mi je najvažnija jer je

lepa i dobra. vedra je i nasmejana. dobra je u svom smehu. ona je žena. ja volim

da posmatram. evo ova voda koju cevi izbacuju na veliku gomilu peska pored

reke. volim da gledam u sunce za vreme zalaska. onda je tišina čuju se laveži

pasa i žagori iz kuća na kraju grada. u tišini je opet onaj prvi mir. uslov da

padne noć. u tom miru je neizvesnost onoga što dolazi. u čemu se

nestaje i postaje. u boginji noći put će mi pokazivati zvezde. udisaću

ledeni vazduh u svim mojim udovima biće vatra. otići ću do kraja

sveta sve ću pogledati raširiću noge i sačekaću dan. vodite

me sto četrdeset i četiri ruže. zabolela me je

danas ahilova tetiva

novi sad 29.11.2000

 

 

 

3310/343

 

10204  ja sam čovek

ja sam čovek mera radosti. čovek bogu

na uživanje. zapevaj i zapevaj me - naslutio sam

u mladosti da mi govori bog. poslušao sam ga i uvek

ću. zar nije to igra. divna. neprestana. ja sam čovek bog

je bog. nisam vojnik ni car ni predsednik ni vlasnik ni

bankar ni genetičar ni čovečanstvo ni apokaliptičar

ja sam čovek i zato hodam svemirom stazicom

tvog srca. putićem ljubavi

(iz rečnika hodanja)

 

mala kaja

2721. hodanje

hodao sam sa malom kajom (ćirilović)

pričali smo kao i uvek uzbudljivo i lepo. u hodanju

nisam pisao pišem sada posle dvadeset četiri kilometra

uz vino sa malom kajom. o dejanu dejanoviću. o ljubavi

nepoznatih koja nam daje snagu. kao priča o emi. priča o artiju

o mirni i marini. kainu. sada smo mala kaja i ja već lepo pijani

ali mala kaja mora poći jer autobus ne čeka. zabolela me je

danas ahilova tetiva. hvala ti što me puštaš da bezbrižno

odem - slobodno idi i putuj moja mala kajo

novi sad 30.11.2000

 

 

 

3311/342

 

10205  7:36 gusta magla nad dunavom. prelazim most bol u tetivi

na mostu je mraz. idem da hodam sa i danas joj je osamnaesti rođendan

 

10206  7:41 najlepše i najlakše je voleti

 

sve mi je zauvek ivana

2722. hodanje

dva dana posle našeg prvog viđenja 11. avgusta 1999 otišla

sam na more. bila sam zbunjena jer nisam znala šta sam to dobila od

tebe i šta se to desilo ali sam počela da te osećam. gnjurala sam u moru

i vrištala za tebe želeći da osetiš taj vrisak i da ti on pomogne u hodanju

poželela sam da hodaš u dubini te plave vode. i od tada mi je svaki dan sa

svešću da ti postojiš. jesenas sam upisala akademiju za glumu i osećam

se kao da i ja hodam. na akademiji ostajem da vežbam sama do tri-četiri

ujutru. uzmem svoje ćebe i stavim ga na mesto gde nam goca marić drži

predavanje tu mi je najudobnije i zaspim. ujutru se bolje osećam nemam

tremu jer je scena postala moja. mirišem na nevino. moj pogled je živ i

radoznao. telo mi je vitko i mlado. u mojoj krvi je istrajnost. telom

osećam da ću živeti jako dugo. hvala ti što me puštaš da bezbrižno

odem - slobodno idi i putuj moja mala kajo. nikada neću stati

uvek ću želeti pričala je ivana na hodanju u kome smo

postali sve jedno drugom zauvek

novi sad 1.12.2000

 

 

 

3312/341

 

10207  sa vode dolazi hladno

 

10208  toplota po leđima dolazi od sunca koje zapada sa druge strane reke

 

10209  okrenuo sam se da bi mi sunce ugrejalo grlo

 

10210  hodam polako. vidim: sve mi dolazi

 

10211  hodanjem sam neprestano u čednom nadražaju

 

10212  moja ljubav je bliska prostire se u nedogled po svim pralivadama

 

već sam u tišini

2723. hodanje

treću nedelju uspevam da ishodam 144

zlatna kilometra nedeljno iako mi se u sredu javila

ahilova tetiva sa iznenadnim reskim bolom. počinju nova

iskušenja. sada stupa majstorstvo strpljenja. da bih podneo

napor povećanih kilometara i iskušenja koja se nalaze na

kraju moram hodati sporije. gospodstvom služiti gospodstvo

nikada neću stati uvek ću želeti pričala je ivana na hodanju

u kome smo postali sve jedno drugom zauvek. odmori

se sve zaboravi opusti se uživaj do

ponedeljka miroslave

novi sad 2.12.2000

 

 

 

3314/339

 

10213  krenuo sam na veliko putovanje sa malim

koracima napisao je devetnaestogodišnji uroš vukša na

početku svog današnjeg hodanja od zemuna do novog sada

 

10214  inje mi je u kosi. jedva pišem ruka mi se ukočila. pitam se

zašto sam lenj. očekujem odgovor napisao je uroš negde pre batajnice

 

10215  evo ga miroslav pre kafića sa zelenim cvećem u centru inđije

 

10216  hodamo uroš i ja. vazduh je hladan

 

10217  uroš je isprednjačio. sam sam na putu u svečanosti predvečernje tajnovitosti

 

10218  magla je sve gušća. danas mi je pedeset prvi rođendan

 

a sada uživanje u hladnim danima

2724. hodanje

počeo sam i završavam dan u magli. prvi dan sam nosio

kapu rukavice i šal. i novu jaknu sa kojom se mučim jer mi

je nepoznat raspored džepova pa lutam za stvarima. odmori

se sve zaboravi opusti se uživaj do ponedeljka miroslave

miroslave želimo ti još mnogo godina zdravog

hrabrog i bogu milog života tvoji ti i ja

novi sad 4.12.2000

 

 

 

3315/338

 

10219  i danas je magla. u samoj sam kući sivila

 

10220  lepo mi je - ćutim idem

 

10221  svako je voljen. život je ljubav. svest koja se preporađa

 

10222  u sivilu dana veseli me plavo koje se pokreće ispred mojih očiju. to

su rukavice sa kojima pišem o plavom koje se pokreće ispred mojih očiju

 

10223  lete galebovi u magli mile upaljeni farovi automobila

 

10224  smešim se uživam u pisanju saveznik sam lepoti

 

10225  osećam se dečaštvo je živo

 

10226  magla nigde nikog tek pali mrak i jedan

čovek koji je zastao pod svetiljkom i sve to zapisuje

 

10227  lepo je susretati se sa samim sobom. sam kao dva labuda u jezeru

 

sumraci su

2725. hodanje

blagi kao svitanje. miroslave

želimo ti još mnogo godina zdravog

hrabrog i bogu milog života tvoji ti i ja

opet se smešim strpljiv čekam

da padne prvi sneg

novi sad 5.12.2000

 

 

i

 

 

u svakom trenutku na svakom

mestu biti umetnost to je umetnost ruže

 

 

hodanjem sam neprestano u čednom nadražaju

 

 

opet se smešim strpljiv čekam da padne prvi sneg

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

i

neka

svako

zna

da

smo

bili

svako

i

svi

i

bilo

ko

i

sve

i

ona

čedna

svako

i

onaj

odan

niko

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima