AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    346306

    pupoljak

    duška

    27. maj 2021.

    26107. dan mog života

     

     

    u

    proleće

    1974. sam se

    jako zaljubio

    u dušku 

     

     

    i

     

     

    nikad mi

    se niko nije

    tako sviđao

    kao duška

     

     

    i

     

     

    nikad ni

    jednu ženu

    nisam toliko

    idealizirao

     

    i

     

     

    duškin

    veliki nos

    je bio

    čudesan

     

     

    i

     

     

    duškina

    kratka kruta

    narandžasto

    crvena kosa

     

     

    i

     

     

    duškina

    bledo plava 

    letnja haljina na

    bele tufne

     

     

    i

     

     

    duškina

    široka ramena

    punije grudi

    i hod

     

     

    i

     

     

    duškino

    blago šuškanje

    u govoru 

     

     

    i

     

     

    fotografisao

    sam duškino lice 

    u pomeranju od

    jednog profila

    do drugog

     

     

    i

     

     

    crtao

    sam joj

    pičku

     

     

    i

     

    zvao

    sam je

    lika

     

     

    i

     

     

    na

    ruci sam

    istetovirao

    slovo cvet

    i reč leto

     

     

    i

     

     

    duša mi

    je žudela za

    duškom

     

     

    i

     

     

    duška

    je bila

    duša

     

     

    i

     

     

    duška

    je lutanje 

    za drugom

    polovinom

    moje duše

     

     

    i

     

     

    lutanje

    za bogom

    jedne jedine

    duše svih

    duša

     

     

    i

     

     

    to je

    žudnja od

    rađanja do

    smrti

     

     

    i

     

     

    to je

    žudnja

    svakog

    trena

     

     

    i

     

     

    ovo tebi

    je tatutološki rad

    koji sam napravio za

    dušku. na velikom papiru

    sam napisao ovo tebi i to

    ovo tebi sam razvukao pred

    nebom na krovu kuće u

    čarnojevićevoj 19

     

     

    i

     

     

    sa mojim

    obradom lončarom

    sam išao u nemačku da

    kupimo mašinu za pravljenje

    lončarije a celim putem su nas

    pratile crvene bulke pored puta

    i te bulke su bile moja duška

    a moja ljubav za bulke je

    moja odanost duški

    zauvek

     

     

    i

     

     

    neprestano

    sam se opirao

    bilo kakvom pisanju

    i stvaranju ali sam ipak

    ponekad nešto pisao a te

    tekstove sam nazvao

    tekstovi nizašta

     

     

    i

     

     

    tekstovi

    nizašta su bolno

    strastvena pisanja

    o pisanju nepisanju i

    odricanju od

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    jednom sam

    tekstove nizašta dao

    duški da ih pročita a ona

    mi je rekla da je posle

    čitanja povraćala pa ih

    zato zovem i tekstovi

    za povraćanje

     

     

    i

     

     

    jednom sam

    kupio duški ploču

    sa mocartovom muzikom

    sa piano koncertom no 21 

    elvira madigan i kad sam tu

    muziku čuo u hercegovom

    kasparu hauzeru sve se

    spojilo u jednu jedinu

    ljubav

     

     

    i

     

     

    kad je počelo

    odvajanje između

    nas jednom sam duški

    pored dunava rekao

    da ću se ubiti

     

     

    i

     

     

    nisam

    se ubio

    ali sam

    umro

     

     

    i

     

     

    duška je

    došla da živi u

    patrijarha černojevića

    19 ali je njena majka došla

    po nju i odvela je kući

    u bačku palanku

    na dunavu

     

     

    i

     

     

    duška se

    vratila svom

    bivšem momku

    hvala bogu

     

     

    i

     

     

    poslednji

    put sam dušku

    gledao dok hoda

    niz ulicu i kako iza

    ugla skreće u

    svoj život

     

     

    i

     

     

    duška

    je velika

    ljubav kojom

    bog stvara i

    peva

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    beskorisna borba za beskorisno

    26. maj 2021.

    26106. dan mog života

     

     

    posle

    manastira

    te jeseni sam

    upoznao

    ljilju

     

     

    i

     

     

    bila

    je to ona

    devojka koju

    sam primetio u

    gradu još pre

    četiri pet

    godina

     

     

    i

     

     

    ali sada

    smo otišli

    zajedno u

    bioskop

     

     

    i

     

     

    pričao

    sam joj o mojim

    zanosima i mom

    uzbuđenju ženom i

    zajedničkoj ljubavi

    žene i muškarca

    kao jedinoj

    revoluciji

     

     

    i

     

     

    pričao sam

    joj o kratkoj kosi

    džin siberg u filmu

    do poslednjeg daha

    žan lik godara i kad smo

    se sutra videli ljilja je

    došla sa kratkom

    kosom

     

     

    i

     

     

    to

    je bilo

    to

     

     

    i

     

     

    bio

    sam na

    kolenima

    od

    sreće

     

     

    i

     

     

    mesto

    sreće zauvek

    bila je to sreća

    sledeća dva meseca

    kad se sve završilo

    u mom slomu

    i bolu

     

     

    i

     

     

    sa ljiljom

    sam otkrio moju

    zavisnost i ranjivost od

    žene i mojih osećanja

    povređenih jebenom

    sujetom

     

     

    i

     

     

    ali

    svako ko

    me je povredo

    bogu me je vodio

    a svako koga sam 

    ja povredio me je u

    boga preobrazio

    i to je bog

     

     

    i

     

     

    bog

    bog bog

    bog

     

     

    i

     

     

    ljubiti

    ljubiti mi je

    bilo i ostalo

    zauvek

     

     

    i

     

     

    biti meta

    samom sebi

    i pogoditi boga

    u sebi i sebe

    u bogu

     

     

    i

     

     

    branje

    lekovitog bilja

    sušenje u sobi i

    mirisni čajevi

     

     

    i

     

     

    svi su me

    navodili da se

    odreknem onoga

    u šta sam verovao

    i za čega sam

    se odlučio

     

     

    i

     

     

    žudeo

    sam za nekim

    ko će me podržati

    a ta žudnja se sve

    više uvećavala i

    uveća se sve

    više i više

     

     

    i

     

     

    sad

    baš i baš

    sad

     

     

    i

     

     

    nevidljiva

    borba sa samim

    sobom je najteža

    i najčudesnija

    borba

     

     

    i

     

     

    nema me

    nevidljiv za druge 

    posmatrao sam se i

    odvajao od porodice

    ali i od zemljine

    teže

     

     

    i

     

     

    od odluke

    da krenem u

    nebo živeo

    sam i živim

    u nebu

     

     

    i

     

     

    nebo

    je početak

    i pesma

     

     

    i

     

     

    bog

    je pesma

    i pesma je

    bog

     

     

    i

     

     

    ostalo mi

    je da samo

    jesam i da se

    izborim da

    jesam

     

     

    i

     

     

    ostalo mi je

    da sam pesma

    jer jesam i da 

    jesam jer sam

    pesma

     

     

    i

     

     

    ostalo mi je

    da sam umetnost

    jer jesam i da jesam

    jer sam umetnost

     

     

    i

     

     

    bila

    je to sve

    beskorisna

    borba za

    beskorisno

     

     

    i

     

     

    fizički

    poslovi su

    me čuvali od

    klonuća

     

     

    i

     

     

    u lončarskoj

    radionici sa glinom

    znojem i majstorom

    obradom sam dočekao

    i to duškino proleće

    1974

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ištite i daće vam se

    25. maj 2021.

    26105. dan mog života

     

     

    posle

    zatvora je bilo i

    zaumno i razumno

    da se najnežnije poklonim

    manastirima tom sestrinstvu

    koje ljubi svu svoju braću u

    zatvorima baš kao što svo

    bratstvo u zatvorima ljubi

    svo svoje sestrinstvo

    u manastirima

     

     

    i

     

     

    zatvor i

    manastir

    su naličje

    istog

     

     

    i

     

     

    u

    zatvoru se

    sloboda otkriva u

    manastiru se sloboda

    živi. u zatvoru se kazna

    izdržava u manastiru se

    samoodricanjem iskupljuje

     u zatvoru se žudi za

    radošću a u manastiru

    se radošću moli

    za svačiju

    radost

     

     

    i

     

     

    u zatvoru

    sam žudeo 

    za manastirom

    kao što su za

    manastirom

    žudeli i dišan

    i vitgenštajn

     

     

    i

     

     

    ali nije

    bilo manastira

    svih bića niti manastira

    boa mia boamiamaaboa

    maa boa koji evo nastade u

    ovom trenu za sve one koji

    žude za prostorom boga

    prostorom ljubavi

    slobode istine

    svih bića

     

     

    i

     

     

    tako smo

    miša živanović i ja

    krenuli da posetimo

    neke manastire

    u srbiji

     

     

    i

     

     

    prvo smo

    krenuli ka žičii

    tu sam pred samim

    manastirom ležeći na travi

    u jesenjoj pastorali pored

    potoka sa ovcama i opalim

    orasima nasumice otvorio

    novi zavet i pročitao

    sudbonosne reči

    za mene

     

     

    i

     

     

    ištite

    i daće vam se

    tražite i naći ćete

    kucajte i otvoriće vam

    se. jer svaki koji ište

    prima i koji traži nalazi

    i koji kuca otvara 

    mu se

    matej 7, 7 i 8

     

     

    i

     

     

    te

    reči kao

    da su bile

    upućene

    meni

     

     

    i

     

     

    kao

    da mi se

    sam bog

    obratio

     

     

    i

     

     

    ištite

    i daće vam se

    tražite i naći ćete

    kucajte i otvoriće vam

    se. jer svaki koji ište

    prima i koji traži nalazi

    i koji kuca otvara mu

    se me je potreslo

    do srži

     

     

    i

     

     

    ištite

    je srž

    boga

     

     

    i

     

     

    u dečanima nas

    je jedan živopisan i

    čudesni monah počastio

    rakijom i orasima a na moje

    pitanje kako se monasi nose

    sa seksualnom energijom

    odgovorio da je to jako teško

    ali da on sve te žene koje

    mu dolaze u manastir

    vidi kao rođene 

    sestre na

    odru

     

     

    i

     

     

    spavali smo na

    pijačnim tezgama u

    starinskom hanu u čijem

    prizemlju je bilo svratište

    i za konje i za krave

     

     

    i

     

     

    najčudesniji

    događaj za mene

    je bio kad nas je jedna

    albanska porodica na kosovu

    primila na prenoćište a devojčica

    od deset dvanaest godina nam je

    u znak gostoprimstva nama

    neznancima oprala

    noge

     

     

    i

     

     

    ta

    devojčica

    je srce moje

    autobogografije

    i srce moje i moj

    večni manastir

     

     

    i

     

     

    jedanaest

    godina kasnije kad

    sam u leto 1984. hodao

    prvo hodanje za poeziju

    jedna devojka mi je dok sam

    premoren od dugog hodanja po

    vrućini ležao na pesku pored

    mora prišla i bez i jedne reči

    mi uzela cipele i odnela

    ih u svoju kuću

    i očistila

     

     

    i

     

     

    devojka

    koja mi je

    očistila cipele je

    kao i devojčica koja

    mi je strancu oprala noge

    samo srce autobiografije

    živog boga pa i ove

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    zaista

    amin jeste

    a jeste je

    amin

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    odluke sa kojima sam izašao iz zatvora

    24. maj 2021.

    26104. dan mog života

     

     

    u zatvoru

    sam doneo neke

    odluke sa kojima

    sam izašao iz

    zatvora

     

     

    i

     

     

    te

    odluke su

    bile izlazak

    iz zatvora

    čoveka

     

     

    i

     

     

    sa tim

    odlukama 

    sam živeo

    i živim

     

     

    i

     

     

    biti

    strpljiv ta

    meka mila

    snaga

     

     

    i

     

     

    nenasil je

    me je opčinilo u

    zatvoru. nenasilje je

    vrsta nežnosti. nenasilje

    sam osećao kao milost kao

    put ka drugome. podao sam

    se opčinjavajućem svetu

    ne-ljudskog žudeći da

    mi nenasilje umesto 

     krvi teče u žilama

    amin amin

    amin

     

     

    i

     

     

    beskućništvo

    je odgovornost prema

    slobodi. beskućništvo je

    nenasilno. beskućništvo

    je briga za kuću boga

    za jednu jedinu kuću

    svih bića 

     

     

    i

     

     

    davati krv

    oh kako sam se

    sledećih osam godina

    radovao dok sam tu

    krv božiju davao

    nepoznatima

     

     

    i

     

     

    siromaštvo

    odlučio sam se za

    siromaštvo i da trošim

    snagu na saosećanje sa

    siromašnima i lepotom

    siromaštva u svemu

    i svakome

     

     

    i

     

     

    ne kupovati

    odeću i što manje

    se baviti sobom

    u bilo čemu

     

     

    i

     

     

    vegetarijanstvo

    mi je najviše pomoglo jer

    da nisam postao vegetarijanac

    i obeležio se vegetarijanstvom ubio

    bih se zato što ne bih ni mogao 

    niti bih želeo da učestvujem

    u toj količini ćovekovih

    ubistava drugih

    vrsta

     

     

    i

     

     

    ne zaposliti

    se nego se posvetiti

    ne raditi za novac nego

    darivati i izložiti se milosti

    darivanja drugih i biti

    dostojan svih svetih

    prosjaka

     

     

    i

     

     

    skratiti korak

    pripitomiti svoju

    agresivnost. vinuti

    se u smirenje

    i zanose

     

     

    i

     

     

    ćutati

    oh to je tako

    dobro i teško

    ćutanje je

    muzika

     

     

    i

     

     

    ne govoriti

    jezikom obrazovanih

    ljudi. odvojiti se od vagine

    pičku slaviti. odvojiti se od

    penisa i kurac pevati. podati

    se jeziku čednih i odanih

    jeziku i pesmi svakog

    slova i svake reči

    jer rečju boga

    svako je

    bog

     

     

    i

     

     

    ne posedovati

    odlučio sam se da

    ništa ne posedujem

    bila je to zrelost mladog 

    čoveka i odgovornost za

    samo postojanje svih

    i baš svakog

     

     

    i

     

     

    podeliti knjige

    pomisao na to me je

    mučila jer su mi knjige

    bile sve a kada sam odlučio

    da ih podelim osetio sam

    slast neposedovanja

    i lišavanja

     

     

    i

     

     

    ne posećivati

    kulturne manifestacije

    ostati po strani. u sebi

    biti sve za svakog

    i sve

     

     

    i

     

     

    ne čitati

    knjige bio je

    to odmor u glavi

    sam krenuti do

    novih nivoa

    svesti

     

     

    i

     

     

    skromnost

    snagu i divljinu

    sujete smirivati u

    tišini i blaženoj

    skromnosti

     

     

    i

     

     

    brinuti o

    drugima. uživati

    u drugima kao što

    sam nekad uživao

    u filmovima

     

     

    i

     

     

    biti na strani

    odbačenih i živeti

    saosećajući sa njima

    hvala vam ljubljeni moji

    odbačeni vi ste jedino

    živo gospodstvo ovog

    sveta. čuvari svesti

    i savesti

     

     

    i

     

     

    biti neposlušan

    prema policiji i tajnim

    društvima. dostojanstvo

    graditi na idealima i na

    putu ispunjavati dužnost

    građanina da bude

    neposlušan

     

     

    i

     

     

    ne gledati

    se u ogledalu

    joj sestro moja

    što je to dobra

    stvar

     

     

    i

     

     

    ostalo

    mi je da živim

    odluke koje sam

    doneo i da se borim

    za ono u šta sam

    verovao

     

     

    i

     

     

    odluka

    je veran

    jebežljivi

    drug

     

     

    i

     

     

    odluka

    je iskra

    zraka

     

     

    i

     

     

    odluka

    je bog u

    bogu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    nebo

    22. maj 2021.

    26102. dan mog života

     

     

    i došao

    je 9. avgust

    1973. dan izlaska

    iz zatvora

     

     

    i

     

     

    posle devet

    meseci bio sam

    na slobodi

     

     

    i

     

     

    kretati

    se gde god i

    kad god hoćeš

    hej čoveče

    hej

     

     

    i

     

     

    bilo je

    leto i vreo

    dan

     

     

    i

     

     

    mirisao

    je kuvani

    paradajs

     

     

    i

     

     

    sve je

    bilo obično

    i spokojno

     

     

    i

     

     

    na

    autobuskoj

    stanici sam kupio

    dopisnicu adresirao

    je na miroslav mandić

    patrijarha čarnojevića

    19. 21000 novi sad i

    na poleđini napisao

    sebi da sam upravo

    izašao iz zatvora

    samo da se

    zna

     

     

    i

     

     

    ušao sam

    u autobus za novi

    sad. nadao sam se da 

    će me ona sačekati. da ću

    se radovati prijateljima

    božidaru kaji i da ću se

    kupati u voljenom i

    dunavu

     

     

    i

     

     

    bio sam

    ćelav. mlad

    snažan a život

    mi je već bio

    obeležen

     

     

    i

     

     

    onda

    mi se u

    jednom trenu

    desila odluka koja

    me je iskorenila iz 

    života i u boga

    ukorenila

     

     

    i

     

     

    u knjizi ne, ne

    verujem da se ova

    rečenica ne čuje taj trenutak

    sam ovako opisao autobus izlazi

    iz krivine i iznenada. tu. na tom delu

    puta život je nestaougledao sam nebo

    bilo je pred mojim licem. hteo sam da uđem

    u njegahteo sam da budem slobodan. da

    hodam iznad zelenih šuma i da se više

    nikad ne vratim. tu. na tom delu puta

    u toj krivini osetio sam da ne želim

    da se popravim. ja sam tražio

    čudo a zatvor mi je pomogao

    da ga osetim i pripadnem

    svemu onome što

    nisu ljudi

     

     

    i

     

     

    u kratkoj

    autobiografiji na

    sajtu piše u autobusu

    sam. upravo sam izašao iz

    zatvora. dvadeset četvrta mi je

    spuštamo se niz frušku goru. prepun

    sam snage i želja. niko i ništa. bez

    ikakve šanse. gledajući kroz prozor u

    nebo odjednom osetih život je nestao

    želim u neboocu svom. majci u

    meni. slobodi na radost

    nebom je počelo

    moje hodanje

     

     

    i

     

     

    bog

    plavo nebo

    iznad zelenila

    šuma fruške

    gore 

     

     

    i

     

     

    to nebo

    to plavetnilo ta

    dobrota i ta lepota

    su me pozvali

    sebi

     

     

    i

     

     

    1

    je bog

    2 je život

    biraj

     

     

    i

     

     

    sine

    moj ljubav si

    sloboda si istina si

    biraj i ja sam izabrao

    boga u dvadeset četvrtoj

    tog 9. avgusta 1973. na

    dan izlaska iz

    zatvora 

     

     

    i

     

     

    bilo je to

    otkrovenje. nebo

    me je povuklo sebi

    i ja sam mu se

    podao

     

     

    i

     

     

    život

    je umro i

    preobrazio

    se u ljubav

    i boga

     

     

    i

     

     

    kasnije jei

    ljubav umrla da bi

    se u boga preobrazila

    ali to je bilo kasnije 8. marta

    1983. kad sam u trenu

    odlučio hodaću

     

     

    i

     

     

    taj

    trenutak

    plavog neba je bio i

    kraj petnaestogodišnjeg

    puta od 15. avgusta 1958. i

    milomirovog odlaska u nebo

    i 9. avgusta 1973. i mog

    odlaska u nebo. put od

    9-njeg dečaka do

    24-njeg čoveka

     

     

    i

     

     

    pre odlaska

    kući kupio sam

    muslin za kaju kao

    sećanje na najlakšu

    muslinsku haljinu

    roze luksemburg

    u zatvoru

     

     

    i

     

     

    ona me

    nije sačekala

    a čedi drči sam

    predveče na uglu

    temerinske i kisačke

    rekao sad verujem

    jedino deci i

    mrtvima

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    podignuta ruka u zatvoru

    21. maj 2021.

    26101. dan mog života

     

     

    devet

    meseci u

    zatvoru je

    moje drugo

    rođenje

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    začeo boga

    u meni

     

     

    i

     

     

    zatvor

    je kruna moje

    dotadašnje umetnosti

    i mog prekida sa

    umetnošću

     

     

    i

     

     

    zatvor

    je ono isto

    uzbuđenje koje

    sam osećao

    gledajući

    filmove

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    bio zamena za

    odlazak u život i

    put u evropu

     

     

    i

     

     

    zatvor

    je živi tekst

    pesme o

    filmu

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    moja zahvalnost

    za ruže i ptice u

    zatvoru koje su me

    lepoti i slobodi

    otvorile

     

     

    i

     

     

    zatvor

    me je lišio

    ljudskih prava i

    tako mi pomogao

    da se odvojim od

    antropocentrizma

    i samo ljudskih

    zakona

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    moja zahvalnost

    za hodanje muziku

    i zelenu salatu za

    kojima sam žudeo

    u zatvoru

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    moja zahvalnost

    za zatvorenike u koje sam

    se zaljubio jer su oni robijali i

    za sve one koji nikad neće biti

    u zatvoru a zaslužili su to još

    mnogo više nego oni koji su

    zatvoreni. ljubav za sve

    odbačene obeležene

    i nemoćne

     

     

    i

     

     

    zahvalan

    sam zatvoru jer

    me je oslobodio

    važnosti

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    moja zahvalnost

    za odluke koje sam

    doneo u zatvoru

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    moja zahvalnost

    za zločin koji se u kaznu

    preobražava. kazna koja se u

    slobodu preobražava. sloboda

    koja se u ljubav preobražava

    ljubav koja se u boga

    preobrazi

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    moja zahvanost

    kajinom zatvoru u

    koji me je terala za

    kaznu u detinjstvu

     

     

    i

     

     

    zatvor je

    moja zahvalnost

    samoći u kojoj sam

    i danas oslobađajući

    svakog od zatvora

    samoće

     

     

    i

     

     

    zahvalan sam

    mom zatvorskom

    imenu 9094 koje me

    je od mog imena

    odvojilo i posle 48

    godina do imena

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    dovelo

     

     

    i

     

     

    u zatvoru

    sam u jednu kovertu

    počeo da skupljam fotografije

    čuvenih ljudi kojima sam se divio

    prvo je to bila fotografija jedne kurve

    pa tolstojeva fotografija i fotografija

    danila kiša. kad bi se u zatvoru osećao

    i suviše sam otvorio sam tu kovertu sa

    njihovim licima. kad sam izašao iz

    zatvora fotografije divljenih sam

    stavljao u jednu crvenu kutiju

    koja je sad u pupoljku

    pahulji

     

     

    i

     

     

    ponekad biti

    u zatvoru nije ništa

    drugo nego biti živa sloboda

    baš kao što je mržnja ponekad

    živa ljubav ili kao što je siromaštvo

    uvek samo bogatstvo ili kao što je

    bolest ponekad živo zdravlje a

    smrt samo žudnja za

    vaskrsenjem

     

     

    i

     

     

    u zatvoru sam

    uradio jedan mali

    umetnčki rad koji mi je

    puno značio i vodio

    me i vodi me i 

    dalje

     

     

    i

     

     

    čučao sam

    na prolećnom

    suncu oslonjen na

    zatvorsku zgradu

    i podigao ruku

    k nebu

     

     

    i

     

     

    sa podignutom

    rukom i otvorenom

    šakom k nebu rekao

    sam to je umetnost

    zašto. zato što to

    niko nije video

     

     

    i

     

     

    velika

    nežnost i

    poverenje u

    nebo i umetnost

    neba. poverenje u

    put bez povratka

    put ka svim

    bićima

     

     

    i

     

     

    ljubav

    je sloboda

    sloboda je

    istina

     

     

    i

     

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    i slavko bogdanović u zatvoru

    20. maj 2021.

    26100. dan mog života

     

     

    kakav

    strah i kakva

    borba za život ali

    ne brini izdržaćeš ti

    i to ljubljena moja

    i ti ljubljeni

    moj

     

     

    i

     

     

    kad sam

    u februaru 1972

    osuđen za tekst pesma

    o filmu slavko bogdanović

    je napisao tekst kojim se

    pobunio i zbog toga je

    i sam osuđen

     

     

    i

     

     

    to

    je bila

    potvrda

    umetnosti

    grupe

    kod

     

     

    i

     

     

    potvrda

    umetnosti

    koja je oduvek

    i zauvek ljubav

    sloboda i

    istina

     

     

    i

     

     

    jednog

    dana početkom

    1973. sam u zatvoru

    dobio papirić od jednog

    od mojih podbarčanina na

    kome je pisalo ja sam tu

    u karantinu prebacili

    su me iz zatvora

    u bosni

     

     

    i

     

     

    jebote

    moj slavko

    bogdanović je

    tu sa mnom u

    zatvoru. bio je

    to najsrećniji

    dan u mom

    životu 

     

     

    i

     

     

    zaista

    video sam

    slavka kako mi

    maše iza rešetaka

     u karantinu. mahnuo 

    sam i ja njemu. oh

    kakvo čudo. živi

    film. pesma

    živa

     

     

    i

     

     

    slavka su

    prebacili u drugu

    sobu i prvi put smo

    se videli jednog

    popodneva u

    biblioteci

     

     

    i

     

     

    oh koja sreća

    oh koja umetnost. oh

    koja nematerijalna umetnost

    oh koja konceptualna umetnost

    oh koja radikalna umetnost

    oh koja večna umetnost

     

     

    i

     

     

    slavko i ja

    smo se družili 

    u zatvoru. delili

    ono što nas je 

    ushićivalo i u

    umetnosti

    grupe

    kod

     

     

    i

     

     

    bio sam

    srećan zbog

    slavka iako smo se

    sve više razilazili u

    svojim stavovima

    i uverenjima

     

     

    i

     

     

    jedno jutro

    dok sam sedeo 

    na doručku video

    sam slavka kako me

    unezvereno traži

    pogledom

     

     

    i

     

     

    čim smo

    izašli sa doručka

    na putu do radionice

    rekao mi je sinoć se nešto

    desilo ne mogu da ti kažem

    šta ali ostajemo na astralnoj

    vezi. nisam pokušavao da

    mi kaže o čemu je reč

    jer se osetilo da ne

    sme ili ne može

    da mi kaže

     

     

    i

     

     

    ostao

    sam sam

    neznajući o

    čemu je

    reč

     

     

    i

     

     

    kad sam

    otišao do mog

    radnog mesta počela

    je paranoja i najveći

    užas u mom

    životu

     

     

    i

     

     

    mislio

    sam i mislio

    šta se to sinoć

    dogodilo i pomislio

    da će me tog dana

    ubiti i da to slavko

    zna ali da nije

    želeo da mi

    kaže

     

     

    i

     

     

    onda

    me je uhvatio

    još veći užas a to

    je da slavko zna a da

    ne može da mi kaže

    da su kaja i božidar

    već poubijani

     

    i

     

     

    na kraju

    od užasa koji je

    trajao pola sata sat

    to što slavko zna a neće

    i ne može da mi kaže je

    da je počeo atomski rat 

    i smak sveta i da će

    bombe uskoro

    pasti i na

    zatvor

     

     

    i

     

     

    da 

    to je

    to

     

     

    i

     

     

    to

    je bio

    zatvor

     

     

    i

     

     

    to

    je bio

    život

     

     

    i

     

     

    to je

    bila umetnost

    zatvora i zatvora

    u umetnosti

    boga

    mi

     

     

    i

     

     

    slavko i ja

    smo se sve više

    razilazili a poslednjih

    meseca dva dana više

    nismo ni razgovarali

    niti se viđali

     

     

    i

     

     

    slavko

    hvala ti za

    najsrećniji dan

    u mom životu

    ljubav moja

    za tebe je

    večna

     

     

    i

     

     

    b

    b  o  g

    g

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

    19. maj 2021.

    26099. dan mog života

     

     

    imao sam

    u zatvoru jednu

    svesku i u njoj sam

    zapisivao tek ponešto

    ostajući odan tekstu

    i energiji teksta a ne

    mojim zatvorskim

    emocijama

     

     

    i

     

     

    mnogo sam

    čitao u zatvoru jer je

    u zatvoru bila biblioteka

    koju je vodio mangup kića 

    a ja sam mu malo pomagao

    u slaganju knjiga i tako se

    susretao sa mnogim

    knjigama

     

     

    i

     

     

    dok sam

    se bavio umetnošću

    bio sam otvoren za novu

    radikalnu aktuelnu umetnost

    sada sam se otvorio za sve

    pogotovo za velike energije

    velikih večnih tema kod

    velikih pisaca

     

     

    i

     

     

    srcem sam

    pročitao zločin i

    kaznu dostojevskog i

    sudbonosno saosećao sa

    raskoljnikovim u zatvoru i

    njegovim preobražajem do

    kojeg je došlo i velikom

    ljubavlju sonje u koju

    sam se zaljubio

    zauvek

     

     

    i

     

     

    pročitao sam

    život pčela morisa

    materlinika jednu od

    najlepših knjiga koju

    sam ikad pročitao

     

     

    i

     

     

    pčele

     

     

    i

     

     

    pročitao sam

    gandija koji me je

    opčinio nenasiljem

    pasivnim otporom

    kojima je oslobodio

    indiju od engleskog

    kolonijalizma

     

     

    i

     

     

    toro

    tolstoj

    gandi

     

     

    i

     

     

    u zatvoru sam

    doživeo da je moja

    krivica mnogo veća i

    dublja od one zbog 

    koje sam osuđen

     

     

    i

     

     

    krivicu teksta

    pesme o filmuz bog

    koga sam osuđen ne

    da nisam osećao nego

    sam mislio da je to

    dobro što sam

    ga napisao 

     

     

    i

     

     

    osećao sam

    zahvalnost prema tom

    osećanju krivice baš kao

    i gandi koji se zahvaljivao

    svojim sudijama na presudi

    a oni su mu se izvinjavali

    i počinjali da plaču

     

     

    i

     

     

    nikad se nisam

    osećao krivim za ono

    zbog čega sam osuđen ali

    sam u zatvoru milošću hrista

    gandija muhameda dostojevskog

    tolstoja rolana ramakrišne nervala

    kafke poa kelera meterlnika lao

    cea koje sam čitao u zatvoru i

    sa njima se družio otkrio

    moju mnogo veću

    krivicu

     

     

    i

     

     

    krivicu

    prvog čoveka

    krivicu jer sam

    uopšte rođen

    i živ

     

     

    i

     

     

    bilo je

    nepodnošljivo 

    i to me je spasilo

    kriza na smrt. osećao

    sam i zapisao moja

    snaga je bolno

    mučena od

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    moja

    snaga je bolno

    mučena od ljubavi

    kako je to bilo bolno

    i kako je baš to bila

    živa  ljubav

    boga

     

     

    i

     

     

    ljubav je

    preobražavala

    moju snagu i moj

    život da se bogu

    obrate

     

     

    i

     

     

    razapinjali

    su me sa jedne

    strane postojeće društvo

    koje zovem policija a sa druge

    strane elite koje zovem tajna

    društva ja sam pak krenuo 

    pravo i to direktno baš

    bogu i samo

    bogu

     

     

    i

     

     

    počela je

    borba u meni

    samom

     

     

    i

     

     

    kriza na

    smrt a borba

    za život. na jednom

    papiriću sam zapisao

    ne, ne verujem da se

    ova rečenica ne čujei

    to će trinaest godina

    kasnije postati naslov

    moje treće knjige

    voljene

     

     

    i

     

     

    1

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje je vapaj

    odbačenih

     

     

    i

     

     

    2

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje je vera

    uprkos

     

     

    i

     

     

    3

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje je cveće

    prkos

     

     

    i

     

     

    4

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje je dete koje veruje

    da je bog jer šta bi inače

    dete drugo znalo nego

    da je bog jer i jeste

    samo bog

     

     

    i

     

     

    5

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje su oduvek i

    zauvek moja

    nada vera

    ljubav 

     

     

    i

     

     

    6

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje je seks

    boga 

     

     

    i

     

     

    7

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje je novac

    boga

     

     

    i

     

     

    8

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje je autobogografija

    rečenice ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje

     

     

    i

     

     

    9

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne

    čuje su devet meseci

    mog strogog zatvora u

    robijašnici koje sam

    pošteno odrobijao

    da bi svako biće

    bogom živelo

    i ljubilo

    amin

     

    i

     

     

    amin

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    zatvor

    18. maj 2021.

    26098. dan mog života

     

     

    svakog dana

    su pristizali novi

    zatvorenici a drugi su

    odvođeni iz karantina

    na odsluženje kazne

    po zatvorskim

    zgradama

     

     

    i

     

     

    posle

    dvadesetak

    dana u karantinu

    prebačen sam u

    prvu zgradu

     

     

    i

     

     

    iz tog

    karantina mi

    je ostao jedan

    autoportret koji

    sam u toj ćeliji

    nacrtao

     

     

    i

     

     

    kad

    sam ušao u

    prvu sobu šok

    bila je to ogromna

    prostorija sa preko

    stotinu zatvorenih

    ljudi svih godina

    i uzrasta

     

     

    i

     

     

    zbog dužine

    sobe delovalo je kao

    da je plafon priljubljen za

    pod klaustrofobično do bola

    baš onako kako i treba

    da je u zatvoru

     

     

    i

     

     

    jedan red

    kreveta je bio do

    jednog zida drugi red

    kreveta do drugog zida

    kreveti su bili na sprat i

    spojeni jedan do drugog a

    između je bio zajednički 

    prostor koji smo zvali blok

    a ispod donjeg kreveta je

    bio mali kofer u kome

    su nam bile lične

    stvari

     

     

    i

     

     

    između

    kreveta je bio

    dugačak niz

    spojenih stolova

    sa drvenim

    klupama

     

     

    i

     

     

    na dnu

    prostorije je

    bila mala prostorija

    gde smo se umivali i

    brijali ali i pušili a do

    umivaonika su bili

    pisoari sa dva

    klozeta

     

     

    i

     

     

    u jednom

    od dva klozeta je 

    neko nacrtao kuću 

    koju sam precrtao i

    čuvam je u pupoljku

    pahulji kao remek

    delo slobode

     

     

    i

     

     

    dobio

    sam ležaj u

    šorkanovom bloku i to

    na gornjem krevetu. iznad

    je bio prozor sa rešetkama iza

    koga je bilo dvorišno svetlo pa

    sam mogao da čitam knjige i

    kad se ugasi svetlo

    u sobi

     

     

    i

     

     

    određen

    sam na rad

    felgaškom

    odelenju 

     

     

    i

     

     

    proizvodili smo

    felne za automobile a

    ja sam na jednom točku

    koji se vrteo sa šipkom na

    kojoj bio metal od vidije

    strugao ivice felni

     

     

    i

     

     

    ustajali smo na

    jako zvono oko pet 

    šest sati i posle nameštanja

    kreveta i umivanja postrojavali

    smo se pored kreveta dok 

    su stražari sa palicom

    prolazili pored nas

    i brojali nas

     

     

    i

     

     

    brojali

    su nas po

    desetak puta

    na dan

     

     

    i

     

     

    broj

    samo

    broj

     

     

    i

     

     

    posle

    brojanja smo

    išli na doručak a

    posle doručka odmah

    u radionicu. za vreme

    posla smo išli na ručak

    i vraćali se na posao

    a oko tri sata smo

    se posle posla

    vraćali u

    sobu

     

     

    i

     

     

    posle

    posla smo

    mogli sat jedan da

    spavamo u krevetu

    ili da izađemo u

    dvorište na

    šetnju 

     

     

    i

     

     

    oko

    sedam

    su nas vodili

    na večeru i posle

    večere smo ostajali

    zatvoreni do

    jutra

     

     

    i

     

     

    vreme do

    gašenja svetla

    u devet uveče smo

    provodili ispred tevea

    u pušionici ili sedeći

    na klupama

     

     

    i

     

     

    tako

    danima

    mesecima

    godinama

    zauvek

     

     

    i

     

     

    moja

    kazna je bila

    mala i stideo sam

    se zbog toga jer je 

    mnogo zatvorenika tu

    bilo već godinama

    a ostaće tu još

    godinama u

    večnost

     

     

    i

     

     

    u zatvoru 

    nisam nikad

    bio vezivan tučen

    mučen silovan ali

    zatvor je užasno

    mesto

     

     

    i

     

     

    u zatvoru

    više ne postojiš

    zatvor je vrsta smrti

    kazna koja se nosi

    vreme koje ubija

    zatvorenici koji

    su bolni i

    teški

     

     

    i

     

     

    zidine

    stražari

    kazna

     

     

    i

     

     

    hej

    bože

    voljeni

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    9094

    17. maj 2021.

    26097. dan mog života

     

     

    odugovlačio

    sam sa polaskom

    u sremsku mitrovicu

    u zatvor čekajući da

    se neko pojavi ali

    nije bilo nikog

     

     

    i

     

     

    krenuo sam

    prvo u grad da kupim

    peškir i da možda nekog

    susretnem ali opet nikog nije

    bilo i kod knjižare gde sam

    kupio crvenu svesku sam ušao

    u gradski autobus do autobuske

    stanice i tada sam osetio ne

    samo da nikog neću sresti

    nego da nepovratno

    odlazim

     

     

    i

     

     

    stigao

    sam u sremsku

    mitrovicu i pitao

    prolaznike gde 

    je zatvor

     

     

    i

     

     

    ped

    upravnom

    zgradom zatvora

    koja ne liči na zatvor

    nego na neku gimnaziju

    pitao sam nekog gde

    da uđem jer sam 

    došao u zatvor

     

     

    i

     

     

    došao

    sam u zatvor da

    odslužim devet meseci

    strogog zatvora jer mi je

    kazna na žalbu advokata

    smanjena sa godinu

    dana na devet

    meseci

     

     

    i

     

     

    došao sam

    u utrobu svog drugog

    devetomesečnog rođenja 

    što sam osvestio tek 15 godina

    kasnije kad sam devet meseci 

    muzeju savremene umetnosti

    devet meseci javno pisao čoveka

    koji piše što je bilo moje treće

    devetomesečno

     rođenje

     

     

    i

     

     

    službenik u

    upravnoj zgradi je

    uzeo moje generalije

    i vikao na mene zbog

    moje nacionalne

    neopredeljenosti

     

     

    i

     

     

    kad su

    se otvorila

    metalna vrata na

    ogromnom zidu do

    upravne zgrade

    zatvor me je

    progutao

     

     

    i

     

     

    vodio

    me jedan

    komandir preko

    velikog dvorište

    punog ruža

     

     

    i

     

     

    sve je bilo

    zastrašujuće

    obično a ruže

    prelepe

     

     

    i

     

     

    komandir

    me je odveo

    treću zgradu

    u kojoj su mlađi

    zatvorenici ali je

    tu bio i karantin

    za tek pristgle

    zatvorenike

     

     

    i

     

     

    tu

    u karantinu

    sam proveo

    dvadesetak

    dana

     

     

    i

     

     

    u jednoj

    sobi sam pred

    komandirom skinuo

    svoje civilnu odeću i

    obukao robijaško

    odelo

     

     

    i

     

     

    fotografisali

    su me i dali mi

    zatvorsko ime

    9094. od tad

    sam postao

    samo

    broj

     

     

    i

     

     

    onda su 

    me odveli u moju

    ćeliju u kojoj su već

    bila dvojica zatvorenika

    i te zlokobne rešetke

    na prozorima

     

     

    i

     

     

    kasnije je

    u ćeliju ušao

    jedan zatvorenik

    povratnik raspitujući

    se o meni i uplašio

    me je svojim

    pretnjama

     

     

    i

     

     

    kao u svim

    susretima sa

    nepozntim ljudima

    prvo imam strah a

    posle vidim da su

    to takođe samo

    uplašeni ljudi

     

     

    i

     

     

    pred

    veče su nas

    tridesetak karantinca

    odveli na večeru. bili su

    to sve obični ljudi sa

    strašnim pičama

    i kaznama

     

     

    i

     

     

    u devet uveče

    se ugasilo svetlo

    legao sam na gornji

    gvozdeni krevet i tu

    proveo prvu noć

    u zatvoru

     

     

    i

     

     

    sve oko

    mene je bilo

    nepoznato

    i preteće

     

     

    i

     

     

    sklupčan

    u krevetu samo

    sam samog sebe

    poznavao i ostalo

    mi je da se još

    više uvučem

    u sebe

     

     

    i

     

     

    iako sam

    osećao strah oko

    sebe u krevetu sam

    doživeo neki mir i da

    mi je u životu dovoljno

    da imam samo jedno

    malo mesto za

    spavanje

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    veliki okean zelenog

    15. maj 2021.

    26095. dan mog života

     

     

    posle

    dva meseca

    stražarenja šuma

    je skroz ozelenela

    kao veliki okean

    zelenog

     

     

    i

     

     

    nisam bio

    ni vojnik ni osuđenik

    bio sam u rajskoj gustini

    prirode. bio sam u samom

    prisustvu boga iako tad

    to još nisam znao

     

     

    i

     

     

    kao mladić 

    na stražarskom

    mestu sam pročitao

    mladića dostojevskog

    i uživao u strujanju

    koje sam osećao

    u čitanju

     

     

    i

     

     

    na

    stražarskom

    mestu sam u glavi

    pisao borhesovske

    priče i zaplete

     

     

    i

     

     

    stražareći

    sam od jednog

    notesa na kocke

    stvorio roman pod

    naslovom žan

    pol sartr

     

     

    i

     

     

    vojska

    a pogotovo

    stražarenje

    me je učilo

    strpljenju

     

     

    i

     

     

    kad su 

    došli mladi

    vojnici mene

    su prebacili

    u sisak

     

     

    i

     

     

    u sisku

    sam radio u

    magacinu hrane

    koji je bio van

    kasarne

     

     

    i

     

     

    svaki dan

    sam izlazio iz

    kasarne i prolazio

    siskom do magacina

    i tako sam na jednom

    zidu ugledao kako je

    velikim slovima na

    zidu bilo ispisano

    gurso i bodoin

     

     

    i

     

     

    nikad nisam

    saznao ko su ili

    šta to gurso i bodoin

    znači ali sam uživao 

    gursou i bodoin i

    zamišljao ih kao

    ljubavni par

     

     

    i

     

     

    gurso i bodoin

    su postali junaci

    mog života jer je i

    sam moj život sve

    više postajao

    junak

     

     

    i

     

     

    i jednog

    dana neočekivano

    mesec dana pre kraja

    vojnog roka je stigao

    poziv za odsluženje 

    zatvorske kazne 

     

     

    i

     

     

    u vojsci su

    mi rekli da je ovim i

    moj vojni rok završen

    ali su me oni ipak posle

    šest godina pozvali da

    doslužim mesec dana

    vojnog roka

     

     

    i

     

     

    radovao

    me je izlazak

    iz vojske iako me

    je za koji dan čekao

    odlazak na robiju u

     zatvor u sremsku

    mitrovicu

     

     

    i

     

     

    jednog

    dana sam otišao

    u sremsku kamenicu

    na trening fruškogorca

    i tamo mi je u jednom

    slalomu kroz dvojicu

    igrača pukao

    meniskus

     

     

    i

     

     

    jedva

    sam hodao a

    čekao me je

    zatvor

     

     

    i

     

     

    kao i kad

    sam odlazio u

    vojsku ni sad se

    o zatvoru nisam

    kod nikog ništa

    raspitao 

     

     

    i

     

     

    bilo

    mi je

    samo

    otići

     

     

    i

     

     

    bilo

    mi je otići u

    pičku materinu

    u pičku božiju

    amin

     

     

    i

     

     

    bližnji

    su saosećali

    sa mnom ali i

    zazirali od

    mene

     

     

    i

     

     

    obeleženost

    služi da osudi

    obeleženog ali i

    da sve ostale 

    zastrašuje

    i plaši

     

     

    i

     

     

    bolje je

    osvestiti da

    ne bi osuđivali

    a ne osuditi da 

    bi se tek onda

    osvestili

     

     

    i

     

     

    čekao

    sam tih par

    dana pa da

    krenem u

    zatvor

     

     

    i

     

     

    došao

    je i taj slavni

    9. novembar

    1972

     

     

    i

     

     

    bio je

    prelep sunčani

    dan. jesenji dan

    dvadeset druge

    jeseni u mom

    životu

     

     

    i

     

     

    nije bilo

    nikog samo

    kazna i ja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pupoljci

    14. maj 2021.

    26094. dan mog života

     

     

    dvadeset

    druga mi je

    a već sam

    osuđen

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak mladić

    a već osuđen jer

    to su zakoni ovog

    sveta da su sva

    deca dečaci i

    mladići već

    osuđeni

     

     

    i

     

     

    osuđen

    sam jer ruža

    je bog i put je

    bog i bog je

    ruža i bog

    je put

     

     

    i

     

     

    vratio

    sam se u

    kasarnu da

    odslužim

    vojni

    rok

     

     

    i

     

     

    moja

    generacija je

    završila obuku i

    poslata na granice

    u pograničnu službu

    a mene su ostavili u

    kasarni sa starim

    vojnicima i novim

    desetarima

     

     

    i

     

     

    pošto više

    nije bilo vojnika

    za stražarenje sledeća

    dva meseca sam proveo

    stražareći u šumi na

    nekoliko kilometara

    od kasarne

     

     

    i

     

     

    dva sata

    na straži pa onda

    četiri sata odmora pa

    opet dva sata na straži i

    tako u krug dve nedelje

    onda dva tri dana na

    oporavak i sređivanje

    u kasarni pa opet

    na dve nedelje

    stražarenja

     

     

    i

     

     

    bilo

    je naporno

    ali sam tu na

    stražarskom mestu

    doživeo neke od

    najlepših trenutaka

    u mom životu do

    tada

     

     

    i

     

    video

    sam buđenja

    proleća

     

     

    i

     

     

    otkrio

    pupoljke i

    pupljenje

     

     

    i

     

     

    pred

    očima mi

    se odvijao

    film

     

     

    i

     

     

    film

    pupljenje

    je delo

    boga

     

     

    i

     

     

    pupoljci su

    zamenili umetnost

    i poveli me ka večnoj

    umetnosti i zato moje

    ukupno delo nazvah

    pupoljak. pupoljak

    pahulja

     

     

    i

     

     

    pupoljče

    pahuljo ti si

    slava boga i

    svih pahulja

    i pupoljaka

    božijih

     

     

    i

     

     

    proleće

    je prolistalo

    u meni

     

     

    i

     

     

    u meni

    se rodio novi

    život. život za

    živote drugih

    bića

     

     

    i

     

     

    pupoljci su

    se odjednom

    pojavili i bili su

    misleniji od svega

    ostalog do tada

    u mom životu

    bili su mladi

    bog

     

     

    i

     

     

    pupljenje

    pupoljaka me je

    otvorilo i ogolilo a

    pupoljcima je moje

    srce propupelo

    bogu

     

     

    i

     

     

    pupoljci

    su početak

    mog duhovnog

    rađanja

     

     

    i

     

     

    stajao

    bih na straži

    i gledao u šumu

    oko mene. bila je

    još zima i grane

    drveća su bile

    gole

     

     

    i

     

     

    posmatrao

    sam golo granje a

    drveće je posmatralo

    mene. nisam gledao

    ništa a video sam

    sve

     

     

    i

     

     

    video sam

    neprimetnu 

    i božansku

    postepenost

     

     

    i

     

     

    postepenost

    ozelenjavanja

    drveća i cele

    šume

     

     

    i

     

     

    posmatranje

    postepenosti je

    vrh posmatranja

    živa teorija u

    pupljenju

     

     

    i

     

     

    kasnije sam

    svakog proleća

    pokušavao da ugledam

    rađanje pupoljaka ali nikad

    nisam uspeo u tome. gledao

    sam u grane drveća da ih

    ugledam kako se probijaju

    iz kore drveća ali njih nije

    bilo a kada bih ponovo

    pogledao u granje

    pupoljci su se

    već pojavili

     

     

    i

     

     

    bila je

    to misterija

    neprimećenog

    i neprimećeno

    prisustvo

    boga 

     

     

    i

     

     

    pupoljci su

    me spasavali

    od presude koju

    sam doživeo 

     

     

    i

     

     

    sve vreme

    sam se borio sa

    osećanjem krivice i

    gušio se u samom sebi

    ali priroda mi je sa svojim

    pupoljcima polako prišla

    sačuvala me i blago

    me povela dalje

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    suđenje

    13. maj 2021.

    26093. dan mog života

     

     

    u

    decembru

    mi je u kasarnu

    stigao poziv na

    isleđenje od javnog

    tužioca u novom

    sadu

     

     

    i

     

     

    prijatelji

    su mi govorili

    da će se sve završiti

    kod javnog tužioca i da

    on nema na osnovu

    čega da podigne

    optužnicu

     

     

    i

     

     

    razgovor

    sa javnim tužiocem

    je bio prijatan i mislio

    sam da on neće podići

    optužnicu protiv

    mene

     

     

    i

     

     

    vratio

    sam se u

    kasarnu i ipak

    u februaru dobio

    poziv na suđenje

    u novom sadu

     

     

    i

     

     

    bio sam

    uplašen i

    miran

     

     

    i

     

     

    malo se

    toga sećam sa

    suđenja ne zato što

    sam to potisnuo nego

    zato što nisam osećao

    da je sve to u vezi

    sa mnom

     

     

    i

     

     

    mene su

    zanimali film i

    umetnost a ne

    politika

     

     

    i

     

     

    stajao sam

    u vojničkom odelu

    pred sudijom i punom

    malom sudnicom

     

     

    i

     

     

    odgovarao

    sam na pitanja i

    video da sve to nema

    veze sa mojom strašću

    za filmom umetnošću

    i jezikom

     

     

    i

     

     

    nisam 

    se držao ni

    pokunjeno ni

    hrabro

     

     

    i

     

     

    važno

    mi je bilo

    da kažem

    da ruža je

    ruža je

    ruža

     

     

    i

     

     

    ne samo

    da mi je to bilo

    važno da kažem i

    da sam to rekao sudiji

    nego mi je to i danas

    važno pa to i ovog

    trena pevam

     

     

    i

     

     

    ruža

    je ruža je

    ruža

     

     

    i

     

     

    na pauzi

    pre presude

    su me prijatelji

    bodrili i nadali se

    da će presuda biti

    oslobađajuća

    ali nije

     

     

    i

     

     

    proglašen sam

    krivim i u ime naroda

    osuđen za dva dela na

    osamnaest meseci koja

    kad su se spojila sam

    osuđen na godinu

    dana strogog

    zatvora

     

     

    i

     

     

    dva

    dela su bila

    uznemiravanje

    javnosti i uvreda

    predsednika

    države

     

     

    i

     

     

    sudija

    je prilikom

    izricanja presude

    rekao da sam 

    osuđen i drugima

    za primer

     

     

    i

     

     

    ljudi oko

    mene su me

    bodrili a i sami

    su bili uplašeni

    a kako i ne

    bi

     

     

    i

     

     

    ubrzo

    sam ostao

    sam i otišao

    patrijarha

    čarnojevića

    19

     

     

    i

     

     

    kaja je

    bila u stanu

    iščekujući rezultat

    suđenja. sada je ona

    bila majka ne samo

    svoga sina nego

    i svoga sina

    osuđenika

     

     

    i

     

     

    jer

    svaka

    majka je i

    majka božija i

    majka svoga

    osuđenog

    sina

     

     

    i

     

     

    a

    svaki

    sin je već

    osuđen

     

     

    i

     

     

    onda su

    počela jako

    da me bole

    jaja

     

     

    i

     

     

    jaja

    pesme

    jaja filma i

    jaja umetnosti

    su osuđena i

    to su osećala

    i moja jaja

     

     

    i

     

     

    miroslav mandić

    osuđen na godinu

    dana zatvora je bila

    vest sutra u svim

    novinama

     

     

    i

     

     

    sve što

    je pisalo u tim

    novinskim vestima

    nisam osećao da ima

    veze sa mnom nego sa

    nekim miroslavom

    mandićem koga su eto

    oni uspešno osudili 

    u ime naroda

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    vojska

    12. maj 2021.

    26092. dan mog života

     

     

    bio je

    septembar 

    1971. čekao sam 

    kraj meseca da

    odem u vojsku

     

     

    i

     

     

    pred

    odlazak u vojsku

    sam ostavio slavku

    tri primerka teksta

    pesme o filmu da 

    ga odnese u uj

    simpozion

     

     

    i

     

     

    nikoga nije

    bilo kada sam

    to veče odlazio

    u vojsku

     

     

    i

     

     

    sedeo

    sam miran

    u kući sa kajom

    do polaska voza

    i onda se uputio

    ka železničkoj

    stanici

     

     

    i

     

     

    prolazio

    sam pored kuća

    pod uličnim svetijkama

    i senkama lišća sa

    drveća

     

     

    i

     

     

    ujutru sam

    bio u petrinji

    pred kasarnom

    prepunom regruta

    sve su nas popisali

    istuširali i obukli u

    vojnička odela

    i čizme

     

     

     

     

    bili su

    to mladići skoro

    deca koja su došla

    iz cele jugoslavije da

    se uče da ubijaju

    i budu ubijani

     

     

    i

     

     

    vojska mi

    je bila i ostala

    potpuno strana ali

    duboko saosećam sa

    svakim vojnikom bilo

    koje i bilo čije vojske

    na ovom svetu

     

     

    i

     

     

    uživao sam

    i saosećao sa

    svim tim mladićima

    njihovim tugama i

    srećama

     

     

    i

     

     

    vojnik

    je kažu stalno

    gladan. stalno mu

    se spava i stalno

    mu je hladno

     

     

    i

     

     

    oružje

    disciplina

    subordinacija

    agresivnost

    drugarstvo

     

     

    i

     

     

    rano

    ustajanje na

    znak trube. nameštanje

    kreveta. toalet. istrčavanje na

    krug na trčanje i fizičko vežbanje

    vraćanje na brijanje i spremanje za

    stroj. odlazak na doručak. postrojavanje

    i prebrojavanje. raporti. pozdrav. strojevi i

    marševski korak. časovi obuke na poligonu

    ili učionici. delenje pošte. odlazak na ručak

    kratak odmor. ponovo obuka. večera

    gledanje teve dnevnika. čišćenje

    čizama. toalet i odlazak na

    spavanje. gašenje svetla

    na znak trube

     

     

    i

     

     

    delio

    sam sa

    svim vojnicima

    zajednički život ali

    sam ipak živeo u

    mom svetu

     

     

    i

     

     

    u

    svetu

    mira. svetu

    bez rata. svetu

    bez oružja i

    ubijanja

     

     

    i

     

     

    odbio

    sam da

    idem na kurs

    za desetara

     

     

    i

     

     

    očekivao

    sam da mi

    prijatelji jave

    da je objavljen

    tekst pesma

    filmu

     

     

    i

     

     

    zaista su

    javili ali kroz par

    dana su mi javili i da

    je časopis zabranjen

    zbog pesme o

    filmu

     

     

    i

     

     

    jednog

    dana dok smo

    bili postrojeni na

    krugu i slušali obuku

    došao je desetar iz komande

    i rekao potporučniku da

    pusti vojnika mandića

    da pođe sa njim

    u komandu

     

     

    i

     

     

    u komandi su

    me sačekala dva

    oficira bezbednosti i

    razgovarali ljubazno sa

    mnom raspitujući se

    o meni i mom

    delovanju

     

     

    i

     

     

    mislili

    su da je

    andergraund

    neka organizacija

    kojoj pripadam pa

    sam im objašnajvao

    da je andergraund

    samo stil 

     

     

    i

     

     

    umetnost

    je opasna baš

    zato što je

    bezopasna

     

     

    i

     

     

    meta

    obeležen

    sam

     

     

    i

     

     

    meta za

    odstrel u

    kasarni kao

    u kavezu

     

     

    i

     

     

    sam

    slomljen

    izdržati mi

    je samo mi

    je izdržati

    sam

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    crvena sveska

    11. maj 2021.

    26091. dan mog života

     

     

    dok sam

    pisao pesmu o

    filmu osećao sam

    opasnost kao i kod

    miroslav mandić jebe

    svima mater ali nisam

    želeo da uzmaknem

    i izneverim ono što

    mi se otkrilo 

     

     

    i

     

     

    pisanje je

    samooslobađanje

    pisanje je filmovanje

    preobražavanje jedno

    u drugo. drugog u

    prvo. prvog u

    boga

     

     

    i

     

     

    film se

    preobrazio

    u pesmu

     

     

    i

     

     

    pesma

    o filmu u

    film mog

    života

     

     

    i

     

     

    film

    mog života

    u pesmu moje

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    pesma

    moje ljubavi u

    umetnost moje

    slobode

     

     

    i

     

     

    umetnost

    moje slobode

    u hodanje moje

    istine

     

     

    i

     

     

    jako

    me uzbuđuje

    umetnost koja se

    sama preobražava 

    i sama sebe peva

    stvara hoda

     

     

    i

     

     

    umetnost

    kao što raste drveće

    kao što se stvore mora

    i okeani ili kao što cveće

    živi visoko na planinama

    na radost oblacima koji

    preleću preko njega

    uživajući u njegovoj

    lepoti i mirisima

     

     

    i

     

     

    kad su me

    posle devetnaest

    meseci osudili zbog

    pesme o filmu i kad sam

    se iz sudnice vratio osuđen

    patrijarha čarnojevića 19

    jako su me i odjednom

    prvi put u životu

    zabolela jaja

     

     

    i

     

     

    baš su

    dobra ta jaja

    pisanja

     

     

    i

     

     

    tada su te

    kastrirali rekao

    mi je dvadeset

    osam godina

    kasnije raša

    livada

     

     

    i

     

     

    samo se

    zbog nežnosti

    ide u zatvor

     

     

    i

     

     

    bio

    sam 

    sam

     

     

    i

     

     

    sam 

    u svetu za

    ceo svet

     

     

    i

     

     

    bio

    sam ceo

    svet

     

     

    i

     

     

    cvet

    čovek

     

     

    i

     

     

    bog

    cvet

     

     

    i

     

     

    crvena sveska

    25. avgusta 1971

    sam počeo da pišem

    razne beleške i pesme

    u jednu crvenu svesku

    velikog formata i to

    ću činiti u njoj do

    kraja života

     

     

    i

     

     

    uvek sam

    voleo sveske bile

    su tako izazovne i

    podavajuće a ova

    crvena je bila

    savršena

     

     

    i

     

     

    kupio 

    sam je u knjižari

    preko puta norka u

    leto 1971. u pustoši

    mog života ona mi

    je bila jedina

    zaštita

     

     

    i

     

     

    crvenu

    svesku sam

    nosio svuda

    sa mnom

     

     

    i

     

     

    pisao sam u

    njoj flomasterima

    penkalom i na kraju

    sa štilom perom o

    mastilom

     

     

    i

     

     

    uvek

    kad nešto

    u nju zapišem a

    već godinama su

    to uglavnom male

    pesme osećam

    radost

     

     

    i

     

     

    radost

    uprkos tuge

    i samoće

     

     

    i

     

     

    radost

    živog boga

    živom bogu

    radosti

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pesma o filmu

    10. maj 2021.

    26090. dan mog života

     

     

    stanovao

    sam sa slavkom

    na nekoj mansardi

    i uvijao samo čaršav

    oko bedara jer bilo

    je vrelo leto

     

     

    i

     

     

    tu na

    toj mansardi

    sam napisao

    pesmu o

    filmu

     

     

    i

     

     

    četiri pet

    meseci ranije

    oto tolnai glavni urednik

    časopisa uj simpozion mi je

    rekao da spremaju jedan broj

    posvećen filmu i da bi voleo

    da i ja napišem tekst

    za njih

     

     

    i

     

     

    to je bila

    dobra prilika da

    se tekstom o filmu

    oprostim od

    filma

     

     

    i

     

     

    to je bila

    dobra prilika da

    film napravim 

    od teksta

     

     

    i

     

     

    ta 

    alhemija

    čini pesmu

    o filmu

     

     

    i

     

     

    pesma o

    filmu je sonet

    ili četrnaest

    stihova o

    filmu

     

    1 stih

    pismo iz budućnosti

     

    2 stih

    suština filma

     

    3 stih

    priroda filma

     

    4 stih

    ponašanje filma kroz istoriju

     

    5 stih

    film i jugoslovensko društvo

     

    6 stih

    kritika jugoslovenskog filma i društva

     

    7 stih

    album za sličice iz filma

     

    8 stih

    greta garbo

     

    9 stih

    drugi o filmu

     

    10 stih

    film u časopisu

     

    11 stih

    revolucija

     

    12 stih

    josip broz tito

     

    13 stih

    radnici

     

    14 stih

    zašto sam napisao ovaj tekst

     

     

    i

     

     

    evo kako

    počinje tekst

    pesma o

    filmu

     

     

    i

     

     

    pišem

    prijateljima

    u nadi da će ih ovaj

    tekst naći u dobrom fizičkom

    zdravlju duhovnoj sreći i ljubavi

    mi smo tu vidimo i vi ste tu a znamo

    i oni su prisutni. na okupu je sve što

    može da se pomene. da prijatelju ja i

    ti i on osim toga nema ništa više. sve

    ostalo je gramatika. vrlo sam srećan

    što ću moći da pišem meni tebi njemu

    nemoj da se ljutiš na mene nisam

    ja za to kriv proces je završen

    ti znaš i on to zna da ruža

    nije divan cvet  ruža

    je ruža je

    ruža

     

     

    i

     

     

    film

    se završava

    četrnaestim stihom

    podnaslovom zašto

    sam napisao ovaj

    tekst

     

     

    i

     

     

    zato što sam zaljubljen u film

     

    zato što imam pravo glasa

     

    zato što nisam u skj

     

    zato što ne radim

     

    zato što ne studiram

     

    zato što hoću da pročitam u novinama ovakav tekst

     

    zato što su to moje intimne preokupacije

     

    zato što nemam moć

     

    zato što nikom ništa nisam zabranio osim sebi

     

    zato što volim moje prijatelje

     

    zato što će tekst mojoj majci katici mandić pričiniti trenutak sreće

     

    zato što će mi honorar omogućiti tri meseca života

     

    zato što poštujem trud ljudi koji rade u ovom časopisu

     

    zato što je sramota pala na novi sad posle zabrane filma dušana makavejeva

     

    zato što verujem jedino u jugoslovensko društvo iako je ono u govnima 

     

    zato što mi se brat božidar mandić nalazi na odsluženju vojnog roka

     

    zato što ću se i ja nalaziti na toj dužnosti od oktobra 1971

     

    zato što sam srećan zbog suze u oku

     

    zato što volim šabrola

     

    zato što još jednom pozdravljam sve one koje je ovaj

    neugrožavajući akt našao u dobrom zdravlju i poštenom radu

     

    zato što smem javno da kažem da je ružno da ljudi imaju kartone u policiji

     

    zato što više nikad neću objaviti tekst bilo kakve vrste o filmu

     

    zato što ću filmove gledati i sa prijateljima razgovarati

     

    zato izvinjavam se prijatelju što si ovo čitao. što je

    pisana reč laž i zato što se pesma o filmu ne može napisati

     

     

    i

     

     

    pored analize

    filma i pokušaja da

    saopštim njegovu suštinu

    i da ga stvorim samo od reči i

    to bez kamere i trake. i pored

    kritike jugoslovenskog

    partizanskog filma napisao

    sam i tri scenarija za ono

    što sam mislio da je

    suština filma

     

     

    i

     

     

    revolucija

    scenario

    kada sada

    zašto zato

    kako tako

    uputsvo za snimanje filma

    za film revolucija.nije potrebna

    filmska kamera. snimatelj. reditelj

    scenarista. kostimograf. scenograf

    glumci. statisti. film ide uživo

    film snimati svaki dan

    do svoje smrti

     

     

    i

     

     

    josip broz tito

    scenario

    snimiti fotografiju

    josipa broza tita u

    koloru u jednom kadru

    koji traje dva sata. kamera

    je statična. uz natpis kraj

    spiker kaže bio je to

    josip broz tito

     

     

    i

     

     

    radnici

    scenario

    snimiti sve radnike u

    jugoslaviji. jedan kadar

    jedan radnik a radnik

    kaže svoje podatke

    iz lične karte

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    14. jul 1971

    8. maj  2021.

    26088. dan mog života

     

     

    već na

    putu na onom

    pljusku sam doneo

    odluku da odustajem

    od odlaska u život i evropu 

    nego se vraćam u novi sad

    i za kaznu se prijavljujem

    za odlazak u vojsku

    koju nisam voleo

    ni onda kao

    ni sad

     

     

    i

     

     

    uzeo

    sam autobus

    do trsta i voz do

    venecije prespavao

    ispod starih svodova

    na trgu u veneciji i u

    podne se sreo sa

    slobodanom i

    dušanom

     

     

    i

     

     

    oni su mi

    se obradovali

    ali sam im odmah 

    rekao da odustajem i

    da se odmah vraćam

    jer sam poražen i

    sledi mi odlazak

    u vojsku kao

    kazna 

     

     

    i

     

     

    14. jula

    1971. sam tu

    još u veneciji u

    automatu napravio

    fotografiju mog lica

    i time započeo rad

    jedan čovek kome

    će ovog 14. jula

    2021. biti 50

    godina

     

     

    i

     

     

    pola

    veka lica

    boga

     

     

    i

     

     

    očaj 

    porađa. očaj

    spašava. očaj

    služi. očaj

    ljubi

     

     

    i

     

     

    od tog

    14. jula 1971

    jednom mesečno

    fotografišem moje

    lice koje me vodi

    dalje i dalje do

    kraja ovog

    života

     

     

    i

     

     

    vratio

    sam se u

    novi sad

     

     

    i

     

     

    bilo je

    vrelo leto

    u gradu

     

     

    i

     

     

    opraštao

    sam se od svega

    od grupe kod. od studija 

    od umetnosti. od mladosti

    od ljubavi prema filmu

    od sebe sama

     

     

    i

     

     

    prošlo je

    već pola godina

    od miroslav mandić 

    jebe svima mater. nisam

    mogao da računam na nikog

    jer moj život je bio uspavanka

    jednom mnogo mnogo boljem

    i nežnijem svetu koji je živeo

    u mom srcu i to uprkos

    porazu koji sam

    doživeo u

    rupi

     

     

    i

     

     

    porazi su

    sagorevanje

    u božijoj vatri 

    preobražaja

     

     

    i

     

     

    sećam se 

    a sećanje je uvek

    samo sećanje na boga

    velike nove pošte. vrelog

    asfalta. pikavaca po ulicama

    koje sam skupljao i pušio. bila

    je to svetska revolucija 

    u pizdi materini u

    nekom novom

    sadu

     

     

    i

     

     

    bila mi

    je 22.godina a 

    pre četiri godine sam

    prestao da igram fudbal

    već sam bio u šest žena

    i gledao sam antonio das

    mortes glaubera roše i

    južna amerika mi je

    bila u srcu

     

     

    i

     

     

    više nisam bio

    ni fudbaler ni umetnik

    bio sam samo niko ko je

    žudeo za dobrom sveskom

    verujem a i onda sam verovao

    da sam ja pesma svim bićima

    ljubav i odanost svakom biću

    raspizdi me raspizdi

    moja nežnosti

    sad

     

     

    i

     

     

    kurac mi nije

    bio velik ali mi je snaga

    bila konjska jer ja sam konjski

    kurac u predelu a konjski kurac u

    predelu tada još nije znao da će biti

    zatvoren. ostavljen i da će zemlja

    u kojoj je živeo nestati u krvi i da će mu

    zabraniti da luta poljanama evrope i da 

    će biti bombardovan i da će imati srčani

    udar i da će mu se na naćulenim ušima

    pojaviti rak kože i da će ostati potpuno

    sam jer to konj tada još nije znao

    a ne zna ni sada jer je obična

    konjina a konjina

    magarac

     

     

    i

     

     

    konj

    bog

    je

     

     

    i

     

     

    da li sam se ja

    uopšte kupao tog leta

    u dunavu. da li sam igrao

    fudbal i zašto nisam verovao

    dovoljno svom telu koje je bilo

    bog. zašto nisam verovao dovoljno

    mom kurcu koji me nikad nije izneverio

    zašto nisam verovao dovoljno mom

    srcu koje je ujedinjavalo sva srca

    zašto nisam verovao dovoljno

    mom umu koji je bio

    sam bog

     

     

    i

     

     

    s kim

    sam se

    viđao

     

     

    i

     

     

    bio

    sam ulica i

    grad. bio sam

    nemoć i

    ništa

     

     

    i

     

     

    bio 

    sam neko

    dete u predelu

    dete krućenja vlaženja i

    odricanja od naplaćivanja

    dete spremno na umiranje i eto

    erosa leta 1971eros leta 1971

    je u vreloj krvi iskorenjivanja

    eros leta 1971. je etos

    svih trenutaka tog

    leta 1971

     

     

    i

     

     

    leto 1971

    koje neće ništa

    nego je samo sve

    to leto 1971

     

     

    i

     

     

    ko u

    ustima drži

    ud boga ud 

    jezika 

    je

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    proleće 1971 i presudni dan

    7. maj 2021.

    26087. dan mog života

     

     

    sad

    kad sam

    prekinuo

    ostalo mi

    je samo

    sad

     

     

    i

     

     

    bog 

    je bog

    sad

     

     

    i

     

     

    sad

    je bog

    boga

     

     

    i

     

     

    sad kad

    vetrić piri. sad

    kad vetrić piri je

    moguće sve pa i ono

    što nije moguće jer blagost

    vetrića koji piri je ista blagost

    kojom zemlja hrani sva svoja

    bića a voda ih napija dok ih

    svetlost bogom čini da bi

    svetlost dobrote i

    ljubavi bili

     

     

    i

     

     

    sad ove

    ljubavi slobode

    istinesad svetlost

    boga u svakoj boginji

    i svakom bogu

    boga

     

     

    i

     

     

    vraćajući

    se noću kući u

    tom proleću 1971

    negde na uglu jug

    bogdanove tekelijine

    pomislio sam da bih

    voleo da stvorim

    veliko umetničko

    delo ni iz

    čega

     

     

    i

     

     

    kadgod

    bih nestao u

    želji za tobom

    osećao sam

    lepotu 

     

     

    i

     

     

    moje telo

    je u želji za

    tvojim telom bilo

    veliko umetničko delo

    samim tim što

    je bilo

     

     

    i

     

     

    dok

    smo prelazili

    ulicu kod radničkog

    univerziteta rekao sam

    čedi drči da bih voleo da

    stvorim čudesno delo

    delo sačinjeno od

    godišnjih doba

    na primer

     

     

    i

     

     

    trebalo

    je otići

     

     

    i

     

     

    pokupiti

    se iz svog

    jebenog života

    i otići u sam

    život

     

     

    i

     

     

    otići u

    oca otići u

    evropu

     

     

    i

     

     

    krenuo sam

    sa slobodanom

    tišmom i dušanom

    belićem u život

    evropu

     

     

    i

     

     

    stopirali smo

    do zagreba pa posle

    do rijeke. prvo su stopirali

    slobodan i dušan pa kad bi

    njima neko stao stopirao sam 

    i ja pa bi se posle našli na 

    nekom dogovorenom

    mestu

     

     

    i

     

     

    tako je bilo

    i tog presudnog

    12. jula 1971

     

     

    i

     

     

    počeli smo

    da stopiramo čim

    smo ustali iz vreća za

    spavanje negde pored puta

    na izlasku iz rijeke. dogovorili

    smo se da se vidimo u veniciji

    ispred crkve svetog marka

    svakog narednog dana

    sve dok ne stignemo

    i njih dvojica i ja

     

     

    i

     

     

    slobodanu 

    i dušanu je u

    tom ranom jutru

    stop odmah

    stao

     

     

    i

     

     

    ja sam

    nastavio da

    stopiram

    sam

     

     

    i

     

     

    stopirao

    sam ceo dan

    i niko mi nije

    stao

     

     

    i

     

     

    stojao

    sam pored

    puta i polako

    se kretao

    unazad

     

     

    i

     

     

    popodne

    me je na putu

    uhvatio jak

    pljusak

     

     

    i

     

     

    ja

    koji sam 

    krenuo u život

    odmah sam dobio

    šamarčinu od

    života

     

     

    i

     

     

    kao

    da mi se svaki

    automobil na putu

    koji je projurio pored

    mene podsmevao

    i baš mi jebao 

    majku

     

     

    i

     

     

    sve vreme

    stopirajući i hodajući

    stigao sam već u noć u

    mesto koje se zove

    rupa 24 kilometara

    daleko od

    rijeke

     

     

    i

     

     

    bio

    sam ponižen

    poražen slomljen

    i poništen 

     

     

    i

     

     

    ušunjao

    sam se u neku

    kuću u izgradnji

    i tu proveo

    noć

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    prekid

    6. maj 2021.

    26086. dan mog života

     

     

    nasuprot

    odijumu društva

    dogodila mi se mirjana

    čudo jedne žene. uz

    mirjanu sam naučio

    tri lekcije ljubavi

     

     

    i

     

     

    prva. osim

    mirjaninog lepog lica i 

    kose zavoleo sam i njenu

    lobanju. druga lekcija. posle

    nekoliko neuspešnih pokušaja

    uspeo sam da joj kažem volim te i

    to baš u trenutku kad to osetim a ne 

    ni pre ni posle. i treća lekcija. kad mi je 

    u jednom trenutku dok sam bio u njenom

    zagrljaju zatvorenih očiju rekla kako

    si lep shvatio sam da sam lep samo

    kad jesam a ne kad brinem da

    li sam lep a pogotovo ne

    kad se trudim da

    budem lep

     

     

    i

     

     

    sledila je

    prva izložba

    konceptulane

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    sledio

    je poziv za

    učešće na pariskom

    bijenalu mladih

    umetnika

     

     

    i

     

     

    odbio sam

    učešće na izložbi 

    u parizu i prekinuo

    sam sa grupom kod

    studijama filmom

    i umetnošću 

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam jer su odrasli

    uživali u diktaturi postojećeg

    cepao sam se između banalnosti

    postojećeg i prefinjenosti pesnika

    znao da ću krenuti jednim

    putem ali ga još nisam

    video

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam zbog

    čuda nevidljivog

    čuda nerazumljivog

    čuda neizrecivog koja

    su me obuzimala i

    kojima sam želeo

    da se podam

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam zbog žudnje

    da izgorim. zbog slutnje

    da samo prekidom može da

    se odbaci sve loše i sačuva

    sve dobro. jer sam znao da

    su veliki prekidali. jer sam

    osetio snagu da prekinem

    jer sam u prekidu osetio

    veličanstvenost

    stvaranja

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam zato što mi

    je za stvaranje bilo

    potrebno ništa koje

    sam trebao stvoriti

    da bi iz ništa

    stvorio

    sve

     

     

    i

     

     

    prekid

    me je otkačio

    od onih koje sam

    najviše voleo da

    bi ih voleo

    zauvek

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam studije jer sam

    naslutio veliku opasnost

    za ljudski duh i stvaralaštvo

    koje dolazi sa univerziteta koji je

    postao moderna inkvizicija. mesto

    na kome se stvara mafija profane

    elite. univerzitet darovite ljude

    porobljava i opija sujetom da

    bi mogli bezdušno i bez

    odgovornosti da vladaju

    ljudima i drugim

    bićima

     

     

    i

     

     

    prekidom

    studija sam se

    oslobodio okova

    od znanja i

    učenosti 

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam sa umetnošću 

    kad sam shvatio da se

    estetsko najbolje izražava

    kroz zlo i da je tako načinjeno

    mnogo zla i mnogo estetskog i

    da kao umetnik mogu da uspem

    samo ako postojeću količinu

    estetskog prevaziđem sa

    još više zla. i zato sam

    odlučio da prekinem

    sa umetnošću

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam jer sam

    čeznuo za nepoznatim i

    divotnim putevima umetnosti

    slutio sam da je umetnost ljubav

    božija. božiji dah. prekidom sa

    umetnošću želeo sam da

    ostanem odan čednosti

    od koje su se svi

    uplašili i počeli

    je izdavati

     

     

    i

     

     

    prekid je

    skok u srce

    nepoznatog

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam jer sam 

    žudeo da stvorim

    još nestvoreno koje

    će nadahnjivati

    večnost

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sam i sa filmom

    koji je do tada bio moja

    najveća ljubav. mislio sam da

    ću čitavog života gledati filmove

    i u njima pronalaziti ono što je

    više od života ali film je bio

    surovo i pljačkaški skup i

    zato sam ga se

    odrekao

     

     

    i

     

     

    prekidom

    sa filmom sam

    u bolu rastanka

    osetio božansku

    odanost izgubiti

    postojeće da bi

    se prihvatilo

    sve

     

     

    i

     

     

    prekidom

    je počelo moje

    spajanje sa bogom

    svemirom tobom

    svakim i svim

    bićima

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    prvi autoportret

    5. maj 2021.

    26085. dan mog života

     

     

    bog

    je bio hrabar

    i bog je bio dobar

    i bog je bio lep jer mi

    je pomogao da stvorim

    moj prvi autoportret a

    svačiji autoportret

    je autoportret

    boga

     

     

    i

     

     

    evo kako

    je pesnik petar

    miloradović u arhivu 

    pupoljka pahulje 

    koji je napravio pre

    dvadesetak godina

    opisao moj prvi

    autoportret

     

     

    i

     

     

    na beloj

    osnovi veći broj

    širokih razmaza govana

     i telesnih tečnosti. dlake se

    jasno vide. braon boja na mestima

    namaza je najizraženija. na bojenim

    delovima jedna urezana zvezda

    petokraka. iznad zelenim flomasterom

    napisana reč sranje pored ove reči

    zelenim flomasterom napisane su

    reči pljuvanje onanija samoubistvo

    šišanje plavim flomasterom piše

    miroslav mandić autoportret

    mestimično cela slika ima

    tamno braon tačke

    iskapane

    krvlju

     

     

    i

     

     

    želeo 

    sam da moj

    prvi autoportret

    bude istinit i ono što

    ja jesam a ne ono što

    ja predstavljam

    da jesam

     

     

    i

     

     

    zato sam

    ga sačinio od moje

    krvi. mokraće. govna

    pljuvačke. sperme

    dlaka. bruca

    noktiju 

     

     

    i

     

     

    bila je

    to slika koja

    jeste

     

     

    i

     

     

    kad sam

    skoro posle 50

    godina prvi put video

    taj grozni autoportret

    preda mnom se

    otvorila sama

    lepota

     

     

    i

     

     

    autoportret iz

    februara 1971. kad

    mi je bila 22 godina je

    početak autobogografije

    koju sam počeo da

    pevam stvaram

    hodam u 72

    godini

     

     

    i

     

     

    pored

    autoportreta na

    izložbi sam izložio i

    miroslav mandić jebe

    svima mater i još deset

    papira na kojima su

    bile poruke

     

     

    i

     

     

    bile su

    to poruke o

    jeziku izražene

    živim jezikom

    poruke

     

     

    i

     

     

    poruke

    preko granice

    postojećeg ukusa

    ne da bi provocirale

    ili vređale nego da

    bi proširile polje

    postojećeg

    ukusa

     

     

    i

     

     

    bile su

    to ja rečenice

    rečenice kojima

    sam otkrio jedno 

    jedino ja. ja

    svačijeg

    ja

     

     

    i

     

     

    tako

    je svako ko

    je pročitao poruke

    na kojima je pisalo

    ja = čitač bio i sam autor

    poruke jer su baš on ili

    ona pročitali ja sam

    državni neprijatelj

    na primer

     

     

    i

     

     

    ili

    poruke

    ja jebem svoju

    mamu ili ja se jebem

    sa tatom ili ja ne

    volim partiju

    skj

     

     

    i

     

     

    ja

    sam bio

    suviše uzbuđen

    i oduševljen jezikom

    da bi me zanimalo da

    bilo koga provociram

    nego sam želeo da

    prenesem moje

    uzbuđenje

    jezikom

     

     

    i

     

     

    mene

    je interesovalo

    stvaranje velike

    umetnosti a ne

    provociranje

     

     

    i

     

     

    mene

    je interesovala

    forma a ne sadržaj

    i verujem da sam kasnije

    osuđen zbog stvaralačke

    forme a ne zbog sadržaja

    zbog mojih zanosa

    umetnošću a ne

    zbog politike

     

     

    i

     

     

    krenuo je

    još veći odijum

    nego posle izložbe

    grupe januar

    u januaru

     

     

    i

     

     

    u vazduhu se

    osećala pretnja i

    opasnost. strah se

    mogao mazati

    na hleb

     

     

    i

     

     

    krenuli su

    napadi pa i od

    onih od kojih se

    to ne bi očekivalo

    onih koji su se kurčili

    svojom otkačenošću

    a ustvari su bili

    poslušnici

     

     

    i

     

     

    ali

    bilo je i retko

    hrabrih kao naprimer

    vladimir roksandić koji je

    napisao odgovor na tekst

    poslušnika pod naslovom

    tek smo krenuli a sve

    nas je manje

     

     

    i

     

     

    hrabrost

    je beskrajno

    veća od kukavičluka

    a jedno jedino dobro

    delo iskupljuje sva 

    zla dela

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    Stranice