AUTOBOGOGRAFIJA

21. februar 2026.

27838. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 10

 

ja te i ljubavlju stvaram

 

tebi

 

 

3289/364

 

10128  ja sam ti

 

10129  dragana jesen i ja ulazimo u sremske karlovce

 

10130  jesam bilo gde i bilo kad na svetu

 

tu u čistom sjaju nasred stola sijaju hleb i vino

2703. hodanje

 u sremskim karlovcima smo. upalila su se svetla. asfalt je vlažan

od kiše. po centru mile ljudi. mislim na brojgelove slike. žedan sam od

noćašnjeg vina pio sam ga sa anom đorđević kajom ćirilović draganom

varadinac i sunom mandićem proslavljajući kraj devete godine ruže. kada

sam pošao na desetogodišnje hodanje ani je bila šesnaesta. kaji šesnaesta

dragani trinaesta. sunu jedanaesta. pada kiša duva vetar mrak je hladno

mi je ali tu sam u tebi. od danas mi je na desnoj ruci na unutrašnjoj strani

iznad šake istetovirana rečenica ja sam ti. odlazim još mi je ići još mi je

ići - ići zauvek. nad karlovcima lagano sa misterijom sporih

kretanja plove teški oblaci puni vode

novi sad 9.11.2000

 

 

 

3290/363

 

10131  poslednji put kada sam ovuda hodao lišće je bilo

u krošnjama. sada je dole oko stabala. počinje da hrani zemlju

 

10132  najbolje je kroz šumu kaže nam stariji pecaroš dok nas obilazi

 

10133  ja sam pesnik vazduha (posvećeno sunu mandiću)

 

10134  zasijao je pun mesec. žute se vrbe na ljubičastom

nebu. hodanjem sam saučesnik u promeni svih boja koje

me okružuju. svedok sam njihovog slaganja mešanja

i načina na koji stvaraju lepotu ovog sveta

 

10135  nije još pala noć ali je tiho kaže dragana

 

dva puta smo se izgubili

2704. hodanje

ulazimo u karlovce dragana lavež pasa i ja

dim se vijori iz mnogih kuća. mesec se podigao

iznad vrba. u konjičkom klubu devojka danas ne vodi

konja. gazda doziva psa vilija. nad karlovcima lagano

sa misterijom sporih kretanja plove teški oblaci puni

vode. stojimo i čekamo da vidimo kako će ući

voz u stanicu sremski karlovci

novi sad 10.11.2000

 

 

 

3291/362

 

10136  dočekao sam desetogodišnjeg dušana crkvenjakova iz

zrenjanina. čudno mi je što je sa obe strane srušen most kaže dušan

 

10137  ispratio sam mog druga. hodali smo 12.5 kilometara

nije se umorio. rekao je da će pričati učiteljici danici šta je video

 

10138  do sada na ruži lutanja:

 

prva godina: 302 hodanja 6054 km

 

druga godina: 296 hodanja 6122 km

 

treća godina: 298 hodanja 6292 km

 

četvrta godina: 310 hodanja 6420 km

 

peta godina: 297 hodanja 6242 km

 

šesta godina: 299 hodanja 5973 km

 

sedma godina: 298 hodanja 6257 km

 

osma godina: 299 hodanja 5724 km

 

deveta godina: 303 hodanja 5880 km

 

ukupno: 2702 hodanja 54966 km

 

kako će biti u desetoj

2705. hodanje

ruža lutanja je roman o nepoznatom

o poverenju u nepoznato. osećam toplinu

u tvojim šakama dok čitaš ovu knjigu o toplim

stopalima. stojimo i čekamo da vidimo kako

će ući voz u stanicu sremski karlovci

ja hodam tebi je lepo

novi sad 11.11.2000

 

 

 

3293/360

 

10139  kad bih te videla ovde u karlovcima kako prolaziš pomislila

bih da si neki čudak. hodaš sporo ništa ne nosiš ne može se prepoznati

gde si krenuo ali se vidi da si ti potpuno u svom svetu. kao da si sve

gradove doneo u karlovce i odnosiš karlovce u svet

 

10140  ovde na putu vidim na tvom licu da si se ti ipak negde uputio

tamo. nekome. jer tamo će se dogoditi tajanstveno i ti ćeš ga posvedočiti

 

10141  sve što te više gledam sve manje znam jer uporno i

dalje ideš. pohodiš. potpuno bezbrižan. samo prisustvuješ i

dišeš sa planinom. ne remetiš ništa ti si kao svetlost

 

10142  i ovde na proplanku sa planinskim vetrom u sumraku ti si isti

 

10143  dok se spuštaš stazicom u bukovac ti samo dolaziš dolaziš dolaziš

 

prizore sa miroslavom mandićem svedočila jedna žena

2706. hodanje

mrak je. više ne vidim da pišem. ja hodam tebi je lepo. pola šest počela je noć

novi sad 13.11.2000

 

 

 

3294/359

 

10144  pola četiri obukao sam košulju

 

10145  pun sam radosti jer sam do malopre čitao o životu robert valzera

 

10146  samo još da napišem rečenicu dve

da proteglim šaku pa da se vratim valzeru

 

10147  ajd sad kaže mladić svome konju podstičući ga na kas

 

10148  vazduh je mio liči na valzera

 

10149  robert valzer je 1916 dovršio rukopis

šetnja - miroslav mandić se rodio 33 godine kasnije

 

10150  robert valzer je 1925 objavio svoju poslednju knjigu pod nazivom

ruža - miroslav mandić je 66 godina kasnije počeo da hoda svoju ružu lutanja

 

ruža roberta valzera

2707. hodanje

u sumraku ću prepisati nekoliko rečenica

roberta valzera. u stvari svaka bezuspešnost je

gotovo nešto kao blagoslov napisao je. da važno je

samo putovanje u sebe samog. sa sobom ću završiti

čim završim sa pesništvom i to me raduje. pola šest

počela je noć. bog je uz one koji ne misle

napisao je robert valzer

novi sad 14.11. 2000

 

 

 

3295/358

 

10151  olovka meko klizi po hartiji. u tragovima grafita

sa kojim ispisujem slova ostaje celo moje telo

 

10152  sa velikim crnim grozdom u ruci ubranim u

dvorištu borisa kovača hodam ulicama bukovca

 

10153  žuti kamion gradske čistoće zastaje pred

svakom kućom dva đubretara ubacuju đubre. ja im se divim

 

10154  pogledam brdo sa jedne strane puta pogledam brdo sa

druge strane puta pogledam i sam put i izgovorim milujem vas mili moji

 

10155  al je vruće kao da je maj kaže jedna žena. kažu da će dvadesetog

biti snega odgovara druga. jeste kažu da sutra počinje kiša uzvraća prva

 

sunčanom obalom oko bukovca

2708. hodanje

niču nove kuće od petrovaradina ka bukovcu. svuda se

dižu nove zgrade. osetim radost jer u životu nisam izgradio

svoju kuću. došlo je vreme beskućništva vreme građenja za

drugog. hodam kuću beskućničku da ne bi došlo vreme u

kome će biti kuća a neće biti ljudi. bog je uz one koji ne

misle napisao je robert valzer. dim od upaljenog lišća

mi dolazi u lice uživam što samo postojim

novi sad 15.11.2000

 

 

 

3296/357

 

10156  jutros mi je prišla nepoznata devojka i

pružila crvenu ružu. evo ti ruža za ružu rekla je

 

10157  u slobodi koju osećam reći ću samo jednu reč ići

 

dragana i sun o večeri posle hodanja

2709. hodanje

miroslav je smiren. zrači. tiho priča otvara me. osećam njegovu

potrebu da ne objašnjava. govorio je: ja žudim za slaganjem. pokazuje

nam sa šakama da je ljubav mnogo toga - kao potpuno rastvorena lepeza

izraz lica mu je kao u deteta. uživa kada citira one koje voli. večeras najviše

simon vejl. govori sugestivno i kao i uvek u zanosu. reči su živa bića. iz usta

izlazi život. kada ne čujemo reči ubijamo život. govorio je o rečima kao svojim

prijateljima. osećao sam da je umoran od problema sa bližnjima da vapi za

novom energijom sa kojom će ići dalje napisao je sun. kada je miroslav

govorio o bogu osećala sam boga kao predavanje i poverenje napisala

je dragana. dim od upaljenog lišća mi dolazi u lice uživam što samo

postojim. uživam da govorim onima koji uživaju u slušanju

novi sad 16.11.2000

 

 

i

 

 

ja

sam

ti

 

 

osetim radost jer u životu nisam izgradio svoju kuću

došlo je vreme beskućništva vreme građenja za drugog

 

 

jutros mi je prišla nepoznata devojka i

pružila crvenu ružu. evo ti ruža za ružu rekla je

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam ti 

tim rečima na

mojoj koži

počela

je

10

godina

ruže

lutanja

i

10

knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti

i

ja

apsolut

pupoljka

smo

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti mene

znaš

jer

meni

je

do

ne

odustajanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jer kako

drugačije

nego

pevajućim

stvaranjem

i

stvarajućim

hodanjem

umirati

za

ljubav

slobodu

istinu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jer kako drugačije

nego smrću koja žudi za

životom. životom boga

boga ljubavi. boga

slobode. boga

istine

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti i ja smo bili i

još više smo anarhija

boga jedinog. boga

samopregora. boga

ljubavi slobode

istine

 

 

i

 

 

ružo lutanja

svakom utočište

svima nadahnuće i

neka reć poslednja

bude reč prva

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

20. februar 2026.

27837. dan mog života

 

 

prošla je

deveta godina

ruže lutanja i

završena je

deveta knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz devetu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

želim da budem dostojan svih prosjaka

 

 

lepo mi je pa samo ćutim

 

 

ko ljubi čuva svemir i biće

 

 

gospode bože molim te da mi daš života da posle

ruže uradim još dva desetogodišnja rada u tvoju slavu

 

 

moja budnost za život svih bića je neprestana

 

 

ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj

od njegovih organizacija. zanima me društvo svih živih bića

zajedništvo i sa bićima koja ne poznajem. od ljudskih iskustava

me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

 

 

lutalačka krv obnavlja ponižene i odbačene

 

 

uživati u svakom trenutku eto svete dužnosti

 

 

udišem lepotu - izdišem ljubav to je moja umetnost

 

 

umetnost i jeste svetlost za nezaštićene

 

 

moja hodanja su jevanđelja svakodnevice

 

 

velika umetnost je velika samo kada budi ljubav u srcu

 

 

kad samo postojim postajem bog

 

 

ponekad mi je teško ali ja sam radostan jer ne posedujem

jer ne pripadam. jer ne vladam. jer ne prosuđujem

 

 

originalno je jedino sve

 

 

osmeh je bog

 

 

volim da hodam sa ženom. žena i muškarac na putu

je jedini dom. žena i muškarac na putu zavet života

 

 

srpskim jezikom pišem i govorim svim ljudima. ljudskim jezikom

govorim svim bićima. nepostojećim jezikom razgovaram sa bogom

 

 

gospode bože hvala ti na ovom danu na misteriji kojom hraniš moj um

 

 

hodajući stvaram tri puta. put umetnosti. put žene i muškarca. put boga

 

 

ne ličim na umetnika da bi u meni bilo više umetnosti

ne ličim na pesnika da bi u meni bilo više poezije

 

 

sve više milujem ono što gledam

 

 

ja sam put ne učitelj puta

 

 

ja sam snaga misli koja od misli čini bajku

 

 

ljubav je (uvek) prevrednovanje

 

 

učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje

 

 

ja sam beskućnik. moj dom je u tvom srcu

 

 

samo sam jednom rekao odlučno i zauvek ne i od tada sam samo da

 

 

bilo šta da napišem to što napišem jeste

 

 

dete još nije obavilo svoju misiju

 

 

za veliku umetnost je potrebna hrabrost

 

 

za veliku umetnost je potrebno preobraženje

 

 

kao da sam jedino od pesme i stvoren

 

 

performans divljih ruža

 

 

hrabrost je odanost svome putu

 

 

bio sam radosni dečak na početku svog

beskrajnog puta. na početku svoje velike umetnosti

 

 

odlazim još mi je ići još mi je ići - ići zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ljubili smo gladne

ljubili smo ponižene

ljubili smo odbačene

i onda i sada i to

sad još mnogo

više

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

molili smo se

čednošću i

odanošću. plesali

svakim korakom

pevali svakim

dahom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svi napori

svakog dana

su bili živa

pesma

koja

peva

svakog

dana

uprkos

svega

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si sad

 

ruža

pupoljak

bog

 

pesma

umetnosti

hodanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

ne samo da si

putokaz i mera

ti si i nadahnuće

kad nema ni

putokaza

ni

mere

 

 

i

 

 

ružo

lutanja deset

godina hodati

svakog dana i

eto pesme

za svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

napori svakog

dana su rađali

jednostavnost

i lakoću u

pevanju

 

 

i

 

 

ružo lutanja

prepuno je rana

na tvojoj ruži i na tvom

lutanju ali samo ti znaš

da su sve te rane

pesma

i

umetnost

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

kad u sumraku ove

današnje subote mislim

na tebe osećam tvoju

bezrezevnu ljubav

za svako

biće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako ko

zna za tebe

oseća da je

uprkos svega

tobom sve

dobro

na

svetu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

moja čuvaj me

neguj me i ljubi me

čuvajući negujući

ljubeći svako i sva

bića svemira

zauvek

amin

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

to što te još

niko ne razume i

ne prihvata to je

baš ta nežnost

koja se ne

prihvata

iako

se

samo

za

njom

žudi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bio sam

go a sad

sam

golotinja

sama

 

go

bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

sve više volim sve

  one teške dane u tebi i

sve više volim u tebi i sva

ona loša i otaljavajuća

hodanja i zapise

jer oni su me

sačuvali

da

ne

izgorim

pre

vremena

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sve me više

uzbuđuješ i

oduševljavaš

jer uopšte

postojiš

u

svih

tih

tvojih

10

bolno

jebežljivih

knjiga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam bio

sve moje mane

u tebi koje si

ti ljubila

i

preobražavala

u

vrline

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

dan je bio umetost

svi dani su bili pesma

a 10 godina je bila

muzika

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja

smo sveta

pornografija i

sve i svako

ko je

obeležen

jer

živi 

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. februar 2026.

27836. dan mog života

 

 

3282/371

 

10110  dođi

ja sam čovek koji dolazi. dođi

otišao sam tako daleko da mi povratka

nema. dođi. kada sam krenuo znao sam da se

više nikada neću vratiti. najvažnije je bilo otići

potpuno i zauvek. ja idem da bi ti došla. i ovde gde

nema nikoga je svet. nenaseljen. novi svet. zovem te

da dođeš i vidiš lepotu dok je sama sa sobom i u

miru. u samom polasku je bila sva snaga povratka

meni je ostalo da samo idem idem i idem. da

neprestano dolazim. dolazim ti

dolazim - dođi

(iz rečnika hodanja)

 

smirivanje

2697. hodanje

danas je bilo tiho. telo je uživalo

juče sam dobio prvo pismo od i napisano

krvlju: krv si. krv spajanja. krv si mi. evo tebi moja

krv koja si opet ti. napokon smo shvatili da je sam život

 jedino vrhovno dobro i da je najveća vrlina ljudske duše

nepokolebljivo uživanje u životu dok je njen najveći greh

zlobno omalovažavanje života. u zimskim danima

mirisaću sobu tamjanom i karanfilićima

novi sad 2.11.2000

 

 

 

3283/370

 

arti priča

2698. hodanje

ovih mesec dana u budimpešti je malo i mnogo. otišao sam kao

kad malog cigana pošalju da ukrade cveće. da tamo u svetu nađem neku

zvezdu i donesem je ovde. tamo imam mogućnosti ovde imam ljubav. sam

sam i to je najteže. tamo trošim energiju koju sam ovde skupljao. rađa se jedan

drugi arti. tigrić je ostao sam. sam sam među svim onim mostovima među ljudima

iz celog sveta. ali najmanje sam sam kada odem kod moje kineskinje na hranu na

blaha lujzi. oboje smo stranci u istim govnima u tuđem gnezdu. jebi ga kad oćeš

nešto veliko nešto moraš i da izgubiš. nisam bio na derbiju gde smo ih mi mladi

marali te njihove komunističke uprave. nisam bio da popijem suzavac niti sam

sedeo na bageru da rušim ono govno od televizije. jebi ga ali sam tada bio na

koncertu borisa kovača. video sam heder izleteo sam sa koncerta i ko ludak

nazivao sve u srbiji da ih pitam da li je gotovo i na kraju sam od sreće razbio

govornicu. devetnaesta mi je ipak se nadam da sve ovo nije jedan brutalan

promašaj. počinjem da shvatam da je život zajebana varijanta potpuni bedak

ali tu su moji snovi koji keve mi rođene prave od mene favorita majmuna

svetske klase. isten bassza meg remélem megélték. (bog ga jebo

nadam se da ćete to i doživeti.) u zimskim danima mirisaću

sobu tamjanom i karanfilićima. uživao sam u suncu i

artiju: ljudi čekam vas u osmom kvartu da

prošetamo sa svim onim mojim kurvama

novi sad 3.11.2000

 

 

 

3284/369

 

10111  svaka me jesen podseća na onu prvu u kojoj sam krenuo

na ružu. bio sam na ostrvu mirisao hladan i vlažan vazduh atlantskog

okeana. engleski pejzaž pored mora je čist i prazan. vetar je bio jak. u

nekim danima magle su bile vrlo guste. bilo je i mraza. gazio sam po suvom

lišću. ponegde bih video usamljenog konja. uz obalu nije bilo drveća samo

trava odron i uske staze i ja sa desetogodišnjim bremenom na leđima. sa

snagom samoće koja me je sasvim poništavala. sa ushićenjem koje je teklo

mojom krvlju: živ sam živ sam. sa pažljivošću koja me je štitila i negovala

sa mislima koje su se uplitale sa svime što me okružuje. bio sam

radosni dečak na početku svog beskrajnog puta. na početku

svoje velike umetnosti. i tako je bilo kasnije svake

jeseni. uvek sa pticama

 

10112  jesen miriše na koljivo slavske božićne i novogodišnje kolače. na

nove flanelske košulje. svečanosti koje raduju i opominju. nebo je puno vode

 

nebo je puno vode

2699. hodanje

slike hodanja se vrtlože kao što ptice u vazduhu

prave oblike nebeskih ruža. uživao sam u suncu i

artiju: ljudi čekam vas u osmom kvartu da prošetamo

sa svim onim mojim kurvama. veliki umetnici

su priča o mnogo ljudi

novi sad 4.11.2000

 

 

 

3286/367

 

10113  …aleksandru tišmi

 

ja sam neprestani blesak

2700. hodanje

kao i rečenica koja je od osamdesetdevete stranice

trajala kroz knjigu kao raširene ruke. veliki umetnici su

priča o mnogo ljudi. čuda se neprestano događaju ljubav

neprestano promiče kao aleksandar tišma kroz park

novi sad 6.11.2000

 

 

 

3287/366

 

10114  ja sam dete svakoga dana

 

10115  vetar mi duva u grudi peva oko ušiju

 

10116  sunce mi sija u lice vinom napija

 

10117  i kamenja putuju vodom i eratične stene se pokreću

i lutaju po površini planete darivajući nas oblicima i mineralima

 

10118  smeran sam rose me kapi kiše

 

10119  144. dečaštvo - eto lutanja

 

preoblikovanje dana

2701. hodanje

stojim zaklonjen od kiše i pišem. vreme se odjednom

promenilo. sunčano sa vetrom se pretvorilo u kišno i oblačno

spava mi se. prekidam hodanje na 54.932 kilometru. prosek

dnevnog hodanja posle devet godina mi je 20.35 km i on me

čuva. sve je posivelo i svuda prska hladna kiša. ovo je radnička

kiša jer pada u vreme kada radnici izlaze sa posla kaže čovek

koji mi se pridružio pod strehom. čuda se neprestano događaju

ljubav neprestano promiče kao aleksandar tišma kroz park

idem kejom da pokisnem malo promrznem

i da se vratim u toplo

novi sad 7.11.2000

 

 

 

3288/365

 

10120  danas je sve u suncu

 

10121  sunce blešti a po ulicama ljudi prodaju sveće jer su velike restrikcije struje

 

10122  idem preda mnom su reči: nebo. zeleno. žuto. drveće. trave. bokovi žena

 

10123  ja sam veliko ušće

 

10124  setim se svojih suza od pre neki dan dok sam na televiziji slušao pesnika

dragutina tadijanovića kako čita pesmu o svojoj ženi sa kojom živi već 67 godina

 

10125  kao doviđenja su požuteli listovi stare velike smokve

 

10126  idem na trg. na njemu ću dovršiti današnje hodanje i ovu knjigu

 

10127  ja sam ljubav koja se preliva po trgovima

 

nebo se plavi za sve nas

2702. hodanje

na trgu sam. petnaest je do četiri. iznad jevrejske

ulice još blešti sunce. neprimetno saginjem glavu - poklanjam

se svim porazima na ruži. trideset i šest ih je. spreman sam za

sto četrdeset četiri pobede. idem kejom da pokisnem malo

promrznem i da se vratim u toplo. odlazim još mi je

ići još mi je ići - ići zauvek

novi sad 8.11.2000

 

 

kraj

devete knjige

ruže lutanja

 

 

štampanje knjige omogućila

gerda kazakos

 

realizaciju ruže lutanja u devetoj godini su omogućili

vera varadi. familija varadi. vesna milović. žarko radaković. dada felja

marijana dica. širin patel. mirjana miočinović. dunja frković. slobodan

beštić. saša eremić. tibika varadi. violeta jovanović. boris kovač. zorica

kovačić. davor palčić. dejan dejanović. jovan arsenović. doroteja

stanković. aleksandar tišma. slavica lukić. agnješka berger

 

 

i

 

 

bio sam radosni dečak na početku svog

beskrajnog puta. na početku svoje velike umetnosti

 

 

idem na trg. na njemu ću dovršiti današnje hodanje i ovu knjigu

 

 

odlazim još mi je ići još mi je ići - ići zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nije nam

vredelo ništa

što je bilo briga

ali baš zato smo i

ti ja zahvalni brizi

koja je brinula

da ti i ja

uspemo

i

slavimo

brigu

bednih

i

odbačenih

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam incest

sa svakim tabuom

ti si ljubav sloboda

istina svakog

tabua

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si pesma

kamenja trava

drveća životinja

čoveka puta 

ruže

konja

u

propinjanju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja sam bio

sve moje mane

u tebi koje si 

ti ljubila

i

preobražavala

u

vrline

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

dan je bio umetost

svi dani su bili pesma

a 10 godina je bila

muzika

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

se razvaljivali

lepotom

svakog

bića

i

dobrotom

svih

bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja

smo sveta

pornografija i

sve i svako

ko je

obeležen

jer

živi 

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

18. februar 2026.

27835. dan mog života

 

 

3274/379

 

10035  hodati mnogo pisati malo eto ruže

 

10036  i danas osećam:

 

istinitost dana

 

osvedočenost trava

 

nepobitnost neba

 

očiglednost vazduha

 

pouzdanost vode

 

opipljivost zemlje

 

10037  delim sa tobom osećanje da na svakom koraku mogu pružiti korak dalje

 

10038  139. lutanje je plavo nebo u postojanoj promeni

 

ne dirati ovaj svet dobrotom ga dojiti

2690. hodanje

danas sam kupio četvrtu plavu jaknu na ruži. pola sam platio ja a

pola aleksandar tišma. prethodne tri su trajale po tri godine. ali ja sam

danas hodao samo u košulji. uživao sam vazduh je bio mek svetlost

blaga. na kraju hodanja sam sreo danijela starog. lepo je teći biti saveznik

dunavu. gle ja sam malen... mećem ruku svoju na usta svoja jov 39.37

iščezava ovaj dan jenjava u novo se klijanje pretvara

novi sad 25.10.2000

 

 

 

3275/378

 

10039  nogu pred nogu odlutah u obilje i tajnu

običnog u jednu bezrazložnu i odanu svakodneviсu

 

10040  nisam htela da kažem onako ništa ružno od čega bi joj otpala

glava čujem kako jedna ugledna gospođa govori drugoj baš dok sam

dovršavao singerovu rečenicu ljudsko biće je karikatura boga parodija

duha jedino biće u vasioni koje bi se moglo nazvati lažju

 

10041  ponekad jedino što mi ostaje u životu jeste da budem savršen

 

10042  140. lutanje je uprkos krećem u dobrom jutru

 

savršena skromnost

2691. hodanje  

danas sam hodao samo u majici. to su pitomi

dani oktobra. dani koji počinju da se žute. na

kraju ću kupiti grožđe žuti afusali sladak kao žeđ

iščezava ovaj dan jenjava u novo se klijanje

pretvara. u tvojim sam ustima

novi sad 26.10.2000

 

 

 

3276/377

 

10043  samo kisnem

 

10044  141. lutanje je osmeh saradnja preduzeće

 

počinju kišnjenja

2692. hodanje

kisnuo sam sa sunom i urošem. i papir na

kome pišem je ovlažio. kada se osušio papir se ukrutio

ponegde i iscepao. to su dani. sedim sa srećkom stankovićem

koji mi je došao u posetu iz prokuplja. sun i uroš su otišli. srećko

i ja gledamo dokumentarni film o kriminalcu i ubici maduevu u koga

se zaljubila žena državni tužilac. volim srećka jer obojica volimo

dobrotu. u 8431 zapisu je govorio o svom nestalom ocu koga

traži već više od dvadeset godina. u tom zapisu sam zaboravio

da zapišem ime srećkovog oca pa to činim sada. srećkov

otac je ilija stanković rođen 1932 u drenovcu od oca janićija

stankovića i natalije stanković rođene đorđević. u tvojim

sam ustima. mozak mi je mlad kolena su hladna

novi sad 27.10.2000

 

 

 

3277/376

 

10045  sunce. greje mi jučerašnje smrzavanje

 

10046  hodam sa aleksandrom tišmom. pričamo

uživamo. pisanje je ostvarenje u drugom kaže aleksandar

 

10047  subota je nemam nikakvih razloga da ne priznam: padam u tugu

 

10048  hladni vazduh me okrepljuje razvedrava mi mozak

 

10049  u ovim trenucima utehu mi čini misao na

sve one koji su sada sami. zviždućem za njih

 

10050  kupio sam pola kilograma grožđa. uteha

 

10051  kao da se padanje zaustavilo. kao da

me plamičci života razgorevaju i nose ka gore

 

10052  142. podne. veče. ponoć. jutro. žudim za tobom. lutaću

 

tišak

2693. hodanje  

san me hvata u ovoj

rečenici. mozak je mlad kolena

su hladna. idem da odem u san

novi sad 28.10.2000

 

 

 

3279/374

 

10053  ponedeljak je. na 54.796 sam kilometru idem dalje

 

10054  evo jedne vesti od 21. oktobra koja me je raznežila jedna

klupa u gradskom parku u bristolu je dobila pravu adresu i poštanski

kod-broj objavljeno je danas u londonu. lokalne vlasti u tom gradu na

zapadu engleske su saopštile da su odluku o adresi donele zbog toga

što se na toj klupi sakupljaju beskućnici bez adrese i stalnog boravka

 

10055  iz petnih žila iz najdubljih slojeva - samo nagnuće

 

10056  čestitost eto prizora

 

10057  ovo je dobar ritam da zapišem: svaki dan

izvedem sebe u svet da bih zapatio nove količine dobrote

 

10058  hodanjem spominjem sve što je bilo

i negujem ono što još ne postoji ali će biti

 

dobri ponedeljak

2694. hodanje

žena i muškarac su slova života. sve vreme

hodanja sam te zamišljao čudeći se kako si lepa

ja sam svedočanstvo tvoje lepote. svaka reč koja se

iz moje šake ispisuje na hartiji si ti. idem da odem u

san. ja sam pisanje neprestano ulaženje u tebe

novi sad 30.10.2000

 

 

 

3280/373

 

10059 kako žuti lišće

 

10060  danas je još toplije. telo se prepustilo milovanju

 

10061  spremam se za sutrašnje hodanje koje sam nazvao maraton

života hodaću sa kajom ćirilović i anom đorđević od inđije do beograda

 

10062 maraton života ću posvetiti milomiru mom ocu. maraton

koji sam trčao u atini sto četrdeset četvrtog dana ruže pod

nazivom zaista smrt ne postoji je bio posvećen kaji mojoj majci

 

10063  po leđima sunčeva toplota mi stvara leto

 

10064  ožedneo sam. žedan sam grožđa

 

10065  svakom rečju ulazim u prethodnu i otvaram se onoj koja sledi

 

10066  krupnim slovima kojima pišem uspevam

da se pridržavam i zadržim još na nogama

 

10067  143. lutanje je umetnost molitve. molitva za umetnost

 

kako je svetlost blaga

2695. hodanje

raduje me sutrašnji dan. radujem se

kaji i ani. ja sam pisanje neprestano ulaženje

u tebe. radujem se sutrašnjem iskušenju i izazovu

novi sad 31.10.2000

 

 

 

3281/372

 

10068  1. km: 7:50. inđija. krećem licem u sunce. ispred mene su 42

kilometra. maraton života. iza mene su 42 godine od tvoje smrti milomire

 

10069  2. km: oče hodam između kaje i ane. lepo je biti

sa ženom. da li si ih ti voleo. ljubio. da li su te milovale

 

10070  3. km: tek iznikla pšenica. vazduh je blag. gipkost opredeljuje predele

da li sam nasledio tvoju dobrodušnost. gipkost životinje me vodi dalje i niz put

 

10071  4. km: ja sam tvoj poklonik oče svemiru mog mozga. hodanjem

ti se obraćam. odsustvo razgovora sa tobom me je vodilo u ćutanje a kada

bih progovorio iz mene je izlazila snaga pretvarao bih se u reč koja te je

tražila. sugestivnost bi mi bila na usnama. postajao bih umetnik govora

 

10072  5. km: svetlost blešti sa asfalta. volim plavo da li si ga voleo

i ti. volim ptice trave i cveće. volim da sam na putu sam ili rame uz

rame sa ženom. oče nebranjeni moj ja sam beskućništvo

 

10073  6. km: put nas vodi osnažuje nogama polećemo. kako

samo ljudi mogu biti srećna bića. sa kajom anom si i ti. u hodanju

mi se uvek pridružuje i bog. veselost srca nas hrani sve petoro

 

10074  7. km: od iste kože smo stvoreni oče. isti se putevi

protežu kao i godine. može se putovati prožimajućim ritmom živeti

 

10075  8. km: oče ana ti daje svoj znoj daje ti ono što ti njoj nikada

nisi dao. dajem mu svoj život i polet kojim ga oživljavam kaže ana

milomire ti možeš ponovo ali sada radosno umreti od anine lepote

 

10076  9. km: kada si iskočio iz hotelske sobe u tri noću i izdahnuo na

asfaltu u šapcu bila ti je 37. ja sam sada trinaest godina stariji od tebe. dečak

sam ne bojim se. biljke mi donose toplinu i spokoj ulazimo u staru pazovu

 

10077  10. km: ti si moja tajna tajna muškarca u meni. ti si prekinuo

granu svoga života i iz moje grančice je šiknula tvoja snaga

 

10078  11. km: izlazimo iz stare pazove. sa obe strane puta se prostiru

drvoredi platana sa požutelim lišćem i trska koju povija topli vetar

 

10079  12. km: odlazio si ponedeljkom i vraćao se petkom. putovao po srbiji

petkom bismo ti i brat i ja poludeli od radosti skakali za vrat a ti bi se pretvarao

u osmeh. bio si putnik prodavac metala ja sam postao umetnik trajanja

 

10080  13. km: mrtav golub pored puta. nasledio sam te u putovanju

postao sam lutalica. tvoje očinstvo sam doživeo kao proticanje kao izazov

bio sam daleko od muškaraca koji su svoje sinovljevstvo gradili na moći ili

mitu otaca. tobom sam dobio prazninu slobodu i snagu nemoćne ljubavi

 

10081  14. km: čekao sam te deset godina i kada se do moje 18 nisi vratio iz

mrtvih ja sam skrenuo i krenuo drugim putem. putem umetnosti i besmrtnosti

 

10082  15. km: bio sam jako izgubljen u nezaštićenosti

sve dok nisam zavoleo nezaštićenost. seme stvaranja

 

10083  16. km: o tata kako mi je nedostajao miris tvog after shave

(gilet) u kupatilu dok sam bila mala. miris maminog karmina (dior) je

uvek bio tu priča kaja o svom ocu miloradu dok ulazimo u novu pazovu

 

10084  17. km: uvek kada si izlazio iz stana u kome smo živele

mama i ja ja bih se bacala po podu i vrištala: hoću mog tatu vratite

mi mog tatu - priča ana o svom ocu branislavu kome kada je

odrastala nikada nije dozvolila da vidi njenu bol i potrebu za njim

 

10085  18. km: izlazimo iz nove pazove. i ti si meni nedostajao

o volim vas sva deco ovog sveta koja ste doživela bol. milomire

kako bismo se ti i ja gledali u oči. ja te dugo ne bih mogao

gledati jer bi se stideo svoje potrebe za tobom. ali bilo

bi to lepo nas dvojica hodamo po sredini puta

milomir i miroslav

 

10086  19. km: tvojom smrću i bolom koji sam tada doživeo život mi je

postao svečanost. zavoleo sam ljude sa bolom. volim ivanu jovanović koju

iz nežnost zovem samo i. volim ivanu jovanović. svemir sve zna i isceljuje

 

10087  20. km: hodamo uzanom stazom po kojoj je popalo suvo

 lišće. voleo bih da vidim tvoje oči da vidim da li je u njima bio

bog i livade šumadije po kojima si trčao pričali su mi

 

10088  21. km: 13:15. pola sata smo bili uhapšeni od vojne policije

aerodroma batajnice. kaji je oduzeta kamera i ani fotoaparat. poniženje

eto oče radiš nešto lepo i sumnjiv si. ljudi su tužni misle da je vojni aerodrom

važniji od koraka po suvom lišću. srećan sam jer sam osuđen na ljubav

 

10089  22. km: još pričamo o hapšenju. major koji nije uspeo da se

preobrazi u čoveka nego je ostao major nam je rekao da su nas prijavila

dva lica kojima smo bili sumnjivi. oče daljino moja hodam da bih video i

proslavio lepotu i nevinost sveta a oni koji dojavljuju to vide kao

opasnost za društvo. i u pravu su: umetnost nije od ovog

sveta. umetnost živi u bezazlenosti života

 

10090  23. km: izlazimo iz batajnice. vojska je surogat očinstva

muška snaga koja se pretvorila u nasilje i moć. vojsku čine očevi koji

su uskratili ljubav svojoj deci nameravajući da ih zaštite od tuđe dece i

tuđu decu poubijaju. krivicu su svoju sakrili iza sebičnosti i ponosa

 

10091  24. km: ja nemam svoje dece ali sve što postoji su

moja deca. volim muškarce koji svoje očinstvo žive bez svoje

dece i volim žene koje svoje materinstvo žive bez dece

 

10092  25. km: oče ljubim tvoje strahove (ulazio si u sobu

pre spavanja i saginjao se da vidiš da li nema nekog pod krevetom)

ljubim tvoju glad za ljubavlju nikada nisam video tvoju majku jer je

ona umrla odmah posle tvog rođenja i nikada nisam video kajinu

majku i oca jer su oni umrli pre nego što sam se ja rodio

 

10093  26. km: naoblačilo se. pojeo sam sendvič od soje kojim nam je

za put spremio dejan dejanović. čudesna je snaga svemira koja

uspeva da stane u svaku i najmanju ćeliju moga tela

 

10094  27. km: počinje da pada kiša. maraton je

ud kojih oplođavam život. spokojan sam ti si moja

 

10095  28. km: vetar je hladniji. na listovima

deteline se srebrne kapi kiše. ja sam tvoj oteti moj

 

10096  29. km: volim kaju (preuzela je na sebe svu

gnjavažu sledećih dana sa vojskom). oče volim te jer mi

je tvoje samoubistvo otkrilo uzaludnost svakog nasilja

 

10097  30. km: kiša se pojačava. ispira

pola četiri je. uvijamo se i preplićemo

 

10098  31. km: radujem se što pijetet prema tebi i kaji

majci i kaji sa kojom hodam ispoljavam igrajući se

 

10099  32. km: život je ubrizgavanje života. ti meni

ja tebi. četiri je ulazimo u zemun objedinjeni

 

10100  33. km: ja sam sveti ništ. hrist mi je brat. u kruženju smo u dodirima

 

10101 34. km: (zapričali smo se)

 

10102  35. km: u centru smo zemuna. palo je veče

slast: tu u čistom sjaju nasred stola sijaju hleb i vino

 

10103  36. km: kako divan umor u guzovima u butinama u ramenima

 

10104  37. km: umro si u trideset sedmoj a evo i posle četrdeset

dve godine si živ. zri svest. svakim pogledom se brinem o tebi

 

10105  38. km: vetar nosi lišće na zemunskom keju. već dvadesetak

godina volim da se družim sa aleksandrom tišmom stariji je od mene

dvadeset pet godina uvek kada bih išao da se vidim sa njim bio sam

radostan kao kada bih odlazio na sastanak sa svojom devojkom

uživam u njemu on mi je otac kao i ti

 

10106  39. km: pre polaska na ružu išao sam kod

vladete jerotića po blagoslov dao mi ga je. od tada me

je vladetina toplina štitila i štiti. ja sam mu sin kao i tebi

 

10107 40. km: na brankovom sam mostu. svi smo na mostu

 

10108  41. km: lepo je živeti. okrepiti se

obnoviti. ponoviti. dečak sam - ne bojim se

 

10109  42. km: 18:35. ulazimo u zgradu u mutapovoj 30a

ejakuliramo u kratkoj smo usrdnoj molitvi. ratka će napraviti

večeru. da vidiš tek ratku oče moj. ne brini doći ćeš

 

maraton života

2696. hodanje  

radujem se sutrašnjem iskušenju i izazovu napokon smo

shvatili da je sam život jedino vrhovno dobro i da je najveća

vrlina ljudske duše nepokolebljivo uživanje u životu dok je

njen najveći greh zlobno omalovažavanje života

novi sad 1.11.2000

 

 

i

 

 

ispred mene su 42 kilometra. maraton života

iza mene su 42 godine od tvoje smrti milomire

 

 

nas dvojica hodamo po sredini puta

 

milomir i miroslav

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

korak je vodio dalje u

beskraj ali je još mnogo

više preobražavao

u večnost

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

17. februar 2026.

27834. dan mog života

 

 

3262/391

 

9. strah i ljubomora

2680. hodanje

sva loša osećanja mi dolaze od neprihvatanja onoga što dobijam. ali ja

ne znam da svakog trenutka dobijam ono što mi je potrebno i zato me obavija

strah. strah je mrak. ne vidim a čujem. neko je tu. kao dete sam se najviše plašio

onoga što ulazi kroz prozor a već mi je iza leđa. leđa bi mi se pretvorila u otvor kroz

koji su duvali svi strahovi ovog sveta. bio je to strah od ostavljenosti i gubitka dodira

majci će se nešto užasno dogoditi. strah od nasilne smrti. kao odrastao najviše sam

se plašio laži. izneverevanja. dva puta mi je od ljubomore mogao pući mozak. strahovi

i ljubomora kakve grozote. ljubomorom potpuno izgubim sebe. postajem ništavilo koje

vapi. prinuđen sam da mislim samo o eksploziji u glavi u kojoj se ljubav pretvorila u

gorku kiselu vatru ljubomore. nestaje čovek u meni postajem samo životinja. išutana

i podivljala zver. zver koja se poredi a rugoba sam. on ja ona. nas dvoje njih troje

ljubomora i strah počinju kada sam ukradem svoju unutrašnju lepotu i bacim je

napolje da se valja u krvi posedovanja. savršenstvo je nestalo postajem

samo aždaja poređenja i paranoje. lek je u ljubavi pa ja sam samo

gost i stradalnik. ko vidi predvečerje kako pada na ravnicu

videće - ljubav je živa. pomilovati pomilovati sve u

sebi stišati se u sreći bližnjeg

novi sad 13.10.2000

 

 

 

3263/390

 

10. osećaj napuštenosti

2681. hodanje

evo ga taj plačevni osećaj napuštenosti. kao kada sam odlazio

u zatvor a nikoga nije bilo ili kada sam polazio sa helderlinovog groba

ka rembou. bila je to cena kojom sam plaćao svoju žudnju za grudima

života. napušten sam jer sam ružan iznutra. radost prostranstva se pretvorila

u unutrašnju opustošenost. nestalo mi je srce. nemam prava da živim. niko ne

zove niko ne piše niko se ne javlja niko ne dolazi. toliko je niko prisutno da

postajem niko. jednom sam želeo da to i ozvaničim i promenim prezime u

janišta. svi su otišli nikada se više neće vratiti. zaborav je pao po meni a živ

sam. počelo je povlačenjem u sebe i bolnim durenjem a završilo se stvarnom

napuštenošću. uz osećanje napuštenosti bi se priljubilo i samosažaljenje

bljutavost svih bljutavosti. kada se setim svih takvih stanja vidim koliko su

ona bila opasna. koliko je put kojim idem opasan i kako nikoga nije bilo

pored mene na tom putu. vidim koliko sam žudeo za podrškom koje nije

bilo. čuvao me je bog i umetnost. sve se lakše nosim sa osećajem

napuštenosti. uzmem lek: saosećanje i strpljenje. pomilovati

pomilovati zver u sebi stišati se u sreći bližnjeg. miroslave

sve što posmatraš samo tiho voli

novi sad 14. oktobar 2000

 

 

 

3265/388

 

10029  po koviljsko-petrovaradinskom ritu hodam za današnji hleb nasušni

 

11. gladan ljubavi

2682. hodanje  

kao svaka glad i ova me izbezumljuje. jurim za njom. proždirem

samo da se najedem da ne ostanem gladan. glad me čini zavisnim

napušten a gladan. glad za ljubavlju je kruna svih gladi. ne samo da priznajem

da sam gladan ljubavi nego me više i nije sramota zbog toga. gladan sam iscrpio

sam se. nedostaci i gubici ljubavi nikada nisu bili nadoknađeni. postiđivan od majke

jer sam bio stidljiv - a stideo sam se jer sam želeo nežnost - sve više sam se stideo

stid se pretvarao u sramotu a sramota u osećanje da nemam prava da živim. ni u

jednom trenutku života nisam mogao da predahnem. ponekad bih sa ženom bio

smiren. glad za ljubavlju su neisplakane suze neizrečeni strahovi nepokazane želje

glad je to za toplim očima. slučajnom ljubaznošću. (posvećeno emi). spokojstvom

koje se širi iz zagrljenih duša. gladan sam tvog primanja. gladan sam bezbrižnog

slaganja i zajedničkog koraka u nepoznato. lek za ovu glad je žeđ za životom

i volja da volim. radostan sam jer se od ljubavi ne može izlečiti

miroslave sve što posmatraš samo tiho voli. samo

hleba i soli samo žene i umetnosti

novi sad 16.10.2000

 

 

 

3266/387

 

12. zavist i ogorčenost

2683. hodanje

zavist je otrov u mozgu. misli koje su podivljale. zavideo sam onima koji

imaju ne zato što ja nisam imao nego što nisam bio jer kad god jesam ne zavidim

vremenom mi je sve manje smetalo to što neko ima a ja nemam a sve više sam patio

od same zavisti. pekla me je bio sam sve ružniji a oni kojima sam zavideo su mi se činili

još superiorniji. sve je to dolazilo iz nepromišljenosti iz instinkta bednika. govneta u

sopstvenoj glavi. sitno u meni se budilo bunilo osećalo se ugroženo povređeno. ljutilo se

na drugog. ogorčenost je cena koja se plaća na putu pravednosti ali je i iskušenje i znak

da sam sa svog puta skrenuo. zavist i ogorčenost su najgori kad počinju. ne primećujem

da trgujući za gorčinom sakrivam svoju lenjost. ogorčenost je svedočanstvo o prljavoj

vezi između osećanja i mišljenja. zavist i ogorčenost mi pokazuju granice koje sam

sebi nametnuo granice koje ne smem da pređem. danas mi zavist i ogorčenost

pomažu da spoznam da nema granica u toploti moga srca ni granica u

snazi mojih misli. praštaću i praštaće mi se biću prihvaćen iako

zavidim iako sam ogorčen. lek za zavist i ogorčenost je humor

humor trava ili ptica u visokom letu. samo hleba i

soli samo žene i umetnosti. biću na putu u

svojoj priči i muzici koraka

novi sad 17.10.2000

 

 

 

3267/386

 

10030  noćas u petnaest do tri je preminula roksanda petronijević rođena milovanović

žena dušana petronijevića majka nade i nenada baka anje ognjena i božidara

 

13. nestrpljivost

2684. hodanje

nestrpljiv sam jer sam izmoren čekanjima. to je vrsta istrošenosti i iscrpljenosti

nestrpljivost je posledica grubih gestova baš kao što ih nestrpljivost ubrzanjem

mozga i stvara. nestrpljivost je nelagoda od upuštanja za kojim žudim. nestrpljenje

raste i pretvara se u strah od kvaliteta od ugođaja od boga zaboravljajući da sam i

ja sam kvalitet ugođaj i bog. lek za nestrpljivost je istrajnost. ali za kraj današnjeg

hodanja jedan mistički doživljaj. u podne sam u centru novog sada gledao i slušao

prestolonaslednika aleksandra karađorđevića. hodanje sam nastavio sa kajom do

sremskih karlovaca. narod se i ovde okupio da vidi prestolonaslednika. kaja je

snimala video kamerom. u jednom trenutku sam bio rame uz rame sa njim. bio

sam smiren i uzbuđen i odjednom sam osetio - pa on je isti milomir otac

kojeg nisam video četrdeset dve godine od njegove smrti. sada kao da je

bio ponovo tu i živ ne samo u mojim snovima. bio sam dečak voljen 

 zaštićen tu u sremskim karlovcima. biću na putu u svojoj priči i

muzici koraka. četrdeset dve godine eto maratona

života eto ispunjenosti koju donosi strpljenje

novi sad 18.10.2000

 

 

 

3268/385

 

10031  ja sam aplauz svemu što postoji

 

14. osećaj poraza i neuspeha

2685. hodanje

to je snuždenost. izgubljena snaga. osećanje stida i sramote

sva neispunjena očekivanja i odsustvo uvida o poniznom prihvatanju

poraza. to je poniranje u bedu i samoosuđivanje. bljuvotina svih ustezanja

svih strahovanja glupih nećkanja premišljanja oklevanja i dvoumljenja. osećaj

poraza i neuspeha je uvek konkretan. neuspeh sa ženom. neuspeh u umetnosti

osećao sam ih kao propast. želeo sam da potonem. nestanem. pucam sebi u glavu

misli bi mi se slomile. bio sam tupost i glupost. ipak naučio sam da svoje poraze i

neuspehe pretvaram u hranljivo đubre za smisao i ljubav za stvaranje samo. sve

će nići u radosti služenja i služenju radosti. lek za osećaj poraza i neuspeha

je trpeljivost. četrdeset dve godine eto maratona života eto ispunjenosti

koju donosi strpljenje. ponizno prihvatajući poraz prihvatam

ga kao svoje čedo

novi sad 19.10.2000

 

 

 

3269/384

 

15. sujeta

2686. hodanje

ej ej ej. dobar dan sujeto. neka ti je. ti si nevina ja sam podlegao. stideo

sam se i plašio i tako se obuzeo sobom. a kada su strah i stid nestajali ja

sam ostajao sam sa svojim naduvenim egom. umesto da sam nastavljao da

rastem i svoje ja pridružim životu stideo sam se svoje nadutosti i zaustavljao

snagu koja mi je onda udarala u glavu i varničila. stidovi su se u mineralima

tela pretvarali u krutosti i gordost. povređena osećanja su se stalno ljutila i

nisu naučila da primaju ljubav. mišljenje mi je kao divlja zver svojom

analizom kidalo i komadalo sve oko sebe. zaboravljao sam da veliki dar

stvaranja koji sam dobio nije moj i da u meni živi samo ako sam topao i

skroman. kako ne znaš koji je put vetru ni kako postaju kosti tako ne

znaš dela božija i kako tvori sve. sujeta je led u srcu i moć uma koji

dovodi do dosadne dvosmislenosti. eh otrove u mislima. sujeta je

umilni đavo svim svojim komforom i privilegijama. lepota koju

uništavam u dražima. snaga koju prostituišem u moć. lek

za sujetu je opraštanje. ponizno prihvatajući poraz

prihvatam ga kao svoje čedo. voleo bih da

hodam za leni rifenštal

novi sad 20.10.2000

 

 

 

3270/383

 

16. tvrdoća

2687. hodanje

opet grč. čuvanje od bola. tvrdoća je vrsta izbezumljenosti. trpim

i trpljenjem povređujem druge. umesto čvrstoće i odlučnosti zbog osećanja

povređenosti sve u meni otvrdne. tvrdoćom se zaslepljujem i guram povređujući

sve više samog sebe. postajem kamen. ukočenost u ramenom i vratnom delu. to je

neko kamionsko osećanje sebe. postao sam umorni kamion. svoja osećanja sam štitio

dečačkom tvrdoglavošću a od osećanja sam se branio muškom tvrdoćom. morao sam

da budem jak pravedan pošten morao sam da izdržim. nisam naučio da tražim nežnost

za kojom sam žudeо. tek sam sa godinama uspeo da omekšam da sebi popustim i

oprostim. da samog sebe raznežim ili zasmejem. ozbiljan gubio sam sluh za drugog

talenti bi mi zamirali. bio bih neprimeren sa ogromnom neutrošenom snagom

bio sam ogroman kamion zaglavljen u malim ulicama. zaboravljao sam da

je kamion na dugim prugama i velikim autoputevima najnežnije i

najudobnije vozilo a da može bogme i najviše da ponese. lek

za tvrdoću je nežna izdržljivost. voleo bih da hodam za

leni rifenštal. mazim se tvrdoćo moja dođi i ti

novi sad 21.10.2000

 

 

 

3272/381

 

17. očekivanje od žene

2688. hodanje

žena je moja žudnja za praskozorjem stvaranja. bio sam sa tobom u krevetu

u razgovorima zajedno na putu. ženo ti si moj drug. obožavam da se moja žudnja

za tobom u ovoj samoći (tišinu remeti samo zvuk krila velikih čaplji koje poleću sa vode)

pretvara u tvoje prisustvo. potrebu da se divim ljudskoj vrsti ostvarujem divljenjem prema

ženi. sve što očekujem od čoveka očekujem od žene. ona je nepoznato u meni koje me

uzbuđuje i kome se divim. očekujem savezništvo zanos i odanost. herojstvo u običnom i

svakodnevnom. očekujem da me ti krhkija zaštitiš. očekivanjem ja te stvaram. ti si moja

uteha od osramoćenosti savezništvo pred izazovom. ti si za mene alfa i omega ovog sveta

tvojom ljubavlju ni smrti nema. sve ti je divno. tvojim govnom bih svoje lice umivao ali

zašto te nema. uzbuđuje me snaga tvoje hranljive brazde. tvoja zasečenost u cvetanju

sva si lepa draga moja i nema nedostatka u tebi. uzbuđuje me tvoj mozak dok se

rađa u orgazmima. štite me tvoje oči dok zadovoljstvima i šapatom dozivaš boga

dve su ti dojke kao dva laneta blizanca koja pasu među ljiljanima. obožavam

te i ne bih trebalo da budem očajan kada sam sam. lek za očekivanje

od žene je obožavanje. mazim se tvrdoćo moja dođi i ti. hodi

draga moja da idemo u polja da noćujemo u selima

novi sad 23.10.2000

 

 

 

3273/380

 

10032  hodam sa duškom đorđević

 

10033  hodam sa margitom sombati

 

10034  hvala mojim manama jer su me one odvele ka stazama

 

1  hrabrosti

 

2  smiraja

 

3  slobode

 

4  budnosti

 

5  udubljivanja

 

6  odlučnosti

 

7  skromnosti

 

8  radosti

 

9  ljubavi

 

10   saosećanja

 

11 žeđi za životom

 

12  humora

 

13  istrajnosti

 

14  trpeljivosti

 

15  opraštanja

 

16  izdržljivosti

 

17  obožavanja

 

18  stvarne veličine

 

18. osećaj veličine

2689. hodanje

najveća moralna vrlina ona koja naš život najpre može učiniti srećnim

najteže se stiče u samoći. govorim o poniznosti pouis. a moj osećaj veličine

to je osećanje kojim nadoknađujem sve svoje patnje. lek za osećanje veličine

je stvarna veličina a ona je u spoznaji da sve mane vidim u jednoj jedinoj koja

se zove odsustvo radosti. e pa onda zanos u noge i zanosnu odgovornost u šake

pa na put dragi moj miroslave. dok ovo pišem uveče posle hodanja gledam na

televiziji prvi put koncert fec domina. kao desetogodišnji dečak sam ga obožavao

danas su njegove pesmice najradosnija hrana mojih osećanja. srce mi je ispunjeno

želeo bih da nekoga zovem i podelim moje dečastvo sa fecovom muzikom ali

nema nikoga. hodi draga moja da idemo u polja da noćujemo u selima

gle ja sam malen metnem ruku svoju na usta svoja jov 39.37

novi sad 24.10.2000

 

 

i

 

 

žena je moja žudnja za

praskozorjem stvaranja

 

 

zanos u noge i zanosnu odgovornost

u šake pa na put dragi moj miroslave

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

verovali smo

više bogu nego

samima sebi pa

nam se bog

pridružio u

svakom

trenu

svih

10

godina

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

16. februar 2026.

27833. dan mog života

 

 

3251/402

 

10009  promiče kiša. pravo vreme za moju prvu manu

 

1. potreba za zaštitom

2670. hodanje

od osme godine posle smrti oca osećam se nezaštićen. bez opuštanja

potreba za zaštitom je potreba za detinjstvom i maženjem. sećam se: kiša je

padala po prozorčiću od plastike a ja dvogodišnjak zašuškan u dečijim kolicima

sećam se: po licu mi je hladno ali sam dobro pokriven ponjavom i opet pada kiša

uglavljen sam između odraslih kola se tresu a konji grabe u daljinu i jutro. potreba

za zaštitom je želja da ne prohodam da se sačuvam u stanju nepokretnosti da

ostanem topli kamen. da mogu da budem mali šćućuren milovan. da budem ja ali u

nečijem naručju. da me prigrljenog zaštiti od stida. to je potreba za odlaskom u bajku

i nadom da će me naručje uvek čuvati i dočekati. ova mana me odvodi u zavisnost

nesamostalnost i nemoć. ona je kradljivost moje energije osnov svih iščekivanja

i očekivanja. dobra strana ove mane je da me je sačuvala od loše ambicije i

probudila ljubav za beskućništvom. odvodila me je u razmišljanje. u boga

lek za ovu manu je hrabrost. umetnost nije savez sa đavolom

umetnost nije savez sa bogom umetnost je božija - sam

bog. štitiću druge i tiho reći dođi

novi sad 2.10.2000

 

 

 

3252/401

 

2. kukavičluk

2671. hodanje

štofane pantalone su me grebale po goloj koži nisam to mogao da

podnesem. kakav ćeš ti biti vojnik nemoj da budeš kukavica govorila mi

je majka. od tada sam zamrzeo vojsku i sve hrabrosti ovog sveta. moraš

biti sposoban za život govorila mi je majka a ja sam bio sve bojažljiviji. majka

me je pravila a da to nije ni znala plašljivcem i slabićem. ustručavao sam se

kukavičluk je nelagoda. strah od životinjskog. kukavičluk me sputava i ponižava

na duže vreme. voleo sam drugove koji su hrabri - savu moljca jer je proveo mnogo

godina u popravnom domu. taj strah pred fizičkim nasiljem i nasiljem socijalnih

obrazaca me je odveo ka umetnosti i nenasilju. probudila se u meni hrabrost za

nepoznato nepojmljivo. hrabar sam samo ako sam hrabar u stvaranju. hrabar sa

ženom i hrabar bogu. najhrabrija dva čoveka za mene su aleksandar tišma koji

priznaje da nije hrabar i slobodan tišma koji je toliko nežan da je svaka

hrabrost razoružana. lek za kukavičluk je smirenje i predavanje. danas

me više ne dira ako me neko optuži za kukavičluk. štitiću druge i

tiho reći dođi. za mene je hrabrost odanost svome putu

novi sad 3.10.2000

 

 

 

3253/400

 

3. seksualnost

2672. hodanje

prijatnost između nogu snagu koja se kruti i tajanstvenost tog mesta

koje me je činilo dečakom sam upoznao rano. seksualnost je najdublja žila

moga života. seksualnost je ropstvo i divota ovog sveta. počelo je sa očima

nastavilo se dodirom ruku i poljupcima pa oblinama i mekoćom kože pod

šakama. vlagom i neopisivom lepotom uzbuđenja na ženinom licu i njenom

snagom u krevetu. to je glad koja mi traje od trinaeste godine. neutoljena

glad koja stvara nemire i žudnju za prijatnošću u telu slatkim omamljivanjem

uživanjem u ženinom uživanju. napaljenost sisama pičkom guzevima licem

leđima šakama očima usnama. ženom mi se budi cela utroba nešto me vuče

i potapa. spajam se i rađam se. obožavam ženu i radujem se da to kažem i

ponavljam. žena saveznica. lepotica i krhkost. jezero sa kojim se kupam

treperim i tresem se. postajemo jedno - lepota sveta. seksualna samoća je

velika i zato je put ljubavi čudo seksualnosti. seks koji se profinjuje koji

otvara srce i prosvetljuje um. najveće patnje sam doživljavao pre

tridesete dok se nisam oslobodio muških seksualnih obrazaca

iako sam najveću odbačenost doživeo u seksu u seksu sam

doživeo i najveću nevinost i čistotu. za mene je hrabrost

odanost svome putu. seksom treperim

novi sad 4.10.2000

 

 

 

3254/399

 

10010  sam u šumi

 

10011  strpljivo. izaći ću

 

10012  13:27 izašao sam na put

 

10013  sat jedan sam prolazio kroz šikaru kroz samo trnje

 

10014  sav sam izgreban. svetlucа krv

 

10015  kao građanin sam neposlušan kao božije stvorenje poslušan

 

10016  od jutros se ka beogradu slivaju reke ljudi da u 15 časova pronađu

izlaz posle 56 godina. ja sam ovde u šumi sam i svedočim put postoji. izlaz je živ

 

performans divljih ruža

2673. hodanje

izmorilo me je trnje. kidalo mi je pantalone prsluk i patike

ubadalo me je i grebalo po licu i rukama. pomogao sam se sa

jednim štapom. u nekim trenucima granje i trnje bi me zarobilo

stajao bih bez izlaza. nastavljao bih ulazeći u još gušće bodlje i šiblje

uživao sam u svojoj zaludnosti zaluđen životom samim. povremeno se

nije moglo dalje nastavljao bih jer povratka nije bilo. seksom treperim

dok pišem ponosno pogledavam na ogrebotine kojima su mi posute

obe šake. (kada sam oko 16:30 došao u stan video sam na

televizoru da se desilo nasilje u beogradu ali sada dok ovo

pišem u 21:58 kraj je pedesetšestogodišnje priče...)

novi sad 5.10.2000

 

 

 

3255/398

 

10017  10:20 na stepenicama sam juče zapaljene i razvaljene skupštine jugoslavije

 

10018  kao i uvek moć koja je širila strah nestala je

kao prah sa svim lažima glupostima i gadostima

 

10019  10:32 izgorela televizija. izgoreo je monstrum jedne

laži ali nije lagala televizija nego ljudi pod imenom i prezimenom

 

10020  podne. kaja ćirilović snima sto koraka na

sredini brankovog mosta baš kao što sam sto srednjih

koraka ishodaо na ovom mestu 8-9. novembra 1996

na polovini ruže ali tada u ponoć

 

10021  upoznao sam anu đorđević

 

10022  sa vesnom milović šetam beogradom. na ulicama je

prepuno ljudi oslobođeni poniženosti sijaju od radosti. da li

je ovo kraj devetogodišnjeg rata na ovim prostorima

 

opet samo disanje i koraci

2674. hodanje

ne spominjem ime diktatora koji je juče poražen da njegovo zlo

ne bi nastavilo da živi. ali spominjem ime ane đorđević. istoriju koja se juče

i noćas desila vraćam velikoj istoriji života samog koja se događa u svakom

trenu. dok pišem ponosno pogledavam na ogrebotine kojima su mi posute

obe šake. negovati život u samome sebi eto službe puta i hrama

beograd 6.10.2000

 

 

 

3256/397

 

10023  sa aleksandrom tišmom u šetnji na supi u ekspres

restoranu na bureku sa jabukama u buregdžinici na kafi u

apolo centru u zadovoljstvu razgovora i međusobnom dečaštvu

 

10024  prepuštam se nastavljam sa vrtlarenjem

 

4. stomakougađanje

2675. hodanje

stomakougađanje je najrasprostranjenija narkomanija među ljudima

slavljenje životinje u sebi. stomakougađanje je nužnik u sopstvenom telu

najotužnije poniženje i mrtvilo. tromost do gluposti. svakim viškom zalogaja

se ubija volja. umesto da snaga volje ističe iz stomaka kao čovekova sloboda

ona se baš u stomaku uništava. hranom se ubija mišljenje. ljubav prema sebi se

pretvorila u zapuštanje. glad je trpeza bednih ljudi. da li jad počinje hranom ili

jad traži utehu u hrani. jedan deo ljudskog društva se okružio hranom drugi

umire od gladi. ponekad me je bilo sramota da i jedan jedini zalogaj stavim

u usta. a jeo sam. često previše. tek sam u pedesetoj osnažio svoju volju

da se hranim do nivoa i ispod nivoa sitosti. svakim viškom zalogaja

ubijam sopstveni život. život drugih bića pa i sam život. lek protiv

stomakougađanja je jaka misao i budnost. negovati život u

samome sebi eto službe puta i hrama. pozivam te da

podeliš sa mnom svakidašnji hleb saosećanja

u zalogajima jednostavne radosti

novi sad 7.10.2000

 

 

 

3258/395

 

5. povlačenje u sebe

2676. hodanje

stidovi bi me zaustavljali strahovi uvlačili a bolovi zatvarali

štitio sam se i lišavao mogućnosti. za neko vreme bi mi bilo lakše ali

kasnije nisam znao da se otključam i izađem. dugo bih bio unutra tiho patio

od žudnje za izlaskom. kada napolju sve buja ja sam zatvoren. pun snage a

čamim osuđen od samog sebe na samoga sebe. atrofirao bih družio se sa

depresijom. bio sam u umoru. kao da mi je nešto povilo glavu i ramena uvuklo

me u stomak. pretvorio bih se u nesposobnost strahovao od muškaraca njihovih

pravila i nasilnosti. sklon maštanju uznemiravala me je grubost i akcija. plašeći se

aktivnosti gubio sam sposobnost za druženje. usamljenost i mrtvilo se širilo postajao

sam sama razočaranost. povlačenje u sebe je izgnanstvo. kada počnem da se

povlačim počinjem da osećam stid koji me posramljuje i ja se još više povlačim i

još me je više sramota i tako sve dok se ne nađem na dnu. nepomičan. vraćen

u utrobu ali sada više ne kao plod nego kao kamen. ali ali. povlačenje mi je

stvorilo potrebu za otvaranjem. potrebu da oslobodim sebe od sebe

pozivam te da podeliš sa mnom svakidašnji hleb saosećanja u

zalogajima jednostavne radosti. lek za povlačenje je

udubljivanje tihovanje u tebi

novi sad 9.10.2000

 

 

 

3259/394

 

10025  zviždućem van grada sam

 

6. bolna durenja

2677. hodanje

durenje je posledica osećanja povređenosti. ne mogu da pređem

preko povrede i ja se kočim. energija se zaustavlja puni me naduvava

kao balon. namrgodim se dobijem ozbiljan i strog izraz lica. povlačim se

umesto da sam agresivan. brekćem. grč je bolan. grč koji me čini panjem

ciglom. sve je počinjalo sa pravednošću koja me je dovodila do pobune a

pobuna do kazne. zauzdana snaga mi je stvarala ljutnju. zaustavljao bih se

umesto da idem dalje. durenje je bolelo i bilo neka vrsta samoubistva. (eno

ga zec na stazi).(enо i dva crvendaća - pobeda pobeda.) raduj se raduj

se. bolna durenja su posledica nedostatka pohvale snažnog uspeha

odsustvo blage ruke na ramenu i potiljku. lek je blaga šala i

odlučnost. lek za povlačenje je udubljivanje tihovanje

u tebi. polumrak je veseo sam jer sam

video zeca i crvendaća

novi sad 10.10.2000

 

 

 

3260/393

 

7. osećaj nemoći

2678. hodanje

dok pišem o svojim slabostima uviđam da su sve one slične

da je to jedna jedina mana. grč koji ubija život. grč je zagušenje velike

energije u meni. da sam znao da je to božija energija bilo bi mi lakše slobodno

bih je ispoljavao i bio smiren i skroman. ovako sam se stideo da je ispoljavam i

gušio sam je ljudskim egom. zaustavljena snaga bi izbijala kao crvenilo na licu ili

knedla u grlu. ne bih smeo da se pojavim. bez pojavljivanja sam bio sve nemoćniji

kao da se više nikada neću pojaviti. kao da je došao kraj. skrenuo sam sa božijeg

puta napustio svoju priču - izgubio se. bez žene bez dece bez kuće bez novca bez

kola bez mobilnog. bez ičega to jest bez nečega što bi mi ulilo osećaj sigurnosti

bez nečega što bi mi reklo najbolje je bez ičega. i tako između ičega i ničega

rasla su moja osećanja nemoći. ne mogu ništa da učinim. ne vredi ništa ni

da pokušam. nisam ja bez snage nego sam ogromna snaga koja ništa ne

može. lek je u skromnosti prihvatanju i pomeranju sa mesta. polumrak

je veseo sam jer sam video zeca i crvendaća. kako je dubok

miris ruže nad kojom sam se povio da je pomirišem

novi sad 11.10.2000

 

 

 

3261/392

 

10026  biti krotak u hrabrosti

 

10027  prilazim crvendaću na grani. govorim mu. sluša me. treperi

 

 

10028  odleteo je ali mi je ugrejao srce kao i kaja i ana sa kojima hodam

 

8. tuga i stid

2679. hodanje

stideo sam se što se plašim. stideo sam se kada bi me zatekli

u maštanju u kome sam nestajao. stideo sam se jer sam razočaravao

druge. stideo sam se da ispoljim sebe a sada sam morao da se stidim i što

se stidim. počeo sam da se razočaravam u sebe. skvrčio sam se blokirao stid

me je razotkrivao i vodio u paniku. svi su gledali samo u mene (sic). svi su znali

sve o meni (sic). bio sam nemoćan tužni dečak. tuga je bolela ali i prijala. bolovi

(zubi udarci smrt) su mi govorili da sam niko. niko i niko me ne razume. niko sam

i nikakav ali nešto u meni mi nije dalo da propadnem nego da trpim i podnosim

dok traju tuga i stid me uvlače u sebe i tada počinje rat potmulih strahova. lek

za tugu i stid su radost i nevinost. ples za tugu i pevanje za stid. kako je

dubok miris ruže nad kojom sam se povio da je pomirišem. ko

vidi predvečerje kako pada na ravnicu videće

ljubav je živa

novi sad 12.10.2000

 

 

i

 

 

štitiću druge

i tiho reći dođi

 

 

hrabrost je odanost svome putu

 

 

postajemo jedno - lepota sveta

 

 

pozivam te da podeliš sa mnom svakidašnji hleb

saosećanja u zalogajima jednostavne radosti

 

 

lek za povlačenje je udubljivanje tihovanje u tebi

 

 

biti krotak u hrabrosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

niodkud

niodkad

ti si

propupela

u

naporu

ruže

na

putu

i

uživanja

puta

u

ruži

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

14. februar 2026.

27831. dan mog života

 

 

3241/412

 

9982  baš u trenutku kada sam pročitao kraj intervjua o mogućim

sukobima civilizacija: mi smo danas u istom čamcu i putnici treba

da budu svesni nužnosti zajedničkog suočavanja. drugog izlaza

nemamo... zgazio sam puža. stao. uhvatio se za glavu

 

9983  posle ovog užasa sa pužem gledam u reku

 

9984  dobrota na licu skromnog mladića me je smirila

 

prvi pet

2662. hodanje

pada sumrak. uvek mi to prija - taj prelaz i prelivanje

danas sa prohladnim vetrom i oblacima. na četrnaestom

kilometru sam svratio kod čede branke i stanislava. već je tri

nedelje kako stanislav ide u školu. u prvom je pet kod učiteljice

sofije. kada se rodio 28. jula 1993 bio je 628 dan ruže preda mnom je

bilo još 3025 dana. na dan njegovog rođenja bio sam u pragu i pisao o

sestri i bratu sofiji i hansu šolu i kristofu probstu, članovima antihitlerovske

organizacije bela ruža streljanim 22. februara 1943 jer su apelovali na

akademski građane podsećajući ih na njihove političke obaveze

u stanu sam oprao pokisli prsluk u kome je i ovoga puta bilo

puno prljavštine sa puta. današnje hodanje posvećujem

pužu beloj ruži i stanislavu drči đaku prvaku

novi sad 22.9.2000

 

 

 

3242/411

 

9985  oblačna subota

 

9986  magla je polegla po brdima iznad bukovca

 

9987  ulazim u krivinu vidim selo i bokor divljih ruža

 

9988 susrećem tvoje oči

 

9989  134. lutanje je svedočenje boga

 

ponekad

2663. hodanje

današnje hodanje posvećujem

pužu beloj ruži i stanislavu drči

đaku prvaku. kao da sam

jedino od pesme

i stvoren

novi sad 23.9.2000

 

 

 

3244/409

 

9990  kada si 17. januara 2000 prestao da govoriš tekstove

u diktafon u početku mi se smanjilo uživanje u ukucavanju. onda sam

primetila nove tragove koje ostavljaš. sada sa tvojim rečima ne stiže huk

vetra nema zastajkivanja i prevrtanja glasova po ustima nema lupkanja koraka

po asfaltu ili šljunku ali ima iskrivljenih slova i nepravilnih redova po kojima

prepoznajem umor šarenilo linija radosti čak i ushićenja. malih crteža iza kojih

je uvek neka priča. ponekad mogu da naslutim po tim crtežima da li si nekome

sa kim si hodao nešto objašnjavao. da li si se igrao zabavljao na putu. da li

si razmišljao o idejama ili si kao danas jednostavno pustio ruku i kružio

 kružio po papiru puštajući je da tako iskaže tvoje današnje lutanje

 

9991  135. lutanje je iskorenjivanje - sejanje u nepoznato

 

violeta je napisala a ja sam samo hodao i uživao

2664. hodanje  

ovo što zapisujem mi pomaže da sagnem glavu i prođem pored

poznanika. tako nisam uznemirio ni njega ni sebe i sada

smireno mogu da mu poželim dobro. kao da sam

jedino od pesme i stvoren. volim kada

drugi piše umesto mene

novi sad 25.9.2000

 

 

 

3245/408

 

9992  i odjednom sam bio prepun ispražnjenosti. istorijske praznine

i zla. pedeset i šest godina terora koji se ovih dana raspada. i opet sve

iznova. ljudi koji su kao bujica hrlili u komunizam konformizam u nacionalizam

sada hrle u demokratiju. vrlo često predvođeni istim ljudima. tiskaj se guraj se

laži kradi. svi puše banalnost aktuelnosti i tragedije od kojih su napravili civilizaciju

 

9993  136. hodam po tragovima svetih lutalica

 

sada je trenutak

2665. hodanje

i danas si me iznenadio crtežom. u ovom prepoznajem

zabrinutost želju da pustiš da nemoć i negativnost odu sa linijama

lukovima. obično ne crtaš ovako velike crteže a današnji je još veći

nego jučerašnji. malo mi deluje mračno ovako nacrtan grafitnom olovkom

nejasnost crteža me tera na razmišljanja - asocijacije... ređaju se pitanja

volim kada drugi piše umesto mene. ponovo sam osetio da sve to

treba prećutati uzeo sam olovku i počeo da kružim lutam...

novi sad 26.9.2000

 

 

 

3246/407

 

9994  sun saznaj ko je dženi holcer - kažem sunu dok hodamo na suncu

 

9995  137. lutanje je čežnja za prostom dobrotom

 

sun a ko je sindi šerman

2666. hodanje  

ponovo sam osetio da sve to treba

prećutati uzeo sam olovku i počeo da kružim

lutam... hodam sa sunom nisam napisao ni reč

novi sad 27.9.2000

 

 

 

3247/406  

 

9996  još mi je gorko u duši od događaja u jugoslaviji (pad i ropac

narodnog režima posle pedeset i šest godina) i događaja u pragu. sukob novih

putnika - antiglobalicionista sa međunarodnim monetarnim fondom i svetskom

bankom (na tv gledamo slike mladih huligana kako razbijaju izloge u pragu ali se

skrivaju slike užasa i nasilja koje celom planetom sprovode bogati i uglednici)

 

9997  još mi je gorko (oprosti gorko) od ove civilizacije koja je od

ubica stvarala heroje a od uništenja i pljački progres i prosperitet

 

9998  još mi je gorko od ljudske vrste za koju je rat seks a

seks rat. za koju je oružje i dalje korisno isplativo i uzbudljivo

 

9999  još mi je gore što gorčinu osećam u ovom sunčanom

danu sa plavim nebom kada je sve oko mene milo meko i toplo

 

hodačka homeopatija

2667. hodanje  

tek setih se: pa ja zbog svih gorčina

imam potrebu za gorkim ukusima. hodam sa

sunom nisam napisao ni reč. slično se sličnim leči

novi sad 28.9.2000

 

 

 

3248/405

 

10000  u ribnjaku sam. ispred mene hodaju devetnaestogodišnjaci dejan i arti

koji su se malopre upoznali. sledeće nedelje dejan odlazi u beograd da studira

istoriju umetnosti. arti odlazi u budimpeštu da studira menadžment za

umetnost. mladi knezovi. mislim na ono što je meni dala gertruda

stejn. (miroslave bravo za 10000 zapisa i gertrudu stejn)

 

10001  sunce mi sija u lice površina dunava se

mreška i svetluca. ja sam neprestano treperenje

 

10002  juče pri kraju hodanja sam na trgu slučajno sreo i. osamnaestogodišnjakinja

počinje da studira glumu. na rastanku kod futoške pijace smo se nežno i zauvek

zagrlili. a uveče sam pio vina sa dorom stanković proslavljajući njenih prvih hiljadu

od pedeset hiljada kilometara koji je čekaju u sledećih trideset godina

 

slavio sam opažaje štedeći živote

2668. hodanje  

vraćamo se sa krofni dejan i ja koje nam je napravila margita

artijeva mama. crveno sunce zapada za gradom ostavljajući

trag jarke svetlosti po površini dunava. nizvodno dunav i

grad su u senci sve polako tone u predvečerju. slično

se sličnim leči. teci snago teci

novi sad 29.9.2000

 

 

 

3249/404

 

10003  subota je meškoljim se. zviždućem... vrtim olovku. razmišljam o

ispravnosti i pravednosti od kojih jer me čine gordim mogu da stradam

 

10004  zlo se urušava pod teretom sopstvenog neukusa i odsustva kreativnosti

 

10005  zlo ruše: ispravni društveni pokreti. ponižena i ohrabrena masa

tajne organizacije. novo i neprepoznatljivo zlo. osvetoljubivost. hrabrost malih

grupa. vreme koje sve rastvara. odlučne vođe. energija žrtve i zablude

istrajnost u borbi. bezbroj anonimnih snaga ljubavi

 

10006  vetar nosi lišće. evo i ptice

 

10007  kao jedna misao poleteli su svi vrapci

 

10008  138. lutam put mi je zagrljaj

 

polako dolaze jabuke

2669. hodanje

od ponedeljka ću sledećih osamnaest hodanja

vrtlariti po sebi. osamnaest hodanja za osamnaest slatkih

i bolnih svojih mana. vrtlarenje sam počeo pre dvadeset osam

godina. ponekad je bilo nepodnošljivo a uvek sam plakao kada

bih video divne ljude kako su se borili ili bore sa samim sobom

teci snago teci. umetnost nije savez sa đavolom umetnost

nije ni savez sa bogom umetnost je božija - sam bog

novi sad 30.9.2000

 

 

i

 

 

kao jedna misao

poleteli su svi vrapci

 

 

uvek sam plakao kada bih video divne ljude

kako su se borili ili bore sa samim sobom

 

 

umetnost nije savez sa đavolom. umetnost nije

ni savez sa bogom. umetnost je božija - sam bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako i

svačiji

svet

to

smo

ti

i

ja

u

zagrljaju

sa

nepoznatom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

hodanje koje je

postalo umetnost

umetnost koja je

postala pesma

pesma koja

je

bog

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sve me više

uzbuđuješ i

oduševljavaš

jer uopšte

postojiš

u

svih

tih

tvojih

10

bolno

jebežljivih

knjiga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

priznajem tek

sad uživam u

tebi i to onako

do ja-ja svih

jaja koja

porađaju

novi

život

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

zar nisi

ti

izazov

ljubavi

slobode

istine

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

zar nisi

ti

izvor

i

ušće

 

bog

i

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja zar

nisi ti čedna

žudnja za mnom 

koji odano žudi

za tobom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

13. februar 2026.

27830. dan mog života

 

 

3231/422

 

9965  sprud

došao sam na peskoviti dunavski sprud. narandžasto sunce iznad

almaške crkve je još visokо. šest sati je i dvadeset minuta. tišina je. voda

je mirna kao staklo. jedini zvuk čine neprimetni talasi koji dolaze do obale

na drugoj strani galebovi nadleću reku. tišina je lekovita. vraćam se sada mi

sunce sija u lice. sunce je palo u reku liči kao da se voda upalila. skinuo sam

košulju golom kožom pozdravljam deveto leto koje odlazi iz ruže. lepo mi je

ne odlazi mi se sa spruda. samo stojim. kako je tek lep onaj koji je stvorio

ovaj lepi svet. mladić sa ribom u ruci i papučama okačenim o korman

bicikla odlazi sa reke. sve je hladnije po koži obukao sam plavu

košulju. čujem još samo zvuk olovke

(iz rečnika hodanja)

 

u dvadeset prvim patikama

2653. hodanje

kupio sam ih juče. iste su kao i dvadesete sa

kojima sam prošao 4903 kilometra. kad se vozim

tramvajem 56 pored vozača često vidim sendvič u

salveti jabuku ili plastičnu posudicu sa zrnima

grožđa - to mi uvek izmami mali smešak: srećni

vozač tramvaja. hajdemo polako kažem

mojim novim patikama

novi sad 12.9.2000

 

 

 

3232/421

 

9966  pevajući i plešući

zapevam li zaplesao sam. pevanje i plesanje

kao molim i hvala je jedna reč. plešem da i ne znam

samo disanje je pevanje. bilo šta da vidim vidim: pleše

sve se zavrti pri rođenju i sve se smiri pri umiranju. dani i

noći se smenjuju u ritmu. spavanje i budnost se ponavljaju

kao trans. sve se jedno oko drugog obavija priljubljuje

uspinje i uvija. pa znoj koji o plesu svedoči. pa suze tuge

u radosti koje se samo slivaju niz lice. plešem univerzum

hranim. pevam sve ćelije trepere. krvotok. nervni sistem

mišićni splet. struktura mozga. vodeni tokovi. ruže

vetrova. zemljani šar. sve pleše. ili godišnja doba

koja se prepliću. planete koje neprestano kruže

svetlost koja se prelama. pa tišina i zvuci

tela su se pesmom i plesom

proslavila

(iz rečnika hodanja)

 

doviđenja do jutra

2654. hodanje

hodao sam sa slobodanom dragašem

sutra odlazi u vojsku a ja u san. hajdemo

polako kažem mojim novim patikama. radujem

se sutrašnjem jutru. jutarnjem hodanju molitvi

prvim gutljajima kafe radu za stolom

novi sad 13.9.2000

 

 

 

3233/420

 

9967  uživam u rečenici u kojoj će vetar kao dobri pastir vazduha ostati zauvek

 

molim i preklinjem

2655. hodanje

da bi se dobila priznanja koja pred sudom nemaju snagu dokaza

neki policajci koriste i sledeće metode: 1 laka mara odnosno šamaranje

2 kiretaža vezivanje za cevi tako da žrtva satima visi u horizontalnom položaju

naslonjena na rebra radijatora. 3 najteže je branje jabuka osumnjičeni se sa

vezanim rukama više glave obesí tako da mu noge ne dodiruju pod odnosno bez

mogućnosti da rukama zaštiti osetljivije delove tela. 4 po mnogima je međutim

najefikasnija upotreba kesice - najlon kesa se navuče na glavu onog ko bi trebalo

nešto da prizna i zategne se oko vrata. kad najlon počne da izlazi na tur nema tog

koji neće progovoriti objašnjava jedan policajac. 5 ako osumnjičeni ne može da

se seti nekog bitnog detalja policajci mu ponude specijalni japanski elektronski

uređaj za osvežavanje pamćenja - bezbol palicu. čitajući tekst o policijskim

metodama osetio sam isti užas svih koji su doživeli ove torture. radujem

se sutrašnjem jutru jutarnjem hodanju molitvi prvim gutljajima kafe

radu za stolom. kleknuo sam na kolena i pišem: čoveče sa

palicom u ruci molim te ne udaraj drugog čoveka

novi sad 14.9.2000

 

 

 

3234/419  

 

9968  ponekad život nije ništa drugo nego poniženje - ali je i tada život

 

9969  ova rečenica podhrtava od radosti. svoj život na ovom svetu boravi

 

9970  131. ponekad lutanje nije ništa drugo nego samo zanos

 

sophisticated lady snimak iz 14. maja 1945

2656. hodanje  

i večeras pišem uz kafu. petak je veče sutra će umesto mene hodati

petar miloradović. u ponedeljak je to činila vera varadi. sada grabim da se

odmaram večeras sutra i prekosutra. odmor je u uživanju. već slušam đuk

elingtona. danas sam hodao prvo sa sunom kasnije sa raksom. sa sunom

sam juče počeo inicijacijsku školu biće to dvanaest lekcija za devet

meseci. kleknuo sam na kolena i pišem: čoveče sa palicom u

ruci molim te ne udaraj drugog čoveka. lagano

ponekad se samo prelivam

novi sad 15.9.2000

 

 

 

3235/418

 

hodanje petra miloradovića

2657. hodanje  

ja volim rastka petrovića. sa tim krećem od kuće. to neobuzdano i impulsivno

osvajanje prostora nečim što je bez mere. polazim putem ka planini i sećam se

tridesetih godina ovog veka hodao je rastko ibarskom dolinom tarom durmitorom i

afrikom. sicilijom. osećao sam da je to nešto veoma važno. želeo sam da to nekome

kažem. mast asfalta iako mi ne odgovara odjednom ovom trenutku daje važnost

govoreći o starosti svog postojanja i o večnosti koju trebam da mislim izgovarajući

ili pišući bilo koju reč. o odgovornosti koju moram da steknem. pokupio sam crveni

kamen. gradi se novi put negde napred. danas ću možda njime proći. sećam se

knjige ljudi govore. kada sam je prvi put pročitao zanemeo sam. mislio sam srce

će mi se rastopiti. u to vreme miroslav mandić je prepisivao tu knjigu. posle tri

sata hoda seo sam da predahnem na nekom kamenu u senci hrasta. visina

sa koje posmatram dolinu boje čini jasnijim. divim se stenama čija me

veličina uzima u sebe. volim krivine puta. proslavljanje boga je sve

na ovoj zemlji. lagano ponekad se samo prelivam. ovim

arhaičnim prastarim tumaranjem ponavljam lepotu

novi sad 16.9.2000

 

 

 

3237/416

 

čoveče

2658. hodanje

ponedeljak je u nedelju su izbori. raste napetost

borba grafitima plakatima bilbordima. evo najpotresnijeg

plakata: ne ljuti se čoveče izađi i glasaj. ispod svake od deset fotografija

mladih ljudi iza rešetaka pišu njihovi biografije. n. t. 21 god. rođena u srbiji

aktivistkinja otpora više puta privođena i fizički maltretirana. ne odustaje od borbe

d. j. 22 god. rođen u srbiji radom na njivi izdržava majku i sestru nema para ni vremena

za studiranje. o. r. 19 god. rođena u srbiji završila gimnaziju ide iz zemlje. k. p. 26 god. rođen

u hrvatskoj profesionalni sportista izgubio stopalo u ratu izbegao u srbiju 94. d. j. 24 god

rođen u srbiji odbio da ide na kosovo optužen na dve godine zatvora. n. t. 22 god. rođen u

srbiji četvrta godina elektrotehnike prosek 9.33 napušta zemlju. d. r. 23 god. rođena u srbiji

učesnik studentskih protesta 99 brutalno pretučena od strane policije. s. n. 24 god. rođen

u srbiji jedinac otac poginuo u hrvatskoj petnaest meseci proveo na kosovu izdržava

majku. k. p. 29 god. rođena u srbiji profesor živi sa roditeljima i dva brata u

jednosobnom stanu pokušava da ode iz zemlje. n. a. 23. rođena u srbiji

završila trgovačku školu razvedena ima sina nema posla. ovim

arhaičnim prastarim tumaranjem ponavljam

lepotu. život uvek pobeđuje

novi sad 18.9.2000

 

 

 

3238/415

 

9971  hodam sa kajom

 

pričam sa kajom

2659. hodanje

pričali smo o vladeti jerotiću. pamtite brojeve i dobro ćete

to uraditi posavetovao je vladeta kaju. zatim o ivani jovanović i padanju

sa scene. o božidaru mandiću i bolovima rastanka. o toleranciji koja je dobra

za društvo i pogubna za stvaralaštvo. o predstavi telo kojom je otvoren bitef. o

lekovitioj strogosti autoriteta. o aleksandru tišmi. o mojoj ljubavi za kaju. o ken

vilberu i nevraćanju knjiga. o sitnicama koje su najvažnije na duhovnom putu. o

istetoviranim porukama tvoja i ja sam ti. o ljiljani klisić i orgazmima doline. o vesni

krmpotić i njenom sinu nevenu petkoviću koji je otvorio pekaru u americi. o

konceptualizmu i božanskoj prirodi umetnosti. o tome da posle vrha nema izlaza

osim spasonosnog skoka u nebeski bezdan. o ronaldu leingu. o vladimiru arsenijeviću

o bibliji i mirči elijadeu. o odi i modernim hvalospevima. o štrikovima i sušenju veša. o

lekovitim samoćama koje povređuju naše prijatelje. o jebi me doroteje stanković. o

seksu kao zahvalnoj metafori za sve ostale strasti u životu. o lehu valensi i

poljskoj solidarnosti. o srđanu valjareviću i vlasti delimar. život

uvek pobeđuje. o maratonskom hodanju koje nas čeka

novi sad 19.9.2000

 

 

 

3239/414

 

9972  krenuo sam a bio sam umoran. krenuo sam a bio sam tužan

krenuo sam a bio sam besmislen. krenuo sam iako sam želeo da ostanem

za stolom nad rukopisom ove knjige. krenuo sam a pila mi se i treća kafa

krenuo sam a bila je vrućina. krenuo sam a bio sam usamljen i nemoćan

 

9973  posle četiri kilometra sam se vratio u stan. sedeo za stolom redigovao

tekst pio kafu malo odmorio malo sabrao dobio snagu od prethodnih hodanja

pomirio se sa samoćom skinuo odeću obukao kupaće gaćice i ponovo krenuo

 

9974  gole kože samo u gaćicama bos bos bos samo sa olovčicom u

ruci i savijenim papirom hodam po toplom pesku pored mirnog dunava

 

9975  kako su bezbrižni osmesi dvojice

beskućnika koji uživaju u božanskom izležavanju

 

9976  ležim na toplom pesku

 

9977  132. lutanje je ispovedanje

 

borba sa samim sobom

2660. hodanje

oh opet ta hladna voda koja leči. bio sam

u vodi i bio sam manje sam. snaga uživanja

me je povratila u život. o maratonskom

hodanju koje nas čeka. hodao sam

samo deset i po kilometara

novi sad 20.9.2000

 

 

 

3240/413

 

9978  jutro je. sve više volim vremešnost postojanja ali to nije osećanje

za tradiciju niti je to prošlost dedova i pradedova to je trenutak kada

se večnost izlila u vreme. trenutak pre stvaranja i imenovanja

 

9979  sada - u praznini - ovde

 

9980  prošlo je podne

 

9981  133. ja sam lutanje čuvam svoje gostinstvo u sve dane svoga života

 

uvek isto opčinjavajuće

2661. hodanje  

jutarnjim hodanjem sam nadoknadio jučerašnji

nedostatak kasnije mi je pomogla dragana varadinac

hodali smo i uživali u kišnjenju. pričao sam joj da volim

romane i filmove u kojima je kraj neprimetan. jednostavno

istekne kao pogled koji odluta. hodao sam samo deset

i po kilometara. u stanu sam oprao pokisli prsluk

u kome je i ovoga puta bilo puno prljavštine

sa puta

novi sad 21.9.2000

 

 

i

 

 

ponekad život nije ništa drugo

nego poniženje - ali je i tada život

 

 

ova rečenica podhrtava od radosti

svoj život na ovom svetu boravi

 

 

bio sam u vodi i bio sam manje sam

snaga uživanja me je povratila u život

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

i pre tebe ja

sam postojao a

sa tobom i bogom

sam rođen ko

bog

kojim samo

jesam

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

12. februar 2026

27829. dan mog života

 

 

3219/434

 

10. država

2643. hodanje

država je nasilje i laž. jedna krpa (zastava). jedna pesma (himna). jedna šara (grb)

i eto države. tri simbola zbog kojih se poklaše sve te države slavne. sve što se zna

napisao je pobednik. pobednik u ludilu svoje slave sebe stavlja u zakone udžbenike i

dečije glave. sve te priče o lepoj našoj domovini o njenim sinovima koji su dali svoje

živote za nju i gvozdenim stubovima države u kojoj smo srećni rođeni. neukus do

poniženja. sve može ali da je pod totalnom kontrolom. država je karantin kojim vlada

uz pomoć lažnog autoriteta nasilja i tajni. institucija razgovora u četiri oka. istorijski

arhivi. vojne policijske i finansijske tajne. tajne su zlo. a evo i hamvaševe priče o

nastanku države dolina se sužava i putnici sa daleke zemlje treba da prođu

kroz tesnac. mnogo je putnika javljaju se trgovci. mnogo je trgovaca javljaju

se razbojnici. mnogo je razbojnika javljaju se policajci. radi ozakonjenja

policajaca javljaju se činovnici. radi zaštite činovnika javljaju se vojnici

mnogo je vojnika pojavljuju se kurve. radi proslavljanja kurvi javili

su se pesnici. ipak su vojske samo nezrelost neostvareni

sni. krug je zatvoren maska je pojela lice

novi sad 31.8.2000

 

 

 

3220/433

 

11. globalizacija

2644. hodanje

globalizacija je nova reč i nova pošast. simulacija do jaja. razorno

naoružanje. kontrola iz svemira. visoka tehnologija. svetska banka. centar

odlučivanja. proizvodnja siromaštva. proizvodnja ratova niskog intenziteta i eto

tog novog - tako starog - sveta. kao i sve ideologije i globalizacija se koristi da se unište

oni drugi. globalizaciju uvek nameću jaki koji bi da vladaju baš kao što i separacija dolazi

od slabih koji bi da vladaju. globalizatori se uvek služe novom tehnologijom i novim

jezikom. separatisti dušu utapaju u stara znanja i stari jezik. u ovom veku su dominirala

tri zla: kapitalizam komunizam i fašizam. udruženi kapitalizam i komunizam su potukli

fašizam. komunizam se dotukao sam od sopstvene laži. kapitalizam je pobedio a

pobednici čine najveća i poslednja zla. fašisti su napravili gasne komore i istrebljivali

rase. komunisti su poubijali proterali i zabranili svakog ko nije bio komunista. kapitalisti

su bacili atomsku bombu i potamanili sve užase koje su činili fašisti i komunisti. logori

gasne komore. atomska bomba to je čovek xx veka. smrt stvaralaštva. i da nije

užasno sve bi to bilo smešno. otimačina kao vrhunac civilizacije. divljaštvo

kao manir. nasilje kao stil. jebeš ti to ne vredi. krug je zatvoren

maska je pojela lice. ovo nije moj svet

novi sad 1.9.2000

 

 

 

3221/432

 

9954  za veliku umetnost je potrebna hrabrost

 

9955  za veliku umetnost je potrebna čednost

 

9956  za veliku umetnost je potrebna milost božija

 

9957  za veliku umetnost je potrebno služenje 

 

9958  za veliku umetnost je potrebno divljenje velikim umetnicima. nestajanje u zanosu

 

9959  za veliku umetnost je potrebno odsustvo ljudskog stvaranja

 

9960  za veliku umetnost je potrebno preobraženje

 

12. umetnost

2645. hodanje

umetnost nestaje u svom osrednjaštvu

ovo nije moj svet. za nepoznatu umetnost za

veliku umetnost dižem poslednju čašu vina

novi sad 2.9.2000

 

 

 

3223/430

 

13. demokratija

2646. hodanje

pošto nema bolje stvari za mnoge je demokratija savršena. demokratija je

odlično pokriće za lukave i pokvarene igrače. za one kojima je izazov da marifetluke

rade u po bela dana pred licem celokupne javnosti. demokratija je osrednjost. demokratija

čuva društvo od primitivizma ali se i koči u evolutivnom zanosima. demokratija pogoduje

onima koji su se već napljačkali i porobili slabe i sada im ona dođe zgodna stvar da

legalizuju svoje zlo šaljući ga u zaborav i okrivljujući druge. u demokratiji će biti najbolje

za njihovu decu kojoj će pružiti baš ono što su onemogućili tuđoj. demokratija je kao lepo

vaspitanje u kome bi lepo vaspitani želeli da svi budu lepo vaspitani pa i kada nemaju ni

hleba da jedu. demokratija koja baca bombe je uništila samu sebe. demokratija koja sebe

oseća kao najbolju stvar od svih stvari je teror bolji od svih terora to je teror apsolutne

ispravnosti. ceo svoj dosadašnji život sam proveo u ne-slobodi u komunističkom

društvu i eksperimentu. na svojoj koži sam osećao laž i nasilje i pomišljao sam

da negde postoji neki bolji svet. danas sam mnogo slobodniji jer znam da

društvene slobode nema nigde. za nepoznatu umetnost za veliku

umetnost dižem poslednju čašu vina. bačka palanka čelarevo

gložan hodao sam sa draganom varadinac

novi sad 4.9.2000

 

 

 

3224/429

 

9961  kuk

 

14. televizija

2647. hodanje

televizija je epsko u elektronskom dobu. priča o korenju. u epici ne postoji

čak ni slutnja o plodu ličnosti koja se rađa. televizija je vatra u pećinama našeg

globalnog sela. opet se sve svelo na gusle i zadovoljavanje stomaka. moćna stvar je

iskorišćena za reklamiranje žvakaćih guma i uspavljivanje dece. televizija je krotitelj

ljudi koja ih pretvara u svinje otabačene pred ekranom dok vare ono što im se servira

televizija je učiteljica za odrasle. televizija se pretvorila u unutrašnje logore jednoumlja

i bezumlja ispraznosti. televizija je gladijatorstvo nad gladijatorstvom: svi su u areni

ispiranja mozgova. kada sam bio mlad ljudsko društvo mi je bilo ružno sa svim

svojim ratovima nepravdama gladima predrasudama rasizmom tim svetom

odraslih. sada u pedesetoj više nema tih starih ljudi a društvo je isto još

gore. deci pustiš crtane odraslima serije i u kući je mir. manipulatori

mogu na miru po kući raditi šta žele. televizija je carstvo bez

granica. bačka palanka čelarevo gložan hodao sam sa

draganom varadinac. već par dana me

boli desni kuk

novi sad 5.9.2000

 

 

 

3225/428

 

15. komfor

2648. hodanje

komfor je pljuvanje u lice. komfor je pljuvanje u srce i komfor je

pljuvanje u mozak svima onima koji nemaju ni da se ishrane. komfor je

idol nad idolima. komforom se izazivaju i stvaraju zadovoljstva a ljudi drže u

permanentnoj nadraženosti. narkomanija komforom stvara narkomaniju lakim i

teškim drogama kod dece. komfor uništava život. on je nezrelost i neodgovornost

uteha za sve poraze. đubrište svih neukusa. komfor je religija ovog sveta

samozaborav. bekstvo. on atrofira telo i do pucanja naduvava emocije. komformisti

svih zemalja su ujedinjeni. ono što je kod bednih sumanuto skupljanje nepotrebnog

to je kod ostalih slepilo za komforom. komforom vlasti. komformom dominantnosti

komforom alternative. komforom entropije. konforom depresije. komforom

fanatizma. komforom seksa i novca. komformizam je savršeno oruđe

za uništenje volje i mišljenja. već par dana me boli desni kuk

labud je i dalje sam na istom mestu u kanalu

novi sad 6.9.2000

 

 

 

3226/427

 

16. religija i nauka

2649. hodanje

religije i dalje dele ljude i prve uništavaju božanski zakon sjedini i budi. nauka je

preuzela sve u svoje ruke razvila ljudski zakon do savršenstva razdvoj veži i vladaj

religije liče na partije a nauka na inkviziciju. nauka se pretvorila u sujeverje u novu

dogmu novu neslobodu. kao što iz religije tinjaju i izbijaju stari sukobi u nauci

dominiraju borbeni pokliči novog sa zahtevom da svi počnu da broje svoje dane

od njihovih otkrića. otužno je videti religiozne ljude kako ne trpe religioznost drugih

ljudi baš kao što je tužno videti ljude od nauke koji u ime slobode ljudskog uma

postaju pokorna i uplašena deca pred svojim nalogodavcima (vojskom i profitom)

sveta poslušnost prema bogu se preobrazila u pokornost ljudima. slobodoumnost

naučnika se pretvorila u slepilo za sve što je van njihovih spoznaja. religije su

suviše bogate nauka je suviše u službi bogatih. i religije i nauka su postale

ogromne trome stare. i religije i nauka su postale najveći izvori ratova i

zla. i dalje su netolerantne jedne prema drugima i ne dozvoljavaju

jedne drugima da uđu u svoje zabrane. labud je i dalje sam

na istom mestu u kanalu. hodam uskoro ću izaći iz

ovog snimka društva i nastaviti plavetnilom

novi sad 7.9.2000

 

 

 

3227/426

 

17. in stvari

2650. hodanje

internet je već par godina prvi na top listi. kažu da je tridesetak hiljada

novih zanimanja stvoreno kompjuterima. ekologija koja mu je prepustila prvu

poziciju sve više je mesto za pranje novca. ka prvom mestu ustremljuje se genetski

inženjering sa svojim otkrićem veka i kažu novim velikim izvorom profita. nevladin

sektor i društveno ispravni pokreti kao komarci izluđuju sve i polako preuzimaju sav

neukus konformista i vlasti. istorija je i dalje kraljica laži. moda je ikona. sve su to

pojave novog terora i novi prostor za sve fundamentaliste ovog sveta posebno za

fundamentalizam antifundamentalista. kao ispravne i nove ove su pojave velika

prilika za stare moćnike i stara carstva koja su se već infiltrirali u njih i u njima

zaštićeni prikrivaju svoj profit. dok si se okrenuo tobom vlada ona krhkost u

koju si verovao. mnogi mnogi mnogi su dali svoje živote za ono što su

drugi zloupotrebili i protiv čega bi sami prvi digli svoj glas. ljudsko

društvo je carstvo koje se širi i sve pred sobom iskorištava i

uništava. još jasnije vidim svu mizernost ljudi i svu

monstruoznost mehanizama kojima se oni služe

hodam uskoro ću izaći iz ovog snimka

društva i nastaviti plavetnilom

čovek je korumpirano biće

novi sad 8.9.2000 

 

 

 

3228/425

 

18 za natašu kojoj preti zatvor i floru koja je u zatvoru

2651. hodanje

hodam da nataša kandić ne bi otišla u zatvor a flora brovina iz njega izašla

što pre. ova hodanja koja su iza mene i koja su bila posvećena ljudskom društvu

završavam hodanjem za dve žene koje ne poznajem. zatvorom se kažnjavaju za

hrabrost koju su ispoljavale. tužno je videti kako se iza zakona i društvene represije

krije kukavičluk muškaraca (kukavičluk uniforme titule i vlasništva). ljudi su vrsta živih

bića kojoj pripadam. tako su mi bliska i lepa ta bića i tako su mi ružna i strana. mnoga

od njih su mučena i istrebljivana jedna od drugih. kasnije uobičajeno mučeni postaju

mučitelji. strano mi je ljudsko ponašanje koje sve na ovoj maloj planeti upotrebljava

samo za sebe. život nije ljudski život. život je mnogo mnogo više. ja pripadam životu

predao sam mu se i angažovanje za pravednu stvar zamenio za posvećenost

životu samom. posvećenost životu ženi i stvaranju. ponekad osećam žal

jer ne učestvujem u pomoći konkretnim ljudima u nevolji. ali umesto

toga raste moja vera u dobre i čudesno lepe ličnosti. moje

poverenje u ličnost je veće od nepoverenja prema ljudskoj

zajednici. i pored svih užasa budi spokojan život je

neuništiv čovek se iznova rađa. bog je živ

čovek je korumpirano biće

i današnji dan je živ

novi sad 9.9.2000

 

 

 

3230/423

 

9962  pre polaska na hodanje oprala sam sve sudove

namestila sve krevete da bih počela iz reda

 

9963  za početak hodanje do batyany tera (nepunа 2 kilometra). ko bi video dve

petogodišnje japančice sa peletenicima nasmejane kako ih otac vodi u obdanište

a one pričaju nešto jako važno - ko bi ih video da ja nisam krenula da hodam

 

9964  sada sam u sent andreji. sunce mi greje leđa svežina u vazduhu

vlasnica kafea telefonira tu pored stolova izmeštenih na ulicu. hoda gore-dole

u razglavljenim belim papučama i rešava poslovni zastoj. ljudi su ovde

sporiji nego u pešti. eto i poštara

 

hodanje vere varadi

2652. hodanje

po jedan plik na svakom tabanu. blaga i prijatna sunčanica u glavi

sent andreja - pomaz. videla sam sendvič koji je neko bacio pored puta

sigurno iz automobila. stajao mu je dva dana u tašni morao se baciti. možda i

zato da ona koja ga je spremila ne primeti da nije ni taknut. u providnoj foliji od

dve kriške belog hleba sa debelom korom kakva se u gradu ne viđa. prepoznatljivosti

takvih sendviča - otopljenosti masnoće - ta folija namere i merkanja. i današnji dan

je živ. kad se vozim tramvajem 56 pored vozača često vidim sendvič u salveti

jabuku ili plastičnu posudicu sa zrnima grožđa - to mi uvek izmami

mali smešak: srećni vozač tramvaja

novi sad 11.9.2000

 

 

i

 

 

za veliku umetnost

je potrebna hrabrost

 

 

za veliku umetnost je potrebna čednost

 

 

za veliku umetnost je potrebna milost božija

 

 

za veliku umetnost je potrebno služenje 

 

 

za veliku umetnost je potrebno divljenje velikim umetnicima. nestajanje u zanosu

 

 

za veliku umetnost je potrebno odsustvo ljudskog stvaranja

 

 

za veliku umetnost je potrebno preobraženje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti jesi vreme

ja jesam stope a

zajedno smo

odanost

svakom

ko

se

usudi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

11. februar 2026.

27828. dan mog života

 

 

3207/446

 

9940  prolazimo kroz jabučnjak dora stanković i ja

 

9941  mirišu jabuke. život je druženje sa životom

 

9942  danas je preobraženje divan dan za oproštenje i novi zanos

 

1. majka i otac

2633. hodanje

stari je to kult jer je i otac star i majka je stara. suši se drvo roditeljstva

majka ne može da prestane da siše dečiju krv. otac ne može da se odrekne

vlasništva nad svojom decom. malo je onih koji rađaju decu sa svešću o rađanju

bili bi to majka i otac koji bi rađali decu za vetrove. roditelji koji bi znali da će njihovo

dete biti ime planete. mnogi roditelji su nezreli za roditeljstvo. mnogi decu rađaju kao

sopstvenu hranu. mnoge majke osmišljavaju svoj život tek rađanjem. mnogi očevi

osećaju sigurnost tek rođenjem onih koje će porobiti svojim prezimenom. ludom

ljubavlju kroz decu obožavaju sami sebe. u borbi za dominacijom majka i otac trguju

i ucenjuju jedno drugo decom do potpunog uništenja same dece. mnogi svoju

nezrelost skrivaju iza autoriteta roditeljstva. mnogi svoju neodgovornost maskiraju

roditeljstvom. mnogi zarađuju na toj staroj relikviji. svako dete je dobra para

za stare dane. deca se rađaju iz sujete i slutnje da će nas voleti još

nerođene bića. počnimo sa majkom i ocem. neka se iz

praznine i ljubavi stvore nova majka i novi otac

novi sad 19.8.2000

 

 

 

3209/444

 

9943  hodam sa agnješkom berger. nisam je video osam godina

 

2. žena i muškarac

2634. hodanje

najpre su kao što znamo adam i eva otkrili svoju nagost. i postideli

su se. postideli su se jer su shvatili svoju različitost. a onda su krenuli putem

užitka spoznaje jednog drugog. to je bio početak putovanja koje nema kraja tarkovski

sve počinje čarobno i završava očajno između njih dvoje. tako je retko zajedničko

preobraženje žene i muškarca. spajaju se a žive i dalje u odvojenim suprotstavljenim

ženskim-muškim kulturama. nesposobni da različitost drugog upotrebe za svoju potpunost

kao da se ceo život vitlaju da bi uništili onog drugog kao svedoka sopstvene banalnosti

to je odnos zmije i slona. on nju ne vidi ona beži. opčinjenim pogledima na početku

završavaju prezirom i tupošću u očima. muškarci se i dalje bolji organizatori i više uče

jedni od drugih tužno se pokoravajući jačim i nemilosrdno pokoravajući slabije. a žene

se i dalje oslanjaju na biološku superiornost. nestale su slike velikih ljubavi nestali su

primeri velikog sklada i savezništva između njih. bez primera oni tumaraju. neka se

iz praznine i ljubavi stvore nova majka i novi otac. žena i muškarac još nisu

otkrili mesto njihove večne ljubavi koje se nalazi jedno u drugome

novi sad 21.8.2000

 

 

 

3210/443

 

9944  velika je vrućina idem…

 

9945  zapahnjuje me topli kamionski vetar idem…

 

9946  nikog na putu upekli i zvezda i asfalt idem…

 

9947  preko četrdeset stepeni pustara je požutela od suše idem…

 

3. deca

2635. hodanje

deca su obožavana i izdana. postali su vodeća institucija

za manipulisanje. trovanje počinje još u kolevci. decom se popunjavaju

nacije otadžbine i profiti (deca su najveći korisnici novih izuma). ljubavlju za

decu se slavi sopstveno žrtvovanje. deca na svet donose večitu novinu sveta koju

roditelji i društvo uplašeni od nevinosti ubijaju strahom i pravilima. u decu se projektuju

ambicije. decom se roditelji (nekadašnja deca) svete za sopstvenu osujećenost. deca su

najjeftinija uteha za umrtvljenu savest. tužni su zločini koje roditelji čine prema tuđoj deci

štiteći svoju. svet se deli na onu decu koja žive u obilju i onu koja već u prvim godinama

života stradaju. da: deca su silovana. ubijana. korišćena u svim poslovima. prodavana

prostituisana. izgladnela. svetom se širi sve veći broj otpisane dece odrasle na ulici

bez roditelja. deca bi mogla biti naši vodiči most ka mladicama ostalih vrsta

žena i muškarac još nisu otkrili mesto njihove večne ljubavi koje se

nalazi jedno u drugome. dete još nije obavilo svoju misiju

novi sad 22.8.2000

 

 

 

3211/442

 

9948  ulazim u ritam

 

9949  oblaci se dižu i odlaze krećem za njima

 

4. škola

2636. hodanje

škola je mesto na kome se vrše posmatranja

priprema nadzor nad budućim članovima društva. stvara

svest o ljudskoj vrsti i gaji gordost. škola je muka jer si neprestano u

gomili u stadu kojim upravlja sistem. škola je laboratorija za eksperimentisanje

koju vode izvršioci sistema (pastiri su retki) često bezlični nervozni osrednji učitelji

i nastavnici. stado čine dečaci koji se stalno nadmeću i devojčice koje se neprestano

upoređuju. dečaci urlaju devojčice vrište. sve što sam u školi naučio naučio sam u

prvom razredu kada sam bio prazan i začuđen. u školama se vrše pripreme za

društvenu laž. stvaraju se navike za bezbolno prihvatanje postojećeg reda stvari. u

školama se veličaju moćnici i pobednici. uči se veštini potčinjavanja kalkulisanja

isplativosti. gaje se sebične ambicije a podučava se korupciji. nagrađuju se

surovost štreberstvo i osrednjost. idealizuje se učiteljska pamet koja se

divi samoj sebi. hodam za novu školu koja će samu sebe ukinuti. koja

će negovati nevinost tela i duha. podsticati duše da se otvaraju i

cvetaju u nepoznatosti. dete još nije obavilo svoju misiju

ovo je mesto za pozdrav žan vigou

novi sad 23.8.2000

 

 

 

3212/441

 

9950  nežno pričamo o slobodanu tišmi kaja ćirilović i ja

 

5. studije

2637. hodanje

univerziteti pripremaju sledbenike visoku klasu podanika

ljude koji će beskonačno lagati. studijama se mladi ljudi odvlače od

misterije postojanja. studijama se uništava sadašnjost. studenti se udaljavaju

od pokajanja i preobražaja. na studijama ih nauče da opravdavaju svoje postupke

postojeća znanja se proglašavaju za apsolutna. cilj je da se izbegne zebnja pred

nepoznatim. ako su u školi bili zamorčići u eksperimentu sada na studijama se već

pripremaju da vode eksperimente da budu šefovi lobotomija. studenti postaju elita

odučena od savesti. oni će realizovati svoje talente u bombama uništenja. ehej

univerzitet je mesto gde se nauči kako da se manipuliše ljudima a najbolji manipulatori

će biti profesori koji su i sami izmanipulisani a da to ne znaju. na studijama se izdaju

sertifikati budućih velikih inkvizitora. ipak vedrine vedrine. ovo je mesto za

pozdrav žan vigou. hodam sa kajom srebrno jezero stari ledinci

sremska kamenica: bol je put saznanja i pomoću tog

bola živa bića dolaze do saznanja o sebi

novi sad 24.8.2000

 

 

 

3213/440

 

6. stručnjaci

2638. hodanje

svet se raspao na profesije različita znanja i specijalnosti

kao da svetom hodaju samo stručnjaci. celina se pretvorila u delove

delovi se proglasili celinom. stručnjaci vladaju svetom a da svet nikada

nisu ni videli. stručnjaci su slepci koji vode jedni druge svojim jezičkim

perfekcijama. perfekcijom se skriva odsustvo savezništva za živim jezikom

stručnjaci su specijalna vrsta policije. stručnjaci su šamani bez duše. ozbiljnost

maske i ukrasni jezik struke vulkanski podstiču gordost. anegdote i mitovi su jedino

što im je još preostalo. zaštićeni svojom specijalnošću i titulom stručnjaci se šepure u

svojim dvorištima. sve se pretvorilo u neprestano kinđurenje. svi ti dečaci koji su postali

stručnjaci stručnjaci za rusku književnost (nabokov). tuga. traje neprestani rat među

strukama ne zna se više ko vodi stvar stručnjaci ili stručnjak za plaćanje stručnjaka

stručnjaci su vrh znanja u granicama ljudskosti osnovna prepreka ka posvećenju

brod juri stručnjaci diskutuju. titule garantuju. pomislih na lorensa sterna i spasih

se. hodam sa kajom srebrno jezero stari ledinci sremska kamenica: bol je

put saznanja i pomoću tog bola živa bića dolaze do saznanja

o sebi. hej devojčice hej dečaci

novi sad 25.8.2000

 

 

 

3214/439

 

9951  crvendać

koliko mi je samo radosti pružio taj čovek

kada god bih ga ugledao srce bi mi zatreperilo

osećao sam da me prati i da je doleteo zbog mene

pričajući sa njim naučio sam da razgovaram sa

melodijom. kada bi odlepršao podsetio bi me

na moje dečaštvo trenutak kada sam i sam

otišao. crvendać je moj drug

(iz rečnika hodanja)

 

hodale ivana i kaja

2639. hodanje

 

hej devojčice hej dečaci. miroslave hodale

smo umesto tebe pričale o otkrivanju ne-ogledala

samim tim i o izazivanju unutrašnje lepote

novi sad 26.8.2000

 

 

 

3216/437  

 

9952  osim lista koje se kupaju u potoku u prirodi nema ničega

tako izvanredno harmoničnog kao što je izgled žene zadubljene u knjigu

pročitao sam jutros kod pouisa u umetnosti sreće i krenuo sa violetom na hodanje

 

7. partije  

2640. hodanje  

partije su muška stvar (i sve više ženska dodaje violeta)

partije su ozakonjena sujeta i još ozakonjenija pljačka. konspiracija

precizna organizacija. zaverа. uklanjanje neprijatelja. dobro pakovanje

naplaćena uspešnost. partije su pesnice u glavu pesnice kamuflirane osmesima

partije su kao brza ulična hrana - brza institucionalna krađa. partije su kongresni centri

članstvo. lider. tajni fondovi. skupi uglednici. neukus kičeraj oduševljavanja za našu stvar

partije su telohranitelji spolja i članovi tajnih organizacija iznutra. partije su trgovina i samo

trgovina. partije su zamaskirane mafije. partije su mesto gde se najlakše naplaćuje znanje

sa studija. partijom se slatko beži od lične odgovornosti među svojima si (brate) i možeš

da radiš šta hoćeš. važno je da pripadaš a ne da misliš. partije su partije su... (ma reci

čoveče) mrtva stvar. miroslave hodale smo umesto tebe pričale o otkrivanju

ne-ogledal, samim tim i o izazivanju unutrašnje lepote. bolje je ući

bilo gde nego se učlaniti u bilo šta (posvećeno bogdanki

poznanović i današnjem ulaženju u begeč)

begeč 28.8.2000

 

 

 

3217/436

 

9953  hodam za trinaestogodišnjeg varšavskog dečaka szymon walczaka koga ne poznajem

 

8. policija

2641. hodanje

policija je ozakonjeno divljaštvo i grubost bez granica. svi ih se boje. jedine

simpatije mogu izazvati jer ih niko ne voli. policija je zloupotreba. kvazičuvari samo

glume čuvare i simuliraju zaštitnike stvarajući iluziju kod onih koji zaštitu očekuju. policajci

su vrlo često plašljivci kao i svi agresivci. mnogi su kriminalci jer su se tako legalizovali i tako

su i sami ucenjeni. policija to je ucenjivanje sarađivanje doušništvo. svako ko želi da ga se

drugi boje policajac je. udariti nekoga pa slaviti eto tog slavnog ljudskog zanimanja. ništa nije

otužnije od onih koji tako lako tuku druge i tako se pametno i muževno potčinjavaju jačima

policija je groteska u koju je upalo ljudsko društvo pokušavajući da stvori red među slabima

i podanicima. imajući pravo da krši sva pravila policija dresira udvorištvo. sprovodi

legalitet svim vrstama pendreka. dizajniran u zastrašujućoj opremi nadmoćnog

bića došlog iz mraka policijac je postao savršeno ljudsko biće - čovek se

pretvorio u policajca. bolje je ući bilo gde nego se učlaniti u bilo šta

(posvećeno bogdanki poznanović i današnjem ulaženju u

begeč). bili smo samo ljubljena božija stvorenja

na putu agnješka berger i ja

novi sad 29.8.2000

 

 

 

3218/435

 

9. vojska

2642. hodanje

vojska je bol. besplatno klanje mladih života

davanje života za tuđe interese. vojnici su zarobljenici po prirodi

stvari. zarobljenici od svojih. naterani na samrtnu subordinaciju u kojoj čine

najužasnije stvari bez prava na mišljenje i slobodno donošenje odluka. vojska je

monstrum civilizacije. nešto tako staro i mrtvo nešto što nikada nije ni procvetalo

ljudsko divljaštvo opevano i proslavljeno kao hrabrost vrlina i junaštvo. ozakonjena

ubistva velikih razmera i pljačka još većih razmera. tužna je civilizacija koja počiva na

svim tim aleksandrima napoleonima hitlerima staljinima čerčilima ruzveltima. sve počinje

proizvodnjom neprijatelja koji se satanizira do poništenja tako da u trenucima ubijanja

vojska i ne zna da čini zlo i ubistva. uništen je zli neprijatelj i to donosi bogatstvo i slavu

a ne krivicu i osudu. vojska je oružje. trgovina oružjem i proizvodnja tržišta - proizvodnja

ratova. vojska guši u svakom začetku nenasilje i evolutivni iskorak. vojska odgaja i

nagrađuje zverstvo. tužno je videti kako svuda niču vojske kao u nekoj

samoposluzi grozote. smešno je videti sva ta časna lica postrojena u

slavu razaranja. bili smo samo ljubljena božija stvorenja na

putu agnješka berger i ja. ipak su vojske samo

nezrelost neostvareni sni

novi sad 30.8.2000

 

 

i

 

 

neka se iz praznine i ljubavi

stvore nova majka i novi otac

 

 

žena i muškarac još nisu otkrili mesto njihove

večne ljubavi koje se nalazi jedno u drugome

 

 

dete još nije obavilo svoju misiju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si bila

sedamnaestogodišnjakinja

ja

šesnaestogodišnjak

i

to je bilo bogu milo

i

bogu je bilo 

biti samo

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima