AUTOBOGOGRAFIJA

7. februar 2026

27824. dan mog života

 

 

3177/476

 

9828  ispratio sam sunu i kaju za beograd. sve je dobro. opušten sam izlazi sunce

greje me. potvrđuje: sve je dobro. sinoć sam se napio sa kajom sunom i artijem. bio

sam razdragan. na ulici smo sreli kebru i tamaru. slobodan mi je doneo nove naočare

za odmaranje rekao je lekar. danima sam sam radujem se kao dete kad sretnem

prijateljе. u radosti ogoljenost mi je potpuna. zvao sam vesnu milović u london nisam

je dobio. posle pet meseci sam čuo zoricu kovačić. zvao me je boris kovač. u noći

sam se budio da pijem vodu strepeo sam da nekoga nisam povredio. jutros sam

ih sve zvao i pitao da li su dobro. dobro je dobro su. iza mene je današnjih

deset kilometara. uskoro ću na putu sresti slobodana dragaša

nastavićemo zajedno. i danas ću čitati ekharta. blago meni

 

već su mi do ramena iz posečenih topola izrasle šibljike

2607. hodanje  

sve sam obavio sada samo još deset kilometara hodanja. uz razgovor biće to lako. bog treba

da tvori a duša da trpi: on u njoj treba da sazna i voli sebe samog ona da sazna njegovim

saznanjem da voli njegovom ljubavlju. krećemo sladoled slobodan i ja

novi sad 20.7.2000

 

 

 

3178/475

 

9829  volim draganu varadinac

opustio sam telo i otvorio dušu: hodam i volim draganu varadinac

dragana je rođena 14. aprila 1978 u zrenjaninu od majke milke iz porodice

šujica i oca dejana. kao bebi stopala su joj bila u gipsu i imala je frasove do

treće godine. upoznаo sam je 1. marta 1996 u zbornici zrenjaninske gimnazije

posle mog predavanja mi je prišla i dala pismo. nekoliko dana ranije čitajući

nevini put kaže da je prepoznala da sam ja njena duša. volim je jer joj nikada

nisam rekao koliko je volim. jer nikom nisam rekao koliko sam voleo. ljubavlju

se ne uzvraća nego se preobražava. bez ljubavi ne bih mogao ni jedan korak

pružiti. volim draganu jer su i čula svetinja. sprovodnici božijih energija. plavi

žar. volim draganu jer i kamenje diše. volim draganu kao golubove na sred

puta. volim draganu varadinac zbog njenih patnji neuspеha dvoumljenja

volim draganu varadinac jer mi je pomogla da je volim. volim draganu

jer dragana nikada neće umreti. volim draganu kad mi leptir

u 16:22 21. jula 2000 proleti pored lica

(iz rečnika hodanja)

 

volim draganu volim sve

2608. hodanje  

krećemo sladoled slobodan i ja. draga

mi je dragana jer dragana je draga svetu

novi sad 21.7.2000

 

 

 

3179/474

 

9830  evo rolam odgovara mlada devojka

nekome preko mobilnog telefona dok vozi rolere po keju

 

9831  sunčani zraci me blago miluju po goloj koži

 

9832  kada ja umrem ti ćeš… čujem stariju ženu kako govori svom suprugu

 

9833  dvoje starih se nežno drže za ruke

 

9834  sama žena je stavila svoje šake jednu u drugu. nogu pred nogu hoda za

pogledom koji je vodi po slikama njenog života. poklanjam joj današnje hodanje

 

9835  bože kada mi je dete bilo malo nisam mogla ni da je volim samo sam išla sa

posla na posao a sada unučiće samo gledam i nikako ne mogu da ih se nagledam

kaže žena svojim prijateljicama dok sve četiri uživaju u lakoj šetnji

 

izdrži petre izdrži

2609. hodanje  

na kraju hodanja u smiraju dana sam

u dvorištu osetio topli miris cveća isti onaj

koji sam mirisao kada sam se kao dečak vraćao

sa kupanja. ujutru i u podne sam hodao sa petrom

miloradovićem. predveče sam hodao kejom slušajući

šta ljudi govore. izašao sam na ulicu i nabrao punu

korpu reči u prolazu. draga mi je dragana jer

dragana je draga svetu. proći eto

jednostavnosti

novi sad 22.7.2000

 

 

 

3181/472  

 

9836  dok sam bio u svetu ljudi su me hrabrili i ja sam mislio da sam dobar

međutim kada sam došao u manastir upoznao sam dobre ljude i video sam da

ja ne vredim ni koliko njihov palac ili obuća. eto kako je moguće varati se i upasti u

gordost i poginuti. od dobrih ljudi se širi radost i veselje a ne kao što je sa mnom

slučaj starac siluan. ponedeljak je hodam za dobre ljude i starca siluana

 

9837  naoblačilo se a vetar je počeo da rashlađuje topli vazduh

 

9838  jer osobina dobrote je da mora da se izlije ekhart

 

9839  hodam da bi sami trenuci procvetali

 

9840  u trećoj današnjoj šetnji iznenada sretoh

draganu varadinac. dotrčala je - lupalo nam je srce

 

9841  upravo sam izašao iz hladnog dunava. kupao sam se kao

što se kupaju velike ribe. sporo iz vode napolje pa opet u vodu

 

9842  vazduh voda vazduh: čini mi kožu srećnom

 

svaki trenutak

2610. hodanje

je svečanost. neponovljiv

proći eto jednostavnosti. koža

miriše na spajanje i zadovoljstvo

dobrota teče svetom

novi sad 24.7.2000

 

 

 

3182/471

 

9843  prve kapi kiše su se već osušile na vrelom asfaltu

 

9844  sada i sunce i kiša. leto gori pa se gasi i ponovo pali

 

9845  reči su bogojavljenj. radost zrači iz njih

 

9846  teška zapara teško disanje

 

9847  još mi je koža mokra od dunava

 

9848  to život samim sobom govori u meni

 

dok sam bio mlad otac mi  je govorio da treba da

živim tako da očekujem svoju smrt kao što mladi

čovek očekuje svoju voljenu verenicu antonije blum

2611. hodanje  

oh kakva je bila vrućina i zapara. kupio sam dve knjige: gogoljev duhovni

put konstantina močuljskog i jevanđelje i mi antonija bluma. radost zbog gogolja

i bluma mi je malo pomagala u vrućinštini. znoj se lepio usne se sušile grlo čekalo

tim pre mi je predvečernje kupanje bilo crkva. plivali smo zajedno dragana i ja. joj

kako nosi rekla je dragana koja se prvi put kupala u dunavu. kada se telo navikne

na hladnu vodu preostaje samo uživanje. koža miriše na spajanje i zadovoljstvo

dobrota teče svetom. pojeli smo i sladoled a sve ovo zapisujem

uz odličnu gorku kafu

novi sad 25.7.2000

 

 

 

3183/470

 

9849  nikada nisi bio toliko bolestan i nikada nisi toliko govorio o starenju. manje je onih

zanosnih delova više je neke jednostavnosti i običnosti pričala mi je sinoć dada iz londona o

utiscima posle čitanja ruže 8. zamolila me je da hodam za suzan zontag koja je bolesna

 

9850  arti hoćemo li da gazimo kroz ovu vrućinštinu

pitam artija pred polazak na vrludanje po telepu

 

9851  119. upekla zvezda eto novih koraka lutanja

 

deset rečenica

2612. hodanje

prva rečenica kojom počinje ruža lutanja je: mirno je

kao da je ta jednostavna rečenica koju sam napisao posle prvog

hodanja u londonu 9. novembra 1991 u kraju mala venecija obeležila

čitavu knjigu. jedan jednostavan ton. kao raširene ruke pred zagrljaj. baš

tako nekako i slede jedna knjiga za drugom šireći se da zagrlе bliskost

biće koje u njih ulazi. naš zagrljaj je otvoren                             . samo

nepregledno more i odano nebo. uzmem put i idem. sve što je više

od monotonije dosadno je. poјeli smo i sladoled a sve ovo

zapisujem uz odličnu gorku kafu. baš kao i ovaj

današnji tekst: deset rečenica i to je sve

novi sad 26.7.2000

 

 

 

3184/469

 

9852  uroš vukša i sun mandić devetnaestogodišnjak i dvadesetogodišnjak su

jutros krenuli peške iz beograda do brezovice na svoj prvi put od stotinu kilometara

 

hodam za suzan zontag

2613. hodanje

hodam za suzan zontag futoškom ulicom

pod platanima. vrućina je. tamnu mrlju znoja na plavoj majici

opisuje beli trag još veće mrlje od jučerašnjeg znoja. te dve mrlje tamna

i svetla su hodačko srce za suzan zontag. kao dvadesetogodišnjak čitao sam

njenu knjigu stilovi radikalne volje. bila je to važna knjiga za mene. pogotovo oni

o kojima je pisala. oni koji su otišli. raskinuli. iskorenili se. preobrazili se. zapevali

vitgenštajn rembo… u kutiji u kojoj su mi fotografije onih koje volim je i suzan

valovite prosede kose. krupnih jasnih očiju. dok hodam za suzan mislim i na

gertrudu stejn i njena ponavljanja. na sva ponavljanja i tautologije. ovo

kratko liturgijsko hodanje futoškom za suzan zontag završavam rečima

nikolaja gogolja božanstvena liturgija je večno ponavljanje velikog

podviga ljubavi koji je za nas izvršen. baš kao i ovaj današnji

tekst: deset rečenica i to je sve. nastavljam ponavljam

suzan zontag isto i neprestano

novi sad 27.7.2000

 

 

 

3185/468

 

9853  120. lutam otiskujem se ka travama

 

tako jednostavno al

2614. hodanje

kružio sam sa draganom varadinac okolo

grada. razgovor i vrućina. pitala me je da joj pričam

o svojim strahovima paranojama svojoj ranjivosti. tri stvari

su mi pomagale u teškim paranoidnim situacijama. prvo: nisam

se igrao vatrom. drugo: nisam imao nikakve tajne. sve što sam činio

činio sam tako da svako može da vidi i zna sve što radim kako mislim i

kako živim. i treće najvažnije: išao sam svojim putem. činio samo ono za

šta mogu i život da dam. verujući potpuno u boga nesumnjajući u njega

ne sumnjajući ni u sebe kao njegovog sina. ostalo je bilo ostalo. kasnije

smo pojeli po sočnu breskvu. nikako ne mogu da se nadivim vodi

u paradajzu paprici krastavcima lubenicama. svugde voda i

samo voda. nastavljam ponavljam suzan zontag isto i

neprestano. dragana bog se milošću unosi u dušu

iz toga u njoj nastaje božanski izvor ljubavi

koji dušu opet nosi u boga

novi sad 28.7.2000

 

 

i

 

 

hodam da bi sami

trenuci procvetali

 

 

reči su bogojavljenja. radost zrači iz njih

 

 

sve što je više od monotonije dosadno je

 

 

i

 

 

ružo lutanja

to što sam ja

očekivao od drugih je

bila moja vera u druge

moja vera da i drugi

veruju u čudo ko

i ja koji  sam

služio

i

služim

čudu

i

za

druge

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

zar ti i ja

nismo bili

kuja i pas

gospodstvo

životinjskog

u našim

lutanjima

 

 

i

 

 

ružo lutanja

zar ti i ja nismo

bili i ostali zauvek

jedna jedina ljubav

odana svakoj i

svačijoj

slobodi

 

 

i

 

 

ružo lutanja

zar ti i ja nismo

bili i ostali zauvek

jedna jedina sloboda

odana svakoj i

svačijoj

istini

 

 

i

 

 

ružo lutanja

zar ti i ja nismo

bili i ostali zauvek

jedna jedina istina

odana svakoj i

svačijoj

ljubavi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tek

sad sam obično

poslušanje

tvom

podavanju

 

 

i

 

 

 

ružo

lutanja tek

sad sam sveto

odricanje

u

slavu

tvoje

krhkosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

6. februar 2026

27823. dan mog života

 

 

3164/489

 

9790  oslonjen na klupu sa prekrštenim nogama u prošaranom hladu na trgu

zamišljam kako bi najlepši i najhrabriji život bio onaj u kome ne bih radio ništa pročitao

sam danas zapis pod brojem 9547. dok sam redigovao ružu 9. i danas osećam isto

 

I

2596. hodanje

… evo me. sedim na klupi u centru grada. prekrstio sam noge i posmatram

umesto hodanja nehodanje ću proglasiti za dve hiljade petsto devedeset šesto

hodanje. vrućina je velika. betonska. trave za današnji dan sam nacrtao. umesto sebe

u hodu fotografisao sam dva vrapčića kako se kupaju u fontani. čitam uživam ta veza

sa materinskim organizmom poslednji je ostatak one veze koji je čovek nekada imao sa

majkom zemljom. i kao što je danas čovek sin čovečji od čoveka rođen tako je nekada

bio sin zemlje od zemlje rođen kada je zemlja još bila živo biće. mora nam biti jasno

da pravci i strujanja krvotoka koji su danas u čoveku u stvari nisu ništa drugo nego

produženje onih strujanja koja su prožimala u prastara zemljina vremena celu

zemlju. a isto tako i nervni sistem. čovek se rodio iz majke zemlje. sve što je

danas zatvoreno u granicama njegovе kože sve je to ušlo u njega iz

čitave zemlje. dođi uberi me i uzmi u sebe. istopi me

svojom nežnošću i dobrotom

novi sad 7.6.2000

 

 

 

3165/488

 

9791 neka subota

 

9792  u trenucima sam sama blagost. dostojan cveća

 

9793  hodam ljubim vas gladni

 

9794  hodam ljubim vas poniženi

 

9795  hodam ljubim vas odbačeni

 

9796  113. lutanjem uzletim nošen čežnjom svih slomljenih

 

u čaroliji cvetanja

2597. hodanje

u parku sam sa biljkama visokim drvećem

i raznobojnim cvećem. otvaram im se. treperi

prastaro. puštam misli da se utapaju u biljkoliko

carstvo. istopi me svojom nežnošću i dobrotom

sve se pretvara u savezništvo

novi sad 8.7.2000

 

 

 

3167/486

 

9797  mačka se provlači kroz kapiju

 

9798  zid pored koga prolazim (od crvenih cigala

na uglu partizanske i sentandreјskog puta) mirno stoji

 

9799  u subotu je bilo oko 35°. juče je padala kiša i temperatura

se spustila za 15°. danas se opet digla za 10°. osećam tegobe u grudima

 

9800  u ulici karađorđevoj ispod kuće 27 iz velikog panja izbile su grane bagrema

 

9801  sazrevaju i smokve. nadam se da ću ovih dana ubrati koju slatku u nekoj ulici

 

9802  sve me boli od želje da te zagrlim

 

9803  114. zagrli mi um i jaja ženo svemiru moj

 

živi mojom žudnjom za tobom

2598. hodanje

sve se pretvara u savezništvo. mojom žudnjom

za tobom ti nikada nećeš umreti

novi sad 10.7.2000

 

 

 

3168/485

 

 

 

 

 

 

 

 

 

baš mi se nije dala

2599. hodanje

nijedna reč. mojom žudnjom

za tobom ti nikada nećeš

umreti. kao peščani sprud

prazna stranica

novi sad 11.7.2000

 

 

 

3169/484  

 

9804  u parku sam. ne znam gde da krenem a i ne kreće mi se. ipak isteglim

vrat ramena pokrenem gore-dole još više se opustim i krećem. nasumice

 

9805  mom srcetu je teško

 

9806  trudim se da srcu dodajem snagu a ne da mu oduzimam

 

9807  povremeno zatvaram oči da bih se bolje

odmorio. telo hoda samo kao drvo. čvrsto i nejako

 

9808  hodam spavajući

 

9809  pretvaram se u šapat

 

9810  115. lutanje je jezik kojim govore sva bića

 

pa da kad

2600. hodanje

poslednja četiri kilometra ću

ishodati predveče bosonog. onda

kada budem išao na kupanje. sada

idem da polegnem telo i da nastavim

da spavam. kao peščani sprud prazna

stranica. dođi jedno u drugom

da spavamo

novi sad 12.7.2000

 

 

 

3170/483

 

9811  pokušaću malo da pišem

 

9812  116. lutam čekam da mi se pridružiš - nebo je vedro i plavo. dođi

 

istina je

2601. hodanje

oblačno je prošao je dan. hodao sam sa artijem. orasi su sve krupniji

vraćam se iz kamenice. bio sam na gombocama sa šljivama koje mi je napravila

artijeva baka. u ribnjaku puno nedozrelih šljiva i dozrele smokve koje ne mogu da

dohvatim. glagol dohvatiti sam mnogo češće upotrebljavao u detinjstvu. kada sam

porastao mogao sam sve da dohvatim. uživam u ovom vetru koji donosi miris

dunava. baš sam ja srećan čovek. srećan bez razloga. srećan bez ičega

duvaj vetre šumi lišće. gledam ptice kako lete prepuštajući se

vazdušnim talasima. dođi jedno u drugom da spavamo

lepo je sa vazduhom ne vidim ga ali ga osećam

novi sad 13.7.2000

 

 

 

3171/482

 

9813  u ovom sporom ritmu je teško pisati iz dva

razloga: bez snage sam i sve me više obuzima prijatnost

 

9814  117. lutanje su pitanja koja me vode

 

bez snage

2602. hodanje

tiha borba da izdržim i da

se osnažim. lepo je sa vazduhom

ne vidim ga ali ga osećam. obradovao

sam se kada sam slučajno sreo ćiru

aćanskog druga iz rane mladosti

novi sad 14.7.2000

 

 

 

3172/481

 

9815  pre jednog minuta sam se rastao sa žarkom radakovićem. nismo se

videli od 1992 i mog hodanja kelnom. danas sam prvi put upoznao njegovu

ženu anu i ćerku milicu. žarka sam upoznao 19. juna 1987 na putu između

sela obervilingen i hajnigen u nemačkoj na drugom hodanju za poeziju

 

9816  prolazim pored plave cikorije i ljubičastih

čičkova pada kiša (posvećeno žarku radakoviću)

 

9817  kiša sipi po hartiji na koju pišem o n sa kojom sam hodao

engleskom holandijom i nemačkom na početku ruže. poslednji put

sam je video sa mosta na rajni. dugo mi je mahala. danas mi je žarko

pričao o njoj. danas joj je trideset prva. gde si nataša. dođi

 

kod kafane rim ispljunuo sam košticu od šljiva

2603. hodanje  

od kada se deo evrope zatvorio nisam video žarka. pitao sam ga za zoricu

papadopulos. natašu abramović. sašu vidakovićа. miloja radakovića

julija knifera. peter handkea. majku ljubicu. žerminala. žiku dacića

obradovao sam se kada sam slučajno sreo ćiru aćanskog druga

iz rane mladosti. biće mi lepo kad jednom ponovo sretnem n

novi sad 15.7.2000

 

 

 

3174/479

 

9818  zagrlio bih ti stopala i držao ih u svom krilu

 

9819  današnji dan je od onih dana u kojima glavnu ulogu igraju beli oblaci

 

9820  jer od jedne jedine anđelove varničice zeleni i cveta i svetli sve što je

na zemlji - čitam podignem pogled i vidim baš to - cveta i svetli preda mnom

 

9821  dunav se plavi odmaram oči

 

9822  na goloj koži osećam vazduh moja koža i nebo su ista stvar

 

9823  podigao sam ruke šakama šaram po nebu

 

posvećeno hodanju

2604. hodanje

radujem se hodanjima koja slede jer ću na njima čitati majstor ekharta

danas sam počeo. u glavi duše u razumu nekom mestu na preko hiljadu

milja s one strane mora jednako sam blizu kao na mestu na kome sad stojim

zbog ovoga sam tri puta poskočio od sreće. samo da ne zaboravim da

zabeležim da sam pre nekoliko dana počeo da vežbam da poletim

sa zemlje. biće mi lepo kad jednom ponovo

sretnem n. sve što vidim je ljubav

novi sad 17.7.2000

 

 

 

3175/478

 

9824  gledam daleko i sve mi je blizu

 

9825  pa u prirodi reči je da otkriva što je skriveno majstor ekhart evo u 18:42 h

 

9826  118. lutаnjem sve simbole ovoga i onoga sveta osvežavam i obnavljam

 

sitan vez

2605. hodanje

ne uspevam da odmorim oči. pada sumrak

iz sporedne ulice opet na biciklu (i ja sam ga nekada

vozio) kao i pre neki dan izlazi boško šilić koji sa uživanjem

liže sladoled. obradovao sam se jer sam osetio da mu je

dobro. sve što vidim je ljubav. živeo boško šilić

čuveni centarfor fudbalskog kluba slavija

novi sad 18.7.2000

 

 

 

3176/477

 

9827  bumbar sleće s čička na čičak. crvene bube se zavukle u cvetna gnezda

 

čitam ekharta kaji

2606. hodanje

dok hodamo čitam kaji drugu propoved o večnom rađanju. gde je bog

on mora da tvori da samog sebe saznaje i - da govori svoju reč… svi stvorovi

su samo trag božje stope… čekaj samo to rađanje u sebi… jer osobina dobrote je

da mora da se izlije... ako bog treba da uđe baš zato stvoreno mora da izađe… božja

svetlost je tako nežna i milosna da ti se smuči sve što nije bog i božje… duša je više onde

gde voli nego tamo gde telo daje život… moraš dospeti u neznanje ako hoćeš ovo da nađeš

… mir i ćutnja moraju da budu tamo gde reč treba da se čuje… i tu gde stojimo u trpnji

savršeniji smo nego kad bismo delovali… u slušanju trpim u gledanju delujem. a naše

blaženstvo ne počiva na našem delovanju već na tome da trpimo boga… iz bezmerne

ljubavi bog je naše blaženstvo stavio u trpnju. živeo boško šilić čuveni centarfor

fudbalskog kluba slavija. bog treba da tvori a duša da trpi: on u njoj treba

da sazna i voli sebe samog ona da sazna njegovim

saznanjem da voli njegovom ljubavlju

novi sad 19.7.2000.

 

 

i

 

 

hodam

ljubim vas gladni  

 

 

hodam ljubim vas poniženi  

 

 

hodam ljubim vas odbačeni  

 

 

samo da ne zaboravim da zabeležim da sam

pre nekoliko dana počeo da vežbam da poletim

 

 

i

 

 

ružo lutanja

sve više volim sve

  one teške dane u tebi i

sve više volim u tebi i sva

ona loša i otaljavajuća

hodanja i zapise

jer oni su me

sačuvali

da

ne

izgorim

pre

vremena

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

5. februar 2026

27822. dan mog života

 

 

3154/499

 

9738  sledim put lepote i dobrote

 

9739  sledim u nevidljivom - predvodim u vidljivom

 

9740  vijugam ulicama telepa rečenice mi prave društvo

 

9741  na periferiji grada uživam u krošnjama lešnika kajsija višanja

jorgovana šljiva oraha smokava jabuka. krošnje su ozeleneli mozak

 

9742  danas je doroteja dobila čarape. dobila ih je baš onog dana kada je

trebalo slati tebi čarape. dobila ih je od monahinje fevronije koju sam spominjao

u ruži 7. voleo sam te trenutke u kojima je tihovanje neke monahinje upotrebljeno

za nastajanje i tih čarapa. za neki nepoznati put koji bi se proslavljao ili otkrio

kasnije smo nas troje prošetali po gradu i kupili čarape za tebe piše petar

miloradović u pismu u kome mi je poslаo devete čarape

 

tvoja krv teče u meni

2587. hodanje

zviždućem. dobro je. sve je dobro. nebo

je tu. sveti spisi postoje. ruže cvetaju bezrazložno

namigujem. podižem ruku. ti si lepa. počeo je i vetar

bezbrižnost je besplatna. ko jede hleb moj taj me gazi

nogama. spokojan sam moja krv teče u tebi

novi sad 27.6.2000

 

 

 

3155/498

 

9743  ispratio sam vesnu milović za beograd. sutra leti za london. malopre smo se

podsetili prvog koraka ruže koji sam napravio u londonu. vesna je jedna od retkih

osoba koja je to videla. u ovom trenutku činim 69.276.454-ti korak (52.658 kilometara)

 

9744  beslovesnо je reč koje nisam mogao da sе setim pre neki dan opisujući

ljudsku beslovesnost s kojom asfaltiraju svaki pedalj zemlje oko sebe

 

9745  idem i sretan sam

 

9746  skinuo sam se go do pojasa. sunce već zapada. sve sam stvari

ostavio u stanu osim ovog papira i olovke. gola koža uživa kao životinja

 

9747  jednostavnost je tako lepa. hodam i

samo postojim i sve što postoji sa mnom postoji

 

9748  izuo sam se. bosih nogu osvežavam srce i mozak

 

9749  velika je tajna u peti. petama u slavu ću potopiti

celo telo u vodu i pustiti ga da plovi dunavom

 

9750  okupano telo uživa u druženju svih gospodstava u njemu

 

bosonog

2588. hodanje

golih nogu ja sam apostol radosti

apokrifi su pohranjeni u svakom telu

spokojan sam moja krv teče u tebi

bosonog te grlim sestro

ženo moja

novi sad 28.6.2000

 

 

 

3156/497

 

9751  tо odmah moraš zapisati rekoh sebi uzbuđen nebom koje se naoblačilo

 

9752  i kad to zapisah iz neba zasija sunce

 

9753  ja sam senzor kojim vreme ispisuje knjigu o samom sebi

 

9754  evo ih - nije ih bilo odavno (suša je) - prvih kapi kiše

 

9755  baš je to privilegija hodati sa prvim kapima kiše

 

9756  110. lutam dvoje sam ti i ja večna sjedinjenost

 

u slatki fišek

2589. hodanje

bila je to samo po koja kap

razvedrilo se evo i sunca. na kraju

sam hodanja kupiću sladoled. vanila punč

i lešnik. na vrućini umornog sladoled me okrepljuje

prošle godine sam prvi put svakog dana jeo breskve

pretprošle godine kesten. a ove sladoled. grožđe i jabuke

ne računam jer ta ljubav je decenijska. samo još stotinu

metara do sladoleda dete u meni se potpuno budi. ipak

usporavam prepuštajući se užitku odlaganja. bosonog

te grlim sestro ženo moja. polizao sam ga u

tvoje i moje zdravlje

novi sad 29.6.2000

 

 

 

3157/496

 

9757  opet ja bosonogi kralj

 

9758  samo hodaj sve će ti se reći samo

 

napred kralju

2590. hodanje

uživao sam u dobovanu petu o zemlju. bila je to muzika

vođena najdubljim basovima: dobrota. lepоtа. dobrota. lepota

dobrota. lepota dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota

dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. dobrota

lepota. dobrota. lepota. dobrota. lepota. polizao sam

ga u tvoje i moje zdravlje. obrazi tabani...

novi sad 30.6.2000

 

 

 

3158/495

 

9759  sve napisano bosih nogu posvećujem pashuu

 

9760  bosonog goloruk. bez oruđa - bez oružja eto velike umetnosti

 

9761  kako se smanjio prostor mog kretanja

tako se uvećavalo osećanje i poimanje slobode

 

9762  111. lutam - spazim u predeo se pretvaram

 

i pouis i pashu

2591. hodanje

već više od pola godine sam tražio

čekao da mi se rodi neka ideja koju bih posvetio

lazarov miodrag pashuu. i evo je: sve što budem

napisao bosih nogu posvećujem njemu. u knjizi će

pashuove rečenice biti odštampane boldom. za kraj

evo i džon kuper pouisa za lazarov miodrag pashua

obrazi tabani… duša koja se obnovila u izdvojenosti

stekla je nešto od poniznosti trave stenja vetrova

i sve što živi njoj je sveto i shvata poučena

bezbrojnim glasovima prirode izvesnu krajnju

ravnopravnost svega što udiše vazduh

novi sad 1.7.2000

 

 

 

3160/493

 

9763  čim sam krenuo osetih: i kada ne budem bio živ biće mi lepo jer

znam da će uvek biti ljudi koji će osećati videti i znati kako i koliko je život lep

 

9764  jesam i biću

 

9765  jesam - bio sam - biću

 

9766  pashu moje pete i danas bubnjaju tvoje ime

 

9767  od vrelog asfalta sam na petama zaradio već

dobre plikove. idem da hodam kroz vodu da ih ohladim

 

9768  joj koje olakšanje hodam plićakom

 

9769  ponovo sam na stazi. oslanjam se na

prste da bih smanjio trenje po plikovima

 

letnja hodanja

2592. hodanje  

izložen letu. baš onako kako je veri varadi

na rastanku na vratima, rekao kodolányi gyuszi

es szersd a nyarat (i voli leto). duša koja se obnovila

u izdvоjenosti stekla je nešto od poniznosti trave stenja

vetrova i sve što živi njoj je sveto i shvata poučena bezbrojnim

glasovima prirode izvesnu krajnju ravnopravnost svega

što udiše vazduh. ispunjeno svim telima moje telo je

zadovoljno telo jednako svojoj želji

novi sad 3.7.2000

 

 

 

3161/492

 

9770  ja sam beskućnik. moj dom je u tvom srcu

 

9771  ti si moja draga. moja dolina i uvala

 

9772  vrelo je moglo bi da grune nevreme

 

9773  i prvi vetar se pokrenuo. nosi pesak. uzbuđuje

 

9774  iz mog pupka ističe prav put

 

9775  u ritam sam se pretvorio

 

9776  kako bih uživao da si sada pored mene

 

9777  zbog plikova neću moći par dana da hodam bos. (tada još

nisam znao da više neću hodati bos ovog leta ali sada dok ovo pišem

u septembru znam. niti sam više hodao bos osim dvadesetog septembra

niti sam ispunio svoju potrebu da nešto činim za miodraga lazarova pashua)

 

kažu da je 40 stepeni

2593. hodanje

kiša po goloj koži. da li će se ispadati

idem da ostavim stvari pa ću otići dа se okupam

u dunavu. i rano jutros smo plivali vera varadi i ja

dunav je livada koja teče. ponekad zlo nije ništa drugo

nego ne uživati u onome što ti se tako obilato daje

ispunjeno svim telima moje telo je zadovoljno

telo jednako svojoj želji. kako su

sveže i teške tvoje dojke

novi sad 4.7.2000

 

 

 

3162/491

 

9778  zanimljiva je ta monotonija hodanja kaže željko vasić

 

9779  kukuruz mi je iznad glave

 

9780  suncokreti živa sunca

 

9781  sve je monotono samo su mirisi promenljivi kaže željko

 

9782  sa svih strana nas okružuju polja suncokreta

 

9783  112. zaputio sam se ne znam gde. lutanje

će me voditi. prepuštam mu se. lutanje je božija volja

 

cveta leto

2594. hodanje

posle dvadesetak dana u polju se

sve promenilo. biljke su porasle i zakrilile su

poglede. kao da smo hodali po dnu mora potopljeni

svim tim biljem. i prašina na putu se uvećala za

santimetar-dva i postala je još finija. temperatura je

za par stepeni bila niža od jučerašnjih četrdeset ali je

i danas pržilo i izžednjavalo. od toplote su napukli i

mirisi pa ih je topliji vetar samo ulivao u nas. kako

su sveže i teške tvoje dojke. u polju je sve

zvonilo od snage biljaka

novi sad 5.7.2000

 

 

 

3163/490

 

9784  malopre ugledah boška šilića na ženskom biciklu dok se spuštao sa

mosta. ostario i mršav u kratkim pantalonama i platnenoj košulji sa kačketom

na glavi. nisam ga video godinama. kao detetu bio mi je fudbalski idol. snažan

borben centarfor. zastao sam okrenuo se i sa nežnošću gledao kako odlazi

 

9785  uživao sam prethodna tri dana čitajući tišminu autobiografiju sečaj se

većkrat na vali. danas sam je poneo na hodanje i upravo (13:24) sam pročitao

poslednju rečenicu o umrloj majci koja je aleksandra podsetila na uginulu ptičicu

 

9786  eno ih u daljini žute se polja suncokreta i danas idem da ih vidim

 

9787  kao dobrota kukuruz me je nadvisio. osetim njegov slatkasti miris

 

9788  telom proslavljam dobrotu u svim telima

 

9789  po golim nogama mi povremeno ostaju ogrebotine od mladog čička

 

radost u telima

2595. hodanje

zadivljen sam zemljinom izdašnošću

zadivljen sam božijom promisli о povezanosti

i savezništvu svega što postoji. dok okolo lete

mušice omamljen umorom i žeđi postajem sama

radost. u polju je sve zvonilo od snage biljaka

dođi uberi me i uzmi u sebe

novi sad 6.7.2000

 

 

i

 

 

jednostavnost je tako lepa. hodam i

samo postojim i sve što postoji sa mnom postoji

 

 

samo hodaj sve će ti se reći samo

 

 

ponekad zlo nije ništa drugo nego ne

uživati u onome što ti se tako obilato daje

 

 

telom proslavljam dobrotu u svim telima

 

 

zadivljen sam božijom promisli о povezanosti i savezništvu svega što postoji

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

neopisivo

je ono što je

već ishodano

i napisano pa

sada samo

jeste

ko

izvor

i

nadahnuće

svakom

i

svim

bićima

svemira

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

4. februar 2026.

27821. dan mog života

 

 

3142/511

 

9678  sve je tako blizu. deo jednog tela. plamsaj jedne duše. napukli nar

 

9679 evo me. ja sam hram

 

9680  stopala prvi hram. osetljivost. u njima su žudnje svih daljina

tajna pete i govorljivost prstiju. u ovom hramu se čuva hrabrost

 

9681  noge drugi hram. kao ptice koje se u krošnjama

ljuljaju na jakom vetru. u ovom hramu se čuva predavanje

 

9682  trup treći hram. mnoštvo u jednom. unutrašnjost iz koje se rađa

preoblikuje preusmerava. sram i sjaj. u ovom se hramu čuva preobraženje

 

9683  ruke četvrti hram. tu se čuva ritam

 

9684  šake peti hram. u šakama su oblici. nasilje i nežnost. u ovom hramu se čuva žrtva

 

9685  vrat šesti hram. jedno dobro delo je važnije od svih znanja o dobrim delima

jedan dobar čovek je važniji od svih dobrih dela. ovde se čuva put. put svih bića

 

9686  glava sedmi hram. u ovom hramu se čuva srce budućeg čoveka

 

tvojom stazom kroz sebe

2577. hodanje

mio ti bio rad - milorade. hvala ti na današnjoj

žeđi i umoru žudnji koja me je vodila tebi

novi sad 15.6.2000

 

 

 

3143/510

 

9687  noćašnja kiša je samo orosila suvu zemlju

 

9688  oblačno je svi se odmaramo od jakog sunca

 

9689  sve češće čujem ptice

 

9690  dođi: što znači: diši

 

9691  giljaš pita me oreško u prolazu

 

9692  102. lutam u mojim koracima pulsira tvoja krv. srce

se u ružu preobražava. lutanje je metamоrfoza priča o leptirima

 

sledim

2578. hodanje

na početku hodanja sam sreo miru buštrević

nisam je video godinama. zagrlili smo se. prijalo

mi je. osetio sam: naša ljubav je još živa. hodanje sam

proveo sa sanjom petkovskom osamnaestogodišnjakinjom

došla je iz lazarevca. hodali smo pored kanala. da li je primila

ono što sam joj dao. sejanje je rizik. neizvesnost susreta

semena i zemlje. nevidljivi proces. hvala ti na današnjoj

žeđi i umoru žudnji koja me je vodila tebi. hodanje

je kalemljenje sretanje divljeg i plemenitog

iskušenje ljubavi

novi sad 16.6.2000

 

 

 

3144/509

 

9693  subota je mazim se

 

9694  neki trenuci su samo rad sa tugama

 

9695  103. lutanje su sve one reči koje izgovaram naglas

u samoći a one se vrate stazama humora i toplo me zasmeju

 

kratko o tugama

2579. hodanje

kao naleti vetra. kao nagla promena

temperature. hodanje je kalemljenje sretanje

divljeg i plemenitog iskušenje ljubavi. kao noć koja

se neminovno približava i tuge dolaze same

novi sad 17.6.2000

 

 

 

3146/507

 

9696  svi pričaju o zagađenosti sunčevim

zračenjem i posledicama prošlogodišnjih bombardovanja

 

9697  odgaditi se eto nove misije

 

9698  ulazim u pap pavlovu ulicu. setio sam se nekoliko stvari koje su me

podsetile na nju: sremčevo dvorište. kuća kseninih. slobodanove priče o pap

pavlovoj ulici. blizina nazarenskog doma. skretanje u pekarkinu ulicu… i onda

sam pomislio da bih se tako mogao setiti mnogih ulica. pa mnogih gradova

država. setio bih se tada i mnogih stadijuma u razvitku zemlje. svega

bih se mogao setiti: jer sve i jesam

 

9699  104. dok lutam vidim kako je sve što propada slava nepropadljivom životu

 

ka filadelfiji

2580. hodanje

dok zbrinut u hladu hodam

iza mlade žene uživam u oblini

njenih guzeva koji utegnuti u tankim

pantalonama liče na jedini smisao

kao noć koja se neminovno približava

i tuge dolaze same. obli mek

obgrljavajući smisao

novi sad 19.6.2000

 

 

 

3147/506

 

9700  po koji preostali ringlov

 

9701  nedohvatljive ali i već sasušene trešnje sitne kajsije

 

9702  jabuke petrovače

 

9703  beremo dok hodamo arti i ja

 

9704  budućnost života je u današnjem razoružanju

 

9705  ko živi bez oružja čuva i spasava

 

9706  105. okružen nedogledom same me noge

vode lutam za sve one kojima sam naneo bol

 

razoružanje

2581. hodanje

oružje je samo posledica. pravo oružje su uzroci

razoružanje je najbolje otpočeti sa otklanjanjem uzroka

prvo se osloboditi neodgovornosti kao najgoreg oružja. drugo

osloboditi se polne nadmoći ili polne inferiornosti jer je i jedno

i drugo ogavno. treće osloboditi se straha od smrti i lenjosti

četvrto osloboditi se zavisti i želje za dominacijom. i na kraju

razoružati vlast policiju i vojsku. obli mek obgrljavajući

smisao. grudima da grudima

novi sad 20.6.2000

 

 

 

3148/505

 

9707  klonite se sunca piše na naslovnoj stranici današnjih novina. prekomerno

sunčanje oštećuje kožu. povećava rizik za rak a može oštetiti oči i izazvati pad imuniteta

upozorila je dr ana jovićеvić-bekić načelnik epidemiološke službe instituta za onkologiji i

radiologiju srbijе juče na konferenciji za novinare naglašavajući da su ove godine štetni

efekti sunčevog zračenja dostigli kulminaciju. lekari ističu da je prevencija u sunčanoj

apstinenciji od 10 do 16 časova kao i u obaveznom korišćenju krema za sunčanje

faktora 15 nošenju svetle gusto tkanе odeće šešira i naočara i opreznom 

sunčanju u dozvoljeno vreme. ja hodam baš u to vreme. uznemirilo me

vraćam se da se sklonim sa sunca. hodaću predveče i pre ponoći

 

9708  106. lutanjem ti kličem gospode milosti moja nudim ti sebe ovoga dana

 

obožavanje

2582. hodanje

skupio sam sedamnaest kilometara

nisam uspeo da napišem tekst obožavanje

ali evo: tri bele guske narandžastih kljunova i

narandžastih nogu hodaju po zelenoj travi

pored kanala. grudima da grudima

sijaj sunce

novi sad 21.6.2000

 

 

 

3149/504

 

9709  krenuo sam tek u pet popodne zbog sunca

bezvoljan i uspavan. kao sparušeno cveće

 

9710  ništa posebno samo asfalt i ulice. uplašim se od tolikе količine običnog

 

9711  malopre sam osetio: običnost je iskušenje. najopasniji deo velikog puta

 

9712  sa kakvom… (fali mi jedna reč) ljudi asfaltiraju

sve pred sobom. to je bacanje vatre u lice zemlje

 

9713  tek kad u hodu zaplovim osetim kako tim ritmom čuvam svačije dostojanstvo

 

9714  107. lutanje je pažljivost, krhkost ljubljenja

 

po celu će noć cijukati slepi miševi

2583. hodanje  

blizu je ponoć. grad je još ugrejan. ishodao sam

današnju deonicu. čeka me san. pa sutra novi

dan. sve iznova kao prvi put. sijaj sunce

popali i izgaženi ringlovi na asfaltu

novi sad 22.6.2000

 

 

 

3150/503

 

9715  evo nove avanture: dve hiljade petsto

osamdeset četvrti put uraditi isto. hodati oploditi biće

 

9716  uhvatilo sam se za žičanu ogradu i teglim butne mišiće. iza ograde

crni pas me samo znatiželjno posmatra. ne laje hvala ti psu kažem mu

 

9717  prvo i jedino poštuj bezbrižnost

 

9718  čitam predavanje rudolfa štajnera o jovanovoj apokalipsi

uživam. naslućujem 24 bića koja prethode današnjem čoveku

 

9719  rаdujem se jer svojim koracima učestvujem u spajanju misterijskog i običnog

 

9720  sve oko mene je bremenito životom i slavom života

 

9721  108. lutam to ja plešem sa lastama

 

i budi sebi samom i svim stvarima pustinja

2584. hodanje

a sad na kupanje. u sestru vodu u jezik plivanja. utopiti se u sve

što je sok draž isceliteljska. draž breskve na usnama. popali

i izgaženi ringlovi na asfaltu. plivaću i dušom i

mozgom telom u tvom telu

novi sad 23.6.2000

 

 

 

3151/502

 

9722  za mene odavno (od 9. avgusta 1973) nema povratka

što želi da se ponovi ponoviće se samo. detinjstvo u pedesetoj

 

9723  bez povratka oduševljen metamorfozama

 

9724  uh leto je deveto

 

9725  trajanje do neprepoznavanja

 

9726  i odjednom se poradovah tu mi je papir i olovka mogu ostaviti

svoju poruku za današnji dan: simpatija za celinu me preobražava

 

9727  iz ovih slova zrači milina prepuštanja

 

9728  i dalje se radujem: kad god ugledam mrava na asfaltu pomislim na tebe

 

9729  ne čuvaš glavu vikne mi prijatelj sa bicikla. svi su se uplašili sunca

 

9730  109. kada volim sve ja sam ljubavnik. kada volim bilo šta ja sam lutalica

 

umetnost je trajanje

2585. hodanje

papir na kome pišem sam držao

pod miškom. ovlažio se od znoja. eto

priče o vodi. plivaću i dušom i mozgom

telom u tvom telu. moja priča o ruži

je priča o dobroti leptira

novi sad 24.6.2000

 

 

 

3153/500

 

9731 radim radost

 

9732  u radičevićevoj ulici me je prekinuo stariji čovek jer je video da nešto pišem, pa je

aludirajući na bivšu službu državne bezbednosti imao potrebu da kaže ozna sve dozna

 

9733  sve je živo: vazduhom smo svi spojeni. život je priča o neprestanom disanju

 

9734  svih dvadeset ljudi na autobuskoj stanici sa licima saosećanja

se okrenulo prema ćopavој keruši koja je protrčala na tri noge 

 

9735  fotografisao sam guzeve i bokove žene koja je hodala

ispred mene. to je svedočanstvo o planini koja se kreće

 

9736  otkriven je humani gen

 

9737  još petsto dana

 

konjima

2586. hodanje

kada čovek jede hleb sa zemlje

tada jede telo zemljino a to je telo duha

zemaljskog koji je sјedinjen od onog događaja

na golgoti sa zemljom kao duh hrista. i čovek

ide po telu te zemlje i gazi ga nogama. moja

priča o ruži je priča o dobroti leptira. ko

jede hleb moj taj me gazi nogama

novi sad 26.6.2000

 

 

i

 

 

malopre sam osetio: običnost je

iskušenje. najopasniji deo velikog puta  

 

 

evo nove avanture: dve hiljade petsto osamdeset

četvrti put uraditi isto. hodati oploditi biće  

 

 

rаdujem se jer svojim koracima učestvujem u spajanju misterijskog i običnog 

 

 

bez povratka oduševljen metamorfozama 

 

 

sve je živo: vazduhom smo svi spojeni. život je priča o neprestanom disanju 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tvoja raskoš i

jednostavnost

tvoja to su

dela

tvoja

i

moja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

3. februar 2026.

27820. dan mog života

 

 

3132/521

 

9643  ponedeljak je samo hrabro

 

9644  evo je jara

 

9645  hodamo sun i ja ispred nas dvojica mladića zaustavili bicikl i puše u hladu

 

9646  pitam suna da li se slaže da hodanje posvetimo

dušanu stojanoviću. slažem se a ko je on pita sun

 

hodanje za dušana stojanovića

2569. hodanje

slušao sam ga nekoliko puta kao dvadesetogodišnjak

njegovo poznavanje i uzbuđenje filmom su uzbuđivali i mene

gospodstvo sa kojim je mislio i analizirao filmove me je podsticalo

da ih sam gledam sa sve većim uživanjem. sve više sam mislio u

slikama i ritmovima i sve više sam osećao da je život na filmu više

život i od samog života. pred polazak na današnje hodanje gledao sam

ga na televiziji. govorio je da se četrdeset godina bavi teorijom filma i da

sa ponosom može da kaže da ne zna šta je to film. bilo je uzbudljivo gledati

ga i slušati - iako više nije među živima - kako govori da film vaskrsava

ljude i vraća ih iz smrti. i bilo je tako. dušan je bio živ i osećao sam ljubav

prema nјemu kao i pre trideset godina. sve oživljava. današnje

hodanje je bilo posvećeno dušanu stojanoviću jer sam u

njemu prvi put video posvećenje

novi sad 5.6.2000

 

 

 

3133/520

 

9647  danas je jara još jarosnija. i danas hodam sa sunom. dvadeseta

mu je. prvi put je na ruži hodao u trinaestoj u proleće devedeset treće

 

9648  život je dosezanje

 

9649  pišem jer trenutno sun i ja ćutimo

 

9650  ja sam put ne učitelj puta

 

9651  nikad ne nosim vodu pa na ovakvim vrućinama ožednim do obožavanja

 

9652  ja sam snaga misli koja od misli čini bajku

 

9653  ja sam volja koja se preobrazila. sveljubavlju se za nemoć venčala

 

9654  ja sam odani jebivetar

 

9655  98. lutam sa zvonima na grudima pastir sam predelima

 

žega

2570. hodanje

preživeli smo. u kaću smo

u jednom cugu popili po litar soka

sada smo u autobusu. uskoro u stanu

sledi spavanje. san me već hvata. žega je

pobedila. današnje hodanje je bilo posvećeno

dušanu stojanoviću jer sam u njemu prvi

put video posvećenje. sada mi 

sledi obnavljanje do sutra

novi sad 6.6.2000

 

 

 

3134/519

 

9656  hodam sa vesnom milović. donela mi je iz londona bibliju

na engleskom. kupila ju je u antikvarnici za pola funte. nekada je

pripadala bernardu smitu koji ju je kupio 17. juna 1927. donelа mi je i

imitaciju hrista tome kempinskog. donela mi je dve knjige i hiljadu maraka

 

9657  99. lutanjem objavljujem tajnu nepromenljivog

 

hvala svima koji daju

2571. hodanje

nije bilo baš neko hodanje ali su knjige i pare

bile dobre. zarađene vesninim rukama masažama u

londonu. sada mi sledi obnavljanje do sutra. vesnine

šake su radile za miroslavljeva stopala

novi sad 7.6.2000

 

 

 

3135/518

 

9658  švrljati

švrljati po hartiji ili po zemljanom šaru isto je

volim oboje. šakama lutam po hartiji stopalima pišem

po drumovima. švrljanje je lako lutanje samo ćarlijanje

dečačko mozganje samo pitanje za pitanjem. švrljanjem okolišam

uživam da samo jesam. švrljajući uvek samo dve reči ispisujem:

volim te. driblеru moj švrljajmo. sa džon li hukerom u dobrom bugi

vugiju. bam bam bam. samo jedna devojka jedno nebo i jedno pivo

ponekad švrljam ovlaš. ponekad trljam jako. uvek po meri zadovoljstva

švrljanje je utiskivanje. prebiranje. džeziranje. nadovezivanje. pišem iz

tela hodam iz jezika. spiralom susretati zelenilo. obasjavam se žutim

nastavljam planetаma. švrljo nastavi švrljo. odoh da se igram

radost me čeka. švrljanjem negujem svoju nevinost. prljam

se tu sam gde se igra svaka igra. švrljanje je šakopis i

stopalopis. vijugam samo vijugam

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

vesnine šake su radile za

miroslavljeva stopala. kao da je

sve prekrilo more odmaram se

novi sad 8.6.2000

 

 

 

3136/517

 

9659 ja sam hajdemo hajdara

 

9660 100. lutanje su moja stopala. kolena koja svetu službu obavljaju. butine

što vuku beskrajno. kukovi koji pripremaju preobražaj. pluća sa kojima se vazduh

odmara. ramena koja čuvaju ispravnost. oči koje vode i oči koje su vođene

 

makar malo

2572. hodanje

tako sam hodao. kada sam trebao

da krenem nisam mogao. bio sam bez

snage. bio sam tuga. legao sam u krevet i spavao

budio se i ponovo spavao. već sam otpisao ovaj dan kao

i jučerašnji ali mi je onda doteklo malo snage. ipak hodaću

makar malo. i evo. to je to hodanje. vrelina je splasla. penzioneri

prvoborci su zauzeli kej. kupačima su mokri šorcevi. lepo je

uzelo sve pod svoje. ljudi se sve više druže svojim telima

sa telom reke. kao da je sve prekrilo more odmaram

se. prepuštam se toploti da me hrani

novi sad 9.6.2000

 

 

 

3137/516

 

9661  danas ću morati sa obema šakama da pokrivam glavu od jakog sunca

 

9662  zeleno lišće topole treperi u plavom nebu. dajem se. ja sam večna žena

 

9663  znojem sa lica vlažim kosu

 

9664  jedan oblak me je pola minuta štitio od sunca. sada ponovo sve sija i blešti

 

9665  žute se velike površine. to budući hleb sazreva u zrnеvlju

 

9666  što se ne žuti zeleni se to su polja mladog kukuruza

 

9667  ulazim u zrenjanin. u karađorđevom parku kod brice ću

održati predavanje: živa reč. biće to osma ekspedicija ljubavi

 

9668  19:51 h. vraćam se. pijan. bilo je lepo kao dušica

 

9669  ljubav je (uvek) prevrednovanje

 

9670  20:11 h. u autobusu sam. znoj curi sa mene. moje telo

nijе moje telo. moje telo je samo mesto kroz koje struji ljubav

 

odreći se ruku

2573. hodanje

i poleteti. o tome sam pričao. sadio

prepuštam se toploti da me hrani. voleo

bih da hodam od taroša do lučana

novi sad 10.6.2000

 

 

 

3139/514

 

9671  polako se smirujem. hodanje je lek. bio sam napet (plaćanje

računa. već nekoliko dana isključen telefon. razilasci…) ali vrućina

mirisi zelenila telo koje se zagreva sve me to čini opuštenijim

 

9672  još je bolje još je toplije samo se prokrvljujem

 

9673  učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje vizije

 

9674  ubiram prispelu nežnost svakidašnjice

 

9675  101. lutam - pronalazim

 

prigrli me

2574. hodanje

svakim danom se sve više uvećava

suša. trava se već žuti. na toploti se sve

otvorilo. nadam se da ću se uskoro i kupati

dugo i lagano. kao i sve dugo i blago. voleo

bih da hodam od taroša do lučana. po goloj

koži sadim nove i stare sorte nežnosti

novi sad 12.6.2000

 

 

 

3140/513

 

9676  da li mogu ja da ti napišem tekst za današnji dan. prošle godine

sam pričala o kaji a sada bih volela da pišem o tvom ocu milomiru

kaže kaja ćirilović na desetom kilometru hodanja

 

milomir

2575. hodanje

dragi milomire zovem se kao vaša supruga

upoznah vašu decu i unuke i moram vam reći da su

svi veoma specijalni ljudi. možda ste vi o njima sve unapred

znali pa ste rešili da im vašim samoubistvom poklonite i svoju

snagu i da sve to posmatrate odozgo poput tajnog eksperimenta

oprostite mi ako do sada nisam uzimala u obzir vašu vanrednu harizmu

jer sada počinjem da osećam jačinu vaše muškosti i spremnost vašeg

gena da ostavi trag moćniji od sopstvenog iskustva. ta je misija mogla biti

velika ali i kukavička. simptom nesigurnosti koliko i misticizma jer otići sa

ovog sveta možda može biti beg ali i ulog višeg stepena. želim da znate

da bez obzira na cill vi ste opravdali sva sredstva i na ovaj način dosegli

viši stepen komunikacije između dva ljudska bića. ljubav koja se ne

dotiče. ljubav koja se ne zarađuje. besprizorna besprimerna ljubav

bespredmetna nekonkretna večna ljubav koju prenosi samo - reč

ne verujem da je teško voleti vas na taj način. po golоj koži

sadim nove i stare sorte nežnosti. mio vam

bio mir - milomire

novi sad 13.6.2000

 

 

 

3141/512  

 

9677  kajo juče si umesto mene pisala o milomiru. danas je isto vrelo

a uskoro smo i u prašini. da li bi htela da danas pišeš o svom ocu

 

milorad

2576. hodanje

dragi milorade ti si moj otac

koji me je naučio čitanju misli i igrama

slovima se igraj ljude voli. budi krhak dok stvaraš

da bi bio jak dok živiš. čitav život ti je kćeri moja u

dečijoj igri školice (h. kortasar). hop-hop od zemlje do

neba ako ne pogrešiš. a ako padneš idi ispočetka. ponavljaj

...ćuti. iseci ispeci pa možda i reci. dok slušaš čoveka kako ti priča

ne treba da imaš nikakav izraz na licu. ne skači na prvu loptu. nema

zasede - sve je u opticaju stalno uvek. to su lekcije sa tvojih predavanja

hvala ti. tata ja te volim. skoro kao mamu. drago mi je da ćeš napisati

roman. nadam se da će biti prepun citata i tvojih mudrih i duhovitih

tumačenja tih citata. volela bih da jednog dana napišem roman br. 2

koji će biti prepun citata iz tvoje knjige i mojih koliko-toliko mudrih

komentara. moj će biti nastavak tvog kao što sam i ja

pretpostavljam nastavak tebe. a sada izlazimo na

glavni put. mio vam bio mir - milomire

mio ti bio rad - milorade

novi sad 14.6.2000

 

 

i

 

 

život je

dosezanje

 

 

ja sam snaga misli koja od misli čini bajku

 

 

ja sam volja koja se preobrazila. sveljubavlju se za nemoć venčala

 

 

ljubav je (uvek) prevrednovanje

 

 

moje telo je samo mesto kroz koje struji ljubav

 

 

učim se od onih koji još ne postoje. njihovim tragovima živim svoje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad god

bih se

zaružio

ti si

me

podstakla

na

lutanje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

2. februar 2026

27819. dan mog života

 

 

3121/532

 

9582  vraćajući se iz škole prvak skače uvis pokušavajući da dohvati grane oraha

 

9583  vrućina isušuje iscrpljuje. nema hlada preti mi sunčanica

 

9584  na ovoj pripeci zvuk vetra u krošnjama me podseti na pljusak

 

9585  prođoše dvojica radnika na biciklima. na

kormanu im okačene plastične kese sa jagodama

 

9586  u hladovini pokušavam da se otvorenih usta rashladim i napijem svežeg vazduha

 

9587  je l bibliju. kolko je sati. ja malo jeo. ti korziraš. pa dobro sada

je zeleno. svuda je lepo ići izgovorio je u jednom dahu moj čobanin

vlada kulpinac ugledavši me kako čitam u hodu

 

9588  ja sam treptaj leptirovih krila koji će dovesti do nenasilja

 

mladić okopava papriku

2560. hodanje

muškarci će gajiti svetlost (neće biti ni policije ni vojske)

hrabri će biti najnezaštićeniji. korakom će se leteti a srcem

rađati. sve će vaskrsnuti i živeće u razgovoru. osetio sam:

lepotu činim i ja. hodanje posvećujem devojčici koja

je ovih dana silovana od više mladića samo

zato što je drugačije boje kože

novi sad 25.5.2000

 

 

 

3122/531

 

9589  hodamo nemanja živanović i ja za tajnu i dolinu ćerke kaće čelan i vlaste delimar

 

9590  volim da sanjarim o potpunom siromaštvu koje je tako

izdašno nemaš ništa i stalno si napolju kaže nemanja

 

9591  95. samo se lutanjem svaki gubitak preobražava u slobodu

 

prosanjariti prirodu

2561. hodanje

hodanje posvećujem devojčici koja je

ovih dana silovana od više mladića samo zato

što je drugačije boje kože. sve što je daleko

postaje blizu i ceo svet je već jednom

bio samo cvet

novi sad 26.5.2000

 

 

 

3123/530

 

hodanje za branka ilića

2562. hodanje

koga ne poznajem i za sve one koji su privođeni

zabranjivani prebijani i osuđivani u ovim krajevima ovog

proleća dve hiljadite. branko ilić je dvadesetogodišnji mladić koji

je juče u majici na kojoj je pisalo živi pozvao mlade ljude da pođu 

u crkvu da se pomolimo bogu za duše policajaca koji će nas prebiti i

duše roditelja koji neće biti sa nama. hodam u limanskom parku zapada

sunce vrelina se smiruje. jedino uzaludnost nije uzaludna. hodam sa željom

da 28. maja 2001 kroz godinu dana 3488. dana ruže hodam sa živim zdravim

i radosnim brankom ilićem. ono što izgleda da niko ne razume jeste da ljubav

može biti samo jednostrana. da nijedna druga ljubav ne postoji. ako uključuje

manje od potpunog davanja nije ljubav tarkovski. dragana varadinac sedi

u travi. pozivam je da mi se pridruži u poslednjem krugu hodanja za

branka ilića i sve one koji su privođeni zatvarani prebijani i

osuđivani u ovim krajevima ovog proleća dve hiljadite

sve što je daleko postaje blizu i ceo svet je već

jednom bio samo cvet. dragana mi je

donela jabuku

novi sad 27.5.2000

 

 

 

3125/528

 

9592  čini u meni sebe tako sam se juče molio

 

9593  naoblačilo se uživam u rashlađenom vetru. koža se odmara

 

9594  ja sam iz šume izleteli kos

 

9595  podigao sam sa zemlje zlatnu grančicu imele

 

9596  u letu iznad topole se tuku ptice. dve vrane protiv

žutih upola manjih ptica. graktanje protiv munjevitosti

 

9597  sve više primećujem kako mi je u pogledu sve manje znatiželje

 

9598  sve manje stvari gledam na ovom svetu

 

9599  sve više milujem ono što gledam

 

9600  96. lutanje me suzi u tačku nestanem lutanje tek započinje

 

cvetaju lipe

2563. hodanje

sedim pored otvorenog prozora

hladan vazduh ulazi u sobu i miluje

me po mišici leve ruke. sumrak je. plešem

šakama po vazduhu sa željom da nešto iz

njih poteče i na hartiju ali ne mogu više ništa

da zapišem… dovoljno je da samo budem

dragana mi je donela jabuku. neka umesto

reči teku veče dunav i miris lipe

novi sad 29.5.2000

 

 

 

3126/527

 

9601  i obuvši noge u pripravnost za jevanđelje mira ef. 6.15

 

9602  krenuh u utorak

 

9603  saginјem se lišće sa zalelujanih grana me dodiruje po glavi

 

9604 laste mi lete ka licu

 

9605  ruža je hodočašće telu kroz koje od stopala do potiljka pleše vaskrsenje

 

9606  ruža je hodočašće rečima koje svojom poezijom milovanja i ljubljenja hrane život

 

9607  ruža je hodočašće slikama koje obnavljaju tišinu-prazninu iz koje sve nastaje

 

9608  čujem svoje korake po travi spustim glavu i

primetim noge kako se njišu iz bokova - jesam

 

9609  jesam isti kao i sva stvorenja ljubav ne deli samo ljubi

 

u tvojoj koži

2564. hodanje

vraćam se obuven prašinom

sa puta. prekrila mi patike i podigla

se do kolena. pozdravljam dolores čaćе

sa željom da i tamo gore po nebeskoj prašini

hoda. neka umesto reči teku veče dunav i

miris lipe. počinju da zvone seoska

zvona - golubovi poleću

sa krovova

novi sad 30.5.2000

 

 

 

3127/526

 

9610  ranoga voća želi duša moja  mih. 7.1

 

9611  volim kada se na stazi pojavi zavijutak ili uzvišica jer me podsete na

vratolomije avanture i maštanja koja sam osećao na takvim mestima u detinjstvu

 

9612  obasjao me je sjaj iz očiju siromašnog dečaka

 

9613  radnici koji su okopavali polje pasulja penju se na

prikolicu traktora. hraniće me njihovih ruku delo. hodam za njih

 

9614  hoćel pobro viče me iz daljine moj čobanin i maše mi čobanskim štapom

 

9615  stotine žaba uskaču u baru kada čuju moje korake

 

9616  iza mojih koraka vijuga postojanje - plava ruža

 

9617  zašlo je sunce toplota je pala na obodima se nebo naoblačilo lakše je hodati

 

hoćel

2565. hodanje

još 526 dana do kraja ruže a 526-og

dana ruže 17. aprila 1993 hodajući od

podgorice do cetinja sam zapisao: kako

mi prepone u bolu ljubе napor. svakodnevno

hodanje i jeste svakodnevno umiranje. počinju

da zvone seoska zvona - golubovi poleću

sa krovova. hoće hoće pobratime

novi sad 31.5.2000

 

 

 

3128/525

 

9618  jednostavno opet prvi juni

 

9619  a ovo je ljubav: da hodamo po zapovestima njegovim

ovo je zapovest kako čuste od početka da po njoj hodite

 

9620  prva zapovest: po pevanju ptica hodi (tako ćeš biti i na zemlji i na nebu)

 

9621  druga zapovest: treperenjem lišća hodaj

 

9622  treća zapovest: hodaj ravnom linijom horizonta

 

9623  četvrta zapovest: hodaj najvećom površinom plavоg (nebo)

 

9624  peta zapovest: diši

 

9625  šesta zapovest: uživaj u svim šumovima

 

9626  sedma zapovest: sunčaj se

 

9627  osma zapovest: lezi na zemlju

 

9628  deveta zapovest: hodaj sa ženom (hodam sa tijanom radosavljević)

 

9629  deseta zapovest: hodaj sa muškarcem (hodam sa miroslavom mandićem)

 

hodajte do mile volje

2566. hodanje

hoće hoće pobratime

zapovestima svojim budi

novi sad 1.6.2000

 

 

 

3129/524

 

9630  sličan sam svemu

 

9631  sličnošću sam izgradio svoj lik: ni nalik nikome

 

9632  sada je nebo samo plavo

 

9633  sve se svelo na mir. mir na sreću

 

9634  hodam po travi posutoj čičkovima. tri ptice obleću i sleću na polje soje

 

9635  u jednoj sam dolji zemlja iznad mene kao da me grli svojim bokovima

 

9636  automobil podigne oblak prašine koja leti ka

nebu. prašinom kao da zemlja ponovo dobija krila

 

9637  u gradu sam ovde nema prašine ali je ja nosim sa ponosom sve do kolena

 

9638  97. sve me je izneverilo sem lutanja i zato mu se prepuštam

 

hodanje za prašinu

2567. hodanje

hodajući po prašini setih se vrućina u

detinjstvu i musavluka po celom telu. od palčeva

do ušiju. oh da i podbijenih palčeva. već nekoliko

dana sam propuštao da zapišem sliku seljaka koji bi

se na traktoru vraćali sa polja a bili posuti prašinom

po šeširima košuljama čakširama i sandalama

zapovestima svojim budi. sa znojem

lica svoga ješćeš hleb

novi sad 2.6.2000

 

 

 

3130/523

 

9639  dan sam počeo sa sedam i po kilometara viška od juče. prija mi to. samo ću se šetati

 

9640  vrućina je prošlo je podne miriše ugrejalo drveće

 

9641  prišao mi je mršavi stidljivi dečak i pitao izvinite dal

znate koliko je sati. pružio sam mu ruku sa satom da sam pogleda

klimnuo je glavom i rekao hvala. uvek me uzbude stidljiva i nesigurna bića

 

9642  prvi put vidim autobiografiju aleksandra tišme u izlogu. kada

mi je pričao pre neki dan o njoj bio je radostan jer joj je dao naslov

 

sečaj se večkrat na vali

2568. hodanje

bila je to posveta napisana u jednoj svesci od

pre pedeset godina. aleksandar se ne seća više ko

je devojka vali ali njena rečenica kao igra sećanja i

zaborava je postala naslov aleksandrovog života

sa znojem lica svoga ješćeš hleb. sve oživljava

novi sad 3.6.2000

 

 

i

 

 

sve više primećujem kako mi

je u pogledu sve manje znatiželje

 

 

sve manje stvari gledam na ovom svetu

 

 

 jesam isti kao i sva stvorenja. ljubav ne deli samo ljubi

 

 

obasjao me je sjaj iz očiju siromašnog dečaka

 

 

sličan sam svemu

 

 

sličnošću sam izgradio svoj lik: ni nalik nikome

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad god

bih zalutao

ko i sada 

ti si mi

bila

ruža

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

31. januar 2026

27817. dan mog života

 

 

3113/540  

 

9536  prelazeći obema šakama preko kukova i guzeva jedna žena namešta svoju suknju

 

9537  vrućina je hodam sporednim ulicama sa puno

hlada. prošlo je podne nigde nikoga čuju se samo vrapci

 

9538  sve više je grafita po ulicama. grafiti imaju istu ulogu kao i

zapišavanje pasa. evo jednog poljubac za jovanu od dečka bez krajnika  

 

9539  razlog mog hodanja je u ovoj rečenici na čijem kraju se spominje sveta bezrazložnost 

 

9540  po ulicama u kojima se miris lipe širi kao

da teče ja se osećam kao čamac koji tihо plovi

 

9541  žena u najlon kesi nosi raznobojne petonije  

 

9542  volim one koji gaje cveće ali  

 

odmah  

2553. hodanje  

pomislim i na one koji mi nisu bliski

(ubice. lopovi. političari. moćnici. svaka

vrsta nasilnika od religijskih i nasilnika u

nauci do onih najmanje opasnih uličnih) i

pokušavam da i za njih imam razumevanja i

topline. voleo bih kada bi osetili kako u njih

utiče moja bezrazložna ljubav. ne izlazi više

ni jedna reč. a tek cveće a tek cveće

novi sad 17.5.2000

 

 

 

3114/539  

 

9543  sve je više ljudi koji preko mobilnog telefona u hodu razgovaraju

 

9544  tamo gde ljudi umiru od gladi (etiopija) gde državа vrši

nasilje nad svojim građanima (sinoć u beogradu) gde se po ulicama

makljaju huligani fudbalskih klubova (sinoć u kopenhagenu navijači

arsenala i galatasaraja) umetnost ne da nije potrebna nega je jedini spas

 

9545  u ovakvim danima grad se pretvori u vrelu asfaltnu ploču 

 

9546  ipak dašak ćarlija vetar

 

9547  oslonjen na klupu sa prekrštenim nogama u prošaranom hladu na trgu

zamišljam kako bi najlepši i najhrabriji život bio onaj u kome ne bih radio ništa

 

9548  92. lutam jebi me postojanje ljubavi moja

 

rashlađena koža  

2554. hodanje  

ponoć je. večeras je padala kiša i

ohladila vazduh. četvrtom šetnjom dovršavam

današnje hodanje. miriše noć. u beogradu je i

noćas bilo prebijanja. a tek cveće a tek

cveće. ja sam vajar vremena

novi sad 18.5.2000

 

 

 

3115/538  

 

9549  korak moj hodački dah  

 

9550  srcem sam unutarnji centar sveta

 

9551  kada sam u proleće 1971 (bilo mi je tada dvadeset jedna i

po) prekinuo studije i prestao da se bаvim umetnošću žudeći za čudesnim

bio sam bez ičije podrške (osim onih koji su se na sličan let otisnuli). da sam

tada znao putanju pedesetogodišnjeg miroslava mandića bilo bi mi mnogo lakše 

 

9552  ja i hodam da bih osnažio i ohrabrio one koji se sada otiskuju

 

9553  ja i pišem da bih samog sebe ohrabrio i nastavio. savršeno delo stvarao

 

9554  93. lutam u znoju gutam tvoj znoj

 

lepoti  

2555. hodanje  

ja sam vajar vremena. i

opet samo sledeći korak

novi sad 19.5.2000

 

 

 

3116/537  

 

9555  subota je častim se vazduhom i laganim hodom

 

9556  častim se gospodstvom dobronamernih reči koje ispisujem šakom milovanja  

 

9557  kako laganim ja tako lagani i dunav

 

9558  udahnem miris crvenih ruža u parku

 

9559  hvatajući me za jaja iz tvog dodira

iščileće život. praskozorje naše neiscrpne različitosti

 

9560  94. lutanjem hodam ka nebeskom plavetnilu

kroz sebe provodim svetlost majci zemlji u utrobu

 

počasti se sa mnom  

2556. hodanje  

raduje me što ispisujem ove reči. telo te

moje voli. u tvoje uši ulazi tišina ovih reči. u tvoje

oči utiče izvor ovih reči. sav mir sveta koji osećam u

ovim trenucima neka ti bude postelja. postelja u kojoj

se sve svojim sokovima kupa jedno u drugome. i

opet samo sledeći korak. hajde da se u

novom jutru probudimo u zagrljaju

novi sad 20.5.2000

 

 

 

3118/535  

 

9561  ponedeljak je prati me zanosan miris jasmina i desetak veselih vrapčića na ogradi 

 

9562  kad osnažim um prostrem ga pod svoje noge um mi tada postaje put i vodi me

 

9563  sunce je bože hajde da razgovaramo blagi kao

kamilice izašlo mi je samo od sebe kada sam pogledao u nebo

 

9564  nešto (neko) mi je zapalo za vrat. dodirujem i osetim živo je. tresem ruku

ponovo rukom pokušavam da skinem ono što ne vidim i ponovo dodirujem nešto

(nekog) meko. odgurnem ga prstima i vidim zelenu gusenicu kako pada na asfalt 

 

9565  blagi strah koji sam osetio od nečeg (nekog) nepoznatog živog i

nevidljivog mene je opomenuo da još dublje dišem i da ljubav osećam još telesnije

 

9566  ovce su polegale u šumi i dahću u hladu. čobanin i pas spavaju pored njih 

 

ja sam služenje  

2557. hodanje  

i danas sam sadio beskorisno: ples i pevanje

leptirao sam lepotom oprašivao svet. polja pored

kojih sam prolazio pre deset dana su me dočekala

do kolena izraslim kukuruzom. a na kraju hodanja iza

leđa se naoblačilo i sve je pomodrilo. eno jedne žene

na ivici sela. hajde da se u novom jutru probudimo

u zagrljaju. na ulasku u kać lete vrapci

laste i galebovi 

novi sad 22.5.2000 

 

 

 

3119/534  

 

9567  ovaj vetar i naoblačenje me podsećaju na uzbuđenje koje osećam u nevremenu 

 

9568  kupio sam najlon kesu da u nju stavim stvari (fotoaparat

naočare. bojice. blok. rokovnik. novac. sat. pedometar. penkalo

knjigu tarkovskog i lične isprave) ako me uhvati pljusak  

 

9569  put je u blagom nagibu. iznad prevoja samo plavo nebo i veliki beli

oblaci koraci me nose i prevoj nestaje. izmalja selo: crveni krovovi i crkva 

 

9570  hodam sa lastama. saveznici smo na istom poslu  

 

9571  približavam se kravama. uskoro ću osetiti njihov miris a njihova tela će preplaviti moje 

 

9572  slaveći život želim biti dostojan svoje smrti  

 

9573  miris kamilice. blato. sunce. vetar. čovek na biciklu. sve je isto kao i u detinjstvu 

 

utapam se u ljubičasto cveće pored puta  

2558. hodanje  

nisam pokisao ali se sprema. tako je danima u kasno popodne

padne kiša a jutra osvanu u suncu. na ulasku u kać lete vrapci

laste i galebovi. ubrao sam višnje prve ove godine 

novi sad 23.5.2000

 

 

 

3120/533  

 

9574  sve ljude sve minerale biljke i životinje

proglašavam svojom familijom. jednim telom i dušom 

 

9575  iz kamiona za pranje ulica je iscurila voda po putu uživam u mirisu polivene prašine  

 

9576  ošišan sam do glave  

 

9577  razveseli me kreketanje žaba

 

9578  podigao me je ovaj vetar koji se kao saveznik odjednom pojavio na ledini 

 

9579  i dalje bezrazložno rominja moja tuga

 

9580  ugledah petoro ljudi u daljini kako polusavijeni rade u polju 

 

9581  šakama štitim potiljak od sunčanice 

 

ošišan kao pre dvadeset osam godina u zatvoru  

2559. hodanje  

pri kraju hodanja (kakav je sad popis pita me sa osmehom na licu

biciklista koji mi dolazi u susret) sam legao na zemlju da fotografišem nebo

sa hajdučkom travom u prvom planu. užitak ležanja na zemlji me je opustio

i ja sam fotografiji dodao i moje ispružene noge sa patikama. blago ovom

čoveku pomislio sam dok sam gledao njegove noge kroz objektiv

shvatio sam moje uživanje je molitva. ubrao sam višnje

prve ove godine. osetio sam: lepotu činim i ja

novi sad 24.5.2000

 

 

i

 

 

ja i hodam da bih osnažio i

ohrabrio one koji se sada otiskuju

 

 

ja i pišem da bih samog sebe ohrabrio i nastavio. savršeno delo stvarao

 

 

sve ljude sve minerale biljke i životinje

proglašavam svojom familijom. jednim telom i dušom 

 

 

shvatio sam moje uživanje je molitva. osetio sam: lepotu činim i ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si živa

životinja

živa

pesma

božija

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si uvek

bila ja kad

god sam

ja bio

ti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si i sad

dobrota i

lepota

svake

pesme

kojom

te

slavim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si i onda

a tek si sada

boginja narodne

skupštine svih

bića svemira

koju sam

danas

proglasio

i

otvorio

i

u

kojoj

si

ti

živa

boginja

ruže

moje

i

lutanja

mog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tvoje

podavanje isceljuje

iskupljuje i vaskrsava

i to telom svakog bića

jer telo svakog bića

je hram boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

to što te još

niko ne razume i

ne prihvata to je

baš ta nežnost

koja se ne

prihvata

iako

se

samo

za

njom

žudi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bio sam 

go a sad

sam

golotinja

sama

 

go

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

30. januar 2026

27816. dan mog života

 

3102/551

 

9473  subota je. prva kafa. na stolu nova obojena hartija po kojoj ispisujem

rečenice o lutanju. slušam jan garbareka i nusret fatah ali kana. roj kudera i farka toura

 

9474  napolju sam. bol koja i dalje traje me je uznemirila

 

9475  prvi put miris dafine

 

9476  žao mi je što za ovih 3102 dana nije bilo nikoga sa kim bih promišljao

ružu. tim pre će se ona otvarati onome ko joj se bude predao. sveti zagrljaj

 

9477  stojim na trgu senka mi je kratka tik do nogu. vreo je dan. nazire se leto

 

9478  ovu knjigu osećam kao trg planete

 

9479  ja - raskošni mangup koji uživa u cveću

 

na trgu

2544. hodanje

u centru planete u tvom srcu je trg

mali veliki trg. na njemu se susrećemo bezazleni

na vetru kiši suncu snegu. danju i noću. u udahu i

izdahu. u svakom otkucaju srca. na njemu se susreću

reč i oči. razgovaramo. tišina je. mačka je prvi put

izvela napolje svoje mačiće. to bi bilo posle hodanja

biti na stranici ove knjige biti na trgu

novi sad 6.5.2000

 

 

 

3104/549

 

9480  kao što ispucala kora hrastovog drveta čuva drvo

mene od bola novih poraza čuvaju već stare sasušene rane

 

9481  žar. ne to je bulka

 

9482  uživam u snazi i boji mladog žita. to je zelena koja se pomalo plavi

 

9483  tek posle polja vidim kako su radnje prepune sapuna

šampona parfema… i tada shvatam koliko mnogo ljudi živi na zemlji

 

9484  ja sam probisvet. prosut za svet

 

9485  87. lutam da bih sreo kamenčiće na putu

 

buba mara na klitorisu

2545. hodanje

hodao sam sa violetom jovanović

pored šlajza (brod je baš ulazio u prevodnicu)

na detelinari. na uskoj stazi pored kanala sam je

učio radosnom pogledu koji iskri iz očiju. učio je kako

da ramenima nosi nebo jer sa ramena blešti svetlost

nebeska. učio sam je pravom telu kroz čiji potiljak srce

vaginu prolazi i ljeska se vertikalna energija života. učio sam

je valovitoj snazi bolova kojima se miluje i zatreperi svet. o

tajni stopala smo učili na prošlim hodanjima. biti na stranici

ove knjige biti na trgu. na kraju nam je ostalo samo

da se čudimo zemljinoj plodnosti

novi sad 8.5.2000

 

 

 

3105/548

 

 

9486  sve više me uzbuđuju prepreke jer je sa njima sve bajkovitije

 

9487  prva i poslednja prepreka je jezik

 

9488  srpskim jezikom pišem i govorim svim ljudima. ljudskim jezikom

govorim svim bićima. nepostojećim jezikom razgovaram sa bogom

 

9489  devetnaestog avgusta 1991 sam u beležnici ruže prepisao i ovo

što sam danas tako divno razumeo u hrišćanstvu posvećenik je hrist

hristovo polje bi onda bilo polje božanskog obdareno snagom preobražaja

proces preobražaja obuhvata uključivanje u njega rupert šeldrejk

 

9490  bulke mi sipaju u oči svoje rumenilo

 

9491  ja sam prašnjavi vandrоkaš

 

ja sam asocijacija vode i jezika

2546. hodanje

prelazim most. voda vri ispod barži. miris vodene svežine

mi protrese mozak i telo. na mostu je prepuno ljudi. iza leđa čujem

jednu devojku kako priča da obožava da se kupa u dunavu. nema

veze što se ništa ne vidi meni je u vodi lepo kaže. lepo je živeti samo

ideš slušaš gledaš. sada sam na sredini mosta. kako je puno vode. ja

sam voda. volim sve što nastaje iz praznine sa punim naramkom

jednostavnosti. na kraju nam je ostalo samo da se čudimo

zemljinoj plodnosti. na mostu sam - oko

mene samo svetlost i voda

novi sad 9.5.2000

 

 

 

3106/547

 

9492  ulazim u vrućinu - današnji posao

 

9493  ja sam pevajuća duša - ja sam bili holidej

 

9494  idem ka istoku da bih zaštitio lice od sunca

 

9495  u ovoj se državi svaki dan hapse mladi ljudi

 

9496  po plavoj žičanoj ogradi žuti friz žutih ruža

 

9497  na ovom zavoju je svih ovih godina bio gusti

hlad sada je drveće posečeno i prostor je ogoljen. zjapi

 

9498  jedna ptičica mi se nasmešila

 

9499  biti sa pticama to je moje ime

 

9500  prvi put ove godine osetim toplinu koja izbija iz zemlje

 

9501  ako nemaš morala nemož ni jebavat kaže mi čobanin dok striže ovcu

 

9502  vene bagrem. cveta kamilica

 

ja sam festival planete zemlje

2547. hodanje  

sve što se ovih devet godina događa na planeti zemlji

događa se i u meni festivalu. sve izložbe. svi koncerti. sve

inovacije. svi sajmovi. sve transakcije. izumiranje i rađanje

novih vrsta. sva dela ljubavi. festival je otvoren svakoga dana

osim nedelje tokom cele godine. na mostu sam - oko mene

samo svetlost i voda. ulaz je slobodan za sve

minerale biljke životinje ljude boga

novi sad 10.5.2000

 

 

 

3107/546  

 

9503  gospode bože hvala ti na ovom danu na misteriji kojom hraniš moj um

 

9504  sada mi samo žeđ za vrućinom može dati snagu da nastavim

 

9505  ja sam umetnik nastavljanja

 

9506  hodajući stvaram tri puta. put umetnosti. put žene

i muškarca. put boga. tri puta su uvek jedan put. plavi i jedini

 

9507  put umetnosti: već nestala senka vilinog konjica ispred mojih nogu

 

9508  put žene i muškarca: ti u haljini svetlosti držimo se sa osmoro ruku

 

9509  put boga: nepojmljivost u običnom suze pretvorene u znoj znoj u miris bezbrižnosti

 

9510  plavi i jedini: iznad moje glave preleteli oboje vilin konjic na vilinom konjicu

 

9511  sve jučerašnje bare na putu od prekjučerašnjih kiša danas su polusuve

 

koprive

2548. hodanje

ožario sam desnu ruku koprivama

da bih pisao o njima. pišem a one me žare

ulaz je slobodan za sve minerale biljke životinje

ljude boga. ja sam umetnik koprivama

novi sad 11.5.2000

 

 

 

3108/545  

 

9512  danas orеm samo po ulicama i to na onoj strani koja je u hladu

 

9513  put od hiljadu kilometara počinje prvim korakom jer u prvom koraku su svi

drumovi ovog i onоg sveta. sve što se može izmeriti i sve što ni mere nema u prvom

je koraku u čudu prvog koraka. u prvom je koraku sva snaga sva snaga i sva krhkost

 

9514  pristiže voće cvetaju ruže. kao da je život samo rajski sad

 

9515  zamišljam tvoju šaku kojom držiš ove reči

pred tvojim očima. osećam u tvojim sam rukama

 

9516  moje su reči lekovito bilje koje ubiram svakog dana iz zemlje i neba

 

9517  još jednom da sе zna: cvetaju ruže pristiže voće

 

9518  88. u lutanju su mi sporost i običnost mera skromnosti i gospodstva

 

a ako

2549. hodanje

još staviš knjigu na grudi osetićeš

kako iz nje kuca srce žive planete. osetićeš sve

ptice u svojim grudima i sve što postoji biće ti milo i

drago (znoja mi) jer ove su reči nežno obilje. ja

sam umetnik koprivama. budi spokojna

ljubavi i dalje hodam za tebe

novi sad 12.5.2000

 

 

 

3109/544

 

9519  zahladilo je naoblačilo se. izašao sam da brstim današnji vazduh

 

9520  ne ličim na umetnika da bi u meni bilo više

umetnosti. ne ličim na pesnika da bi u meni bilo više poezije

 

9521  ponekad se uplašim izolovanosti

 

9522  često kad nemam šta da zapišem ja izvadim olovкu (kao malo

pre) i vrtim je u ruci. treniram je. u fudbalu se to zove igrati bez lopte

 

9523  89. lutanju pripada i umor od lutanja - uselio se sav svet u lutalicu

 

knjiga lutalica

2550. hodanje  

iako se ponekad uplašim izolovanosti

okružen vodom bez kopna znam: to je služenje

tvom putu tvojoj samostalnosti. kao što su neki

krenuli pre mene i kao što sam krenuo ja krenućeš

i ti. čuvam te i čuvaću te kao što mene čuvaju oni

koji su se usudili. dok ne kreneš poklanjam ti

ovu knjigu lutalicu. budi spokojna ljubavi

i dalje hodam za tebe. ovu knjigu

koja te je našla

novi sad 13.5.2000

 

 

 

3111/542  

 

9524  grad je prepun policije. nećkam se da li da

izvadim papir i olovku jer mogao bih im biti sumnjiv

 

9525  danas je svetski dan prigovarača savesti. pridružujem im se

 

9526  hodanjem nadahnjujem čovekov evolutivni skok ka demilitarizaciji ljudske vrste

 

9527  ljudi počinju da se kupaju carstvo božije je tu

 

9528  najveći uzročnici rata su muškarci. porodica. univerzitet. nauka

 religije. države. ali su od njih važniji svi oni koji u bezazlenosti hodaju ovim svetom

 

9529  hodam i sanjam: jednom će čovek biti biće koje nikoga

neće povređivati svoju će snagu u pesmu pretvarati

 

9530  ja sam životinjski namćor. živi mi se život

 

9531  90. dok lutam sve mi govori da si ti baš sada prošla tuda

 

sanjam

2551. hodanje

hodam i plešem u širinu i visinu

iz zemlje crpim snagu ka svetlosti iz

neba sabiram duh ka tlu. sve oko sebe

zatravljujem. ovu knjigu koja te je našla. iz

slobode vino radosti cedim i napijam se

novi sad 15.5.2000

 

 

 

3112/541

 

9532  15:11h prvi miris lipe

 

9533  beli se od svetlosti

 

9534  ja sam sveti ništ - sveti niko. praznina božija. jedan topli mlaz

 

9535  91. ja sam lutalica krpim bezazlenost

krhkost kupujem i prodajem. bezbrižnost poklanjam svima

 

dočepati se kreveta

2552. hodanje

prikupio sam dvadeset jedan kilometar

iz tri šetnje. isceđen ispražnjen. ništ. ostaje

mi samo da saberem ružine korake i da se sam

saberem. na 51.934-om sam kilometru. prosek

dnevnog hodanja za osam i po godina mi je 20.349

kilometara. iz slobode vino radosti cedim i

napijam se. ne izlazi više ni jedna reč

novi sad 16.5.2000

 

 

i

 

 

žao mi je što za ovih 3102 dana nije

bilo nikoga sa kim bih promišljao ružu

 

 

srpskim jezikom pišem i govorim svim ljudima. ljudskim jezikom

govorim svim bićima. nepostojećim jezikom razgovaram sa bogom

 

 

gospode bože hvala ti na ovom danu na misteriji kojom hraniš moj um

 

 

hodajući stvaram tri puta. put umetnosti. put žene i muškarca. put boga

 

 

ne ličim na umetnika da bi u meni bilo više umetnosti

ne ličim na pesnika da bi u meni bilo više poezije

 

 

dok ne kreneš poklanjam ti ovu knjigu lutalicu. ovu knjigu koja te je našla

 

 

i

 

 

ružo lutanja

na početku u sredini

i na kraju ista žudnja

i želja. biti jedno sa

svima i bog

svakom

 

bog

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

29. januar 2026

27815. dan mog života

 

 

3091/562

 

9424  malo pijan u sumraku spuštam se napuštenim asfaltnim putem ka ribnjaku

 

9425 ptice razgovaraju. otkidaјu

 

9426 bagrem je procvetao

 

9427  na vrhu jednog od dva preostala stuba srušenog mosta vijori

se državna zastava. kakva gordost. glupost. patriotizam. sujeta. iluzija

ponos - na jednom mestu. uostalom kao i u svim zastavama sveta

 

9428  u ribnjaku vidim da mi je nivo dunava u nivou grudi. lepota i sila nepojamna

 

9429 hodam sreća mi izvire iz tela

 

9430  81. dugogodišnjim lutanjem moć preobražavam u veselost i služenje nemoćnima

 

gospode nudim ti sebe ovoga dana

2534. hodanje

još jedna tanko povučena linija. klikće moja duša za tobom

novi sad 25.4.2000

 

 

 

3092/561

 

9431  u vlažnom mulju dunava koji se povlači laste nalaze sebi hranu

 

9432 pozvoni i ja sam tu

 

9433  ako rešiš da se ispoljavaš neće te ni jedna bol zaustaviti kaže kaja

 

9434  ispratio sam kaju i suna na stop. zelenilo obavija telo

 

9435  na putu stoje dva radnika čekaju prevoz. o električni stub su oslonili

svoj alat: ašov lopatu i kramp uvezani žicom. očito majstori za zemljane radove

 

9436  82. dok lutam sve što me okružuje se zaigra i uzgaja u savesti

 

kratki pljusak

2535. hodanje

nas je uhvatio na mostu

potrčali smo i stepenicama se

spustili ispod mosta. sačekali i

nastavili dalјe. klikće moja duša

za tobom. jednostavno tako

novi sad 26.4.2000

 

 

 

3093/560

 

9437  u parku uz drvo jedna mlada žena sva u crnom

vežbama savitljivosti i snage oblikuje svoje telo i duh

 

9438 pišem verom

 

9439  83. lutam da bi svi zalutali i ponovo se obnovljeni pronašli

 

čeka te vino

2536. hodanje

hodao sam sa kalmanom jodalom

onda sam. i na kraju sa draganom varadinac

dragani sam viknuo evo mirisa. bilo je to u ulici

filipa višnjića na podbari. produžili smo do temerinske

pa me je tamo dragana fotografisala kako prolazim

pored bilborda na kome je pisalo keep walking

nastavi i kad zastaneš. nastavi i sa sumrakom

jednostavno tako. biće topla noć

novi sad 27.4.2000

 

 

 

3094/559

 

9440  evo ih ozeleneli jablani

 

9441  i danas miris bagrema

 

9442  sa navučenom kapom preko čela glavom oslonjenom o drvo mladić leži

na travi. zelenilo oko njega je posuto belim cvetovima. u blizini jezero i mlada trska

 

9443  oči su mi se napunile prašinom

 

9444  mršava mlada frizerka ispred svoje radnje jede veliku perecu

 

9445  stare kuće i potpuni hlad u ulici avgusta cеsarca su moji najbolji drugovi za danas

 

9446  84. lutam za sve ono što neću reći o lutanju

 

rečeno tvojim rečima

2537. hodanje

nigde ne bih bio ovoliko sam kao u ovom

gradu gde sam rođen kao u jeziku kojim sam

progovorio i kojim govorim. ali samoćom ti

si mi sve bliža. biće topla noć. sve što

postoji se polako pretvara u tebe

novi sad 28.4.2000

 

 

 

3095/558

 

9447  uzana stazica kroz park me je zavela ne samo da pođem po

njoj nego i da izbrojim korake na njoj. šezdeset i pet ih je. bilo je to

prvi deo mog današnjeg plesa pod nazivom nudim ti sebe

 

9448  žena bere bagrem malo dalje muž bere zovu. tamo još dalje

uplele su se grane procvalog bagrema i mladog oraha. ovo

je bio drugi deo plesa koji zovem ritam i radost

 

9449  povukle su mi pogled ka gore dve laste na električnim žicama u

ulici bore prodanovića. ovaj deo plesa zovem zanesi se običnim i zabačenim

 

9450  iza kioska koji blista i okuplja ljude današnjim novinama leže uvezane

i neprodate jučerašnje. remitenda. sahranjena prošlost i svi jučerašnji životi

taj deo plesa zovem vaskrsenje ili o odbačenom i poniženom

 

9451  85. lutanje je potpuno razoružanje

 

ples

2538. hodanje

tako sam hodao danas

jer se na današnji dan proslavlja

igra i ples u svetu. hodao sam isto kao

i svih ovih dana i godina: pevajući i plešući

noćas je vаskrsenje. radosti je ime bog. sve

što postoji se polako pretvara u tebe

drugo ime radosti je sada

novi sad 29.4.2000

 

 

 

3097/556  

 

9452  mislim na sve što niče i živi u ovom malom vasiоnskom predelu pod

vlašću sunca i stalnom smenom dana i noći i godišnjih doba ivo andrić. kao

i ivo andrić osećam malеnost ove našе stvari kojom zovemo planeta

 

9453  hej miroslave ličiš na drvoseču ili šumara kaže mi

nenad jovanović koji se za koji dan iseljava na novi zeland

 

9454  prvi put ove godine miris jasmina

 

9455  pa i kako vijuga ova staza kroz park i to je ljubav zar

ne pitam doru stanković. jeste i to je smešeći se odgovara dora

 

9456  dragi miroslave da ne bismo izneverili sada već tradiciju i ovog puta

hodamo za tebe i ružu. klifovi normandije su prelepi tako da svaki napor nestaje u

lepoti prirode. juče smo ishodali 20 km sada krećemo na današnju turu (jučerašnja

je na ovoj razglednici - hodali smo tik uz more sa severa prema jugu). dakle

uzmi dva dana odmora. grle te i vole tvoji saša tišma i peđa šiđanin

sačekala me je posle hodanja ova razglednica

 

oblačno sunčano

2539. hodanje

da mi sve reči trepere

drugo ime radosti je sada

hodam da mi sve reči trepere

novi sad 1.5.2000

 

 

 

3098/555

 

9457  jednostavna liturgija: hodamo kroz šipražje violeta i ja

 

9458  pa naravno da se igram. sama blizina

 

9459  13:02 h prva bulka ove godine

 

9460  osmeh je bog

 

9461  tražim crvendaća u krošnji. od njegove pesme celo drvo peva

 

9462  prolazimo kroz krdo krava tela im mirišu na ogromne planine

 

9463  padaju mace sa topola. zvone zvonca sa kravljih vratova. ozeleneli su nasipi

 

9464  86. hodam proleće crvendać lutam u slavu spajanja neba i zemlje

 

napisano u autobusu

2540. hodanje  

preko njiva uleteli smo u prigradski autobus

u kaću. oznojani umorni i prašnjavi. prašnjavi kao

dobrota na putu. gledali smo ptice polako hodali do

njih. pojeo sam nekoliko bagremovih grozdova. stari

čobanin vlada kulpinac iz 2473 hodanja nas je pitao

koliko je sati. uživao sam u širini polja u pticama

i travi. hodam da mi sve reči trepere

bilo gde na svetu je lepo

novi sad 2.5.2000

 

 

 

3099/554

 

9465  prohladni vetar i toplo sunce sve se pretvorilo u svetlost i senke. unutrašnje njihanje

 

9466  već par dana me boli prostata jaja tetive žlezde. sve dole i muško

 

9467  bol junak ruže lutanja

 

9468  lahori vetar po poljima. okrepljuje obnavlja

 

9469  ono je crkva u futogu a ovo su senice na putu kažem violeti

 

9470  15:20 h zgazio sam puža. ućutao sam se… nadam se

da njegova bezrazložna smrt i njegova žrtva neće biti uzaludna

 

lutanje u dvoje

2541. hodanje

prvih i poslednjih pet kilometara sam

hodao sam a središnjih deset onih po polju

sa violetom. volim polja. šire se kao žudnja ili let

prekomorskih ptica. dok pišem tekst zvoni mi jedna žena

na biciklu. i danas ću kao i juče posle hodanja piti vina. sve

više u vinu osećam sunce i krv božiju. lepo je piti drugog

kao i hodati sa drugim. pomogne mi. volim da hodam sa

ženom. žena i muškarac na putu je jedini dom. bilo

gde na svetu je lepo. žena i muškarac

na putu zavet života

novi sad 3.5.2000

 

 

 

3100/553

 

9471  danas neću hodati jer su za mene hodali saša i peđa

 

uživanje

2542. hodanje

sunčano jutro. već sam popio prvu kafu

(nes kafa. hladna. više vode manje mleka. kašičica

kafe i malo šećera.) išao sam po novine. (danas) i hleb

(tri kifle od integralnog brašna jedna za doručak druga za

ručak i treća ako neko bude ručao sa mnom). slušam džez

(đerđ sabadoš lester bovi). sad ću ići da pravim drugu kafu

i pisaću definicije lutanja. volim svečanost jutarnje molitve kad

izađem na prvi vazduh u danu. rad za stolom uz muziku (redigovanje

ruže. pisanje rečnika hodanja. pisanje pesama u crvenu svesku iz

1971. pravljenje planova) traje oko dva sata. uvek slušam i muziku

ponekad zvoni telefon uvek mu se obradujem. oko deset jedanaest

doručkujem (kifla ili hleb margarin ili puter i čaj). pročitаm novine

(mada ih sve ređе čitam i lako ih zamenim ako imam neku knjigu

koja me uzbuđuje) i spremam se za hodanje. samo da ništa ne

zaboravim: hartiju. olovku. fotoaparat. bojice i blok. rokovnik 

za evidenciju o fotografijama. možda i neku knjigu. žena i

muškarac na putu zavet života. to bi bilo pre hodanja

novi sad 4.5.2000

 

 

 

3101/552

 

9472  kod prve sam kafe. ukus novog dana. slušam muziku za čaj. ni

danas neću hodati jer su za mene hodali saša i peđa. zalio sam cveće

 

uživanje II

2543. hodanje

posle hodanja sam umoran i ozaren

prljav i gladan. leti i žedan. odmah odlazim pod tuš

voda mi prija. telo uživa. nadahnjuje me. često mi sa

vodom padaju i nove ideje. ručam (kifla puter i zelena

salata) jednostavan uglavnom isti obrok. volim da posle

toga legnem uzmem u ruke knjigu i budem savladan kratkim

snom. do ponoći i noćnog spavanja: čitam. gledam televiziju

odmaram se. ako sa nekim radim školu ili ako mi neko pomaže

oko ruže onda sa njim provodim vreme u razgovorima. ako nisam

umoran volim da prošetam još četiri-pet kilometara. pre spavanja

volim još da čitam u krevetu. osim ovoga: spremam stan. perem

veš. zašivam odeću. obavljam nuždu. vodim ljubav ili se

samozadovoljavam. retko pijem vino i molim se. to je to

sve je ruža. ponekad i plešem sam ili nekome ili sa

nekim. voleo bih više da plešem i više da

čitam naglas. to bi bilo pre hodanja

to bi bilo posle hodanja

novi sad 5.5.2000

 

 

i

 

 

pišem

verom

 

 

volim da hodam sa ženom. žena i muškarac na putu

je jedini dom. žena i muškarac na putu zavet života

 

 

i

 

 

ružo lutanja

slava smo svakog

trenutka i svakog mesta

jer smo u svakom trenutku

i na svakom mestu bili

pesma i umetnost

ruže lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

28. januar 2026.

27814. dan mog života

 

 

3080/573

 

9384  žuta ptičica hoda po grumenjima preorane zemlje. svuda kuca nečije srce

 

9385  danas je svetski dan umetnosti i rođendan dragane varadinac sa kojom hodam

 

9386  da li je ovde u šumi više šume ili ptica ili je to isto

 

9387  kada mi ptice pevaju u srcu osetim: pa to i moje srce peva

 

pticama

2526. hodanje

prelazim most. vraćam se hodao sam sa

draganom varadinac. petrovaradin bukovac stražilovo

sremski karlovci. nosim novih dvadeset kilometara. voćnjaci

su procvetali. prvi put sam hodao u kratkim pantalonama. slike

neba i mirisi prirode su nezaboravni. mogao bih pisati mnogo o

tome ali i ovih par rečenica je uspeh jer sam umoran i bila mi je

potrebna snaga da uzmem papir i olovku i sve ovo zapišem

hvala svima što su mi omogućili da budem stranac da

uživam u stranstvovanju potpuno se predam plesu

i pevanju amin. prešli smo most posao je

obavljen miran sam

novi sad 14.4.2000

 

 

 

3081/572

 

9388  pred jutro sanjam: samo skromnima niču krila samo se iz skromnosti poleće

 

9389  hodam nekome sam stepenik

 

9390  hodam nekome sam slamka kojom se spašava

 

9391  nekome kap vode u pustinji

 

9392  nekima je moja samoća lek od strašljivosti

 

9393  povremeno vetar dune i sve zaleprša

 

9394  ulice su zazelenele i krošnjama su nadsvodile grad

 

9395  hodam nekoga moj ples oslobađa od nepodnošljivog stida

 

9396  hodam nekima sam krv

 

9397  19:00 evo je prva lasta

 

doletela

2527. hodanje

subota je pada sumrak boje jorgovana

kada sam suviše sam mentalna snaga me vodi

i čuva da ne zalutam. misao mi postaje drum kojim

kao kanalom teče moja volja-energija. teče i vuče

me. prešli smo most posao je obavljen miran sam

kao i lastama prostranstvo hoda u meni

novi sad 15.4.2000

 

 

 

3083/570

 

9398  u trenutku prvog jutarnjeg zalogaja na tv ekranu se pojavila slika

od gladi umirućih ljudi u etiopiji. današnje hodanje posvećujem njima

 

9399  svi koji umiru od gladi umiru da bismo mi ostali živeli

 

9400  sve što postoji živi za mene. radostan i

slobodan sam - jedino - kada i ja živim za sve njih

 

9401  zovi me vukom. plesom. kurvom. glistom

ubicom. ženom ili muškarcem. svejedno je. možeš me zvati i

miroslavom mandićem. ocem. mužem. sinom. bratom. prijateljem

 

9402 originalno je jedino sve

 

ćerko ženo moja majko

2528. hodanje

od suše i sunca se zabelеla zemljana stazica

po kojoj hodam. oko nje je zelena trava. čuju se

glasovi vrabaca gusaka i morki. hodam i gledam niz

stazu: ljubim vas gladni ljubim vas poniženi ljubim vas

odbačeni. kao i lastama prostranstvo hoda u meni

na mirnoj površini kanala usamljeni labud uvija

svoj dugi vrat pod krila i čisti ih

novi sad 17.4.2000

 

 

 

3084/569

 

9403  ja sam dečak koji svaki dan odlazi dalje

tražeći ženu koja u beskućništvu svija svoj dom

 

9404  ti si u svom projektu trebao da ovih deset godina budeš svugde samo

ne na jednom mestu da se bacaš u prostore jezike kulture - a kao da se zamena

mesta desila kao da to drugi čine za tebe. pa dobro to je takođe dobro zar ne. kao

spolja ili unutra važno je da stvar pulsira piše mi juče u pismu boba stupar

 

9405  obeležen sam državom u kojoj sam rođen i iz koje ne mogu da izađem ako

ne platim. osuđen sam od mnogih država u koje ne mogu da uđem ako opet ne

platim. ostaje mi da se hranim vedrinom ovim današnjim suncem i toplim vetrom

 

ja sam planeta zemlja

2529. hodanje

da jesam: pa ko bi drugi i mogao biti

onemogućen bliži sam nemogućem. onemogućen

sloboda mi i iz olovke kojom pišem izlazi. na mirnoj

površini kanala usamljeni labud uvija svoj dugi vrat

pod krila i čisti ih. moje su oči slobodne

novi sad 18.4.2000

 

 

 

3085/568

 

9406  smrt

često sam u životu osećao smrt

ali sa pedeset godina vidim i njenu realnost

vidim kako svi utičemo u nju i kako umiranjem

sve dobija na smislu. sa smrću je život uzbudljiviji

dramatičniji. samo u poslednjih trideset godina dvadesetog

veka u ratovima je poubijano samo 5.520.000 ljudi. hodam sve

je neizvesno samo je smrt izvesna. kažem vam kamen temeljac

sveukupne ljudske sreće je misao o smrti podseća mudri džon

kuper pouis. kad sa drveta otpadaju prezrele kajsije. kad jedna

preko druge svakim otkosom padaju vlati trave. smrt me

neprestano okružuje. sve pogažene životinje na putevima

klanice na kraju grada. prepune pijace: obranog iščupanog

pokošenog zaklanog. smrt je okruženje iz koga buja

život. i nebiti je biti. i smrću živeti. nadam se da

ću je biti dostojan da ću je životom i

ljubavlju preobraziti

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

moje su oči slobodne. miroslave

sada u neuspesima odbacivanjima

nerazumevanjima optuživanjima

zatvaranjima izdrži i veruj u ružu

novi sad 19.4.2000

 

 

 

3086/567

 

9407  ne brini svuda je ljubav kažem sam sebi

 

9408  ruža mi je osvetlila mane i uvećala darove

 

9409  još petsto sedamdeset šest dana preda mnom. stariji sam umorniji. potpuno sam

 

9410  nema nikoga na ovom svetu da mi kaže kako da desetogodišnjim

hodanjem napravim plavu ružu. suočavajući se sa nepredvidivostima okružen

sukobima i apatijom padom i osiromašenjem neprestano ostavljan od najbližih

ali… važnije od ovоg što pišem je stidljivi mladić pridošlica u gradu koji

izgubljen pretoplo obučen stoji u hladu pod krošnjom lipe

 

9411  miris mladog lišća i trava mi opija mozak

 

9412  svuda sam jer sam ovde

 

cvetaju topole

2530. hodanje

lutaću deset godina da stvorim

nestvoreno u potpunom sjaju lepote i dobrote

pomislio sam 10. X 1988. deset godina hodanja je

podvig a podvig je bajka eto plave ruže poverovah kao

dete. srce mi je zatreperilo i ja sam kročio. miroslave

sada u neuspesima odbacivanjima nerazumevanjima

optuživanjima zatvaranjima izdrži i veruj ruži

hodaj polako i daleko ćeš stići

rekla je kaja

novi sad 20.4.2000

 

 

 

3087/566

 

9413  ne brini u svakom trenutku je ljubav kažem

sam sebi nastavljajući jučerašnju misao

 

9414  noć je. u mraku pišem krupnim slovima

 

9415  hodam sa milicom bracić. u noćnoj tišini čuju se lavež psa i naši koraci na šljunku

 

9416  noć miriše zemlja spava

 

9417  van grada smo sami u savezništvu sa univerzumom. budni smo i bez straha

 

9418  79. lutanjem bih želeo da afirmišem ideju kosmičke nacije -

zapisao sam 21. jula 1989. deset godina kasnije ova ideja je oživljena

 

noćno hodanje

2531. hodanje

kao mladić u zatvoru milica se tada nije ni rodila

bio sam željan hodanja. zamišljao sam kako se samo

uputim u duga noćna pešačenja. hodao bih u mislima ka

periferiji grada i nastavljao dalje u mrak ne zaustavljajući se

prepuštajući se ritmu slobode i spajanja. i evo prvi put posle

dvadeset sedam godina hodam baš tim putem. temerinskom

ulicom preko kanala pored najlon pijace kroz klisu i dalje van

grada. slobodan, pod noćnim nebom. hodaj polako i daleko

ćeš stići rekla je kaja. kupan mirisima okružen vremenom

svih vremena van zidina grada koje i dalje postoje u

glavamа ljudi kažem ti nerođena volim te

novi sad 21.4.2000

 

 

 

3088/565

 

9419  ja sam planeta koja hoda

svako jutro me možeš videti kako hodanjem

pletem planetu. počinjem sa potocima rekamа

jezerima morima okeanima. nastavljam sa zemljom

plodnom i kamenitom sa visokim planinama. i onda vazduh

sa svim svojim vetrovima i plućima. pomilujem sve minerale

zalepršam sa travama voćem povrćem svim rastinjem

drveća i cveća. zatim bakterije i virusi ribe životinje ptice

i svi ljudi uspravni sa primanjem i davanjem. i na kraju

obujmljujem samu planetu. nosim je na raširenim

rukama u nežnom zagrljaju. planeta hoda

po bašti smisla. sve je u meni

ja plešem

(iz rečnika hodanja)

 

drugo noćno hodanje

2532. hodanje

hodao sam sa dorotejom stanković

zajedno smo proslavili rođendan planete zemlje

kupan mirisima okružen vremenom svih vremena

van zidina grada koje i dalje postoje u glavama ljudi

kažem ti nerođena volim te. videli smo kako je po

mraku u tišini kanalom plovio dugački šlep

novi sad 22.4.2000

 

 

 

3090/563

 

9420  pored otvorenih vrata vlat visoke trave

 

9421  gledati u plavo cveće i nestati

 

9422  treperiti treperiti i postati

 

9423  80. lutam jer je u lutanju svaki trenutak susret

 

kaja i sun

2533. hodanje

hodao sam sa sunom i kajom

bili smo na milomirovom grobu na

almaškom groblju. posle na novom groblju

kod kaje. videli smo kako je po mraku u

tišini kanalom plovio dugački šlep. još

jedna tanko povučena linija

novi sad 24.4.2000

 

 

i

 

 

sve što postoji živi za mene. radostan i

slobodan sam - jedino - kada i ja živim za sve njih

 

 

ja sam dečak koji svaki dan odlazi dalje

tražeći ženu koja u beskućništvu svija svoj dom

 

 

onemogućen bliži sam nemogućem. onemogućen

sloboda mi i iz olovke kojom pišem izlazi

 

 

svuda sam jer sam ovde

 

 

gledati u plavo cveće i nestati

 

 

treperiti treperiti i postati

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si i sad

u meni 

i

ruža

i

lutanje

i

boginja

boga

jedinog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

27. januar 2026.

27813. dan mog života

 

 

3070/583

 

9354  mladić sa iscepanim patikama kupuje cigare. zavesa

se suši na grani. u fotografskoj radnji neko svira tamburu

 

9355  latice propupelog drveća lete mi u lice. analogije su večne

 

9356  posmatram ljude u prolazu. tela su im različita. mala velika živahna

muška ženska stara mlada lepa ružna ali se u svakome oseća da ih na okupu

drži ja kojim obavljaju svoju ulogu. ja kojim i čine ono što i ne znaju da čine:

današnje podne dušu ulice 4. april 2000 božiju promisao plavu ružu

 

9357  posedele su dlake na mojim grudima više je topline u mom pogledu

 

ja sam pesma

2518. hodanje

peva me pevač koji luta. a sa mnom

u hodu i nebo i svetlost i zemlja i sloboda

častimo se šetnjom i srećni smo. jedna koža

milim po tvojoj čežnji raširio sam krila. i dok ti

držiš ovu ružu u ruci možeš me videti kako i dalje

hodam pišući knjigu koju ti čitaš. tvoje su grudi

prepune sunca zdravlje ti je sudbina

novi sad 4.4.2000

 

 

 

3071/582

 

9358  velike količine oblaka plove nad gradom. zaklanjaju sunce i pomračе dan. sele

se kao ptice u jesen. neprestano dolaze i odlaze voda nebeska. povremeno me zarosi

poneka kap po licu. kada se naoblači liči na propast sveta na poslednje trenutke

 

9359  76. doletele su laste i mom lutanju će biti lakše

 

u opasnosti

2519. hodanje

sedim u sobi gledam kroz prozor kako

teče dunav. slušam mocartov rekvijem i osećam

kako pada sumrak. oblaci i dalje teku još sivlji još

neprestaniji. nisam ishodao dan u jednom trenutku

malodušnost me je skoro potopila pocepala. zaustavio

sam se pomoglo mi je iskustvo koje sam stekao u teškim

trenucima. neko me je sačuvao. sada sam se smirio

uživam u kafi. nadoknadiću današnju slabost. sve je

više nepoznatosti i krhkosti. tvoje su grudi prepune

sunca zdravlje ti je sudbina. bog ublažava vetar

ostriženom jagnjetu reče marija  

novi sad 5.4.2000

 

 

 

3072/581

 

9360  sam

kao večni om. sam uzgajajući svest i

pažljivost. voda curi iz česme. sam da bih

osnažio sve koji su sami. obale ribnjaka obrasle

trskom. sam a nisam sam. tužni glas dečaka uličnog

pevača. sam jer miran sam. pogled koji mili po horizontu

nove divljine u mozgu. sam sve. dva peškira u kupatilu govore

da si bila tu. unutrašnji deo butine. sklopljene šake jedna u

drugoj. amo (sve što je) samo. svi oni koji posmatraju kišu

srušena lastavičija gnezda. samoća je odanost samoća je

poziv. sam ja - sam put. sam posmatram se čudim se

svom postojanju. hrabri su sami. i reče gospod

bog: nije dobro da je čovek sam. da mu

načinim drugu prema njemu. samoća

je savršeno savezništvo

sam i sama 

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

jučerašnja malodušnost me je potrošila neispavanost dovela

u opasnost. bog ublažava vetar ostriženom jagnjetu reče marija

jednostavno je - mlad mesec je na nebu - potreban mi je odmor

novi sad 6.4.2000

 

 

 

3073/580

 

9361 11:46 ej tek propupeli prvi jorgovan

 

9362  retko lišće na drveću liči na vodene kapljice

zelene boje poprskane po plavom akvarelu neba

 

9363  zamišljam kako ću se kada me više ne bude bilo na

ovom svetu svakog proleća ponovo rađati sa travama i lišćem

 

9364  od svoje dvadeset pete do trideset pete deset godina sam slikao

lišće drvo života. od četrdesete druge već devetu godinu slikam trave

 

9365  17:46 pogledaj pokazujem dragani varadinac kraljevski maslačak

koji je izrastao sa snažnim listovima i velikim žutim krugom iz betonskog zida

 

iskrenost je odanost

2520. hodanje

bile su to tri šetnje u kojima sam sakupio

osamnaest kilometara. u šetnjama se ne umorim

jer ne nosim na leđima dvadeset kilometara. hodam

do granice napora ne prelazim je. u šetnjama odgovornost

mi se pretvori u uživanje tela koje se priljubljuje uz vazduh

zelenilo pupoljke i cvetanje. bašta smo prolećna

jednostavno je - mlad mesec je na nebu

potreban mi je odmor. bašta sam

iskrenost cvetanja

novi sad 7.4.2000

 

 

 

3074/579

 

9366  sam subota (12:12 h) počinje kiša

 

9367  sklonjena od kiše pod strehom čistačica ulica pali cigaru

 

9368  uska staza se penje uz zeleni nasip. iznad

nasipa je nebo. da li i iza nasipa postoji svet

 

9369  volim umetnost u kojoj se polazi od stvari koje se podrazumevaju

ne samo da je umetnost život a život umetnost nego umetnost živi za život

a život služi umetnosti. umetnik je sin i ljubavnik. umetnička dela su krila

 

9370  na nasipu sam. sam sam kao labud

 

9371  da ne bih bio sam ispisujem parove reči: sam srce. srce ljubav. ljubav trag. trag bog

 

detinjom rukom pisati

2521. hodanje

sam samo sam uživao. usporio smrzavao se

malo kisnuo i brideo. gledao sam sa mosta kako se po

zemlji i vodi kreće senka oblaka. kao da je neko iz visine

četkom razmazivao po predelu. na današnji dan pre trideset

godina je osnovana grupa kod. bio sam sam ali kada sam

ugledao usamljenog labuda kako se ljulja na talasima

kanala bio sam srećan. bašta sam iskrenost cvetanja

sam još su prazna lastavičija gnezda 

novi sad 8.4.2000

 

 

 

3076/577

 

9372  jedna je zemlja i jedno je nebo i tako nas je već troje

 

9373  desetak kilometara sam hodao sa violetom jovanović. raznosili smo ružе. branki

parlić (posvećeno čedi drči). žilniku. kebri. rajki sredojević. radi čupić. maji mišević

 

9374  te divne količine nevidljivog

 

9375  77. lutam temelji su moji u pokretu miruj zvezdo moja

 

raznosači knjiga ili hodanje za zelenu salatu

2522. hodanje

kada sam malopre oduševljen zapisao rečenicu te divne količine nevidljivog

u sebi sam dodao: ovim sam završio današnje hodanje. uzbudim se kada se

u rečenici spajaju dobrota lepota istina sloboda ljubav. u ovoj rečenici

su se našle istina i lepota i nastavile dalje same a mene poslale

da se odmorim i da im se sutra pridružim. sam još su

prazna lastavičija gnezda. jedna je

istina i jedno je i nas

troje

novi sad 10.4.2000

 

 

 

3077/576

 

9376  deset godina hodanja

ne znam kako je hodati deset godina svaki dan

ja sam do sada hodao devet. to je slično gotovo isto

ali nije isto. devet godina. uzeo sam rečnik i devet puta

ga nasumice otvarao da vidim šta bi moglo biti devet

godina hodanja. evo šta mi je knjiga rekla

 

1  čežnja

 

2  namera

 

3  reč

 

4  ipak

 

5  draga

 

6  tvorac

 

7  drumovanje

 

8  odleteti

 

9  čedan

(iz rečnika hodanja)

 

sa drugima  

2523. hodanje  

hodao sam sa violetom jedanaest

kilometara. sledećih devet sa artijem

jedna je istina i jedno je i nas troje. u džepu

su mi dve crvene jabuke dunav je sve

viši a evo i dragane sa salatom 

novi sad 11.4.2000

 

 

 

3078/575

 

9377  usred molitve pogled mi je odlutao u jednu baštu koja je već sva u bojama proleća

 

9378  dunav je podigao pontonski most pa autobusi ne mogu da prelaze preko njega

ali je zato mnogo ljudi na njemu. prizor liči kao kad horde gnuа preplivavaju reku

 

9379  najtoplije sunce ove godine

 

9380  hodam čekam jednu lepu rečenicu

 

9381  78. lutam po rečima ljubeći svaku i tražeći jednu jedinu iz koje su sve reči i nastale

 

za zastavom

2524. hodanje

rečenica mi se nije pojavila. nije je bilo ni u telu

ni u osećanjima ni u mislima ni u volji. a nije došla

ni spolja iako je sve sijalo na suncu i mnogo žena bilo

razgolićeno. ali… evo je: ono što su žuti cvetovi maslačaka

zelenilu trava to su beli oblaci plavom nebu. u džepu su

mi dve crvene jabuke. dunav je sve viši a evo i

dragane sa salatom. žuto zeleno belo plavo

eto zastave za današnji dan

novi sad 12.4.2000.

 

 

 

3079/574

 

9382  oblačno je toplo je sve miriše

 

9383 u prolazu mi se javio n.n. i pita me kako je. sa njim sam

se pre pet godina dogovarao da napravimo moju izložbu pod nazivom

autobiografija. izložba je otkazana. sećanje na to je povod da kažem

 

par reči

2525. hodanje

o papiru na kojem od pre dvе godine pišem imena svih ljudi

koji su mi učinili neku nepravdu. koji su me osudili. izdali. cinkarili

odbijali tekstove. ideje i izložbe. odbijali molbe i ponude. koji su me

stavljali na spiskove nepoželjnih. koji su lagali o meni. taj papir ću zapaliti

21 novembra 2000-te 3301-og dana ruže i tako učiniti gest ne samo oproštenja

nego i zaborava. to dugujem bezbrižnosti koja me čuva. to dugujem i njima jer

su me oni još više otvarali ka samome sebi. ka svemu i ka samom bogu

ponekad mi je teško ali ja sam radostan jer ne posedujem. jer ne pripadam

jer ne vladam. jer ne prosuđujem. uživam u predavanju i pripadanju

bogu ženi umetnosti - jednom. žuto zеleno belo plavo eto zastave

za današnji dan. hvala svima što su mi omogućili da budem

stranac da uživam u stranstvovanju potpuno se

predam plesu i pevanju amin

novi sad 13.4.2000

 

 

i

 

 

taj papir ću zapaliti 21 novembra 2000-te 3301-og dana

ruže i tako učiniti gest ne samo oproštenja nego i zaborava

 

to dugujem bezbrižnosti koja me čuva. to dugujem i njima jer su

me oni još više otvarali ka samome sebi. ka svemu i ka samom bogu

 

ponekad mi je teško ali ja sam radostan jer ne posedujem

jer ne pripadam. jer ne vladam. jer ne prosuđujem

 

uživam u predavanju i pripadanju

bogu ženi umetnosti

jednom

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si moja zahvalnost

za radost kolenopoklonuća

svakom i svim bićima svemira

i to pogledom boga u očima

svake slobodne životinje

životinje ljubavi

slobode

istine

h

e

j

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima